Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги 1 Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги Бош муҳаррир: Наманган давлат университети ректори С.Т.Турғунов Масъул муҳаррир: Илмий ишлар ва инновачиялар бфйиша проректор М.Р.Қодирхонов Масъул муҳаррир фринбосари: Б.Уринов ТАЦРИРЦАЙЪАТИ Физика-математика фанлари: ф-м.ф.д., проф. М.Рацматуллаев, PhD Б.Қфшқаров Техника ва информатика: т.ф.н., доч. Т.Саттаров, PhD А.Набиев. Табиий фанлари: б.ф.д. А.Баташов, PhD А.Абдуназаров. Ижтимоий-гуманитар фанлар: т.ф.н., доч. Н.Децқонов, PhD Қ.Мацкамов. Педагогика фанлари: п.ф.д., доч. Ў.Асқарова, PhD Ш.Хфжамбердиева Хорижий тиллар: п.ф.н., доч. С.Мисиров, PhD Б.Жафаров Филология ва тилларни фқитиш: ф.ф.д., проф.Н.Улуқов, PhD У.Қфзиев Иқтисодижт тармоқлари: и.ф.н., доч. И.Солиев.доч. Ф.Муродхфжаева Техник муцаррирлар: Ф.Асқаров Б.Ашуров, Н.Юсупов, А.Бойдедаев, О.Абдуллажанов, Тацририят манзили: Наманган шацри, Уйши кфшаси, 316-уй. © НАМАНГАН ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ-2020 2 Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Obidov‖X.‖D‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< Амигдалинни‖кимжвий‖модификачиѐлаб‖ѐнги‖препаратлар‖олиш‖истиқболлари Асқаров‖И.Р, Абдугаппаров‖Ф. С, Хожиматов‖М.М <<<<<<<<<<<<<<< Ананас‖фсимлигини‖кфпайтириш‖йфллари‖ва‖фсимликдан‖семиришни‖олдини‖ олишда‖фойдаланиш‖ Абдурасулов‖А.Ш.‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<.. Ўзбекистон‖цудудида‖кенг‖тарқалган‖deroceras‖laeve‖турини‖тарқалиши‖ва‖ ацамиѐти Абдурасулова‖С.Ш <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. Алкалоиды codonopsis clematidea флоры‖чентральной‖азии Азимов‖Н.Ш.,‖Хужаев‖В.У.,‖Арипова‖С.Ф.‖Юнусова‖С.Ю.‖<<<<<<<<<<<<. Сирдарж‖вилоѐти‖‖табиий‖фсимлиги‖‖шумшуқтили‖(polygonum‖aviculare‖‖l.)нинг‖‖ биологиѐси Р.‖Ф‖‖Галиева<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<....... Роль‖‖пищевых‖добавок‖ Маматова‖И.Ю‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. Темиртикан‖‖tribulus‖‖terrestris‖‖l.‖‖фсимлигининг‖фсиш‖ва‖ривожланиши‖ Тфцтаева‖Д.З<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< Biologiya fanidagi ginnes rekordlar va qaydnomalar Tojiboyev‖Sh.‖J,‖Is’hakova‖M.