“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
НАМАНГАН МУҲАНДИСЛИК-ТЕХНОЛОГИЯ ИНСТИТУТИ
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
МАВЗУСИДАГИ
2019 йил 21 октябрь
РЕСПУБЛИКА ИЛМИЙ-АМАЛИЙ
АНЖУМАН МАТЕРИАЛЛАР
ТЎПЛАМИ
Наманган-2019
2
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
“Кимѐ, озиқ-овқат ва кимѐвий технологияларни такомиллаштиришда
инновацион ғоялар” мавзусидаги республика илмий-амалий анжуман
материаллар тўплами. (2019 йил 21 октябрь)
Ушбу тўпламда ―Кимѐ, озиқ-овқат ва кимѐвий технологияларни
такомиллаштиришда инновацион ғоялар‖ мавзусидаги Республика илмийамалий анжуманининг мақолалар матнлари ўрин олган. Тўпламда олий таълим
муассасалари, илмий-текшириш институтлари, фанларни ўқитишдаги илғор
педагогик технологиялар, кимѐ, озиқ-овқат ҳамда қишлоқ хўжалик
маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлашга бағишланган илмий
изланишларининг натижалари келтирилган.
Анжуман материаллари тўплами профессор-ўқитувчилар, катта илмий
ходим-изланувчилар, мустақил тадқиқотчилар, магистрантлар ҳамда талабалар
учун мўлжалланган.
Таҳрир ҳайъати аъзолари:
проф. О.О.Маматкаримов
доц. Р.Исроилов
доц. А.Обидов
к.ф.д. О.К.Эргашев
т.ф.д. З.Дехканов
т.ф.н. Х.Қаноатов
доц. Ф.Хошимов
асс. О.Маллабаев
асс. У.Рахимов
Тақризчилар:
к.ф.д., профессор А.Боймирзаев
к.ф.н., доц. О.Абдулалимов
қ/х.ф.н., доц. Х.Хошимов
Мазкур тўпламга киритилган материалларнинг мазмуни, ундаги
статистик маълумотлар ва меъёрий ҳужжатлар санасининг тўғрилиги
ҳамда танқидий фикр-мулоҳазаларга муаллифларнинг ўзлари масъулдирлар.
3
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
I. КИМЁ ФАНИНИ ЎҚИТИШДА ИННОВАЦИОН-ПЕДАГОГИК
ТЕХНОЛОГИЯЛАР
ZAMOHAVIY PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALARDAN FOYDALANGAN
HOLDA “MAVHUM QAYNAR QATLAMLI PECHIDA RUX
KONSENTRATINI KUYDIRISH” MAVZUSINI MUAMMOLI METODNI
QO‟LLAB TALABALARGA TUSHUNTIRISH
Yusupova G.H. TDTU Olmaliq filiali o‟qituvchi, Oripova N.S. talaba
Oliy ta‘lim muassasalarida talabalarining fanni o'zlashtirish darajalari shu
fanning mavzularini yoritishda qo'llaniladigan metodlar, uslublar va texnologik
ketma ketliklar majmuasiga to'g'ridan-to'g'ri bog'liq. Chunki ularning ayniqsa
mutaxassis fanlari bo'yicha kasb egallashlari uchun qiziqishlari yuqori darajada
bo'lib, oladigan nazariy bilimlar va amaliy ko'nikmalar darsni qanday olib borish,
uning natijasida erishilgan ijobiy natijalar bilan belgilanadi. Muammoli ta‘lim berish
usuli о‗quvchilarni faolashtirishning muhim shaklidir. Uning asosiy elementlari
muammoli vaziyatlarni yuzaga keltirish, ularni yuzaga keltirish usullarini izlash,
muammoni hal etish jarayoni va xulosalarning tо‗g‗riligini amaliy jihatdan tekshirish.
Biz aynan mana shu muammoli metodni III- bosqich talabalarida qo‘lladik.
Dars mavzusi: ―Mavhum qaynar qatlamli pechda rux konsentratini kuydirish‖
Darsda hal qilinadigan muammo: Kolchedanni kuydirishdan asosiy maqsad.
Olingan mahsulotlarni qayta ishlashharoratni ushlash,bosimni me‘yorida berish,
unumni oshirish. Asosiy va yonaki mahsulotni ajrata bilish hamda chiqindi
mahsulotlardan unumli foydalanish. Keyingi bosqich rivojlanishlari to'g'risida
ma'lumotlarga ega bo'lish.
Darsda muammoni shakllantirishni talabalar ishtirokida amalga oshiriladi. Buning
uchun talabalarga quyidagi savollar beriladi:
Kolchedanni kuydirishdan asosiy maqsad nima deb o‘ylaysiz?
Kolchedanni tarkibida ko‘proq nimalar bo‘lishiga ahamiyat berishimiz zarur?
O‘zbekiston sharoitida aynan qaysi pechlarni ishlatish qulay?
Mavhum qaynar qatlamli pechining ishlash prinsipi?
Mavhum qaynar qatlamli pechidan chiqayotgan gazning tarkibi nimalrdan
iborat bo‘lishi mumkin?
Talabalar keltirilgan savollarga o'zlarining bilim darajalari va hayotda ko'rgan
eshitgan fikrlari orqali javob beradi. Talabalar javoblarga to'g'ridan-to'g'ri
yondoshmasalarda umumiy holda o'z fikrlariga ega bo'lib ularni keltiradi. Yoki
javobni boshqacharoq ma'noda aytsinlar. O'qituvchi talabalarning javoblarini va
bildirgan barcha fikrlarini tartibga soladi va talabalarga murojaat qilgan holda
quyidagi savollar va fikrlarni keltirishi mumkin:
«Shunday qilib, sizlar qo'yidagilarni aytdingiz…». Agarda talabalar savollarning
javoblarida to'liqlikga erishmagan bo'lsalar, yordamchi savol berib, oydinlashtirish
mumkin. Darsda umumiy muammo qo'yiladi.
4
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Masalan: Olinayotgan gazdagi SO2 foizini oshirish, jarayon davomiyligida issiqlikni
1000O C dan ko‘tarilib ketmaslik oldini olishva xomashyoning isrof bo‘masligini
oldini olish choralarini ko‘rish.
O‘choq gazi tarkibidagi SO2 ning foizini oshirish uchun flotatsiyalangan kolchedan
ishlatish ya‘ni xomashyo tarkibini boyitish. Xomashyo tarkibida ZnS qanchalik ko‘p
bo‘lsa mahsulot sifati shunchalik yaxshi bo‘ladi.
Ma‘lumotlar jamlanib quyidagicha talqin etiladi:
Rux konsentratini kuydirishdan asosiy maqsad – sulfidli ruxni tiklanish
jarayoniga tayyorlangan oksid holatiga tezroq va kam sarf harajatlar bilan
o‗tkazishdir. Bunda kuyindini shunday holatda olinishi kerakki, undan yuqori
samaradorligi bilan keyingi texnologik jarayonlarni o‗tkazishga imkon yaratilishi
lozimdir. Shu bilan bir qatorda, kuydirishda ajralib chiqayotgan oltingugurt
birikmalarini to‗laroq darajada sulfat kislotasi olish uchun yuborishdir. Bunda aosiy
mahsulot ZnO, yonaki mahsulot sifatida SO2 hisoblanadi.Pirometallurgik usul uchun
kuyindini aglomerat (qotishmaning bir turi) shaklda olinadi va bu rux keyin yuqori
haroratda qattiq uglerod yoki boshqa tiklovchilar yordamida tiklanadi.
Gidrometallurgiya usuli uchun tanlab eritishga mo‗ljallangan kuyindi quyidagi
talablarga javob berishi kerak:
1) sulfidlarda oltingugurt miqdori iloji boricha kam
bo‗lishi kerak (0,1–0,3 %);
2) eriydigan sulfat holati me‘yorli bo‗lishi kerak (S
2–4 %);
3) mayda fraksiyasi (0,15 mm) yuqoriroq bo‗lishligi;
4) ferrit va silikat shakldagi rux miqdorining
me‘yoridaligi.
Rux ishlab chiqarish zavodlarida, tarkibi har xil
bo‗lgan bir necha konsentratlar ishlatiladi. Shixta
tayyorlash davrida konsentratlar shunday nisbatda olinadiki, ular rux, yo‗ldosh
foydali element va zararli komponentlar bo‗yicha aniq tarkibga ega bo‗lishi zarur.
Qayta ishlashga kelgan rux konsentratining taxminiy tarkibi, %: 45–60 Zn; 29–35 S;
6–12 Fe; 1,5–5,0 AI2O3; 0,2–4,4 Pb; 0,1–3,0 Cu; 0,4–3,0; SiO2; 0,5–1,5 CaO; 0,2–1,0
MgO; 0,01–0,4 As; 0,01–0,39 laridan keltirilgan va tarkibi yaqin bo‗lgan
konsentratlar quruq shaklda qo‗llaniladi. Agarda rux zavodi boyitish fabrikasi yonida
bo‗lsa, yoki konsentratlar tarkibida rux farq qilsa, bo‗tana shaklda yuklash maqsadga
muvofiqroq bo‗ladi (bunga asosiy sabab bo‗tanadagi moddalar yaxshi va to‗la
aralashtirilishi) lekin ortiqcha namlik metall dastgohlarni korroziyaga uchratadi va
gaz chiqarish sistemasi ishlashi qiyinlashadi. Quruq shixta olish uchun konsentratlar
bir xil rux olinishigacha aralashtiriladi va quritish barabanida, 6–8 % qoldiq
namlikkacha quritiladi. O‗zbekiston rangli metallurgiyasida silindrik shakldagi
qaynar qatlam «KS» pechlari keng tarqalgan. Rasmda ko‘rinib turganidek avvaldan
qizdirilgan pech for kamerasiga kolchedan yuklanadi, pastdan yuqoriga qarab havo
to‘tovsiz ravishada uzatiladi bunda xomashyo to'liq yonishi uchun havo 60% gacha
O2 bilan boyitiladi. Jarayon uzluksiz davom etadi lekin qurilma davriy ishlaydi u
texnik sabablarga ko‘ra ta‘mrlash ishlari 1 oyda bir marotaba amalga oshiriladi
hamda sh vaqt oralig;ida ish to‘xtaydi. Pech ichida temperature 900- 1000O C ni
5
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
tashkil etadi bu harorat tushishi natijasida kolchedan to‘liq kuymasdan xomashyo
chiqindiga chiqib ketadi. Agar oshib ketsa konsentrat tarkibidagi metallar erib
qatqaloq hosil qilib yopishib qoladi. Harorat tushmasligi uchun homashyo berilishini
nazoratda ushlash zarur. Oshib ketmasligi uchun aparat ichiga zmevik shkalida
trubalar o‘rnatilgan. Truba ichida suv yuborilib aparat ichidagi haroratni 1000OC dan
oshmasligini ta‘minlaydi. Ortiqcha issiqlik maxsus trubkali kesson orqali pechdan
tashqariga chiqariladi. Pastdan berilgan havo bosimi ta‘sirida SO2 gazi yuqoriga
qarab harakatlanadi va keying jarayonga uzatiladi.
Har bir tonna kolchedanni kuydirish hisobiga 1,1-1,4 tonna bug‘ olish imkoni
bor. Apparatning ishlab chiqarish quvvati kuniga 200 tonnadan yuqoridir.
Kuydirish pechining normal ishlashi uchun quyidagi talablar bajarilishi kerak:
1) shixtani mineralogik va yiriklik tarkibi ko‗rsatkichlarining doimiyligi va qatlamga
bir xil tezlikda yuklanishi;
2) havoning tub maydoni bo‗yicha bir xil taqsimlanishi;
3) kelayotgan havoning doimiy bosimi;
4) pechning ishchi hajmida va boshqa dastgohlarda o‗zgarmas bosim bo‗lishi.
Moddalarni kuydirish 950–970 °C oralig‗ida amalga oshiriladi. Texnologik
gazlarda SO2 miqdorining ko‗payishi, uni sulfat kislotasi olishda qulaylik yaratadi.
Oddiy havoda kuydirishda pechdan chiqayotgan gazda SO2 miqdori 8,5–10 %ni
tashkil etadi.Kislorodga boyitilgan havo qo‗llansa – SO2 miqdori 12–15 % gacha
ko‗tariladi. Ammo gazoxod sistemalari yaxshi germetik qoplanmaganligi sababli,
ikkilamchi havo tortiladi va natijada SO2 miqdori bir oz kamayadi. Odatda, kuyindida
metall miqdori, konsentratga nisbatan, bir oz ko‗proq. Masalan, agar konsentratda rux
miqdori 50,9 % bo‗lsa, kuyindida bu ko‗rsatkich 60,3 %ni tashkil qiladi. Ajralib
chiqqan changlar kuyindi bilan birga tanlab eritishga yuboriladi. Kuydirilgan
konsentrat texnologiya bo‗yicha sulfat kislota eritmalarida tanlab eritiladi va so‗ngra
eritmadan elektroliz usulida cho‗ktiriladi.
Talabalar o‗qituvchining topshirig‗i bo‗yicha kuydirish soddalashtirilgan
sxemasini chizadi. Mazkur sxemada qismlarning o'zaro joylashuvlari va ularning
ketma ketligi, quvurlar orqali bog'lanishlarning to'g'riligi aniqlashtirilgandan keyin
o‗qituvchi tomonidan ko‗rsatilgan tizimlar va ularni sxemada yoritilishiga bo'lgan
talablar asoslarida qo‗yib chiqadilar. Uskunaning asosiy qismlaridan biri mavhum
qaynar qatlamli pechi hisoblanadi. Uning funksiyasi, materiali, ishlash prinsipi
o'rganiladi. Pechdagi gaz bosimlari va uni to'ldirishdagi qiymatlari tushuntiriladi.
Endi bu pechda ZnS ni kuydirish afzalliklari va kamchiliklari ko‘rib chiqiladi.
Mavzuni o'zlashtirishda berilgan muammoni hal etish bo‗yicha o‗tkazilgan
mashg‗ulotda pechning kamchiliklari va unda uchraydigan nosozliklarni aniqlash va
ularni bartaraf etish bilan tugallanadi.
Olingan natijani tahlil qilish. Talabalar ZnS qanday kuyishi, kuyindi tarkibini
asosi nimalardan iborat ekanik,o‘choq gazining asosi SO2 gazi tashkil etishini bilib
oishdi. Ular yana uskunalarning qo'llanilishi, uning tarkibiy qismlari, ishlash prinsipi,
sodir bo'ldaigan nosozliklar, doimiy nazorat qilib turiladigan ishlar, tizimda
uchraydigan nosozliklar va ularni bartaraf etish usullarini bilishi lozim.
Endi shunday axborotga ega bо‗lgan holda talabalarni keng jalb qilib, berilgan
izlanish vaziyatlarini hal etishga о‗tamiz. Shundan keyin darsda qо‗yilgan asosiy
6
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
muammolar hal etildi deb hisoblasa bо‗ladi.Talabalarning о‗quv jarayoniga
tadqiqotlar usulini, muammoli va dasturlashtirilgan ta‘lim berishni, о‗quvchilar yakka
tartibda ishlashini turli kо‗rinishlarini keng tadbiq etishga asoslangan aktiv mustaqil
faoliyat jarayonida egallagan bilimlari eng chuqur va mustahkam hisoblanadi.
Muamoli vaziyatni keltirib chiqarish va hal etishda o'qituvchi asosiy vazifani
bajaradi. Talabaning shaxsiy fikrlari, guruhning fikri va olgan tushunchalarini to'g'ri
baholab boradi va bilim berishda yaxshi natijaga erishildi.
ZAMONAVIY PEDOGAGIK TEXNOLOGIYALARDAN FOYDALANGAN
HOLDA “OQSIL ,ULARNING TABIATDA TARQALISHI, AHAMIYATI,
BIOLOGIK XUSUSIYATLARI ” MAVZUSINI F.S.M.U METODINI
QO‟LLAB TALABALARGA TUSHUNTIRISH.
Maxmudova G.O‟. TDTU Olmaliq filiali (O‟qituvchi) Maliyeva X.I. (talaba)
Oliy ta‘lim muassasalarida talabalarning fanni o‘zlashtirishda shu fanning
mavzularini yoritishda turli xil metodlar va uslublardan foydalaniladi. F.S.M.U
metodi mashg‘ulotda o‘rganilayotgan mavzuning muhokamasi jarayonida unga doir
masalalar bo‘yicha talabalar o‘z fikrlarini bayon qilishlari shu fikrlarni asoslovchi
sabablarni ko‘rsatishlari,ularni tasdiqlovchi misollarni keltirishlari va pirovardida
umumlashtiruvchi xulosalar chiqarishlarini o‘rgatish va mashq qildirish
metodidir.Bu metod talabalarni erkin fikrlashga o‘z fikrini himoya qilishga va
boshqalarga o‘z fikrini o‘tkazishga , ochiq holda bahslashishga, bahs munozara
madaniyatiga, shu bilan bir qatorda, talabalar tomonidan o‘quv jarayonida
egallangan bilimlarni tahlil etishga va o‘zlashtirish darajasini aniqlashga ,
baholashga o‘rgatadi.
Dars mavzusi: ―Oqsil, ularning tabiatda tarqalishi, ahamiyati, biologik
xususiyatlari‖.
F-fikringizni bayon eting;
S-fikringizni asoslovchi sabab ko‘rsating;
M-ko‘rsatgan sababingizni tasdiqlovchi misol keltiring;
U-fikringizni umumlashtiring.
Talabalarni ikkita kichik guruhlarga bo‘lgan holda, oldindan
tayyorlangan,vazifalar yozilgan tarqatma materiallar tarqatiladi.
Tarqatma materiallar quyidagi ko‘rinishda bo‘ladi:
Vazifa. ―Oqsillarni tabiatda tarqalishi‖ mavzusi yuzasidan fikrlaringizni
F.S.M.U metodi bo‘yicha bayon eting.
F-Oqsillarni tabiatda ko`p tarqalgan yuqori molekulyar biolagik polimerlardir.
S-Oqsillar asosan 20 xil aminokislotalardan tashkil topgan ularning proteinlar
(grekcha‖prots‖ birlamchi, muhim) deb atalishi ham bu gruppa moddalar birinchi
darajali biologik ahamiyatga ega ekanligini ko‘rsatadi. Hayot jarayonlarining qariyib
barchasi oqsil moddalarga va ularning biologik funksiyasiga bog‘liq.
M-Oqsillar barcha tirik organizmlar, bir hujayrali suv o‘simliklari va
bakteriyalar, ko‘p hujayrali hayvonlar hamda odam organizmi, tirik organizmlar
bilan jonsiz tabiat chegarasida turuvchi viruslar tarkibining ajralmas qismini tashkil
7
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
qiladi. Hujayrada yuz beradigan har qanday kimyoviy o‘zgarishlar oqsillar
ishtirokisiz amalga oshmaydi. Bu jarayonlarda oqsil yoki substrat,yo ferment yoki
bular bir vaqtda birdaniga ishtirok etadi.
U-Oqsil molekulalari uzun polipeptid zanjirlari bo‘lib ular aminokislotalarning
peptid bog‘i yordamida birikishidan hosil bo‘lgan yuqori tartibli polimerdirlar.Har bir
hujayraning yadrosida minglab genlar bo‘lib ular shu organizmga xos bo‘lgan oqsil
strukturasini belgilaydi.oqsil molekulalari nihoyatda ko‘p funksiyalarni bajaradi.
Vazifa.‖Oqsillarning biologik funksiyalari‖ mavzusi yuzasidan fikrlaringizni
F.S.M.U metodi bo‘yicha bayon eting.
F-Oqsillarning biologik funksiyalari .
S-Oqsillar hujayrada boshqa komponentlarga qaraganda nihoyatda ko‘p
jarayonlarda xilma-xil funksiyalarni bajaradilar. Hamma proteinlarning struktura
elementlari bir xil aminokislotalardan tashkil topgan bo‘lsa ham, ularning oqsil
molekulalaridagi nisbiy miqdorlari va joylanish o‘rinlari turlichadir. Oqsillarning
bajaradigan funksiyalari faqat oqsil molekulalari uchungina xos.
M-Oqsillarning eng muhim biologik funksiyalari 7 xil bo‘lib ular
quyidagichadir. 1.Katalitik funksiyasi –shu vaqtgacha barcha kashf etilgan biologik
katalizatorlar-fermentlar oqsillardir. Bir hujayrada ularning soni 2000 dan ortiqdir.
Bu funksiya faqat oqsillar uchungina xosdir.
2.Transport funksiyasi-qonda kislorodni tashish tamomila oqsil- gemoglabin
tomonidan bajariladi. Proteinlar qonda lipidlar, ba‘zi garmonlar,vitaminlar,metal
ionlari bilan kompleks hosil qilib, ularni tegishli to‘qimalarga yetkazadilar.Masalan,
qon tarkibidagi kislorodni biriktirib uni tashiydi. Lipoprotein oqsili yog‘simon
moddalarni jigardan boshqa organlarga tashiydi.
3.Ozuqa va zaxira funksiyasi. Ko‘pchilik o‘simliklarning urug‘larida zapas
oqsillar to‘plangan bo‘lib, shu bilan birga ozuqa va zaxira oqsillarga tuxum
albuminni, sut kazeini, bundan tashqari ma‘lum mikroelementlar ham zaxira holatda
bo‘ladi. Masalan, go‘sht tarkibidagi maxsus oqsil temir elementlarining zaxirasini
tutib turadi, yoki to‘qimalarda o‘sayotgan homilada, o‘simliklar donida, tuxumda va
sutda bo‘lib zarur bo‘lgan sharoitda sarflanadilar.
4.Harakatlantiruvchi, qisqartiruvchi funksiyasi. Muskullarning qisqarishi
oqsillar ishtirokida kechadi. Ularning eng muhimlari aktin va miozin qisqaruvchi
muskul tolalarini tashkil qiladilar . Miozin yana fermentlik faoliyatiga ham ega.
Masalan, oktin, miozin oqsillari ikkilamchi strukturaga ega bo‘lib, odam
skeleti,mushaklari tarkibida uchraydi.
5.Struktura funksiyasi. Oqsillar biriktiruvchi to‘qimaning asosiy qurish
materialidir: keratin, kallogen, elastin ana shular. Lekin oqsillar skeleti,
xromasomalar, membrana, ribosoma, retseptorlar tarkibida boshqa moddalar bilar
birgalikda qatnashadilar. Bular qatlam-qatlam bir- biriga o‘ralgan bo‘lib, ma‘lum
tolalar hosil qilib tayanch,himoya struktura holida organizmning elementlarini bir
biriga biriktiradi. Odam va hayvon organizmida uchraydi.Masalan, pay tarkibidagi
kallogen yoki elastin oqsillari paylarni bir-biriga ulaydi. Soch tirnoq tarkibidagi
keratin oqsili ularni sifatini belgilaydi.
6.Himoyalovchi(qo‘riqlash) funksiyasi. Bu oqsillar organizmni boshqa bir
organizmlar(zararli) ta‘sirida zararlanishidan saqlaydi. Barcha anti tanalar oqsillardir.
8
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ular organizmga kirgan bakterityalarni yog‘ va oqsillarni yuksak spetsifiklik bilan
bog‘laydilar, zararsizlantiradilar. Qon tarkibidagi immunoglobulin oqsili qonga
kirgan virus va bakteriyalarni sezadi,ularni aniqlaydi va zararsizlantiradi. Shu oqsillar
yetishmasligi esa SPID kasalligiga olib keladi.
7.Tartibga soluvchi funksiyasi (oqsil garmonlar). Bular odam va hayvon
organizmida bo‘lib ko‘proq garmonlar tarkibida uchraydi. Masalan, oshqozon osti
bezlaridan ajralib chiquvchi insulin tarkibiga kiruvchi oqsillar organizmdagi qand
almashuvini tartibga solib turadi. Bu ko‘rsatib o‘tilgan asosiy funksiyadan tashqari
oqsillar yana juda ko‘p biologik faol strukturalarning tuzilishida va funksiyasida
ishtirok etadilar. Sakkizinchi sinf oqsillari yuqorida keltirilgan oqsillardan farqli
ravishda umumiy bir sinfga xos bo‘lmagan boshqa turli xildagi funksiyalarni
bajaruvchi, ayrim hayvon va o‘simliklarga gina xos bo‘lgan oqsillardir. Masalan,
Arktika baliqlari qoni tarkibida shunday oqsillar topilganki ular antifrizm
funksiyasini bajaradi.
U-Oqsillarning biologic funksiyalari xilna xildir. Ular asosan 7 turga bo‘linib ,
har birining o`z vazifasi mavjuddir. Bular katalitik funksiyasi, transport funksiyasi,
ozuqa va zaxira funksiyasi, harakatlantiruvchi, qisqartiruvchi funksiyasi, struktura
funksiyasi, himoyalovchi(qo‘riqlash) funksiyasi, tartibga soluvchi funksiyalaridir.
Bular har biri oqsillarda boradigan jarayonlarni boshqarish, tartibga solish va
jarayonning uzviyligini taminlab beradi.
Talabalar o‘z bilimlaridan kelib chiqqan holda, hayotiy misollarga asoslanib
vazifalarni bajarishadi. O‘qituvchi talabalar o‘rtasida o‘zlariga berilgan vazifani
umumiy muhokamasini tashkil qiladi. Vazifani eng yaxshi bajarganlar
rag‘batlantiriladi.
Olingan natijani tahlil qilish.Talabalar oqsillar va ularning tarkibi, turlari
haqida , ularning tabiatda tarqalishi, inson va tirik organizmlar hayotidagi rollari,
biologik funksiyalari va vazifalari haqida ma‘lumotga ega bo‘lishdi. Shunday
axborotga ega bo‘lgan holda talabalar o‘z fikrlarini to‘laligicha bildirishdi,
qo‘shimcha sabab va hayotiy misollar keltirilib dars yakunida umumlashtirildi.
Talabalar dars davomida erkin va hayotiy fikrlarini bayon eta olishdi. O‘qituvchi
bergan ma‘lumotlarini to‘laligicha talabalar o`zlashtirib oldi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‟yxati
1. M.N.Valixonov . Biokimyo. Toshkent ―Universitet‖-2010
2. TuraqulovYO.X. ―Umumiy bioximiya, 1996
3. Xo‗jamshukurov N.A., davronov Q.D., sattorov M.Y. Oziq-ovqat va ozuqa
mahsulotlari biotexnologiyasi. Darslik. T.: Tafakkur qanoti. 2014
4. A.S.Qosimov, Q.Qo‘chqorov, S.Teshaboyev. Bioximiya, Toshkent,
―Mehnat‖-1987
5. TuraqulovYO.X. ―Molekulyar biologiya, Toshkent, O‗qituvchi, 1994.
6. www.ziyonet.uz
9
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ЎЗБЕКИСТОН ВА ХИТОЙ ТАЪЛИМ ТИЗИМИ: ИСЛОҲОТЛАРДАГИ
ЎХШАШЛИК ВА ФАРҚЛАР
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ),О.Нуридинов (катта ўқитувчи, НамМТИ)
М.Файзуллаева (талаба, НамМТИ)
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиѐевнинг 2017 йил 7
февралдаги ПФ-4947 сонли фармони билан қабул қилинган ―Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси‖
мамлакатни ривожлантириш, унинг таркибий қисми сифатида таълим тизимини
модернизациялашнинг янги босқичини бошлаб берди.
Ўзбекистонга ўхшаб ХХР раҳбарияти ҳам педагогларнинг моддий ва
маънавий қўллаб қувватлаш ишларини изчил амалга оширмоқда. Масалан,
―Ўқитувчилар куни‖ биринчи профессионал байрам сифатида қабул қилинди, ѐки
1993 йилда ―Ўқитувчилар хақида қонун‖ қабул қилинди. 1996 йилда «ХХР да
профессиональ таълим» ҳақидаги қарор қабул қилинди. Планетанинг 20 % дан
ортиқроқ аҳолиси Хитойга тўғри келади. Таълимга сарфланган жахон
харажатларининг атиги 2 % ни хисобига Хитой давлати мактабда мажбурий 9
йиллик таълимни жорий қилди.
Хозирги вақтда мактабларда 200 миллион ўқувчи ўқимоқда.
Босқичма-босқич реконструкция ва модернизация ишлари олиб борилиши
натижасида мактаб ўқувчиларига кенг қулайликлар яратилмоқда.
1-расм. Хитой таълим тизими схематик кўриниши
Хитой олий таълим тизими ўз ичига университет, коллеж ва олий касбий
мактабларидан ташкил топган. Нуфузига кўра бир неча иерархик категорияларга
бўлинади. Ягона мактаб битирув имтихонларида олинган баллар бўйича
битирувчилар ОТМларга номзод бўладилар. 1981 йили Хитой университетлари
ҳалқаро даражалар тизимини қабул этди: бакалавр-магистр-доктор=4-2-3.
Стандарт тайѐрлов босқичи: бакалвриат – ўқиш муддати 4-5 йил. Бу босқични
тугатганлар ―Бакалавр‖ мақоми билан тугалланган олий таълим оладилар,
магистратура – ўқиш муддати 2-3 йил, докторантура – ўқиш муддати 3 йил,
баъзан 4 йил.
10
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ХХР ОТМ ихтисослашуви билан ҳам фарқ қилади. Техник, педагогик ва
лингвистик институтлар мавжуд. Пуллик ОТМларда эса ўқиш жараѐнини
замонавийлаштириш ва ўқиш сифатини ошириш имконияти асосида ижобий
натижалар юзага келган. Ижобий натижаларга эришган пуллик университетларда
талабаларга «Ёмон ўқиса ҳам пулини тўласа бўлди, ўқишни давом эттириши
мумкин» деган принцип асосида эмас, балки ўқиш талаблари ва сифати
кучайтирилган холда ѐндошилди. Айрим ОТМларда талабаларни мукофотлаш
фонди ташкил этилган. Шунингдек талабаларни тўлов–конракт асосида
ўқитадиган университетларда хизматдан олинган даромадлар, чет элдан ва турли
ташкилотлардан ҳайрия сифатида олинган маблағлар ҳисобига университет
фондлари ташкил этилган.
Айрим ОТМлар хорижий мамлакатлар билан ўрнатилган алоқаларни
ривожлантириш, чет эл талабаларини университетларига ўқишга қабул қилиш ва
мукаммал билимга эга бўлган мутахассислар тайѐрлаш орқали қўшимча капитал
олиб кирганлар. Мукофот ва ѐрдам фондларининг кўпайиши натижасида айрим
ОТМлар яхши ўқиган, моддий жиҳатдан қийналган 50 фоизга яқин талабаларни
мукофотлаш имкониятига эга бўлган. Пулли ўқишга кирувчилар учун ҳукумат
маблағи ҳисобидан ―Кредит бериш жамғармаси‖ ва ―Мукофот жамғармаси‖
каби иккита жамғарма ташкил этилди. Йил давомида ўқишга қатнашган, аммо
субъектив сабабларга кўра яхши ўқимайдиган талабалар курсда қолдирилади ва
уларга яна бир марта бир йил давомида ўқиш имконияти берилади. Бу ҳолда,
улар бир йиллик ўқиш пулини яна тўлаши лозим бўлади. Фақат ўқув
программаларини тўла ва яхши ўзлаштирган ҳамда барча имтиҳонлардан ўтган
талабалар диплом олишга сазовор бўлиши мумкин.
1985 йилда ХКП МК нинг ―Олий таълим тизими реформаси‖ хақида қарор
қабул қилди. Шу билан биргаликда ОТМ лар сони анчагина кўпайди. 2005
йилда ХХР да 3000 ОТМ лар ташкил этилди. Ҳозирда бутун мамлакат бўйича
2300 дан кўпроқ олий ўқув юртлари фаолият кўрсатмоқда, улардан 1880 таси
университетлар ва колледжлар, профессионал олий мактаблар, катталар учун
таълим даргоҳлар ҳисобланади.
1999 йилда ХКП МК ва ХХР Давлат кенгаши биргаликда ОТМ
талабаларини миқдорини ҳар йили 10% га ошириб бориш тўғрисида қарор
қабул қилди. Хитой талабаларнинг кўплиги бўйича ҳозир дунѐда биринчи
ўринда. 2010 йилда Хитой бўйича олий ўқув юртларига қабул қилинган
талабалар сони 29,79 млн, ѐки 24,2 % ни ташкил қилди, 1999 йилда бу
рақамлар 3,4 млн ташкил қилган. Амалда ўртача йиллик ўсиш 27% дан
кўпроқни ташкил этган. Сўнгги йилларда Шанхай, Цзянсу жанубий–шарқий
провинцияси ва Цзецянда ўқишга кирувчи ѐшларнинг сони 50% ни ташкил
қилган. Хитой шу йиллар давомида таълим бериш бўйича тарихий сакраш
қилди.
Хитой олий таълим тизимига иқтидорли мутахассисларни жалб этиш ва
кенг кўламда олиб борилган таълимни юқори босқичларини тугатиб илмий
даража олишга қаратилган ишлар натижасида айни пайтда ОТМ ларнинг барча
педагогларини 10% ни профессорлар, 30% ни доцентлар ташкил этадилар. ОТМ
11
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
коллективининг 79% ни 45 ѐшгача бўлганлар ташкил қилади. Илмий тадқиқот
ишларида барча педагоглар қатнашадилар.
100 та асосий ОТМ ларни таълим сифатини ошириш, илмий-тадқиқот ва
хўжалик ишларида энг юқори халқаро стандартларга етиш, ОТМ ларнинг
ўзлари эса дунѐнинг етакчи ОТМ лари қаторидан жой олишлари мақсадида
1995 йилда умуммиллий ―Проект 211‖ қабул қилинди. 1995-2000 йилларда
дастур учун бюджетдан 10,89 млрд. юан ажратилди. Булардан 6,21 млрд юан
илғор илмий-технологик йўналишларни ривожлантириш учун, 1,01 млрд юан
керакли инфраструктурани қуриш учун ишлатилди. ―Проект 211‖
реализацияси натижасида корпус ва лабораториялар майдони 3 млн. кв.м. га
ортди.
ХХР Олий таълимни ривожлантиришнинг қуйидаги стратегик
йўналишлари белгиланган:
Олий таълимни ривожлантириш – ХХР ни иқтисодий ўсишининг,
илмий сиғимли иқтисодга ўтишнинг глобаль тенденцияси шароитида
мамлакатни халқаро рақобатбардошлигини қўллашнинг асосий шарти;
алоҳида граждан ва жамиятнинг манфаатларини ҳисобга олмай
таълимда креативликни ривожлантириб бўлмайди;
таълимга инвестициялар иқтисодий ресурсларнинг энг самарадор узоқ
муддатли жойлаштиришга киради;
миллий иқтисоднинг эҳтиѐжларини ҳисобга олган ҳолда олий таълимни
ривожлантириш лозимлиги;
давлатни йўналтирувчи ролини кучайтириб олий таълимни
молиялаштириш ва административ бошқаришни марказсизлантириш;
олий таълим тизимини
модернизациялаш, талабалар ўқиѐтган
дисциплиналари бўйича нафақат энг охирги
илмий
ютуқлар ҳақида
билишлари, балки ОТМ ни тугатгандан сўнг мутахассислиги бўйича дархол
ишлаб кетишлари учун амалий кўникмалар олишлари керак.
2013 йилда Хитой ОТМ лари 34,5 млн абитуриентларни қабул қилдилар.
2020 йилда уларнинг сони 40 млн дан ортиши кутилмоқда. 1998 - 2010 йиллар
оралиғида талабаларнинг йиллик ўсиши 27%ни ташкил этди.
1998 -2006 йиллар оралиғида олий таълимга ажратилган молиялаш
миқдори йилига 17,4%га ошиб борди. 2012 йилда 50 та илғор Хитой тадқиқот
университетлари илмий тадқиқотлар орқали ўртача 200 млн доллар
ўзлаштиришди.
Хозирги пайтда, дунѐда табиий фанлар соҳасидаги ҳар бешинчи инженер
ѐки мутахассис Хитой ОТМ лари битирувчилари ҳисобланади. Дунѐ бўйича
мухандислик ва табиий фанларга йўналтирилган рецензияланадиган
журналлардаги Хитой олимларининг ишлари миқдори 2001 йили 3% дан
2011 йилда 11% га ортди. Бу эса, ушбу сохадаги билимлар манбаи сифатида
Хитойни АҚШ дан кейин иккинчи ўринга чиқаради. Хитой олимларининг энг
кўп хавола берадиган 1% журналлардаги ишлари 6 мартага ортди.
Ўзбекистонда ҳам педагогларнинг моддий ва маънавий қўллаб
қувватлаш, уларнинг мақомини ошириш бўйича ―Ўқитувчилар хақида қонун‖
12
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
қабул қилиш лозим. Шунингдек Ўзбекистон ОТМ ларини таълим сифатини
оширишга, илмий-тадқиқот ва хўжалик ишларида энг юқори халқаро
стандартларга ва жахон ОТМ лари рейтингларида юқори кўрсаткичларга эга
бўлишга, дунѐнинг етакчи ОТМ лари қаторидан жой олишларига
йўналтирилган умуммиллий проектлар амалга ошириш лозим. Бунда етакчи
ОТМ лар топ рейтинг бўйича 100 та ОТМ рўйхатидан жой эгаллаши
режалаштирилиши лозим.
ТЕЛЕКОММУНИКАЦИЯ ТАРМОҚЛАРИДА ТРАФИКЛАРНИ
ТАҚСИМЛАШДА НЕЙРОН ТЎРНИНГ ТУРИ ВА АРХИТЕКТУРАСИНИ
ТАНЛАШ
З.З.Нигматов, Ш.С.Каримов
Ислом Каримов номидаги Тошкент давлат техника
университети таянч докторанти (PhD)
Мақолада тақсимланган структурага эга бўлган телекоммуникация
тармоғининг ишончлилик кўрсаткичларини тадқиқ қилишни тизимли ѐндашув
ѐрдамида оптимал модели ишлаб чиқилган. Телекоммуникация тармоғининг
ишончли функционаллигини таъминлашга кетадиган харажатлар ва унинг
компонентларида қолдиқли ишончсизлик оқибатида юзага келадиган
йўқотишлар
қийматларининг
йиғиндисини
минималлаштиришни
таъминлайдиган тармоқ тузилмасини шакллантириш бўйича муаммолари ҳал
қилишда ѐрдам бериш масаласи ифодаланган.
Калит сўзлар: телекоммуникация тармоқри, трафик, нейрон тўри
коммутатор, модел, алгоритм.
Бугунги кунда телекоммуникация тармоқларини самарали бошқаришда
ахборотларнинг тўғри тақсимланиши мухим бир муаммо бўлиб саналади,
чунки у тармоқдаги иш фаолиятида уни сезиларли даражада яхшилаб боради.
Телекоммуникация тармоқларининг ривожланиши куйидаги учта омил
ѐрдамида аниқланади: трафикларнинг ошиши, жамиятнинг янги хизматларга
бўлган талаби ва технология соҳасида эришилган ютуқлар.
Телекоммуникация
тармоқларида
трафикларнинг
ва
ахборот
оқимларининг тақсимланишини унумли бошқариш тармоқдаги пакетларнинг
ўртача кечикиш вақти билан белгиланади, бу телекоммуникация тармоғи
тугунларининг абонент сўровларига жавоб бериш муддатига ва муаммони ҳал
қилиш вақтига боғлиқ бўлади.[1] Муаммони ҳал қилишда абонентларнинг
сўровига таъсир қилувчи асосий омил телекоммуникация тармоқларига кириш
ва чиқиш хабарларини кечиктирилиши ҳисобланади.
Тўр кўринишидаги модель ѐрдамида телекоммуникация тармоқларида
трафикларни тақсимлашда жараѐннинг хусусиятларини ўрганиш ва улар
асосида бошқариш сигнали ишлаб чиқишда тўрнинг самарадорлигига таъсир
этувчи муҳим омил тўр сруктурасини танлаш асосий масалалардан биридир.
Трафикларни тақсимлаш жараѐннинг нейро–тўрли моделини қуриш Matlab
муҳитида Neural Networks Toolbox пакетидан фойдаланиб бажарилди. Бу пакет
сунъий нейрон тўрларни (СНТ) лойиҳалаш, моделлаштириш ва ўргатиш учун
13
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
барча имконият ва воситаларга эга. Трафикларни тақсимлаш жараѐннинг
нейрон-тўр шаклидаги моделини қуриш қуйидаги босқичлардан иборатдир:
1. Бунда тизим ҳақида етарлича маълумот берувчи телекоммуникация
тармоқларининг кириш ва чиқиш параметрларини минимал сонини
танланади, бунда объект ҳолатининг параметрларида дрейф бўлмаслиги
керак.
2. Барча параметрлар ноқатъий қисмларга бўлиб олинади. Ноқатъий
парамертлар 0 ва 1 орлиғида ихтиѐрий қийматларни олиши мумкин
бўлган тегишлилик функцияси µ(х) кўринишида шакллантирилади. Бу
лингвистик тушунчалар мажмуаси термни ҳосил қилади. Эксперт
баҳолаш асосида ҳар бир ноқатъий параметрнинг сони, шакли ва
тегишлилик функциясининг ўзаро жойлашиши аниқланади.
3. Нейрон-тўр моделининг асоси бўлиб трафикларни тақсимлаш
жараѐннинг сифатини ифодаловчи жадвал (ноқатъий қоидалар базаси)
хизмат қилади.
СНТ структураси (архитектураси) ни танлаш қўйилган масаланинг
хусусиятлари ва мураккаблигига қараб амалга оширилади. Тўр структурасини
танлашда қуйидаги қоидаларга асосланилди. [2]:
1)
тўрни ҳисоблаш имкониятлари қуйидаги омилларнинг ўсиши билан
ортади:
- тўрдаги нейронлар сони;
- тўр қатламларининг сони;
- нейронлар орасидаги боғланиш зичлиги.
2)
тескари алоқаларни қўллаш тўрнинг ҳисоблаш имкониятларини
кўпайтириш билан бир қаторда тўрнинг динамик турғунлиги муаммосини
келтириб чиқаради;
3)
Трафикларни тақсимлаш жараѐннинг фаолловчи функциянинг бир
нечта турини қўллаб, тўрнинг ишлаш алгоритми мураккаблаштирилса, ҳисоблаш
имкониятлари ҳам ортади.
Тўрнинг аниқлиги билан тармоқларида ахборот оқимларини қайта ишлаш
жараѐнини тақсимлаш вазифасини эхтимойилигини оптималлаштириш
коммуникацион тугунлари орқали ўтишда ахборотларнинг ушланиб
қолинишнинг ўртача вақтнинг ҳисоб мультисервис тармоқларидаги
коммутацион тугунлар орқали хабарни ўртача тўхтаб туриш вақтини
ҳисоблашнинг норавшан модели орқали умумлаштирувчи қобилияти
ўртасидаги оптимал мувозанат яширин элементлар сони ҳисобига ушлаб
турилади. Бундай элементлар сони бир тарафдан, қўйилган масалани ечиш учун
етарли бўлиши билан бирга, зарурий умумлаштирувчи қоболиятни таъминлаш
учун жуда кўп бўлмаслиги керак. [3]
14
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1-расм. - Трафикларни тақсимлаш сунъий нейрон тўри структураси ва
ўқитишнинг функционал схемаси
Трафикларни тақсимлаш жараѐннинг сунъий нейрон тўрини
архитектурасини тузиш ва унинг вазн коэффициентларни ўргатишнинг
функционал схемаси 1 - расмда келтирилган.
Вазн коэффициентларининг сони тўрни ўрганиш учун маълумотлар
миқдорига боғлиқ. Ўргатувчи тўпламнинг ҳажми қанча кичик бўлса, ўргатувчи
маълумотлар ичидаги ахборотни сақлаб қолиш учун зарурий вазн
коэффициентлари шунча кам бўлади. [4] Тўрнинг вазн коэффициентлари сони,
шунингдек кириш ва чиқиш элементларининг сонига ҳам боғлиқ (нейрон
тўрларининг кириш ва чиқишлари). Вазн коэффициентларининг назарий,
ҳисобий максимал сони шунга олиб келади-ки, тўр ўқитиш давомида олган
маълумотлари билан ишлайди, шунинг учун умумлаштириш қобилияти паст
бўлади. Нейрон тўрларнинг структураси танлангандан кейин унинг
параметрларини аниқлаймиз.
Адабиѐтлар
1. Bichkov YE.D. Matematicheskiye modeli upravleniya sostoyaniyami
sifrovoy telekommunikatsionnoy seti s ispolzovaniyem teorii nechyotkix mnojestv:
monografiya/ – Omsk: Izd-vo OmGTU, 2010. – 236 b.;
2. Коваленко В., Коваленко Е. Пакетная обработка заданий в
компьютерных сетях // Открытые системы. N7-8 2000.
3. A.A.Abdukadirov, Z.Z.Nigmatov, Sh.S.Karimov, D.M.Umrzakova
Formalization of the problem of distribution of processing of information flows in
information-telecommunications of the network Tenth World Conference ―Intelligent
Systems for Industrial Automation‖, WCIS-2018, 25-26 October 2018, Tashkent,
Uzbekistan. 283-286 –S
4. Nigmatov Z.Z., Razrabotka sistemi upravleniya kachestvom korporativnoy
informatsionno-vichislitelnoy seti na baze intellektualnix texnologiy // TATU
xabarlari Muxammad al-Xorazmiy nomidagi Toshkent axborot texnologiyalari
universitetining ilmiy-texnika va axborot-taxliliy jurnali, № 4(48)/2018, -S. 43-51
15
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
KIMYO FANINI O‟QITISHDA KEYS METODIDAN FOYDALANISH
O.A.Abdullajanov, G‟O.Mamajanov (NamDU)
Ma'lumki, sanoatda zamonaviy texnologiya mehnatni keng taqsimlashni ko'zda
tutadi. Mahsulotni loyihalash va uni tayyorlash texnologiyasini yuqori malakali
mutaxassislar amalga oshiradi. Bunda, avvalo barcha ikir-chikirlarni aniq, o'zil-kesil
ifodalaydigan, nima va qanday tayyorlanishi ko'rsatilgan loyiha ishlab chiqiladi,
shundan keyingina mahsulotni tayyorlash va ishlab chiqarishni tashkil etish
boshlanadi.
Muayyan vazifani bajaruvchi ishchilar texnik hujjatlarning talablariga qat'iy
rioya qiladilar. Natijada o'rtamiyona maxorat bilan ancha murakkab vazifani
bajarishga imkon yaratilib, tayyor mahsulotning yuqori sifati ta'minlanadi.
Pedagogik texnologiyada ham o'qitish jarayonini loyihalash bosqichiga va
avvalo, ta'limning kutilajak natijalariga alohida e'tibor qaratiladi.
Bugungi kunda mamlakatimiz ta`lim tizimida - Case-study metodi tobora
ommalashib bormoqda. Mazkur texnologiyani ta`lim jarayoniga tadbiq etish
yo`lidagi harakatlarni ilm sohasining barcha jabhalarida faoliyat ko`rsatayotgan
ta`lim beruvchilar yanada faollashtirishlari zarur. Bu esa oldimizda turgan eng
muhim va dolzarb vazifalardan biridir.
―Case-study‖ texnologiyasi inglizcha ―case‖ -chemodan, quti , ―study o`rganish, tahlil qilish ma`nolarini beradi. Ba`zi adabiyotlarda ―case‖- holat,
vaziyat , ―a case study‖ -holat yoki vaziyatni o`rganish deb tahlil qilingan.
Bu texnologiya dastlab 1870 yil AQShning Garvard universiteti huquq
maktabida ta`lim jarayonida qo`llanilgan. 1920 yilda mazkur universitetning bisnes
maktabida ham qo`llanilib, 1925 yilda ilk keyslar to`plami Garvard universiteti
biznes hisobotlari asosida chop etilgan.
Keys metodi quyidagi turlarga bo`linadi:
Amaliy keyslar – aniq berilgan holat yoki voqeani aks ettiruchi keyslar;
Ta`limiy (o`quv) keyslari – ta`lim jarayonida beriladigan keyslar;
Ilmiy-tadqiqot keyslari – ta`lim oluvchini ilmiy-izlanishga undovchi keyslar.
Yuqoridagilardan kelib chiqqan holda texnologiyaning quyidagi vazifalari
mavjud:
1. Ta`lim oluvchilarda tahlil ko`nikmalari va tanqidiy tafakkurni rivojlantirish.
2. Nazariya va amaliyot birligini ta`minlash.
3. Muammo yuzasidan turli qarashlar va yondashuvlarni namoyish qilish.
4. Qarorlar qabul qilish va ularning oqibatlariga doir mulohazalarni taqdim
qilishdan iborat.
Dars murakkab jarayon bo`lib uning, sermahsul natija berishi uchun unda
qaysi metod yoki usulni qo`llashdan qat`iy nazar har bir o`qituvchi jiddiy
tayyorgarlik ko`rishi metod lozim. Keys metodini qo`llashda eng avvalo o`qituvchi
bu metod talablari darajasida tayyor bo`lishi lozim. O`qituvchi bu metodga
asoslangan o`quv topshiriqlarining puxta asoslanishiga erishishi kerak. Keys
topshiriqlarini amaliy-didaktik xarakterga ega bo`lishi uchun ularni ishlab
chiqishda quyidagilarga e`tiborni qaratish talab etiladi:
maqsadni aniq ifoda etish (maqsad ikki yoki undan ortiq);
16
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
savol yoki topshiriq ma`lum darajada murakkab bo`lishi;
ijtimoiy, maishiy, madaniy hayotning bir necha jihatini yorita olishi;
milliy xususiyatlarni o`zida namoyon eta olishi,
tezda o`zining ahamiyatini yo`qotmasligi;
ta`limning barcha yo`nalish va sohalariga oid vaziyatlarni ifodalashi;
dolzarb ahamiyatga ega bo`lishi;
talabalarda tahliliy tafakkurni rivojlantirishi;
bahs-munozarani tashkil etish imkoniyatini yaratishi;
bir necha yechim imkoniyatini ta`minlay olishi.
O`qituvchi oldiga qo`yiladigan talablar esa:
Beriladigan keys mazmuni sodda va ravon tuzilishi;
Muammoni yechish yuzasidan beriladigan topshiriqlar aniq bo`lishi;
Taqdimotlar tayyorlash va ularni namoyish etish;
Foydalanish uchun adabiyotlar ruyxatini berish;
Metodik tavsiyalar va yo`riqnomalar berish;
Keys yechish jarayonini kuzatib borish;
Keys yechimini tahlil qilish;
O`qituvchi muammoni yechimi bo`yicha o`z variantini taqdim etishi;
Muamoli vaziyat yechimini baholash;
Verbal va noverbal vositalarni qo`llashda ehtiyotkorlikdan iborat
Keyslarni yechishga doir metodik ko`rsatmalar va yo`riqnomalarni
quyidagicha ifodalash mumkin:
1. Keys bilan tanishing;
2. Muammoni dolzarbligini baholang;
3. Muammoni dolzarbligini dalillar yordamida izohlang;
4. Keysni samarali yechish yo`llarini aniqlang;
5. Keysni samarali yechimini belgilovchi metod va texnologiyani tanlang;
6. Keysni samarali yechimini kafolatlovchi ilmiy farazlarni shakllantiring.
Tavsiya etiladigan adabiyotlar ro`yxati o`rganilayotgan muammoga bevosita
taalluqli bo`lishi lozim.
Keys metodi qo`llanilganda ta`lim oluvchilarda:
1. Tahliliy ko`nikmalar – ma`lumotlarni axborotlardan ajrata olish, ularni
turkumlashtirish, ma`lumotlarni zarurligi darajasini aniqlash, tahlil qilish, taqdim
etish.
Shaxs bu hollarda aniq va mantiqiy fikrlay olishi kerak;
2. Amaliy ko`nikmalar – muammoning murakkabligidan kelib chiqib, real
vaziyatni tahlil qila olish, eng muhim nazariya, metod va tamoyillarni qo`llay bilish;
3. Ijodiy ko`nikmalar – mantiqiy yondashuv asosida muammoni yechish
muhim emas, balki ijodiy yondoshib muammoning bir necha yechimlarini
toppish va ularni tahlil qilish;
4. Muloqot ko`nikmari;
5. Ijtimoy ko`nikmalar;
6. O`z-o`zini tahlil qilish – bahs-munozara jarayonida o`zini tuta bilish,
boshqalarga namuna bo`la olish kabi ko`nikma va malakar rivojlanadi.
17
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
jadval
Turlari
Amaliy
Kimyo fanidan keys turlari:
Tavsifi
Keys topshirig‟i mazmuni
Kimyoni qo‘llash Keys topshirig‘i matn ko‘rinishida beriladi, unda
mumkin bo‘lgan ma‘lumotlar keragidan ko‘p yoki yetishmasligi
hayotiy vaziyatlar ham mumkin. Muammoning muqobil yechimlari
bir nechta bo‘lishi mumkin. Ularning orasidan
eng maqbulini tanlash talab qilinadi
O‘rgatuvchi Kimyoga
doir Keys topshirig‘i kimyoning biror bo‘limi
o‘quv vaziyatlari doirasida matn ko‘rinishida beriladi. bir-biri
va masalalari
bilan bog‘liq va qo‘yilgan masala yechimiga olib
keluvchi bir necha kichik masalalar ro‘yxati
keltiriladi.
Tadqiqot
Vaziyatning
Keys topshirig‘i matn ko‘rinishida beriladi. Unda
kimyoviy modelini ma‘lumotlar keragidan ko‘p yoki yetishmasligi
qurish va tadqiq ham mumkin. muammoning bir nechta muqobil
etish
kimyoviy modellari va ularga mos yechimlari
bo‘lishi mumkin.
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR:
1. Tolipov O‘., Usmonboyeva M. Pedagogik texnologiyalarning tadbiqiy
asoslari – Т.: 2006. – 163 b.
2. Общая педагогика. Под. ред. В.А.Сластенин: В 2 ч - М. : -Владос , 2003
ч.1. ст. 125-144.
3. Yuldoshev J.G., Usmonov. П S.A.Pedagogik texnologiya asoslari: РТМ,
2004. - 104 б.
4. Кaldibekova А,С., Хоdjaevв Б.Х. o`quvchilarning bilish faolligini oshirish
y`ollari. Т.: ТDPU. 2006, 12-27 betlar.
“KISLOROD” MAVZUSINI O‟QITISHDA “BLITS-SO„ROV”
USULIDAN FOYDALANISH
D.B.Erkinboyeva (NamDU kimyo yo‟nalishi 3-bosqich talabasi)
G‟.O.Mamajanov (NamDU kimyo kafedrasi katta o‟qituvchisi)
Bugungi kunda davlatimiz tomonidan olib borilayotgan isloxotlarning eng
ustuvor yo‘nalishlaridan biri bu yoshlarga yaratilayotgan e‘tibor va talabdir. Shunday
talab va e‘tiborlardan biri yoshlarimizning ta‘limga bo‘lgan e‘tibordir.
Mamlakatimizning dunyo hamjamiyatiga integratsiyalashuvi, fan- texnika va
texnologiyalarning rivojlanishi
yosh avlodning o`zgaruvchan dunyoda
raqobatbardosh bo`lishi yoshlarimizdan fanlarni mukammal egallashni taqozo etadi.
Bu esa mamlakatimiz ta`lim tizimiga kimyoni o`qitishning xalqaro standartlarni joriy
etish orqali ta`minlanadi.
Buni amalga oshirish uchun kimyo fanini o‘qitishda innovatsion
texnologiyalardan unumli foydalanish muxim axamiyat kasb etadi.
18
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Mavzu bo`yicha o`tilgan ma'ruza mashg`ulotidan so`ng o‘quvchilarni baholab
olish maqsadida innovatsion pedagogik texnologiyaning interfaol usullaridan biri
bo`lgan "Blits-so`rov" usulining qo`llanilishi ayni mavzuni har tomonlama kengroq
o`rganishga mos keladi.
Usulning tavsifi: Ushbu usul o‘quvchilarni harakatlar ketma-ketligini to‗g‗ri
tashkil etishga, mantiqiy fikrlashga, o‗rganayotgan fani asosida xilma-xil fikrlar,
ma'lumotlar ichidan keraklisini tanlab olishni, shu bilan bir qatorda, o‗zgalar fikrini
hurmat qilish va ularga o‗z fikrini o‗tkaza olish hamda o‗z faoliyati, kunini
rejalashtira olishni o‗rgatishga qaratilgan. Bundan tashqari jamoa bo`lib qaror qabul
qilishning afzallik jihatlari borligini anglab yetadi.
Usulning maqsadi: ushbu usul orqali o‘quvchilarga tarqatilgan qog‗ozlarda
ko‗rsatilgan harakatlar ketma-ketligini avval yakka tartibda mustaqil ravishda
belgilash, kichik guruhlarda o‗z fikrini boshqalarga o‗tkaza olish yoki o‗z fikrida
qolish, boshqalar bilan hamfikr bo‗la olish kabi ko‗nikmalarni shakllantirish.
Mashg„ulotni o„tkazish tartibi.
- o‗qituvchi o‘quvchilarga ushbu mashg‗ulot bir necha bosqichda o‗tkazilishi
haqida tushuncha beradi. Har bir bosqichga moljallangan vazifalarni bajarishga aniq
vaqt berilishi, o‘quvchilar esa shu vaqtdan unumli foydalanishlari kerakligi haqida
ularni ogohlantiradi;
- keyin hammaga alohida-alohida tarqatma material beradi va ushbu materialni
sinchiklab o‗rganishlarini so‗raydi. Bu jarayonni kompyuterdan foydalanib, video
proektor orqali ekranga uzatib ham bajarish mumkin;
- o‗qituvchi tarqatma material mazmuni va bajariladigan vazifani tushuntiradi.
"O‘quvchining familiyasi va ismi" va "Guruhi" bo‗limlarini to‗ldirishni aytadi;
- tarqatma materialda berilgan vazifa dastlab yakka tartibda bajarilishini
ta'kidlaydi;
- har bir o‗quvchi o‗zining shaxsiy fikri asosida tarqatma materialdagi "Shaxsiy
javob" bo‗limiga berilgan jarayonlarni ketma-ketlikda raqamlab chiqadi, bu topshiriq
uchun (3-5 daqiqa) vaqt beriladi.
- berilgan vaqt ichida yakka tartibdagi ishlar tugagach tarqatma materiallar
o‗zaro almashinadi (almashtirishni turlicha tashkil qilish mumkin, masalan yonidagi
o‗quvchi bilan yoki orqadagi o‗quvch bilan) yoki o`qituvchi nazoratida (3-5 kishidan
iborat) kichik guruhlarga ajratiladi. Buning uchun masalan, guruhda 20 nafar
o‘quvchi bo`lsa, bir xil rasmli kartochkalardan har biridan 4 tadan stol ustiga ag`darib
qo`yib, bir xil rasm tanlagan o‘quvchilardan (5 nafardan iborat bo`lgan) kichik
guruhlarni tashkil qiladi.
Endi yuqoridagi aniqlanishi kerak bo`lgan ketma-ketlikni har bir guruh
birgalikda, maslahatlashib bir fikrga kelishi va to`g`ri deb topilgan javob ketmaketligi «guruh javobi» uchun ajratilgan katakka qo`yilishi talab qilinadi. Bu vazifani
bajarish uchun ham ma'lum (4-5 daqiqa) vaqt beriladi. Bu vaqt davomida o`qituvchi
aylanib guruhlarga ko`rsatmalar berib turadi.
Texnologiyaning keyingi bosqichi o`qituvchining to`g`ri javobni e'lon qilish va
shu uchun ajratilgan kataklarni to`ldirishdan iborat bo`ladi.
«To`g`ri javob» va «shxsiy javob» bo`limlarining kattasidan kichigi ayriladi
hamda natija son jadvalining «shaxsiy xato» kataklariga yoziladi.