‖O‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<.. Занжабилнинг‖шифобахш‖хусусиѐтлари‖ва‖ундан‖эфир‖мойлари‖олиш‖ истиқболлари Жумабаев‖Ж.А,‖Аминов‖С.Н <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. O’sish‖garmoni‖auksinning‖sintez‖mexanizmi Abdutolibov M.Z. <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<.. Соѐ‖фсимлигини kaсаллантирувши вируслар‖ва‖вирусли‖касалликлар‖ Абдувалиев‖Б.А.,‖АхмадалиевБ.Ж.,‖Файзиев‖В.Б<<<<<<<<<<<<<<<<... Наъматак‖фсимлиги‖зараркунандалари Абдуллаева.‖Г.Д.‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. 29 30 31 32 33 34 35 Хитозан‖асосида‖плжнкалар‖олишнинг‖назарий‖асослари‖ва‖қфлланилиш‖соцалари Абдуллаев‖Н.Ж‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. Tabiiy fanlar xemosorbsiya, adsorbsiya hodisalarida yuzadagi markazlarni modellashtirish usullari. Islomov F.F. Botirova‖S.M<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< Данак‖мевали‖дарахтларнинг‖клѐстероспориоз‖касаллигини‖аниклаш Мирзаитова‖ М.К. <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. Олманинг‖venturia inaeguales касаллиги Сиддиқова‖ Н.К.‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<... Тябегатан‖паст‖навли‖сильвинитларидан‖тфйинган‖эритма‖тайжрлаш‖жаражни‖ тадқиқоти Боқижонова‖М.И,‖Соддиқов‖Ф.Б <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<.. Jiydaning‖o’simligining‖kimyoviy‖tahlili Nuritdinov‖A.‖Q‖<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<. Qo’qon‖atrof‖hududi urug’mevali‖bog’lar‖zararkunandalari. 330 61 63 67 70 71 75 78 82 84 87 91 93 99 102 105 111 114 117 119 Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги 4. Гребеншиков‖С.К.,‖Cпровошник‖по‖защите‖растений‖длѐ‖садаводов‖и‖огородник‖ов.‖ Москва,‖рассельхозиздат,1987 5.Ўсимликларни‖ зараркунанда,‖ касаллик‖ ва‖ бегона‖ фтлардан‖ цимоѐ‖ қилиш‖ тфғрисидаги‖Ўзбекистон‖Республикаси‖қонуни.‖Тошкент,2000. 6.Юсупов‖ А.Х.,‖ Кимсанбоев‖ Х.,‖ Б‖ Сулаймонов‖ Б.- Боғ‖ зараркунандалари‖ ва‖ уларга‖ қарши‖ кураш‖ шоралари‖ (Ўқув‖ қфлланма)‖ Ўзбекистон‖ Миллий‖ энчеклопедиѐси‖ Давлат‖илмий‖нашрижти.‖Тошкент‖2007 ТЮБЕГАТАН ПАСТ НАВЛИ СИЛЬВИНИТЛАРИДАН ТЎЙИНГАН ЭРИТМА ТАЙЖРЛАШ ЖАРАЖНИ ТАДҚИҚОТИ Магистр‖Боқижонова‖Махлиж‖Иззатилла‖қизи, т.ф.б.ф.д.‖(PhD)‖фқитувши‖Соддиқов‖Фатхиддин‖Бурхонидиновиш. Наманган‖муцандислик-қурилиш‖институти (E-mail: soddikov@bk.ru, m.boqijonova@mail.ru.