19
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Tabiatda tarqalishi
Laboratoriyada olinishi
Sanoatda olinishi
Fizik xossalari
Kimyoviy xossalari
Qurilishda qo‗llanilishi
Eng muxim birikmalari
Inson xayotidagi axamiyati
20
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
Guruh
xatosi
Guruh
javobi
To`g`ri
javob
Shaxsiy
javob
Jarayonlar mazmuni
Shaxsiy
xato
Shu alfozda keyingi bosqich «guruh xatosi» bo`limini to`ldirish bilan
yakunlanadi va tarqatma materiallarning egalariga o‗z xatolarini ko‗rib olishlariga
imkon beradi.
Xatoliklar hisoblangach, o`qituvchi tomonidan ularga izoh beriladi:
- agar «shaxsiy xato», «guruh xatosi»dan yuqori bo`lsa, u holda o‘quvchi
guruhdoshlarining fikrini inobatga olgan va undan to`g`ri xulosa chiqargan bo`ladi;
- agar aksincha bo`lsa, o‘quvchi o`z fikrini guruh oldida etarlicha himoya qila
olmaganligi va qat'iyatliroq bo`lishli kerakligi haqida tushuncha berish mumkin;
- o‗qituvchi tarqatma materiallarni yig‗ishtirib olib baholaydi va e'lon qiladi.
O‘quvchilarni baholash tartibini «xato»liklar yig`indisiga qarab yoki "shaxsiy
javob"ning "to`g`ri javob" bilan mosligiga qarab baholash mumkin. Masalan, 10
tadan 6-7 ta mos kelsa, «3 baxo»; 7-8 ta to`g`ri javobga «4 baxo» va 9-10 ta to`g`ri
topilgan javob uchun «5 baxo» qo`yilishi mumkin. O‘quvchilarga to`g`ri javobni
e'lon qilib, ularning ziyrakligi, berilayotgan har bir masala haqida mantiqiy mulohaza
yuritishi, nostandart vaziyatlarda sarosimaga tushib qolmasliklari va vaziyatga ijodiy
yondashish ko`nikmasi muhim ekanligi e'tirof etiladi.
Ushbu texnologiyalardan o‘quvchilarning mantiqiy fikrlashni shakillantirish va
takomillashtirish maqsadida ham foydalanish mumkin.
Yuqoridagi ketma-ketliklar bajarilib, trening natijasiga e'tibor berilsa, deyarli
barcha o‘quvchilar ketma-ketliklarning hammasini raqamlar bilan baholab
chiqqanligining guvohi bo`lishimiz mumkin. Bu esa, o‘quvchilarning standart
holatlarga ko`nikib qolganligidan dalolat beradi.
Topshiriqni “Blits-so`rov” usulida amalga oshirish. Kislorod elementini
barcha xossalarini tahlil qilishda amalga oshiriladigan jarayonlar ketma-ketligini
to`g`ri tanlang (1-jadval).
1-jadvali
“Blits-so`rov” topshiriq jadvali
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Izoh: Savollar sonini ko‗paytirish mumkin.
2-jadvali
Tabiatda tarqalishi
Laboratoriyada olinishi
Sanoatda olinishi
Fizik xossalari
Kimyoviy xossalari
Qurilishda qo‗llanilishi
Eng muxim birikmalari
Inson xayotidagi axamiyati
Guruh
xatosi
Guruh
javobi
To`g`ri
javob
Shaxsiy
javob
Jarayonlar mazmuni
Shaxsiy
xato
“Blits-so`rov” usulining "To`g`ri javob" varianti
5
8
2
7
1
6
3
4
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO‟YHATI
1. B.L. Farberman «Ilg‘or pedagogik texnologiyalar» T. «FAN», 2000. 128 b.
2. B.Ziyamuhamedov, M.Tojiev Pedagogik texnologiya. Zamonaviy o‘zbek
milliy modeli. Toshkent. 2009. 104 b.
3. J.G. Yo‘ldoshev «Yangi pedagogik texnologiyalar» (yo‘nalishlari, muam molari, yechimlari) – «Boshl. ta‘lim», 1999. № 6. 362 b.
KIMYO FANINI O`QITISHDA INNОVATSION-PEDAGOGIK
TEXNOLOGIYALAR
dots. SH.Zokirov, talaba M. Vaxobova
(I.Karimov nomidagi TDTU Olmaliq filiali)
Mazkur maqolada kimyo fanini o‘qitish jarayonida yangi interfaol pedagogik,
hamda informatsion kommunikativ texnologiyalarni qo‘llash zarurligi va ahamiyati
masalalari yoritilgan
Bugungi kun talabi yosh avlodga beriladigan ta`lim-tarbiya ijodiy kuchlarni
rivojlantirishga,fan-texnika taraqqiyotining yangiliklari talablarga javob berishi
zarurdir.
Har bir jamiyatning kelajagi uning ajralmas qismi va hayotiy zarurati bo`lgan
ta`lim tizimining qay darajada rivojlanganligi bilan belgilanadi.
Bugungi kunda mustaqil taraqqiyot yo`lidan borayotgan mamlakatimizning
uzluksiz ta`lim tizimini isloh qilish va takomillashtirish,yangi sifat bosqichiga
ko`tarish,unga ilg`or pedagogik va axborot texnologiyalarini joriy qilish hamda ta`lim
samaradorligini oshirish davlat siyosati darajasiga ko`tarildi. ―Ta`lim to`g`risida‖ gi
Qonun ―Кadrlar tayyorlash milliy dasturi‖ ning qabul qilinishi bilan uzluksiz ta`lim
orqali zamonaviy kadrlar tayyorlashning asosi yaratildi.
21
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Mamlakatimiz pedagoglariga katta mas`uliyat yuklangan,o`quv tarbiyaviy jarayonni
ilg`or pedagogik va axborot texnologiyalari bilan o`qitishni ustuvor vazifalaridan
deb bilishadi.
Ta`lim ma`zmunini takomillashtirishning yo`nalishlaridan biri o`quvchilar
uchun mustaqil olish eng muhim vositalardan hisoblangan o`quv axborot manbalarni
shakllantirish va rivojlantirish uchun zarur sharoitlarni yaratish sanaladi.
Zamonaviy ta`lim tizimining barpo etilishi,o`quv jarayoniga axborot
texnologiyari yutuqlarini joriy qilish bilan chambarchas bog`liqdir.
Bu ayniqsa axborot va telekommunikatsiya texnologiyalariga asoslangan
o`qitishning yangi shakli va vositalariga ta`luqlidir.
Shuningdek bular qatoriga elektron ta`lim beruvchi vositalarini qo`llashni
taqazo etadigan elektron o`qitishni kiritish mumkin.Mening fikrimcha bugungi kunda
bo`lajak
o`qituvchilarga
faqatgina
tayyor
elektron
qo`llanmalardan
foydalanmasdan,balki ularning yangi ko`rinishlarini yaratish usullarini va vositalarini
o`rgatish ham muhim hisoblanadi. Ayniqsa kimyo fanini o`qitishda o`quvchilarda
tasavvurni rivojlantirish muhim hisoblanadi. Kimyo faniga endigina qadam
qo`yayotgan o`quvchilarga didaktiv o`yinlarni noan`anaviy mashg`ulotlar, texnik
vositalar
bilan
tashkil
etilgan
dars
jarayonlarining
o`ziyoq
qiziq
hisoblanadi.Ta`limning barcha bosqichlariga oid hamda kimyo fanini o`qitish
jaroyonlarida ham umumiy pedagogik va didaktik talab o`quvchining dasturiy
bilim,tasavvur va ko`nikmalari asosida mustaqil ishlash samaradorligini
takomillashtirish, ilmiy fikrlashga, o`quv faniga qiziqishini kuchaytirish,kasbiy
bilimlarini chuqurlashtirish, nazariy va amaliy mashg`ulot mobaynida ularning
faolligini oshirishdan iboratdir.
Didaktik o`yinlar texnologiyalari o`quvchi faoliyatini faollashtirish va
jadallashtirishga asoslangan.Ta`lim tizimida Oliy o`quv yurtlarida ixtiyoriy o`qish
bo`lganligi tufayli, talabalar dars mobaynida o`z mustaqil berilgan ishlanmalarini
o`qituvchi yordami bilan,dars o`tish jarayonlari orqali bilim darajalarini ko`tarishlari
mumkin, ya`ni erkin holda mavzuga oid yangiliklar izlab,dars o`tish. Bunda ham
yosh talabalar bilim darajalarini, bilim saviyalarini yuksaltirgan hisoblanadilar.
Bundan tashqari pedagoglar uchun O`zbekiston Respublikasi Vazirlar
Mahkamasining 22.11.2004 yil № 584 dagi,Yuqori samarali multimedik o`qitish
vositasi va davlat ta`lim standartiga muvofiq ta`lim muassasalarining o`quv
adabiyotlari va qo`llanmalarining kompyuter elektron versiyalarini yaratish dasturi
haqidagi‖ qaroriga binoan har bir ta`lim sohasida elektron o`quv qo`llanmalari
yaratish zaruriyati tug`ildi.
Pedagoglar amaldagi texnika va texnologiyalarni, balki kelajakda yaratiladigan
yuqori texnologiyalarni qisqa muddatda o`zlashtira olishadi.
Bunga misol mamlakatimiz mustaqillikka erishgandan keyin jadal taraqqiy
ettirilgan kimyo va yengil sanoat, avtomobilsozlik, tog`-kon, neft-gaz
korxonalarining ishga tushirilayotganligi eng ilg`or texnologiyalarning jadal sur`atlar
bilan kirib qanchalik darajada pedagoklar o`qitish jarayonlari va ularni yangi o`qitish
metodlari o`z ustida doim ishlab zamonaviy texnika va texnologiyalar, zamonaviy
ta`lim tizimini barpo etishda o`z xissalarini qo`shib ,texnika va texnologiya
usullaridan foydalanganlari sabab bo`ladi.
22
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
KIMYODAN XALQARO OLIMPIADALARGA TAYYORLASHDA
NANOKIMYO VA YANGI INFORMATSION-PEDAGOGIK
TEXNOLOGIYALARNING O‟RNI
Sarimsaqova N.S. (NamMQI), t.f.d., prof. Fayzullayev N.I. (SamDU),
Sh.Bozorova (talaba, NamMQI)
O‘tgan asrning oxirlarida fan va yuqori texnologiyalar materiyaning nanometrli
o‘lchamlarida kuzatiladigan xossalaridan foydalanish insoniyat oldida juda katta
imkoniyatlar yaratishi mumkinligini ko‘rsatib berdi. Oxirgi 15 – 20 yil ichida
gurkirab rivojlanib kelayotgan va «nanotexnologiya» deb nom olgan o‘ta istiqbolli
yo‘nalish shu kunlarda insoniyat bilan bog‘liq hamma sohaga kirib borishini, ishlab
chiqarish, ekonomikani va umuman hayotning hamma jabhalarini keskin ravishda
o‘zgartirib yuborishini namoyon qila boshladi. «Nano» qo‘shimchasini o‘ziga qo‘shib
olgan juda ko‘p yangi so‘zlar paydo bo‘la boshladi: nanotexnologiya, nanofizika,
nanokimyo, nanoelektronika, nanodunyo va h.k. Bu so‘zlarni mutaxassislar bilan bir
qatorda jurnalistlar, amaldorlar, siyotsatchilar va hattoki davlat rahbarlari ham tez –
tez ishlatadigan bo‘lib qoldilar. Buning sababi, albatta, ko‘pchilikning
nanotexnologiyalarning hayotimiz kelajagini o‘zgartirib yuborishda juda katta rol
o‘ynashini tushunib yetganligidadir. «Nano» degan qo‘shimcha «nanos» degan grek
so‘zidan (uning tarjimasi – «mitti», «karlik», hattoki «kichkina chol») olingan bo‘lib,
biror birlikning milliarddan bir qismi degan ma‘noni anglatadi: masalan, 1 nanometr,
1 nanosekund va h.k. Fizikada nanozarrachalar deganda o‘lchamlari 1 nanometrdan
(1nm) 100 nanometrgacha bo‘lgan obyektlar tushuniladi. (1nm=10 -9m=10-6mm=103
mkm). Albatta, nanoobyektlarga xos xususiyatlar o‘lchamlarning 0,1 nm dan bir
necha o‘n nanometrgacha bo‘lgan soxasida ayniqsa yorqin namoyon bo‘ladi. Bu
soxada nanoobyektlarning hamma xossalari (fizik- mexanik, termo, elektr, magnit,
optik, kimyoviy, katalitik va boshqa xossalar) makroobyektlarnikidan keskin farq
qilishi mumkin. Boshqacha aytganda, fizika va boshqa tabiiy fanlar shu davrgacha
atom va molekulalarning xossalarini ancha chuqur o‘rgandi, ulardan xosil bo‘lgan
makroobyektlarni ham har taraflama o‘rganib, ulardan hayotda o‘z ehtiyojlari uchun
keng foydalanishni yo‘lga qo‘ydi. Lekin XX asrning oxirigacha fanda o‘lchamlari
1nmdan 100 nmgacha bo‘lgan obyektlar (zarralar)ning xossalari o‘rganilmay qolgan,
shuning uchun bu soxaga tegishli obyektlarni yangi dunyo deb atash mumkin,
ularning xossalarini tekshirish fanda 15
20 yil avval boshlandi. Bu fanga
nanotexnologiya deb nom berildi va u keng tarqaldi.
Nanokimyo – fanlararo yangi yo‘nalish – nanofan shaxobchalarining bir qismi
bo‘lib u nanotexnoligiyaning ilmiy asoslari, nanokimyoviy yechimga bog‘liq bo‘lgan
muammolarni umumiy ta‘riflari, tushunchalari bilan tanishtiradi.
Bugungi unga kelib xalqaro olimpiadalarga nanokimyo bo‘yicha masalalar
kiritilmoqda. Shundan kelib chiqqan holda xalqaro olimpiadalarga qatnashuvchi
o‘quvchi-yoshlar quyidagilarga e‘tiborlarini qaratishlari talab etiladi:
nanozarrachalar xosil bo‘lishining zamonaviy nazariyalari va tadqiqot qilish
usullari;
o‘lchamlik effektining nanozarrachalar, nanomateriallar va kompozitlarning
xossalariga ta‘siri;
23
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
nanozarracha va nanokompozitlar olinish usullari haqida tasavvurga ega
bo‟lishi;
nanodispers sistemalarning barqarorligi, nanokompozision materiallar
xossalarining komponentlararo ta‘sirlarga bog‘liqligini;
fazalararo sirtda komponentlarning o‘zaro bog‘lanish mexanizmlarini; zolgel-texnologiya, molekulyar-kinetik xossalariga oid qonuniyatlar, dispers
sistemalarning sirt xossalari, qo‘sh elektr qavatning tuzilishi va qonuniyatlarni bilishi
va ulardan foydalana olishi kerak.
Quyida biz xalqaro olimpiadalardan birida berilgan masalalardan birining
yechimini keltirib o‘tamiz.
1-masala. Quyida azotning rutil (TiO2) ga 75 K dagi adsorbsiyasining tajriba
natijalari berilgan:
P/PS
0,078
0,149
0,217
0,279
0,348
Г, mol/kg
0,367
0,417
0,467
0,512
0,567
Agar bitta azot molekulasi S0 = 0,16 Nm2 yuzani band qilsa, BET
tenglamasidagi konstantalarni va ulardan foydalanib adsorbentning solishtirma sirt
yuzasini hisoblang.
Yechish:
P / PS
1
(С 1)
p / ps
P
Г С Г С
Г (1 )
PS
P / PS
Azotning adsorbsiya izotermasini tuzish uchun
ni hisoblaymiz:
P
Г (1 )
PS
P/PS
0,078
0,149
0,217
0,279
0,348
Г , mol/kg
0,367
0,417
0,467
0,512
0,567
Г ∙ (1- p/pS)
0,231
,420
0,593
0,756
0,941
1.
2.
3.
P / PS
0,078
0,231kg / mol.
P
0,367mol / kg (1 0,078)
Г (1 )
PS
P / PS
0,149
0,420kg / mol.
P
0,417mol / kg (1 0,149)
Г (1 )
PS
P / PS
0,217
0,593kg / mol.
P
0,467mol / kg (1 0,217)
Г (1 )
PS
24
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
P / PS
0,279
0,756kg / mol.
P
0,512mol / kg (1 0,279)
Г (1 )
PS
P / PS
0,348
5.
0,941kg / mol.
P
0,567mol / kg (1 0,348)
Г (1 )
PS
4.
Olingan natijalar asosida BET tenglamasining chiziqli ko‘rinishini chizamiz:
P / PS
P
Г (1 )
PS
3. Grafikdan:
C 1 (0,8 0,41)kg / mol
2,6kg / mol,
Г С
0,3 0,15
tga
1
0,03kg / mol larni topamiz.
Г С
4.Konstantalarni topish uchun quyidagi tenglamalar sistemasini yechamiz:
C 1
2,6 (a) ,
Г С
1
0,03 (b)
Г С
С 1
Г
2,6 ∙ Г∞ ∙ C = C – 1,
2,6С
C 1
87,66 1
2,6
1
0,38 mol/kg.
1 87,66; Г
0,03; dan С
(С 1)С
2,6 C 2,6 87,66
0,03
2,6С
5. Adsorbentning solishtirma sirt yuzasini hisoblaymiz:
Ssol= Г ∞ ∙ NA ∙ S0 = 0,38 mol/kg ∙ 6,02 ∙ 1023 mol-1 ∙ 16 ∙ 10-20 m2 = 3,66 ∙ 104
m2 / kg.
25
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ПРИМЕНЕНИЕ ТЕХНОЛОГИЙ УКРУПНЕНИЯ ДИДАКТИЧЕСКИХ
ЕДИНИЦ НА УРОКАХ ХИМИИ
преподаватель Жумаева Элеонора Шухратовна
студенты Шарипова Дилшода, Шарипова Малика (НавГПИ)
Использования инновационных методов обучения особую значимость
приобретает при подготовке студентов разных квалификаций. Изучая опыт
использования в педагогической деятельности инновационных методов, можно
выделить их преимущества: они помогают научить студентов активным
способам получения новых знаний; дают возможность овладеть более высоким
уровнем личной социальной активности; создают такие условия в обучении,
при которых студенты не могут не научиться; стимулируют творческие
способности студентов; помогают приблизить учебу к практике повседневной
жизни, формируют не только знания, умения и навыки по предмету, но и
активную жизненную позицию [1,23].
Современный образовательный процесс немыслим без поиска новых,
более эффективных технологий, призванных содействовать развитию
творческих способностей обучающихся. Необходимо добиваться, что бы
ученик стал активным участником учебного процесса, а учитель являлся
организатором познавательной деятельности ученика. Ниже приведен пример
урока с использованием технологии укрупнения дидактических единиц:
Эта технология используется при изучении разделов ―Металлы‖ и
―Неметаллы‖. Три программные темы ―Подгруппа углерода‖, ―Подгруппа
азота‖ и ―Подгруппа кислорода‖ объединяются на основе идей параллельного
структурирования и укрупнения дидактических единиц обучения. Это
возможно потому, что, изучая подгруппы химических элементов,
прорабатываются одни и те же структурно – родственные понятия, обладающие
информационной общностью. Это: химический элемент, простое вещество,
летучее водородное соединение, оксиды, гидроксиды, соли. Когда изучается
каждый элемент отдельно, учащиеся нацеливаются на изучении конкретных,
частных свойств химических элементов, простых веществ и соединений. Не
обращается внимание на возможность их параллельного рассмотрения. При
таком подходе не систематически применяются изученные ранее теоретические
положения, для прогнозирования свойств веществ. Учащиеся лишены
возможности приобрести обобщенное умение, т.е. отрабатывать алгоритм
характеристики элемента, его соединения. Для устранения этого учебный
материал по разделу рассматривается параллельно [2,25].
Составлен следующий план изучения темы:
1. Химия неметаллов (установочная лекция).
2. Характеристика элементов неметаллов. Изучение их свойств в соответствии
с периодической системой (семинар).
3. Характеристика простых веществ неметаллов. Их химические свойства.
Аллотропные видоизменения. Изменение физических и химических свойств
простых веществ неметаллов в соответствии с положением химических
элементов в периодической системе Д.И.Менделеева.
26
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
4. Водородные соединения неметаллов. Изменение их свойств в
периодической системе.
5. Оксиды неметаллов. Изменение их свойств.
6. Гидроксиды неметаллов.
7. Соли. Состав и свойства солей – сульфатов, нитратов, фосфатов, карбонатов,
силикатов, солей аммония.
8. Минеральные удобрения.
9. Подготовка к решению экспериментальных задач по теме (семинар –
практикум).
10.Практикум по решению расчетных задач.
11.Опрос по теме ―Неметаллы‖.
Такой подход при изучении темы дает возможность устанавливать
зависимость между составом, строением и свойствами веществ. Учащиеся
могут прогнозировать их на основе знания теории. Появляется возможность
многократного повторения с учащимися основного материала. Создаются
условия для организации активной самостоятельной работы учащихся с опорой
на ранее изученный материал; есть возможность для взаимообучения учащихся
в группах, парах, для организации индивидуального и дифференцированного
обучения. Это позволяет освободить время для проведения семинаровпрактикумов. При изучении материала составляются опорные конспекты. Они
необходимы для обобщающих выводов.
Список литературы
1. Муравлева О.И. Инновационные технологии обучения, реализуемые в
практике учителей химии: Учебное пособие.-М.2012
2. Жуков Г.Н. Основы общей профессиональной педагогики: Учебное
пособие. -М.: Гардарики, 2005
KIMYO VA BIOLOGIYA DARSLARIDA INTEGRALLASHGAN TA‟LIM
TEXNOLOGIYASIDAN FOYDALANISH
E.Sh.Jumayeva, B. Mixliyeva, Sh. Sharipova (NavDPI)
Ta‘lim tizimining asosiy vazifalaridan biri bo‘lib mukammal va barkamol
shaxsni shakllantirishdir. Bugungi kun talablariga javob berguvchi bitiruvchisini
shakllantirishning mezonlaridan biri bo‘lib o‘quv fanlaridan, jumladan, tabiiy
fanlardan egallangan bilimlarning yuqori darajasiga ega bo‘lishni talab etadi. Shuning
uchun ham ushbu vazifani bajarishda atrofimizda ro‘y berayotgan jarayonlarni
o‘rganishning yagona yondashuvini aniqlab olish muhim ahamiyat kasb etadi. Biroq
o‘rganilish obyekti bo‘lmish organik dunyoning ta‘limning turli sohalari bo‘ylab
―tarqalib‖ ketishi o‘quvchilarda olamning ilmiy manzarasining to‘g‘ri shakllanishiga
imkon bermaydi. Bundan tashqari kimyoviy jarayonlarni boshqa tabiiy fanlar asosida
o‘rganish talabi ham paydo bo‘ladi. Bu muammoni o‘quv jarayoniga integrallashgan
darslarni tashkil etish orqali hal etish mumkin.
Integratsiya – o‘rganiluvchi ma‘lumotning ikki va undan ortiq fanlar asosida
o‘rganilishi bo‘lib, bunday yondashuv dars mazmunining ilmiy, g‘oyaviy va
tarbiyaviy darajasini oshirishga imkon beradi. Integrallashuvni nafaqat turli fanlar
27
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
mazmunining birlashuvi sifatida, balki o‘qitishning texnologiyalari, metodlari va
shakllarining birlashuvi sifatida qarash mumkin. Integrallashgan darslarni tashkil
etish o‘quvchilarning ijodiy faolligini rivojlantiruvchi asos bo‘lib xizmat qiladi va
ijobiy natijalarga olib keladi.
Kimyo va biologiya fanlarining integrallashuvini bir necha ko‘rinishlarda,
jumladan, integrallashgan o‘quv kurslari (masalan, fakultativ) va integrallashgan
darslar asosida tashkil etish mumkin. Bulardan integrallashgan darslar muhim
ahamiyat kasb etadi. Bunday darslarni tashkil etish va bu jarayonda kimyo va
biologiya fanlari o‘qituvchilarining ishtiroki o‘quvchilarga yangi ma‘lumotni oson
idrok etishga, faollikni oshirishga va o‘rganiluvchi fanlarni o‘zlashtirishga bo‘lgan
intilishni paydo bo‘lishiga imkon beradi.
Integrallashgan darslar ma‘lum didaktik shart-sharoitlar yaratilganda o‘z
yutug‘iga ega bo‘ladi. Bu shartlar o‘quv jarayonining asosiy maqsad va vazifalariga
mutanosib bo‘lishi va ilgari egallangan bilimlarga zid kelmasligi lozim. Kimyo va
biologiya fanlari integrallashuvining muhim yo‘nalishlari bo‘lib quyidagi fanlararo
bog‘liqiklar hisoblanadi:
Ekosistemada moddalar va energiya almashinuvi haqidagi tushunchalar
shakllanishi;
Hujayra tarkibining kimyoviy tarkibining o‘rganilishi;
Atrof-muhitga inson faoliyatining ta‘siri (antropogen omil) ni o‘rganish.
―Suv – hayot manbai‖ mavzusidagi integrallashgan dars kimyo, biologiya,
ekologiya va geografiya fanlari ma‘lumotlarini birlashtirladi. Dars jarayonida turli
―stansiyalar‖ ga sayohat shaklidagi o‘yin tarzida tashkil etiladi. ―Biologiya
stansiyasi‖ da o‘quvchilar suvning tirik organizmlar hayotidagi o‘rni va ahamiyati
bilan tanishib chiqadilar. ―Kimyoviy stansiya‖ da o‘quvchilar mazkur moddaning
tarkibi, fizik va kimyoviy xossalari bilan tanishib chiqadilar. ―Ekologik stansiya‖ da
suv resurslarini himoya qilinishi haqidagi zaruriyat o‘rganiladi. Dars so‘nggida har
bir guruh bajarilgan ish haqida hisobot beradilar. Mazkur dars tabiiy fanlarni
o‘rganishga bo‘lgan motivatsiyani kuchaytirishga asos bo‘lib xizmat qiladi. Bundan
tashqari, integrallashgan darslar o‘quvchilardagi o‘ziga bo‘lgan ishonchsizlik, hissiy
siqilishni yengib o‘tish kabi muammolarni bartaraf etishga yordam beradi. Aynan
bunday o‘qitish jarayonida o‘yin elementlari muhim o‘rin egallaydi. Shunday qilib,
integratsiyadan foydalanish fanlararo bog‘liqlikni ta‘minlab, o‘quvchilarning
o‘qishga bo‘lgan ishtiyoqini kuchaytiradi.
Foydalanilgan adabiyotlar
1. Ziyomuhammedov B. Pedagogik texnologiya – zamonaviy o‘zbek modeli.
T.LiderPress,2009.
2. О.Т.Тошев Некоторые пути повышения эффективности урока. Стр.92-94.
Педагогическая наука и ее методологические проблемы в контексте
современности. (Сборник статей республиканской научно-теоретической
конференции. Навои-2012).
28
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
KIMYO TA‟LIMIDA INNOVATSION ELEKTRON DARSLIK
YARATISHNING IMKONIYATLARI
G.A.Ixtiyarova, M.Sh.Ahadov
( Toshkent davlat texnika universiteti Umumiy kimyo kafedrasi mudiri
professor, Navoiy davlat pedagogika instituti kimyo o`qitish metodikasi kafedrasi
o`qituvchisi)
Annotatsiya: Maqolada oliy ta‘lim tizimida kimyo fanini o‘qitish jarayonida
innovatsion elektron darslik yaratish va undan foydalanishning samaradorligi haqida
ma‘lumotlar keltirilgan.
Ta‘lim-tarbiya jarayonida axborot kommunikatsion texnologiyalarni keng
miqyosda qo‗llash jahon taraqqiyotining global tendensiyasi hisoblanadi. Ayni
paytda interaktiv ta‘lim muhitini yaratish, talabalarning tafakkuri va
dunyoqarashini rivojlantirishning
innovatsion
metod
va texnologiyalarini
takomillashtirish, ta‘limni elektron darslik va resurslar, ta‘limiy dasturlar, ta‘lim
oluvchilarning bilimlarini avtomatlashtirilgan nazorat tizimi va trenajerlarni
ishlab chiqishni qamrab oluvchi interaktiv dasturiy vositalar bilan ta‘minlagan
holda takomillashtirish dolzarb masala sifatida e‘tirof etilmoqda.
―Kimyo ta‘limida modulli tizim va innovatsion elektron darslik yaratish
metodikasini takomillashtirish‖
tadqiqot
ishi
natijasida kimyo ta‘limida
foydalaniladigan ―Anorganik kimyo‖ fani asosida innovatsion elektron darslik
yaratildi.
Bunda, Anorganik kimyo ta‘limida qo‗llanadigan innovatsion elektron
darsliklar strukturasi quyidagilarni o‗z ichiga oladi:
interaktiv ma‘ruzalar, zamonaviy taqdimotlar, dars ishlanmalari, rasmlar,
animasiyalar, multimedia mahsulotlari, CrocodileChemistry dasturida virtual
laboratoriyalar,
HotPotato dasturida krossvordlar, (video) lavhada kimyoviy
masalalarni yechish usullari, jahon kimyogar olimlarining faoliyati, intellektual
o‗yinlar, turli xildagi mavzuga oid karikaturalar, iSpringQuizMaker dasturida 11
turdagi nostandart testlar, o‘zbekcha-inglizcha lug‘atlar, assismentlar, glossariy va
boshqalarni o‘z ichiga oladi.
Inovatsion elektron darslikning ma‘ruzalar qismida ―Anorganik kimyo‖ fani
ishchi o‗quv fan dasturidagi ma‘ruzalar mazmuni yoritilgan. Shuningdek,
ularning texnologik
xaritasi,
taqdimotlari,
fan mazmuniga doir rasmlar,
animasiyalar, virtual laboratoriya mashg‗ulotlari, nostandart test topshiriqlar,
krossvordlar, interaktiv sxemalar, jadvallar, veb-kvest, intellektual o‗yin
texnologiyalariga oid ishlanmalar kiritilgan.
Jumladan:
kimyo darslarida AKT lardan o‘z o‘rnida, samarali foydalanishni o‘rganish;
kimyo darslarni mazmunan boyitish, kimyoni kundalik hayotga bog‗lash,
o‗quvchi yoshini hisobga olgan holda fanning qirralarini ochib beruvchi
ma‘lumotlarni o‗quv darsliklariga qo‗shimcha ma‘lumotlar yordamida darslarni
tashkil etish;
29
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
o‗qituvchilar darsga umumiy tayyorgarlik jarayonida mustaqil, ijodiy
yondoshib, o‗z ustida muntazam ishlab, zamon bilan hamnafas holda
mashg‗ulotlarni tashkil etishga tayyorgarlik ko‗rishi;
kimyoviy masalalarni yechishdagi qiyinchiliklarni bartaraf etish uchun tegishli
moddalarning aniq kimyoviy xossalarini, masalada berilgan holat va hodisalarning
bir-biri bilan mantiqiy bog‗lanishini tasavvur qilishga va matematik hisoblashlarda
qulay usullardan foydalanishga erishish;
dunyo mamlakatlarining kimyo ta‘lim sohasidagi tajribalarini o‗rganish va
ulardan milliy mentalitetimizni hisobga olgan holda foydalanish;
darsni har doim hayot bilan bog‗lab beradigan, bir mavzuni ikkinchi mavzu
bilan bog‗lab beradigan, yangi mavzuni o‗tish oldidan qo‗yilgan maqsadni ochib
beradigan ma‘lumotlar asosida tashkil etish;
kimyoni o‗qitish tizimida Xalqaro tajribalarni mahalliylashtirish bilan tili
o‗rganilayotgan mamlakatlarning samarali tajribalarini qo‗llash;
kimyo darslarida foydalaniladigan innovatsion elektron darsliklardan o‗quv
ma‘lumotlarni namoyish etish, an‘anaviy ta‘lim usulida chop etilgan qo‗llanmalarni
mazmunan to‗ldiruvchi, ko‗rgazmali vositalarga animatsiya beruvchi, egallangan
bilim va ko‗nikmalarni tekshirib ko‗rishga imkon beruvchi pedagogik axborotdasturiy vosita sifatida namoyon bo‗lishiga erishish;
kimyo fani o‗qituvchisi multimediadan foydalanishda darsni zamonaviy tarzda
modellashtirishi, bilimlarni chuqurlashtirishi uchun qo‗shimcha ma‘lumotlarga ega
bo‗lishi hamda, nazariy va mustaqil ishlarni tayyorlash imkoniga erishish;
kimyo fanidan bajarish imkoniyati mavjud bo‘lmagan laboratoriya va amaliy
mashg‗ulotlarni CrocodileChemistry dasturida virtual namoiyish etish bo‗yicha
yaratilgan innovatsion elektron darslikni qayta takomillashtirish;
yaratilgan innovatsion elektron darslikda, o‗quv filmlar, virtual laboratoriya
ishlari, elektron resurslardan foydalanishning afzallik tomonlari ko‗pligi, yangi
mavzuni tushuntirish, mavzuni mustahkamlash uchun savollar va masalalar, dars
jarayonida jihozlar bo‗lmaganda ham ko‗rgazmali tajribalarni, laboratoriya ishlarini
CrocodileChemistry dasturida virtual namoiyish etish usulida bajarish imkoniyatidan
yetarlicha foydalanish.
kimyo ta‘lim tizimini yuqori sifat bosqichiga ko‗tarish maqsadida ilg‗or xorijiy
tajribalarni hisobga olgan holda mazkur innovatsion elektron darslikda Ispring
dasturida 11 turdagi nostandart mashg‘ulotlardann foydalanish;
HotPotato dasturida krossvordalardan foydalanish;
CrocodileChemistry dasturida bajarish imkoniyati mavjud bo‘lmagan laboratoriya
mashg‘ulotlarini virtual namoiyish etish imkoniyati;
3D texnologiyalaridan samarali foydalnishini o‘rganish;
Kimyoviy masalalarni yechishda videolavhadan foydalanib mustaqil o‘rganish
imkoniyati;
Audiofayllarda eshitish orqali mavzuni mustahkamlash imkoniyati; yaratiladi.
Shuningdek; innovatsion elektron
darsliklar (IED) ni yaratish, ularni
amaliyotga joriy etish mexanizmlarini takomillashtirish orqali fundamental
tadqiqotlar bazasini yaratish va ta‘lim samaradorligini dunyo miqyosidagi OTM lari
darajasida oshirishga erishishdan iborat.
30
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
―Anorganik kimyo‖ fani bo‘yicha tayyorlangan IED ni sinovdan o‘tkazish va
sifat darajasini aniqlash maqsadida tajriba Navoiy davlat pedagogika instituti Tabiiy
fanlar fakulteti Kimyo o‘qitish metodikasi belgilab olindi. Kuzatishlar informatika va
kimyo o‘qituvchilari va tadqiqotchi bilan birgalikda olib borildi.
Dastlab tajriba maydoni sifatida belgilangan yo‘nalishda eksprementator
o‘qituvchilar ―Anorganik kimyo‖ fanidan IED ni mazmuni, dizayni va shakli
uyg‘unligi bo‘yicha zamonaviy talablarga qay darajada javob berishini sinovdan
o‘tkazishdi (1-jadval)
1-jadval
Innovatsion elektron darslikni yaratish bo‟yicha asosiy mezonlar tahlili
№
IED ni yaratish bo‟yicha asosiy
Mavjudligi Sifat darajasi
mezonlar
(% hisobida)
1
Individual ishlash imkoniyati
+
100 %
2
Lokal tarmoqda ishlash imkoniyati
+
100 %
3
Nazariy bilimlar moduli
+
96 %
4
Amaliy bilimlar moduli
+
95 %
5
Nostandart test topshiriqlari
+
92 %
6
Video ma‘ruza va videoroliklar
+
65 %
7
Elektron kutubxona
+
70 %
8
Didaktik qo‘shimcha materiallar
+
96 %
9
Muallif haqida ma‘lumot
+
100 %
10
IED bilan ishlash haqida qo‘llanma
+
90 %
11 Kimyoviy masalalarni yechish ko‘nikmasi
+
90 %
12
Audiofayllarni eshitish imkoniyati
+
90 %
90,3 %
O‟rtacha sifat darajasi:
IED ning mazmuni, dizayni va shakli
uyg‟unligi bo‟yicha mezonlar
1
Ma‘ruza matnlari
+
99 %
2
Dars ishlanmalari
+
86 %
3
Zamonaviy taqdimotlar
+
76 %
4
Fotoillyustratsiyalar
+
86 %
5
Animatsiya va gif.lar
+
75 %
6
Auadiofayllar
+
88 %
7
Masalalar Video havolalarda
+
98 %
8
Inglzicha-o‘zbekcha lug‘atlar
+
85 %
9
Glossariy
+
70 %
10
Qiziqarli ma‘lumotlar
+
100 %
11
Kimyogarlar haiqda
+
80 %
12
Assesmentlar
+
90 %
86 %
O‟rtacha sifat darajasi:
Tahlil natijalaridan ayon bo‘ldiki, IED dasturiy vositani yaratish bo‘yicha
qo‘yiladigan mezonlarga o‘rtacha 90,3 % IED ning mazmuni, dizayni va shakli
uyg‘unligi bo‘yicha mezonlar 86 % ni tashkil etdi.
31
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Talabalar bilan sinov ishlarini tashkil etish va o‘tkazish uchun quyidagi ishlar
rejalashtirildai va amalga oshirildi:
Kimyo o‘qitish metodikasi ta‘lim yo‘nalishi II bosqich talabalarinning
―Anorganik kimyo‖ fani bo‘yicha nazorat va tajriba-sinov guruhlari tanlanadi;
Tajriba-sinov ishlarini o‘tkazish uchun ―Anorganik kimyo‖ fanini o‘qitishga
elektron ta‘lim resurslari ishlab chiqildi;
Tanlangan tajriba-sinov guruhlarida ―Anorganik kimyo‖ fanini innovatsin
elektron darslik asosida o‘qitish yo‘lga qo‘yildi;
Tajriba-sinov ishlarida ishtirok etayotgan nazorat va tajriba guruhlarida fanni
o‘qitishda uslubiy tavsiyalar, yo‘l-yo‘riqlar ishlab chiqish va amalda joriy etildi;
―Anorganik kimyo‖ fanini o‘qitishda talabalar bilim, ko‘nikma, malaka va
kompitensiyalari baholandi va olingan natijalarga matematik-statistik ishlov berildi;
(2-jadval)
2-jadval
Yuqorida ishlab chiqilgan IED asosida talabalarning o‘zlashtirish
ko‘rsatgichlari:
Ta‟lim
yo‟nalishi
Kimyo
o‘qitish
metodikasi
ta‘lim
yo‘nalishi
I-II
kurslar
Baholash
darajasi
Tajriba-sinov guruhlari
A‘lo
Yaxshi
Qoniqarli
Tajriba
boshida
talabalar
soni
14
30
48
Qoniqarsiz
8
Tajriba boshida
%
14,0
30,0
48,0
Tajriba
oxirida
talabalar
soni
34
43
23
8,0
0
Tajriba oxirida
yaxshi
34,0
43,0
23,0
Tajriba
boshida
talabalar
soni
11
33
45
0,0
11
%
qoniqarli
qoniqarsiz
11,0
33,0
45,0
Tajriba
oxirida
talabalar
soni
13
38
44
13,0
38,0
44,9
11,0
5
5,0
Tajriba oxirida
Nazorat guruhlari
32
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
%
Tajriba boshida
Tajriba-sinov guruhlari
A‘lo
Nazorat guruhlari
%
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Xulosa qilib aytganda; Oliy ta‘lim muassasalarida kimyo fanini o‘qitishda IED
dan an‘anaviy ta‘lim jarayonida ham, masofali ta‘lim jarayonida ham foydalanish
keng imkoniyatlar yaratadi. Shu bilan birga bo‘lajak kimyo fani o‘qituvchilarini
raqobatbardosh kadrlar bo‘lib yetishishlari uchun dastur amal bo‘lib xizmat qiladi.
ANALITIK KIMYO FANINI O‟QITISHDA “KEYS- STADI” METODIDAN
FOYDALANISH
kat. o‟q. L. Usmonova, talaba S. Husanov
(Navoiy davlat pedagogika instituti)
Keys-stadi interfaol ta‘lim metodi sifatida talabalar tomonidan eng afzal
ko‗riladigan metodlar qatoriga kirmoqda. Buning sababi sifatida ushbu metod
talabalarga tashabbus bildirish, nazariy holatni o‗zlashtirishda hamda amaliy
ko‗nikmalarni shakllantirishda mustaqillikka ega bo‗lish imkoniyatini berishida
ko‗rish mumkin. O‗z navbatida vaziyatlarning tahlili talabalarning kasbiy shakllanish
jarayoniga kuchli ta‘sir o‗tkaza olishi, ularning kasbiy jihatdan ―ulg‗ayishiga‖ xizmat
qilishi, ta‘lim olishga nisbatan qiziqish va ijobiy motivatsiyaning shakllantirishi
alohida ahamiyatga ega. Keyslar metodi o‗qituvchining tafakkur turi sifatida, alohida
paradigma ko‗rinishida gavdalanib, ijodiy salohiyatni rivojlantirish, noan‘anaviy
tarzda fikrlash imkoniyatini beradi. Bunga albatta, ta‘lim tizimining demokratlashuvi
va modernizatsiyalashuvi, pedagogik kreativlikka ochilgan keng yo‗l, ularda
progressiv tafakkur uslubini hamda pedagogik etika, pedagogik faoliyat
motivatsiyasini shakllantirishi ham misol bo‗la oladi.
Analitik kimyo kimyo fanlari orasida o‘ziga xosligi bilan ajralib turadi. Chunki
umumta‘lim maktabida ta‘lim jarayonida o‘quvchi umumiy kimyo, anorganik kimyo,
organik kimyo yuzasidan bilim, ko‘nikmalarga ega bo‘ladi. Oliy ta‘lim muassasasida
analitik kimyoga duch kelgan talabaga fan xuddi yangidek ko‘rinadi, ammo analitik
kimyo kimyoning barcha bo‘limlari bilan chambarchas bog‘liq. Demak, analitik
kimyoni zamonaviy texnologiyalar asosida o‘qitishning ahamiyati kattadir.
Quyida analitik kimyoning muhim mavzularidan biri bo‘lgan ―Titrimetrik
analiz. Uning mohiyati va metodlari‖ mavzusini o‘qitishda ―Keys- stadi‖ metodidan
foydalanish bo‘yicha namuna keltiramiz:
Titrimetrik analiz metodida ishlatiladigan indikatorlarning kashf etilishi
mavzusida keys-stadi
Pedagogik annotatsiya
O„quv predmeti: «Analitik kimyo».
Mavzu: «Titrimеtrik (hаjmiy) аnаliz. Uning mоhiyati va mеtоdlаri».
Ta‟limiy maqsad: Talabalarga qiziqarli hikoya asosida mavzuni
mustahkamlash
Rejalashtiriladigan o„quv natijalari: Talabalarda indikatorlar bo‗yicha
nazariy bilimlarni hosil qilish; talabalarning nazariy bilimlarini amaliy
mustahkamlash; mustaqil tarzda qaror qabul qilish malakalarini egallash.
Axborot manbalari:
Analitik kimyo fani bo‗yicha darslik va o‗quv qo‗llanmalar.
33
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Keysning o„ziga xos belgilariga ko„ra tavsifnomasi:
Keys muammoli, hikoyali keyslar kategoriyasiga kiradi. Keys qisqa,
tuzilmalangan topshiriqdir.
Keys bosma shaklda taqdim etiladi.
Keysdan quyidagi o„quv predmetlarini o„qitish jarayonida foydalanish
mumkin: Analitik kimyo, Anorganik kimyo.
Keys hikoya matni: Robert Boyl tabiat go‗zalliklari, ayniqsa gullarni sevuvchi
inson bo‗lgan. U har kuni o‗z ishlarini gullardan bahramand bo‗lish bilan boshlagan.
Shuning uchun uning laboratoriyasiga gul do‗koni xodimi har kuni ertalab yangi
uzilgan gullardan keltirib turgan.
XVII asrning ikkinchi yarmida, aniqrog‗i 1663 yilning bahor oylarining
boshlanishida analitik kimyo fanining rivojlanishiga juda muhim hissa qo‗shgan
voqea ro‗y berdi.
Odatdagidek kunning boshlanishi. Robert Boyl va uning shogirdlari o‗zining
sevimli laboratoriyasida ilmiy izlanishlarini davom ettirayotgan paytda gul do‗koni
xodimi, yosh yigit Boyl uchun yangi uzilgan bir siqim binafsha keltirdi. Ilm ahliga
xalaqit qilishni hohlamagan holda gulni stol ustidagi stakanga o‗rnatib qo‗ymoqchi
bo‗ldi. Shunda bexosdan stakanni yiqitib yubordi. Gul esa stol ustidagi suyuqlikka
tushdi. Yigit esa darhol stakanni to‗g‗rilab, unga gulni joylashtirib, xijolatomuz uzrini
aytib chiqib ketdi. Oradan ozroq vaqt o‗tgach boyagi gul Robert Boylni diqqatini
oldi. Gullarning rangi o‗zgarib qolgan edi. Shunda u shogirdlaridan biriga binafsha
guli gulbarglarini laboratoriyadagi barcha eritmalarga solib ko‗rishini buyurdi.
Natijada gulbargning rangi ayrim eritmalarda boshqacha, ayrimlarida yana boshqa
ranga kirishi yoki o‗zgarmay qolishini kuzatdi. O‗zining tajribasini davom ettirish
maqsadida o‗sha paytda bor bo‗lgan barcha gullarni keltirib, ularning gulbarglari
ustida jiddiy tajriba o‗tkazdi. Tajribalari natijasida bir turdagi gulning uch xil
muhitdagi eritmalarda uch xil rangga kirishini aniqladi va ana shu guldan ajratib
olgan ekstraktini filtr qog‗oziga shimdirib, quritib, keyinchalik tajribalarda ishlatish
uchun qulay holatga keltirdi.
Topshiriq: 1. Binafsha gulining rangi nima uchun o‗zgardi?
2. Uch xil rangga kiruvchi gul qaysi gul bo‗lishi mumkin va nima uchun u uch
xil rangga kirgan?
3. Robert Boyl kashf qilgan qog‗oz bo‗lakchalari nima edi va ular hozir ham
ishlatiladimi?
Amaliy vaziyatni bosqichma– bosqich tahlil qilish va hal etish bo„yicha talabalarga
uslubiy ko„rsatmalar
Talabalarga yo„riqnoma
Ish bosqichlari
Maslahatlar va tavsiyanomalar
1. Keys va uning
axborot
ta‘minoti
bilan tanishish
Avvalo keys bilan tanishing. Xodisaning mazmun va mohiyati haqida
tushuncha hosil qilish uchun bor bo‗lgan butun axborotni diqqat bilan
o‗qib chiqish lozim. O‗qish paytida vaziyatni tahlil qilishga shoshilmang
2. Berilgan vaziyat
bilan tanishish
Ma‘lumotlarni yana bir marotaba diqqat bilan o‗qib chiqing. Binafsha
gulining rang o‗zgarishini va keyingi tajribadagi gulning rang
o‗zgarishini tahlil qiling.
34
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3. Muammoli
vaziyatni tahlil qilish
Asosiy muammo va kichik muammolarga diqqatingizni jalb qiling.
Asosiy muammo: Qanday eritmalar gullarning rangini o‗zgartirishini va
ularning o‗zgarish sabablarini aniqlash.
4.
Muammoli
vaziyatni yechish usul
va
vositalarini
tanlash
hamda
asoslash
Ushbu vaziyatdan chiqib ketish harakatlarni izlab topish maqsadida
quyida taqdim etilgan ―Muammoli vaziyat‖ jadvalini to‗ldirishga
kirishing. Muammoni yechish uchun barcha vaziyatlarni ko‗rib chiqing,
muqobil vaziyatni yarating. Muammoning echimini aniq variantlardan
tanlab oling, muammoning aniq echimini toping. Jadvalni to‗ldiring.
Keys bilan ishlash natijalarini yozma shaklda ilova eting
“Muammoli vaziyat” jadvalini to„ldiring
Vaziyatdagi
muammolar turi
Muammoli vaziyatning
kelib chiqish sabablari
Vaziyatdan chiqib
ketish harakatlari
Keys bilan ishlash natijalari yozma shaklda ilova etiladi
Keys – stadi uchun yozma ish talablari:
1. Ish A4 standartdagi varaqning bir tomonida (2-varaqdan oshmagan holda)
tezis shaklida yozilishi kerak.
2. Yozma ishni jihozlash tartibi: birinchi betda, o‗ng tomonda talaba ismi,
sharifi va guruhini yozishi kerak; varaqning markazida keysning mavzusi yoziladi;
keyin esa keys bilan ishlash natijalari tezis shaklida yoziladi.
Keys bilan ishlash qoidalari: Keysda vaziyat tavsifi va axborot ta‘minoti har
xil hajmda bo‗lishi, tahlil etish uchun taklif etilayotgan vaziyatlar tavsifida
detallashtirish darajasi ham turlicha bo‗lishi, axborot ko‗pligi darajasi ham o‗zgarishi
mumkin bo‗lgan tahlilga aloqasi bo‗lmagan ma‘lumotlar ham bo‗lishi mumkin.
Amaliy vaziyatni tahlil qilish vaqtida: taklif etilayotgan axborotlarni ko‗rib
chiqishda adashmang, ular orasida eng zarurini belgilang; vaziyatni tor istiqbolda
ko‗rib chiqmang: muammo birdaniga kichiklashib yoki umuman g‗oyib bo‗lishi
mumkin; harakatlar rejasini vaziyatning tahlili tugallangan va muammo
aniqlangandan so‗ng shakllantiring
Keys bilan ishlash jarayonini baholash mezonlari va ko„rsatkichlari
Guruhlar
ro‗yxati
Guruh faol
mak. 1 b
Ma‘lumotlar
ko‗rgazmali taqdim
etildi. mak. 4 b
Javoblar to‗liq
va aniq berildi.mak. 5
b
Jami
mak. 10
b
1
2
8-10 ball – a‘lo; 6- 8 ball – yaxshi; 4- 6 ball – qoniqarli; 0 -4 ball – qoniqarsiz
O„qituvchi tomonidan keysni yechish va tahlil qilish varianti
Mazkur holatda qabul qilinishi mumkin bo‗lgan muammoning barcha
yechimlarini topamiz:
35
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Muammoli
vaziyat
Muammoli
vaziyatning
kelib chiqish sabablari
Vaziyatdan chiqib
ketish harakatlari
1. Binafsha gulining rangi
o‗zgarishi.
2. Boshqa gulning rangi
turli muhitda uch xil
bo‗lishi.
3. Tajribalar natijasida
rangini
o‗zgartiruvchi
qog‗oz bo‗lakchalari va
ularni ishlatilishi.
Binafsha gulining eritma
ustiga tushishi.
Gullar namunalarini turli
eritmalarda sinab ko‗rilishi.
Tajriba natijalaridan samarali
foydalanish.
Indikatorlar
ion-xromofor
nazariyasini tadbiq etish.
Indikatorlar
ion-xromofor
nazariyasini tadbiq etish.
Indikatorlar
ion-xromofor
nazariyasini tadbiq etish.
Keysning yechimi
Indikatorlar kuchsiz organik kislotalar yoki asoslardan tashkil topgan bo‗lib,
eritma muhiti o‗zgarishi bilan indikatorlarning ion-xromofor nazariyasiga muvofiq
o‗z rangini o‗zgartirish xossasiga egadirlar. Binafsha gulining rangini hosil qiluvchi
modda rang beruvchi xromofor guruhlar tutgan organik modda hisoblanib, stol
ustidagi eritmaga tushganda o‗z rangini o‗zgartirgan.
Bahor oylarida gullaydigan gullardan lakmus lishaynigining gul bargi uch xil
muhitli eritmalarda uch xil (kislotali muhitda qizil, neytral muhitda binafsha, ishqoriy
muhitda ko‗k) rang beradi. Muhit o‗zgarganda rangini o‗zgartirishi qaytar jarayon.
Lakmus lishaynigi gul barglari rangini hosil qilgan xromofor guruh tutgan
organik moddani ekstraksiya usulida ajratib olib, uni filtr qog‗oziga shimdirib
quritilishi natijasida hozirgi kungacha ishlatilib kelinayotgan lakmus qog‗ozi kashf
qilingan. Ular eritmalarning muhitini ekspress usulda aniqlash imkonini beradi.
Xulosa qilib aytganda, analitik kimyo fanini o‘qitishda innovatsion pedagogik
texnologiyalardan foydalanish ta‘lim samaradorligiga ijobiy ta‘sir ko‘rsatadi.
“ANORGANIK KIMYO” FANINI O„QITISHDA INNOVATSION TA‟LIM
TEXNOLOGIYALARIDAN FOYDALANISH
M.Sh.Ahadov, M.A.Tog‟ayeva (NavDPI)
Annotatsiya: Maqola Anorganik kimyo fanini o‘qitishda innovatsion ta‘lim
texnologiyalaridan foydalanish Assesment metodi qo‘llanilishi haqida ma‘lumot
keltirilgan.
Pedagogika oily ta‘lim muassasalarida bo‘lajak kimyo o‘qituvchilarining
ilmiy-nazariy tayyorgarligini shakllantirishda kimyoning asosiy bo‘limlaridan biri
bo‘lgan anorganik kimyo muhim o‘rin tutadi. Anorganik kimyoning hozirda qariyb
unitilayozgan ―mineral kimyo‖ degan nomi ham bo‘lgan. Bu nom fanning
mazmunini anchagina aniq ifodalar edi, ya‘ni mineral kimyo jonsiz tabiatni tashkil
etuvchi qattiq moddalarni o‘rganuvchi fandir. Tabiiy anorganik moddalar, xususan,
minerallarni tahlil qilish XVIII-XIX asrlarda Yerdagi elementlarning ochilishiga
sabab bo‘ldi.
Innovatsiya-muayyan tizimning ichki tuzilishini o‘zgartirishga qaratilgan
36
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
faoliyat. Innovatsion ta‘lim-ta‘lim oluvchida yangi go‘ya, me‘yor, qoidalarni
yaratish, o‘zga shaxslar tominidan yaratilgan ilg‘or g‘oyalar, me‘yor qoidalarini
tabiiy qabul qilishga oid sifatlar, malakalarni shakllantirish imkoniyatini yaratadigan
ta‘lim. Bugungi kunda innovatsion ta‘lim texnologiyalarini shartli ravishda ikki turga
ajratish mumkin:
1) An‘anaviy ta‘lim texnologiyasi - muayyan muddatga mo‗ljallangan, ta‘lim
jarayoni ko‗proq o‗qituvchi shaxsiga qaratilgan bo‗lib, o‗qitishning an‘anaviy
shakli, metodi va ta‘lim vositalarining majmuidan foydalanib ta‘lim-tarbiya
maqsadiga erishishdir.
2) Noan‘anaviy ta‘lim texnologiyasi - muayyan muddatga mo‗ljallangan, ta‘lim
jarayoni markazida talaba shaxsi bo‗lib, o‗qitishning zamonaviy shakli, faol o‗qitish
metodlari va zamonaviy didaktik vositalarning majmuini ta‘lim-tarbiya ishidan
ko‗zlangan maqsad va kafolatlangan natijaga erishishga yo‗naltirishdir.
Noan‘anaviy ta‘lim texnologiyasi an‘anaviy ta‘lim texnologiyasidan farq qilib,
talabalarning bilish imkoniyatlarini rivojlanishiga sharoit yaratadi, mustaqil
ishlashlariga alohida e‘tibor beriladi, bilish faoliyatlari izlanuvchan va ijodiy
xarakterga ega bo‗ladi.
Тalabalarning o„zlashtirish darajasiga o„qitish metodlarining ta‟sir darajasi:
• Ma‘ruza – eshitganimizning - 5%.
• O‗qish - o‗qiganimizning -10%.
• Videousul, namoyish - ko‗rganimizning -20%.
• Tajribani namoyish qilish - ko‗rgan va eshitganimizning -30%.
• Bahs-munozara - muhokama qilganimizning - 40%.
• Mashqlar - o‗qigan, yozgan, gapirganimizning -50%.
• Ishbop o‗yin, kichik guruhlarda ishlash, loyihalash- mustaqil o‗qiganimizning,
tahlil va muhokama qilganimizning, himoya va namoyish qilganimizning -75%.
• Yo‗naltiruvchi matn, muammoli vaziyat, boshqalarni o‗qitish mustaqil
o‗rganganimizning, tahlil va muhokama qilganimizning, boshqalarni o‗qitgan
narsalarimizning -90%.
Ta‟lim texnoligiyalari bo‟yicha metodlar
• An‟anaviy ta‟lim - Ma‘ruza, namoyish, videousul, to‘rt pog‘onali usul,
suhbat, ko‘rgazmali
• Hamkorlikda o‟qitish- Aqliy hujum, kichik guruhlarda ishlash, baxsmunozara, davra suhbati, zig-zag texnikasi, o‘rgimchak to‘ri
• Modellashtirish- Ishbop o‘yin, rolli o‘yinlar
• Tadqiqot -Muammoli vaziyat, keys-stadi, loyihalash, yo‘naltiruvchi matn
Anorganik kimyo fanidan o‘quv mashg‘ulotlarini tashkil etishda innovatsion
ta‘lim texnologiyalarni qo‘llash davr talabi ekanligini inobatga olib, quyida barcha
darsda qo‘llash mumkin bo‘lgan ―assisment‖ metodini keltirib o‘tamiz.
“ASSESMENT” METODI
Metodning maqsadi: mazkur metod ta‘lim oluvchilarning bilim darajasini
baholash, nazorat qilish, o‗zlashtirish ko‗rsatkichi va amaliy ko‗nikmalarini
tekshirishga yo‗naltirilgan. Mazkur texnika orqali ta‘lim oluvchilarning bilish
faoliyati turli yo‗nalishlar (test, amaliy ko‗nikmalar, muammoli vaziyatlar
37
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
mashqi, qiyosiy tahlil, simptomlarni aniqlash) bo‗yicha tashhis qilinadi va
baholanadi.
Metodni amalga oshirish tartibi:
―Assesment‖ lardan
ma‘ruza mashg‗ulotlarida talabalarning yoki
qatnashchilarning mavjud bilim darajasini o‗rganishda, yangi ma‘lumotlarni
bayon qilishda, seminar, amaliy mashg‗ulotlarda esa mavzu yoki ma‘lumotlarni
o‗zlashtirish darajasini baholash, shuningdek, o‗z-o‗zini baholash maqsadida
individual shaklda foydalanish tavsiya etiladi. Shuningdek, o‗qituvchining ijodiy
yondashuvi hamda o‗quv maqsadlaridan kelib chiqib, assesmentga qo‗shimcha
topshiriqlarni kiritish mumkin.
Namuna: Har bir katakdagi to‘g‘ri javob 5 ball yoki 1-5 balgacha baholanishi
mumkin.Ushbu metodni barcha mavzuda qo‘llsh mumkin.
“Assesment-1”
Test:
1. Mangniy va kalsiydan qanday usullar bilan
ajratiladi?
A) Xromatografiya va ekstraksiya
B) Elektroliz
C) Yuqori bosim ostida haydash va ekstraksiya
2. Dengiz suvida qancha Mg bo‘ladi.
A) 0,38 %
B) 0,5 %
C) 0,43 %
3. Dolomitning kimyoviy formulasini toping.
A) CaMg(CO3)3 B) MgCO3
C) CaCO3
Muammoli vaziyat:
Bu metal ―og‘ir tosh‖ ma‘nosini
bildiradi.Uning tuzlari mushakbozlikda ko‘p
ishlatiladi. Bundan tashqari uning yana bir
tuzining ajoyib xossai bor. Undan ―Lego‖
bolalar o‘yinchoqlari tayyorlanadi. Uni faqat
rentgenda aniqlash mumkin.Yuqoridagi fikrlar
qaysi elementga tegishli.