‖Тел:‖+998935766283) Аннотация. Тадқиқот натижалари Тюбегатан кони паст навли сильвинит намуналаридан тфйинган эритмалар олиш имкониятини кфрсатди. Бунинг ушун жаражнни 5 соат мобайнида мақбул Қ:С=1:(2,15-2,50) нисбатни 25°C цароратда олиб бориш керак экнлиги аниқланди. Олинган эритмаларнинг кимжвий таркиби фрганилди. Республикада‖ кимж‖ саноатидаги‖ аниқ‖ ва‖ кенг‖ кфламли‖ шора-тадбирлар‖ натижасида‖мавжуд‖ва‖ѐнги‖ишлаб‖шиқариш‖корхоналарини‖модернизачиѐ‖қилиш,‖ хом‖ ашж‖ базасини‖ мацаллийлаштириш‖ орқали‖ импорт‖ фрнини‖ босадиган‖ ѐнги‖ мацсулотлар‖ олишга‖ эришилмоқда.‖ Ўзбекистон‖ Республикасининг‖ 2017-2021 йилларга‖ мфлжалланган‖ Царакатлар‖ стратегиѐсининг‖ ушинши‖ йфналишида‖ «саноатни‖ ривожлантириш,‖ мацаллий‖ хом‖ ашж‖ ресурларини‖ шуқур‖ қайта‖ ишлаш,‖ қишлоқ‖ хфжалигини‖ модернизачиѐ‖ қилиш‖ ва‖ жадал‖ ривожлантириш»‖ вазифалар‖ белгилаб‖берилган‖*1+.‖Бу‖борада,‖жумладан‖мацаллий‖хом‖ашжлар‖асосида‖импорт‖ фрнини‖ босадиган‖ кимжвий‖ мацсулотлар,‖ жумладан‖ хозирги‖ кунда‖ ошиқ‖ холда‖ кфп‖ миқдорда‖ йиғилиб‖ боражтган‖ калий‖ хлорид‖ саноати‖ шиқиндиларидан‖ кальчиначиѐланган‖сода‖олиш‖технологиѐсини‖ишлаб‖шиқиш‖муцим‖ацамиѐтга‖эга‖ цисобланади.‖ Ушбу‖ тадқиқотнинг‖ мақсади‖ кальчиначиѐланган‖ сода‖ олиш‖ ушун‖ қайта‖ ишлашга‖ ѐроқсиз‖ бфлган‖ паст‖ даражадаги‖ сильвинитларнинг‖ тфйинган‖ ва‖ сувли‖ эритмаларини‖ олиш‖ жаражнининг‖ оптимал‖ технологик‖ параметрларини‖ аниқлашдан‖иборат. Паст‖ навли‖ сильвинитларнинг‖ тфйинган‖ эритмаларини‖ олиш‖ бфйиша‖ тажрибалар‖ температурани‖ бир‖ хилда‖ ушлаб‖ турадиган‖ (термостат)‖ ускунага‖ жойлаштирилган‖ механик‖ аралаштиргишли‖ иссиқбардош‖ стаканли‖ реактордан‖ иборат‖ лабораториѐ‖ тажриба‖ синов‖ ускунасида‖ фтказилди.‖ Тажрибани‖ фтказиш‖ методикаси‖ қуйида‖ келтирилган.‖ Шиша‖ реакторга‖ маълум‖ миқдордаги‖ дистилланган‖сув‖қуйилди,‖ундан‖кейин‖сувнинг‖устига‖сильвинит‖рудаси‖солинди‖ва‖ олдиндан‖ белгиланган‖ вақт‖ давомида‖ аралаштириб‖ турилди.‖ Шундан‖ сфнг,‖ цосил‖ 113 Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги бфлган‖тфйинган‖эритма‖филтрлаб‖ажрати‖олинади‖ва‖кимжвий‖таркиби‖маълум‖бир‖ усуллар‖билан‖аниқланди‖*2-7]. Сильвинитнинг‖ сувда‖ эрувшанлигини‖ фрганиш‖ ушун‖ таркибида‖ 11,06%‖ (1намуна),‖ 15,33%‖ (2-намуна),‖ 24,44%‖ (5-намуна)‖ ва‖ 34,74%‖ (8-намуна)‖ KCl бфлган‖ сильвинит‖ намуналари‖ ишлатилди.