Javob:
Simptom
Magniyni
………..yilda……….birinchi
olgan.
Magniy
tuzlari………………………………………
Angudrit……………gips……….alebastr……
………..ko‘rinishida Ca tabiatda uchraydi.
Javob:
Amaliy ko`nikma
Rasmda nima tasvirlangan?
Foydalanilgan adabiyotlar
1. D.A.Karimova ―Kimyo tarixi‖ fanidan o‘quv qo‘llanma . T., ―O‗qituvchi‖, 2011.
2. Begimqulov U.Sh. Pedagogik ta‘lim zamonoviy axborot texnologiyalarni joriy
etishining ilmiy-nazariy asoslari. – Toshkent: Fan, 2007.
3. Faberman. B.L. Ilg‗or pedagogik texnologiyalar. T.,2001
ОСОБЕННОСТИ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ПРОБЛЕМНОГО
ОБУЧЕНИЯ НА УРОКАХ ХИМИИ.
Холов Х.М. Тешаева Н.Ш. (НавГПИ)
Аннотация: Обучение учащихся готовым приемам умственной
деятельности - это путь достижения обычной активности, а не творческой. Цель
активизации путем проблемного обучения состоит в том, чтобы понять уровень
38
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
усвоения понятий и обучить не отдельным мыслительным операциям в
случайном, стихийно складывающемся порядке, а системе умственных
действий для решения нестереотипных задач.
Технология классно-урочной системы на протяжении столетий
оказывалась наиболее эффективной для массовой передачи знаний, умений,
навыков учащимся. Происходящие в современности изменения в общественной
жизни требуют развития новых способов образования, педагогических
технологий, имеющих дело с индивидуальным развитием личности.
К таким технологиям относится технология проблемного обучения.
Проблемное обучение имеет длительную историю своего развития.
Ещѐ в древние времена было известно, что умственная активность способствует
и лучшему запоминанию, и более глубокому проникновению в суть предметов,
процессов и явлений. Так, постановка проблемных вопросов собеседнику и его
затруднение в поисках ответов на них характерны для дискуссий Сократа, этот
же приѐм был известен и в Пифагорейской школе. В дальнейшем идею
активного обучения развивали такие педагоги и философы, как Я.А.
Коменский, Ж.Ж. Руссо, И.Г. Песталоцци.
Проблемное обучение - это тип развивающего обучения, содержание
которого представлено системой проблемных задач различного уровня
сложности, в процессе решения которых учащиеся овладевают новыми
знаниями и способами действия, а через это происходит формирование
творческих
способностей:
продуктивного
мышления,
воображения,
познавательной мотивации, интеллектуальных эмоций.[1]
Наиболее эффективны следующие три способа организации проблемного
обучения: проблемное изложение, поисковая (эвристическая) беседа,
самостоятельная поисковая и исследовательская деятельность учащихся.
Проблемное изложение. Этот способ организации проблемного обучения
наиболее уместен в тех случаях, когда учащиеся не обладают достаточным
объѐмом знаний, когда они впервые сталкиваются с тем или иным явлением и
не могут установить необходимые ассоциативные связи. В этом случае поиск
осуществляет сам учитель. Так, например, формирование понятия об
ароматической связи в молекуле бензола возможно, если проследить историю
синтеза и изучение бензола через анализ формулы Кекуле. Таким образом,
учитель не просто сообщает выводы науки, но и раскрывает путь, который
привѐл к этим выводам.[2]
При изучении темы «Углеводы» можно задать такой проблемный вопрос:
«Почему хлеб, если его долго жевать, приобретает сладкий вкус?» Или при
демонстрации эксперимента по сравнению свойств глюкозы и фруктозы
учащиеся сталкиваются с проблемой: глюкоза реагирует с гидроксидом меди
(II), а фруктоза – нет. Почему?
В жизни проблемы есть всегда, а в учебной деятельности их иногда
приходится моделировать. В 8 классе впервые учащиеся знакомятся с
решением задач с использованием понятий «Количество вещества» и
«Молярный объем газов». Это теоретические темы, зачастую плохо
понимаемые учениками. Можно начать этот урок с демонстрации некоторых
39
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
образцов на столе: навески определенной массы (64 г) серы, определенный
объем воды в мерном цилиндре (45 мл), колбу с воздухом (50 мл). Эти образцы
пригодятся нам для решения задач. Начинаем беседу с образца серы: «Можем
ли мы измерить массу этой навески?» – «Да, с помощью весов». – «А посчитать
число молекул с учетом состава S8? А число атомов серы?»– Нет, учащиеся еще
не обладают необходимыми знаниями. Идет объяснение понятий «количество
вещества», 1 моль вещества, знакомство с формулами расчета количества
вещества, понятиями «число Авогадро», «молярная масса», «молярный объем
газов». Познакомившись с этим, учащиеся самостоятельно могут
сформулировать цель урока и стратегию развития урока: «Научиться
рассчитывать число формульных единиц (молекул, атомов, ионов), если
известна масса вещества или объем (для газов). Это возможно с применением
понятия «количество вещества», которое позволяет решать также обратные
задачи – нахождение массы, объема, если известно число молекул или атомов».
Учитель при проблемном изложении материала руководит познавательным
процессом учеников, ставит вопросы, которые заостряют внимание учеников на
противоречивости изучаемого явления, и заставляет их задуматься. Прежде
чем учитель даст ответ на поставленный вопрос, ученики уже могут дать про
себя ответ и сверить его с ходом суждения и выводов учителя.[3]
Как было отмечено выше, проблемное изложение применяется обычно в тех
случаях, когда учащиеся не имеют достаточного запаса знаний, чтобы активно
участвовать в решении проблемы. Если же школьники обладают минимумом
знаний, необходимым для активного участия в решении учебной проблемы, то
применяется следующий способ организации проблемного обучения: поисковая
беседа.
Эвристической беседой называют систему логически взаимосвязанных
вопросов учителя и ответов учащихся, конечной целью которой является
решение целостной, новой для учащихся проблемы или еѐ части. Основные
ценности эвристической беседы:
1. Искусно поставленные вопросы задают стратегию творческого мышления.
Проблема разбивается на под проблемы: снижается уровень сложности до
уровня соответствующих творческих возможностей ученика.
2.Каждый новый вопрос формирует новую стратегию – цель деятельности.
3.Стиль, манера, взгляды, убеждения учителя становятся достоянием его
учеников.
Поисковая беседа обычно проводится на основе создаваемой учителем
проблемной ситуации. При этом учащиеся самостоятельно намечают этапы
поиска, высказывая различные предположения, выдвигая варианты решения
проблемы.
Самостоятельная
деятельность
учащихся
исследовательского
характера является высшей формой самостоятельной деятельности и возможна
лишь тогда, когда школьники обладают достаточными знаниями,
необходимыми для построения научных предположений, также умением
выдвигать гипотезы. Одним из путей осуществления данного способа
организации проблемного обучения является постановка исследовательских
40
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
заданий.
Особенностью таких заданий является то, что сначала, как правило,
выполняется практическая работа по сбору фактов (опыты, эксперимент,
наблюдение, работа с книгой, сбор материала), а затем их теоретический анализ
и обобщение. При этом проблема очень часто возникает не сразу, а в ходе
обнаружения несоответствия, противоречия между выявленными фактами.
Так, при изучении свойств щелочных металлов можно предложить
следующие задания: 1) «Выявить роль воды в реакциях взаимодействия
щелочных металлов с растворами различных солей». 2) Выявить роль аниона в
реакции алюминия с растворами солей меди – хлоридом меди (II) и сульфатом
меди (II). Для создания проблемной ситуации учитель может предложить
проблемный вопрос: «Каким образом будет происходить реакция между …?»
При проведении эксперимента и дальнейшем анализе его результатов учащиеся
приходят к пониманию сущности протекающих процессов.
Литература
1. Л. В. Голиш. «Активные методы обучения: содержание, выбор, реализация»
Т. Среднее специальное профессиональное образовательное учреждение, 2001г.
2. «Преподавание химии - учебное пособие, практическое руководство и курс
обучения для преподавателей ВУЗов, преподавателей наставников и учителей.»
2013.
3. Азизходжаева Н.Н. «Педагогические технологии и педагогические навыки.»
T. 2005.
4. Пак Мария С. Теория и методика обучения химии. Санкт-Петербург. 2015 г.
5. Чернобельская Т.М. Основы методики обучения химии. М., «Просвещение».,
2000.
ZAMONAVIY PEDAGOGIK TEHNOLOGIYALARDAN FOYDALANGAN
HOLDA “KIMYOVIY REAKTORLAR, ULARGA QO`YILADIGAN
TALABLAR. REAKTORLARNING TAVSIFI” MAVZUSINI
“KO`RGAZMALI METOD”INI QO`LLAB TALABALARGA
TUSHUNTIRISH.
katta o`qituvchi Yusupova G.X., talaba Mirzanarova L.E TDTU Olmaliq filiali
“Oliy ta`lim” atamasi zaminida iqtisod, fan texnika va madaniyat sohasida
faoliyat olib boruvchi, ish mobaynida ilm-fan, madaniyat, texnika yangiliklarini
qo`llagan va o`z ustida ishlagan holda nazariy va amaliy muammolarni bartaraf
etuvchi yuqori malakali mutaxasislarni tayyorlash tushuniladi.
Oliy ta`limning asosiy maqsadi bu - zamon talablariga javob bera oladigan
malakali, raqobatbardosh, yuksak bilimli, oliy ta`lim mutaxassisi talablariga o`zi
tanlagan yo`nalishi yuzasidan talabga javob bera oladigan respublikaning ilm fan,
madaniyat, iqtisod, ijtimoiy sohalarni rivojlantirishda o`z hissasini qo`shadigan,
mustaqil fikrlaydigan, yuksak ma`naviyatga bo`lgan yuqori salohiyatli mutaxassislarni
tayyorlashdir.
Shunday ekan avvalo asosiy e`tiborni oliy ta`limda pedagog faoliyatini
takomillashtirish, dars berish sifatini oshirishga qaratish kerakdir. Pedagog faoliyatida
41
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
o`z – o`zini faollashtirish va yaratuvchanlik motivlarini shakllantirishda ta`limni
texnologiyalashtirishning ahamiyatini ilmiy nazariy jihatdan asoslash hamda ilmiymetodik tavsiyalar ishlab chiqishi lozimdir.
Talabalar ijodkorlik qobiliyatini shakllantirishning muhim sharti bu – faoliyatdir.
Har bir pedagogning talabalarni o`qitish davomida har bir o`tilayotgan mavzu
yuzasida chuqur yondoshish, mavzuni kengroq tushuntirish, berilgan ma`lumotlar
bilan chegaralanmasdan yangidan ma`lumotlar to`plab yetkaziz, axborotlar bilan
ishlash, har bir yetkazilgan ma`lumotlar ichida o`zi uchun kerakli ma`lumotni ajratib
olish, mavzu yuzasidan amaliy yondoshish, kompyuter tehnologiyalaridan foydalanish
va tehnologik jarayonlarda qo`llay bilishni o`rganishdir. Bu bilan esa pedagog
texnologiya asosida o`tkazilgan mashg`ulotlarning talabalarning muhim hayotiy yutuq
va muammolariga o`z munosabatlarini bildirishga intilishlarini qondirib, ularni
fikrlashga, o`z nuqtai nazarlarini asoslashga va yangidan – yangi innavatsion g`oyalar
qilishga undaydi. Pedadogik texnologiya shunday bilimlar sohasiki, ularning
vositasida yangi ming yillikda davlatning ta`lim sohasidagi siyosatida tub burilish yuz
beradi, pedagog faoliyatini yangilaydi, o`qituvchi talabalarga hur fikrlilik,
insonparvarlik tuyg`ulari tizimini shakllantiradi.
Ko`rgazmali metod texnologiyasining bu o`tilgan mavzuni chuqurroq
tushuntirish, talabalarni olingan boshlang`ich ma`lumotlariga tayanib, fikrlash
qobiliyatini oshiradi. Ularni intilishi yangidan – yangi g`oyalar qilishga, o`z ustida
ishlashga undaydi. Aytilgan har bir fikrni kengroq bayon qilishi, tushunarli bo`lishi
uchun hayotiy misolar keltirilishi, ishlab chiqarish jarayonini blok sxema qilib
tushuntirishi va uni texnologiya va ishlab chiqarishga qo`llay olishini ko`rsatadi
Talabalar bilan bunday texnologiyani qo`llash o`zaro hamfkirlilikka, o`z hato
va kamchiliklarini to`ldirishni o`rgatadi.
Fan “Kimyoviy tehnologiya asoslari” III kurs
Dars mavzusi: “Kimyoviy reaktorlar, ularga qo`yiladigan talablar.
Reaktorlarning tavsifi”
Kimyoviy aylanishlarni o`tkazish uchun mo`ljallangan qurilmalar reaktorlar deb
ataladi. Kimyoviy texnologiyaning jarayon va qurilmalari orasida kimyoviy reaktorlar
va ularda kechadigan jarayonlar alohida o`rin tutadi. Ushbu jarayonlar kimyo
sanoatining asosidir. Kimyoviy aylanishlar quyidagi xossalari bilan xarakterlanadi:
gidrodinamik, issiqlik va massa almashinish hodisalari hamda kimyoviy kinetika
qonunlari kimyoviy jarayonlar kechish qonuniyatlarini belgilaydi.
Ko`pincha reaktorlar sifatida maxsus, o`ta murakkab konstruksiyali qurilmalar
qo`llaniladi.
Odatda, yangi reaktorlar yaratish uchun loyihachiga reaksiya yo`nalishi va ohirgi
konsentratsiyalar berilgan bo`ladi. Shunga qaramasdan, loyihachi kimyoviy muvozanat
nazariyasining asosiy holatlarini bilishi zarurdir. Bu holatlar fizik – kimyo fanining
kimyoviy termodinamika qonuniyatlaridir.
Kimyoviy reaktorlar deb shunday apparatlarga aytiladiki, bu apparatlar ichida
kimyoviy reaksiyalar borib, shu davr ichida massa va issiqlik almashinishuv
jarayonlari bajariladi.
42
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Kimyoviy reaktorlardan oldin va ulardan keyin bir necha apparatlar bo'ladi.
Kimyoviy reaktorlardan oldingi apparatlar xom ashyoni reaksiyalarga tayyorlab bersa,
keyingi apparatlar hosil bo'lgan tayyor maxsulotlami ajratib olish uchun ishlatiladi.
Jihozlar ekspluatatsiya vaqtida mustahkam va ishonchli bo‗lishi kerak, portlash
hamda o‗tga nisbatan xavfsizliligi, uzoq vaqt to‗xtovsiz ishlashi va yuqori
mahsuldorligini ta‘minlash kerak. Jihozlarning ishonchli aniq hisoblanishi quyidagi
shartlar asosida bajariladi:
1) u to‗laligicha texnologiyaga mos kelsa;
2) ishchi parametrlariga to‗g‗ri kelsa;
3) konstruksiyaning butunligini, va qismlarini yaroqliligiga muvofiqligi;
4) avariyasiz ishlashni ta‘minlasa.
Ko‗pgina mashina va jihozlarga GOST, OST va tarmoqlararo me‘yoriy (ON)
hujjatlar tasdiqlangan.
Sanoatda ishlatadigan reaktorlarga asosiy talablar:
- Reaktorlar maksimal unumdorligini va jadalligini ta'minlashi;
- Reaktorlardan yuqori sifatli va ko`p maxsulot olinishi;
- Bu masala reaktorlarda optimal jarayonlarni tanlashga bog'lik, ya'ni xarorat,
bosim va reaksiyaga kiruvchi moddalarning konsentrasiyasini optimallashtirish;
- Reaksiyaga kiruvchi moddalarni tashishda va aralashtirishda issiqlik va elektr
energiyani minimal sarflash;
- Reaktorlarni boshqarishni osonlashtirish va ishchilarni xavfsizligini ta' minlash.
- Reaktorda boradigan jarayonlarni avtomatlashtirish;
- Reaktoming tannarxini kamaytirish, uni sozlash va ta'mirlashda kam xarajat
sarflash;
- Asosiy parametrlarni (harorat, bosim) o'zgarib turishida reaktor ishini
takomillashtirish.
Jarayonni tashkil etish bo‘yicha reaktorlar 3 turga bo‘linadi.
a) Davriy ishlaydigan reaktorlar.
b) Uzluksiz ishlaydigan reaktorlar.
c) Yarim uzluksiz ishlaydigan reaktorlar.
Olingan natijalarni tahlil qilish.
Dars o`tish jarayonimda kompyuter texnikasidan, ko`rgazmali qurollar va
maketlardan foydalanib, DTS (Davlat ta`lim standarti) talablariga asoslangan holda
amaliyotda qo`llaniladi. ―Ko`rgazmali metod‖ bu metodda talabalarni kichik
guruhlarga ajratib olamiz. Ularga bugungi va o`tilgan mavzular yuzasidan savollar
beriladi. Savollarga javob berish davomida javobga bir taraflama yondoshmasdan unga
43
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
yanada kengroq ma`lumot berishga qiziqtiriladi. 10 daqiqa vaqt ichida savol
javoblardan so`ng har bir guruhga qo`shimcha sifatida krossvord beriladi. Uni yechish
uchun 3 daqida yetarli.
Ko`rgazmali metodda reaktorni tushuntirish talabalarni mavzuga qiziqtirish va
yanada kuchliroq bilimga ega bo`lishidadir. Bunda tasavvur va esda qolish qobiliyati
rivojlanadi. Maketlarning borligi ko`rgazmali metodning yana bir ustun tomonidir.
Maketni tushuntirishda biror bir ishlab chiqarishni texnologiyasini misol qilib
keltiriladi. Unda reaktor qanday tuzilganligi, qanday materialdan ishlanganligi, ichki
va tashqi ko`rinishi, ishlash jarayoni haqida ma`lumot berildi. Bunday uslubda sifat
ko`rsatkichi yuqori ko`rsatgichlariga erishiladi.
Foydalanigan adabiyotlar ro`yhati:
1.N.R.Yusupbekov, H.S.Nurmuhamedov, S.G.Zokirov ―Kimyoviy texnologiya
asosiy jarayon jarayon va qurilmalari‖
2. Q.G`afurov ―Kimyoviy texnologiyaning nazariy asoslari‖
INNOVATSION TEXNOLOGIYALARDAN KIMYO FANIDAN
OLIMPIADALARGA TAYYORLASHDA FOYDALANISH
dots. Z.Turaev, N.Sarimsaqova, H.Bakiyeva (NamMQI)
Respublikamizning
ta‘lim-tarbiya
sohasida
jahon
hamjamiyatida
raqobatbardosh bo‘lib borishi hamda erishilayotgan yutuqlar barqarorligini kelgusida
ham ta‘minlash, qolaversa, mustaqilligimizni mustahkamlash zarurati jahon
hamjamiyatida fan,
texnologiyalar, iqtisodiyot , boshqaruv hamda boshqa
yo‘nalishlarda yuz berayotgan o‘zgarishlar va yutuqlarni bilish, anglash, asosli
xulosalar qabul qilishni taqozo etmoqda.
O‘zbekistonning ertangi rivoji yo‘lida tuzilgan dasturlar va ularni bajarish
uchun yaratilgan moddiy asos va imkoniyatlar, safarbar etilgan sarmoyalarning
barchasini amalga oshiradigan, ro‘yobga chiqaradigan qudratli omil yuqori malakali
ishchi kuchi va yurtimizning ertangi kuni, taraqqiyoti uchun mas‘uliyatni o‘z
zimmasiga olishga qodir bo‘lgan yetuk mutaxasisi yoshlar hisoblanadi.
Yangi turdagi ta‘lim muassasalarining joriy etilishi, o‘qituvchilar tomonidan
qo‘llanilayotgan ta‘lim texnologiyalarining rang-barangligi, uzluksiz ta‘limning
barcha turlariga tajriba – sinov ishlarining keng yoyilishi, yuqori malakali, ijodiy
ilmiy-pedagogik tafakkurga ega bo‘lgan novator o‘qituvchilarga bo‘lgan ehtiyojni
zarurat darajasiga ko‘tardi. O‘qituvchining variativ ta‘lim amaliyotining ilg‘or
tajribalarini o‘zlashtirish va omma-lashtirish qobiliyati, uning innovasion pedagogik
faoliyatga tayyorgarlik darajasiga bog‘liq. Bunday tayyorgarlikning huquqiy, nazariy
asoslarini ―ta‘lim to‘g‘risida‖ gi qonun, ―Kadrlar tayyorlash milliy dasturi‖, uzluksiz
ta‘lim tizimini takomillashtirish, samaradorligi oshirishga qaratilgan Davlat
dasturlari, Davlat ta‘lim standartlari tashkil etadi va o‘qituvchiga o‘z-o‘zini
rivojlantirish, o‘zligini namoyon qilishga imkoniyat beradi. Bu, o‘z navbatida, pedagogika
oliy ta‘lim muassasasida bo‘lajak o‘qituvchining ilmiy-nazariy, psixologik-pedagogik va
ilmiy-metodik tayyorgarligini innovasion faoliyatga yo‘naltirish, uni pedagogik
yangiliklarni qabul qilish, baholash va ta‘lim maqsadlariga erishish yo‘lida yangilikni
44
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
to‘g‘ri va samarali qo‘llay oladigan ijodkor shaxs sifatida shakllantirish talabini keltirib
chiqardi.
Yuqorida qayd etilgan holatlar o‘qituvchining innovasion pedagogik
faoliyatga tayyorligini kasbiy-pedagogik tayyorgarlikning muhim sifat darajasi deb
qarash, pedagogika oliy ta‘lim muassasalarida bo‘lajak kimyo o‘qituvchisini
innovasion faoliyatga tayyorlashning nazariy va amaliy asoslarini aniqlash va
pedagogik innovasiyalarni ta‘lim jarayonida qo‘llash imkoniyatlarining
metodik tizimini ishlab chiqish muammosi dolzarbdir.
Olimpiadalarga maxsus tayyorgarlik ko‘rish hozirgi kimyo ta‘limida dolzarb
masaladir. O‘qitishning ma‘lum shakli bu olimpiadalarga tayyorlanish bo‘lib,
o‘qituvchi va o‘quvchidan ma‘lum tayyorgarlikni talab etadi. Olimpiadaga
tayyorgarlik o‘qituvchining metodik ishi bo‘lib, u birinchi navbatda quyidagilarga
yo‘naltirilgan bo‘ladi:
Fanga nisbatan qiziqishni orttiradi va o‘quvchini mustaqil ishlashga
tayyorlaydi;
O‘qituvchi kasbiy mahoratini oshiradi.
Olimpiadaga tayyorlanish tinimsiz ishlashni aqliy va psixologik rivojlanishni
talab etadi. Oxirgi 10-15 yil davomidagi olimpiada masalalarining tahlil natijalari
shuni ko‘rsatdiki, masalalarni muvaffaqqiyatli yechish uchun oliy o‘quv yurtlari
materiallarini ham bilishni talab etadi. Misol sifatida xalqaro olimpiadalarga
tayyorlanish bo‘yicha tuzilgan dasturga qarasak, mitsella hosil bo‘lishi,
mitsellanining tuzilishiga doir materiallarni bilish talab etilmoqda. Hozirgi vaqtda
o‘zbek tilida nashr etilayotgan adabiyotlardagi ma‘lumotlar asosida o‘quvchilar
mitsellaning formulasini yozishga qiynalishadi. Shuning uchun ham biz
o‘quvchilarga mitsella formulasini yozishning quyidagi sodda va ravon usuli haqida
to‘xtalib o‘tamiz.
Masala. Quyidagi bir xil hajmli eritmalar aralashtirilganda hosil bo‘ladigan
mitsellaning formulasini yozish talab etilgan bo‘lsin:
1) 0,01 N Pb(NO3)2 va 0,0005 N HI;
2) 0,01 N Pb(NO3)2 va 0,02 N HI
Yechish: Reaksiya tenglamasini yozamiz:
Pb(NO3)2 + 2HI = PbI2↓ + 2HNO3
Masala shartiga ko‘ra 1-holda Pb(NO3)2 mo‘l miqdorda olingan. Reaksiya
natijasida eritmada Pb2+, H+, NO 3 ionlari qoladi. Qattiq zarracha PbI2 mitsella
zolining yadrosini tashkil etadi. U necha mol ekanligi noma‘lum, shuning uchun
uning oldiga m koeffitsiyentini qo‘yamiz. Shunday qilib, yadro – mPbI2 ko‘rinishida
bo‘ladi. Fayans qoidasiga ko‘ra yadro sirtiga Pb2+ ionlari adsorbilanadi. Qanchasi
ekanligi noma‘lum, shuning uchun Pb2+ ning oldiga n koeffitsiyentini qo‘yamiz.
Demak, adsorbsion qavat nPb2+ dan iborat. Adsorbsiya natijasida yadro +2n zaryadga
ega bo‘ladi. Elektrostatik tortishuv tufayli musbat zaryadlangan yadro bilan manfiy
zaryadli ionlar (bizning misolimizda NO 3 ) tortishadi va qarama-qarshi ionlar
qatlamini hosil qiladi. Ma‘lumki, yadro zaryadi qarama-qarshi zaryadli ionlar bilan
to‘liq kompensasiya qilinmaydi. Shuning uchun NO 3 ionlari oldiga 2(n-x)
koeffitsiyentini qo‘yamiz. Demak, qarama-qarshi zaryadli ionlar qatlami 2(n-x)NO 3 .
45
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Adsorbsion qavat va qarama-qarshi zaryadli ionlarning zaryadlari yig‘indisi granula
zaryadini tashkil etadi:
(+2) ∙ n + (-1) ∙ 2 ∙ (n-x) = + 2n - 2n + 2x = + 2x
Ionlar adsorbsion qavati zaryadining oxirgi neytrallanishi diffuzion qavat
ionlari hisobiga bo‘ladi. Granulaning zaryadi + 2x, u holda to‘liq neytrallanish
bo‘lishi uchun -2x zaryad kerak bo‘ladi. Natijada diffuzion qavat 2x ∙ NO 3 bo‘lishi
ma‘lum bo‘ladi:
mPbI2
yadro
.
nPb2+
adsorbsion
qavat
.
+2x
2(n-x) NO3-
. 2xNO3-
qarama-qarshi
zaryadli ionlar
qatlami
diffuzion
qavat
mitsella
mPbI2 . nPb2+ . 2(n - x) NO3-
+2x
granula
2-holatda esa reaksiya natijasida berilgan konsentratsiyali eritmalar
aralashtirilganda eritmada H+, I-, NO 3 ionlari qoladi.
Yadro - mPbI2; adsorbsion qavat – nI-; qarama-qarshi zaryadli ionlar (nx)H+; granulaning zayadi (-1) ∙ n + (-1)(n-x) = -x. Diffuzion qavat x ∙H+
Zol mitsellasining formulasi:
mPbI2 . nI-(n-x)H+
-x .
xH+
Kolloid zarrachalarning sirti katta bo‘lgani uchun ionlarni adsorbsiyalash
qobilyati yuqori bo‘ladi. Adsorbilangan shu ionlar kolloid eritmalarning
barqarorligiga ma‘lum darajada ta‘sir ko‘rsatadi. Suyuqlik qattiq zarrachaga nisbatan
(yoki zarracha suyuqlikka nisbatan) harakat qilganda qo‘sh elektr qavatning
adsorbsion va diffuzion qavatlari chegarasida elektrokinetik potensial vujudga
keladi. U dzeta ()harfi bilan belgilanadi va dzeta-potensial deb yuritiladi.
Dzeta potensial qo‘sh elektr qavatning muhim xarakteristikasi bo‘lib, u
dispers faza va dispersion muhitlarning harakat intensivligini va imkoniyatlarini
belgilaydi.
Elektrokinetik potensialdan tashqari yana termodinamik potensial ham
mavjud. Termodinamik potensial qattiq zarracha sirti bilan suyuqlik ichidagi
umumiy potensiallar ayirmasini ko‟rsatadi.
Elektrokinetik va termodinamik potensiallar bir-biridan nima bilan farq
qilishini tushinib olish qiyin emas;
46
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ORGANIK KIMYONING MUHIM MAVZULARINI O`QITISHDA
INNOVATSION-PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALAR TADBIG`I
Qodirova Z.K. (BuxDU katta o‟qituvchisi), G‟aybullayeva M.Sh. (BMTI akademik
litseyi o‟qituvchisi)
Annotatsiya. Maqolada kimyoning muhim mavzularini o‘qitishda innovatsionpedagigik texnologiyalar, noananaviy dars o‘tish metodlarini joriy qilish haqida fikr
yuritiladi.
Ta‘lim samaradorligini oshirish, davlat ta;lim standartlarining bajarilishini
ta‘minlash, ta‘limning sifat ko‘rsatkichini kafolatlashda innovatsion (pedagogik va
axborot) texnologiyalar arasosida darslarni tashkil qilish va olib birish hozirgi kun
talabidir.
Yaqin yillargacha an‘anaviy ta‘limda talabalarni faqat tayyor bilimlarni
egallashga o`rgatib kelinardi. Bunday usul talabalarda mustaqil fikrlash, ijodiy
izlanish, tashabbuskorlikni so`ndirardi. Hozirgi kunda ta‘lim jarayonida innovatsion
pedagogik va axborot texnologiyalaridan foydalanib, ta‘limning samaradorligini
oshirishga bo`lgan intilish, kun sayin kuchayib bormoqda. Zamonaviy pedagogik
texnologiyalar qo`llanilganda ma‘lumotlar talabalar egallayotgan bilimlarni o`zlari
qidirib topishlariga, mustaqil o`rganib, tahlil qilishlariga, hatto xulosalarni ham
o`zlari keltirib chiqishlariga qaratilgan. O`qituvchi bu jarayonda shaxs va jamoaning
rivojlanishi, shakllanishi, bilim olishi va tarbiyalanishiga sharoit yaratadi, shu bilan
bir qatorda, boshqaruvchilik, yo`naltiruvchilik vazifasini bajaradi. Bunday o`quv
jarayonida talaba asosiy figuraga aylanadi.
O`quv-tarbiya jarayonida yangi pedagogik texnologiyalarning joriy etilishi
o`qituvchining bu jarayonda asosiy tashkilotchi yoki maslahatchi sifatida faoliyat
yuritishiga olib keladi. Bu esa o`z navbatida talabadan sabr-matonatni, mustaqillikni
va ijodiy izlanishni taqozo etadi.
Har qanday pedagogik texnologiyaning o`quv-tarbiyaviy jarayonda
qo`llanilishi shaxsiy xarakterdan kelib chiqqan holda, talabani kim o`qitayotganligi
47
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
va o`qituvchi kimni o`qitayotganligiga bog`liq. Pedagogik texnologiyalar asosida
o`tkazilgan mashg`ulotlar talabalarning muhim hayotiy yutuq va muammolarga o`z
munosabatlarini bildirishlariga, qiziqishlarini qondirib, ularni fikrlashga, o`z nuqtai
nazarlarini asoslashga imkoniyat yaratadi.
Hozirgi zamon o`qitish uslublarining eng ahamiyatlisi bu har xil metodlarning
aralashtirilgan shaklidir. Har bir uslub hamda tashkiliy, uslubiy metodlar bilimlarni
yaxshilashga, dars samaradorligini oshirishga qaratilgan bo‘lishi, u faol o`qitish
shakli ekanligiga e'tibor berish kerak. Ko`proq o`qituvchilar ma‘ruza va seminar
mashg`ulotlariga e'tibor beradilar, bu boshqa metodlar orqaga tashlangan degan
emasdir. Ma‘ruzalar ko`pincha ikki yo`nalishda: yangi materialni o`rgatish va
bilimlarni umumlashtirish, sistemalashga bag`ishlangan bo`ladi. Organik kimyoda
birinchi ma‘ruza murakkab nazariy materiallar, yangi mavzu boshlanishida (kirish
ma‘ruzalari) o`qiladi. Ikkinchi tipdagi ma‘ruzalar organik kimyo kursi oxirida yoki
bir bo`lim oxirida qo`llaniladi. Ma‘ruza davomida o`quvchilardan ularning mavzu
bo`yicha fikri so`rab turilishi, yoki biron qismini qaytarishi ya'ni o`quvchining
tushunishi, tushunmasligini ko`rish uchun, bundan tashqari ayrim muhim qismlari
yozdirilishi mumkin (qonuniyat, nazariya va xokazo). Demak ma‘ruza davomida
o`qituvchi va o`quvchi orasidagi bog`liqlik saqlanadi, ma‘ruza davomida tajribalar
ko`rsatilishi mumkin. Ma‘ruzalar mavzulari quyidagilar bo`lishi mumkin: "Organik
moddalarning kimyoviy tuzilish nazariyasi", "Metan tuzilishi, sp 3 gibridlanish",
"To`yingan uglevodorodlarning fazoviy va elektron tuzilishi", "Etilen tuzilishi, sp 2 gibridlanish", "Tabiiy kauchuk, tuzilishi", "Etilen xossalari", "Benzol tuzilishi",
"Glyukoza tuzilishi", "Oqsilning birlamchi, ikkilamchi va uchlamchi strukturalari",
"Nuklein kislotalari", "Polimer materiallar sanoatining asosiy rivojlanish
yo`nalishlari".
Talabalar faoliyatini sistemalashtirishda asosiy yo`nalish bu suhbat ayniqsa
muammoli evristikadir. Ma‘ruza monologik usul hisoblanadi, suhbat dialogikdir,
bunda talabalarning fikrlash qobiliyati oshadi, ular bahsda qatnashadi, o`z fikrlarini
isbotlaydilar. Bu uslub seminar darslarida ham qo`llaniladi. Seminar darslari o`quv
materialini qayta qarash, bilimni mustahkamlash, umumlashtirishga foydalidir.
Ko`pincha ular ma‘ruzalardan so`ng o`tiladi. Masalan spirtlar haqida ma‘ruza
o`tilgach bir va ko`p atomli spirtlar, ishlatilishi, xossalari mavzusida seminar
o`tkazilsa yaxshi bo`ladi. Seminar darslarida talabalar mustaqil fikrlay oladilar, ular
dalillarni solishtiradilar, o`xshashliklar (analoglarni) topadilar, umumlashtiradilar va
sistemalashtiradilar. Bu darslar organik kimyoda avvalgi anorganik kimyodagi
seminar darslaridan talabalar tajribasidan foydalanib o`tish kerak. Seminar o`tishdan
oldin dars rejasi va adabiyotlar o`quvchilarga berilishi kerak. Savollar mavzuga
tegishli bo`lib, ayrimlari muammoli (masalan nega uglevodorodlar ko`p) bo`lishi
kerak. Bu esa darsni evristik ravishda o`tkazishga, o`quvchilarni munozaraga
kiritishga majbur qiladi. Seminar darslari suhbat vaqtida bir-biriga bog`liq ravishda
o`tkazilishi kerak. Bu darslarda o`quvchilar faqat o`qituvchi o`rgatgan narsalarni
qaytarib, o`zlashtirishdan tashqari qo`shimcha adabiyotlardan ham foydalanadilar.
Seminar darslarini ekskursiya materiallariga ham asoslab o`tish mumkin. Organik
kimyoda quyidagi seminar darslar o`tilishi mumkin:
48
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1. To`yingan uglevodorodlar, izomerlar struktura formulalarini tuzish va
nomlash (nomenklatura).
2. To`yingan va to`yinmagan uglevodorodlar xossalarining tuzilishiga
bog`liqligi.
3. Organik va anorganik birikmalar molekulalaridagi atomlarning o`zaro ta'siri.
4. Organik birikmalarning kislotali va asosli xossalari.
5. Organik birikmalarning ularning tarkibi va tuzilishiga qarab xossalarining
farqi (kislorod tutuvchi moddalar misolida).
6. Polimerlar va polimer materiallar sanoatining asosiy rivojlanish yo`llari.
7. Uglevodorod xom-ashyosi asosidagi asosiy sanoat sintezlari.
8. Organik moddalarning xilma-xilligi va o`zaro bog`liqligi.
Ayrim o`qituvchilar dars-konferensiya o`tkazadilar. Darsdan farqi, talabalar
mahalliy sanoat haqida ma‘ruza tayyorlaydilar, u dars mavzusiga va materialiga
o`xshash bo`lishi, undan chetga chiqishi ko`proq sanoat sohasi ko`rsatilganda
talabalarda kelajakda ishlaydigan korxonalari haqida tushuncha paydo bo`ladi.
Ma‘ruza uchun talabalar jadvallar, sxemalar chizadilar. Quyidagi konferenziyadarslar o`tkazish mumkin: "Viloyat (respublikada) kimyoviy sanoatning rivojlanishi",
"Uglevodorodlarning tabiiy manba'lari", "Kimyoviy sanoat va tabiatni muhofaza
qilish".[1]
Maktab konferensiyalarida kimyoviy sanoat, sanepidstansiya, ilmiy korxonalar
vakillari qatnashishi o`quvchilarga tarbiyaviy ahamiyatga ega. Konferensiyada oz
o`quvchilar qatnashganligi sababli, bunda katta ixtiloflar o`quvchilar orasida
bo`lmaydi. Konferensiya mavzusi va rejasini o`quvchilar oldindan biladilar.
Ma‘ruzalarga o`qituvchi maslahatlar beradi. Maxsus gazeta chiqarilishi mumkin.
Konferensiyaning ochilishi va yopilishi o`qituvchi tomonidan o`tkaziladi.
Konferensiyalar sinfda yilda bir yoki ikki marta o`tkazilishi mumkin.
Organik kimyoda o`quvchilarning darsda masalalarni mustaqil bajarishiga
e'tibor qilish kerak. Bunda yechadigan masalalar qiyinligi oshishi, qisman izlanish va
ilmiy isbotlash masalalarini ham qo`yish kerak. Bunday mustaqil ishlar yil davomida
har xil shaklda o`tkazib turishi kerak. Bunday ishlarga darslik bilan ishlash, undan
masalalar, mashqlar yechish, modellar tuzish, kimyoviy eksperiment o`tkazish,
jadval, animatsiyalar va ko`rgazmali qurollarni tuzib foydalanishlar ham kiradi.
Mustaqil ishlash uchun quyidagi mavzular taklif etiladi: ―Tabiiy va yo`ldosh gazlar‖,
―Chumoli va sirka kislotalar‖, ―Aminokislotalar‖, ―Yog`lar‖ (kraxmal) va hokazo.
O`quvchilarni modellar tuzishga, uni o`qish jarayoniga qo`llash ham katta
ahamiyatga ega. Eksperimental masalalar yechganda o`quvchilar solishtirish,
analogiya, umumlashtirishni o`rganadilar, o`zlari fikrlashga hamda o`zlari ham
masalalar tuzishlariga imkon beradi.
Zamonaviy usullar yoki o‘qitishning samarasini oshirishga yordam beruvchi
texnologik treninglar talabalarda mantiqiy, aqliy, ijodiy mustaqil fikrlashni
shakllantirishga, qobiliyatlarini rivojlantirishga, yetuk mutaxassis bo‘lishga
mustahkam zamin yaratdi. Bu esa o‘qitish jarayoni samaradorligini oshirishning asosi
hisoblanadi.
Foydalanilgan adabiyotlar
49
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1. ―Глобал Олий таълим тизимида илмий тадқиқотларнинг замонавий услублари‖
мавзусидаги Халқаро илмий конференция материаллари. НДПИ 2015 йил 9 апрел.
ТАЪЛИМ СИФАТИНИ ОШИРИШДА «СИНКВЕЙН» МЕТОДИНИ
«ФИЛЬТРЛАР» МАВЗУСИДА ҚЎЛЛАШ.
ўқит. Ғ.М.Пўлатов, талаба Ш.О. Эргашева (ТДТУ Олмалиқ филиали)
“Синквейн” методи бу- мавзуни 5 қисмга бўлиб тушунтириш. Бу методдан
фойдаланилганда талабалар мавзуни чуқурроқ ўрганадилар. Ушбу методни
―Фильтрлар‖ мавзуси мисолида оладиган бўлсак қуйидагича бўлади:
Мавзу 5 қисмга бўлинади:
1. Фильтрлар хақида тушунча.
2. Фильтр турлари.
3. Фильтрлаш жараѐнини харакатга келтрувчи куч.
4. Фильтр тўсиқларининг турлари.
5. Хулоса.
Бу метод III босқич олиб борилади.
Мавзу: ―Фильтрлар‖.
1. Фильтрлар хақида тушунча. Турли жинсли системаларни ғовак
фильтр тўсиқлар ѐрдамида фазаларга ажратиш жараѐнига фильтрлаш
дейилади. Фильтр тўсиқлар аралашманинг
қаттиқ (дисперс) фазасини ушлаб қолади,
суюқ (дисперсион) фазасини ўтказиб
юбориш қобилиятига эга (1расм).
Амалда фильтрлашдан кейин қуйидаги
қўшимча жараѐнлар қўлланилади:
а) чўкмани ювиш;
б) чўкмани ҳаво ѐки инерт газлар оқими
билан тозалаш;
в) чўкмани қуритиш;
1-расм. Фильтр тўсиқ ва чўкма қатлами
Фильтр тўсиқлар ѐки фильтрлар
орқали суюқликнинг ўтиш схемаси.
сифатида ғовакли материаллар қўлланилади.
Фильтрлаш жараѐни босимлар фарқи ѐки
марказдан қочма кучлар майдони таъсирида амалга оширилади
2. Фильтр турлари. Ишлаш принципига қараб, фильтрлар қуйидагиларга
бўлинади: ўзгармас босимлар фарқи ѐки ўзгармас фильтрлаш тезлигида
ишлайдиган фильтрлар; фильтр тўсиқда ҳосил қиладиган босимлар фарқига
қараб, вакуум ѐки ортиқча босим остида ишлайдиган қурилмалар; жараѐнни
ташкил этишга қараб, узлукли ѐки узлуксиз ишлайдиган қурилмалар.
Технологик мақсадларга қараб, қурилмалар икки турга бўлинади:
а) суюқликларни тозалаш фильтрлари; б) газларни тозалаш фильтрлари.
Фильтр тўсиқларнинг турига қараб, донасимон материаллар, турли
газламалар ва қаттиқ материаллар (керамика, тўр) ѐрдамида турли жинсли
системаларни тозалайдиган фильтрларга бўлинади.
50
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2-расм. Қумли
фильтр.
1 - турли
дисклар; 2 қум; 3 - қобиқ; 4
Қумли фильтр. Бу қурилма донасимон материалли
фильтрлар гуруҳига оид (2-расм).
Бу турдаги фильтрлар суспензия таркибида қаттиқ
фаза миқдори кам бўлган ҳолларда, яъни озиқ-овқат
саноатида сувни фильтрлаш ва ликер-ароқ корхоналарида
кенг кўламда ишлатилади.
Барабанли вакуум - фильтр. Бу турдаги фильтрлар
концентрацияси 50 ... 500 кг/м3 бўлган суспензияларни
узлуксиз равишда ажратиш учун ишлатилади. Қаттиқ
заррачалар кристалл, толали аморф ва коллоид тузилишга
эга бўлиши мумкин. Фильтр иш унумдорлиги қаттиқ
заррачалар тузилишига боғлиқ ва юқорида келтирилган
кетма - кетликда пасайиб боради. Бу турдаги
фильтрларнинг ишчи юзаси 5...150 м3 бўлади.
Камчиликлари: фильтрлаш юзаси катта бўлгани учун кўп
жой эгаллайди; фильтрнинг нархи қиммат бўлади.
Дискли фильтр. Бу фильтрлар майин дисперс
суспензияларни ажратиш учун мўлжалланган бўлиб,
қўшимча моддалар ўтиринди қатлами билан босим остида
ишлайди.
Иситадиган
ғилофли
вертикал
идиш
кўринишига эга.
Нутч фильтр - вакуум ѐки ортиқча босим остида ишлаши мумкин (3-расм).
Чўкмани чиқариб ташлаш учун фильтрга бир парракли аралаштиргич
ўрнатилган.
Ромли фильтр - пресс. Бундай фильтрлар суспензияларни тозалаш учун
қўлланилади (4-расм).
Фильтрловчи блок орасида фильтр тўқима ѐки картон жойлашган
алмашувчи ром ва плиталардан ташкил топган.
3. Филтрлаш жараѐнини харакатга келтрувчи куч. Фильтрлаш жараѐни
босимлар фарқи ѐки марказдан қочма кучлар майдони таъсирида амалга
оширилади. Фильтрлаш интенсивлиги суспензия сифати, яъни дисперс фаза
чўкмаси қаршилигининг миқдорига, картон, шилимшиқ ва коллоид моддалар
бор-йўқлигига боғлиқдир.
51
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Турли жинсли системаларни ажратиш пайтида фильтр конструкцияси ѐки
фильтрловчи центрифуга, фильтр тўсиқ ва фильтрлаш режимларини танлаш
зарурати туғилади.
Кимѐ, озиқ - овқат ва бошқа саноатларда чўкма ҳосил қилиш йўли билан
фильтрлаш кенг тарқалган.
4. Фильтр тўсиқларнинг турлари. Фильтрлаш жараѐнининг унумдорлиги
ва олинган фильтратнинг тозалиги фильтр тўсиқлар хусусиятларига боғлиқ.
Фильтр тўсиқлар ғовак, тешиклари катта ва гидравлик қаршилиги кичик
бўлиши керак. Фильтр тўсиқлар тузилишига қараб эгилувчан ва эгилмас
бўлади. Фильтр тўсиқлар сифатида ғовакли материаллар қўлланилади (масалан,
тўр пардалар, картон, газламалар, шағал, қум, ғовак полимер материаллар,
керамика, металлокерамика ва бошқалар).
Фильтрнинг иш цикли қуйидаги босқичлардан иборат: суспензия билан
тўлдириш; босим остида фильтрлаш; фильтр тўсиқдан чўкмани тушириш;
фильтр тўсиқни қайта тиклаш. Бундай фильтрларда чўкмани ювиш жараѐнини
ҳам бир вақтда ўтказса бўлади.
Хулоса: фильтрлар ишлаб чиқариш учун жуда зарур хисобланади.
Фильтрларсиз кимѐ ва озиқ овқат саноати корхоналарини тасаввур қилиб
бўлмайди. Шунинг учун фильтрларни янада сифатли, мустахкам ва янги
турларини ишлаб чиқариш зарур.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. T.A.Oтақўзиев, M.Искандарова, Р.А. Рахимов, Э.T.Oтақўзиев.
Жихозлар ва лойихалаш асослари. Дарслик.Тошкент. "Ўзбекистон
файласуфлари миллий жамияти". 2010.
2. Хусниддинов X.A. Оборудование производства неорганических
веществ. Учебное пособие для вузов. JL: Химия. 1987.-162 б.
3. T.A.Oтақўзиев, С.М. Туробжонов. ―Жихозлар ва лойихалаш асослари.‖
Дарслик. Toшкент. "Файласуфлар". 2014.
4. Тетеревков А.И.,
Печковский
B.B.
Оборудование
заводов
неорганических веществ и основы проектирования. - Учебное пособие
для вузов. Минск: В/Ш. 1981.
5. Лащинский А.А., Толчинский A.P. Основы конструктирования и
расчеты химической аппаратуры. Справочник. JL, Машиностроение,
1970.-217 б
ZAMONAVIY PEDAGOGIK TEXNALOGIYALARDAN FOYDALANGAN
HOLDA «NEFTNI QAYTA ISHLASH» MAVZUSINI BALIQ SKLETI
USLUBINI QO‟LLAB TALABALARGA TUSHUNTIRISH
M. Ochilov va talaba Abdimannopova Z.A. (TDTU Olmaliq filiali)
Oliy ta‘lim muassasalarida talabalarning fanni o‘zlashtirish darajalari shu
fanning mavzularini yoritishda qo‘llaniladigan metodlar, uslublar va texnologik
ketma-ketliklar majmuasiga to‘g‘ridan-to‘g‘ri bog‘liq. Chunki ularning ayniqsa
mutaxassis fanlari bo‘yicha kasb egalari uchun qiziqishlari yuqori darajada bo‘lib,
52
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
oladigan nazariy bilimlar va amaliy ko‘nikmalar darsni qanday olib borish, uning
natijasida erishilgan ijobiy natijalar bilan belgilanadi. Bаliq skleti usuli o‘quvchilarni
faollashtirishning muhim shaklidir. Uning asosiy elementlari tarqatma material bo'lib
kerakli javoblar olish jarayoni va xulosalarning to‘g‘riligini amaliy jihatdan
tekshirish hisiblanadi. Biz aynan mana shu baliq skleti uslubini 2-bosqich
talabalarida qo‘lladik.
Dars mavzusi: ―Neftni qayta ishlash‘‘
Darsda berilgan savol: Neftni olishdan asosiy maqsad. Olingan mahsulotni
qayta ishlash. Asosiy va yonaki mahsulotni ajrata bilish hamda chiqindi
mahsulotlardan unumli foydalanish. Keyingi bosqich rivojlanishlari to‘g‘risida
ma‘lumotlarga ega bo‘lish.
Darsda savollarni shakllantirish talabalar ishtirokida amalga oshirildi. Buning uchun
talabalarga quyidagi savollar berildi:
1. Organik moddalarning asosiy manbalariga nimalar kiradi?
2. Tabiy gaz qanday olinadi?
3. Krekinglash jarayoni qanday olib boriladi?
Talabalar keltirilgan savollarga o‘zlarining bilim darajalari va hayotda ko‘rgan
eshitgan fikrlarini har bir talabaga tarqatilgan baliq skleti ko'rinishidagi rasm atrofini
malumotlarga to'ldirgan holda o'z fikrlarini bildiradilar va o'qib eshittiradilar.
So'ngra xulosa sifatida doskada katta qilib chizilgan baliq skletiga umumlashtirilgan
javoblar yoziladi. Talabalar javoblarga to‘g‘ridan-to‘g‘ri yondashmasalarda umumiy
holda o‘z fikrlariga ega bo‘lib ularni keltiradi. Agarda talabalar savollarning
javoblarida to‘liqlikga erishmagan bo‘lsalar, yordamchi savol berib, oydinlashtirish
mumkin. Darsda umumiy muammo qo‘yiladi.
Ma‘lumotlar jamlanib quyidagicha talqin etiladi:
Bizga ma'lumki, tabiiy gaz, neft, toshko'mir qishloq xo'jaligi va o'rmon
xo'jaligi mahsulotlari organik brikmalarni olishda asosiy xomashyo hisoblanadi.
Tabiiy gaz sanoati yildan-yilga rivojlanib bormoqda. Qidirib topilgan gaz
konlari gazining hajmi 2 trillion kubometrga yetаdi Tabiiy gazning 94-98% ini
metan, 2-6% etan, propan va butan tashkil qiladi. U eng yaxshi yoqilg'i, to'liq yonadi
va juda katta issiqlik beradi (11.000-12.000 kkal/kg). Bu jihatdan boshqa
yoqilg'ilardan farq qiladi (toshko'mir 7000-8000 kkal, kerosin 10000 kkal).
CH4+2O2=CO2+2H2O+Q
Hozirgi vaqtda tabiiy gaz kimyo sanoatida har xil sintetik va organik
birikmalar olishda asosiy homashyo bo'lib qolmoqda. Metanni 1400°C gacha
qizdirib asetilen va vodorod olinadi.
2CH4=C2H2+3H2
Neft to'q jigarrang moysimon suyuqlik bo'lib, uglevodorodlarning asosiy
manbayidir. Neft tarkibidagi to'yingan karboksiklik va aromatik uglevodorodlarning
miqdori qazib olinadigan joyiga qarab har xil bo'ladi. Respublikamizning Farg'ona,
Andijon, Namangan, Buxoro, Surxondaryo, Qashqadaryo va boshqa mintaqalarida
160 dan ziyod neft konlari mavjud.
Yildan yilga avtomabil va aviatsiya transportini ishlab chiqarish
rivojlanmoqda. Bu transportlarni benzin va kerosin yonilg'ilari bilan neft sanoati
53
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
taminlaydi. Krekinglash. «Kreking jarayonida yuqori temperaturada neft
fraksiallarining katta molekulalari kichik molekulalarga ajiraladi, natijada benzin va
alkinlar hosil bo'ladi. Kreking 3 turga bo‘linadi: gidrokreking, katalitik kreking va
termik kreking.
Gidrokreking. Bu jarayonda krekinglanayotgan fraksiya juda yuqori bosim
va vodorod ishtirokida qizdiriladi. Buning natijasida yirik molekulalar parchalanadi,
vodorod birikishi sodir bo'ladi va kichik o'lchamdagi to'yingan molekulalar hosil
bo'ladi. Gazoyl va og'ir fraksiyalardan benzin olish uchun gidrokreking jarayoni
qo'llaniladi.
Termik kreking. Yumshoq yoki qattiq paraflnlarni termik krekingi sanoatda
n-C5-C20 uglevodorodli olefinlar olish uchun qo'llaniladi. Texnologiyasi bo'yicha bu
ishlab chiqarish neft mahsulotlari pirolizi va termik krekingiga o'xshaydi.
Parchalanish trubkali pechlarda 550°C da olib boriladi. Olefinlarni hosil bo'lishini
ko'paytirish uchun suv bug'i qo'llaniladi.
Katalitik kreking. Kichik molekula massali mahsulotlar olish uchun neft
xomashyosini termokatalitik qayta ishlash jarayoniga katalitik kreking deyiladi.
Katalitik kreking natijasida yuqori oktanli benzinlar, yengil gazoyl, C 3-C4
uglevodorod gazlari olinadi (to'yingan va to'yinmagan mahsulotlar aralashmasi).
Katalitik kreking nisbatan past temperaturada katalizator ishtirokida olib boriladi. Bu
usulni flyuid-jarayon deyiladi. Bu jarayonda mikrosferik katalizator qollaniladi, u
havo yoki bug'da muallaq holatda turadi. Mikrosferik katalizator ishtirokida, ya'ni
flyuid kreking jarayoni texnologik sxemasi bilan tanishamiz (1-rasm).
Bu jarayonda 1-reaktor 2-regenerator bilan ustma-ust joylashgan bo'ladi,
kolonnaning balandligi 60-70 metrdan iborat. 6-markaziy ko'targich yordamida issiq
havo oqimi yordamida kokslangan katalizator II-regeneratorga chiqariladi. U yerga
koksni tushirish uchun 3-chi taqsimlanish panjaralari orqali isitilgan havo yuboriladi.
Regeneratorni sovutish uchun sovuq suvdan foydalaniladi, hosil bo'lgan bug' shu
ishlab chiqarishda texnologik maqsadlar uchun foydalaniladi. Is gazlari bilan
qo'shilib chiqqan katalizator zarrachalari 1-siklon yordamida ajratiladi va ular 2truba orqali orqaga qaytariladi. Tozalangan katalizator 4-truba orqali 1-reaktorga
yuboriladi, u yerda 7-taqsimlovchi panjaralar orqali uglevodorod xomashyosi
bug'lari ham keladi. Kreking mahsulotlari 5-siklondan o'tadi, u yerda ular katalizator
zarrachalaridan ajratiladi va keyingi ishlab chiqarish bosqichiga yuboriladi.
54
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ishlatilgan katalizatorga suv bug'i yordamida ishlov beriladi, so'ngra uni qayta
tiklash uchun yuboriladi.
5-rasm. Flyuid-kreking jarayoni reaksiya tarmog'i sxemasi: 1-reaktor; IIregenerator; 1,5-siklonlar; 2-katalizator trubalari; 3,7-taqsimlash panjaralari; 4-oqim
trubasi; 6-ko'taruvchi moslama.
O'qituvchi talabalardan yangi mavzu bo‘yicha: neftni olinishi, ishlatilishi,
undan olinadigan yangi mahsulotlar haqida tushunchaga ega bo'lganliklari haqida
so'raydi. Barcha birdek tushunchaga ega bo'lganligiga ishonch hosil qilgach yana bir
bor ―Baliq skleti‖ metodidan foydalanadi. Bunda o'quvchilar dars davomida olgan
bilimlarini mustahkamlab baliq skleti atrofiga yangi mavzu bo'yicha barcha
malumotlarni mustaqil bo'lga holda yozib chiqadilar. Bu esa barcha talabalarni
mustaqil fikrlashga va uni to'lliq bayon qilishga asos bo'lib xizmat qiladi. Bu esa
talabalarni darsni qanchalik o'zlashtirishganini ko'rsatadi.
Olingan natijani tahli qilish. Dars davomida talabalarga qo'llanilgan uslub
,,Baliq skleti'' bo'lib: bu uslub talabalar mavzularni yaxshi o'zlashtirishini, o'zlariga
bo'lgan ishonchni va darsda diqqatli bo'lib o'tirishlarini taminlab beradi. Uslub
samarasi talabalar o'z fikrlarini to'liq va aniq bayon qilib bera olishlari va fikrni
jamlab oxirgi xulosaga kela olishlarini shakllantirib beradi.
Foydalangan adabiyotlar.
1.Maksumova O.S. ,Turobjonov S.M. Organik sintez mahsulotlari
texnologiyasi -T.: ―Fan va texnologiya‖, 2010.
2. Z.X. Alimova, J.R. Kulmuxamedov ―Neft Mahsulotlarining fizik va
kimyoviy tahlili‖ T-2013, 24-25 bet
INNОVATSION- PEDAGOGIK TEXNALOGIYALARDAN “REZYUME”
METODINI FOYDALANGAN HOLDA TALABALARGA “ANALITIK
KIMYONING ANALIZ USULLARI” MAVZUSINI TUSHUNTIRISH.
PhD, katta o‟qituvchi, Madusmanova N.K. talaba, Tadjiyeva S.X., talaba,
Abulxayev Sh. (TDTU Olmaliq filiali)
Hozirgi kunda ta`lim jarayonida interfaol uslublar (innovasion pedagogik va
axborot texnologiyalari)dan foydalanib, ta`limning samaradorligini ko`tarishga
bo`lgan qiziqish, e`tibor kundan-kunga kuchayib bormoqda. Zamonaviy
texnologiyalar qo`llanilgan mashg`ulotlar o`quvchilar egallayotgan bilimlarni o`zlari
qidirib topishlariga, mustaqil o`rganib, tahlil qilishlariga, xatto xulosalarni ham
o`zlari keltirib chiqarishlariga qaratilgan. O`qituvchi bu jarayonda shaxs va
jamoaning rivojlanishi, shakllanishi, bilim olishi va tarbiyanishiga sharoit yaratadi,
shu bilan bir qatorda, boshqaruvchilik, yo`naltiruvchilik vazifasini bajaradi. Bunday
o`quv jarayonida o`quvchi asosiy figuraga aylanadi. Har qanday pedagogik
texnologiyaning o`quv-tarbiya jarayonida qo`llanilishi shaxsiy xarakterdan kelib
chiqqan holda, o`quvchini kim o`qitayotganligi va o`qituvchi kimni o‘qitayotganiga
bog‘liq.
Pedagogik texnologiya asosida o`tkazilgan mashg`ulotlar yoshlarning muhim
hayotiy yutuq va muammolariga o`z munosabatlarini bildirishlariga intilishlarini
55
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
qondirib, ularni fikrlashga, o`z nuqtai nazarlarini asoslashga imkoniyat yaratadi.
Hozirgi davrda sodir bo`layotgan innovasion jarayonlarda ta`lim tizimi oldidagi
muammolarni hal etish uchun yangi axborotni o`zlashtirish va o`zlashtirgan
bilimlarini o`zlari tomonidan baholashga qodir, zarur qarorlar qabul qiluvchi,
mustaqil
va
erkin
fikrlaydigan
shaxslar
kerak.
Shuning uchun ham, ta`lim muassasalarining o`quv-tarbiyaviy jarayonida zamonaviy
o`qitish uslublari interfaol uslublar, innovasion texnologiyalarning o`rni va ahamiyati
beqiyosdir. Pedagogik texnologiya va ularning ta`limda qo`llanishiga oid bilimlar,
tajriba o`quvchilarni bilimli va yetuk malakaga ega bo`lishlarini ta`minlaydi.
―Rezyume‖ texnologiyasining mohiyati shundan iboratki, bunda bir yo‘la
mavzuning turli tarmoqlari bo‘yicha axborot beriladi. Ayni paytda ularning har biri
alohida nuqtalardan muhokama qilinadi. Masalan, ijobiy va salbiy tomonlari, afzallik
va kamchiliklari, foyda va zararlari belgilanadi.unining asosiy shakllari. Talabalarni
erkin, mustaqil, tanqidiy fikrlashga, jamoa bo‘lib ishlashga, izlanishga,fikrlarni
jamlab taqqoslash uslubi yordamida mavzudan kelib chiqqan holda o‘quv
muammosini yechimini topishga hamda kerakli xulosa yoki qaror qabul qilishga,
jamoaga o‘z fikri bilan ta‘sir etishga, uni ma‘qullashga, shuningdek, berilgan
muammoni yechishga o‘rgatish.
Yangi pedagogik texnologiyalar bilan o‘tkazilgan darslar talabani mustaqil
fikrlashga, nutqi rivojlanishiga, o‘zaro bir-biri bilan muloqatga va xatto o‘zi xulosa
chiqarishga o‘rgatadi. Qo‘llanmada keltirilgan interfaol dars usullar shu mavzuni
yanada qiziqarli o‘kazishga va barcha talabalarni dars davomida faol qatnashishiga
undaydi.
Analitik kimyo usullari
Kimyoviy usul
Fizikaviy usul
Afzalliklari
Kamchiliklari
Afzalliklari
Kamchiliklari
Sellektiv,
Sezgirligi kam, ko`p Sezgirligi yuqori
Xamma
analizni
yuqori ekspres, aniq vaqt talab etiladi
Eritmalarni
bajarish
uchun
natija beradi
standartlash
va asboblarni
narxi
asboblarni
yuqoriligi.
kalibrovkalash shart
emas, aniqligi yuqori,
analizni
amalga
oshirish uchun kam
modda
yetarli,
avtomatlashtirish
mumkinligi.
Xulosa: har ikkala metodlar yangi ilmiy tadqiqotlar, yangiliklari uchun xizmat qiladi
Bu usullar bilan dars olib borilganda talabalar o`rtasida aniq tushunchalar va har
qaysi usullarni bir biridan farqlay olish ko`nikmasi shakillanadi. Bu esa o`z navbatida
ularning bilimi oshishiga olib keladi. Bundan tashqari darslarida nafaqat didaktik
materiallardan, balki axborot kommunikatsion texnologiya(AKT)laridan ko`proq
foydalanish maqsadga muvofiqdir. AKT yordamida o‘qituvchilar va talabalar
o‘rtasida har bir soxada yuzaga kelgan muammolarni yechimini topishda yuzaga
kelgan munozara yig‘ilishlarida foydalanish kelajakda shu muammolarni echimini
56
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
topishga zamin yaratadi. Huddi shunday laboratoriya tajribalarini modellashtirish
laboratoriyalarda o‘tkazilishi muammo bo‘ladigan murakkab tajribalarni boshqarish
imkonini beradi va moddalarni tejaydi.
GOMOGEN REAKSIYALARNING TEZLIGI VA UNI OSHIRISH
USULLARI MAVZUSINI O‟QITISHDA INTERFAOL METODLARNING
QO‟LLANILISHI
Jalmurodova D.D. Kuziyeva N.A. (Islom Karimov nomidagi TDTU
Olmaliq filiali)
So`nggi yillarda oliy ta`lim tizimiga shiddat bilan kirib kelayotgan yangi
pedagogic texnologiyalar, innovatsiyalar, yangi-yangi pedagogik-psixologik
tushunchalar, interfaol metodlarni ta`lim beruvchi tomonidan o`zlashtirilib va
qo`llanib borilishi, ta`lim mazmunini tubdan o`zgartirib yubordi desak mubolag`a
bo`lmaydi.
Zamonaviy o`qituvchi dars jarayonida ―aktyor‖ emas, balki ―rejissyor‖ bo`lishi
kerakligini anglashi lozim. U o`z o`quvchi talabalarini fanga ijodkorlik nuqtai nazari
bilan qarashlarini tashkil qilishi, ularda izlanuvchanlik xususiyatlarini shakllantirish
va albatta, yangi pedagogik texnologiya usullaridan foydalangan holda darsni tashkil
etishi kerak bo`ladi. Buning uchun esa u bir necha yangi ta`lim usullarini yaxshi
bilishi kerak. Interfaol metodlar ortiqcha ruhiy va jismoniy kuch sarflamay, qisqa
vaqt ichida yuksak natijalarga erishish maqsadini nazarda tutadi. Dars mobaynida
ma`lum nazariy bilimlarni o`quvchilarga yetkazish, unda ayrim faoliyat yuzasidan
ko`nikma va malaka hosil qilish, ma`naviy sifatlarni shakllantirish, o`quvchi bilimini
nazorat qilish hamda baholash o`qituvchidan yuksak mahorat va tezkorlikni talab
qiladi.
Bu borada o`qituvchi darslarda foydalanilishi mumkin bo`lgan ayrim
pedagogik vositalar: ta`kidlovchi savollar bunda o`quvchining bergan savoliga qarab,
uning fikrlash darajasini aniqlash mumkin. O`qituvchilar alternative, o`quvchini
faollikka chorlovchi savollar orqali auditoriyada ijodkorlik, izlanuvchanlik,
qiyoslash, o`xshashlik va farqini toppish singari xususiyatlarni rivojlantiruvchi
muhitni yaratadi. Savol berish bilan birgalikda talabalardan, fikrlashga majbur
qiluvchi savollar tuzish qobiliyatini ham shakllantirib boradi. Interfaol metod va
usullarni sanab o`tamiz: aqliy hujum, klasterlar, mustaqil xat, Venn diagrammasi,
harakatli ma`ruza, o`zaro ta`lim. Muallifga savollar, insert, bahs-munozara, sinkveyn,
qadriyatlar tizimi, debat, hamkorlikda izlanish, argumentlangan esse va boshqalar. Bu
usullar asosan, bosqichlarga ajratilgan dars jarayonida qio`llaniladi (chaqiruv,
anglash, fikrlash) va har birida o`qituvchi talabalarga tegishli topshiriqlar beradi. Bu
metodlar va usullar talabalarda kommunikativ qobiliyatning o`sishiga, muammoli
vaziyatlar yechimiga, guruhda ishlashni, o`zgalarning fikrini tinglay olishni va o`z
fikrini mustaqil bayon etishni o`rgatibgina qolmasdan, unda o`ziga ishinch, bilimiga
tayana olish, qiziqishlarining kuchayishiga, keng fikrlashga olib keladi. Talabalarni
ma`naviy barkamol, aqliy salohiyati yuqori, mustaqil va erkin fikrlovchi, ijodkor
bo`lib shakllanishida pedagogik innovatsiyalarni qo`llash, integrativ jarayonga
asoslanish, interfaol metodlardan foydalanish kamlik qiladi. Bu esa o`z navbatida har
57
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
bir talabaning ichki olamini hisobga oilgan holda, unga individual yondasha bilish
kerakligini hisobga olish va o`qituvchi o`z malakasini maksimal tarzda qo`llay bilishi
lozim.
Har bir talabaning shaxsiy fikri bilan hisoblashish, undagi qobiliyatlarni
payqash, uning so`z boyligini oshib borishiga ijobiy ta`sir ko`rsat olish zarur. Xo`sh,
buning uchun nima qilish kerak degan savol o`z-o`zidan tug`ilshi muqarrar. Quyidagi
qoidalar darslarni samarali tashkil etish uchun muhim omil bo`lishi mumkin:
1) dars qoldirmaslikj va kech qolmaslik;
2) aniq maqsad qo`yish va unga erishish;
3) fikrni bo`lmaslik;
4) vaqtdan unumli foydalanish;
5) eshita olish, savol berish, madaniyatiga rioya qilish;
6) o`zaro hurmat;
7) ma`suliyatli bo`lish;
8) faollik, ijodkorlik va bunyodkorlik;
9) tashkilotchi va tashabbuskor bo`lish;
Gomogen reaksiyalarning tezligi va uni oshirish usullari mavzusini ―Debat‖ va
―Glossariy‖ metodlarida foydalangan holda dars olib boriladi.
―Debat‖ metodi haqida to`xtaladigan bo`lsak, bu metodda aniq bir mavzu
bo`yicha baxs-munozara, talabalarni erkin fikrlashi, keng doirada turli g`oyalarni bera
olishi, ta`lim jarayonida yakka, kichik guruh tahlil etib, xulosa chiqara olishi, ta`rif
berishiga qaratilgan.
―Glossariy‖ metod haqida to`xtaladigan bo`lsak, ―Gloss‖ so`zi lotincha so`zdan
olingan bo`lib, ―bilimlar majmuasi‖ degan ma`noni anglatadi. Bu metodda bir mavzu
bo`yicha kamida 15-20 ta atamalar mazmunini yaratadi.
Debatlar – bu qarama-qarshi nuqtai-nazarlarning o`zaro bahsi (to`qnashuvi)
bo`lib, u talabalarni tanqidiy fikrlashga, turli masalalarni o`rganish va o`zlari haq
ekanligiga boshqalarni ishontirishga o`rgatadi. Debatlat bu jamoaning hamkorligidagi
faoliyat bo`lib, bunda jamoaning har bir z`zosi o`zing burch va majburiytatlariga ega
bo`ladi, kim g`alabaga erishganini esa debat yakunida jamoalarning argumentlari,
faktlari, favqulodda savollar va ularga berilgan javoblar asosida hakamlar jamoasi
yoki o`qituvchi belgilab beradi.
Darsda 2 ta jamoa ishtirok etadi. 1-jamoa: Tasdiqlocchi jamoa sifatida. 2jamoa: Qarama-qarshi yoki inkor etuvchi tomon sifatida. Jamoalardan so`zga
chiquvchilar ―Spikerlar‖ .
Tasdiqlovchi tomon spikerlari hakamlarni o`z nuqtai-nazarlarining to`g`riligiga
ishontirishga harakat qiladi.
Inkor etuvchi tomon spikerlari tasdiqlovchi tomon nuqtai-nazarlarining
noto`g`ri ekanligiga hakamlarni ishontiradi va faktlar keltiradi. Dars mavzusi
o`qituvchi tomonidan tushuntirib bo`lingach, metodni qo`llashni boshlash mumkin.
Bu metodda talabalalar mazuni qay darajada tushunganliklarini ham bilib olsak
bo`ladi. Buning uchun reaksiya tezligining haroratga bog`liqligi haqidagi quyidagi
misol doskaga yoziladi va o`qituvchi dars jarayonida aytib o`tgan ma`lumotlar
talabalar tomonidan eslab qolinganligi, o`zlashtirilganligi tekshirib ko`riladi.
Rеaktsiya davomida to – ko`tarilishi bilan rеaktsiya tеzligi kеskin ortadi .
58
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Masalan: : Н2 + J2 = 2 HJ rеaktsiya
Bu misolda haroratlarga bog`liq ravishda reaksiya tezligining aynan qanchaga
ortishi haqidagi ma`lumotlarni talabalar berishi lozim. 2 guruh ham o`z bahsmunozaralarini tugatgach, o`qituvchi tomonidan qaysi guruhning savollarga to`liq va
to`g`ri javob berganligi aytiladi. So`ng yan a2 ta savol xuddi shu kema-ketlikda
guruhlarga beriladi. Savol javoblari quyidagicha:
100o C da 314000 yildan kеyin tugaydi
200o C da 110 yildan kеyin tugaydi
700o C da 0,12 sеkunddan kеyin tugaydi
Bu javoblar dars oxirida ko`rib chiqiladi.
Keyin doskaga mavzuga oid terminlar yoziladi. Ular quyidagilar:
1) gomogen
2) geterogen
3) katalizator
4) ingibitor
5) konsentratsiya
6) harorat
7) bosim
8) qaytar reaksiyalar
9) qaytmas reaksiyalar
bu terminlarga 2 ta guruh talabalari tomonidan javoblar beriladi. Har bir huruhdan
iloji boricha har bir talaba javob berishi shart. Shundagina butun guruh darsga
qatnashadi, talabalar ham darsni o`zlashtirishlari oson kechadi.
Shu tartibda dars nihoyasiga yetadi. Talabalarga uyga vazifa sifatida gomogen
reaksiyalarning tezligini oshiruvchi yana qanday usullar borligi haqida bilib kelishlari
yuklatiladi.
Bu metod dars o`tish anchagina oson, tushunarli, talabalarni mustaqil fikrlashga,
izlanishga asoslangan. Debat metodi oliy ta`lim muassasalarida keng ko`lamda
foydalaniladi. Talabalarning o`zlashtirish foizlari bu metodda yuqori. Shuni ham
aytib o`tish joiz-ki, har bir metodning o`ziga xos ―plus‖ va ―minus‖ tomonlari
mavjud. Shuning uchun ham o`qituvchi barcha metodlarni bilishi va darslarda ularni
optimal tarzda qo`llay bilishi kerak. Darsning mavzusi, talabalarga yetkazilayotgan
ma`lumotlarning turi(ma`ruza, videorolik va boshqa)ga qarab tanlay bilishi lozim.
Hozirgi davr talabidan kelib chiqqan holda talabalarni o`z-o`zini tarbiyalaydigan, o`zi
mustaqil izlanib, bilimlarni egallaydigan darajaga olib chiqish asosiy vazifa
hisoblandi.
ТАЪЛИМ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЯПОНИЯ
ТАЖРИБАСИ
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ), Т.Ботиров(катта ўқитувчи, НамМТИ),
М.Файзуллаева (талаба, НамМТИ)
Ўзбекистонда таълим тизимини ислоҳ қилиш билан боғлиқ тарихига назар
солсак, таълим тизимини модернизациялаш жараѐнида замон талабларига жавоб
берувчи давлат таълим стандартларини ишлаб чиқиш, таълимнинг сифат
даражасини ошириш бўйича жиддий ишлар амалга оширилган. Қабул қилинган
59
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ва қилинаѐтган нортматив–ҳуқуқий ҳужжатларнинг барчасида олий таълимни
ислоҳ қилишнинг йўл йўриқлари ўз аксини топади.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мизияевнинг 2017 йил 7
февралдаги ПФ-4947 сонли фармони билан қабул қилинган ―Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси‖
мамлакатни ривожлантириш, унинг таркибий қисми сифатида таълим тизимини
модернизациялашнинг янги босқичини бошлаб берди.
Япония - ривожланган мамлакат бўлиб, бу асосан японларнинг табиатан
меҳнатсеварлик ва ишбилармонлиги билан боғлиқдир. Дунѐдаги барча
янгиликлар ва юксалишлар сари интилиш, энг сўнгги ютуқлардан фойдаланиш
ва уларни янада ривожлантириш - бу япон халқининг азалий миллий
одатларига айланиб қолган. Бугунги кунда Япония дунѐдаги барча давлатлар
учун очиқ ва ҳалқаро ҳамкорлик майдонида фаол иштирок этиб келмоқда.
Японияда жуда қадимдан халқнинг ақлий имкониятларидан фойдаланувчи фан
ва техникани қўллаш сиѐсати энг муҳим ўрин тутади. Япония таълимининг
шаклланиши 1867-1868 йилларда бошланган.
Япония ўз олдига 2 вазифани: 1-бойиш, 2-ғарб технологияларини ишлаб
чиқаришга киритиш масаласини қўйди ва бу ишни амалга ошириш учун
биринчи галда таълим тизимини тубдан ўзгартириш кераклигини англади.
Японияда таълим тизими қуйидаги босқичлардан иборат: ихтиѐрий
босқич – болалар боғчаси; мактаб таълими – у ўз навбатида кичик (1-6
синфлар), ўрта (7-9-синфлар) ва юқори (10-12-синфлар) мактабга бўлинади.
Бунда ўрта мактабдан сўнг турли хил ихтисослашган мактаб ва технологик
коллежларга ўтиш мумкин; олий таълим (13-18 босқичлар) – у университет ва
ноуниверситет секторига бўлинади.
Япония таълим тизими схематик кўриниши
Япония таълим тизими 1949 йилда қабул қилинган 6 + 3 + 3 + 2/4
шаклидан яъни, 6 йиллик бошланғич таълим 3 йиллик ўрта таълим ва яна 3
йиллик махсус малакани берувчи таълим босқичидан, сўнгра 2 ѐки 4 йиллик
60
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
университетларда ўқишдан иборат бўлган. 1980 йилга келиб Япония таълим
тизимини халқаро хусусиятлари ривожланди.
Барча таълим муассасаларида имтихон ва тест синовлари, ислоҳотлар
натижасида, инглиз тилида япон тили билан бир хил даражада амалга
оширилди. Бугунги кунда Японияда таълим тизимини бошқарув структураси
барча таълим тизимлари муассасалари фаолиятини учун ягона ―Таълим,
маданият, спорт, фан ва технологиялар вазирлиги‖(МЕХТ) орқали
бошқарилади. Бу вазирликка умумий ўрта, ўрта махсус касб-ҳунар таълими ва
олий таълим муассасалари бошқарилади. Япония таълим тизими марказлашган
кўринишга эга. Таълим муассасалари ва хусусий ташкилотлар учун грантлар,
таълим муассасаларини ташкил этиш, қарорлар қабул қилиш, ўқув дастурлари
ишлаб чиқиш, ўқув фаолияти ва уни натижалари мониторинги ва назорати шу
вазирлик томонидан амалга оширилади.
Нафақат Осиѐда, балки бутун дунѐда Япония олий тизими ўз мавқеига эга.
Япония таълим тизими, француз ва инглиз моделига амал қилувчи ўнлаб Осиѐ
ва Африка мамлакатларида бир қатор фанлардан (она тили, хорижий тил,
математика, табиий фанлар ва бошқ.) ягона давлат имтиҳони ўрнига якуний
натижалар аттестацияси олий ўқув юртларига кириш имтиҳони ва синови
ўрнида тан олинмоқда. Японияда ―Бутун умр давомида таълим‖ концепцияси
фаол амалга оширилмоқда. Унга биноан, барча фуқароларга, жумладан
ишсизларга, жисмоний ва ақлий ривожланиши чекланган шахсларга таълим
бериш, шунингдек катта ѐшли одамларни ўқитишнинг турли шакллари
қўлланилади.
Таълим, фан ва маданият вазирлиги кўрсатмасига кўра, юқори ўрта
мактабда билимларни баҳолашда ОЎЮ тизимидан фойдаланилади. Бу ҳар бир
ўқувчи 12 йиллик ўрта таълимни тугатганлиги ҳақида гувоҳнома олиши учун
80 кредитни йиғиши лозим деганидир.
Битириш имтиҳонининг натижалари барчасини ҳал қилади. Ўқувчилар
юқори синфларни тугаллагач, биргина тест топширишади ва бу уларнинг олий
таълим муассасаси (ОТМ)га кириш ѐ кирмаслигини ҳал қилади. Маълумотларга
кўра, бу мамлакатда 460 та университет бўлиб, улардан 95 таси давлат
тасарруфида, 34 таси муниципал, 331 таси хусусийдир. Уларда 1 миллион 843
минг талаба таҳсил олади. Талабаларнинг 77,4 фоизи йигитлар, 22,6 фоизи
қизлардир.
Олий таълим тизими ўз ичига таълим муассасаларининг қуйидаги тўрт
турини қамраб олади:
тўлиқ циклдаги (4 йил) ва тезлашган циклдаги (2 йил)
университетлар;
касб-ҳунар коллежлари;
махсус тайѐргарлик мактаблари (технологик институтлар);
дипломдан кейинги таълим мактаблари (магистратура).
Японияда давлат университетларига тўлиқ ўрта мактабни битириб кириш
мумкин. Қабул 2 босқичда ўтказилади.
61
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Биринчи босқичда абитуриентлар марказлашган ҳолда университетларга
қабул бўйича Миллий марказларда ўтказиладиган ―Ютуқлар биринчи
босқичининг умумий тести‖ ни топширадилар. Тестни муваффақиятли
топширганлар
университетда
ўтказиладиган
кириш
имтиҳонларига
киритиладилар. Тестдан юқори балл олганлар давлатнинг энг нуфузли
университетларига кириш учун имтиҳон топширадилар.
Университетлар ўзининг техник жиҳозланиши, моддий базасининг
бекаму кўстлигига қараб икки тоифага бўлинади. 1-тоифадаги университетда
ҳар бир ўқитувчига 8 нафар талаба, 2-тоифадаги университетда эса 20 нафар
талаба тўғри келади. 1-тоифа университетлари ҳар жиҳатдан 2-тоифа
университетларидан устун туради.
Кафедралар таркибига асосан профсссор, доцент ва ўқитувчилар киради.
Кафедра 4 нафар юқори курс талабасини бакалавр дастурида, 4 нафарини
магистр ва 3 нафарини докторантура дастурида тайѐрлашга масъулдир.
Кафедраларда шy йўсинда бириктирилган талабалар худди илмий текшириш
гуруҳларидагидек фаолият кўрсатадилар.
Япон университетларига кириш учун икки муҳим босқичдан ўтиш лозим.
Биринчи босқич абитуриентларнинг турар жойида амалга оширилиб, улар япон,
эски япон тили, математика, физика, химия, жамиятшунослик, тарих ва бошқа
фанлар бўйича тест синовларидан ўтадилар. Тест синови натижаларига кўра,
улар қайси университетга муносиблиги белгилаб чиқилади. Энг юқори
натижаларга эришган абитуриентлар Токио университети, Киото, Осако,
Саппоро университетларига қабул имтиҳонлари топширишлари учун
йўлланмалар берилади.
Япон университетларида талабалар ўқув жараѐнида 140-150 синов
бирлиги топширадилар. Уларда баҳо мезони – «аъло», «яхши», «қониқарли»,
«қониқарсиз». Япон университетлари асосан юқори малакали мутахассислар
тайѐрлайди. Шунга қарамай, Японияда «Университет кишини билим ва касбга
йўналтиради холос, уни такомиллаштириш, мўкаммаллаштириш кишининг
ўзига боғлиқ» деб ҳисоблайдилар.
Япония университетларида ўқув жараѐнини ташкил қилишнинг ўзига хос
хусусияти шундаки, умумилмий ва махсус фанлар аниқ бўлиб ўқитилади.
Биринчи икки йилликда барча талабалар умумтаълим тайѐргарлигини
оладилар. Бунда умумилмий
фанлар: тарих, фалсафа, адабиѐт,
жамиятшунослик, чет тиллари ўтилади, шунингдек, бўлажак касби бўйича
махсус курсларни эшитадилар. Бошланғич икки йилда талабалар танлаган
касблари моҳиятига чуқуррок кириш имкониятига эга бўладилар, ўқитувчилар
эса – талабанинг касбини тўғри танлаганликларига ишонч ҳосил қиладилар ва
илмий салоҳиятини аниқлашга эришадилар.
Кўплаб университетлар ўқув жараѐнини семестр тизими бўйича ташкил
қилади. Университетда зачѐт бирликлар тизими ташкил қилинган. Зачѐт
бирликлар аудитория ва лабораторияда семестр давомида ҳафта ичида
сарфланадиган соатлар сонидан келиб чиқиб, ўқитилаѐтган курснинг ҳажмидан
белгиланади. Бакалавр даражасини олиш учун 124 дан 150 гача зачѐт
бирликларини тўплаш лозим.
62
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Япония ОТМларида талабалар одатда илмий-тадқиқот ишларига 1-3
курсларда жалб қилинмайди, лекин 4 курсда ҳар бир талаба тегишли тадқиқот
лабораториясига ѐки тажриба объектига бириктирилади ва унга тадқиқотчи
сифатида бемалол фаолият кўрсатишига зарурий замин яратилади.
Магистрлик даражаси дастури чуқур илмий ва касбий ихтисослашишни
назарда тутади. 30 зачѐт бирлигидан иборат бўлган дастур бўйича 2 йиллик
таълим, битирув имтиҳонлари ва диссертация ҳимоясидан кейин битирувчига
магистр даражаси берилади.
3 йиллик докторлик дастурлари 50 зачѐт бирлиги, битирув имтиҳонлари
ва индивидуал тадқиқот асосида ўтказилган диссертация ҳимоясидан иборат
ўқув курсини ўз ичига олади.
Янгидан велосипед ихтиро қилиш шарт эмас. Кўриб чиққанимиздек Япония
таълим тизимидан ибрат олса арзийдигаи жиҳатлар кўп. Жахон таълим тизими
ривожланишини ўрганиб, уларнинг керакли жихатларини қўллаш орқали
янгиланиш жараѐнини кечираѐтган Республикамиз таълим тизимини янада
юқори поғонага кўтаришда қўл келиши шубҳасиздир.
Ўзбекистон Олий таълим тизимини сифат жихатдан юксалтириш учун
Бошланғич таълим, Халқ таълими, Олий ва ўрта махсус таълим вазирликлари
асосида ягона Таълим вазирлигини ташкил қилишни тавсия қиламиз. Бу
реструкцизация таълим сифатини оширишнинг кам чиқим, лекин самарали
воситаси бўлиши мумкин. Бунинг натижасида таълим муассасалари ягона,
вертикал тизимда бошқарилади, хом-ашѐдан тортиб (мактаб ўқувчилари)
охирги махсулотгача (бакалаврлар ..) ягона тизимда сифат ва миқдор
бошқарувида бўладилар. Таълим сифатини ошириш масаласини ижобий хал
этиш учун маҳаллий шароитдан келиб чиққан ҳолда ижодий ѐндашиш,
ташаббускорлик ва ташкилотчилик кўрсатиб иш юритиш лозим бўлади.
ОЧЕРК ИЗ ИСТОРИИ ОБ УЧЕНИЕ О КАТАЛИЗЕ.
Махмудов И.Т., ф.-м.ф.н. (Қўқон Давлат Педагогика институти).
В статье приведено краткая история появление учение о катализе. Также
кратко приводиться научные труды ученых внесшие значительный вклад в
возникновение и развитие учение о катализе.
Впервые понятие о «каталитическом действии» некоторых веществ было
введено Й. Я. Берцелиусом еще в 1835 г. Уже в 1837 г. в своем известном
«Учебнике химии» великий шведский ученый посвятил катализу особый
параграф и обстоятельно проанализировал важнейшие экспериментальные
факты, которые привели его введению этого понятия. Берцелиус назвал ряд в то
время еще загадочных фактов, подтверждающих существование катализаторов.
Например, еще в 1816 г. Г. Дэви установил, что порошкообразная платина во
много раз ускоряет присоединение водорода к кислороду и к различным
органическим веществам. При этом платина не расходовалась, ее количество
оставалось неизменным. Далее Берцелиус напомнил об опытах Тенара по
разложению перекиси водорода под действием солей марганца, о превращении
этилового спирта в эфир и воду под действием серной кислоты (Митчерлих), а
63
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
также об удивительных экспериментах Деберейнера, получивших сильный
резонанс среди химиков: способности губчатой платины воспламенять на
воздухе водород.
Каталитическое действие веществ Берцелиус связал с проявлением особой
силы, что было вполне в духе механистических трактовок химических
процессов в то время. Шведский ученый писал: «Таким образом, доказано, что
многие как простые, так и сложные тела, как в твердом, так и в растворенном
состоянии, обладают способностью совершенно иначе действовать на сложные
тела по сравнению с действием обычной силы химического сродства... при этом
вовсе не обязательно, чтобы они сами или своими составными частями
принимали участие в этом процессе, хотя это иногда может иметь место».
Следует признать, что введение Берцелиусом понятия о «каталитической
силе» веществ было встречено рядом критических выступлений со стороны
известных ученых. Резко против представлений шведского ученого выступил
Ю. Либих, считая, что принятие новой «силы» невыгодно для развития науки.
Подобным образом высказывался и Ф. Велер.
Однако у Й. Я. Берцелиуса нашлись и сторонники, которых крайне
заинтересовали исследования новой, пока неведомой «каталитической силы».
Уже в 1842 г. английский технолог Джон Мерсер рассматривал катализ как
чисто химический процесс — разновидность проявления слабого химического
сродства. Позднее с более интересными представлениями о природе катализа
высказался Кекуле. Он полагал, что присутствие катализатора может ослаблять
химические связи в исходных реагентах.
Как уже не раз бывало в истории химии, мощным стимулом развития учения
о катализе послужило широкое применения различных катализаторов в
промышленном химическом производстве. Подобранные эмпирическим путем
катализаторы с успехом применялись при синтезе серной кислоты, а также в
процессе получения хлора по уравнению (процесс Дикона):
4НС1 + 02 = 2С12 + 2Н20.
Значительные заслуги в развитии теории и практики катализа принадлежат
выдающемуся немецкому ученому Вильгельму Оствальду. Именно ему
принадлежит определения понятия катализатор (1901г.): «Катализатор есть
всякое вещество, которое изменяет скорость химической реакции, но
отсутствует в конечном продукте последней».
Таким образом, сущность катализа В. Оствальд видел не в том, что
катализатор вызывает реакцию, а в том, что он ее ускоряет. Немецкий ученый
считал, что для реакции как таковой катализатор не является необходимым
веществом. По мнению Оствальда, катализатор представляет собой вещество,
которое побуждает частицы реагирующих веществ к большей химической
активности и тем самым способствует увеличению практического выхода
продуктов реакции в течение определенного периода времени. Поэтому при
изучении каталитических процессов особое внимание немецкий ученый
обращал на точное измерение скорости химической реакции [1].
Все известные к тому времени виды «каталитического действия» Оствальд
разделял на четыре основных класса: а) выделение в пересыщенных системах;
64
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
б) катализ в гомогенных смесях; в) гетерогенный катализ; г) действие энзимов.
Анализируя каталитические реакции различных типов, В. Оствальд
обнаружил существование так называемого отрицательного катализа
(ингибирования).
В дальнейшем теоретические представления немецкого ученого о катализе и
катализаторах получили развитие в работах большого числа продолжателей его
исследований,
особенно
для
химических
процессов,
имеющих
непосредственное промышленное значение. К концу XIX — началу XX вв.
важное значение катализаторов для неорганических и органических реакций
становилось все яснее. К этому времени были открыты катализаторы нового
типа - ферменты, иными словами, биокатализаторы. В это время
промышленное производство оказывается заинтересованным в использовании
катализаторов, например, при контактном производстве серной кислоты или
производстве аммиака[2].
В 1899 г. ученик Оствальда Г.Бредиг изучил действие металлов в
коллоидном состоянии, назвав из неорганическими ферментами.
Годом раньше П. Сабатье и Ж. Б. Сандеран установили, что никель и
некоторые другие металлы могут быть использованы как катализаторы при
гидрировании органических веществ. В начале XX века исследованием условий
протекания каталитических реакций стал заниматься русский химик В. Н.
Ипатьев. Он изучил каталитическое действие оксидов металлов при высоких
температурах и давлениях и в 1910 г. установил, что при использовании смеси
катализаторов их действие усиливается.
Долгое время развитие исследований в области катализа происходило, в
сущности, чисто эмпирическим путем, поскольку механизм действия
катализаторов оставался еще неизвестным. Поэтому ученым, работающим в
этой области, приходилось экспериментально испытывать большое количество
веществ, чтобы выбрать из них те, которые могли бы служить катализаторами.
Именно таким способом были открыты многие катализаторы.
Во второй десятилетии XX века немецкие химики К. Бош и П.А. Митташ
усовершенствовали промышленный способ синтеза аммиака, предложенный Ф.
Габером. Первоначально по совету В. Нернста Габер изучил условия
каталитического синтеза аммиака при высоком давлении, используя в качестве
катализаторов платиновую фольгу и мелкодисперсные металлы: железо и
марганец. В процессе исследовательской работы было проведено около 6500
экспериментов с применением 2500 катализаторов. В конце концов,
использование смеси катализаторов, состоящей из железа, оксида алюминия и
гидроксида калия, а также процесса циркуляции реакционной смеси позволило
осуществлять процесс при очень высоких давлениях и повышенных
температурах, что привело к заметному увеличению практического выхода
конечного продукта. Таким образом A.Митташ обнаружил новый вид катализаторов-смешанные
катализаторы,
активирующее
действие
которых
одновременно открыл и B.Н. Ипатьев. Почти в то же время немецкий химик Ф.
Бергиус приступил к каталитическому гидрированию угля под давлением. Его
соотечественники Ф. Фишер и Г.Тропш в 1925 г. создали названный
65
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
впоследствии их именами способ гидрирования углекислого газа в присутствии
железных и кобальтовых катализаторов с получением смеси газообразных,
жидких и твердых алифатических углеводородов. Уже в тридцатые годы этот
способ стали применять в промышленности для получения моторного топлива.
Начиная с первой четверти XX века, ученых все больше интересуют
каталитические процессы, существующие в животном и растительном мире. В
это время в дополнение к известным ранее ферментам было открыто
каталитическое действие витаминов и гормонов, в результате чего стал понятен
механизм некоторых биологических процессов.
Литература
1.Ляликов Ю. С. Физико - химические методы анализа, М. : Химия. 1964.
2.Вилков Л. В. Пентин Ю. А. Физичиские методы исследования в химии.
Москва 1972.
KIMYO FANI TA`LIM SAMARADORLIGINI OSHIRISHDA INTERFOL
METODLARDAN FOYDALANISH
G. Meliboeva, G. Rahmatullayeva (Qo‟qon DPI)
Annotatsiya: Maqolada interfaol metodlardan biri bo‘lgan ―Charxpalak‖
haqidagi ma‘lumotlar keltirilgan va ulardan kimyo fanini o‘qitish jarayonida
foydalanish tavsiyalari yoritilgan.
Bugungi kunda bir qator rivojlangan mamlakatlarda ta‘lim-tarbiya jarayonining
samaradorligini kafolatlovchi zamonaviy pedagogik texnologiyalarni qo‘llash
borasida katta tajriba asoslarini tashkil etuvchi metodlar interfaol metodlar nomi bilan
yuritilmoqda. Interfaol ta‘lim metodlari hozirda eng ko‘p tarqalgan va barcha turdagi
ta‘lim muassasalarida keng qo‘llanayotgan metodlardan hisoblanadi. Shu bilan birga,
interfaol ta‘lim metodlarining turlari ko‘p bo‘lib, ta‘lim-tarbiya jarayonining deyarlik
hamma vazifalarini amalga oshirish maqsadlari uchun moslari hozirda mavjud.
Amaliyotda ulardan muayyan maqsadlar uchun moslarini ajratib tegishlicha qo‘llash
mumkin. Bu holat hozirda interfaol ta‘lim metodlarini ma‘lum maqsadlarni amalga
oshirish uchun to‘g‘ri tanlash muammosini keltirib chiqargan.[1]
Buning uchun dars jarayoni oqilona tashkil qilinishi, ta‘lim beruvchi
tomonidan ta‘lim oluvchilarning qiziqishini orttirib, ularning ta‘lim jarayonida
faolligi muttasil rag‘batlantirib turilishi, o‘quv materialini kichik-kichik bo‘laklarga
bo‘lib, ularning mazmunini ochishda aqliy hujum, kichik guruhlarda ishlash, bahsmunozara, muammoli vaziyat, yo‘naltiruvchi matn, loyiha, rolli o‘yinlar kabi
metodlarni qo‘llash va ta‘lim oluvchilarni amaliy mashqlarni mustaqil bajarishga
undash talab etiladi.
Interfaol metod biror faoliyat yoki muammoni o‘zaro muloqotda, o‘zaro bahsmunozarada fikrlash asnosida, hamjixatlik bilan hal etishdir. Bu usulning afzalligi
shundaki, butun faoliyat o‘quvchini mustaqil fikrlashga o‘rgatib, mustaqil hayotga
tayyorlaydi.
66
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
O‘qitishning interfaol usullarini tanlashda ta‘lim maqsadi, ta‘lim oluvchilarning
soni va imkoniyatlari, o‘quv muassasasining o‘quv-moddiy sharoiti, ta‘limning
davomiyligi, o‘qituvchining pedagogik mahorati va boshqalar e‘tiborga olinadi.[2]
Kimyo fanini o‘qitish jarayonida ham
interfaol metodlardan o`rinli
foydalanish ta`lim samaradorligini oshirishga yordam beradi. Quyida ana shunday
usullardan birining qo`llanilishi xususida to‘xtalib o‘tamiz.
“Charxpalak” metodi. Metodning maqsadi: ta‘lim oluvchilarda muayyan
mavzu bo‘yicha o‘zlashtirilgan axborotlarni analiz-sintez qilish, baholash va mustaqil
ijodiy ishlash ko‘nikmalarini shakllantirishga xizmat qiladi.
Metodni amalga oshirish tartibi: ▪ O`quvchilar to‘rt kishidan iborat kichik
guruhlarga bo‘linadi va ularga aniq mavzu bo‘yicha tayyorlangan tarqatma
materiallar tarqatiladi;
▪ Berilgan harakat xususiyatlari ichidan o‘zlari to‘g‘ri deb topgan xarakatni
ko‘rsatilgan kataklar ichiga maxsus belgilar (+, -, X, Y) bilan belgilash tushuntiriladi;
▪ Har bir guruh a‘zosi individual tarzda ko‘rsatilgan guruhlarning javoblarni
belgilaydi va o`qituvchi navbatdagi bosqichlarda varaqasini soat strelkasi tartibida
almashtiradi;
▪ Bu harakat to har bir guruhning dastlabki ishi o‘ziga qaytib kelguniga qadar
takrorlanadi. Tarqatma materiallar o‘z egalariga yetib kelganidan so‘ng o‘qituvchi
to‘g‘ri javoblarni o‘qib eshittiradi.
▪ O`quvchilar to‘g‘ri javoblarni dastlabki belgilari bo‘yiicha tekshirib, har bir
to‘g‘ri javobni «1» ball bilan baholaydilar.
▪ Trening yakunida o‘qituvchi baholash mezonini o‘qib eshittiradi va har bir
o`quvchi o‘z-o‘zini baholaydi. (Masalan, harakatlar 14 ta bo‘lsa, bunda: 14-16 ta
to‘g‘ri javob uchun «a‘lo», 11-13 ta to‘g‘ri javob uchun «yaxshi», 8-10 ta to‘g‘ri
javob uchun «qoniqarli» baho beriladi.)[3]
Masalan, maktab kimyo kursining 8-sinfida ―Elektrolitik dissotsiyalanish‖
bo`limi ayrim mavzulariga Charxpalak metodining qo`llanilishi.
―Elektrolitlar va noelektrolitlar” mavzusi bo`yicha Charxpalak metodidan
foydalanish
№
Moddalar nomi
Elektrolitlar
Noelektrolitlar
1
Osh tuzi eritmasi
+
2
Sulfat kislota eritmasi
+
3
Shakar eritmasi
+
4
Spirt eritmasi
+
5
Xlorid kislota eritmasi
+
6
Metan
+
7
Natriy gidroksid eritmasi
+
8
Karbonat angidrid
+
9
Kaliy sulfat eritmasi
+
10
Distillangan suv
+
11
Ishqor
+
12
Kislorod
+
67
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
10-12 ta to‘g‘ri javob uchun «a‘lo»,
9-10 ta to‘g‘ri javob uchun «yaxshi»,
7-8 ta to‘g‘ri javob uchun «qoniqarli» baho
―Kuchli va kuchsiz elektrolitlar‖ mavzusi bo`yicha Charxpalak metodini qo`llanilishi
Elektrolitlar
Kuchli
Kuchsiz elektrolit
elektrolit
1
HClO4
+
2
H3PO4
+
3
HCN
+
4
H2SO4
+
5
H3BO3
+
6
H2SO3
+
7
HNO3
+
8
H2S
+
9
HCl
+
10
H2SiO3
+
11
NaCl
+
12
KNO3
+
13
NaOH
+
14
NH4OH
+
15
H2CO3
+
16
Ba(NO3)2
+
17
KOH
+
18
H2O
+
19
Ca(OH)2
+
20
Cu(OH)2
+
18-20 ta to‘g‘ri javob uchun «a‘lo»,
15-17 ta to‘g‘ri javob uchun «yaxshi»,
11-14 ta to‘g‘ri javob uchun «qoniqarli» baho
Shunday qilib, kimyo fanini o‘qitish jarayonida interfaol metodlardan
foydalanish
o‘ziga
xos
xususiyatga
ega.
Kimyo
o`qitish
amaliyotida foydalanilayotgan har bir interfaol metodni sinchiklab o‘rganish va
amalda qo‘llash o‘quvchi-talabalarning fikrlashini kengaytiradi hamda muammoning
to‘g‘ri yechimini topishlariga ijobiy ta‘sir ko‘rsatadi. O‘quvchilarning ijodkorligini
va faolligini oshiradi. Turli xil nazariy va amaliy muammolar interfaol metodlar
orqali tahlil etilganda o‘quvchilarning bilim, ko‘nikma, malakalari kengayishi va
chuqurlashishiga erishiladi.
Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати:
1. T. Madumarov, M. Kamoldinov. Innovatsion pedagogik texnologiya
asoslari va uni ta`lim-tarbiya jarayonida qo`llash. T. 2012.
2. N.Rahmatullayev, Х.Омонов, Sh.Mirkomilov. Kimyo o`qitish metodikasi T.
2013.
3. Elektron ta'lim resursi: www.Ziyonet.uz
68
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
КИМЁ ФАНИДАН БИЛИМЛАРНИНГ АМАЛИЙ АҲАМИЯТИНИ
АНГЛАШ – САМАРАЛИ КИМЁВИЙ ТАЪЛИМ ГАРОВИДИР
П.ф.ф.д., катта ўқитувчи Б.М.Дўмонов (АндДУ)
Аннотация: Мазкур мақолада ноорганик кимѐ фанидан маъруза
машғулотларида амалий мазмунга эга топшириқлардан модуллар мазмунидаги
билим ва кўникмаларни мустаҳкамлашда фойдаланиш борасида тавсиялар
берилган.
Кимѐ фанидан, айниқса ноорганик кимѐ курсида кимѐвий элементлар
даврий жадвалида жойлашган гуруҳ элементларининг хоссаларини ўрганишда
уларнинг амалий аҳамиятига доир маълумотлардан фойдаланиш яхши самара
беради [1, 2]. Бу топшириқлар талабаларнинг мантиқий фикрлаш кўникмалари
(таққослаш, ажратиш, умумлаштириш ва бошқалар) ривожлантиришда муҳим
таълимий вазифани бажаради [3, 4]. Қуйида ноорганик кимѐ ўқув курси
мавзуларидан бирининг мақсади ва вазифалари, модулли таълим технологияси
бўйича тузилган амалий мазмунга эга топшириқлар мазмуни келтирилган .
Мавзу: 4А гуруҳ элементлари
Дарс шакли: маъруза (модуль технологияси бўйича).
Мақсадлар:
Таълимий: углероднинг аллотропик модификациялари, углероднинг
кимѐвий хоссалари ва қўлланилиши, углерод (II), (IV)-оксидлари, карбонат
кислота, уларнинг тузилиши ва хоссалари бўйича билимлар бериш.
Тарбиявий: билиш мотивларини
тарбиялаш, интизомлиликни тарбиялаш.
дарсларга
ижобий
муносабатни
Ривожлантирувчи: фактларни синфлаш, умумлаштирувчи ҳулосалар
келтириб чиқариш, ўқув меҳнати, мустақил ишлаш кўникмаларини
ривожлантириш.
Вазифалар:
1. Қабул қилиш, англаш ва дастлабки ѐдда сақлаш даражасида углерод ва
унинг бирикмаларини тузилиши, таркиби, хоссалари ва қўлланилишига доир
тушунчаларни ўзлаштирилишига эришиш, аллотропия бўйича билимларни
мустаҳкамлаш.
2.
Замонавий
базавий
компетенцияларини,
жумладан:
– ахборотга доир (муаммони ечиш учун маълумотларни излаш, таҳлил этиш,
қайта ишлаш ва қабул қилиш кўникмалари);
– ўз фаолиятини ташкил этиш (янги фаолият турларини ўзлаштириш,
баҳолашнинг шахсий тажрибасига эга бўлиш);
– коммуникатив маданият (ўзаро ҳамкорлик қилиш кўникмалари)
ривожлантириш.
Ўқитишнинг техник воситалари: компьютер, мультимедияли проектор
Маъруза дарсида давомида ҳар бир модуль якунида қуйидаги амалий
мазмундаги топшириқлардан фойдаланиш яхши самара беради:
69
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1. Олмос қаттиқ лекин мўрт бўлади. Агар босим аста-секинлик билан 60
атм етказилса, олмос бўлаги энг мустаҳкам пўлат сиртига худди сариѐғга
ботгандай ботиб кетади. Олмоснинг бу ҳоссасини унинг тузилишида
боғлиқликни тушунтириб беринг.
2. Графит тузилиши ва хоссалари билан олмосдан фарқ қилиб, электр
токини ўтказади. Бунинг сабабини тушунтиринг.
3. Углерод барча тирик организмлар асосини ташкил этади. Унинг
ўзгарувчан валентлик намоѐн этишини электрон формуласи ѐрдамида
тушунтиринг. У яна қандай боғланиш ҳосил қилиш имкониятига эга?
4. Углерод бирикмаси бўлган қандга литий тузи ѐки хром (III)-оксиди
суркаб ѐндирилса, қанд қизил аланга бериб ѐна бошлайди. Углероднинг +2, +4,
-4 оксидланиш даражаларига мос келувчи ионларнинг электрон формулаларини
ѐзинг.
5. Оҳактош қимматли қурилиш материали бўлган гранитнинг таркиби
билан бир хил бўлиб, гранит товушни ҳавога нисбатан 10-15 марта яхши
ўтказади. Унинг таркибидаги углерод, кальций ва кислороднинг масса
улушларини ҳисоблаб, углероднинг оксидланиш даражасини аниқланг.
6. Доломит углероднинг табиий бирикмаси бўлиб, уни қиздириш
натижасида магнезия (MgO) олинади. Доломитдаги кальций ва магнийнинг
оксидланиш даражаларини топиб, ионларнинг электрон формулаларини ѐзинг.
7. C14 изотопи миқдоридан фойдаланиб, қадимий буюмлар ѐши
аниқланади. Бу изотоп таркибидаги электрон, протон ва нейтронлар сонини
ҳисобланг.
8. Захарланган одамга активланган кўмир ичирилади, бунда адсорбция
жараѐни натижасида одам ҳаѐти сақланиб қолади. Бу ҳодисада адсорбент ва
адсорбтивни аниқланг.
10. Углероднинг металлар билан бирикмалари карбидлар дейилиб, улар
сув билан таъсирлашганда метан, ацетилен газлари ажралади. Кальций
карбиддаги углероднинг оксидланиш даражасини аниқлаб, ионининг электрон
формуласини ѐзинг.
11. Чўғланиб турган кўмирга пуфлаб уни ѐнишга мажбур эта кўрманг.
Бунда яллиғланган кўмир ва сиз пуфлаѐтган ҳаво таркибидаги карбонат
ангидрид гази ўзаро таъсирлашиб, захарли ис газини ҳосил қилади.
Захарланишнинг биринчи блгиси бош айланишидир. Юқоридаги жараѐнларни
ифодаловчи кимѐвий реакция тенгламаларини ѐзинг.
12. Карбонат ангидрид гази ҳаводан оғир бўлгани учун уни бир стакандан
иккинчисига қуйиш мумкин. Ундаги углероднинг оксидланиш даражасини
аниқлаб, ионнинг электрон формуласини ѐзинг.
13. Магний метали ѐнганида уни ўт ўчириш воситалари билан ўчириб
бўлмайди. Бунинг сабабини тушунтиринг.
14. Ис гази ва карбонат ангидрид молекулаларидаги кимѐвий боғланишлар
фарқларини изоҳланг.
15. Газланган ичимликлар бу карбонат кислотанинг эритмасидир. Бу
кислота парчаланиши натижасижа иссиқлик ютилиб, сув совийди. CO2 учун
сифат реакцияси тенгламасини ѐзинг.
70
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
16. Карбонат кислота оҳактош билан биргаликда эрувчан тузларни ҳосил
қилади. Бу эритма ғорлар тепасидаги ѐриқлардан томчилаб, ундан оҳактош
ажралгани сабабли ғор шифтида сумалак ҳосил қилади. У сталактит дейилади.
Бу жараѐнга тегишли реакция тенгламаларини ѐзинг.
17. Ғор тубига томаѐтган томчилардан ҳам оҳактош ажралиб, пастдан
сталактитларга томон ўса бошлайди. Улар сталагмитлар дейилади. Тегишли
реакция тенгламаларини ѐзиб, сталактит ва сталагмитлар ҳосил бўлишининг
ўхшаш ва фарқли томонларини изоҳланг.
18. NaHCO3 ҳамирга қўшилганида иссиқлик таъсирида парчаланиб,
карбонат ангидрид газини ҳосил қилади, бу газ эса хамирда ғоваклар ҳосил
қилиб уни кўпчитади. Бу тузни олиш реакцияси тенгламасини ѐзинг.
19. Кир содаси совун олишда қўлланилади. Уни лабораторияда олиш
реакцияси тенгламасини ѐзинг.
20. 106 т сода олиш учун 44 т CO2 сарф бўлади. Бу газ массаси қанча м3
ҳажмни эгаллашини ҳисобланг.
Кимѐ, озиқ-овқат технологияси йўналишида мутахассислар тайѐрлашда мазкур
топшириқларни ишлаб чиқиш ва улардан фойдаланиш уларнинг касбий билим
ва кўникмаларини халқаро мезонлар асосида шаклланиши ва ривожланишида
муҳим вазифани бажаради.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1.Габрусева Н.И. О практической направленности преподования химии //Химия
в школе. – Москва, 1999. – № 6. – С. 61-63.
2. НифантьевЭ.Е. и Парамонова Н.Г. Прикладные знания в курсе химии:
анализ, проблемы, предложения// Химия в школе. 1995.№5.с. 15-17.
“ТОВАРЛАР КИМЁСИ” ФАНИНИНГ ОЗИҚ-ОВҚАТ
МАҲСУЛОТЛАРИНИ ИМПОРТИДА ТУТГАН ЎРНИ
И.Р.Асқаров к.ф.д.проф., Ш.М.Киргизов к.ф.н, проф.в.б., К.Ғопиров доц.
М.А.Қадиров* катта ўқ. (З.М.Бобур номидаги Андижон давлат университети),
*Тошкент мед. педиатрия институти акад. Лицейи
Тезисда озиқ-овқат маҳсулотларини кимѐвий таркиби асосда ―Гигиеник
сертификат‖ олганидан сўнг истеъмолга чиқариш хақида ѐзилган.
Фанлар тарихидан барчага маълумки юртимизда кўплаб соҳаларда оламга
машҳур олимлар яшаб ўтишган ва ҳамда дунѐдаги кўплаб илм аҳлининг
хурматига сазовор бўлишган. Ўтмишда яшаб ўтган олимларимиз кўплаб фан
соҳаларида ўзларини салмоқли ижодий ишлари билан жаҳонга танилишган.
Масалан, Ибн Сино, Ал-Беруний, Ахмад ал-Фарғоний, Махмуд аз-Замахшарий,
ал-Хоразмий, Ар-Розий, Мирзо Улуғбек каби кўплаб олимларимизни айтиб
ўтиш мумкин. Ҳозирги давримизда аждодларимизнинг буюк ишларини давом
этттириб турли фан йўналишлари соҳалари бўйича масалан, кимѐ фани
соҳасида оламшул ишларни бажарган олимларимиз қаторига профессор, кимѐ
71
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
фанлари доктори, халқ табоботи академиясининг раиси, Ўзбекистонда хизмат
кўрсатган ихтирочи И.Р.Асқаров томонидан кимѐ фанининг янада тараққий
этишига сабаб бўлган дастлаб 2017 йилда ―Товарлар кимѐси‖ фанини дунѐга
келишига ўзининг муносиб ҳиссасини қўшган бўлган бўлса 2018 йил октябрида
―Халқ табоботи‖ фанини тиббиѐт фанлари қаторига киритганлигини мисол
қилиб келтиришимиз мумкин. Шунингдек, 2017 йилда ―Ўзбекистон тиббийилмий фаолият билан шуғулланувчилар академиси‖ни ташкил этилгани
диққатга сазовор.
2018 йил 12 октябрида эса Ўзбекистон республикаси президентининг
№3668-сонли
―Ўзбекистон Республикасида халқ табоботини янада
ривожлантириш чора тадбирлари‖ тўғрисидаги қарори мамлакатимизда халқ
табобатини янада ривожланишига кенг йўл очди. ―Ўзбекистон тиббий-илмий
фаолият билан шуғулланувчилар академиси‖ раиси И.Р.Асқаров раҳбарлигида
кимѐгар, тиббиѐт ходимлари ва табиблари томонидан олиб борилаѐтган илмий
тадқиқот ишлари диққатга сазовор. Оммавий ахборот воситалари берган
хабарларга кўра кейинги пайтларда турли озиқ-овқат маҳсулотларидан
аҳоли орасида айниқса мактаб ўқувчилари ва боғча болалари орасида
заҳарланиш
холлари кўплаб учрамоқда. Бундай
ҳолларга
йўл
қўймаслик
учун эса барча турдаги
озиқ-овқат
маҳсулотларига
―Гигиеник сертификат‖ олишни йўлга қўйиш
ва бунда озиқ-овқат
маҳсулотларини кимѐвий таркиби асосида синфлаш жорий этиш катта
аҳамиятга эга. Шунингдек, товарларни кимѐвий таркиби яхши ўрганилмагани
натижасида сифатсиз товарлар кириб келиши билан билан уларга нотўғри код
рақами белгиланиши ҳисобига импорт божлари нотўғри ундирилмоқда. Агарда
озиқ-овқат маҳсулотларини кимѐвий таркибини ўрганилишини янги усуллари
амалиѐтга киритилса давлатимиз хазинасига ҳам кўпроқ импорт божлари
тушган бўлар эди.
Оммавий ахборот воситаларидан берилган хабарлаирга кўра 2020
йилдан бошлаб қандолат ва шоколад маҳсулотларини импорт қилишда бож
тўловлари белгиланиши кўзда тутилмоқда. Айрим ҳолларда сифатсиз озиқовқат маҳсулотлари ҳам кириб келмоқда. Юқорида айтилган яъни сифатсиз
товарларни кириб келишини олдини олиш мақсадида импорт қилинаѐтган
қандолат маҳсулотларини кимѐвий таркибини ўрганган ҳолда ―Гигиеник
сертификат‖ олганидан сўнг синфлаб халқаро код рақамларини белгилаш
мақсадга мувофиқ бўлади ва натижада аҳолини саломатлигини сақлашда муҳим
аҳамият касб этади.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. И.Р. Асқаров, Ш.М. Қирғизов, Қ.М. Каримқулов, Б.Ё. Абдуғаниев,
А.М.Жўраев, М.Ё.Имомова. ―Товарлар кимѐси‖. Дарслик. Тошкент.
Янги аср авлоди. 2019 й.
72
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
II. ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИ ВА УЛАРНИ ҚАЙТА ИШЛАШДА
ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАР
XAVFSIZ OZIQ-OVQAT VA UNING AHAMIYATI
M.X.Mamatqulov kat.o‟qit, D.Y.Bo‟ronova.mag, Z.Z.Qodirov.mag
(Farg‟ona politexnika instituti)
Oziq-ovqat akademiki A.P.Pavlovning takidlashicha tirik organizmning bizni
qurshab olgan tabiat bilan aloqadorligi va uzviy bog‘liqligining ifodasidir.
Oziq-ovqatdan inson o‘z organizmiga xayot tarzi uchun kerakli kimyoviy modda va
elementlarni, energiya manbasini oladi. Inson organizmini faol faoliyat olib borish va
turmush tarzini normal xolatda ushlab turish uchun statistik ma‘lumotlarga ko‘ra 1g
uglevod inson organizmi uchun 18 kdj (4kkal), yog‘lar 38 klj (9kkal), oqsil 18 klj
(4kkal) energiya taqdim etadi.
Oziq-ovqat mahsulotlari tarkibida ko‘plab kimyoviy elementlar mavjudki, ular
uglerod, vodorod, kislorod, va azotdir. Ushbu elementlar modda almashinuvida
ishtirok etib oziq-ovqat asosini oqsillar, uglevodlar, yog‘lar, organik kislotalar, suv
kabilar tashkil qiladi. Tirik materiyani oqsilsiz tasavvur qilib bo‘lmaydi. Bizning
organizmimizni yarim quruq qismini oqsillar egallagan bo‘lib, ular organizmda
turlicha bo‘lsada uning axamiyati ko‘p qirrali xisoblanadi. Inson organizmidagi
xujayralar 10 000 lab turli oqsillardan iborat hisoblanadi. Bugungi kunda oqsillar
tarkibida 24 tadan ortiq aminokislotalar borligi aniqlangan: leytsin, izoleytsin, trionin,
lizin, metionin, alinin, arginin, aspargin, glikokol, gistidin, pirolin, oksipirolin, tirozin
va boshqalar.
Moylar va yog‘lar suvda erimaydigan birikmalardan tashkil topgan bo‘lib
organizmning energiya manbai bo‘lib xisoblangan ozuqaviy modda inson
organizmida nafaqat ximoya vositasi sifatida, balki teri osti katakchalari faoliyatida
muhim o‘rin tutadi. Yog‘lar inson organizmini ozuqa yetishmasligidan,
kasalliklardan xamda jismoniy toliqishlardan ximoya qiladi. Yog‘lar inson
organizmiga xayvonot yog‘-go‘shtlarni istemoli, o‘simlik ozuqalarini istemoli orqali
kiradi. Inson organizmi sutkasiga o‘rtacha 80-100 gr yog‘ga bo‘lgan extiyojni sezadi.
Bugungi kunda yuqori energetik quvvatga ega bo‘lgan oziq-ovqat mahsulotlari
ishlab chiqarishga, ular xavfsizligini taminlashga katta etibor qaratilmoqda. Ayniqsa
bu borada prezidentimiz Sh.M.Mirziyoyev tomonidan 2018-yil 16-yanvar kuni
«Mamlakatning oziq-ovqat xavfsizligini yanada ta‘minlash chora-tadbirlari
to‗g‗risida»gi farmonni imzoladi. Ushbu qarorni qisqacha mazmuni shundaki,
mamlakatning oziq-ovqat xavfsizligini yanada ta‘minlash, bozorni sifatli, xavfsiz va
arzon oziq-ovqat mahsulotlari bilan to‗ldirish, aholining xarid imkoniyatlarini
mustahkamlash, tashqi iqtisodiy faoliyatni liberallashtirish va sog‗lom raqobat
muhitini rivojlantirish, shuningdek, mazkur sohadagi mavjud tizimli muammolarga
barham berish maqsadida 2018-yil 1-fevraldan boshlab O‗zbekiston Respublikasiga
oziq-ovqat tovarlarini import qilish bo‗yicha ayrim xo‗jalik yurituvchi sub‘yektlarga
taqdim qilingan individual bojxona, soliq va boshqa imtiyozlar, shuningdek, boshqa
preferensiyalar bekor qilindi. Bugungi kunning asosiy vazifalaridan biri xalqimizning
73
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ekologik toza oziq-ovqat nahsulotlariga bo‘lgan talabini qondirish, uning sifatini
yuqori kolloriyaligini taminlagan xolda mahsulot ishlab chiqarishga qaratilgan.