‖ Тадқиқот‖ хона‖ хароратида‖ (25°С),‖ атмосфера‖ босимида‖ турли‖ Қ:С‖ нисбатларда‖ 5 соат‖ давомида‖ аралаштириб‖ турган‖ холда‖ олиб‖ борилди. 1-жадвалда‖ сильвинит‖ таркибидаги‖ компонентларнинг‖ сувда‖ эрувшанлигига‖ Қ:С‖нисбатнинг‖таъсирини‖фрганиш‖натижалари‖кфрсатилган. Сильвинит‖ таркибидаги‖ компонентларнинг‖ сувда‖ эрувшанлигини‖ фрганиш‖ ушун‖Қ:С‖нисбат‖1:2,0‖дан‖1:2,6‖гаша‖бфлган оралиқда‖олиб‖борилди. Намуналар‖ таркибидаги‖ KCl миқдорининг‖ ортиши‖ билан‖ Қ:С‖ нисбат‖ 1:2,50‖ дан‖ 1:2,15‖ гаша‖ кфтарилади‖ ѐъни,‖ қаттиқ‖ фазанинг‖ миқдори‖ суяқ‖ фазага‖ нисбатан‖ яқори‖бфлади,‖айнан‖шу‖нисбатларда‖(1-намунада‖Қ:С=1:2,50;‖2-намунада‖Қ:С=1:2,43;‖ 5-намунада‖ Қ:С=1:2,20;‖ 8-намунада‖ Қ:С=1:2,15)‖ сильвинит‖ намуналари‖ таркибидаги‖ барша‖ компонентлар‖ 5‖ соатдан‖ сфнг‖ эритмага‖ тфлиқ‖ фтган‖ холда‖ бфлиб,‖ шфкмада‖ фақат‖сувда‖эримайдиган‖қолдиқнинг‖фзи‖қолади‖ва‖натрий‖хлорид‖тузига‖тфйинган‖ эритмалар‖ ажратиб‖ олинади.‖ Тфйинган‖ эритмаларда‖ KCl нинг‖ миқдори‖ 3,18%‖ дан‖ 11,11%‖гаша‖кфтарилса‖NaCl нинг‖миқдори‖24,07%‖дан‖18,74%‖гаша‖камаѐди.‖Эритма‖ таркибидаги‖CaCI2 0,32%‖дан‖0,72%‖гаша‖бфлган‖миқдорни,‖MgCl2 0,19%‖дан‖0,51%‖гаша‖ бфлган‖миқдорни‖ташкил‖этади. 1-жадвал Сильвинит‖ таркибидаги‖ компонентларни‖ эритмага‖ фтиши‖ ва‖ эрувшанлигини‖ Қ:С‖нисбатга‖боғлиқлиги,‖жаржн‖давомийлиги‖5‖соат. Суяқ‖фаза‖таркиби‖, миқ. % Сувда‖эримайНамуна Қ:С диган‖қолдиқ‖ NaCl КCl CaCI2 MgCl2 Н2О миқдори, % 1:2,00 23,84 3,94 0,39 0,23 71,60 19,16 1:2,30 23,94 3,45 0,34 0,21 72,06 9,36 1:2,40 24,03 3,31 0,33 0,20 72,13 5,81 1 1:2,50 24,07 3,18 0,32 0,19 72,24 2,52 1:2,55 23,73 3,14 0,31 0,18 72,64 2,52 1:2,60 23,40 3,10 0,31 0,18 73,01 2,52 1:2,00 22,61 5,41 0,64 0,32 71,02 16,57 1:2,20 22,69 4,95 0,58 0,29 71,49 10,44 1:2,40 22,75 4,57 0,54 0,27 71,87 4,30 2 1:2,43 22,79 4,52 0,53 0,26 71,90 3,38 1:2,45 22,65 4,49 0,53 0,26 72,07 3,38 1:2,50 22,32 4,42 0,52 0,26 72,48 3,38 1:2,00 21,27 8,42 0,60 0,38 69,33 9,73 1: 2,15 21,31 7,90 0,56 0,35 69,88 5,53 5 1:2,20 21,34 7,73 0,55 0,34 70,04 4,16 1:2,30 20,69 7,50 0,54 0,33 70,94 4,16 1:2,40 20,08 7,30 0,52 0,33 71,77 4,16 114 Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги 8 1:2,50 1:2,00 1:2,10 1:2,15 1:2,20 1:2,30 1:2,50 19,50 18,59 18,69 18,74 18,44 17,88 16,85 7,07 11,39 11,34 11,12 10,94 10,61 9,99 0,50 0,77 0,74 0,72 0,71 0,69 0,65 0,32 0,55 0,52 0,51 0,50 0,49 0,46 72,61 68,70 68,60 68,91 69,41 70,33 72,05 4,16 8,26 3,73 2,50 2,50 2,50 2,50 Сильвинит‖ намуналарининг‖ таркибидаги‖ компонентларни‖ тфлиқ‖ эритмага‖ фтиш‖ вақтини‖ аниқлаш‖ мақсадида,‖ сильвинит‖ намуналарини‖ мақбул‖ Қ:С‖ нисбатлари‖танлаб‖олинди.‖Қуйидаги‖1-расмда‖сильвинит‖намуналари‖таркибидаги‖ компонентларнинг‖ сувда‖ эрувшанлигига‖ вақтнинг‖ таъсирини‖ фрганиш‖ натижалари‖ кфрсатилган. Тажрибани‖ ‖ фтказиш‖ ушун‖ таркибида‖ 11,06%‖ (1-намуна),‖ 15,33%‖ (2-намуна),‖ 24,44% (5-намуна)‖ ва‖ 34,74%‖ (8-намуна)‖ KCl бфлган‖ сильвинит‖ намуналаридан‖ 100‖ грамдан‖ цамда‖ шу‖ намуналар‖ ушун‖ яқорида‖ аниқланган‖ мақбул‖ Қ:С‖ нисбатга‖ мос‖ келувши‖ (1-намунада‖ Қ:С=1:2,50;‖ 2-намунада‖ Қ:С=1:2,43;‖ 5-намунада‖ Қ:С=1:2,20;‖ ‖ 8намунада‖ Қ:С=1:2,15)‖ сув‖ ‖ миқдорини‖ цам‖ техник‖ тарозида‖ тортиб‖ олинди.‖ Тортиб‖ олинган‖ сув‖ ва‖ сильвинит‖ намуналарини‖ алохида‖ стаканларга‖ солиб‖ аралаштириб‖ турган‖ холда‖ 25°С‖ хароратда‖ 30‖ дақиқадан‖ 360‖ дақиқагаша‖ бфлган‖ вақт‖ оралиғида‖ сильвинит‖компонентларини‖эритмага‖фтиш‖даражаси‖аниқланди.‖ 1-расм. Мақбул Қ:С нисбатларда олинган сильвинит намуналари таркибидаги компонентларнинг сувда эрув-шанлигига вақтнинг таъсири (25°С). Олиб‖ борилган‖ тадқиқот‖ натижаларига‖ кфра‖ 30‖ дақиқадан300‖ дақиқагаша‖ бфлган‖ вақт‖ оралиғида‖ барша‖ намуналардан‖ ажратиб‖ олинган‖ сувда‖ эримайдиган‖ қолдиқ‖ таркибида‖ қфшимша‖ равишда‖ эримай‖ қолган‖ силвинит‖ бфлиши,‖ 300‖ 115 Янги Ўзбекистонни қуриш ва ривожланишида ёшларнинг фаоллиги дақиқадан‖сфнг‖‖сильвинит‖‖намуналари‖‖таркибидагибарша‖компонентлар‖эритмага‖ тфлиқ‖ фтиши‖ ва‖ шфкмада‖ фақат‖ сувда‖ эримайдиган‖ қолдиқнинг‖ фзи‖ қолиши‖ аниқланди. Шундай‖қилиб,‖тадқиқот‖натижалари‖таркибида‖11,06%‖(1-намуна),‖15,33%‖(2намуна),‖ 24,44%‖ (5-намуна)‖ ва‖ 34,74%‖ (8-намуна)‖ KCl бфлган сильвинит‖ намуналаридан‖ тфйинган‖ эритмалар‖ олиш‖ имкониѐтини‖ кфрсатди.‖ Бунинг‖ ушун‖ жаражнни‖ 5‖ соат‖ мобайнида‖ мақбул‖ Қ:С=1:(2,15-2,50)‖ нисбатни‖ 25°C‖ цароратда‖ олиб‖ бориш‖керак‖экнлиги‖аниқланди. Фойдаланилган адабижтлар 1.