Xalqimizni moddiy ta‘minotida muhim o‘rin tutuvchi iste‘mol tovar
mahsulotlarini, sifatli oziq-ovqat mahsulotlari ishlab chiqarish, yangi innovatsion
texnologik loyixalarni xayotga tadbiq etish, yangi zamonaviy texnologiyalarni ishga
tushirish orqali xalqimizni turmush madaniyatini oshirishga erishish mumkin. Oziqovqat ishlab chiqaruvchi korxonalar, agrar sektorda faoliyat olib borayotgan mayda
korxonalar tomonidan ishlab chiqarilayotgan mahsulot xavfsizligiga aloxida etibor
qaratilib, prokuratura nazorat organlari tomonidan talay ishlar olib borilib, savdo
madaniyatini oshirishga, istemolchilar xaq-xuquqlarni ximoya qilinishiga aloxida
etibor qaratilmoqda. Oziq-ovqat mahsulotlari ichida go‘sht, sut, yog, baliq, parranda
mahsultolari ishb chiqaruvchi tadbirkorlarga keng imtiyozlari yaratilayotganligi
taqsinga loyiqligini xorojiy axborot vositalari etirof etmoqda. Respublikamiz
korxonalarida ishlab chiqarilayotgan xalq istemoli tovarlarining sifatini yaxshilashga,
xaridorligini oshirishga qaratilayotgan sayi-xarakatlar tufayli ishlab chiqarilayotgan
mahsulotlarni qadoqlanishida, reklamasiga aloxida etibor qaratilmoqda. Dunyo
bozorlari talablari asosida yangi xamkorliklar amalga oshirilmoqda buning barchasi
yurtimizda xavfsiz va sifatli mahsulotlar ishlab chiqarilayotganligidan dalolat beradi.
Foydalanilgan adabiyotlar
1. O‘zbekiston respublikasi prezidenti Sh.M.Mirziyoyevning 2018 yil
18-yanvardagi farmoni.
2. Е.С. Дрбоглова ―Основы технологии пищевых производств‖. Москва
Пищевая промишленность 1978 4-13ст/272ст.
3. Академия наук Узбекской ССР Институт Востоковедение, им. А.Р.
Беруний ―Абу Али Ибн Сина‖ Авщенни книга издательство ―Фан‖ Узбекской
ССР Ташкент-1983. 325-333ст.
БУҒДОЙ НАВЛАРИ ДОНИНИ САҚЛАШ ШАРОИТЛАРИНИНГ ДОН
ТЕХНОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ
доц. Б.С.Усманов, асс. Ш.Умурзакова (ФарПИ)
Мустақилликниг дастлабки кунларидан ―Ўздонмаҳсулот‖ корпорацияси
такомиллаштирилиб таркибидаги етиштирилган донни кафолатли сақлайдиган
элеваторлар ва омборлар қайта кўриб чиқилиб, бу республикамиз аҳолисининг
нон ва нон маҳсулотларига бўлган эҳтиѐжини тўлиқ қоплайдиган миқдордаги
ғаллани сифатли, соф сақлаш имконини беради. Мустақиллик йилларида
Қашқадарѐ вилоятининг Шаҳрисабз ва Ғузор туманларида умумий сиғими
100,0 минг тоннадан зиѐд янги элеваторлар қурилди. Шу билан бир қаторда 10
дан ошиқ ѐпиқ омборлар қурилиб, эскилари таъмирдан чиқазилиб
фойдаланишга топширилди. Аммо, ҳозирги кунгача дон етиштириш, ташиш,
сақлаш ва қайта ишлаш масалалари илмий асосда етарлича ўрганилмаган.
Афсуски, бу борадаги фан-техника ютуқлари ва илғорлар тажрибаси ишлаб
чиқаришга кенг жорий этилмаяпти.
Юқоридагиларни эътиборга олиб илмий тадқиқот ишимизни мазмунини
истиқболли буғдой навлари донини сақлашнинг физиологик жараѐнларга
74
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
таъсирини тадқиқ этиш масаласига қаратдик. Чунки инсон организми ўзига
керакли бўлган углеводларнинг 50 фоизини, оқсилнинг 1/3 қисмини, В
витамин гуруҳининг 50-60 фоизини дон маҳсулотларидан олади. Буғдой дони
таркибидаги оқсилнинг 80% клейковинани ташкил этади. Клейковина
таркибида 3 хил оқсил мавжуд бўлиб, улар эримайдиган фибрин, қисман
эрийдиган казеин ва глиадин оқсилларидир. Клейковина миқдори ва сифати
буғдой донининг технологик ва озиқавий бойлигини баҳоловчи биринчи
омилдир. Седиментация эса ун заррачалари ўлчамларининг тавсифи бўлиб,
унда майда заррачалар қанча кўп бўлса, унинг нонбоплик хусусияти шунча
юқори бўлади. Седиментация кўрсаткичлари 20 дан 40 гача бўлган ун
маҳсулотлари ишлатиш учун яроқли ҳисобланади ва фойдаланишга тавсия
этилади. Бу эса буғдой дони учун муҳим саналиб, сақлаш ва қайта ишлаш
жараѐнларига боғлиқ. Сақлаш даврида дон физик ва физиологик ўзгаришлар
натижасида ва сифат жиҳатидан исрофгарчиликка учрайди.
Маҳсулотнинг сифат кўрсаткичлари сақлаш жараѐнида турли омиллар
таъсирида ўзгаради. Булар сақлашга тайѐрлаш, сақлаш муддати, сақлаш
усуллари ва омбор турлари, сақлаш тартиби ва сақланаѐтган маҳсулотларни
назорат қилишни тўғри ташкил этишдир.
Биз кузги буғдойнинг истиқболли ―Элита‖ навини сақлаш ва сифат
ўзгаришларини физиологик жараѐнларга таъсирини ўрганиш учун
―Фарғонадонмаҳсулотлари‖ ОАЖ ва Фарғона бошоқли дон экинлари
селекциясида таҳлил ишларини олиб бордик. Тажриба учун сақлаш муддати,
тартиби ва усуллари танлаб олинди. Шунга кўра 3 йил давомида сақланган ва 1
йил давомида сақланаѐтган дан маҳсулотлари танлаб олинди.
1-вариант. Дон уюмларини қуруқ ҳолда - 3 йил ва 1 йил муддатларда
сақлаш.
2-вариант. Дон уюмларини совутилган ҳолда 3 йил ва 1 йил муддатларда
сақлаш.
Сақлаш муддати, турлари ва усулларининг юмшоқ буғдойни
«Элита»навининг дони таркибидаги оқсил ва клейковина миқдорига
таъсири
75
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Тажрибадан олинган маълумотларга қараганда кузги буғдойнинг дон
сифатига сақлаш муддати, тартиби ва усулларининг таъсир этганлиги
кузатилди. Олинган маълумотларга кўра дон уюми қуруқ ҳолатда 1 йил
муддатда сақланганда хўжалик аҳамиятига эга бўлган барча кўрсаткичлари
яхши сақланганлиги маълум бўлди. Бунда дон ташқи шароит омилларидан
яхши муҳофаза қилиниб, тозаланиб сақланган ҳолатда омборда 1 йил давомида
қўшимча ишловсиз сақланиши аниқланди. Дон таркибидаги, оқсил, клейковина
ва ИДК сифат кўрсаткичлари юқори бўлди. Сақлаш жараѐнида яхши
қуритилган дон уюми ҳамма вақт назоратда туриши ва кузатув ишлари олиб
борилиши шарт. Сабаби қулай шароит тўғилиши билан дон таркибидаги
зараркунанда ва турли микроорганизмлар ривожланиб, дон уюмини ўз-ўзидан
қизишига олиб келади. Шунинг учун ҳам дон уюмини қуруқ ҳолда сақлашга
ҳавонинг намлиги жуда муҳим. Буғдой дони намлиги 12-14 фоиз атрофида
сақланса дон омборхоналарида узоқ вақт давомида ўз сифат кўрсатгичларини
ўзгартирмасдан сақланиши маълум бўлди. Бунда юмшоқ буғдойни ―Элита‖
навининг дони таркибидаги намлик 12-14 фоиз, яъни бир меъѐрда ушланганда
энг юқори оқсил (14%) ва клейковина (27,6%), седиментация кўрсаткичлари 30
дан 36 гача бўлиб ун маҳсулотлари ишлаб чиқилганда кузатилди. Мазкур
вариантда дон уюмларини совутилган ҳолда сақлашга нисбатан дон
таркибидаги оқсил миқдори 1,8- 2,3%, клейковина миқдори эса 3,6-4,3%,
седиментация кўрсаткичлари эса 3-5 тагача фарқланиши аниқланди. Дон
уюмлари совутилган ҳолда сақланганда қуруқ ҳолда сақланганга нисбатан
барча кўрсаткичлари пасайди.
Ҳақиқатдан ҳам сақлаш муддатлари ва турлари доннинг технологик
хусусиятларни характерлайдиган зарурий кўрсаткичларга ижобий таъсир
этиши олинган маълумотлардан маълум бўлди.
СПОСОБ ПРОИЗВОДСТВА ПОЛЕЗНЫХ КОНСЕРВОВ НА ОСНОВЕ
ИНУЛИНА (ТОПИНАМБУРА) И МАРГЕЛАНСКОЙ РЕДКИ
Ш.В.Абдуллаев, профессор (НамДУ) , М.Салойдинова
НамМТИ,О.Абдилалимов доцент (НамМТИ), С.Маматкулова, (ФерГУ),
Ф.Хошимов доцент (НамМТИ)
Консервы приготовленные по новым рецептам обладают сочетаниен
органолептических свойств инулина, чернослива и овощного салата.
Результатом исследования является получение новых консервов
обладающих уникальным, гармоничным сочетанием органолептических
свойств топинамбура, чернослива и овощного салата, а также с
противодиабетическими свойствами из частично обезвоженной Маргеланской
редки. Этот результат достигается тем, что способ производства консервов из
Маргеланской редки предусматривает ее подготовку, резку, бланщировние в
водном растворе поваренной соли, топинамбура и аскорбиновой кислоты при
концентрации последней не менее 0,5% по массе и концентрации поваренной
соли и топинамбура обеспечивающий их содержание в целевом продукте не
более 1,2% и 1,5% соответственно, конвективную сушку до достижения
76
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
содержания сухих веществ 255%,, СВЧ-сушку до достижения содержания
сухих веществ не более 75%, фасовку, заливку растительным маслом,
герметизацию и стерилизацию.
Маргеланскую редку подготавливают по традиционной технологии,
нарезают и бланшируют вместе с топинамбуром, черносливом в водном
растворе поваренной соли и аскорбиновой кислоты.
Концентрация аскорбиновой кислоты в растворе должна быть не ниже
0,5% по массе, что обусловлено необходимостью сохранения исходного цвета
сырья значительное превышение концентрацией аскорбиновой кислоты
указанного значения нецелесообразно, поскольку не приводит к улучшению
качества целевого продукта. Концентрация поваренной соли и топинамбура в
растворе должна обеспечивать их содержание в целевом продукте не более
1,2% и 1,5% соответственно. Она определяется по исходному содержанию
сухих веществ в сырье, конечному содержанию сухих веществ в сырье и
режимным параметрам бланширования с использование известных
закономерностей масс обмена.
Далее Маргеланьскую редьку сушат конвективным методом до
достижения сухих веществ 255%, и СВЧ-методом до достижения содержания
сухих веществ не более 75%.
Указанное на каждой стадии содержание сухих веществ обосновано
получением целевого продукта с заданной консистенцией. При осуществлении
конвективной сушки до достижения содержания сухих веществ ниже
указанного нижнего предела целевой продукт приобретает размазывающуюся
разваренную консистенцию. При конвективной сушке до достижения
содержания сухих веществ выше указанного верхнего предела консистенция
целевого эластикпродукта становится неоднородной с появлением более
плотной корки на поверхности превышение содержания сухих веществ после
СВЧ-сушки
придает
целевому
продукту
подобную,
прочную
неразжиевиввающуюся консистенцию. Нежный предел содержания сухих
веществ в продукте составляет 50% и является традиционным для пищевых
продуктов с промежуточной влажностью.
Высушенную Массу фасуют, заливают рафинированным или
ароматизированным по любой известной технологии растительным маслом,
герметизируют и стерилизуют с получением целевого продукта.
Полученные по описанной технологии консервы представляют собой
гетерогенную смесь с твердой фазой в виде ломтиков неправильной формы,
имеющих характерный цвет исходного сырья, и
прозрачной заливкой,
имеющий характерный цвет рафинированного или ароматизированного масла
соответствующего вида. Твердая фаза имеет нежную слегка упругую
консистенцию, характерную для чернослива, выраженный вкус, характерный
для соответствующего овощного салата и аромат характерный для
Маргеланской редьки и ароматической добавки, если таковая использована в
составе растительного масла. По показателям безопасности консервы
77
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
соответствуют СанПиН 2.3.2.1078. Гарантийный срок хранения консервов,
определенный по стандартной методике, составил 1 год.
Таким образом, предлагаемый способ позволяет получить новые
консервы с уникальным гармоничным сочетанием консистенции чернослива и
цвета, вкуса и аромата овощного салата.
Литература
1. Кавецкий Г.Д., Васильев Б.И., Процессы и аппараты пищевой
технологии. Учебник для ВУЗов-М.: Колос,1997,с.292-474). Предельное
содержание поваренной соли и топинамбура в целевом продукте
обосновывается приемлемостью его органолептических свойств в соответствии
с СанПиН 2.3.2.1078.
ЗАКВАСКИ ДЛЯ ДРОЖЖЕЙ ИЗ ПЛОДОВ АНИСА И ГОРОХОВОЙ
МУКИ ДЛЯ ПРИГОТОВЛЕНИЯ ХЛЕБОБУЛОЧНЫХ ИЗДЕЛИЙ
Э.Тўрақулов, Н.Эрмуратова, Ш.Мелиқулов, А.Чориев
Термезский филиал Ташкентского государственного Технического
университета
Из древних времѐн тысячи лет до нашей эры народы Центральной Азии
усвоили выращевания и приготовления хлеба. За прошедшей время
приготовление хлеба и хлебобулочных изделий
усовершенствовалась и
улучшелось их качество. Древние народы Центральной Азии для
приготовления хлеба и хлебобулочных изделий использовали следующие
закваски дрожжей:
1. Раствор аниса с жаренной гороховой мукой;
2. Закваска путѐм замачевания гороха;
3. Закваска приготовленного из репчатого лука в тесте;
4. Дрожжи приготовленные способом завѐртывания прокисшегося теста в
свежее теста.
Анис (узб. «арпабодиѐн») широко использовался в традиционной кухне
разных народов и национальностей Центральной Азии. В древности широко
культивируется у народов как пряность.
Анис обыкновенньй — однолетнее травянистое растение из семейства
сельдерейнных (зонтичных)— Pimpinella anisum l. (Anisum vulgare gaertn)
Стебель ветвистый, высотой до 120 см. Листья очередные, влагалищные;
нижние на длинных тонких черешках, цельные, круглопочковидные или
сердцевидные, крупно зубчатые; средние листья также длинночерешковые,
тройчатые, с ромбическими, надрезанно дыльчатыми или клиновидными
листочками; верхние листья— сидячие, трехраздельные или цельные.
Используемые органы плоды, ветви и стебель. Их заготавливают во время
созревания, когда плоды первых зонтиков побурели, а остальных зонтиков ещѐ
зелѐные. Растения срезают целиком, затем сушат и обмолачивают.
Плоды содержат от 1,2 до 3,2 % анисового эфирного масла, 10 —25 %
жирного масла и белковые вещества. В состав масла входит 80 —90 % анетола,
78
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
а также метилхавикол, анисовый альдегид, анисовый кетон и анисовая
кислота.
В народной медицине анис используют как отхаркивающее, ветрогонное,
мочегонное, желчегонное и общевозбуждающее средство, а также для
повышения отделения молока у кормящих женшин. Его рекомендуют для
возбуждения апетита, утоляет жажду и уменьшения оддышки, а также
употребляют при болезненных менструациях, попосах и кишечных
кровотечениях, наружно (в смеси с яичным белком) — для лечения ожогов.
Следующая чаще использованная культура горох. Родиной гороха
является Центральная Азия. Его культивировали ещѐ в каменном веке. Эта
зернавая культура выращивалась в Центральной и Средней Азии, Восточной
Африке, Восточной Европе а также В Индии и в Среднеземноморье.
Горох (лат. Pisum) является однолетним самоопыляющееся травянистое
растение семейства бобовых. Травянистые стебли гороха достигают 250 см.,
черешки листьев оканчиваются усиками, которые цепляясь за опору,
удерживают растение вертикально. Прямой стебель покрыт твѐрдыми
волосинками.
Цвет от светло-жолтоватого до темно-жѐлтого. Вес 1000 штук зѐрен
гороха весит от зависимости сорта от 150 гр до 350 гр. Время созревание
плодов горха от июля до октября месяца.
Горох состоит из следующих витаминов и минералов:
Витамин В1- 54%, холин-40%, витамин В5-44%, витамин В6-13,5%, витамин Н38%, витамин РР- 32,5%, калий -34,9%, кальций-11,5%, кремний- 276,7%,
магний-26,8%, фосфор-41,1%, железо-37,8%, кобальт-131%, марганец-87,5%,
медь-75%, молибден-120,3%, селен-23,8%, хром-18%, цинк-26,5%
Витамин В1 входит в состав важнейших ферментов углеводного и
энергетического обмена, обеспечивающих организм энергией и пластическими
веществами, а также метаболизма разветвленных аминокислот. Недостаток
этого витамина ведѐт к серѐзному нарушениям со стороны нервной,
пищеварительной и сердечно-сосудистой систем.
Холин играет роль в синтезе и обмене фосфолипидов в печени, является
источником свободных метилных групп, действующих как липотропный
фактор.
Витамин В5 участвует в белковом, жировом, углеводном обмене, обмене
холестерина, синтезе ряда гормонов, гемоглобина, способствует всасыванию
аминокислот и сахара в кишечнике, поддерживает функцию коры
надпочечников. Недостаток пантотеновой кислоты в организме может привести
к поражению кожи и слизистых оболочек.
В лабораторных условиях берѐм 50 гр обмолотого анисового порошка и
заливаем 200 мл кипячѐнной и остуженной до 400С водой. Раствор оставляем на
несколько часов. Готовим заранее легко обжаренную и хорошо измельчѐнную в
лабораторной мельнечке гороховую муку. Взвешиваем 50 гр муки. Раствор
проседаем и фильтруем от крупных примесей. Смешиваем в раствор
взвешанную муку. После хорошего смешивания смесь оставляем на 24 часа при
30-370С температуре. Из готовой закваски готовим опару. В приготовленную
79
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
смесь добавим 15-20 гр сахара для ускорения процесса брожения и через 10-15
минут добавляем 30-50 гр муки. Готовую закваску дрожжей можно
использовать для приготовления хлеба и хлебобулочных изделий,
кондитерских изделий с процессом брожения.
В настоящее время мы исследуем дрожжи приготовленные по
предложенным рецептам. Приготовленные таким образом дрожжи отличаются
от традиционных химическим составом, количеством выделяемого этанола и
молочной кислоты при брожении, хлебопекарными, вкусовыми качествами.
Производство дрожжей в промышленных масштабах удовлетворяет
потребность населения к данному продукту. Но с медицинской стороны
дрожжи возбуждают в человеческом организме аллергические реакции,
приносит к возбуждению раковых клеток, а также раздражает желудочнокишечного тракта, нарушает микрофлору и обмен веществ в организме.
Нами предложенные старинные рецепты отличаются полезными
свойствами
от
традиционных
способов
приготовления
дрожжей
соотносительно безвреднее, богаче биологическим и химическим составом.
Положительно действует на обмен веществ в организме, обогощает макро и
микроэлементами, полезными веществами и не вызывает изжогу, раздрожения
в желудке.
Используемая литература
1. Д.А.Муравьева, Фармакогнозия, учебник, М. Меди-цина, 1991
2. И.Э.Акопов, Важнейшие отечественные лекарственные растения и их
применение, - Т.Медицина, 1986.
3. Abu Ali Ibn Sino, Tib qonunlari, II - kitob, Toshkеnt 1982.
4. Хожиматов К. ва бошқалар. Ўзбекистоннинг шифобахш ўсимликлар ва
уларнинг мухофаза этиш. Тошкент, 1988.
5. Мурдахаев Ю.М. ―Кулътура лекарственнх растений в Узбекистане
―Ташкент‖, Изд-ва ―Абу Али Ибн Сино‖, 1999.
6. Каримов В.,Шомахмудов А. ―Халқ тобобати ва замонавий илмий тибда
қўлланиладиган шифобахш ўсимликлар‖, ―Ибн Сино‖ нашриѐти, Ташкент,
1993.
7. www.milesta.ru
8. www.biotex.com
ИССЛЕДОВАНИЕ ПРИГОТОВЛЕНИЯ КОНДИТЕРСКИХ И
ХЛЕБОБУЛОЧНЫХ ИЗДЕЛИЙ НА ОСНОВЕ АМАРАНТЫ
Э.Тўрақулов, А.Чориев
Термезский филиал Ташкентского государственного Технического
университета имени Ислама Каримова
По оценкам специалистов, здоровье населения лишь на 8-12 % зависит от
системы здравоохранения, в то время как доля влияния на здоровье социальноэкономических условий и образа жизни составляет 50-60%, при этом является
одной из основных показателей питания. В последнее время эксперты в области
здравоохранения, диетологи рекомендуют в первую очередь на снижение
80
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
калорийности пищи за счѐт уменьшения жирности, снижения уровня
холестерина, сокращение употребления сахара, соли и обогащение продуктов
питания природными белками, витаминами, микроэлементами, пищевыми
волокнами.
По словам академика АМН Д.Ф.Чеботарева, «питание - практически
единственное средство, пролонгирующее видовую продолжительность жизни
на 25-40% ».
Среди основных проблем стоящих перед человеческим обществом в
наше время, можно выделить несколько главных превалирующих над все-ми
другими: обеспечение населения продуктами питания; обеспечение энергией;
обеспечение
сырьем,
в
том
числе
водой;
охрана
окружающей среды, экологическая и радиационная безопасность жителей
планеты, замедление негативных последствий интенсивной производственной
деятельности и защита человека от результатов этой негативной деятельности.
Среди них одной из самых важных и сложных является обеспечение
населения продуктами питания.
У большинства населения выявлены нарушения полноценного питания,
обусловленные как недостаточным потреблением пищевых веществ, так и
нарушением пищевого статуса населения Узбекистана, в первую очередь недостатком витаминов, макро- и микроэлементов, полноценных белков
и нерациональным их соотношением. Важнейшие нарушения пищевого
статуса населения: избыточное потребление животных жиров; дефицит
полиненасыщенных жирных кислот; дефицит полноценных (животных) белков;
дефицит витаминов (аскорбиновой кислоты, рибофлавина (В2), тиамина (В),
фолиевой кислоты, ретинола (А) и p-каротина, токоферола и других); дефицит
минеральных веществ (кальция, железа); дефицит микроэлементов (селена,
цинка, иода, фтора); дефицит пищевых волокон.
Негативное
влияние
оказывает
потребление
некачественных,
фальсифицированных и опасных для здоровья человека продуктов.
Организация здорового питания населения - сложный и многофакторный
процесс, который можно реализовать только опираясь на глубокие знания,
стройную научную концепцию и продуманную научно-техническую политику.
Рис.1. Классификация современных продуктов питания.
81
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Богатая белками амарантовую муку в Америке еще доколумбового
периода употребляли в пищу инки и ацтеки. Продукт получают путем
измельчения семян амаранта. Мука имеет характерный темно-желтый оттенок.
Очень важный момент, на котором мы здесь остановимся: она богата
аминокислотами (лизин и метионин) и это при том, что лизин очень редко
встречается в продуктах растительного происхождения.
Отличительная особенность – высокое качество белка, концентрация
которого составляет приблизительно 17 % сухой массы. Всего 150 г
измельченных зерен амаранта способны обеспечить 150 % средней
рекомендуемой дневной нормы потребления белка для взрослого человека.
Продукт также богат лизином, помогающим усваивать кальций из пищи.
Самого кальция в такой муке тоже довольно много: в 2 раза больше, чем в
коровьем молоке. По сравнению с пшеничной мукой, в амарантовой в 5 раз
больше железа и в 3 раза больше клетчатки. Стоит отметить и другие важные
компоненты, такие как жирные кислоты и токотриентол (наиболее активная
форма витамина E), калий, фосфор, витамины A и C. Уникальный состав
амарантовой муки делает ее ценным питательным продуктом с большим
запасом полезных свойств. Но некоторые из них требуют подробного экскурса.
При повышенной чувствительности к глютену испытываете аллергические
реакции на продукты питания содержащие глютен, свести неприятности к
минимуму поможет мука из семян амаранта.
Еѐ отличительная особенность – крайне низкое содержание клейковины,
чего нельзя сказать о продуктах из пшеницы и некоторых других зерновых.
Команда бразильских исследователей сосредоточила свои усилия на оценке
антиоксидантных свойств семян растения Amaranthus hypochondriacus. Это
основной вид, используемый для производства амарантовой муки.
Тестирование
выявило
высокие
уровни
природных
фенолов
и
продемонстрировало повышенную антиоксидантную активность экстракта из
семян амаранта на примере защиты печени лабораторных крыс от повреждения
этанолом. Ученые уверены, что амарантовый продукт будет действовать
подобным образом и в организме человека. В перспективе это должно помочь в
лечении и профилактике болезней печени у алкоголиков, а также профилактика
рака пептид линазин и сквален в составе амаранта обладают мощными
противораковыми свойствами. Сквален кроме того, что препятствует развитию
опухолей, также является химиопротектором (защищает здоровые клетки
организма от разрушительного влияния химиотерапии). Лечение анемии легко
прогнозируемое полезное свойство амарантовой муки по причине высокого
содержания железа – профилактика и лечение железодефицитной анемии. При
желудочно-кишечных расстройствах продукт содержит 8-20 % пищевых
волокон, которые помогут в лечении расстройств пищеварительного тракта. К
тому же наличие витаминов A и E полезно для слизистых оболочек кишечника,
желудка и пищевода. Для похудения большое количество белка и клетчатки в
амарантовой муке уменьшает калорийность пищи. Фитонутриенты и волокна
не дают организму впитывать излишки холестерина вместе с жирными
82
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
продуктами. Включение в рацион муки из амаранта не поможет похудеть
быстро, но станет хорошим подспорьем в длительной борьбе с лишним весом, а
также нормализует сахар. Данные исследований полезных свойств амаранта и
амарантовой муки, связанных с регулированием уровня сахара в крови,
довольно противоречивы. Некоторые научные отчеты предполагают, что такие
продукты снижают уровень сахара в крови и защищают от дефицита инсулина,
другие указывают на высокий гликемический индекс (ГИ) семян амаранта. На
данный момент три научных испытания доказывают положительную роль этого
продукта: пшеничная мука, обогащенная амарантовой, помогла снизить
уровень глюкозы в крови добровольцев. Семена амаранта и амарантовое масло
корректируют высокий уровень сахара в крови, поэтому используются для
профилактики диабета. Пищевые добавки с амарантом улучшают метаболизм
глюкозы и липидов в крови у крыс-диабетиков. Борясь с аллергией японские
ученые обратили внимание на способность экстракта зерен амаранта и других
продуктов на их основе положительного реагирования на аллергию. При
наличии аллергических заболеваний он показывает быстрый иммунный ответ.
Вредные свойства и противопоказания амарантовый муки диетологи
предостерегают от употребления в пищу сырой муки, так как она может
препятствовать поглощению питательных веществ. Поэтому обязательно
подвергайте продукт термической обработке перед употреблением. В
продуктах из амаранта иногда присутствуют следы оксалатов и нитратов
токсического действия, однако в процессе приготовления их вредное влияние
удается нейтрализовать. Поскольку амарантовая мука содержит небольшое
количество щавелевой кислоты, она противопоказана тем, кто страдает от
почечных заболеваний. Ключевые полезные свойства муки из амаранта:
повышение иммунитета, нормализация уровня сахара в крови и кровяного
давления. Вот почему употреблять этот продукт совместно с приемом
лекарственных препаратов аналогичного действия не рекомендуется.
Таблица 1
Рецепт приготовления печенья для детей, беременных женщин и для
усиленного питания выздоравливающих
Печенье с амарантовой мукой
Муку, сдобу, амарантовую мук и разрыхлители хорошо смешивать.
Хрустящие хлебцы
83
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Муку, амарантовую муку, зерно, соль и тмин тщательно перемешивают,
затем добавляют остальное сырьѐ и замешивают тесто с 250-300 мл воды.
Применение в кулинарии кроме муки, которую можно использовать для
приготовления хлеба, крекеров, блинов, печенья и других хлебобулочных
изделий, каш, плова, подлив и густых соусов, из очищенного зерна производят
хлопья для мюсли и макаронные изделия. Рекомендуется хранить в плотно
закрытой таре в холодильнике или морозильной камере. При правильном
хранении амарантовую муку можно использовать в своем кулинарном
творчестве до 6 месяцев.
МЕВАЛИ СОУС-ПАСТА ЯРИМФАБРИКАТЛАРИНИ КИМЁВИЙ
ТАРКИБИ ВА ОЗИҚАВИЙ ҚИЙМАТИ
Ш.Атаханов, М.Абдураззақова, А.Эшонтўраев (НамМТИ), А.Сатимов
(НамМҚИ)
Инсон овқатланиши меъѐрлашганлиги у истеъмол қиладиган меваларга
хам боғлиқ бўлиб, улар витамин, микроэлемент, органик кислота ва бошқа
биологик фаол моддалар манбаидир. Маълумки, меваларни кимѐвий таркибида
инсон организми учун зарур озиқавий моддаларни хаммаси бор. Меваларда
75% дан 95% гача сув бўлиб, бу сув эркин харакат холатида бўлиб, 5% сув
хужайра коллоидлари билан боғланган холда бўлади. Мева билан организмга
тушадиган сув овқат хазм бўлиш жараѐнида ушланиб қолмайди ва у диуретик
хоссага эга бўлиб, даволаш овқатланишида кенг қўлланилади.
Меваларни мухим таркибий қисми қуруқ моддалар 10-20% атрофида
бўлади. Қуруқ моддаларни кўп қисмини углеводлар-қандлар, полисахаридлар,
пектин моддалари, клетчатка ташкил этади. Кўплаб меваларда ѐғ йўқ, азотли
моддалар миқдори 3% дан ортиқ эмас. Минерал моддалар меваларни органик
ва ноорганик тузлари таркибига кириб, булар асосан калий, кальций, натрий,
фосфор, магний, микроэлементлардан-мис, марганец, темир.
Мевалар таркибида органик кислоталардан олма, лимон, янтоқ, вино,
фитин кабиларни учратиш мумкин. Меваларда В ва D витаминлардан ташқари
барчаси мавжуд.
Биз тадқиқот ишимизда ўрик, олхўри, малина ва хурмолардан
фойдаландик. Уларни кимѐвий таркибини тахлил қилсак, асосий қисми
84
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
углеводлар бўлиб, улар енгил хазм бўладиган шаклда учрайди (глюкоза,
фруктоза, сахароза).
Глюкоза-меваларни қанд қисмини асосини ташкил этади. У организмда
қонга сингиб, сўнгра хужайра ва тўқималарга ўтиб, биологик парчаланиш
жараѐнига келади. Глюкозани оксидланиш жараѐнида кўп миқдорда АТФ хосил
бўлади. Глюкоза инсон учун ахамияти катта бўлиб, у мухим оксидланиш
субстратидир.
Фруктоза хам энергия манбаи хисобланиб, фақат глюкозадан
метоболизми билан фарқ қилади ва уни диабетикларда қўлланилади.
Демак моно- ва дисахаридлар енгил эрийдиган углеводлар бўлиб,
меваларни ширин таъмини таъминлайди.
Полисахаридлар ўрик, олхўри, хурмоларда геллицеллюлоз, клетчатка ва
пектин моддалари бор. Улар инсон ошқозон-ичак трактида хазм бўлмайди,
энергия манбаи эмас, аммо овқат хазм бўлишида ўрни беқиѐсдир. Улар ичак
фаолиятини яхшилайди. Юқоридаги мевалар таркибидаги пектин моддалар
овқат хазм бўлиш жараѐнида мухим роль ўйнаб ва радионуклидларни чиқаради.
Органик кислоталардан меваларда олма, лимон, вино, янтоқ, салицил
кислоталари бор. Уларни миқдори 0,76% дан 2,24% гачани ташкил этади.
Органик кислоталар миқдори меваларни умумий кислоталилигини белгилайди.
Меваларни таъми кислоталарни миқдори ва таркибига боғлиқ бўлмай, балки
қандларни тури ва миқдори, дубил моддаларни мутаносиблигига хам боғлиқ.
Меваларда учрайдиган минерал моддалар биохимик ва физиологик
жараѐнларни амалга ошишига ахамияти катттадир. Уларни функцияси кўп
қирралидир. Кальций ва фосфор организм суяк тўқимасини тузилишида мухим
ўрин тутади.
Магний организмдаги барча алмашинув жараѐнларида иштирок этади.
Унинг физиологик роли мухим ферментлар системасида углевод-фосфорли ва
энергетик алмашинув коферменти хисобланади.
Калий ички хужайра алмашинув жараѐнларида ўрни катта бўлиб, сув
хайдаш ва организмда натрий миқдорини балансини ушлашда ахамияти
каттадир.
Темир организмни мухим биологик бирикмалари таркибига кириб қон
гемоглабини регулятори ва қон хосил бўлиш жараѐнида мухим ахамият касб
этади.
Демак юқоридагилардан келиб чиқадиган бўлсак, мевалар инсон
организми учун мухим моддалар билан таъминлашда ўрни беқиѐс экан.
Бугунги кунда Республикамизда қишлоқ хўжалик сохасида олиб борилган
ислохотлар натижасига кўра бозорлар, савдо расталарида мевалар арзон,
сифатли ва мўл-кўлдир. Лекин уларни истеъмол даражаси физиологик меъѐр
талабларига жавоб бермайди. Уларни истеъмолини кўпайтиришини
ечимларидан бири мева соуслари ва яримфабрикатлари технологиялари ишлаб
чиқишдир.
Биз юқоридаги жихатларни хисобга олган холда мева соуси
яримфабрикатлари технологиясини ишлаб чиқдик.
85
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Яратилган мева соусларини физик-кимѐвий таркибини ўрганиш учун
Фанлар Академияси қошидаги Ўсимлик моддалар кимѐси институти билан уни
тахлилини ўтказдик. Тадқиқот натижалари 1 жадвалда кўрсатилган.
Мева соус-паста яримфабрикатларини физик-кимѐвий кўрсаткичлари:
1-жадвал
Яримфабрикатлар
Кўрсаткичлар
Ўрик
Олхўри соус Хурмо
Малина
соус
пастаси
соус
соус
пастаси
пастаси
пастаси
Килоталилиги %
0.65
0.9
0.8
0.7
қуруқ модда миқдори
49.0
51.0
49.6
48.5
%
С витаминининг масса
27
13
22
46.4
улуши %
Улеводларнининг
2.8
5.8
4.5
0.8
масса улуши %
Клетчатка %
4.2
2.8
3.8
1.9
Оқсилнинг масса
0.33
улуши %
Липидларнинг қуруқ
моддага нисбатан
0.25
умумий масса улуши
%
Юқоридаги
1- жадвални тахлили шуни кўрсатадики, мева соуси
яримфабрикатларидан олхўри соусида қуруқ модда миқдори юқори 51%,
малина соусида қуруқ модда миқдори пастроқ яъни 48.5% бўлиши мумкин.
Қуруқ модда миқдорини малина соусида пастроқ бўлсада, ундан истеъмолга
яроқли соус тайѐрлашда консистенция ва қовушқоқлиги талабга жавоб
берди.ва буни биз унинг таркибидаги пектин моддалар хам консистенция
шаклланишига ижобий таъсир этаѐтганлиги орқали исботлаш мумкин. Мева
яримабрикат соусларида кислоталилиги 0.6 дан 0.9% ни ташкил этиб бу
стандарт талабларига тўла жавоб беради. С витамини миқдорий улуши бўйича
малина яримфабрикатида юқори бўлиб, 46.4%, энг паст кўрсаткични олхўри
соуси яримфабрикатида кўриш мумкин. Буни биз аввало соуслар тайѐрлаш
учун ишлатилган хом-ашѐлар хусусияти орқали тушинтиришимиз мумкин.
Малина соусида юқорилилиги уни таркибига наъматак кукуни борлиги орқали
исботлаш мумкин. Углеводлар миқдорий улуши бўйича энг юқори кўрсаткич
олхўри соуси яримфабрикатида 5.8%,ва энг паст кўрсаткичи малина соуси
яримфабрикатидадир.
Клетчаткани
миқдорий
улуши
ўрик
соуси
яримфабрикатида 4.2% ,энг паст миқдори малина соуси яримфабрикатида 1.9 %
ни ташкил этди. Ушбу мева соуси яримфабрикатларидан ўрик соусида оқсил
86
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
0.33 % ва липид миқдори 0,25 % бўлишини бу слусни тайѐрлашда ишлатилган
ѐғсизлантирилган қуруқ сут кукуни ишлатилгани билан исботлаш мумкин.
Демак
жадвал
тахлиллари
шуни
кўрсатяптики,
соус-паста
яримфабрикатларини озиқавий ва биологик қиймати юқори,клетчаткага бой
бўлиб, уларни умумий овқатланиш корхоналарида
қўлланилиши соуслар
ассортиментини кенгайиши ва инсон организмида овқат хазми ва модда
алмашинувини яхшиланишига хизмат қилиб уни марказлашган холда ишлаб
чиқарилишини таъминлаш жараѐнни механизациялаш, электр, иш кучи, мехнат
сарфини камайтириш ҳамда соуслар сифатини оширишга хизмат қилади.
Адабиѐтлар:
1. М.И. Беляев Индустриальные технологии производства продукции
общественного питания. –М. «Экономика». 1992 г.
2. R. Akramboev. Qualitive and bacteriological indicator of semi finished fruit
souses. Unversum. Technical seience. 2018. 9. pp. 21-23/
3. Ш.Атаханов. М.Дадамирзаев. Р.Акрамбоев. М.Абдураззоқова.
Технология полуфабрикатов фруктовых и овыощных соусов-паст для
предприятии общественного питания. Unversum Технические науки. 2019. 6 рр.
САБЗАВОТЛАРДАН СОУС-ПАСТА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТЕХНОЛОГИК
ЛИНИЯСИНИ ПРИНЦПИАЛ СХЕМАСИ
Ш.Атаханов, Р.Исроилов, М.Дадамирзаев, У.Рахимов, Н.Қурбонов.
Янги ишлаб чиқилган сабзавот соус-паста яримфабрикатлари алоҳида
муҳим аҳамиятларга эга бўлиб уларга илмий янгилик ва амалий аҳамият касб
этади. Шунинг учун сабзавотлардан соус-паста яримфабрикатлари ишлаб
чиқариш технологик линиясини принцпиал схемасини тузиш зарурати вужудга
келди.
Сабзавот соус-паста яримфабрикатлари тайѐрлашни янги технологик
схемаларини муҳим жиҳатларидан бири, уларни узулуксиз усулда ишлаб
чиқаришни ташкил этиш имконияти борлигидир.
Шунинг учун сабзавотлардан соус-паста яримфабрикатлари ишлаб
чиқариш механизациялаштирилган линиялари ишлаб чиқилди. (расм3.1)
Механизациялаштирилаѐтган линия ўз таркибига озиқ-овқат, қайта
ишлаш саноати ва умумий овқатланиш корхоналарида мавжуд ѐки ишлаб
чиқариладиган серияли жиҳозларни ўз ичига олган.
Линия тўрт қисмдан иборат:
- соус-паста тайѐрлаш учун бульон тайѐрлаш бўлими;
- сабзавотларга ишлов бериш бўлими;
- ун ва сочилувчан компонентларга ишлов бериш бўлими;
- рецептурани тузиш ва яримфабрикатни тайѐрлаш бўлимлари.
Соус-пасталар тайѐрлаш учун суюқ қисмини тайѐрлаш бўлимида қуйидаги
жиҳозлар ўрнатилган: гўшт хом-ашѐси учун бункер; 2-парранда оѐғини тозалаш
машинаси; 4-гўшт хом-ашѐсини майдалаш қурилмаси; 6-қозон суяк ва гўшт
қисмли фракцияга ажратувчи гидротермик жиҳоз.
87
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Бу бўлимда парранда субмаҳсулотларига бирламчи ишлов берилиб,
сабзавотли соус-пасталар учун суюқ қисми (бульон) тайѐрлаб олинади.
Сабзавотларга ишлов бериш бўлимида ўрнатилган технологик жиҳозлар
тозаланган сабзавотлар учун бункер 13, майдалагич 14, сабзавотларни
пассеровкалаш жиҳози 9 ва протиркалаш машинасидан иборат. Бу бўлимда
сабзавотлар майдаланиб, уларга иссиқлик ишлови берилади ва гомоген масса
олиш учун протирка қилинади.
Ун ва сочилувчан компонентларга ишлов бериш бўлимида ун хом-ашѐси
учун бункер 12, элак 10, това 9, пассеровкаланган унни йиғиш учун бункер 8
ҳамда турли компонентлар, туз, шакар, турли уруғларга (ошқовоқ, кунгабоқар),
иссиқлик ишлови бериб майдалаб олиш жараѐнлари амалга оширилади.
Рецептура тузиш ва соус-паста яримфабрикатлари тайѐрлаш бўлими
технологик линияни якунидир. Бу бўлимдаги жиҳозлар икки компонентли
дозатор 19, шнекли аралаштиргич 18 ва қадоқлаш автоматидан иборат. 20. Бу
бўлимда соус-паста яримфабрикатлари тайѐрланади.
Гўштли ва сабзавотли хом-ашѐларни ҳар бир жиҳозларга узатиб бериш
куракли
транспортѐр
ѐрдамида
амалга
оширилади.
Сочилувчан
компонентларни ҳаракатланиши қия вибротранспортѐр ѐрдамида бажарилади.
Бульон,
гўшт
массаси
соус-паста
яримфабрикатларни
силжитиш
трубопроводлар орқали насосда амалга оширилади. Линияни узулуксиз
ишлатилишини таъминлаш учун пассеровкаланган сабзавот ва гўшт хом-ашѐси
учун йиғгич бункерлар танланган 17, пассеровкаланган ун учун 8, бульон учун
бункер 16.
Томатли ва глютенсиз сабзавот соус-паста яримфабрикатлари тайѐрлаш
линиясини ишлаш приципи қуйидагича. Гўштли хом-ашѐ букнерга солинади.
Парранда оѐқлари 2 машинада ишлов берилиб, уни кератин қатламидан тозалаб
олинади. Лентали куракли транспортѐрда 3 гўшт хом-ашѐси майдалагичга
тушади ва майдалангандан сўнг гўштни суяк қисмидан гидротермик аппаратига
тушади 5. 5-жиҳозда бульон қайнатилиб, сўнггида гўшт; суяк; суюқ қисмларга
ажратилади. Суяк қисми бу босқичда чиқарилиб озуқа пастаси ѐки суяк уни
олиш учун юборилади. Гўштли масса аппарат насоси ѐрдамида 5 протирка
машинасига 15 узатилиб, майдаланиб, бункер йиғгичга келиб тушади.
Бульон қайнатиш билан бир вақтда сабзавотларга ишлов бериш бўлимида
уларни майдалаш ва пассеровкалаш амалга оширилади. Тозаланган
сабвзавотлар бункерга 13 юкланиб, бу ердан лентали куракли транспортѐрда
майдалагичга 14 (волчок) узатилади. Майдаланган савзавотлар тўпланишига
қараб, транспортѐр ишлатилади ва уларни товага (сковорода) 9 узатилиб, бу
ерга гўшт массасини қайнатишда ҳосил бўлган бульон ѐғи билан ҳам келиб
тушади. Пассеровкаланган сабзавотлар протиркалаш машиасига 15 келиб
тушиб, майдаланиб, бункер йиғгичга 17 узатилади.
88
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1-расм. Сабзавотлардан соус-паста ишлаб чиқариш технологик линиясини
принцпиал схемаси
Ун ва бошқа сочилувчан қўшимча компонентларни тайѐрлаш бўлимида ун
(буғдой, гуруч) бункердан 12 виброжелоб 11 орқали элакга 10 тушиб эланади
сўнгра товага келиб 9 ранги ўзгармас ҳолатда пассеровка қилинади.
Пассеровкаланган ун бункер йиғгичга келиб тушади. Соус-полуфабрикат
ишлаб чиқаришда ишлатиладиган бошқа сочилувчан хом-ашѐлар ҳам эланиб
10, сўнгра дозатор бункерларига тушади 19.
Соус-паста яримфабрикатлари ишлаб чиқаришда зарур бўлган барча
компонентларни тайѐрлаш якунлангандан сўнг, шнекли аралаштиргич
ишлатилади 18, унга белгиланган миқдордаги қуруқ компонентлар дозатор 19
ѐрдамида узатилиб, майдаланган сабзавотлар ва гўшт массаси бункерйиғгичдан 17 ва бульон 16 идишдан юборилади. Ҳосил бўлган масссани
яхшилаб аралаштириб, насос 7 ѐрдамида қадоқлаш автоматига узатилади.
Қадоқланган соус-паста яримфабрикатлари стериллаб, тезда совутиб
истеъмолчига ѐки сотувга узатилади.
Ушбу механизациялашган линияда бир оз ўзгаришларни амалга ошириб
ошқовоқ ва сабзи соуси яримфабрикатларни ҳам ишлаб чиқариш мумкин.
Яратилган механизациялашган линияни ишлаб чиқаришга татбиқ этилиши
умумий овқатланиш корхоналарида соуслар тайѐрлаш технологияси тўлиқ
маханизациялашади. Марказлашган ҳолда соус ярим фабрикатлар ишлаб
чиқаришни ташкил этилиши ресторан, охона ва кафеларда унга кўп миқдорда
ишлатилмайдиган соуслар тайѐрлаш учун сарфланадиган энергия, ишчи кучи,
вақтни тежашни имкониятини бериб механизаиялаш ѐрдамида ишлаб
чиқиладиган соус ярим фабрикатлар ассортиментини кўплиги ва сифатини
юқори бўлиши истеъмолчиларга юқори сифатли соуслар ва турли хилдаги
соуслар кўпайишига хизмат қилади.
Адабиѐтлар:
1. М.М. Беляев Индустриальные технологии производства продукции
общественного питания. -М. «Экономика»: 1992г.
89
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2. Атаханов Ш.Н., Дадамирзаев М.Х., Акрамбоев Р., Исроилов Р.И.,
Исследование органолептических показателей фруктовых и овощных
соусов-паст
и разработка шкалы
частных качеств. /Unversum/
технические науки. 2018. 8.с. 23-26
ТЕХНОЛОГИЯ ЦУКАТОВ БЕЗ САХАРА ИЗ НЕТРАДИЦИОННЫХ
ВИДОВ СЫРЬЯ.
Ш.Атаханов, М.Болтаева, З. Маллабоева, У. Нишонов
Одной из насущных проблем большинство слоев населения является
ожирение, диабети другие неинфекционные заболевания. Эта является
последствием неправильного питания потребления продуктов богатых
углеводами, а также очищенных продуктов питания бедных пищевыми
волокнами клетчаткой. Большинство людей стоит есть больше клетчатки.
Данные свидительствует о том, что диета с еѐ высоком содержанием помогают
справиться с лишним весом, которые является проблемой более двух третей
населения. Помимо этого, исследователи обнаружили, что жирные кислоты
короткой цепи продуцируемые бактериями которые питаются растительным
волокном, является основными эпигенетическими коммуникаторам и они
фактически общая с вашей ДНК, тем самым обеспечивая защиту от ряда
различных заболеваний.
Исследования также потвердели, что диеты с высоком содержанием
клетчатки помогают понизить шанс преждевременной смерти от любой
причины, это побочный эффект, связанный со снижением риска хронических
заболеваний. Растворимая клетчатка преобразуется в гелеобразную текстуру,
что помогают замедлить пищеварение, дольше чувствовать себя самым и
справиться с лишним весом. Растворимые волокна также препятствуют
расщеплению и перевариванию диетического холестерина, что помогают
нормализовать его уровень. Аналогичным образам, это замедляет темпы, с
которыми перевариваются другие питательные вещества, в том числе углеводы,
поэтому они не могут повысить уровень сахара в кишечнике. Нерастворимая
клетчатка помогает еде быстрее перемещаться по пищеварительному тракту,
обеспечивая здоровое движения клетчатки. Нерастворимая волокна иногда
также называют грубым кормом и оно продвигаясь через кишечник, собирает
частицы пищи которые могут пристать к стенкам. Пища, которая остается
прикрепленной к толстой кишке, может вызвать вздутие живота, боль и запор, а
также другие проблемы. Ещѐ одна особенность пищевых волокон является то,
что оно замедляет пищеварение и заполняет пространство в желудке и
кишечнике, что помогает управлять размерами порции и чувствовать себя
сытым дольше и обнаружена обратная связь между потреблением волокон и
сердечными приступами и исследования показывают, что те, кто употребляют
много клетчатки, имеют на 40% меньший риск сердечных заболеваний.
Учитывая вышеизложенное нами разработана технология цукатов из
нетрадиционных видов сырья видов богатыми пищевой клетчаткой без
использования сахара-песка. Из нетрадиционных видов сырья брали кожуру
90
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
орехов, граната, тыквы, арбузные, дынные корки и некоторые виды овощей.
Эти виды сырья дешевые и богаты пищевыми волокнами минералами и
витаминами. К примеру химической состав кожуры грецких орехов состоит из
минеральных веществ клетчатки.
Для приготовления цукатов из кожуры грецких орехов они приходят
специальную обработку. Приводим технологического схему приготовления
цукатов из кожуры грецких орехов:
Сборка кожуры
транспортирование
приемка
инспекция
удаление посторонних примесей
промывка
обработка специальным
раствором и выдержка в течении 72 часа с промывкой по 4 четыре раза в день
обработка специальным раствором и выдержка в течении 24 часа
промывка
обработка специальным раствором
промывание
варка в сиропе
варка до кипения и выдержка в течении 120 минут
добавление лимонной кислоты
отделении
е от сиропа
сушка
упаковка.
При приготовлении цуката мы использовали сироп из растительного
сырья вместо сахара-песка. Оно также богато фруктозой, приятный и
натуральный продукт.
Внедрение этих технологии в практику будит способствовать
расширению ассортимента, натуральных и целебных продуктов и служат
переработке вторичного сырья получая при этом полезные пищевые продукты
богатие Fe (железо) и J (йодом), а также как подчеркивали веще пищевой
клетчаткой. Не хватка в рационе людей Fe и J приводит к малокровию, а при
нехватка j (йод) у людей можно часто встречать зобную болезнь.
Мы думаем, что с выпуском этих продуктов какая-та честь потребности в
этих элементах накроется с этими продуктами питаниями. Проведенные
дегустации подготовленных образцов показали их хороши оргоналептически
показатели и были высоко оценены специалистами отрасли, потребителями.
Литература:
1. Қ.О. Додаев ―Консерваланган озиқ-овқат маҳсулотлари технологияси‖. –
Т. «Илм-фан». 2009й.
2. А. Ф. Загибалов. «Технология консервирования плодов и овощей и
контроль качества продукции. –М.: «Агропромиздат» 2008г.
ПШЕНИЧНЫЕ ОТРУБИ: ИХ СОСТАВ И ПОЛЬЗА ДЛЯ ЗДОРОВЬЯ.
маг. Бекбулатова Екатерина Вячеславовна, доц. Хошимов Хакимжон
(Наманганский инженерно-технологический институт)
Пшеничные отруби - один из трех слоев ядра пшеницы. Традиционное
размалывание зерен пшеницы основано на отделении эндосперма (который при
размалывании производит белую муку) от слоев отрубей и зародыша. Клетки
алейрона вместе с другими слоями отрубей и зародышем удаляют с
образованием фракции отрубей, и некоторые люди могут считать его не более
чем побочным продуктом. Тем не менее, отруби богаты многими
растительными соединениями и минералами и является отличным источником
91
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
клетчатки. Эпидемиологические (а также экспериментальные) данные
показывают, что клетчатка может снизить риск некоторых хронических
заболеваний, в частности сердечнососудистых заболеваний (ССЗ), заболеваний
связанные с пищеварением и перевариванием пищи, диабета 2 типа и
некоторых видов рака.То есть, добавляя в свой ежедневный рацион небольшое
количество отрубей, можно улучшить ваше здоровье и снизить риск некоторых
хронических заболеваний.
Зерно пшеницы состоит из трех частей: оболочка, эндосперм и зародыш.
Оболочка - это твердый внешний слой ядра пшеницы, который содержит в себе
различные питательные вещества и клетчатку. Во время измельчения отруби
отрываются от ядра пшеницы и становятся побочным продуктом. Пшеничные
отруби имеют сладкий, ореховый вкус. Его можно использовать, чтобы придать
текстуру и насыщенный вкус хлебу, кексам, снекам и другим изделиям.
Пшеничные отруби являются хорошим источником многих питательных
веществ,витаминов и минералов. Всего 30 грамм пшеничных отрубей содержат
в своѐм составе: тиамина 0,15 мг, рибофлавина 0,15 мг, ниацина 4 мг, витамин
В6 0,4 мг, калия 343 мг, железа 3,05 мг, магния 177 мг и фосфора 294 мг. Они
относительно низкокаллорийны. 30 грамм пшеничных отрубей содержат в
своѐм составе 63 калории. Кроме того пшеничные отруби являются
концентрированным
источником
нерастворимой
клетчатки.Именно
благодаряклетчатки, пшеничные отруби укрепляют пищеварение, отруби также
действует как пребиотик, способствуя росту здоровых кишечных бактерий.
Положительное действие пшеничных отрубей на организм человека можно
разделить на три функции:
Питательную (от присутствующих питательных веществ);
Механического воздействия (главным образом на желудочнокишечный тракт, из-за содержания клетчатки);
Антиоксидантные эффекты (возникающие из-за присутствующих
фитонутриентов, таких как фенольная кислота и алкилрезорцинолы);
Пшеничные отруби обладают высокой антиоксидантной способностью.
Основная часть полезных антиоксидантных фитохимических веществ
содержится во фракциях зародышей.
Было высказано предположение, что антиоксидантные фитохимические
вещества, содержащиеся во фракциях пшеничных отрубей, могут модулировать
клеточный окислительный статус и предотвращать биологически важные
молекулы, такие как ДНК, белки и мембранные липиды, от окислительного
повреждения, и, следовательно, это играет роль в снижении риска хронических
заболеваний, таких как сердечнососудистые заболевания и рак[1]
Один из которых - рак толстой кишки - является третьим по
распространенности в мире. Влияние пшеничных отрубей на риск развития
рака толстой кишки, вероятно, отчасти связано с высоким содержанием
клетчатки, так как многочисленные исследования связывают диету с высоким
содержанием клетчатки с пониженным риском развития рака толстой кишки.
Однако содержание клетчатки в пшеничных отрубях не может быть
92
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
единственным фактором, способствующим снижению этого риска.Другие
компоненты пшеничных отрубей - такие как природные антиоксиданты, такие
как фитохимические лигнаны и фитиновая кислота - также могут играть свою
роль в предупреждении этого заболевания.
Пшеничные отруби могут также играть защитную роль против развития
рака молочной железы из-за содержания в них фитиновой кислоты и лигнана.
Эти антиоксиданты ингибировали рост клеток рака молочной железы в
пробирке и на животных.
Недавно проведѐнное исследование показало, что пшеничные отруби
снижают уровень холестерина в крови. Группа людей, ежедневно употребляли
отруби как дополнительный продукт, к своему обычному ежедневному
рациону. После трѐх недель эксперимента, анализы крови показали
значительное снижение уровня холестерина. Кроме того, не было обнаружено
снижения липопротеинов высокой плотности (ЛПВП)
«хорошего»
холестерина.Таким образом, добавление пшеничных отрубей в ваш
ежедневный рацион может увеличить общее потребление клетчатки, чтобы
предотвратить болезни сердца.
Но в этой бочке мѐда, всѐ же присутствует и ложка дѐгтя. Биодоступность
минералов в пшеничных отрубях обсуждается из-за присутствия «антипитательной» фитиновой кислоты.
Рисунок 1. Структурная формула фитиновой кислоты
Фитиновая кислота — представляет собой сложный эфир циклического
шестиатомного полиспирта мио-инозитола (или мио-инозита) и шести остатков
ортофосфорной кислоты и являетсяантинутриентом.[3]В настоящее время
хорошо известно, что фитиновая кислота снижает биодоступность общего
фосфора, кальция, магния, цинка и многих других минералов.
Но и с этим можно бороться. Исследования показывают, что добавление
аскорбиновой кислоты может значительно противодействовать ингибированию
усвоения железа фитиновой кислотой. Добавление аскорбиновой кислоты
значительно противодействовало ингибированию фитата фитиновой кислотой в
пшенице.[2]
Исследования, опубликованные в 2000 году, показывают, что витамин А,
он же бета-каротин образуют комплекс с железом, поддерживая его
растворимость и предотвращая ингибирующее влияние фитатов на всасывание
железа. Исходя из этого, следует добавиить в свой рацион питания продукты
богатые этими веществами. Лидером по содержанию бета – каротина является
морковь. Кроме того, продукты, богатые бета-каротином — это овощи, фрукты
и ягоды, имеющие темно–зеленую, желтую, оранжевую и ярко–красную
93
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
окраску.Печень и некоторые молочные продукты хоть и в малых количествах,
но все же содержат провитамин А. Желтый цвет сливочного масла – тоже его
заслуга. Такой фермент как фитаза так же способен нейтрализовать фитиновую
кислоту. Человеческий организм не способен вырабатывать этот фермент в
достаточном количестве.Однако пробиотическиелактобациллы и другие виды
эндогенной пищеварительной микрофлоры могут продуцировать фитазу.[4]
Поэтому люди с хорошей микрофлорой кишечника лучше перерабатывают
пищу содержащую в своѐм составе фитиновую кислоту. Ещѐ одним способом
уменьшить содержание фитиновой кислоты, без ущерба для пищевой ценности
продукта, является проращивание зѐрен пшеницы. Так же, вымачивание зерна и
муки в кислой среде при температуре 75-80о С, как в процессе закваски, также
активирует фитазу и уменьшает или даже устраняет фитиновую
кислоту.Недавно ученные научились вырабатывать фермент фитазы методом
рекомбинантных ДНК. Например, ген бактериальнойфитазы недавно был
вставлен в дрожжи для коммерческого производства.
Заключение. Цель данной статьи заключается не в том чтобы убедить вас
включать в свой рацион продукты свысоким содержанием пшеничных отрубей
или нет; А скорее в том чтобы научить вас питаться правильно и
сбалансированно. Таким образом вы сможите значительно улучшить своѐ
здоровье, иизвлекая максимальную пользу из зерновых культур.
Зная что из себя представляет фитиновая кислота, еѐ влияние на здоровье,
продукты содержащие фитиновую кислоту а самое главное методы
смягчающие влияние этой кислоты с помощью дополнительных продуктов
богатые витамином С, бета-каротином, витамином Д и кальцием. Правильно
приготовленные продукты не только полезны , но и очень вкусны. Включая в
свой рацион продукты из цельных злаков приготовленные на закваске, свежих
овощей, зелени и фруктов,нтуральных сыров приготовленных на сычужной
закваске, небольшого количества натурального растительного или сливочного
масла, кусочком мяса или рыбы по вашему вкусу можно почувствовать вкус
жизни. Сохранив при этом своѐ здоровье.
Список использованной литературы
1. Phytochemicals and antioxidant properties in wheat bran.Zhou K, Su L,
Yu LLJ Agric Food Chem. 2004 Oct 6; 52(20):6108-14.
2. Iron absorption in humans: ascrobic acid and dose-dependent inhibition.
American Journal of Clinical Nutrition. January 1989. 49 (1): 140-144.Материалы
Wikipedia.org. Фитиновая_кислота
3. Фамуларо
Г.
и
другие.
Пробиотическиелактобациллы:
инновационный инструмент для коррекции синдромамальабсорбции у
вегетарианцев. Медицинские гипотезы 2005 65 (6): 1132–5.
94
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
КИМЁВИЙ ТАРКИБИ БЎЙИЧА МЕВАЛАР ВА САБЗАВОТЛАРНИ
КОНЦЕНТРЛАШГАН, ЮҚОРИ КОЛОРИЯЛИ МАҲСУЛОТЛАРИНИ
АҲАМИЯТИ
т.ф.н., доцент Б.Усманов, маг. Ш.Худойбердиева (ФарПИ)
Қуритилган сабзавотлар ва мевалар ҳам инсон ҳаѐтида муҳим аҳамиятга
эгадир. Уларнинг энг муҳим хусусиятларидан бири узоқ сақланиш муддатига
эга эканлигидир. Шу сабабли уларни инсон йил давомида истеъмол қилиш
имкониятига эга бўлади.
Ҳўл меваларга қараганда уларни сақлаш учун катта майдонлар талаб
этилмайди, шунингдек, қуритилган мева ва сабзавотларни ташишда махсус
жиҳозлар ҳам керак бўлмайди.
Кимѐвий таркиби бўйича мевалар ва сабзавотлар концентрланган, юқори
колорияли озиқ-овқат маҳсулотлари туркумига киради. Масалан, қуритилган
меваларда қуруқ мода миқдори 77,0-89,0%ни, шулардан углеводлар миқдори
эса қуритилган мева турига қараб 61,0-72,0% ни ташкил этади. Меваларни
қуритиш бу мураккаб жараѐн бўлиб, бунда фақат сувнинг физик буғланиши
эмас, балки тўқима ва ҳужайраларнинг ички структурасида ҳам хилма-хил
физик-кимѐвий ўзгаришлар рўй беради.
Қуритилганда мевалардан кўп миқдордаги эркин сувлар буғланиб чиқиб
кетади,
натижада
биокимиѐвий
жараѐнларнинг
бориши
ва
микроорганизмларнинг ривожланиши деярлик тўхтайди. Қуритиш энг кўп
тарқалган оддий ва кам харажатли консервалаш усулларидан бири
ҳисобланади. Қуритилган сабзавотлар ва мевалар узоқ сақланиш хусусиятига
эга бўлади. Шунингдек, қуритилган сабзавотлар ва меваларни ташиш ҳўл
мевалар ва сабзавотларни ташишга қараганда бир мунча самарали ҳисобланади.
Қуритилган ўрик маҳсулотларининг сифатига баҳо беришда уларнинг
ранги, катта-кичиклиги, таъми, ҳиди, шунингдек, зарарланганлик даражаси,
мева бандлари бор ѐки йўқлигига алоҳида эътибор берилади. Дудланган
маҳсулотлар учун эса асосий кўрсаткичлардан бири SO2 газининг қолдиқ
миқдори ҳисобланади. Ана шу сифат кўрсаткичлари асосида заводларда ишлов
берилган, дудланган ҳамма турлари олий, 1-чи, 2-чи навларга, заводларда
ишлов берилмаган, дудланмаганлари эса 1-чи ва 2-чи навларга бўлинади.
Хом ашѐлар узунчоқ, паррак, кубик ҳолида тўғралади. Меваларни
қуритишда асосий жараѐнлардан бири бланшировка қилиш ҳисобланади.
Шунингдек, уларни қадоқлаш учун синтетик плѐнкалардан тайѐрланган пакет
ва халталардан ҳам фойдаланиш мумкин. Қуритилган сабзавотлар ва
меваларнинг ассортименти хилма-хил бўлиб, улар қандай мева ѐки сабзавот
туридан тайѐрланганлиги, технологик ишлов бериш жараѐнлари ва қуритиш
усулларига қараб бир-биридан фарқ қилади. Ўрикдан туршак, қайса, курага
сингари қуритилган маҳсулотлар ишлаб чиқарилади. Қуритилган маҳсулот
ишлаб чиқариш учун асосан ўрикнинг туршакбоп навларидан фойдаланилади.
Республикамизда етиштириладиган бу навларга ―Кўрсодиқ‖, ―Субхони‖,
―Хурмои‖, ―Махтоби‖, ―Рухи жувонон‖, ―Бодоми‖ каби навларини киритиш
мумкин. Бу навлар қандга бой ҳисобланиб, уларнинг таркибида қуруқ модда
95
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
миқдори етилиш даврида 23-25 фоизни ташкил этади. Туршак, қайса, курага
маҳсулотлари маълум даражада бир-биридан фарқ қилади. Туршак - бу
ўрикнинг данагини олмасдан, бутунлай қуритиб олинган маҳсулотдир. Қайса бу данагини олиб, паллаларга ажратмасдан, курага эса паллаларга ажратиб
қуритилган маҳсулот ҳисобланади.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Бўриев Х.Ч., Ризаев Р. Мева, узум маҳсулотларни биокимѐси ва
технологияси. – Тошкент: Меҳнат, 2000.
2. Бўриев Х. Ч., Жўраев Р., Алимов О. Мева сабзавотларни сақлаш ва
даслабки ишлов бериш. – Тошкент: Меҳнат, 2002.
3. Шаумаров Х.Б., Исламов С.Я. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини сақлаш
ва бирламчи қайта ишлаш технологияси. – Тошкент: Меҳнат, 2011.
КУЧСИЗ КЛЕЙКОВИНАЛИ УННИ РЕОЛОГИК ҲУСУСИЯТЛАРИНИ
ОШИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ
Д.А. Ўктамов, У.Ю. Рахимов, Ў.Р. Нишонов (НамМТИ)
Маълумки, озиқ-овқат ва қайта ишлаш саноатида хом-ашѐ ресурсларидан
оқилона фойдаланиш бу соха ишлаб чиқаришининг унумдорлигини оширишга
хизмат қилади. Ушбу йўналишда кўплаб тадқиқот ишлари олиб борилаѐтган
бўлсада, ҳали кўзга кўринарли силжишларни кузатиш қийин бўлиб турибди.
Айниқса, мамлакатимиз ғалла мустақиллигига эришган бўлсада, бизда
етиштирилаѐтган буғдой унининг кам ҳосил тутиши ва технологик талабларга
тўла жавоб бермаслиги кузатилмоқда. Бунинг оқибатида четдан келтирилаѐтган
унни Ўзбекистон унига қўшмасдан нон, макарон маҳсулотлари кўплаб
турларини ишлаб чиқариш имконияти чекланганлигича қолмоқда.
Ўзбекистон Республикасининг 2017-2021 йилларга мўлжалланган
Ҳаракатлар стратегиясининг учинчи йўналишида «...саноатни юқори
технологияли қайта ишлаш тармоқларини, энг аввало, маҳаллий хомашѐ
ресурсларини чуқур қайта ишлаш асосида юқори қўшимча қийматли тайѐр
маҳсулот ишлаб чиқариш...»1 каби муҳим вазифалар белгилаб берилган. Бу
борада, жумладан маҳаллий клейкавина миқдори кам бўлган буғдой унини
таркибида оқсил миқдори юқори бўлган соя изоляти билан бойитиш ва сифатли
нон, кондитер, макарон ва бошқа озиқ овқат маҳсулотлари ишлаб чиқариш
технологиясини яратиш ва такомиллаштириш муҳим аҳамият касб этади.
Тадқиқот ўтказишдан мақсад нон (шаҳар булкаси) нинг физик-кимѐвий,
органолептик кўрсаткичлари ва реологик ҳусусиятларини янада яхшилаш,
биологик ва озуқавий қийматларини оширишдан иборат. Ушбу тадқиқот ишида
кучсиз клейкавинали уннинг реологик хоссаларини оширишда соя изолятидан
фойдаланишни мақсад этиб белгиланди. Соя ўз таркибида 50% оқсил ва 28%
гача мой борлиги учун ўта қимматбаҳо экинлар гуруҳига киради. Соя донидан
бугунги кунда ҳалқ ҳўжалиги учун зарур бўлган 400 дан ортиқ турли хил
1
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини
ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси» тўғрисидаги Фармони
96
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
маҳсулотлар ишлаб чиқарилади. Дони озиқ-овқат саноатида ишлатиладиган
экологик тоза сифатли хом ашѐдир. Аҳоли истеъмол қиладиган, ўз таркибида
зарарли моддалар сақламайдиган ўсимлик мойининг 35% и соя донидан
олинади. Мойи ажратиб олингандан сўнг соя изоляти ҳосил бўлади. Ва унинг
таркибида оқсил миқдори 75% га етади. Ундан болалар учун печенъелар,
колбаса саноатига оқсиллар, кондитер саноати учун махсулотлар (кофеинсиз
шоколадлар), кофе ва унинг ўрнини босувчи маҳсулотлар тайѐрланади.
Нон учун қориладиган хамирнинг физик – кимѐвий хоссаларини
яхшилаш, ноннинг биологик ва озуқавий қийматини ошириш мақсадида буғдой
унига соя изоляти унини қўшиб тайѐрланадиган хамир учун рецептура
танланди. Энг яхши натижа 2% соя изоляти уни қўшилганда олинди.
1-жадвал
Соя изоляти оқсили билан бойитилган нон рецептураси.
№
Хом-ашѐ номи
Миқдори, кг
1.
Буғдой уни (I нав)
980
2.
Соя изоляти уни
20
3.
Прессланган хамиртуруш
20
4.
Туз
15
5.
Сув
400
Олиб борилаѐтган тадқиқотларнинг иккинчи йўналиши буғдой уни сифат
кўрсаткичларини оширишга қаратилган. Чунки буғдой ҳосилдорлиги ошгани
билан Республикамизда етиштирилаѐтган навлардан олинган уннинг сифат
кўрсаткичлари технологик талабларга тўла жавоб бермайди. Ўзбекистоннинг
иқлим шароитида уннинг клейковинаси юқори бўлган буғдой навлари юқори
ҳосил бермаслиги аниқланган. Шунинг учун ҳам сифатли нон-булка, макарон,
қандолат маҳсулотлари ишлаб чиқариш учун шимолий ҳудудлардаги қўшни
давлатлардан сотиб олинадиган унга бўлган эҳтиѐж ҳамон сақланиб қолмоқда.
Уннинг сифат кўрсаткичларини яхшилаш мақсадида буғдой унига соя
изоляти унини қўшиб нон маҳсулотлари тайѐрлаш технологияси устида
тажриба ишлари олиб борилди. Ўтказилган технологик тажрибалар ГОСТ
27842-88 бўйича ишлаб чиқариладиган шаҳар булкаси рецептурасига 2% соя
изоляти уни қўшиш орқали олиб борилди (2-жадвал).
2-жадвал
Шаҳар булкаси рецептураси
№
ГОСТ бўйича,
Хом-ашѐ номи
Тажриба, кг
кг
1. Ун
1000
980
2. Соя изоляти уни
20
3. Хамиртуруш
20
20
4. Туз
15
15
5. Сув
400
400
97
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Келтирилган рецептура тажриба вариантлари асосида танлаб олинган бўлиб,
буғдой дони таркибига 2% дан кам соя изоляти уни қўшилганда хамир қориш
ва нон ѐпиш жараѐнлари, ноннинг сифат кўрсаткичларида сезиларли ўзгариш
кузатилмади. Соя изоляти уни улуши юқори бўлган тажриба вариантларида
хамирнинг кўтарилиш кучи ортгани билан тиндириш жараѐнида хамирнинг
суюлиб кетиши, ѐпилган нон шакли ва рангининг стандарт талабларига жавоб
бермаслиги ҳолатлари бу вариантлардан воз кечишни тақазо қилди.
Соя изоляти уни қўшилган хамирнинг таҳлили солиштирма намунага
нисбатан физик ҳусусиятлари яхшиланганлигини кўрсатади. Оддий унга
нисбатан соя изоляти уни қўшилган уннинг сув ютиш ҳусусияти юқори. Оқсил
таркибининг ўзгариши хамирнинг кўтарилиш кучи ортишига олиб келган. Соя
изоляти уни улушини орттирилган сари хамирнинг етилиш муддати, хамирнинг
пишиқлиги, эластиклиги ортиб, суюлиб кетиши камаяди. Бу кўрсаткичлар нон
сифатига ижобий таъсир қилиши нон ѐпишда яққол намоѐн бўлади.
3-жадвалнинг таҳлили кўрсатадики, соя изоляти уни қўшилиши 100 г
ундан чиқадиган ноннинг хажмига сезиларли таъсир кўрсатади, солиштирма
намунада чиқиш хажми 546 мл бўлса, тажрибада бу кўрсаткич 581 мл ни
ташкил этди.
3-жадвал
Соя изоляти уни қўшилган ун нонининг сифат кўрсаткичлари
Ноннинг
Чиқиш хажми,
Ғоваклик,
№
Маҳсулот
нисбий
(100 мл/г)
%
хажми, мл/г
1
2
Оддий нон (ГОСТ бўйича)
Соя изоляти уни қўшилган
нон
546
4,15
83
581
4,47
89
Соя изоляти уни қўшилган хамирдан тайѐрланган маҳсулотда, шунингдек
баландлиги ва диаметрининг нисбати ҳам ўзгаради. Нон мағзининг
деформацияси намунага нисбатан анчагина ортади. Тажрибадаги ноннинг
ғоваклиги ҳам бирмунча ортган. Бу кўрсаткич соя изоляти таркибидаги оқсил
хамиртуруш ачитқилари фаолиятига ҳам ижобий таъсир қилиши натижасида
газ ҳосил бўлиш суръати ҳам ошишидан далолат беради.
Нон мағзининг ранги сезиларли ўзгармаганлиги ранг интенсивлигини
ўлчаш асбобида ҳам қайд этилди. Маҳсулотнинг органолептик таҳлили
кўрсатишича, ноннинг ташки қисми силлиқ, тилларанг, ранги олий навга хос.
Ғоваклик майдадан ўртачагача, текис тақсимланган, юпқа деворли. Нон мағзи эластик, соя уни улуши ортиб бориши билан мулойимлашиб боради.
Олиб борилган илмий тадқиқотлар соя изоляти унини новвойчилик
амалиѐтида қўллаш мумкинлигини кўрсатди. Соя изоляти уни қўшилган
нонларда оқсил миқдорининг ортиши унинг сифат кўрсаткичларига ва
хамирнинг етилиш ҳусусиятларига ижобий таъсир қилади. Шунингдек ноннинг
ғоваклик даражаси ортиши ва кам қувватли буғдой унидан ҳам юқори сифатли
нон маҳсулотлари олиш мумкинлиги аниқланди.
98
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. ―O‘zbekiston Respublikasini yanada rivojlantirish bo‘yicha harakatlar strategiyasi
to‘risida‖gi O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 7 fevraldagi PF-4947sonli Farmoni.
SELEN NIMA VA UNING DORIVORLIGI
G.Isxoqova, Z.Otaxanova, Sh.Qodirova (NamDU)
Selen oz miqdordagi mineral bo‘lib u tabiyy holda yerda, oziq-ovqatlarda va oz
miqdorda suv tarkibida uchraydi. Selen kishi organizmi uchun muhim mineral va
antioksidant hisoblanadi u imunitetni oshiradi erkin radikallardan va shamollashdan
qo‘riqlaydi
va
organizmda
sog‘lom
modda
almashnishga
sababchi
bo‘ladi.Tekshirishlar ko‘rsatdiki tabiatdagi selenni qabul qilish virusga qarshi ta‘siri
aniqlangan, ayollar va erkaklar avlod qoldirish xususiyatlarini oshirgan, onkologik va
autoimmun kasalliklarni rivojlanishi oldini olishda va qalqonsimon bezi kasallarini
ijobiy natijalar bergan.
Selen organizmda quruqlovchi rolga ega, organizmning antoksidant holatini
oshiradi va qon aylanishini yaxshilaydi bu esa kasallar va stresslarga barqarorligini
oshiradi.Antioksidant faolligi bu erkin radikallar kamayshi
selenproteinlar
hisobidandir.Selen organizmda har xil rak shakllarini oldini olishda, viruslar bilan
kurashishda, yurak-tomir kasallarida va murakkab kasallardan astmada ham ijobiy
ta‘sir qiladi. Tabiiy oziq ovqat manbalaridan selengaboylari bu braziliya yong‘og‘I,
tuxum, jigar, treska va semichka pistasi, qushlar va ayrim hayvon go‘sht tarkibida
uchraydi.Tabiiy maxsulotlar selen manbaidir, ularni qovurmasdan tanovul qilish
kerak, chunki yuqori temperaturada selenli maxsulot tarkibi buziladi.Rivojlangan
mamlakatlarda selen yetishmovchilik katta emas, faqat Kron kasalida kasallik
davomida selen miqdori ozayib qoladi.
Demak selen antioksidant sifatida oksidlovchi stressdan saqlar ekan, rakni
oldini olar ekan, immunitetni oshirar ekan, qon aylanishni yaxshilab yurak-tomir
kasallarini oldini olar ekan.Astma simtomlarini pasaytiradi, qalqonsimon b bezi
funksiyasini muvozatlantiradi, qarilik oldini oladi.Selen va vitamin E organizmga
tushganida oksidlovchi stress va rakkga qarshi faolligi oshgan (ayniqsa
predstatilnayaya bezi va yo‘g‘on ichak rakida).Selen glyutationperoksidaza muhim
komponentidir, u esa muhim ferment bo‘lib xujayra membranalarida lipidlar
(yog‘larni) qo‘riqlashda qatnashadi.Selen yordamida xujayra oksidlanish
degidrataziyasi va mutaziyadan saqlanishda va DNK buzilishini oldini olishda
foydalidir.Agar organizmda kuchsiz immun sistema , yoki nasliy rakga moyillik
bo‘lsa selen foydasi bor.Agar katta dozada selen qabul qilinsa aniq rakga qarshi effect
aniqlangan.
Tekshirishlar ko‘rsatdiki selenli preparatlar jigar raki, o‘pka raki , predstatelniy
bezi raki va kolorektal rakga foyda berib o‘limni ozaytirgan. Selen DNK va gennlar
saqlanadigan xujayra yadrosiga singib vayron yerni topadi va qo‘riqlovchi
antioksidantlar (masalan glutation) bilan bog‘lanadi, keyin buzilgan DNK ni buzilgan
yerlarini yamaydi va kamaytiradi, agar shu holatda ular qolsa rakga sabbabchi
99
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
bo‘lishi mumkin, opuxol kengayishi va rak xujayra mutaziyasiga olib kelar edi.
Bunda selen selenoproteinlarni faollashtiradi, ferment shaklida antioksidantlar
faoliyatini bajarishga yordam beradi.Ma‘lumotlarga asoslanganda selen faqat rak
oldini olmasdan, rak o‘sishini sekinlashtiradi va opuxolni o‘sishini oldini olar
ekan.Kunda 200 milligram selen dozasi DNKni qo‘riqlashda effektiv bo‘lib
xujayralar mutaziyasini kamaytiradi va rak rivojlanishin sysaytiradi.Ilmiy izlanishlar
selen tuproqda uchramaydigan yerlarda rak kasali selen mavjud yerlarga qaraganda
ko‘proq bo‘lar ekan.Selen qo‘shilishi ishemik yurak kasallarida foydali ekan.
Ovqatlanish instituti RAMN ko‘rsatishicha Rossiya aholisining 80% selen
miqdori oz ekan. Agar selen taqchiligi me‘yorlashtirilsa onkokasalliklar hamda
yurak-qon tomir xastaliklari kamayar, ekologiyaning buzilishi oqibatida kishi
organizmiga ko‘rsatiladigan nojo‘ya ta‘sirlarning oldi olinar ekan. Asosan selen
organizmga 90% ovqat bilan, 10% suv orqali kiradi. Ovqat shakliga qarab 12 barmoq
ichak va ichakning ayrim joylarida yutilishi sodir bo‘ladi. Topinamburda selen yo‘q,
lekin Irkutsk olimlari ikki gurux kasallarga ya‘ni selen oz bo‘lgan bolalarga
topinambur va ikkinchisiga selen tarkibli dorilar berdilar. Tajribalar oxirida selen
miqdori topinambur qabul qilganlarda ko‘p ekan. Topinambur selenni ovqatdan xazm
qilishda foydalidir. Bu juda ham ahamiyatli, Selenga talab yosh o‘zgarishi bilan
farqlanar ekan, bu ovqatlanish, meditsina ko‘rsatkichlari, ekologiyaga ta‘sir, hamda
organizmga erkin radikallar kirishiga ham o‘zgarar ekan.
Yer nokdan foydalangan bizning organizmga kerakli miqdorda selen kirishi
isbotlangan.
Adabiyot
1. https://foodismedicine.ru/selen-polza-i-vred-dlya-organizma/
© foodismedicine.ru
2. Sh.Abdullayev, N.Usmanova, M.Ikramova.Yer nok.(risola). Namangan.
NamDU nashri.2010 yil,100 bet
НЕТРАДИЦИОННЫЕ ВИДЫ ТВОРОГА
Абдисаматов Э.Д., Хошимов Ш.М. (ФерПИ)
Разнообразие используемого сырья и различные метеорологические
условия проживания населения обуславливают производство множества
нетрадиционных видов творога и творогоподобных продуктов (паст),
характерных для той или иной нации и народности.
Курт (Казахстан). Изготавливают, как правило, из пастеризованного
обезжиренного овечьего, козьего или коровьего молока сквашиванием чистыми
культурами молочнокислых стрептококков.
Закваску вносят в количестве 5% при температуре молока 32±2°С и
выдерживают смесь до образования плотного сгустка кислотностью 75°Т.
Затем температуру сгустка повышают до 40±2°С и выдерживают 20-30 мин,
затем удаляют сыворотку и массу подвергают самопрессованию в мешочках в
течение 3-5 ч до содержания влаги 75-80%. Если вырабатывают соленый курт,
то перед самопрессованием массу солят.
Формуют в виде брусков или лепешек, сушат в сушильной камере при
100
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
37±2°С до содержания влаги в готовом продукте не более 17% и фасуют по 2060 г. Сухой нежирный курт может храниться до 9 мес.
Сюзьма (Азербайджан). Вырабатывается из пастеризованного цельного
молока путем сквашивания термофильным молочнокислым стрептококком и
болгарской палочкой в соотношении 1:1 при температуре 42±2°С. Сгусток
разрезают, выдерживают 10-20 мин и подвергают самопрессованию в
мешочках до содержания влаги не более 70% и фасуют в брикеты по 100-500г.
Готовый продукт имеет массовую долю жира не менее 15%, влаги не
более 70%, кислотность не более 200°Т.
Паста «Манук» (Армения). Вырабатывается из пастеризованного
обезжиренного молока сквашиванием при 44±1°С чистыми культурами
молочнокислых стрептококков. Сгусток разрезают на кубики размерами граней
5 см, подвергают самопрессованию в мешочках до содержания влаги 80% и
смешивают с альбуминным творогом, сахаром и фруктовыми сиропами.
Короит (Узбекистан). Вырабатывают из пастеризованного обезжиренного
молока путем сквашивания в течение 3-4 ч смесью культур ацидофильной и
болгарской полочек, молочных дрожжей с последующим нагреванием.
Нагревание смеси вначале проводится в течение 20 ч при температуре 40-45°С
(до нарастания кислотности 260-280°Т) с периодическим перемешиванием,
затем температуру доводят до 92-95°С, выдерживают 30-40 мин, и охлаждают
до 40-45°С.
Самопрессование массы проводят в бязевых мешках в холодильной
камере в течение 2 ч. В отпрессованную массу вносят 1,5-2% ацидофильной
закваски, 2% соли, 0,2% горького перца. Масса пропускается через вальцы и
фасуется.
Литература:
1. А.В. Оноприико, А.Г. Храмцов, В.А. Оноприико. Производство молочных
продуктов. Ростов-на-Дону Издательство «Март» 2004.
2. Горбатова К.К. Биохимия молока и молочных продуктов. - М.: Легкая и
пищевая промышленность, 1984.
КОНСЕРВИРОВАННЫЙ СУМАЛАК – ИСТОЧНИК ВИТАМИНОВ И
ПИТАТЕЛЬНЫХ ВЕЩЕСТВ
Доц.Пулатов А.,доц. Мамаджанов Л.,ст.пр. Атамирзаева
С.Т.(НамИСИ),ст.пр.Д.Сарибаева(НамИТИ).
В соответствии с представленными научно-исследовательскими
материалами в сфере пищевых производств и общественного питания
диетологами и технологами мира разработаны и представлены новейшие
рационы питания, а также технологии приготовления ряда пищевых продуктов
с высокими содержаниями биологически ценных для человеческого организма
веществ - витаминов, углеводов, минеральных веществ и др.
Данные
разработки в настоящее время находят широкое применение
в
производственных
предприятиях общественного питания, производящих
101
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
продукции по новейшим инновационным технологиям, к примеру быстро
приготовляемые ―fast food‖ы, которые нашли широкое применение у населения
стран Америки, Китая, Европы. Следует отметить, что немаловажное внимание
ученых диетологов уделяется и использованию в рационе питания блюд,
приготовленных из проросшей пшеницы, которая может являться целебным
продуктом в излечении ряда заболеваний.
Из древних исторических источников установлено, что на территории
Средней Азии более чем три тысячи лет тому назад предки узбеков, таджиков и
персов, зная целебность и питательность проросших зерен пшеницы,
использовали в рационе питания населения традиционное национальное блюдо
«Сумалак», приготовленное по особой технологии, в дни проведения праздника
весеннего равноденствия - именованного «Навруз». Именно в весенний период
наши предки на всей территории среднеазиатского региона
широко
использовали традиционные методы проращивания пшеницы, в
целях
приготовления целебного блюда «сумалак», имеющего важное и необходимое
значение для восстановления пониженной иммунной системы и тонуса
человеческого организма , последовавшие в зимние времена года.
По результатам опубликованных научных материалов ряда ученых и
проведенных нами отдельных исследований в этом направлении, было
установлено, что в период проращивания и переработки пшеницы- в целом
показатели пищевой и биологической ценности основного сырья для
производства массового народного блюда « Сумалак» хорошо сохранялись.
Однако, следует отметить, что по результатам отдельно проведенных анализов
химического состава только пшеничного солода и ростков, в составе росков не
были определены в достаточном количестве полезные для человеческого
организма биологически активные вещества. Следует констатировать, что
только проросшая пшеница (спраутс) в целом может являться полноценным
источником биологически активных веществ.
Изучая сам технологический процесс производства национального блюда
«сумалак», можно установить, что не ростки проросщих семян пшеницы, а
само зерно, переработанное в жидкую суспензию
считается основной
питательной базой, в составе которой - углеводы, белки, жиры, биологически
активные вещества и минеральные элементы под действием активированных
ферментов превращаются в молочный продукт, подвергающийся далее 12-13
часовой тепловой обработке[3].
Эти технологические процессы и параметры производства солода из
семян различных растений в настоящее время стандартизированы и также
широко используются в отрасли пищевой промышленности. Применение в
пищу готового блюда «сумалак» или его сырой основы, является ценным для
человеческого организма.
В процессе проращивания зерна пшеницы, активированные ферменты
в еѐ составе расщепляют белки, жиры и углеводы, улучшая их усвояемость в
желудочно-кишечном тракте и улучшают энергосберегающую способность
человеческого организма. По результатам проведенных нами исследований
было установлено, что солод из пророщенной пшеницы может положительно
102
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
влиять на физиологическое состояние растущих детей, пожилых людей,
беременных женщин и кормящих матерей, людей занимающихся умственными
и физическим трудом, а также физически ослабленных организмов. В
соответствии
выполненных
нами
экспериментов
по
определению
биологических показателей и физико-химических свойств пророщенных зерен
различных растений, было выявлено:
Пророщенная пшеница состоит из белков—26%, жиров10%, углеводов—
34%, которые достаточно хорошо усваиваются человеческим организмом. В
100гр проращенного зерна содержится : калия- 850мг, кальция- 70мг, фосфора1100мг, магния- 400мг, железа- 10мг, меди- 20мг и других минеральных
веществ.
Витаминов: В1-2мг, В2- 0.7мг, В3- 4.5мг, В6- 3.0мг, Е- 21,0 и фолиевой
кислоты- 0,35мг. В период проращивания пшеницы содержание витамина С с
начального содержания 1,7мг
увеличилось до 10,6мг., а количество
антиоксидантов на пятый день процесса увеличилось в 11,5 раз и составило
275мг к массе основного продукта.
Химический состав пророщенных зерен овсы:
Зерна овса по своему химическому составу и содержанию биологически
ценных веществ значительно отличаются от других зерновых культур и
содержат белки (9-20%), жиры(11%), углеводы(40%) и витамины группы В, в
соответствующих количествах рационов питания. Также в овсе содержится
растворимая клетчатка, в большом количестве витамины Е, К и ряд неорганических веществ, таких как- кальций, железо, магний, сера, кремний, хром,
фтор, йод и др. Содержание витамина С при процессе проращивания овсы
увеличилось от 0,88гр до 23,7гр, а количество антиоксидантов в данном сырье
повысилось почти в десять раз, по сравнению с начальным содержанием и на
пятый день проращивания уже составил 334мг на 100 гр готового солода.
Данный продукт, обладая желчегонными и токсиновыводящими свойствами, а
также свертывания крови в человеческом организме, может быть успешно
применен при лечении авитаминоза, хронических заболеваний желудочнокишечного тракта, анемии, невроза, сахарного диабета и реабилитации
различных заболеваний.
Следует отметить, что в настоящее время учеными и специалистами
пищевой отрасли уже были выполнены исследования и эксперименты по
проращиванию зѐрен ячменя, гречихи, сои, тыквы, подсолнечника, ржи,
кунжута и изучены их физико-химические свойства.
Несмотря на то, что во многих республиках Средней Азии в течении уже
многих веков в дни проведения весеннего праздника «Навруз», в больших
котлах по старинной традиционной технологии готовится это целебное блюдо
«Сумалак» в течении длительного времени, то сам технологический процесс и
методы качественной подготовки сырья, подбор оптимальных режимов
тепловой обработки требуют ещѐ дополнительного изучения и разработки
инновационных технологических подходов и новых обогащенных
комплексных рецептур для производства данной лечебной консервированной
103
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
продукции, используя не только зѐрна пшеницы, но и другие зерновые
культуры с высоким содержанием биологически-активных компонентов.
А технологическую схему производства национального блюда «Сумалак»
можно представить в следующем виде:
Старинные рецептуры этого традиционного блюда очень простые и
состоят из: 1кг пшеницы, 0,5 л хлопкового масла, 4 кг муки II сорта. Алгоритм
технологического процесса состоит из следующих операций: подготовка зерен
пшеницы, инспекция сырья, мойка сырья в холодной воде, вымачивание
пшеницы в холодной воде в течении суток, разложение вымоченной пшеницы
на деревянные противни и выдерживая в течении 3 суток, периодически
опрыскивая холодной водой. Затем проросший материал пропускается через
мясорубку с необходимой матрицей, далее гомогенизированную суспензию
фильтруют через двухслойную марлю и заливают в большие котлы, далее
осуществляется непрерывная тепловая обработка на большом огне в течении 810 часов, затем котел с блюдом плотно закрывается и выдерживается
определенное время на малом огне.
Технологическая схема производства традиционного блюда« Сумалак»
Сырьё - Пшеница
Доставка сырья на предприятие
Инспекция сырья сырьяСаралаш
Мойка сырья
Замачивание в холодной воде
Выкладывание замоченного зерна на деревянные
противни
Гомогенизация проросших
зерен пшеницы
Варка зерновой суспензии, с добавлением воды
Выдерживание сумалака в закрытом котле
Упаковка сумалака консервные банки
Охлаждение готового продукта
104
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
В последующие весенние периоды нами намечены проведение
определенных более точных научных исследований по разработке рецептур и
технологии консервированных
сумалаков лечебно-профилактического
назначения, с добавлением других зерновых, учитывая их физиологические и
органолептические нормы.
Библиографический список
1. Нормахматов.Р. Товароведение пищевых продуктов. Ташкент,
«Шарк», 2002 г., -272 с.
2. Нормахматов.Р. Экспертиза пищевых продуктов. Ташкент, «Шарк»,
2008 г., -303 с.
3. Баранов А.С., Махмудов А.А., Махмадалиев Б.Д. Способ
производства зернового продукта «Сумалак». Авт. cв-во № 4770510/13,
23.05.92г., Бюл. М 19.
ОШҚОВОҚНИНГ ТОВАРШУНОСЛИК ТЕХНОЛОГИК ТАВСИФИ ВА
ИШЛАБ ЧИҚАРИШДАГИ АҲАМИЯТИ
асс. М.Абдураззақова (НамМТИ), асс. Н. Қодирова (ФарПИ)
Она юртимизнинг барча неъматлари каби қовоқни ҳам халқимиз азалдан
севиб исътемол қилади. Ундан тайѐрланадиган овқатларнинг тури кўплиги
ҳам ушбу неъматнинг аҳамиятини ўзида ифодалайди. Хозирги кунда истемол
қилинаѐтган хамда витаминнларга бой ошқовоқнинг таркиби бутун Европа
давлатларида истемол қилиниб келмоқда. Ошқовақнинг таркибида С, витамин
бўлиб инсонларнинг иммунитети учун фойдалидир. 100 г ошқовоқ таркибида
14 мг аскорбин кислотаси мавжуд бўлиб қўшимча фойдали таркибида тўрт хил
витаминлар сувда эрийдига бўлиб шулардан В1 витамин юрак ва нерв
системалари ѐрдам беради. Ошқовоқнинг таркибидаги Рибофлавин В2
витамини кўриш қобуляти шу билан бирга жигар фаолиятини фаоллаштиради.
Витамин Т ѐки В17 қон тозалаш тромпларни парчалаш шу билан бирга
ѐғларни парчалаш Е витаминлари , А витаминлари эса хомиладор аѐл ва
болалар учун фойдали ошқовоқнинг кимѐвий таркиби асосан углевод ва оқсил
ѐғлари қуюдаги (1- жадвал)да келтирилганбўлиб
100 грамм ошқовоқнинг кимѐвий таркиби. (1- жадвал)
Витаминлар
Бирлиги
Витамин PP
0,5 мг
Бетта-каротин
1,5 мг
Витамин A (РЕ)
250 мкг
Витамин B1 (тиамин)
0,05 мг
Витамин B2 (рибофлавин)
0,06 мг
105
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Витамин B5 (пантотеновая кислота)
0,4 мг
Витамин B6 (пиридоксин)
1,6 мг
Витамин B9 (фолиевая кислота)
14 мкг
Витамин C
8 мг
Витамин E (ТЕ)
0,4 мг
Витамин PP (Ниацин эквиваленти)
0,7 мг
Макроэлементы
Кальций
25 мг
Магний
14 мг
Натрий
4 мг
Калий
204 мг
Фосфор
25 мг
Хлор
19 мг
Олтингугурт
18 мг
Микроэлементлар
Темир
0,4 мг
Цинк
0,24 мг
Йод
1 мкг
Мис
180 мкг
Марганец
0,04 мг
Кобальт
1 мкг
Фтор
86 мкг
Озуқа қиймати
Калориялилиги
22 кКал
Оқсил
1 гр
Ёғлар
0,1 гр
Углеводлар
4,4 гр
Озуқавий толалар
2 гр
Сув
91,8 гр
Крахмал
0,2 гр
Кул миқдори
0,6 гр
Органик кислоталар
0,1 гр
Моно ва дисахаридлар
4,2 гр
106
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Қовоқдан тайѐрланган таомларни истеъмол қилганда организм етарли
миқдорда макро ва микроэлементлар, витаминлар билан таъминланади.
2-расм. ошқовоқнинг кўриниши
Қовоқ таркибида йод, фтор каби моддалар унинг таркибида бошқа полиз
экинларига нисбатан кўпроқ ва у организм учун фойдали. Унинг уруғида 50
фоизгача ѐғ мавжуд. Этида эса А, С, В1, В2, РР витаминлари ва каротиноидлар,
углеводларнинг миқдори сабзига нисбатан 5 марта ва қорамол жигарига
нисбатан 3 марта кўпдир. Шунинг учун офтальмологияда кўриш қобилияти
пасайганда қовоқнинг эти ва шарбатини истеъмол қилиш тавсия қилинади.
Ундан ажратиб олинган моддалар сил таѐқчаларининг ўсишига тўсқинлик
қилади.
Адабиѐтлар
1. Р.Орипов, И.Сулаймонов, Э.Умурзаков Кишлок хужалик махсулотларини
кайта ишлаш ва саклаш технолоияси. Т. ―Мехнат‖, 1991 й.
2. Расулов А. Сабзавот ва полиз махсулотларини саклаш, Т. ―Ўзбекистон‖,
1980 й.
3. М.Набиев. В.Шальнев, А.Иброхимов. Шифобахш неъматлар. Т.―Мехнат‖
1989 й.
MAHALLIY KUNGABOQAR URUG‟IDAN MOY OLISHNING
ISTIQBOLLI REJALARI
ass. B.SH. Adashev (NamMTI), ass. A.A. Ergashev (FarPI)
Bugungi kunda Respublikamizda paxta moyi, yetishtirish birmuncha kamaydi.
Bunga sabab, paxta o‗simligi
yetishtirish maydonlarining bir qismi don,
bog‗dorchilik va poliz ekinlari yetishtiriladigan maydonlarga aylantirildi. Natijada,
mamlakatimiz yog‗ moy sanoati korxonalari uchun chigit yetkazib berishda, bir oz
xom ashyo tanqisligi paydo bo‗lish xavfi tug‗ildi. Tezlik bilan, bu muammoni
bartaraf etish maqsadida, yog‗-moy korxonalariga davlatimiz tomonidan yer ajratildi.
Korxonalar ajratilgan maydonlarda turli moyli ekinlar, jumladan kungboqar, maxsar
va boshqa moyli urug‗lar yetishtirib, xom ashyo tanqisligini yil sayin kamaytirib
bormoqda. O‗simlik moylari assortimenti ko‗payib, xalqimizning bunday turli
o‗simlik moylariga bo‗lgan ehtiyoji qondirilmoqda. Yog‘-mоy ishlаb chiqаrish оziqоvqаt sаnоаtining eng sаlmоqli sохаsi bo‘lib, undа хоm аshyodаn moy ishlаb
chiqаrish bilаnginа chеklаnmаydi, bаlki оlingаn moyni, sаnоаtda qаytа ishlаb, turli
хil mоyli mахsulоtlаr (sаlаmаs, mаrgаrin, mаyоnеz, fоsfоtid kоnsеntrаtlаri, glitsеrin,
yog‘ kislоtаlаr, sоvun ва bоshqаlаr) hаm tаyyorlаnаdi. Kungаbоqаr dunyodа eng
107
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ko‘p tаrqаlgаn moyli o‘simlik bo‘lib, undаn bоshqа o‘simlik moylari singаri moy
оlinаdi. Rоssiya, Ukraina vа Mоldоviya dаvlаtlаridа judа ko‘p miqdоrdа kungаbоqаr
yеtishtirilib undаn yog‘-mоy kоrхоnаlаridа mоy оlinаdi.
O‘zbеkistоndа hаm kungаbоqаr urug‘ining iqlimimizgа mоslаshtirilgаn
nаvlаri ekilib hоzirgi kungаchа moy yеtishtirib kеlinmоqdа. Аhоlimizning o‘simlik
mоyigа bo‘lgаn tаlаbini qоndirish mаqsаdidа xukumatimiz tоpshirig‘i bilаn yog‘mоy sаnоаti kоrхоnаlаri hududiy fеrmеr хo‘jаliklаri bilаn shаrtnоmа asosida
bug‘dоydаn bo‘shаgаn suvli yеrlаrgа ikkinchi ekin sifаtidа kungаbоqаrning ertа
pishаr nаvlаri ekilmоqdа. Оlingаn hоsilni kоrхоnаlаrdа qаytа ishlаb аhоligа sifаtli
kungаbоqаr mоylаri yеtkаzib bеrilmоqdа.
Kungаbоqаr mоyi А, D ва Е vitаminlаrigа bоy. Undаn tаshqаri uning
tаrkibidа to‘yinmаgаn yog‘ kislоtаlаri (оlеin, linоl ) ko‘p miqdоrini tаshkil etаdi.
Bundаy kislоtаlаr insоn оrgаnizmidа bоshqа mаhsulоtlаrdаn sintеz bo‘lmаydi, bulаr
essеnsiаl kislоtаlаr deyiladi. Bundan tashqari E vitamin esа insоn sаlоmаtligi uchun
bоshqа vitаminlаrgа nisbаtаn judа zаrur vitаmindir. To‘yinmаgаn yog‘ kislоtаlаri
insоn оrgаnizmidа аsаb tоlаlаri qоbig‘i, mеmbrаnа хujаyrаlаri hоsil bo‘lishidа хizmаt
qilаdi. Bundаy to‘yinmаgаn yog‘ kislоtаlаri оrgаnizmdаgi xolesterinni chiqаrib
tаshlаshgа хizmаt qilаdi, хоlistеrоl bilаn birikib yеngil оksidlаnuvchi murаkkаb efirni
hоsil qilаdi, qоn tоmirlаr fаоliyatini yaхshilаydi, хоtirаni tiklаshdа, infаrktni оldini
оlishdа ва bоshqа bir qаtоr оshqоzоn-ichаk kаsаlliklаrini dаvоlаshdа muhim rоl
o‘ynаydi.
Хаlq tаbоbаtidа, trоmbоflеbit, tish оg‘rig‘i, оshqоzоn-ichаk kаsаlliklаri, jigаrni
dаvоlаshdа kungаbоqаr mоyi judа kеng fоydаlаnilаdi.
O‘simlik mоylаri оrаsidа оziq-оvqаt uchun fоydаlаnishi ва yalpi ishlаb
chiqаrish bo‘yichа birinchi o‘rindа sоya ikkinchi kungаbоqаr, kеyingi o‘rinlаrdа
yеryong‘оq, pахtа chigiti, rаps, zаytun, kunjut, mаkkаjo‘хоri, mахsар mоylаri turаdi.
Yog‘-moy sanoatida tоzаlаngаn, хidsizlаntirilgаn, kungaboqar mоylаrini
istеmоl qilish оrgаnizmdа хоlеstеrin mоddаsi to‘plаnishini оldini оlаdi, qоn
tоmirlаrning elаstikligini, tеrining mаyin ва nоzik bo‘lishini tаminlаydi.
Mavzuning dolzarbligi. Bugungi kunda Respublikamizda paxta moyi,
yetishtirish birmuncha kamaydi. Bunga sabab, paxta o‗simligi
yetishtirish
maydonlarining bir qismi don, bog‗dorchilik va poliz ekinlari yetishtiriladigan
maydonlarga aylantirildi. O‘zbekiston respublikasi yog‘ – moy sanoatida paxta
xomashyosi yetishtirilishi qisqarganligi sababli kungaboqar urug‘idan moy olish va
uni rafinatsiyalash bir necha yildan beri amalga oshirilmoqda. Ammo
yetishtirilayotgan kungaboqar urug‘i Rossiya navlaridan biri bo‘lib,bizning iqlimga
to‘g‘ri kelmayotganligi sababli, ularni xosildorligi kam. Shu sababli bugungi kunda
O‘zbekiston iqlimida yetishtirilayotgan mahalliy kungaboqar urug‘larini fizik –
kimyoviy xususiyatlari o‘rganilishi va olinadigan o‘simlik moyini rafinatsiyalash
jarayonini ilmiy – tadqiq qilish bugungi kunning dolzarb masalalaridan hisoblanadi.
Yog‘-moy korxonalarini modernizatsiya qilish va texnik qayta jihozlash ishlari
amalga oshirilishi hisobiga raqobatbardosh sifatli o‘simlik moylari ishlab chiqarish
yo‘lga qo‘yildi.
Bugungi kunda korxonalarda o‘rnatilgan jihozlardan ehtiyotkorlik bilan
foydalanish, ularni ishlatish muddatini uzaytirish uchun profilaktika va tamirlashni
108
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
amalga oshirish lozim. Shu bilan birga eskirgan jihozlarni xorijda ishlab chiqarilgan
kamxarj texnika bilan almashtirishni yo‘lga qo‘yish bugunning talabidir. Kelajakda
respublikamizning mashinasozlik bazasida yog‘-moy sanoati jihozlarini ishlab
chiqarishni yo‘lga qo‘yish chora tadbirlari ko‘rilmoqda.
Tarmoqning asosiy vazifalari yog‘-moy mahsulotlari ishlab chiqarish
texnologiyasini mukammallashtirish, yog‘-moy mahsulotlarini chiqarishni texnologik
yo‘qotish va sarflarni aniqlash hamda kamaytirish, yangi standartlarni ishlab
chiqarish, tayyor mahsulotlarni sertifikatsiyalash hisoblanadi. Bu choralar tarmoqning
texnik taraqqiyotiga yog‘-moy korxonalarining ish unumdorligini oshirishga olib
keladi. Boshqacha qilib aytganda O‘zbekiston yog‘-moy korhonalarida kungaboqar
moyi ishlab chiqarish uchun qo‘llanilayotgan texnologik tizimlarga e‘tibor berilib,
tizimlarning kungaboqar urug‘ini tozalash, ayniqsa chaqish va chaqilmani separatlash
jarayonida ishlatilayotgan uskuna va qurilmalarni kungaboqar urug‘ini texnologik
talablar bo‘yicha qayta ishlashga mos keladigan zamonaviy jihozlar bilan
almashtirish lozim bo‘ladi.
O‘zbekiston respublikasi mahalli hududlarida yetishtirilgan kungaboqar
urug'larini qayta ishlashda urug‘ qobog‘ini ajratgan va ajratmagan hollarda
olinadigan moylarning fizik kimyoviy va organoleptik xususiyatlarini analiz qilib,
mavjud korxonalarda kungaboqar urug‘i uchun mos bo‘lgan uskunalarni aniqlab,
taxlil asosida texnologik tizimlarga qanday o‘zgartirishlar kiritish lozimligini
belgilashdan iborat. Talablar bo‘yicha kungaboqar urug‘i presslab moy olish
jarayonidan avval tayyorlov jarayonlari paytida urug‘ning qobig‘i mag‘izdan
imkoni boricha to‘liq ajratib olinib, jarayonlarning davomi toza mag‘iz bilan olib
boriladi. Bugungi kun talablari bo‘yicha ajratilgan mag‘iz tarkibidagi qoldiq
luzga miqdori 8% dan oshiq bo‘lmasligi kerak. Agar kungaboqar forpresslash
kunjarasi xolva olish uchun ishlatilsa mag‘izdagi qobiq miqdori 3% dan ko‘p
bo‘lmasligi kerak. Kungaboqar urug‘i korxonalarimizda urug‘ga xos bo‘lgan
maxsus separatorlar yordamida tozalanishi kerak. Afsuski paxta chigiti uchun
mo‘ljallangan USM hamda OXS kabi tozalash agregatlari yordamida tozalanadi.
Aslida bu agregatlar faqat paxta chigitini tozalash uchun mo‘ljallangan bo‘lib,
kungaboqar urug‘ini tozalashga mutlaqo to‘g‘ri kelmaydi. Bu agregatlardan
o‘tkazilayotgan kungaboqar urug‘ining tozalanish effekti 50% dan ortmaydi.
Ma‘lumotlaridan shu narsa ma‘lum bo‘ladiki, mahalliy sharoitlarda
yetishtirilgan kungaboqar urug‘i tozalash va chaqish jarayonidan so‘ng, qobig‘i
mag‘izidan to‘liq ajratib olinganda presslash yo‘li bilan olingan moyning fizikkimyoviy ko‘rsatkichlari davlat standarti 1129-93 bo‘yicha berilgan talablarning
birinchi naviga mos kelayapti. Olingan moyning organaleptik xususiyatlarini
o‘rganilganda moyning hidi va ta‘mi standart talablariga to‘liq javob berishi
aniqlandi.
O‟tkazilgan tajriba va o‟rganishlar natijasida quydagi xulosaga kelindi.
Mahalliy sharoitda yetishtirilgan kungaboqar urug‘larini shu urug‘ga mos bo‘lgan
uskunalar yordamida, ayniqsa tozalash, chaqish va xosil bo‘lgan chaqilmani maxsus
shamol mashinasi-veyka yordamida luzga va mag‘izga ajratish, olinadigan
moyning sifat ko‘rsatkichlarini oshirishga olib keldi. Ilmiy tadqiqot natijasida ―Uz
yog‘-moy sanoati‖ uyushmasi tasarrufiga kiruvchi yog‘-moy
zavodlarida
109
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
kungaboqar urug‘idan moy olish uchun yaratiladigan texnologik reglamentlarga
tegishli ravishda o‘zgartirishlar kiritish uchun asos bo‘la oladi deb xisoblaymiz.
Kungaboqar moyini ishlab chiqarishda reglament vazifasini xam bajaradi.
Tadqiqot obyekti sifatida kungaboqar urug‘idan foydalandik.
Bunda
kungaboqar urug‘ining fizik-kimyoviy ko‘rsatkichlari o‘rganildi. O‘tkazilgan ilmiy
tadqiqot ishlarida quyidagi natijalarga erishildi (jadval-1, jadval-2).
Mahalliy kungaboqar urug‟ining fizik-texnik xususiyatlari
T/r
Ko‟rsatkichlar nomi
O‟lcham birligi
Qiymatlari
1
Chiziqli o‘lchamlari:
Uzunli
mm
10,9-11,2
eni
mm
5,2-5,8
2
3
4
5
Urug‘lar zichligi
Mag‘iz zichligi
Urug‘ning xajmiy massasi
Tabiiy qiyalik burchagi
6
Tashqi ishqalanish koeffisienti
T/r
1
2
3
4
5
6
7
8
3
kg/m
3
kg/m
3
kg/m
Burchak
gradusi
f
640-710
1012-1032
350-640
28-36
0,584
Mahalliy kungaboqar urug‟ining fizik-kimyoviy xususiyatlari (% lar
xisobida absolyut quruq moddaga nisbatan)
Komponentlar
Urug‟
Mag‟iz
Qobiq
Moy
33-57
51-65
0,6-1,7
Umumiy azot
2,5-4,3
19-29
0,60-0,74
Xom proteyin
17,7-20,8
1,26-1,57
P2O5
1,4-1,7
0,065-0,075
0,05-0,07
Fosfatidlardagi P2O5
0,046-0,061
1,8-5,8
52,0-54,75
Kletchatka
19,3-25,3
2,9-3,8
1,29-2,20
Kul miqdori
1,8-4,9
Azotsiz ekstraktiv
14,3-17,5
34,75-39,55
moddalar
Foydalanilgan adabiyotlar
1. Vazirlar Maxkamasi qarorlari. Т.: 2018 yil
2. R.О.Оripov, N.X.Хаlilov. O‘simlikshunos Т.: 2007. O‘zbekiston faylasuflari
milliy jamiyati nashriyoti
3. Y.Q.Qodirov. Yog‘-moy maxsulotlari ishlab chiqarish texnologiyasi. T.:
2007. Sharq nashriyoti Matbaa aksiyadorlik kompaniyasi bosh tahririyati.
110
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
SABZAVOT SOYASI
ass. Sh.S.Ishmuratov, ass. D.Sh.To‟rayev,
talaba Sh.T.Pardayeva, (ToshDAU Termiz filiali)
Annotatsiya. Ushbu maqolada sabzavot soyasi, uning kelib chiqish tarixi, oziqovqat sanoatida tutgan o‘rni va inson salomatligi uchun muhim jihatlari tog‘risida
qisqacha ma‘lumotlar keltirilgan.
Sabzavot soyasi Yaponiyada edamame, Xitoyda mao dou, Koreada put kong,
Taylanda tua rae deb ataladi. Garchi Xitoyda, Yaponiyada, Koreada, Tayvanda va
Taylandda va boshqa Osiyo davlatlarida yashil soya dukkaklari allaqachon sabzavot
sifatida ishlatilgan bo‘lsada, g‘arbda sabzavot soyasidan foydalanish, uzoq tarixga
ega.
Masalan, AQSH da soya ilk paydo bo‘lgan paytda faqat yem-xashak sifatida
yetishtirilgan, ammo birinchi jahon urushi paytida qishloq xo‘jaligi vazirligi
tadqiqotlar o‘tkazib, soyaning yirik shirin ta‘mli urug‘larini tanlab oqsilga boy ozuqa
manbai sifatida yetishtira boshladi. Ikkinchi jahon urushi paytida konservalangan
soya donlari oqsil manbai bo‘lib hisoblangan. Urushdan keyin iqtisodiyot
yaxshilansada soya go‘sht va go‘sht mahsulotlari o‘rnida bo‘lgan. Oxirgi paytda
yurak kasalligi, semirish va insult kabi kasalliklar iste‘molchilarni yana soya,
sabzavot soyasini iste‘mol qilishga olib keldi. Xitoyliklar soyani ming yillar
mobaynida yetishtirib kelganlar. Sabzavot soyasining urug‘lik soyasidan farqi.
Sabzavot soya urug‘lik soyadan urug‘ining kattaligi bilan farq qiladi. Lekin,
Nepal kabi mamlakatlarda urug‘lik soya yashil dukkak paytida yig‘ishtirib olinib,
sabzavot soya sifatida sotilgan. Soyaning urug‘lik navi Xitoy, Tayvan va Taylanda
ham sabzavot soya sifatida iste‘mol qilingan. Oxirgi paytlarda saqbzavot soyaning
yuqori sifatli navlari yaratilishi bilan ushbu mamlakat iste‘molchilarining sabzavot
soyaga bo‘lgan munosabatini o‘zgartirdi.
Sabzavot soya urug‘lik soyaga nisbatan shirinroq. Sabzavot soyaning ko‘kimtir
turlarining afzal ko‘rilishi uning tayyorlangandan keying tashqi ko‘rinishi bilan
bog‘liq.
Oziqaviy qiymati. Shirin yashil no‘xatga nisbatan solishtirilganda, sabzavot
soyasi oqsilga, yog‘ ( xolesterinsiz ) fosfor, kalsiy, temir, tiamin, A, B, E, va C
vitaminlariga boy.
1-jadval
Sabzavotli soya, urug'lik soya va yashil no'xatning ozuqaviy tarkibi
(qiymati / 100 g)
Oziq moddalar
Sabzavot soyasi
Urug‘lik soya
Yashil no‘xat
tarkibi
xom- qaynatil
xomqaynatil
xomqaynatil
ashyo gan
ashyo gan
ashyo
gan
Энергия, ккал
147
141
446
173
81
84
Namlik, g
67,50
68,80
8,54
62,55
78,86
77,87
Oqsil, g
Yog‘, g
12,95
6,8
12,35
6,4
36,49
19,9
111
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
16,64
8,9
5,42
0,4
5,36
0,2
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Uglevodlarning
umumiy
miqdori, g
11,05
11,05
30,16
9,93
14,45
15,63
Xom tolalar, g
Kul, g
Fosfor, mg
Kalsiy, mg
Temie, mg
A vitamini, mkg
RAE
4,2
1,70
194
197
3,55
4,2
1,60
158
145
2,50
9,3
4,87
704
277
15,70
6,0
1,91
245
102
5,14
5,1
0,87
108
25
1,47
5,5
0,92
117
27
1,54
9
8
1
0
38
40
Vitamin B1, mg
Vitamin B2, mg
Vitamin C, mg
0,435
0,175
29
(1476)
а
0,260
0,155
17
0,874
0,870
6
0,155
0,285
1,7
0,266
0,132
40
0,259
0,149
14,2
н/д
0,85
0,35
0,13
0,14
165
111
375
54
65
63
20,42
13,79
128,35
54,66
н/д
н/д
Vitamin E, mg
Folik kislota,
mkg
Izoflavonlar, mg
Sabzavot soyasi judayam to‘yimli hisoblanadi. Uning xaridorligini faqat
to‘yimliligi emas uning tashqi ko‘rinishi, ta‘mi, hidi, tuzilishi kabi bir qator omillar
ham belgilaydi. Shu bilan birga sabzavot soyasi tarkibi inson salomatligi uchun juda
ham hisoblanadi. Qisqacha qilib aytganda hozirgi kunda aholini xavfsiz oziq-ovqat
mahsulotlari bilan ta‘minlashda sabzavot soyasini etishtirish muhim ahamiyat kasb
etadi.
Foydalanilgan adabiyotlar.
1. Atabaeva X.N., Massino I.V. Biologiya zernovix kultur. Tashkent 2005 g.
2. O.Yaqubjonov, S.Tursunov. O ‗simlikshunoslik. Toshkent 2008 y.
3. www.agrodiolog.com.ua
KUNDALIK HAYOTIMIZDAGI SUT MAHSULOTLARINI
KIMYOVIY TARKIBI
katta o‟qituvchi Z.J.Obidov, talaba A.Holmatova (FarPI)
Sutning tarkibida turli xil vitaminlar mavjud. Sutdagi 12 xil vitaminlardan A,
D1, D2, B2 vitaminlari va karotinning ahamiyati muhim. Sut va sut mahsulotlari
hisobiga kishi organizmini vitamin A va B guruhi vitaminlarga bo‗lgan ehtiyojini
to‗la, C va D vitaminlariga bo‗lgan ehtiyojini qisman qondirishi mumkin. Yozgi
sutda A vitamini ko‗p bo‗ladi.
112
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Sutdagi turli mineral tuzlardan kalsiy va fosfor tuzlarining ahamiyati muhim.
Bu tuzlar sutda organizmga yaxshi singa oladigan nisbatda bo‗ladi. Oziq-ovqat
ratsionida sutning bo‗lishi boshqa mahsulotlardagi kalьsiy tuzining hazm bo‗lishini
kuchaytiradi. Sutning tarkibidagi temir ham oson hazm bo‗ladi
1 jadval
Chorva mollari sutining kimyoviy tarkibi va kaloriyaligi
Suv
100 gr sutda, gr hisobida
Kaloriya
ligi,
quruq
oqsil
Yog
sut
k/kal
moddal
‗
qand
1kg
ar
i
sutda
Sigir suti
87.5
12.5
3.3
3.8
4.7
713
Echki
87.0
13.0
3.5
4.1
4.6
758
suti
Qo‗y suti
82.1
17.9
5.8
6.7
4.6
1082
Biya suti
90.0
10.0
2.0
1.0
6.7
497
Tuya suti
86.4
13.6
3.5
4.5
4.9
797
2 jadval
Sigir sutidagi kazein va β-laktaglobulin tarkibidagi aminokislotalar miqdori
Aminokislotalar
Kazein tarkibidagi
β-laktaglobulin
miqdori, % da
tarkibidagi miqdori, %
da
Alanin
1.85
7.1
Glitsin
0.5
1.4
Serin
0.5
4.0
Treonin
4.9
Leysin va izoleysin
9.7
21.4
Lizin
6.3
12.6
Arginin
3.8
2.9
Sistin
0.31
3.4
Metionin
3.4
3.2
Valin
6.7
5.6
Asparagin kislotasi
4.1
11.5
Glyutamin kislotasi
21.8
19.1
Oksiglyutamin kislotasi
10.5
Gistidin
1.83
1.6
Fenilalanin
3.9
3.8
Tirozin
6.5
3.6
Triptofan
2.2
1.9
Prolin
8.0
5.1
3 jadval
Tarkibidagi yog„ kislotalar miqdoriga ko„ra
113
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Yog‗ kislotalari
Miqdori, % da
Moy kislotasi
Kapron kislotasi
Kapril kislotasi
Kaprin kislotasi
Laurin kislotasi
Miristin kislotasi
Palmitin kislotasi
Stearin kislotasi
Dioksisterin kislotasi
Olein kislotasi
4.26
1.64
1.16
1.19
5.01
16.43
14.83
3.40
0.38
44.42
Mol miqdorda, %
da
9.8
4.1
1.6
3.5
2.0
19.6
23.4
8.9
0.3
27.0
4 jadval
Sut tarkibidagi mineral moddalarning miqdori, % da
Moddalar/ko‘rsatkichlar
Ca
Mg
P
Na
K
Ona sut tarkibidagi
miqdori
Sigir suti tarkibidagi
miqdori
Cl
16.7
2.2
7.3
5.3
23.5
16.5
16.8
1.7
11.6
5.3
20.7
13.6
Yangi sog‗ilgan sut to‗la qimmatli bo‗ladi. U bakteritsidlik xususiyatiga ham
ega, ya‘ni o‗ziga tushgan bakteriyalarning ko‗payishiga yo‗l qo‗ymaydi va hatto
ularni o‗ldirishi mumkin. Yangi sog‗ilgan sutning bakteritsidlik xususiyatini saqlab
qolish uchun u sovitiladi. 30oC temperaturada yangi sutning bakteritsidlik
xususiyati 3 soatgacha, 15 oC da 8 soatga yaqin, 10 oC da esa 24 soatgacha
saqlanadi.