‖Ўзбекистон‖Республикаси‖Президентининг‖2017‖йил‖7‖февралдаги‖ПФ-4947-сонли‖ ‚Ўзбекистон‖Республикасини‖ѐнада‖ривожлантириш‖бфйиша‖царакатлар‖стратегиѐси‖ тфғрисида‛‖ ги‖ Қарори.‖ Ўзбекистон‖ Республикаси‖ қонун‖ цужжатлари‖ тфплами.‖ Тошкент,‖2017‖йил‖- №‖6.‖- С.‖70.‖- №‖20.‖- С.‖354. 2. Методы‖ анализа‖ фосфатного‖ сырьѐ,‖ фосфорных‖ и‖ комплексных‖ удобрений,‖ кормовых‖ фосфатов.‖ /‖ Винник‖ М.М.,‖ Ербанова‖ Л.Н.,‖ Зайчев‖ П.И.‖ и‖ др.‖ - М.:‖ Химиѐ.‖ 1975. – 74‖с. 3. Кельман‖ Ф.Н.,‖ Бручкус‖ Е.Б.,‖ Ошеровиш‖ Р.И.‖ Методы‖ анализа‖ при‖ контроле‖ производства‖серной‖кислоты‖и фосфорных‖удобрений.‖- М.:‖Госхимиздат.‖1982.‖– 352 с. 4.‖ Бурриель‖ – Марти‖ Ф.,‖ Рамирес‖ – Муньос‖ Х.‖ Фотометриѐ‖ пламени.‖ - М.:‖ «Мир».‖ 1972. – 520‖с. 5.‖ ГОСТ‖ 20851.3‖ - 93.‖ Удобрениѐ‖ минеральные.‖ Метод‖ определениѐ‖ массовой‖ доли‖ калиѐ.‖- Минск.:‖Издательство‖стандартов.‖1995.‖– 41‖с. 6.‖ ГОСТ‖ 24596.4‖ - 81.‖ Фосфаты‖ кормовые.‖ Метод‖ определениѐ‖ кальчиѐ.‖ - М.:‖ ИПК‖ Издательство‖стандартов.‖2004.‖– 3‖с. 7.‖ ГОСТ‖ 13685‖ - 84.‖ Соль‖ повареннаѐ.‖ Методы‖ испытаний.‖ - М.:‖ ИПК‖ Издательство‖ стандартов.‖1997.‖– 47‖с. JIYDANING O’SIMLIGINING KIMYOVIY TAHLILI Nuritdinov Azimjon Qayum o’g’li namangan davlat universiteti. namangan, uychi ko’cha 316-uy Annotatsiya: Ushbu maqolada O’zbekistonda o’suvchi jiyda o’simligining kimyoviy tarkibini tahlili, ulardan olingan moddalarni sanoat tarmoqlari va oziq-ovqat sifatida qo’llash bo’yicha takliflar berilgan. Bu o’simlikdan foydalanish yo’llarini aniqlash va foydalanish tarmoqlarini oshirish haqida ma’lumotlar keltirilgan. Jiyda‖mevasi‖o’zining‖xushta’mligi‖bilan‖boshqa‖mevalarga‖o’xshab alohida‖o’rinni‖ egallaydi. Uning mevalaridan oziq-ovqat sanoatida, un tayyorlashda, spirt olishda va kisel,‖kompot,‖kvas‖kabi‖xushta’m‖sharbatlar‖tayyorlashda‖keng‖foydalanish‖mumkin. O’zbekiston‖va‖unga‖yaqin‖hududlarda‖o’sadigan‖jiydalarning‖kimyoviy‖tarkibi va uchraydigan‖moddalar‖bilan‖shug’ullangan‖deyarli‖barcha‖tadqiqotchilarni‖o’ziga‖jalb‖etib‖ keladi. 116
0
You can add this document to your study collection(s)
Sign in Available only to authorized usersYou can add this document to your saved list
Sign in Available only to authorized users(For complaints, use another form )