Adabiyotlar
1. Abbazova L.A., Vaxitov A.A., Oila va atrof muhitining ekologik xavfsizligi
(yoki tabiat va o‗zingizga qanday yordam berish to‗g‗risida maslahatlar),
2-qism. Odamning oziq-ovqat mahsulotlari, Toshkent ,2013
2. Uy ro‗zg‗or ensiklopediyasi. O‗zbek Sovet ensiklopediyasi, Toshkent, 1986.
MEVALARNI QURITISH JARAYONINING UMUMIY MASALALARI
VA HOSSALARI
katta o‟qituvchi Z.J.Obidov, talaba A.Holmatova (FarPI)
Mevalarni yig`ib-terib olish muddati, daraxt turi va navlarining o`ziga xos
xususiyati, meva maxsulotiga quyiladigan talablar, undan foydalanish xarakteri va
shakllari xisobga olingan xolda belgilanadi.
114
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Quritish va joyida iste`mol qilish uchun mo`njallangan mevalar istemolga
yaroqli bo`lganida ya`ni naviga xos rangga kirganda va mazzaga ega bo`lganda
uziladi. Uzoq joylarga jonatish, uzoq muddatga saqlash va konserva tayorlash uchun
mo`njallangan mevalar (yo`lda va saqlab quyilganda pishirib yetilishi va qayta
ishlash, tashish va xamda saqlash davrida ko`rinishini, sifatini yo`qotmasligi uchun)
texnik pishiqlikda terib olinadi.
Olma va gilos qayta ishlash, joyida istemol qilish uchun to`la pishganida, uzoq
joylarga jo`natish uchun esa to`la pishib etilishidan 4-5 kun oldin terib olinadi.
Olxo`rini uzoq joylarga jo`natish uchun pishib etilishidan 5-7 kun oldin,
mevalari naviga xos rangga kirganida, ularning eti esa yetarli darajada tig`iz
bo`lganida uziladi. Quritish uchun mevalar to`la etilganida uziladi.
O`rik, shaftoli, olma, uzimni quritganda oltingugurt angidridi bilan ishlov
beriladi. Bu ishlov texnologik yo`llanmalar bo`yicha o`tkaziladi.
Dudlangan o`rik ochiq maydonlarga olib chiqib quyiladi, 2-3 kun o`tgach
mevalar teskarisiga ag`dariladi va maxsulot quyosh nuri ta`sirida qorayib ketmasligi
uchun salqin yerga quyib turiladi. Salqin yerga olib quyishda patnislar 10-12 tadan
shtabel usulida taklanadi. Oxirgi patnis teskari qilib maxsulotni quyosh nuridan
saqlash uchun berkitiladi. Turshak quritish muddati 7-10 kun davom etadi. Namlik
16% dan oshmasligi kerak. 28-35% tayyor maxsulot olinadi.
Tukli va tuksiz shaftoli navlari ham quritiladi. Quritish uchun lola, serxosil,
sariq nektarin, elberta, Farxod kabi navlar eng yahshi xisoblanadi. Yuqori sifatli xosil
olish uchun yirik, yahshi yetilgan eti danagidan oson ajraydigan, eti tig‘iz, tarkibida
10-13% qand moddasi va 0.58-0.82% kislota bo‘lgan, kundolang diametric kamida
40 millimetr keladigan mevalar tanlab olinadi.
Shaftolini qirqib, borgak tayyorlanadi. U oltingugurt bilan dudlansa ham,
dudlanmasa ham bo‘laveradi. Tukli va tiksiz shaftolidan dudlab tayyorlangan borgak
yuqori sifatli maxsulot xisoblanadi. Oltingugurt bilan dudlanmagan shaftoli
bargagining shakli to‘g‘ri, etli, ranggi jigar rangdan to‘q jigar ranggacha bo‘ladi.
Blanshirovkalash yo`li bilan quritilgan maxsulotning tovar sifati yaxshilanadi.
Buning uchun yuvilgan mevalar ikkiga bo`linadi, shundan keyin qaynab turgan
suvga bir minut solib blanshirovklangach, quritish uchun jo`natiladi. Mevalarni
blanshirovklashaning dastlabki usuli meva tarkibidagi 25-30% nemlikning
bug`lanishini tezlashtiradi.
Sulfatlar qo`llanilganda quyidagi usullar amalga oshiriladi: blanshirovkalangan
va blanshirovka qilinmagan tuksiz mevalar oltingugurt gazi bilan 25-35 daqiqa
dudlanadi. Blanshirovkalnmagan tukli mevalar esa 45-60 daqiqa blanshirovkalangan
tukli navlar esa 35 daqiqa oltingugurt bilan dudlanadi.
Shu maqsadda xar kilogram yangi mevaga 1.2-1.5 gramm oltingugurt
sarflanadi. Mevalarning po`sti etidan ajratiladi, ular kaustik sodaring qaynab turgani
eritmasida 30 soniya dorilanadi va undan keyin sovuq suvda yuviladi. So`ngra 15
minut dudlanadi va tayyor bo`lgunicha soyada quritiladi. Bu usulda quritilgan tayyor
maxsulot barcha ko`rsatkichlari jixatdan boshqa usulda quritilgan mevalardan ustun
turardi.
Tuksiz mevalarni quritish muddati 7-10 kun, sulfatlanganda 7-13 kun davom
etadi. Tuksiz mevadan 14-20%, tukli mevalardan 13-17% quruq maxsulot olinadi.
115
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Quritish texnologiyasiga to`g`ri rioya qilinganda qurigan mevalar to`g``ri, oval yoki
dumaloq shaklda, etli, rangi och sariqdan och jigarrangacha bo`lishi kerak.
Olma va nokni quritish uchun ularning yoz va kuzda pishib etiladiganm
nordon-shirin, sershira, etli, mazzasi yaxshi navlaridan foydalaniladi.
Olmaning graym oltini, Qishqi oltin olma, Qizil Grafenshtayn, Samarqand
to`ng`ichi, Saratoniy Jonaton, nokning Sovg`a, Klapa sevgili, Vilryams, Dilbar,
Konsetrat va boshqa navlari quritish uchun yaroqli xisoblanadi.
Texnik jixatdan yetuk xisoblanib, daraxtdan uzilgan mevalar istemol qilish
uchun yaroqli xolga kelgunga qadar (meva po`sti sarg`ayib, eti shirin, sersuv
bo`lgunicha) yoyilgan xolda saqlanadi. Shundan so`ng mevalar ajratib sinchiklab
xajmi va sifatiga qarab saralanadi, yuviladi. Chirigan mevalar ajratib olinadi va
chirigan joyi qirqib tashlanadi va aloxida quritiladi.
Olma quyidagi usullardan biri qo`llanilgan xolda quritiladi.
Mevalar qirqiladi va yoyib quritiladi. Qurib tayyor bo`lgan maxsulot
sarg`ishroqdan och jigarrangacha bo`ladi.
Mevalar qirqiladi, sulfatlanadi va quritiladi,qurigan meva och sariqdan sariq
ranggacha bo`ladi.
Mevalar qirqiladi, urug`xonasi tozalanib olinadi, sulfatlangach quritiladi,
quritilgan olma och sariqdan sariq ranggacha bo`ladi.
Mevalar qirqiladi, 2%li osh tuzi eritmasida 5 daqiqa dorilanganidan keyin
quritiladi. (10 litr suvga 200 gramm tuz xisobida)
Quritishda tayyorlangan mevalar ruxlangan yoki zanglamaydigan idishlarga ozozdan joylanadi va shakardan tayyorlngan 65-70%li eritmaga (40-45 daqiqa) solib,
ishlov beriladi.
Olmalarni dudlash uchun 40 daqiqa vaqt sarflab, bir kg olmaga 1.5-2 gr; nikni
dudlash uchun bir soat sarflab, bir kg nokka 2-3 gr oltingugurt ishlatiladi. Olma
bo`laklarini quritishda ikkinchi, uchinchi kuni, nok bo`laklari beshinchi oltinchi kuni
ag`darib qo`yiladi.
Quritish ichki soyada olib boriladi. Quritiladigan olma, nokning namligi 20%,
nok qoqisiniki 24% bo`ladi.
Olma quritish muddati 4-12 kun, nok quritish muddati 10-18 kun davom etadi.
Shunda quritilgan olma qoqi 17-22, nok qoqi 16-18 foizni tashkil etadi.
Olxo`ri, olcha va gilosni tezroq quriritish maqsadida olxo`ri va olcha 0.5%
koustik suyuqligida; olcha 3-5 soniya blanshirovka qilinadi. Gilos mevasi 85-90
daraja isitilgan suvda 2-4 daqiqa blanshirovkalanadi. Ketidan mevalar patnisga bir xil
oraliqda yakka qatlam qilib teriladi va oftobga quritish uchun qoyiladi.3-4 kun
o`tgandan so`ng olxo`ri mevasi ag`dariladi va soyada oxirigacha quritiladi.
O`rik quritish. O`rik Respublikamizda yetishtiriladigan mevalar ichida
xushtaomli, to`yimliligi hamda vitaminlarga boyligi bilan ajralib turadi. Biroq uzoq
saqlanmasligi xam ortish, tushirish ishlariga chidamsizligi tufayli yangiligida istemol
qilinishi mumkin. Uni quritib xam istemol qilinadi. Shuning uchun jumxuryatimizda
etishtiriladigan o`rikning asosiy qismi quritiladi.
Quritishdan oldin zararkunanda ion zararlanadi, ezilgan, xom o`riklar ajratilib,
ifloslanganlari tozalanadi.
116
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
O`rik asosan 3 usulda quritiladi: turmak( danagi bilan birga quritiladi. O`rik
qandliligi navlariga qarab 14-20% kislotaliligi 0.3-1.1% bo`lganda quritish uchun
terishga tavsiya etiladi. Yig`ishtirilganda faqatgina terib olish lozim.
ЙОД ТАНҚИСЛИГИНИ ОЛДИНИ ОЛИШДА ОЗИҚ-ОВҚАТ
ҚЎШИЛМАЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ
И.Р.Асқаров (к.ф.д., профессор, АДУ), О.Ш.Абдуллоев (PhD, катта
ўқитувчи, АДУ), Д.Ризаев (“CIBUS NATURAL” МЧЖ)
Инсон организмида 20-50 мг йод элементи бўлиб, унинг 60 % қисми
қалқонсимон без таркибида, қолган қисми эса мускуллар, тухумдон ва қон
таркибига киради [1]. Унинг кунлик тавсиявий истеъмол меъѐри 150 мкг ни
ташкил этиб, асосий қисми қалқонсимон без томонидан тиреоид ва тиреотроп
гормон ишлаб чиқаришга сарфланади. Бу гормонларнинг асосий вазифаси
моддалар алмашинувини назорат қилиш бўлиб, организмнинг ўсиши ва
ривожланишида муҳим рол ўйнайди. Шунинг учун йод танқислиги инсон
организмининг нормал ривожланишига катта тўсиқдир. Бу муаммо денгиз бўйи
мамлакатларда бир оз енгил кўринсада, денгиздан йироқ, кундалик
маҳсулотларида денгиз маҳсулотлари кам бўлган бизнинг ўлкамиздек
ҳудудларда актуал касб этади. Ҳозирги кунда йод танқислигини турли
фармацевтик препаратлар, йодланган ош тузи, ун маҳсулотлари кабилар билан
бартараф этишга уринилмоқда. Мазкур маҳсулотлар таркибига асосан KJ, KJO3
ва бошқа ноорганик йод бирикмалари қўшилади. Тадқиқотлар шуни
кўрсатадики, мазкур йоднинг 80 % қисми 48 соат ичида организмдан чиқиб
кетади [2].
Ёш авлоднинг нормал ўсиши, ақлий қобилиятининг муносиб
ривожланишида таркибида осон ўзлаштириладиган табиий йод тутувчи
экологик тоза озиқ-овқат маҳсулотларининг ўрни беқиѐс. Қуйидаги жадвалда
таркибида йод миқдори юқори бўлган айрим маҳсулотлар келтирилган.
Маҳсулот
Треска балиғи
Лосос
Креветка
Денгиз карами
Йод миқдори, мг/100
г
350
200
190
150-200
Маҳсулот
Олма уруғи
Хурмо
Отқулоқ
Мол гўшти
Йод миқдори, мг/100
г
70
30
20
12
Жадвалдан кўриниб турибдики, аксарият йод элементига бой бўлган
маҳсулотлар таннархи юқори. Олма уруғи эса таркибида амигдалин моддаси
бўлганлиги сабабли кўп миқдорда истеъмол қилиш мумкин эмас. Хурмо
таркибидаги танин моддасининг қон босимини тушириш хусусияти ҳам етарли
миқдорда истеъмол қилишга тўсиқ яратади.
Биз томонимиздан олиб борилган тадқиқотлар натижасида чиқинди
сифатида ташлаб юбориладиган ѐнғоқ пардаси таркибида 80 мг/кг гача
миқдорда йод сақлаши маълум бўлди. Халқ табобатида ҳам ѐнғоқ пардасининг
спиртли экстракти йод етишмовчилигидан келиб чиқадиган буқоқ касаллигини
117
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
даволашда ишлатилади. Лекин болалар ва ҳомиладор аѐллар томонидан
истеъмол қилиниши ноқулай. Махсус усуллар билан олинган сувли экстрактида
йоднинг концентрацияси 33,3 мг/кг гача оширишга эришилди. ―CIBUS
NATURAL‖ МЧЖ томонидан ишлаб чиқарилаѐтган 400 г ли ―Limonella‖,
―Курага‖ каби витаминли мевалар қоришмаси таркибидаги йоднинг миқдорини
ошириш учун уларга ѐнғоқ пардасининг сувли экстрактидан 15-20 мл қўшилиб
янги табиий йодга бой бўлган ―Витамикс‖ озиқ-овқат қўшилмаси яратилди.
Мазкур маҳсулотдан 2 ош қошиқ миқдорини 200 мл сувда суюлтириш билан
олинган шарбат таркибида 4-8 ѐшли боланинг кундалик рационининг ¼
қисмини қоплаш учун етарли бўлган 25 мкг йод мавжуд. Яъни шундай
шарбатдан бир кунда 4 маҳал ичиш билан боланинг йодга бўлган эҳтиѐжи тўла
қондирилади.
Маҳсулотлар таркибидаги йодни адабиѐт [3] асосида титриметрик усул
билан аниқланди. Ҳозирги кунда ѐнғоқ пардасидан олинган сувли экстрактнинг
тўлиқ кимѐвий таркиби ҳамда инсон организмидаги метаболизми тадқиқ
этилмоқда.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. http://www.vitus.by/company/news/yod-v-organizme-cheloveka/ - Йод в
организме человека.
2. https://balama.ru/kj.htm - Описание и технические характеристики йодида
калия.
3. Определение массовой доли йода в пищевых продуктах и сырье
титриметрическим методом: Методическое указания. - М.: Федеральный центр
госсанэпинадзора Минздрава России, 2012, - 15 с.
ИССЛЕДОВАНИЕ РАВНОВЕСНОГО СОСТОЯНИЯ СМЕСИ
"ГЕКСАН-ЖИРНЫЕ КИСЛОТЫ (С10-С16)"
А.Хамдамов, Д.Сарибаева, О.Аскарова (НамИТИ)
В маслоэкстракционном производстве растительное масло получается
путем экстракции масла в растворитель - экстракционный бензин. Затем из
полученного раствора – мисцеллы удаляется летучий компонент – бензин в
установке перегонки растворителя - дистилляторах. Обычно хлопковое масло
после предварительной дистилляции подвергается
окончательной
дистилляции, где под воздействием острого водяного пара при температуре,
превышающей 100 0С, из масла удаляются остатки бензина. При окончательной
дистилляции мисцеллы вместе с бензином в паровую фазу частично переходят
имеющиеся в масле жирные кислоты (каприновая, лауриновая, миристиновая,
пальмитиновая). При существующих технологиях имеющиеся
жирные
кислоты с бензином вместе конденсируются и направляются в емкость для
растворителя, где собранный растворитель обратно возвращается в
производство. Развитие техники и технологии перегонки и разработанные нами
установки ректификации позволяют уловить отдельные пары жирных кислот из
118
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
паров окончательного дистиллятора. И тем самым организуется
дополнительная прибыль для маслоэкстракционных производств. Для расчета
оборудования, в котором протекает процесс ректификации, необходимо знать
условия равновесия между кипящей жидкой смесью и образующимися из нее
парами.
Нами рассматриваются вопросы определения равновесного состояния
экстракционного бензина и жирных кислот при окончательной дистилляции.
Разные жирные кислоты с различном количеством углеродной связи имеют
различные степени конденсации в барометрическом конденсаторе. Для того,
чтобы определить долю жирных кислот(С10-С16) во вторичных парах после
окончательной дистилляции нами определены равновесное состояние системы
жирных кислот(С10-С16) и экстракционного бензина. Экстракционный бензин в
основном состоит из гексана, поэтому иногда его называют техническим
гексаном. Он имеет формулу С6Н14, а каприновая кислота имеет формулу
С10Н20О2, лауриновая С12Н24О2, миристиновая С14Н28О2, пальмитиновая
С16Н32О2.
Давления насыщенных паров гексана можно определить по формуле
Антуана[2]
B
lg P A
t C
(1)
где А=6,87773; В=1171,530; С=224,366; t-температура.
Для определения давления насыщенных паров
использована формула Нернста[3]
жирных
lg P
0
4.571T
1.75 lg T
4.571
T C
кислот
(2)
Формализация математического описания начата с представления
равновесного состояния молекул летучего компонента (жирной кислоты и
гексана) для различных температур системы
x
y
(3)
1 1 x
где х и у - молярные доли низкокипящего компонента А в жидкости и в
равновесном паре;
α = р1/р2 - коэффициент относительной летучести.
Для расчета значения α - коэффициент относительной летучести
определено равновесное состояние для различных температур в перегонке с
инертным газом. Из таблицы найдем α, например, при температуре 60 0С равна
α=32758, при температуре 2600С равна α=47,4.
Если в хлопковом масле доля жирных кислот значительна, то на фоне
этого
можно
будет
использовать
дополнительное
оборудование,
способствующее разделению экстракционного бензина от жирных кислот, и
получение жирных кислот
дает дополнительный эффект. Поэтому для
определения равновесного состояния нами рассмотрен ряд вопросов и
построена компьютерная модель равновесное состояние.
Подставив найденные значения в уравнения определяем t-(x,y) диаграммы.
119
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Нами определены
t-(x,y) диаграммы для смеси
1-«гексанпальмитиновая кислота», 2-«гексан-миристиновая кислота», 3-«гексанлауриновая кислота», 4- «гексан-каприновая кислота», в различных давлениях
а- Робщ= 50 мм.рт.ст, б- Робщ=100 мм.рт.ст, в- Робщ=150 мм.рт.ст, г- Робщ=200
мм.рт.ст.
Известно, что с повышением числа углеродных атомов их температура
кипения возрастает. Температура кипения смеси зависит от доли содержащихся
в ней компонентов.
Как видно из рисунка, температура кипения гексана ниже температуры
кипения каприновой кислотой С10, причем по мере увеличения в смеси
содержания каприновой кислоты температура кипения повышается.
Из диаграммы видно, что жидкость и пар в состоянии равновесия имеют
одинаковую температуру, поэтому точки, соответствующие равновесии
составам жидкой и паровой фаз, располагаются на диаграмме на одной
горизонтальной прямой линии (А1В1); причем точка А1 характеризует состав
жидкой фазы жирных кислот; а точка В1 – состав равновесной паровой фазы.
На наш взгляд более выгодным для разделения в компоненты в
производстве является создание схемы высокотемпературной окончательной
дистилляции. В этом случае равновесное состояние паров при температуре 150
0
С показывает, что доля каприновой кислоты в паровой фазе увеличивается, она
составляет 90 %, при повышении температуры до 200 0С концентрация
каприновой кислоты в паровой фазе составляет 10 %. Для системы гексан лауриновая кислота равновесное состояние паров при температуре 150 0С
показывает, что доля лауриновой кислоты в паровой фазе увеличивается, она
составляет 91 %, при повышении температуры до 200 0С концентрация
каприновой кислоты в паровой фазе составляет 63 %. Для системы гексан миристиновая кислота равновесное состояние паров при температуре 150 0С
показывает, что доля кислоты в паровой фазе увеличивается, она составляет 98
120
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
%, при повышении температуры до
200 0С концентрация миристиновой
кислоты в паровой фазе составляет 85 %. Для системы гексан - пальмитиновой
кислоты равновесное состояние паров при температура 150 0С показывает, что
доля кислоты в паровой фазе увеличивается, она составляет 99 %, при
повышении температуры до 200 0С концентрация пальмитиновая кислоты в
паровой фазе составляет 93 %.
Это говорит о том, что с использованием процесса окончательной
дистилляции в паровую фазу можно будет переводить значительную часть
жирных кислот. Это способствует в окончательном дистилляторе получить
определенную часть жирных кислот с большим экономическом эффектом,
кроме того окончательная дистилляция может работать в свое роде
дезодоратором.
Список литературы
1. Е.Е.Файнберг, «Ректификация природных жирных кислот и высших
жирных спиртов», Пищевая промышленность, Москва 1970 г., 183 стр.
2. The Mathworks Inc., «Simulink - Simulation and Model-Based Design»,
http://www.mathworks.com/products/simulink.
ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИНИ ХАВФСИЗЛИГИ ВА УЛАРНИНГ
СИФАТ ДАРАЖАСИНИНГ АҲАМИЯТИ
талабалар Ж.Эгамов, Х.Эргашхўжаева (НамМТИ),
асс. Р.Медатов (Фар ПИ)
Ҳозирги кунда асосий эътибор озиқ-овқат хавфсизлигига давлатимиз
томонидан катта эътибор берилиши жумладан, озиқ – овқат маҳсулотлари
назорати ва хавфсизлиги асосан турли озиқ-овқат маҳсулотларини етиштириш,
уларни тайѐрлаш технологияси, жойлаш ва сақлаш шарт-шароитлари, сифат
белгилари, шунингдек, сифатига таъсир этувчи омилларни комплекс равишда
ўрганади. Кимѐ, микробиология, физиология, табиатшунослик, экология,
технология каби озиқ-овқат маҳсулотларининг сифат кўрсаткичлари, уларни
қайта ишлаш, сақлаш ва истеъмол қилишда бўладиган кимъѐ ва физиологик
ўзгаришларни масалан,
гўшт, сут,балиқ, консерваланган сабзавот ва
меваларни ва бошқа озиқ-овқат товарлари кишининг овқатга бўлган эҳтиѐжини
қондиради.
Озиқ - овқат маҳсулотларига киши эҳтиѐжини қондириш нуқтаи
назаридан маълум талаблар қўйилади; биринчидан ҳар қандай маҳсулот
овқатлик қийматига эга бўлиши, яъни, таркибида тўйимли моддалар (оқсил, ѐғ,
углевод) бўлиши; иккинчидан- киши организми учун зарарсиз бўлиши
таркибида заҳарли модда бўлмаслиги) ва учинчидан – маълум таъмга эга
бўлиши зарур. Ҳозирги замон озиқ-овқат саноати муҳандис ва бошқа
ходимлардан ишлаб чиқарилаѐтган маҳсулотлари таркибида қандай кимѐвий
моддалар борлигини чуқур билишни талаб қилади, чунки бу моддаларни билиш
истеъмолчилар организмида содир бўладиган турли физиологик ва патологик
жараѐнлар моҳиятини тушунишга ѐрдам беради.
Ҳозирги вақтда ер юзи
121
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
аҳолиси бир суткада 4 – 4,5 млн.т. овқат истеъмол қилаѐтган бўлса, 2030 йилга
бориб бу сон жуда ортиб кетади шунинг учун тайѐрланаѐтган озиқ-овқат
фақат салмоғи билангина эмас, балки сифати билан ҳам истеъмолчиларга
маъқул бўлиши керак. Озиқ-овқат маҳсулотларини назоратдан ўтказиш яни
сифатга жавоб бериш ѐки бермаслигини аниқлаш. Ўзбекистон Респуликасида
ишлаб чиқарилаѐтган озиқ-овқат маҳсулотларини таркибини, энергетик
манбаини, озуқавий қийматини текшириш ва назорат қилиш.
Давлат ҳудудига экспорт ва инпорт килинаѐтган озиқ –овқат
маҳсулотларининг сифат жиҳатдан назоратдан ўтказиш. Ишлаб чиқарилаѐтган
сут, гўшт ва дон маҳсулотлари сифатини текшириб бериш ишлаб
чиқарилаѐтган маҳсулотларига кўшиладиган консервантларини анализ қилиш.
Ўзбекистонда хавфсиз озиқ –овқат маҳсулотларини яни юқори сифатли,
экологик тоза, зарарли элементлар бўлмаган маҳсулотлар ишлаб чиқаришни
текшириш, санитария, ветенерия нормаларига мослигини назорат қилиб
боришдан иборат бўлади.
Ўзбекистон Республикасининг озиқ –овқат маҳсулотлари сифати ва
хавфсизлиги тўғрисидаги қонунига таклифлар: озиқ –овқат маҳсулотлар хомашѐсига алоҳида талаблар белгилаш ва қишлоқ хўжалигида қўлланиладиган
кимѐвий воситалар агрохимиклар бегона усимликлар, ўтлар, ўсимлик
касалликлари учун ишлатиладиган кимѐвий моддаларни озиқ –овқат
маҳсулотлари хавфсизлигига тахдид солишини назорат қилишда асосий омил
бўлиади. Давлат корхоналарида кўпроқ фойда куриш мақсадида
консервантларни нормадан ортиқ қўшиш натижасида кимѐвий моддаларнинг
ортиб кетиши ва уларнинг инсон саломатлигига зарар етказишини олдини олиш
озиқ –овқат маҳсулотларининг зарарзилиги таминланади, иккинчидан ишлаб
чиқарилаѐтган маҳсулотни сифатлилиги ва узоқ муддатлилиги таминланади,
учинчидан рақобатбардош яни чет давлатларига сотиш ва халқ (истемолчилар)
орасида ижобий қабул қилинади энг асосийси иқтисодиѐтни ўсишига хам
ижобий тасир кўрсатади
Адабиѐтлар
1. Р.Орипов, И.Сулаймонов, Э.Умурзаков Кишлок хужалик маҳсулотларини
кайта ишлаш ва саклаш технолоияси. Т. ―Мехнат‖, 1991 й.
2. Расулов А. Сабзавот ва полиз маҳсулотларини саклаш, Т. ―Узбекистон‖,
1980 й.
3. М.Набиев. В.Шальнев, А.Иброхимов. Шифобахш неъматлар. Т.―Мехнат‖
1989 й.
ДОННИ ЕТИШТИРИШ ВА САҚЛАШ ДАВОМИДА ХАШОРАТ ВА
МИКРООРГАНИЗМЛАР БИЛАН ЗАРАРЛАНИШИНИ САЛБИЙ
ОҚИБАТЛАРИНИ ОЛДИНИ ОЛИШ
талаба Х. Усманов (Нам МТИ), асс. М. Абдураззақова,
к. ўқ. Н. Курбанов (Нам МТИ)
Ҳозирги кунда ишлаб чиқариш саноатини янада такомиллаштириш ва
инновацион технологияларда маҳсулотларни тайѐрлаб бериш, долзарблиги
истеъмолчиларга боғлиқлиқ намоѐн бўлиб келмоқда.
122
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Қишлоқ хужалигини ривожлантиришда деҳқон фермер хўжаликларда ва
томорқада етиштирилаѐтган экинларнинг кўп қисмини донли экинлар ташкил
этмоқда. Шу билан бирга чорвачиликни ривожлантиришга хам катта эътибор
қаратилмоқда ва соҳани ривожлантириш бўйича Давлат Дастури ҳамда ЎзР
Президентининг Қарори қабул қилинган. Буғдой донини етиштиришда фасл
инжиқликлари ва об-хавони ўзгариб туриши оқибатида донлар дала
майдонларида турли хил касалликларга жумладан, тошбақасимон кана,
кампирчопон қоракосов замбуруғи каби касалликлар билан зарарланишига
сабаб бўлмоқда. Тошбақасимон кана - бу донни сут даврида донга зарар
етказиб, озуқавий қиймати камайишига, қуруқ модда, минерал ва витаминлар
билан тўйина олмаслигига сабаб бўлади.
Донни массасидаги микроорганизмлар-дондаги қуруқ моддаларнинг
йўколиш
миқдори
ва
дон
сифатининг
ѐмонлашув
даражаси
микроорганизмларнинг ривожланиши шароити ва уларнинг фаол хаѐт кечириш
муддатига боғлиқ бўлган бўлиб, дон массасига микроорганизмлар қуйидагича
таъсир килади:
1. Дон партиясининг тозалиги бузилади (ранги, хиди, мазаси
ѐмонлашади);
2. Доннинг уруғбоплик, харидоргир хусусиятлари камаяди;
3. Дон массаси захарлилик хусусиятини намоѐн килади;
4. Дон массасининг микроорганизмлар хаѐт фаолияти натижасида
харорати кўтарилади;
5. Дондаги қуруқ моддалар йукола бошлайди.
Микроорганизмлар ривожининг дастлабки боскичи ташки жихатдан
сезиларсиз булиб кечади. Бу холатни дон массаси микрофлорасининг
динамикасини кузатиб аник белгилаш мумкин, зеро бу пайтда хали донда
бузилишнинг хеч бир аломатлари кузатилмасада бу боскичнинг хавфлилиги
шундан иборатки, бактерия ва замбуруглар ўзларининг фаол ривожланиши
учун имконият топгач, дон массасида уз-узидан қизиш ѐки димикиш ва чириш
боскичларини келтириб чиқаради. Дон массасида микроорганизмларнинг фаол
ривожланишига йўл кўйиб бўлмайди. Шунинг учун донларни дала шароитида
ўсиш даврларида керакли ва тавсия этилган кимѐвий перепаратлардан оқилона
ўз вақтида фойдаланишни тавсия этилади.Дон массасининг захарлилик
хусусияти таркибига қоракосов, фузариозли донлар, захарли аралашмалар
(масалан, кампирчопон) ва бошкалар тушиб колганда захарлилик хусусиятини
намоѐн килади. Хозирги пайтда захарли донлар хосил бўлишининг янги
сабаблари хам аниқланган.
Саклашда дон юзасида турли хил моғорли замбуругларнинг, айникса,
Aspergillus ва Penicillium замбуругларининг ривожланиши окибатида улардан
одам ва хайвон организми учун ута захарли моддалар - микотоксинлар ажралиб
чикади. Улар замбуругларнинг куйи молекуляр иккиламчи метаболитларини
намоѐн килиб,турли хил кимѐвий табиатга эгадир.
Могорли замбуруглар 200 дан зиѐдрок захарли моддаларни ажратиб
чикариш хусусиятларига эга бўлиб донда хосил буладиган микотоксинлар
куйидагича туркумланадилар: афлотоксинлар, охратоксинлар, зераленон ва
123
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
трихотецен табиатли фузариотоксинлар. Бунақа турдаги кўпгина токсинлар
одам ва хайвон организмига канцероген таъсирлар курсатади. Кучли
токсинлардан айримларининг организмда қисқа вакт булиши хам жигарга катта
зарар етказади. Донда учрайдиган замбуруглардан Asp.flavus, Asp. fumigatus,
Asp. clavatus, Asp. oryzae, Penicillium,
Rhizopus, Fuzarium ва бошкалар захарли токсинларни чикаради.
Буғдой донининг бу дала хашорати билан шикастланиши жанубий ва
шарқий Европада, Шимолий Африка, Ғарбий Осиѐда кузатилади. Бу хашорат
ва касалликлар Украина, Шимолий Кавказ, Қирғизистонда кенг тарқалган.
Лекин бизнинг худудимизда ҳам бу ҳол кузатилади. Тошбақасимон кана дон
билан озиқланиб, ҳосилга катта зарар етказади, шу билан бирга доннинг
нонвойлик хусусиятини камайтиради. Шикастланган донни ташқи кўриниши
бўйича қуйидагича аниқлаб олиш мумкин:
- дон устида қора нуқта кўринишида укол изи бўлиб, атрофида оч сариқ
доғ ҳосил бўлади;
- дон устида шундай доғ бўлиб, дон деформацияланган, укол изисиз.
- доннинг муртак қисмида укол изисиз, деформациясиз, фақат оқ-сариқ доғ
бўлади.
Сутли фазасида шикастланган дон пуч, усти нотекис кўринишда бўлади.
Кананинг сўлаги таркибида фаол ҳолда протелолитик ва амилолитик
ферментлар бўлиб, улар эндоспермни юмшатиб, оқсилни, крахмални
парчалайди. Ювилган клейковина суюқ массага айланади, айрим ҳолларда эса
клейковина уқаланиб, ювиб бўлмайдиган даражага келиб қолади. Дон
партиясининг 3-5% шикастланиши натижасида, бундай дондан олинган ун нон
ѐпишга умуман яроқсиз бўлиши мумкин.
Ўзбекистон Республикасида районлаштирилган буғдой навларидан 40
тадан ортиғи экилмоқда. Шулардан, кўпчилиги Ўзбекистон Республикасида
яратилган. Республикамизда яратилган ва экиладиган кузги юмшоқ навлари:
Бўзсув-1, Ғайрат, Зумрат, Грекум 439, Кўкбулоқ, Маржон, Оқ буғдой, Санзор
4, Санзор 6, тез пишар, Унумли буғдой, Чиллаки, Хосилдор, Шердор, Ёнбош.
Кузги қаттиқ буғдой навлари: Александровка, Истиқлол, Карлик 85,
Леукурум 3, Марварит, Маккуз 3. баҳорги юмшоқ буғдойнинг қуйидаги
навлари экилади: Гиза 163 (Болгария), Тетрадур (Франция), Садс 1 (Болгария),
Сурхак 5688 (Тожикистон), Неодур (Франция).
Республика миқиѐсида суғориладиган ерларда экилаѐтган бошоқли донлар
айрим навларнинг тавсифи.―Купава‖ нави. Кузгу юмшоқ буғдой ўртапишар,
бўйи 90-100 см. Бошоғи йирик, узунлиги 10-11 см, қилтиқсиз. Донини сифатига
кўра ―кучли‖ буғдойлар турига киради. Дони-қизил, 1000 дона донинг вазни 4042 гр. Донинг миқдоридаги клейковина миқдори – 32,8%. Шаффофлиги – 70%
дон натураси 780 грл ѐтиб қолишига чидамли. Қора куя, ун шудринг ва бошоқ
фузариозига чидамли. Қурғоқчиликка ўртача чидамли. Ўртача хосилдорлиги –
70 ц.га минера ўғитларга талабчан. Экиш меъѐри гектарига 4,0-5,0 млн унувчан
уруғ хисобидабуғдой донини кўриши 1-расм келтирилган бўлиб
124
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1-расм. 1-қилтиқли юмшоқ буғдой; 2-қилтиқсиз юмшоқ буғдой; 3-қаттиқ
буғдой; 4-якка донли маданий буғдой; 5-қўш донли буғдой ѐки полба; 6Тимофеев буғдойи; 7-полоникум; 8-паст бўйли буғдой; 9-тургидум.
Юқоридаги буғдой навларини тошбақасимон кана хашорати билан
зарарланиш эҳтимоли камроқ кутилган навларидан экиш ва кутилган хосил
олиш учун керакли агротадбирлар қўлланилса, касалланиш босқичларини дала
шароитида бартараф этилса сифатли талаб даражадаги ун махсулотларига
эришилади.
YANTOQ O‟SIMLIGI VA UNDAN TAYYORLANGAN
DAMLAMANING SHIFOBAXSH HUSUSIYATLARI
Magistr S.X.Toshboyeva, dots.X.M.Qanoatov, talaba N.A.Salimov
(NamMTI)
Ma‘lumki rivojlanish yo‘liga o‘tgan O‘zbekiston turli sohalarda bo‘lgani
kabi oziq-ovqat sanoati, eksport import salohiyati va ishlab chiqarishida ham sezilarli
yutuqlarga erishdi. Buni yaqqol yurtizim aholisining ovqatlanish, oziq-ovqat
mahsulotlarining xaridi,ularning sifat darajasiga bo‘lgan e‘tiborida ko‘rish
mumkin.Bundan tashqari chiqarilayotgan qaror va farmonlarda ham oziq-ovqat
xavfsizligi eksport- import qilinayotgan oziq-ovqat mahsulotlariga qo‘yilayotgan sifat
talablari ishlab chiqarishda tabiiy xom ashyodan o‘zimizning milliy ruhdagi
mahsulotlarni ko‘paytirish ekspor salohiyatini oshirish ichki bozorni jahon
standartlari darajasidagi mahsulotlar bilan to‘ldirishga qaratilmoqda.
Mamlakatning oziq-ovqat xavfsizligini yanada ta‘minlash,bozorni sifatli
xavfsiz va arzon oziq-ovqat mahsulotlari bilan to‘ldirish,aholining xarid
imkoniyatlarini mustahkamlash,tashqi iqtisodiy faoliyatni liberalllashtirish va
sog'lom raqobat muhitini rivojlantirish,shunungdek,mazkur sohadagi mavjud tizimli
muammolarga barham berish.
O‘zbekiston mintaqasi shifobaxsh o‘simliklar va meva- sabzavotlarga boy
hisoblanadi. Jumladan ovqat hazm qilish me‘yorlashtiruvchilarini mahalliy
o‘simliklardan tayyorlashda ulardan dorilar, damlamalar, choylar, nastoykalar,
ekstraktlar va kukunlar ajratib olish keng yo‘lga qo‘yilgan.
125
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ilmiy-meditsina va halq tabobati rivojiga ko‘plab olimlar o‘z xissalarini
qo‘shganlar. Hususan Sharqda va Yevropada mashhur bo‘lgan Abu Ali ibn Sino
o‘zining shoh asari bo‘lgan «Tib qonunlari» da mingdan ortiq shifobaxsh
o‘simliklarni keltirib o‘tgan (Tib qonunlari II, V tomlar). Unda hazm organlarida
bo‘ladigan o‘zgarishlar, ularni kelib chiqish sabablari, ovqat hazmini
me‘yorlashtirishdagi shifobaxsh o‘simliklarni ahamiyatlari haqida ko‘plab
tavsiyalarni keltirib o‘tgan.
Ilmiy-tadqiqot ishidan asosiy maqsad ovqat hazmini me‘yorlashtirishda biologik
faol moddalar (Efir moylari, alkaloidlar, glikozidlar, kumarin va furokumarinlar) ga
boy mahalliy o‘simliklardan tayyorlanadigan shifobaxsh ichimlik vositalarini
yaratish, shu asosida tabiiy va shifobaxsh hamma yoshdagilarning istemoli uchun
yaroqli bo‘lgan ichimlik vositalarini o‘rnini kengaytirishdan iborat.
Biz quyidagilarga asoslangan holda dasht va cho‘l yovvoyi o‘simligi bo‘lgan
yantoq o‘simligi va undan tayyorlanadigan oshqozon va ichak sistemasi, jigar
faoliyatini yaxshilash mavjud kasalliklarni oldini olish davolash uchun yordam
beruvchi shifobaxsh ichimlikni tavsiya etamiz.
Yantoq-alhagi pseudalhagi qovurg‘ali dukkakli oilaga mansub. Bu chuqur ildiz
tizimiga ega dasht va cho‘l yovvoyi o‘simligi. Ildiz balandligi 1 m.gacha, kuchli
tarvaqaylab ketgan, barglar muntazam tartibga ega. O‘simliklarning uzunligi bir xil,
barglari biroz ko‘proq bo‘lishi mumkin. Qizil va pushti rangdagi gullar tikan ustida 38 tagacha to‘planadi. Gul tuzilishi odatda bir bo‘g‘indir.yantoq guli qizil yoki
pushti;qisqaroq. Mevasi buyrak shaklida, 4-5 urug‘lar bilan biroz egri yoki to‘g‘ri
yalang‘och bo‘lishi mumkin. U maydan to avgustgacha gullaydi. Meva yetishtirish
iyuldan boshlanadi.Yantoq dukkakdoshlar oilasiga mansub ko‘p yillik begona o‘tlar
turkumiga kiradi.
Yantoqning yer ustki qismi qishda qurib qoladi.Bahorda ildiz bo‘g‘zidagi
kurtaklardan yangi poyalar o‘sib chiqadi. Urug‘ va ildiz bachkilardan ko‘payadi.
Urug‘ po‘stlog‘i qattiq bo‘lgani uchun juda sekin o‘sadi. Yantoq yaxshi asal beruvchi
o‘simlik. Guli va ildizidan xalq tabobatida turli damlamalar tayyorlanadi.
Yantoq farmakopoeal o‘simlik bo‘lmasada olimlar uning foydali hislatlarini
inkor qilmaydi. Yantoqning jigar parenximasining funksiyalarini tuzilishini va
metobolizmini normallashtirishda muhim o‘rin tutadi. Yantoq jigar serrozi, xalestitit,
gepatoz, o‘tkir virusli va toksik gepatittlarda preparat sifatida beriladi. U jigarni
davolashda gepatotoksik ta‘sirga ega bo‘lib,j elmentiaz va jigar infeksiyasiyalarini
himoyalashda ishlatiladi. Uning tarkibida insulin ta‘siriga ega bo‘lgan modda bo‘lib,
u qondagi shakar miqdorini kamaytirishga qodir. Bundan tashqari yantoq suyaklarni
mustahkamlashda va yurak qon tomir kasalliklarini oldini olishda qo‘llaniladi. U
jigarga foydali bo‘lgan qushqo‘nmas o‘simlikka o‘xshab ketadi. U noyob tabiiy
gepatoprotektorlar guruhiga mansub bir yillik buta. Butun o‘simlik tanasi sharsimon
shaklda mayda tishli barglardan iborat. Urug‘idan kichik shakldagi meva paydo
bo‘ladi, sho‘r ta‘mga ega. Yantoq tepalik hududlarda, tog‘ tizmasining qumlik, tosh
yoki quruq qumli tuproqlarida o‘sadi. U yoshligida yumshoq, vaqt o‘tishi bilan
ingichka novdali o‘simlikka aylanadi. Yantoqning barglari asosan uzun, slindrli yoki
yarim slindrli shaklda bo‘ladi. O‘simlik 100 sm balandlikkacha ko‘tarilgan, gullari
yashil yoki oq-pushti rangda bo‘ladi. Gulining formulasi O(5) T5P(2). Iyuldan
126
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
sentabrgacha gullaydi va avgust oyida meva tugadi. Yantoq noyob shifobaxsh
xususiyatga ega bo‘lib, sho‘rlangan tuproqlarning aniq ko‘rinmaydigan hududlarida
o‘sadi.
Biz yuqoridagi masalalarga asoslangan holda yantoq ichimligidan tayyorlangan
ichimlikning fizik kimyoviy ko‘rsatkichlarini taqdim etamiz.
3-jadval
Ko‘rsatkichlar nomi
Me‘yori
GOST
Ichimlikdagi
quruq
6.0
6687.2
modda miqdori
Kislotaliligi %.
0.9
6687.4
Ichimlikdagi
uglevod
5.5
5388.3
miqdori
Energetik qiymati (kkal)
22.0
Standart metodika
Saqlanish muddati (ko‘p)
7
GOST 6687
Yuqoridagi jadvalni tahlili shuni ko‘rsatdiki, quruq modda miqdori 6%,
kislotaliligi 0,9 %,uglevod miqdori 5,5 %, saqlanish muddati 7 kun bo‘lib, bu
ichimlikni energetic quvvati 22 kkal ni tashkil etdi.
Yantoqdagidagi kaliyning yuqori kontsentratsiyasi tufayli o'simlikdan
foydalanish yurak-qon tomir tizimiga ijobiy ta'sir ko'rsatadi, ishemik kasallik va
boshqa kasalliklar uchun profilaktik chora sifatida xizmat qiladi. Yantoq qon
tomirlarini tozalashga yordam beradi, qondagi "yomon" xolesterol darajasini
pasaytiradi, bemorlarga va yurak xurujlariga olib kelishi mumkin bo'lgan
aterosklerotik plakatlardan xalos bo'ladi.
YOVVOYI HOLDA O‟SADIGAN YANTOQ O‟SIMLIGIDAN
SHIFOBAXSH ICHIMLIKNI ORGANOLEPTIK KO‟RSATKICHLARI
TAHLILI.
magistr S.X.Toshboyeva, dots.L.Mamajanov, dots.Sh.Ataxanov (Nam.MTI).
Mustaqillik yillarida respublika raxbaryati barcha sohalarni rivojlantirishga
alohida e‘tibor qaratdi va bu sa‘yi harakatlar o‘zining ijobiy natijasini bermoqda.
Xususan mamlakatda eksport-import operatsiyalarini tartibga solish va
soddalashtirish,talab yuqori bo‘lgan oziq-ovqat tovarlarini import qilishda to‘siq va
cheklovlarni bartaraf etish tashqi iqtisodiy faoliyat subyektlarining huquqlarini
himoya qilish kafolatlarini kuchaytirish bo‘yicha izchil chora-tadbirlar amalga
oshirildi.
Bundan tashqari insonlarning ist‘emol ma‘daniyati yuksaldi,insonlar ongida
sifatli oziq ovqat istemol qilishga talab ortib bord. Tabiiy holki yurtimizda olib
borilayotgan siyosat aholini sifatli,arzon va tabiiy oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab
chiqarish ularni fiziologik m‘yor talablari asosida bunday mahsulotlar bilan
talabini qondirishga qaratilmoqda.
Oziq-ovqat mahsulotlarini sifatini va oziqaviy qiymatini ortishi, orgonoleptik
ko‘rsatkichlarini yuqoriligi bu mahsulotlar ko‘p iste‘mol qilish hamda texnikani
127
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
rivojlanishi tufayli kam xarakatchanlik aholi orasida turli kasalliklar ko‘payishiga
ham olib kelmoqda (masalan ortiqcha vazn, qon bosimi, qandli diabet, oshqozon
ichak va jigar bilan bog‘liq bo‘lgan kasalliklar shular jumlasidandir).
Hozirgi kunda bunday kasalliklarga qarshi turli giyoh va damlamalar bilan
davolashga alohida e‘tibor berilmoqda.Bunday giyohlarni ko‘pligi va keng
miqyosdagi assortimenti uchun O‘zbekiston juda qulay mintaqa hisoblanadi.
Xususan biologik faol moddalarni mahalliy o‘simliklardan tayyorlash va shu
asosida inson organizmining biokimyosi, mikrobiologiyasi, anatomofiziologiyasi,
ovqat hazmiga va hazm organlaridagi
o‘zgarishlarga doir bir qator ilmiytadqiqotlar olib borilmoqda.
Bugun biz yantoq yovvoyi o‘simligidan oshqozon ichak va jigar kasalliklarini
davolash, oldini olish borasida shifobaxsh ichimlik texnologiyasini taqdim
etmoqchimiz.
Yantoq-alhagi pseudalhagi qovurg‘ali dukkakli oilaga mansub.Bu chuqur ildiz
tizimiga ega dasht va cho‘l yovvoyi o‘simligi.Ildiz balandligi 1 m.gacha,kuchli
tarvaqaylab ketgan.barglar muntazam tartibga ega,uzun bo‘yli kurtak tasvirlari
sinuslari o‘zgartiriladi.O‘simliklarning uzunligi bir xil,barglari biroz ko‘proq
bo‘lishi mumkin.Qizil va pushti rangdagi gullar tikan ustida 3-8 tagacha
to‘planadi.Gul tuzilishi odatda bir bo‘g‘indir.yantoq guli qizil yoki pushti,qisqaroq.
Mevasi buyrak shaklida,4-5 urug‘lar bilan biroz egri yoki to‘g‘ri yalang‘och
bo‘lishi mumkin.U maydan to avgustgacha gullaydi. Meva yetishtirish iyuldan
boshlanadi.Yantoq dukkakdoshlar oilasiga mansub ko‘p yillik begona o‘tlar
turkumiga kiradi.O‘rta Osiyoning dasht,cho‘l,chala cho‘llarida hamda Rossiyaning
Yevropa qismidagi chalacho‘l rayonlarida 5 turi ma‘lum.O‘zbekistonda
yantoqning soxta yantoq va qirg‘iz yantoq turlari mavjud. Biz yantoqdan turli
komponentlar kompozitsiyasi asosida salqin ichimliklar texnologiyasini ishlab
chiqdik.Tayyorlangan ichimlikni orgonoleptik ko‘rsatkichlarini tahlil qildik.
Yantoqdan tayyorlangan ichimlikning organoleptik ko‘rsatkichlari1-jadvalda
keltirdik.
1-jadval
Yantoq ichimligi organoleptik ko‟rsatkichlari.
Ko‘rsatkichlari
Mahsulot nomi
Hid
Ta‘m
Tashqi
ko‘rinishi
Konsistensiya
Rang
1
2
3
4
5
6
Yantoqdan
tayyorlangan
shifobaxsh
ichimlik
Hidi yoqimli
ishlatilgan xomashyo va
komponentlarga
xos yod hidlarsiz
xushbo‘y
Ta‘mi yoqimli
ishlatilgan xomashyo va
komponentlarga xos
yod ta‘mlarsiz
Oquvchan
Suyuq
Sarg‘ish
ko‘rsatkichini
tahlil
Biz tayyorlagan yantoq ichimligini organoleptik
etishimizga sabab, bu asosiy korsatkichlardan biridir.
128
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Yuqoridagi jadvaldan shuni hulosa qilish mumkinki, mahsulotni organoleptik
korsatkichlari barcha talablarga javob beradi va undan turli xildagi salqin va
shifobaxsh ikhimliklar ishlab chiqarishni yolga qoyish iqtisodiy va ijtimoiy samara
beradi.
1. M. Nabiyev. Xosiyatli ichimliklar va ne‘matlar. Toshkent. Mehnat. 1994125 b.
2. Tabiiy shifo vositalari. 3-kitob. R.X. Ayupov. Toshkent. ―Uz nashr‖, 2015185 b.
3. L.Mamajanov, O. Abdiyeva. O‘zbekistonda yetishtiriladigan shifobaxsh
giyohlar. Toshkent. 2009.
ИССЛЕДОВАНИЯ ПО ИДЕНТИФИКАЦИИ СЫЧУЖНОГО ФЕРМЕНТА
ИЗ ВНУТРЕННИХ ОРГАНОВ ДОМАШНИХ ЖИВОТНЫХ
Х. Хошимов, Д. Сарибаева (НамИТИ), Н. Х. Хошимова (проф. колледж)
Молоко домашних животных является биологическим продуктом
секреторной деятельности молочной железы млекопитающего. Оно
обеспечивает организм детеныша после рождения всеми жизненно
необходимыми питательными веществами в легкоусвояемой форме.
Обладая иммунологическими и бактерицидными свойствами (способностью
подавлять развитие посторонней микрофлоры), молоко также защищает его
от заболеваний.
В состав молока в оптимально гармоническом сочетании входят белки,
липиды, углеводы, минеральные вещества, вода, органические кислоты,
газы, пигменты, витамины, ферменты, гормоны, иммунные тела и другие
незаменимые для нормального вскармливания и обмена веществ детеныша
компоненты.
Все компоненты молока имеют существенное значение в физиологии
питания человека. Наиболее биологически ценный компонент - белки, так
как образующиеся при их расщеплении аминокислоты являются материалом
для построения клеток организма, ферментов, гормонов, антител и др.
Находясь в молоке в растворенном состоянии, молочный белок легче
атакуется и переваривается протеолитическими ферментами, степень
усвоения его 96-98%. Казеин, основной белок молока, образует с тяжелыми
металлами нерастворимые соли, которые выводятся из организма, поэтому
молоко служит противоядием при отравлениях. Белки содержат все
незаменимые аминокислоты и относятся к полноценным.
Однако в Узбекистане широко развивается производства молока в
фермерских и частных хозяйствах. Из-за недостаточного развития
молокоперерабатывающей промышленности
часть молочного сырья зря
пропадает или используется не рационально.
Изложенное диктует о глубокой переработки молочного сырья в
129
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Наманганском
вилояте
и
обеспечить
населения
готовыми
доброкачественными молочными продуктами в любое время года.
Наиболее перспективным направлением в области переработки молока
является приготовления сыров различного качества и предназначения.
Сыры - это пищевые продукты, получаемые путем концентрирования и
биотрансформации основных компонентов молока под воздействием
энзимов, микроорганизмов и физико-химических факторов; производство
сыров включает коагуляцию молока, отделение сырной массы от сыворотки,
формование, прессование под действием внешних нагрузок или
собственного веса.
Сыры, вырабатываемые с применением энзиматической коагуляции
молока, называются сычужными. В категорию сыров кроме сычужных входят
кисломолочные сыры, вырабатываемые без участия молокосвертывающих
энзимов, с кислотной коагуляцией молока, и плавленые сыры,
вырабатываемые не из молока, а из сычужных сыров или творога. В данной
статье плавленые сыры не рассматриваются. Сычужные и кисломолочные
сыры, в отличие от плавленых, часто называют натуральными, хотя это
неправильно, так как все сыры вырабатывают из натурального сырья.
Сычужный фермент – это сложное органическое соединение, состоящее из
двух компонентов: химозина и пепсина. В процессе приготовления сыра
сычужный фермент выступает в роли катализатора процесса створаживания
молока – в его присутствии белковые компоненты активнее отделяются от
молочной сыворотки. Чаще всего сычуг для сычужной закваски извлекают из
желудков телят, козлят или ягнят, реже — из куриных желудков. Для процесса
приготовления сычужного фермента телята должны быть не старше
определенного возраста и до момента убоя питаться только материнским
молоком. Сычужный фермент – особая секреция маленького теленка –
необходим ему для наилучшего переваривания молока своей мамы. Вот почему
он так качественно и полноценно отделяет белки от сыворотки. Вот почему
процесс происходит так быстро – как в желудке новорожденного. После забоя
животного сычуг отделяется от преджелудков и кишечника, разрезается вдоль,
промывается и сушится в растянутом состоянии в помещении, защищенном от
мух. Его можно слегка присаливать, а можно и вовсе не солить. Готовый
правильно высушенный сычуг по внешнему виду напоминает пергамент. Его
лучше завернуть в газету и поместить для хранения в жестянку с крышкой, в
которой шилом или ножом проделано несколько отверстий. Так сычуг может
храниться долгие годы.
Мы попытались приготовить сычужный фермент- закваску из желудка
ягненка предназначенного и забитого для каракульской кожи. Сначала желудок
ягненка нужно хорошенько промыть и засолить, хорошо пересыпав солью. Дня
через три следует разрезать на несколько частей и развешать их для просушки,
обязательно прикрыв марлей от мух. Далее, кусочек, размером со спичечный
коробок, кладу в литровую банку и заливаю молочной сывороткой, добавив
ложку соли. Как всплывѐт, то значит закваска для сыра из свиного желудка
готова.
130
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Испытания проведенные нами на свежем коровье молоке, показали что,
засоленные желудки ягнят могут заменить пепсиновые сычужные ферменты
полученных в промышленных условиях.
Список литературы:
1. Сыроделие: Технологические, биологические и физико-химические
аспекты. Гудков А.В. - М.: ДеЛи принт, 2003. - 800 с.
2.Технология лактулозы / Учебное пособие. Рябцева С.А. - М.: ДеЛи принт.
2003. - 232 с.
ИЗМЕНЕНИЕ СТЕПЕНИ ИЗМЕЛЬЧЕНИЯ ЯДРА В ЗАВИСИМОСТИ ОТ
МАСЛИЧНОСТИ ЯДРА СЕМЯН ХЛОПЧАТНИКА
к.т.н., доцент А. Ахмедов, ( КИЭИ), д.тн.,профессор С.Абдурахимов, (ТХТИ)
Аннотация: Установлено, что с повышением влажности ядра семян
хлопчатника степень разрушения глобул и сферосом масла в я ядре уменшается
по экспоненциальному закону. При этом, наибольшая степень разрушения
глобул и сферосом наблюдается при получении лепестка толщиной в 1,1 мм, а
наименьшая при получении лепеска с толщиной 0,7 мм.
В существующей технологии получения форпрессового масла из семян
хлопчатника предусмотрено их шелушение, сепарирование, разделение ядра от
шелухи, получение лепестка из ядра, смешивание лепестка с шелухой до 1520%, влаготепловой обработки мятки (смеси лепестка с шелухой) с
добавлением обратного товара (фузы) в шести чанной жаровне, прессования
мезги (жаренной мятки) с получением масла и жмыха, разделения фузы от
масла отстаиванием с последующей фильтрацией на рамном фильтр пресс и
подачей обратного товара (фузы) в верхнюю часть шести чанной жаровни [1].
Многолетнее наблюдение изменений качественных показателей масла и
жмыха показало, что существующая технология не достаточно совершенна,
особенно это четко видно при переработке низкосортных (III и IV сорта) семян
хлопчатника.
Известно, что в ядре семян хлопчатника содержится основная часть (до
98%) масла, фосфолипидов, белков, нежировых веществ, госсипола и его
производные [2]. Причем, масла локализованы на отдельных глобулах и
сферосомах, а госсипол и его производные - в виде отдельных железок. Для их
извлечения необходимо разрушить выше ломя путые оболочки и создать
условия для их извлечения из целлюлозно-белковой структуры. Такую задачу
выполняет пятиваликовая вальцовка, которая из ядра семян хлопчатника
образует лепестки с требуемой толщиной.
На рис. 1 представлено изменение степени разрушения глобул и
сферосом масла в ядре семян хлопчатника в зависимости от толщины
получаемого лепестка.
131
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Рис. 1. Изменение степени разрушения глобул и сферосом масла в ядре
семян хлопчатника (R) в зависимости от толщины получаемого лепестка
(τ).
Из рис. 1 видно, что с увеличением толщины получаемого лепестка (τ) от
0,1 до 1,1 мм степень разрушения глобул и сферосом падает по
экспоненциальному закону. Это говорит о том, что дальнейшее увеличение
толщины получаемого лепестка практически изменяет степень разрушения
глобул и сферосом масла в ядре.
При получении лепестка из ядра семян хлопчатника немало важным
показателем является и его стойкость, которая определяется различными
методами [3, 4].
Косвенным показателем, характеризующим стойкость лепестка может
бить использован степень измельчения получаемой структуры при наложении
внешних сил [5].
В литературе мало сведений о влиянии изменений сорта семян
хлопчатника на основные показатели процесса его вальцевания. Учитывая это,
нами проведено опытно-производственное исследование роли сорта семян
хлопчатника на показатели получаемого лепестка.
На рис. 2 представлены результаты изучения влияния вышеуказанных
параметров на показатели получаемого лепестка.
Рис. 2. Изменение степени разрушения глобул и сферосом масла (R) в
ядре семян хлопчатника в зависимости от его влажности (W) и толщины
получаемого лепестка (τ): 1-кривая при τ=0,7 мм; 2-кривая при τ=0,9 мм и
3-кривая при τ=1,1 мм.
Из рис. 2 видно, что с повышением влажности ядра семян хлопчатника от
4 до 8% степень разрушения глобул и сферосом масла экспоненциально падает
т.е. начиная от 8% влажности ядра степень разрушения (R) начинает
стабилизироваться. Это можно объяснить тем, что избыточная влажность
изменяет реологические свойства целлюлозно-белковой составляющей и тем
132
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
самым препятствует разрушению сферосом и глобул в ядре. Причем, изменение
толщины получаемого лепестка от 0,7 до 1,1 мм позволяет сохранить
относительно высокий степень разрушения глобул и сферосом масла.
Хотя масличность семян хлопчатника не регламентирована действующим
стандартом, на практике установлено, что она для I и II сортов семян выше на
10-20% по сравнению с семенами III и IV сортов. Учитывая это нами изучена
роль масличности ядра на степень измельчения получаемого лепестка (J).
На рис. 3 представлено изменение данного показателя в зависимости от
толщины получаемого лепестка (τ).
Рис. 3. Изменение степени измельчения лепестка (J) в зависимости от
масличности ядра семян хлопчатника (М) и толщины получаемого
лепестка (τ): 1-кривая при τ=1,1 мм; 2-кривая при τ=0,7 мм.
Из рис. 3. видно, что с повышением масличности ядра семян хлопчатника
(М) от 10 до 40% от общей массы степень измельчения получаемого лепестка
(J) снижается по экспоненциальному закону и далее практически не зависит от
показателя первого. При этом, наименьшая степень измельчения лепестка (J)
наблюдается при получении лепестка с толщиной 1,1 мм и напротив,
наибольшая – при получении лепестка с толщиной 0,7 мм.
Как видно, при вальцевании ядра семян хлопчатника его масличность в
определенной степени обуславливает степень измельчения получаемого
лепестка т.е. его стойкость.
Масличность ядра семян хлопчатника также влияет на его степень
разрушения глобул и сферосом, где локализованы триглицериды.
Нами изучена эта зависимость при получении лепестка с различной
толщиной.
На рис. 4 представлено изменение степени разрушение глобул и
сферосом масла в ядре семян хлопчатника в зависимости от его масличности.
133
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Рис. 4. Изменение степени разрушения глобул и сферосом масла (R) в
зависимости от масличности ядра семян хлопчатника (М) и толщины
получаемого лепестка (τ): 1-кривая при τ=0,7 мм; 2-кривая при τ=0,9 мм и
3-кривая при τ=1,1 мм.
Из рис. 4 видно, что с повышением масличности ядра семян хлопчатника
(М) степень разрушения глобул и сферосом масла (R) падает по
экспоненциальному закону. При этом наибольшее разрушение наблюдается при
получении лепестка с толщиной 0,7 мм и наоборот, наименьшее разрушение
глобул и сферосом происходит при получении лепестка с толщиной в 1,1 мм.
Таким образом, анализ результатов исследования процесса вальцевания
ядра семян хлопчатника показывает, что степень разрушения глобул и
сферосом масла экспоненциально зависит от толщины получаемого лепестка.
Такая же закономерность наблюдается и для степени измельчения получаемого
лепестка при различной влажности ядра семян хлопчатника.
Установлено, что с повышением влажности ядра семян хлопчатника
степень разрушения глобул и сферосом масла в я ядре уменшается по
экспоненциальному закону. При этом, наибольшая степень разрушения глобул
и сферосом наблюдается при получении лепестка толщиной в 1,1 мм, а
наименьшая при получении лепеска с толщиной 0,7 мм. Выявлено, что
повышение влажности ядра семян хлопчатника увеличивает степень
измельчения получаемого лепестка. Причем, наибольшая степень измельчения
лепестка происходят при вальцевании ядра, получаемого из смеси III и IV
сортов (50:50%) семян хлопчатника и наоборот, наименьшая – при вальцевании
ядра, получаемого из смеси I и II сортов (50:50%) семян. Показано, что с
увеличением масличности ядра семян хлопчатника степень измельчения
лепестка уменьшается по экспонентной кривой. При этом, наибольшая степень
измельчения лепестка наблюдается при получении лепестка с толщиной 0,7 мм
и наоборот, наименьшая при получении лепестка с толщиной 1,1 мм.
Установлено, что с повышением масличности ядра семян хлопчатника степень
разрушения его глобул и сферосом интенсивно падает. Причем, наибольшее
падение наблюдается при получении лепестка с толщиной в 0,7 мм, а
наименьшее - при получении лепестка с толщиной 1,1 мм.
Данные
закономерности
позволяют
научно-обоснованно
совершенствовать процесс вальцевания ядра семян хлопчатника и выбрать
оптимальные условия его осуществления.
СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ
1. Копейковский В.М., Данильчук С.И., Гарбузова Т.И., Мосян А.К.
Технология производства растительных масел. –М.: Легкая и пищевая
промищленность. 1982. -416 с.
2. Голдовский А.М. Теоритические основы производства растительных
масел. –М.: Пищепромиздат. 1958. -445 с.
3. Щербаков В.Г. Технология получения растительных масел. –М.: Лѐгкая
и пищевая промищленность. 1992. -205 с.
4. Ричард Обрайн. Жиры и масла. Производство, состав и свойства,
применение. –М.: Профессия. 2007. -762 с.
134
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
5. Акаева Т.К. Основы химии и технологии получения и пераработки
жиров. –Иванова: ГОУ ВПО ИГХТУ. 2007. -124 с.
ТЕШИККУЛЧА МАҲСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШДА
БУҒДОЙ МУРТАГИДАН ФОЙДАЛАНИБ СИФАТИНИ ОШИРИШ
доц. Х. Қаноатов, асс О. Маллабаев, асс. У.Рахимов, маг. З.Ваққосов
(НамМТИ)
Юқори озиқлиқ қиймати, аъло даражадаги таъми, кўнгилга тегмаслиги,
яхши ҳазм бўлиши, тайѐрлашнинг осонлиги, сақлаш шароитларининг
оддийлиги ва турғунлиги билан нон маҳсулотлари ер юзидаги инсонларнинг
асосий озиқ-овқат маҳсулоти, баъзи давлатларда эса овқатланиш рационида
биринчи ўриндаги маҳсулот ҳисобланади.
Иссиқ, хушбўй, юмшоқ ва ширин тамли нонни истеъмол қилиш инсонга
ором бағишлайди. Шунинг учун XX аср олимларидан бири «яхши пишган
буғдой нонининг бир бўлаги, инсон ақлининг буюк кашфиѐтларидан бирини
ташкил қилади» деган экан.
Инсон томонидан бижғитилган хамирдан нон тайѐрлашнинг ихтиро
қилинишидан бошлаб нонвойлик ривожланган. Кўп асрлар давомида нон уй
шароитида тайѐрлаб келинган. Катта шаҳарларнинг аҳолисини, ҳарбий
қўшинни ва бошқаларни нон билан таъминлашга зарурат, нонвойлик
саноатининг ривожланишига олиб келди.
Ҳаммага маълумки, янги пишган нонда унинг барча хусусиятлари:
юмшоқлик, таъми ва ѐқимли ҳиди яққол кўриниб туради. Бундай нон иштаҳа
билан ейилади, овқат ҳазм қилишда ошқозон шираси таъсирига тез учрайди ва
яхши ҳазм бўлади.
Нон маҳсулотларининг бер неча юз турлари ва навлари мавжуд.
Уларнинг орасида тешиккулча маҳсулотлари алоҳида ўринни эгаллайди. Бу
маҳсулотлар ўзининг хуштаъмлиги ва кўркамлиги туфайли кенг тарқалган
бўлиб, турли навлари ишлаб чиқарилади. Афсуски, охирги йилларда уларнинг
ишлаб чиқариш ҳажми ва навлари кескин камайиб бормоқда.
Шунинг учун ишимизнинг мақсади маҳаллий хом ашѐлардан
фойдаланиб, нон ва тешиккулча маҳсулотлари янги навларини тайѐрлаш
рецептуралари ва технологиясини яратиш ва замонавий кичик корхоналарда
жорий қилишдан иборат эди.
Лаборатория шароитида ўтказилган дастлабки тажрибалар асосида янги
бублик навини ишлаб чиқиш маъқул топилди. Чунки бублик ўзининг хоссалари
бўйича булка маҳсулотларига яқинроқ бўлиб унинг намлиги 25 % ни ташкил
қилади. Бубликлар хамирининг намлиги 32-36 % ни ташкил қилади ҳамда
баранкалар ва сушкалар хамирининг намлигидан анча юқорироқдир.
Тешиккулча маҳсулотлари хамирининг намлиги нон маҳсулотлари
хамириникидан паст бўлганлиги учун қаттиқ хамирни қориш учун
мўлжалланган хамир қориш машиналари қўлланилади. Лаборатория шароитида
хамир қориш қўлда бажарилади, шунинг учун хамирининг намлиги юқорироқ
135
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
бўлган янги бублик маҳсулоти мисолида татқиқотларни бажариш
режалаштирилди.
Маълумотларнинг
таҳлили
шуни
кўрсатадики
тешиккулча
маҳсулотларини тайѐрлаш рецептураларида асосий хом ашѐ – ун, ачитқи ва
туздан ташқари қўшимча хом ашѐлар сифатида – шакар, турли ѐғлар, сут, сут
зардоби, кўкнор уруғи, зираворлар киради. Шундай экан, тешиккулча
маҳсулотлари тайѐрлашда маҳаллий хом ашѐ - буғдой муртаги маҳсулотини
ишлатиб, уларнинг таъмини яхшилаш, озиқавий ва биологик қийматини
ошириш мумкин.
Охирги йилларда бажарилган тадқиқотлар шуни кўрсатадики ѐғли
уруғларни (хусусан озиқ-овқат саноатининг ѐғли чиқиндиларини) турли нон
маҳсулотлари ишлаб чиқаришда самарали ишлатиш мумкин. Бу маҳсулотлар
таркибидаги эрувчан азот моддалари, минерал моддалар, липидлар,
витаминлар, озиқавий тўқималар нон маҳсулотларининг биологик ва парҳезбоп
хусусиятларини оширилишини таъминлайди. Бундан ташқари бу моддалар
спирт ва сут кислота ҳосил қилувчи ачитқи ва бактериялар учун энг керакли
моддаларнинг манбаидир.
Шунинг учун бу хом ашѐлардаги моддалар хамирни ғоваклашини
яхшилаш, унинг етилишини тезлаштириш, тайѐр маҳсулотларда хуштаъм ва
хушбўй моддалар миқдорини ошириш ҳамда нон қобиғи рангини
тўқлаштиришга ҳам олиб келиши мумкин.
Буғдой муртаги маҳсулотининг хамир хоссалари ва тайѐр маҳсулот
сифатига таъсирини ўрганиш учун биринчи навли буғдой унидан ―Украинча
бублик‖ («Бублики Украинские») рецептурасига асосланган ҳолда
тайѐрланадиган бублик назорат намунаси сифатида қабул қилинди.
Хамир тайѐрлашнинг опарали усули қўлланилди. Назорат ва тажрибавий
намунадаги бубликлар тайѐрлашнинг рецептуралари 14,5 % намликка эга 400 г
ундан маҳсулотни тайѐрлаш кўзда тутилган.
Опара тайѐрлаш учун сувнинг миқдори ун ва прессланган ачитқининг
ўртача ўлчанма намликлари ҳамда опаранинг 39,5 % га тенг бўлган намлигидан
келиб чиққан ҳолда ҳисоблаш йўли билан аниқланди.
Хамир тайѐрлаш учун сувнинг миқдори хом ашѐлар ва опаранинг ўртача
ўлчанма намликлари ва хамирнинг 34 % га тенг бўлган намлигидан келиб
чиққан ҳолда ҳисоблаш йўли билан аниқланди.
Назорат ва тажрибавий (буғдой муртаги маҳсулоти қўшилган) бублик
намуналарининг рецептураси ва ишлаб чиқариш режими
Хом ашѐ
ва технологик
параметрлар
Опара
учун
Биринчи навли буғдой уни
100,0
Хом ашѐ сарфи, г
Назорат
Тажрибавий бублик намуналари хамири
бублик
учун (ун массасига нисбатан қўшилган)
намунаси
5%
10%
15%
(қўшимбуғдой муртаги буғдой муртаги
буғдой
часиз)
муртаги
маҳсулоти
маҳсулоти
хамири учун
маҳсуло-ти
300,0
300,0
136
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
300,0
300,0
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Нонвойлик прессланган
ачитқи
Опара
6,0
-
-
-
-
-
146
146
146
146
Сув
40
Ош тузи
-
6,0
6,0
6,0
6,0
Шакар
-
48
44,5
41,6
38,1
Маргарин
-
32,0
30
28
26,0
Буғдой муртаги маҳсулоти
-
-
20
40
60
Намлиги, %
Бошланғич ҳарорати, °С
39,5
29
34,0
32
34,0
32
34,0
32
34,0
32
Бижғишнинг давомийлиги,
соат
Охирги кислоталилиги, град
4,00
-
-
-
-
4,0
2,8
3,2
3,5
3,8
Ҳисоб йўли билан аниқланади
ПАСТ НАВЛИ УНЛАРНИ СИФАТИНИ ОШИРИШ
ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ
доц. Х.Қаноатов, асс. У.Рахимов, магистр Г.Алиева,
магистр З.Турдалиева (НамМТИ)
Юқори озиқлиқ қиймати, аъло даражадаги таъми, кўнгилга тегмаслиги,
яхши ҳазм бўлиши, тайѐрлашнинг осонлиги, сақлаш шароитларининг
оддийлиги ва турғунлиги билан нон маҳсулотлари ер юзидаги инсонларнинг
асосий озиқ-овқат маҳсулоти, баъзи давлатларда эса овқатланиш рационида
биринчи ўриндаги маҳсулот ҳисобланади.
Иссиқ, хушбўй, юмшоқ ва ширин тамли нонни истеъмол қилиш инсонга
ором бағишлайди. Шунинг учун XX аср олимларидан бири «яхши пишган
буғдой нонининг бир бўлаги, инсон ақлининг буюк кашфиѐтларидан бирини
ташкил қилади» деган экан.
Инсон томонидан бижғитилган хамирдан нон тайѐрлашнинг ихтиро
қилинишидан бошлаб нонвойлик ривожланган. Кўп асрлар давомида нон уй
шароитида тайѐрлаб келинган. Катта шаҳарларнинг аҳолисини, ҳарбий
қўшинни ва бошқаларни нон билан таъминлашга зарурат, нонвойлик
саноатининг ривожланишига олиб келди.
Ҳаммага маълумки, янги пишган нонда унинг барча хусусиятлари:
юмшоқлик, таъми ва ѐқимли ҳиди яққол кўриниб туради. Бундай нон иштаҳа
билан ейилади, овқат ҳазм қилишда ошқозон шираси таъсирига тез учрайди ва
яхши ҳазм бўлади.
Маълумки, озиқ-овқат ва қайта ишлаш саноатида хом-ашѐ ресурсларидан
оқилона фойдаланиш бу соха ишлаб чиқаришининг унумдорлигини оширишга
хизмат қилади. Ушбу йўналишда кўплаб тадқиқот ишлари олиб борилаѐтган
бўлсада, ҳали кўзга кўринарли силжишларни кузатиш қийин бўлиб турибди.
137
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Айниқса, мамлакатимиз ғалла мустақиллигига эришган бўлсада, бизда
етиштирилаѐтган айрим буғдой навларининг технологик хусусиятлари бироз
пастлиги натижасида технологик талабларга тўла жавоб бермаслиги
кузатилмоқда. Бунинг оқибатида четдан келтирилаѐтган унни Ўзбекистон унига
қўшмасдан нон, макарон маҳсулотлари кўплаб турларини ишлаб чиқариш
имконияти чекланганлигича қолмоқда.
Кунлик озуқа рационида оқсилли моддалар тахчиллигини бартараф
қилиш ҳам шу куннинг муаммоси хисобланади. Муаммони ечишнинг турли
хил услублари юзасидан илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда ва турли хил
ечимлар таклиф этилмоқда.
Уннинг нонбоплик хусусиятларини ошириш йўналишларидан бири бу
камчиликли касал донларни ѐки нонбоплик хусусиятларини ѐмонлаштирадиган
анотомик қисмларни ажратиб олишга имкон берадиган махсус қайта ишлаш
технологияларни қўллашдан иборатдир.
Нонбоплик хусусиятини яхшилагичларнинг қўлланилиши - ун ва ноннинг
сифатини бошқаришнинг етарлича қулай усулларидан биридир. Бу ҳол
етарлича аниқлиқда назорат қилиш ва прогнозлашга имкон беради. Афсуски, бу
нарса амалда фақат нон пишириш корхоналарида қўлланилади.
Хозирги вақтда аҳамият комплекс яхшилагичларнинг қўлланишига
берилаяпти. Улар бир вақтнинг ўзида уннинг турли моддаларига таъсир
кўрсатадилар.
Яхшилагич маълум йирикликка эга бўлган, ун заррачалари йириклигидан
катта бўлмаган порошоксимон, аниқ дозалаш учун яхши сепилувчан ва ун
билан яхши аралаша оладиган майда дисперсли натура бўлиши керак.
Унинг намлиги ва гигроскоплиги паст, ранги очиқ, ун рангини
ўзгартирмайдиган, сақлаш муддати буғдой уни муддатидан кам бўлмаган
бўлиши керак. Ваҳоланки, яхшилагич нисбатан арзон, унинг қўлланилиши
иқтисодий жиҳатдан мақсадга мувофиқ бўлмоғи керак. Яхшилагични
танлашнинг муҳим моментларидан бири- бу конкрет ун сифатига мослигини
текширган ҳолда хосса ва хусусиятларини ҳисобга олишдир. Ҳосилнинг ҳар
йилги таҳлили натижасида шу нарса аниқландики, буғдой дони товарбоп
хусусиятининг ѐмонлашув сабабларидан асосийси бу клейковина миқдорининг
пастлигидир. Ҳатто 3- синф буғдой донида ҳам клейковина миқдори қуйи
даражада бўлиб, 23 % дан ошмайди. 3 - синф буғдойдан ишлаб чиқарилган ун
ҳар доим ҳам ГОСТ 26574-85 талабларига жавоб беравермайди. Клейковина
миқдори кам бўлган унга қуруқ буғдой клейковинаси қўшилиб нонбоплик
хусусиятлари яхшиланади. Бу ун ишлаб чиқариш талабларини қондиради.
Қуруқ буғдой клейковинаси ўзида майда дисперсли, очиқ рангли порошокни
намоѐн қилиб, паст намликка эга, яхши оқади, уннинг органолептик
кўрсатгичларини ѐмонлаштирмасдан, паст сифатли уннинг кўп тарқалган
камчиликларини тузатишга имкон беради.
Қуруқ клейковина – табиий модда бўлиб қўшилма сифатида
фойдаланилганда унинг миқдори чегараланмайди.
Франция, АҚШ ва бошқа мамлакатларнинг ун тортиш корхоналарида
аллақачон оқсил миқдори кам бўлган унларга Қуруқ буғдой клейковинаси
138
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
қўшилади. Европа мамлакатларида кучсиз унга Қуруқ буғдой клейковинасини
қўшиб, қимматбаҳо буғдой- яхшилагич иқтисод қилади. Россияда қуруқ
клейковина аксарият ҳолларда нонвойлик яхшилагичларига қўшилади. Бу нарса
хамирнинг сув ютиш қобилятини оширишга, унинг физикавий хусусиятларини
яхшилашга, ноннинг сифат кўрсатгичларини жумладан мағизнинг структура механикавий хусусиятларини, нон - булка маҳсулотлари чиқими ва муддатини
оширишга имкон яратади. Тадқиқотчилар томонидан кўп томонлама
тадқиқотлар ўтказилиб, бунда қуруқ клейковина бўйича бир қанча муоммолар
ҳал қилинган. Жумладан турли қуруқ клейковина намуналарининг технологик
хоссалари таҳлил қилинади, ҚБК билан бойитилган ун сифатини баҳолаш,
шунингдек хамир ва пиширилган нон хусусиятларини ўрганиш бўйича ишлар
ўтказилди. Қуруқ буғдой клейковинаси сифатини баҳолаш учун институт озиқовқат технологияси кафедраси лабораториясида қўллаб экспресс ва объектив
усул ишлаб чиқилган. Қуруқ буғдой клейковинаси билан бойитилган унда
клейковина миқдор ва сифатининг ўзгариши текширилади, шунингдек қуруқ
клейковина дозаси назарат қилинади.
Биз ўз ишимизда тажриба йўли билан 4-синфга мансуб ―Бобур ва
чиллаки‖ навли буғдой донларидан олинган унга қуруқ буғдой клейковинаси
қўшиб, қуруқ буғдой клейковинасининг ҳар қайси дозаси фоизида уннинг ҳўл
клейковинаси миқдори 1.6-2 % га кўтарилганлигини аниқладик. 4-синф
донидан олинган уннинг сифатини ТШ талаблари даражасига ѐки ГОСТ 26574
стандарти талаб даражасига етказиш учун 2-4 % қуруқ буғдой клейковинаси
қўшилиши етарли. Олий навли ундан олиган нон ҳажми 90 см3 га, 1-навники
эса 116-118 см3 га ошган. Биринчи навли ундан олинган нон шаклининг ошиши
0.34 дан 0.37-0.38 гача етган.
Қуруқ буғдой клейковинасини қўшганда кучсиз ундан қилинган
хамирнинг физикавий хоссалари кучли хамир даражасига етди. қуруқ буғдой
клейковинасининг 4% ортиқ қўшилиши уннинг нонбоплик хусусиятларининг
унчалик кўп яхшиланишига олиб келмайди. Шунинг учун нонвойлик унига 3-4
% қуруқ буғдой клейковинаси қўшилиши тавсия этилади.
Қуруқ буғдой клейковинасини 3-4 % даги дозада қўшиш натижасида
клейковина сифатини III-қониқарсиз кучсиз гуруҳдан II-кучсиз қониқарли
гуруҳга ўтиши таъминланади.
Қуруқ буғдой клейковинаси қўшилиши натижасида уннинг
нонбоплик хоссаларининг ўзгариши
Т/р
1
2
3
4
Тадбирлар номи
Эришилган натижа
Қуруқ буғдой клейковинасининг ҳар Ун клейковинаси 1.6-2 % га ошган
бир қўшилган фоизида
Қуруқ буғдой клейковинасини 2-4%
миқдорида қўшиш
Қуруқ буғдой клейковинасини 2-4%
миқдорида қўшиш
Қуруқ
буғдой
клейковинасининг
максимал қўшилиш дозаси
139
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
4-синф донидан олинган ун сифати
ГОСТ 26574 талабига мос бўлган
Олий нав ун нони ҳажми 90 см3, 1нав ун
нони ҳажми 116-118 см3 га ошган
4 % дан кўп эмас
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
5
Қуруқ буғдой клейковинасининг 3-4% Ун клейковина сифатини III-қониқарсиз
миқдорида қўшилиши
кучсиз гуруҳдан II-қониқарли кучсиз
гуруҳга ўтишни таъминлайди.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Ш.Атаханов, Р.Хожиев, Б.Норинбоев ―Нонвойчилик технологияси‖
Тошкент 2005 йил, 126-б
ТАБИИЙ ОЗИҚ-ОВҚАТ ҚЎШИЛМАЛАРИ – ИНСОН
САЛОМАТЛИГИНИ САҚЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ВОСИТАЛАР
к.ф.д., проф. И.Р.Аскаров АДУ, PhD, ката ўқитувчи М.Х.Мамарахмонов,
АДУ; “Sibus Natural” МЧЖ директори Б.К.Зияев, технолог Д.А.Комилов.
Аннотация: Табиий мева ва сабзовотлар ва уларнинг чиқиндилари
асосида экологик тоза, синтетик қўшилмаларсиз озиқ-овқат қўшилмалари
ишлаб чиқариш ва ҳамда истеъмол қилишнинг инсон саломатлигини сақлаш
олдини олишдаги роли ҳақида сўз боради.
Республикамиз хукумати томонидан мева-сабзовот, узумчилик ва дон
махсулотлари етиштириш [1], сақлаш ва қайта ишлашда инновацион
ишланмаларни амалга ошириш юзасидан диққатга сазовар ишлар амалга
оширилмоқда. Аҳоли ўртасидаги турли касалликларни халқ табобати усулида
даволашда қуйида келтирилган янги, инновацион озиқ-овқат қўшилмаларидан
кенг фойдаланиш мақсадга мувофиқ.
Маълумки, табиий озиқ-овқат маҳсулотлари ҳазм бўлганда инсон
организмида заҳарли қолдиқлар тўпламайди. Аксинча, синтетик озиқ-овқатлар
ва қўшилмалар соғлиқ учун зарарли таъсир кўрсатиши мумкин.
Ўзбекистон тиббий-илмий фаолият билан шуғулланувчилар ―Табобат‖
академиясида халқ табобати услубида, шифобахш гиѐҳлар, мева, сабзовот,
минерал ва шунга ўхшаш табиий воситалар асосида тайѐрланган озиқ-овқат
қўшилмалари ѐрдамида юқумли бўлмаган касалликларни даволаш, олдини
олиш
ишларини
кенг
кўламда
амалга
оширилмоқда.
Айниқса,
Президентимизнинг 2018 йил 12 октябрдаги ПҚ-№3968-сон қарори [2] Халқ
140
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
табобати соҳасида табиий таркибли янги озиқ-овқат қўшилмаларини кашф
қилиш, халқ саломатлиги соҳасида фойдаланиш, бу соҳага янги
инновацияларни жалб қилишга туртки бўлди.
2017 йилда ташкил этилган ―Табобат‖ академияси табиий мевалар ва
сабзовотлар ва уларнинг чиқиндилари асосида янги озиқ-овқат қўшилмалари
ишлаб чиқариш бўйича Андижон шаҳридаги ―Sibus natural‖ МЧЖ билан яқин
илмий ва амалий алоқалар ўрнатди. Ҳамкорлик натижасида 10 дан ортиқ
экологик тоза, таббий озиқ-овқат қўшилмалари ихтиро қилиди, ишлаб
чиқарилиб, халқ истеъмоли учун савдога чиқарилмоқда.
Ўзбекистон ―Табобат‖ академияси тавсияси ва ҳамкорлигида
Андижондаги ―Sibus Natural‖ МЧЖ корхонасида ишлаб чиқарилаѐтган ва
табобатда қўлланаѐтган табиий озиқ-овқат қўшилмалари мактабгача, мактаб
ѐшидаги ва катта ѐшдаги камқонлик, кам қувватлилик, суяклар мўртлашуви,
жисмоний ва жинсий зифлик, кўришнинг сусайиши, иммунитетнинг тушиши,
ошқозон-ичак, юрак-қон томир касалликлари турли ўсма касалликлари, бош
мия ўсмаси каби онкологик касалликларни даволаш ва олдини олишда қўллаш
ижобий натижаларга олиб келмоқда [3].
Озиқ-овқат қўшилмаларининг кимѐвий таркиби асосида синфлаш, уларга
рақамли товар кодлари бериш товарнинг сифатини, хомашѐ манбасини,
сотилиш нарҳини, экологик тозалигини билдиради, ҳамда товар айирбошлашда
импорт ва экспорт операцияларини тезлаштиради. Озиқ-овқат қўшилмаларини
Ташқи иқтисодий фаолиятда товарлар номенклатураси (ТИФТН) асосида
синфлаш катта илмий ва амалий аҳамиятга эга бўлиб, келажакда Товарлар
141
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
кимѐси ва Халқ табобати соҳаларида илмий ишлар олиб боришга,
мамлакатимиз иқтисодиѐтини юксалтириш ва халқимиз саломитлигини ҳимоя
қилишга хизмат қилади [4,5].
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1.
ПҚ-3377 сон қарори. ―Мева сабзовот махсулотлари, узум, полиз,
дуккакли экинлар, шунингдек қуритилган сабзовот ва меваларни экспорт
қилувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича қўшимча чора тадбирлар тўғрисида‖.
6.11.2017й. Тошкент. lex.uz/pdfs/3403512.
2.
ПҚ-№3968 сон қарори. ―Ўзбекистон Республикасида халқ табобати
соҳасини тартибга солиш чора-тадбирлари тўғрисида‖. Тошкент.- 12.10.2018й.
/lex.uz/docs/3977598.
3.
И.Р.Асқаров. Табобат қомуси. Монография// Тошкент. ―Мумтоз сўз‖
нашриѐти. - 2019 й. - 1598 Б.
4.
И.Р.Асқаров. Товарлар кимѐси. Монография// Тошкент.- 2019й. - 998 Б.
5.
Мамарахмонов М.Х. ―Химия товаров‖ – новый предмет в химии //
Universum:Химия и биология. 2019. №2(56).
ШИФОБАХШ ОЗИҚ-ОВҚАТ ҚЎШИЛМАЛАРИ ЯРАТИШ
ИСТИҚБОЛЛАРИ
Н.И.Асқаров, и.ф.д.проф., Ш.М.Киргизов, к.ф.н, проф.в.б., ўқит.М.А.Қадиров*,
ўқит. Ф.Т.Насриддинова, ўқит.М.Акбарова
(З.М.Бобур номидаги Андижон давлат университети), *Тошкент мед.
педиатрия институти акад. лицейи
Ушбу тезисда экологик тоза, табиий воситалардан шифобахш озиқ-овқат
қўшилмалари яратиш истиқболлари ѐритилган.
Барчага маълумки юртимизда кўплаб соҳаларда машҳур олимлар яшаб
ўтишган ва ҳамда дунѐдаги кўплаб илм аҳлининг эътиборида бўлишган.
Масалан, Ибн Сино, Ал-Беруний, Ар-Розий каби кўплаб олимларимиз тиббиѐт
соҳасида бажарган ишлари билан дунѐга машхур бўлишган. Ҳозирги
давримизда ҳам қадимда яшаб ўтган аждодларимизнинг буюк ишларини давом
эттириб кимѐ ва тиббиѐт фан йўналишлари соҳалари бўйича оламшумул
янгилик яратилди. Масалан, кимѐ фани соҳасида янги фан йўналишини кашф
қилган профессор, кимѐ фанлари доктори, халқ табоботи академиясининг
раиси, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган ихтирочи И.Р.Асқаров томонидан кимѐ
фанининг янада тараққий этишига сабаб бўлиб дастлаб 2017 йилда ―Товарлар
кимѐси‖ фанини дунѐга келишига ўзининг муносиб ҳиссасини қўшган бўлган
бўлса, 2018 йил октябрида ―Халқ табоботи‖ фанини тиббиѐт фанлари қаторига
киритганлигини мисол қилиб келтиришимиз мумкин. Шунингдек, 2017 йилда
―Ўзбекистон тиббий-илмий фаолият билан шуғулланувчилар академиси‖ни
ташкил этилгани диққатга сазовор.
2018 йил 12 октябрида эса Ўзбекистон республикаси президентининг
№3668-сонли
―Ўзбекистон Республикасида халқ табоботини янада
ривожлантириш чора тадбирлари‖ тўғрисидаги қарори мамлакатимизда халқ
142
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
табобатини янада ривожланишига кенг йўл очди. ―Ўзбекистон тиббий-илмий
фаолият билан шуғулланувчилар академиси‖ раиси И.Р.Асқаров раҳбарлигида
кимѐгар, тиббиѐт ходимлари ва табиблари томонидан олиб борилаѐтган илмий
тадқиқот ишлари диққатга сазовор. Аммо бир нарсани аниқ айтиш мумкинки
янги фанни юзага келиши анчадан буѐн тиббиѐт ва халқ табоботи ўртасида
юзага келган улкан ғовни олиб ташлаб халқимизни инсон организм учун
заҳарли бўлган турли кимѐвий дори воситалари ўрнига инсон организми учун
кам заҳарли бўлган табиий ўсимликлардан тайѐрланган дори воситалардан
фойдаланиш имкони яратилди. Айниқса, бу соҳада кимѐ фанлари доктори,
Ўзбекистонда хизмат кўрсатган ихтирочи ва рационализар И.Р.Асқаров
томонидан яратилган янги озиқ-овқат қўшилмалари диққатга зазовордир. Улар
томонидан яратилган ―Алқоѐн‖, ―Ас босим‖, ―Ас бола‖, ―Асдармон‖, ―Шифои
Мархабохон‖, ―Шифои Босим‖, ―Алкоман‖, ―Асқов‖, ―Аскальций‖, ―Нишифо‖,
―Мажмуи Рахмоний‖, ―Айритош‖
каби 30 дан ортиқ озиқ-овқат
қўшилмаларини мисол қилиб келтиришимиз мумкин. Ушбу озиқ-овқат
қўшилмаларини бошқа озиқ-овқат қўшилмаларидан фарқи олимларимиз
томонидан яратилган қўшилмаларни инсон ҳаѐт фаолиятига салбий кўрсатувчи
ҳеч қандай таъсирлари йўқ. Юқорида номлари келтирилган озиқ-овқат
қўшилмалари Ўзбекистон Республикаси соғлиқни сақлаш вазирлиги томонидан
рўйхатга олинган бўлиб уларни барчаси доривор гиѐҳлар ва табиий
воситалардан иборатдир.
Ҳозирги
кунда
―Ўзбекистон
тиббий-илмий
фаолият
билан
шуғулланувчилар академиси‖ профессорлари ва табиблари томонидан
инсонларни турли хасталикларига шифо бўлувчи ва инсон ҳаѐт фаолиятига
салбий таъсири хоссалари йўқ озиқ-овқат қўшилмаларини яратиш устида
шуғулланишмоқда. Ушбу академия ходимлари томонидан келгусида
шифобахш хусусиятга эга бўлган янги озиқ-овқат қўшилмалари яратиш ва
амалиѐтга жорий этиш устида илмий-ижодий изланишлар олиб борадиган
истедодли олимлар ҳамда табибларларни янги академияга жалб қилинмоқда.
Яқин орада янгидан янги озиқ-овқат қўшилмалари яратилиши ва турли оғир
хасталикларни давоси топилишига гувоҳ бўламиз деган фикрдамиз.
OZIQ OVQAT MAHSULOTLARI VA ULARNI QAYTA ISHLASHDA
KICHIK BIZNES VA XUSUSIY TADBIRKORLIKNING AHAMIYATI
Yu. O„rinbayeva (PhD), N.Eshquvvatova talaba (SamISI)
Annotatsiya: Ushbu maqolada oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqarish
hamda ularni qisqa fursatda iste‘molchilarga yetkazib berishda hamda talabalarning
o‘z vaqtida ovqatlanishini ta‘minlashda oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqaruvchi
tadbirkorlarning ahamiyati yoritilgan.
143
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Kalit so‟zlar: oziq-ovqat mahsulotlari, ovqatlanish tartibi, talabalar, oshxonalar,
yetkazib berish xizmati, online xarid qilish, iste‘molchi
Respublikamizda xalqimiz salomatligini asrab-avaylash, sog‗lom turmush
tarzini qaror toptirish masalalari Davlatimiz siyosatining ustivor vazifalaridan biri
hisoblanadi. E‘tiborli tomoni shundaki, keying yillarda ―Standartlashtirish
to‗g‗risida‖,
‖Muvofiqlikni
baholash
to‗g‗risida‖
hamda
―Oziq–ovqat
mahsulotlarining sifati va xavfsizligi to‗g‗risida‖gi va ―Iste‘molchilarning
huquqlarini himoya qilish to‗g‗risida‖gi qabul qilingan qonun hujjatlari yana bir bor
aholi salomatligini huquqiy jihatdan mustahkamlash yo‗lidagi muhim qadamlar
deyish mumkin.
Ma'lumki, oziq-ovqat sanoati milliy iqtisodiyotning oziq-ovqat mahsulotlari
ishlab chiqaradigan keng tarmoqli sohasi hisoblanib, uning tarkibida go‗sht-sut, sutyog‗, yog‗-moy, baliq mahsulotlari, un-yorma, makaron, meva-sabzavot konservalari,
sharbatlar, turli-tuman ichimliklar, quruq meva, qandolatchilik mahsulotlari, non va
boshqa noz-ne'matlar ishlab chiqaradigan korxonalar mujassamlashgan2.
2017-2021 yillarda O‗zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor
yo‗nalishi bo‗yicha Harakatlar strategiyasi hamda uni Xalq bilan muloqot va inson
manfaatlari yilida amalga oshirishga oid Davlat dasturida oziq-ovqat xavfsizligini
ta'minlash, aholiga qishloq xo‗jaligi mahsulotlari hamda iste'mol tovarlarini uzluksiz
yetkazib berish, ichki bozorda narx-navolar sun'iy ko‗tarilishining oldini olish
yuzasidan aniq chora-tadbirlar belgilangan3. Bundan tashqari O‗zbekiston
Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev 2018-yil 16-yanvar kuni «Mamlakatning
oziq-ovqat xavfsizligini yanada ta‘minlash chora-tadbirlari to‗g‗risida»gi farmonni
imzoladi. Bunda mamlakatning oziq-ovqat xavfsizligini yanada ta‘minlash, bozorni
sifatli, xavfsiz va arzon oziq-ovqat mahsulotlari bilan to‗ldirish, aholining xarid
imkoniyatlarini mustahkamlash, tashqi iqtisodiy faoliyatni liberallashtirish va
sog‗lom raqobat muhitini rivojlantirish, shuningdek, mazkur sohadagi mavjud tizimli
muammolarga barham berish maqsadida 2018-yil 1-fevraldan boshlab O‗zbekiston
Respublikasiga oziq-ovqat tovarlarini import qilish bo‗yicha ayrim xo‗jalik
yurituvchi subyektlarga taqdim qilingan individual bojxona, soliq va boshqa
imtiyozlar, shuningdek, boshqa preferensiyalar bekor qilindi4.
Yuqorida keltirilgan qaror hamda farmonlarning rivojini oziq-ovqat sanoatining
ishlab chiqarishida katta rivojlanishlarga sabab bo‘ldi deyolamiz va buni quyidagi
rasmda ko‘rishimiz mumkin5:
2
http://mineconomy.uz/uz/info/871
https://kun.uz/uz/news/2017/04/06/uzbekistonda-10-mingga-akin-ozik-ovkat-sanoati-korhonalari-faoliat-uritmokda
4
https://www.xabar.uz/uz/jamiyat/oziq-ovqat-boyicha-yangi-qonun-loyihasi-ishlab
5
http://infostat.uz/2019/03/04/ozbekiston-respublikasi-oziq-ovqat-mahsulotlari-narxlari-indeksi-fevral-2019-til/
3
144
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1-rasm
Bugungi kunda oziq–ovqat mahsulotlari barcha turdagi iste‘molchilarning
talabini qondirmoqda desak adashmaymiz. Buning asosiy sabablari turli tuman ishlab
chiqarish korxonalari hamda kichik bizneslarning inovatsion texnologiyalar orqali
barcha xildagi xaridorlarga mos keluvchi oziq-ovqat mahsulotlari bilan
ta‘minlayotganliklaridir. Ayniqsa talabalarimiz uchun Fast Foodlar, kichik
oshxonalar hamda choyxonalarni misol keltirishimiz mumkin. Ammo ularning
ovqatlanish jarayonida o‘z vaqtida ovqatlanolmayotganliklari sog‘liklarida ko‘plab
muammolarga sabab bo‘lmoqda. Bularga misol keltiradigan bo‘lsak, Talaba
yoshlarning ovqatlanishida kuzatiladigan kamchiliklaridan eng muhimi ularning
ovqatlanish tartibiga ko‗pincha rioya qilmasligidir. Masalan, V.I. Smolarning
ta‘kidlashicha, 25-47% talaba ertalab nonushta qilmaydi, 17-30%i bir kunda ikki
marta ovqatlanadi, 40% i esa tushlik qilmaydi yoki uni onda-sonda yeydi, 22%
talaba esa kechki ovqatni iste‘mol qilmaydi. Ularning kunlik ovqatida oqsillar,
ayniqsa, hayvon oqsillari, vitaminlarning kamligi qayd qilingan..Talabaning to‘la
qiymatli vitaminlarning keraklisini iste‘mol qilishi ancha qiyin6. Bunga sabab
qilib, ularning moddiy tomondan qiyinchiligi, tongda kech uyg‘onish natijasida
nonushta qilolmasligi, tanaffus vaqtida oshxonalarning tirbandligi yoki uzoqda
joylashganligi sababli tushlik qilolmasligi kabi ko‘plab muammolarni keltirishimiz
mumkin.
Bunday muammolarni hal qiluvchi ko‘plab tayyor taomlarni yetkazib berish
bilan shug'ullanadigan servislarni sanab o'tamiz:
eOrders - http://e-orders.uz/ - restorandan taom yetkazib beradigan
loyiha O'zbekistonda birinchi bo'lib ushbu yo'nalishni rivojlantira boshladi.
Saytdagi shaxsiy kabinet orqali sizga yoqib tushgan restoran taomnomasidan
buyurtma qilish mumkin. To'lov, buyurtmani olgach, kuryerga beriladi;
GetFood - http://getfood.uz/ - 2015-yil iyunida paydo bo'lgan, restoranlar
bilan ishlab, buyurtmalarni sayt orqali qabul qiladi. To'lov kuryerga beriladi;
Eat - http://eat.uz/ - xuddi shunday modeldagi servis;
6
http://fayllar.org/ovqat-hazm-qilish-va-ovqatlanish-fiziologiyasi.html?page=25
145
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Bringo - http://www.bringo.uz/ - 2015-yil avgustida ochilgan servisning
boshqa raqobatchilaridan farqi shundaki, u issiq ovqatni termosumkada
yetkazadi va "taomni buyurtmadan so'ng bir soat ichida yetkazish"ga kafolat
berishga intiladi. U tayyor restoran taomidan tashqari, oziq-ovqat
mahsulotlarini ham yetkazib beradi.
Yuqorida keltirgan xizmatlarimiz bo‘lishiga qaramasdan talabalarimizning
ovqatlanishidagi muammolar o‘z yechimini topolmayabdi. Sababi ularning narxi
qimmatligida yoki qisqa muddatda yetkazib berilmasligida (10-15 minut ichida).
Bunday muammolarni oldini olish uchun quydagi takliflarni berishimiz mumkin:
Talabalar o‘qiydigan oliygohlar yaqinidagi barcha oshxonalarda
taomlarni yetkazib berish xizmatini tashkil qilish;
Talabalarning o‘z vaqtida ovqatlanishlari uchun istagan joyda tanavul
qilishlariga qulay bo‘lgan va barcha taomlar uchun mo‘ljallangan qulay
idishchalarning tashkil etilishi;
Talabalar uchun Fast Food taomlaridan tashqari o‘zimizning milliy
taomlarimizni ham ovqatlanishda qulay ravishda yetkazib berilishini tashkil
qilish;
Yetkazib berilayotgan taomlarning sog‘lik uchun sifatini nazoratini
kuchaytirish;
Ta‘lim muassasalarining yaqinidagi barcha oshxonalarda online yetkazib
berish xizmatini tashkil qilish.
Xulosa qilib aytadigan bo‘lsak, O‘zbekistonimizning yanada gullab
yashnashida, uning yuqori cho‘qqida rivojlanishida hamda butun jahonga tanilishida
sog‘lom avlodning ahamiyati juda katta. Sog‘lom avlodni yuksaltirishda esa oziqovqat sanoati asosiy o‘rinda turadi. Shu sababli yuqorida keltirilgan takliflardan kelib
chiqib, oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqarayotgan kichik biznes va xususiy
tadbirkorlarimiz o‘z biznes yo‘nalishlariga oziq-ovqat mahsulotlarini o‘z vaqtida,
sifatli holda aytilgan joyga yetkazib berishni rivojlantirsa, sog‘lom avlodni
tarbiyalashda katta hissa qo‘shgan bo‘lar edi.
Foydalanilgan adabiyotlar
1. http://mineconomy.uz/uz/info/871
2. https://kun.uz/uz/news/2017/04/06/uzbekistonda-10-mingga-akin-ozik-ovkatsanoati-korhonalari-faoliat-uritmokda
3. https://www.xabar.uz/uz/jamiyat/oziq-ovqat-boyicha-yangi-qonun-loyihasiishlab
4. http://infostat.uz/2019/03/04/ozbekiston-respublikasi-oziq-ovqat-mahsulotlarinarxlari-indeksi-fevral-2019-til/
5. http://fayllar.org/ovqat-hazm-qilish-va-ovqatlanish-fiziologiyasi.html?page=25
146
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
III. ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР ВА ЯНГИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЖОРИЙ
ЭТИШ ОРҚАЛИ КИМЁ САНОАТИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ
FIZIOLOGIK FAOL MODDALAR QO`SHILGAN KOMPLEKS MINERAL
O'G'ITLAR ISHLAB CHIQARISH VA ULARDAN FOYDALANISH.
I.Abidov, A.Oxundadayev, F.Xoshimov. (NamMTI)
Mineral o'g'itlar hosildorlikni oshirish va tuproq unumdorligini kengaytirishni
ta'minlaydi; o‘simliklarni kimyoviy himoya qilish vositalari - zararkunandalar va
kasalliklardan hosilni yo'qotishning oldini olish; gerbitsidlar va o'sish regulyatorlari
ekinlarni o`stirishga sanoat texnologiyalarini joriy etishga imkon beradi. Kimyoviy
mahsulotlardan oqilona foydalanish butunlay ishlab chiqarish samaradorligiga
bog'liq.
Sarflanadigan mablag` va zararli ta`sirlarni kamaytirishda kompleks
kimyolashtirishdan foydalanish fan va dehqonchilik amaliyotidagi muhim
vazifalardan hisoblanadi.
So'nggi yillarda mikroelementlar, o`stiruvchi moddalar, kimyoviy vositalar
bilan kompleks o'g'itlarni qo`llash tendentsiyasi kuzatildi va bu preparatlarni
qo'llashning eng oqilona va istiqbolli usuli hisoblanadi .
O'stiruvchi moddalarini o'z ichiga olgan mineral o'g'itlarni ishlab chiqarish
usullari va ularni o`rganishga oid bir qator tadqiqotlar mavjud.
O'tgan yillar davomida O`zFA O'simliklarni himoya qilish institutida suyuq va
qattiq mineral o'g'itlarni mikroelementlar va o‘stiruvchi moddalar bilan birlashtirish
bo'yicha kompleks tadqiqotlar o'tkazildi.
Mualliflar karbamid, ammiakli selitra, ammofos va qahrabo kislota asosida
kompleks o'g'itlarni olish jarayonlarini o'rganishgan va laboratoriya sharoitida
qahrabo kislota va monoetanolaminni o'z ichiga olgan karbamid-formaldegidli
o'g'itlar olish texnologiyasini ishlab chiqildi. O'stiruvchi moddalar mochevinaformaldegidli o'g'itlar MFO` ning eruvchanligini boshqarishga imkon beradi; olingan
o'g'itlarning eksperimental guruhlari agrokimyoviy tekshiruvlari yaxshi samara
ko'rsatdi. Paxta hosili MFO‘ dan foydalanish bilan taqqoslaganda, gektariga 2,9
sentnerga ortib, sof foyda 159,07 ming so‘m/ga ni tashkil etadi.
Paxta urug'i etanolamin tutgan azot-fosforli o'g'itining 0,01% eritmasi bilan
qoplanganda, hosilning sezilarli o'sishi kuzatilgan.
Karbamid nitrat va nikotin, qahrabo kislotalar, nikotinamid kabi fiziologik faol
moddalar asosidagi o'g'it olish jarayonlarini fizik-kimyoviy va texnologik tadqiqotlari
o`tkazilgan .
Furan hosilalarini qishloq xo`jaligida qo'llash
Furan va uning hosilalari kauchuk, plastmassa, sun'iy ipak bo'yoqlari, doridarmonlar, bo'yoqli qatronlar, plastifikatorlar, ingibitorlar, sintetik surkov moylari,
parfyumeriya va pestitsidlarni olish uchun ishlatiladi.
O'simlik dunyosida kumarinli furan hosilalari bo'lgan birikmalarning o'rni har
xil. Ular o'sish ingibitorlari , urug`ning unib chiqishini tezlatuvchi, gerbitsid, ayrim
147
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
o'simlik kasalliklaridan himoya qiluvchi, xalq tabobati, qishloq xo'jaligi vositalari
sifatida qo`llanadi .
Furan qatori amidlari fungitsidlar, urug'larga ishlov beruvchi vosita, dori
preparatlari sintezi uchun oraliq mahsulot sifatida ishlatiladi .
b- (2-tetragidrofuril) propionitril – tetranil (TPN) - furan hosilasi bo`lib,
sariqdan ochiq-jigarrangacha bo'lgan, o`ziga xos hidli harakatchan suyuqlik;
20
molekulyar og'irligi - 125 a.m.b. nD = 1.4468; qovushqoqligi 20 oC da 2,7 ga teng;
pH = 7; qaynash harorati 92-94 °C / 8 mm s.u; yong'inga va portlashga xavfsiz.
Empirik formulasi C7H11NO.
Tetranil suvli eritmalarda korroziv, barqaror emas, quyosh nuriga ta'sir
qilganda oson oksidlanadi, shuning uchun uni 25-45°C haroratda quyoshdan
saqlaydigan idishda 5 yildan ortiq vaqt davomida saqlanishi mumkin.
TPN suv, xloroform, atseton va spirtda yaxshi, metanolda yomon eriydi,
geksan, asetonitril, nitrilatsetatda erimaydi.
Tetranil birinchi marta O'zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi O'simlik
moddari kimyosi institutida 1985 yilda olingan. Sobiq Ittifoq Davlat Kimyo
Komissiyasi tetranilni o'simliklarning o'sishi va rivojlanishini rag'batlantiruvchi
vosita sifatida qishloq xo'jaligida keng qo'llanilishiga ruxsat bergan.
TPN 130°C haroratda akrilonitrilga tetragidrofuranning havo kislorodi
ishtirokida radikal birikishi bilan hosil qilinadi :
+
CH2
CH CN
O
O2
1300C
Î
CH2CH2CN +
O
O
+
OH
O
TPN ni sintez qilish jarayonida asosiy mahsulotlar bilan bir qatorda
tetragidrofuranning
oksidlanish
mahsulotlari
ᵞ-butirolakton,
agidroksitetragidrofuran, 2,2-di-(β-sianoetil)-tetragidrofuran va boshqalar hosil bo'ladi.
γ-Butirolakton reaksion aralashma massasiga nisbatan 25-30% miqdorda hosil
bo`ladi. Undan fenilgidroksi moy kislotalari, dori preparatlari va boshqalarni sintez
qilishda foydalaniladi. 2,2-di-(β-siyanoetil)-tetragidrofuran 3% miqdorda hosil
bo'ladi. TPN ni aralashmalar va oksidlanish mahsulotlaridan tozalash suyuqliksuyuqlik ekstraksiya usulida olib boriladi.
TPN ishlab chiqarish uchun zarur bo'lgan barcha reagentlar O'zbekistonda
ishlab chiqariladi, shuning uchun uni furan birikmalari zavodlarida ishlab chiqarish
mumkin.
TPN ni o'simlik obyektlarida (o`simliklar, urug'lar), tuproq va suvda tahlil
qilish usullari ishlab chiqildi; u TPN ni organik erituvchi bilan eritish va undan so'ng
ekstraksiyaning gaz-suyuqlik tahliliga asoslanadi .
TPN makkajo'xori, sabzavot ekinlari, kenafga stimullovchi ta'sir ko'rsatadi.
Kenaf urug'ini 0,0006% konsentratsiyali tetranil eritmasida ivitilganda,
rizoktaniozdan o'simliklar nobud bo'lishi 3-4 barobar kamayadi va hosil 2 martaga
ko'payadi.
Paxta urug'larini qayta ishlash (ivitish, namlantirish) va o'simlikni TPN
eritmasi bilan purkash o'simlik rivojlanishini tezlatadi va hosilni ko`paytiradi .
148
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Preparat tuproqda, suvda to'planmaydi va mikroorganizmlarning faoliyatiga
to'sqinlik qilmaydi. TPN xlorofillar parchalanishining oldini oladi. U o`zining
o`simliklarga nisbatan ta`siri jihatidan yer osti va er usti qismlarida biomassa
shakllantirishda muhim rol o'ynaydi.
Qishloq xo'jaligi zararkunandalari – o`rgimchakkana va shira bilan kurashish
uchun BI-58 va antiodan foydalanilgan. O'simlikning vegetatsiya davrida TPN
insektoakaritsidlar bilan sinalgan. Bu aralashma ijobiy ta'sir ko'rsatdi; paxta tolasi
hosili gektariga 2,3 sentnerga, pomidor va bodring - 15-30 sentnerga ortdi.
TPN preparatining zaharliligi past darajada bo`lib, LD50 = 400 mg / kg
(sichqonlar uchun), LD50 = 5000 mg / kg (kalamush uchun), LD50 = 4000 mg / kg
(itlar uchun) ga teng. Kumulyativ va mutagen xususiyatlari yo'q.
Tetranilni sanitariya-toksikologik baholash natijalari qishloq xo'jaligida (paxta
ekinlarida) foydalanish imkoniyatini ko'rsatdi.
Adabiyotlar tahlilidan ishni bajarish uchun asos bo'lib xizmat qiladigan
quyidagi xulosalarni chiqarish mumkin:
1. Mineral o'g'itlarni o'simliklarning o'sishi va rivojlanishi uchun stimulyator
bilan birgalikda qo`llash agrokimyoviy va iqtisodiy jihatdan foydali hisoblanadi.
Paxta va boshqa ekinlar ekish davrini oldindan etkazib berish va yetkazib berish
muddatlariga to'g'ri kelishi va kelgusida o'simlik mavsumida mos kelishi mumkinligi
sababli mineral o'g'itlar va o'sish stimulyatorlarini birgalikda qo'llash imkoniyatlarini
o'rganish muhimdir. Bularning barchasi kapital xarajatlarning pastligi bilan bog'liq
bo'lib, bu paxta va boshqa ekinlarning narxini arzonlashtirib, foydali entomofaunani
saqlash imkonini beradi. Murakkab o'g'itlarni chiqarib yuborish mavjud texnologik
sxemalarda sezilarli o'zgarishsiz amalga oshirilishi mumkin.
2. O'g'itlar va fiziologik faol moddalar orasidagi aralashuvlar va saqlash vaqtida
fizik-kimyoviy o'zaro ta'sirlar to'g'risidagi ma'lumot juda kam uchraydi. Bunday
ma'lumotlar o`g`itlar murakkab aralashmalari yoki kompozitsiyalarini ishlab
chiqarish uchun texnologik sxemalarni ishlab chiqish uchun zarur.
3. Toksik bo'lmagan, arzon hamda paxta va boshqa ekinlarda keng miqyosda
qo`llash mumkinligi uchun fiziologik jihatdan faol moddalar sifatida piridin,
benzimidazolon, furan hosilalaridan foydalanish maqsadga muvofiq. TPN qishloq
xo'jaligida keng foydalanish uchun davlat komissiyasi tomonidan tavsiya etilgan.
4. Ushbu yo'nalishdagi tadqiqotlar alohida komponentlarni birlashtirish
muammosiga yanada oqilona yondashishga yordam beradi va mamlakatning turli
mintaqalarida sinovdan o'tkazishga muhtoj bo'lgan murakkab o'g'itlar ishlab
chiqarishga imkon beradi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Гулямова З.Ф, Физико-химические основы производства карбамида,
аммофоса и калийных удобрении с солями нафтеновых кислот:Дис…канд.техн.
наук. -Ташкент,1984 - 181 с.
2.
Волков М.Т.Эффективность применения нефтяного ростового вещества
(НРВ) под яровую пшеницу и другие зерновые культуры в условиях Омской
области: .Автореф. дис. ... канд. с.-х.наук. -Баку, 1969. - 20 с.
3.
Ўрозов Т.С. Қизилқум фосфоритларини фаоллашишига олтингугурт-нинг
таъсири // Ўзбекистон кимѐ журнали. -Тошкент, 2010. -№3. -Б. 98-101.
149
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
4.
Ўрозов Т.С., Таджиев С.М., Тухтаев С., Хайруллаев Ч.К. Қизилқум
фосфоритларининг нитрат кислотаси билан парчаланишига олтингугурт
таъсири // ЎзР Фанлар академиясининг маърузалари. -Тошкент, 2010. -№4. -Б.
53-56.
FIZILOGIK FAOL MODDALAR BILAN BOYITILGAN KARBAMID
OLISH TEXNOLOGIYASI.
I.Abidov, F.Xoshimov, A.Oxundadayev. (NamMTI)
Qishloq xo'jaligini kimyoviylashtirish muammosini hal etish usullaridan biri
fiziologik faol moddalarni, o'simliklarni o'sishini va rivojlanish stimulyatorlarini o'z
ichiga olgan murakkab o'g'itlarni yaratishdan iborat.
Odatda, fiziologik faol moddalarni nisbatan yuqori narxlarga ega bo'lishiga
qaramay, murakkab o'g'itlardagi past darajadagi (0,03 dan 0,05% gacha)
kontsentratsiyalar ijobiy ta'sir ko'rsatadi. FFM ni o'z ichiga olgan o'g'itlar ishlab
chiqarish mavjud texnologik sxemalarni rekonstruksiya qilishda sezilarli aniq
investitsiyalar bilan bog'liq emas, ammo FFM dozalash assembleyalarini tashkil
qilish, FFMni katta o'g'itli oqim bilan aralashtirish, analitik nazorat qilish bilan
bog'liq bir qator texnologik muammolarni hal qilish kerak tayyor mahsulotning sifati.
Shu munosabat bilan ushbu bobda ayrim savollar ko'rib chiqildi va FFM larni
o'g'itga kiritish usullarini ishlab chiqish, shuningdek, FFM bilan modifikatsiyalangan
ammofos va karbamid moddalarini olish bo'yicha tadqiqotlar olib borildi.
Bir qator texnologik muammolarni hal qilishda o'rganib chiqadigan va
eruvchanligi va probirkaga oid ma'lumotlar ishlatiladi.
C7H9NO-NH4H2PO4-H2O, C7H9NO-(NH4)2HPO4-H2O,
C7H9NO-[90% NH4H2PO4 +10% (NH4)2HPO4]- H2O,
C7H9NO-CO(NH2)2- H2O, C7H6N2O-H3PO4-H2O,
C7H6N2O-NH3-H2O, C7H6N2O- CO(NH2)2,
C7H5N2OCl- H3PO4-H2O, C7H5N2OCl-NH3-H2O,
C7H5N2OCl- CO(NH2)2, C7H11NO- CO(NH2)2
Fiziologik faol moddalar bilan o'zgartirilgan karbamid texnologiyasini ishlab
chiqishda, bu eritma yoki karbamid eritmasiga kiritilishi mumkin. Kerakli shart tayyor mahsulot tarkibida ularning past kontsentratsiyasi tufayli, qo'shimchaning
to'liq erishi yoki bir xil aralashmasi.
C7H6N2O (C7H5N2OCl, C7H11NO)-CO(NH2)2-H2O sistemasidagi piksellar
sonini o'rganishimiz BION, 5-ХBION, TPN ning karbamidning suvli eritmasida
erimaydi va distillash va bug'lanish bosqichlarida uni kiritmaganligini ko'rsatdi. Shu
munosabat bilan: karbamidda FFM ni kiritish fizikokimyoviy asoslash uchun biz
C7H6N2O-CO(NH2)2, C7H5N2OCl-CO(NH2)2, C7H9NO-CO(NH2)2 tizimlarida
muskullarni o'rganib chiqdik. Yangi birikmalar hosil bo'lishi kuzatilmaydi. 4.0%
C7H6N2O va C7H5N2OCl va 15.0% C7H11NO; belgilangan konsentrasiyalardan yuqori
bo'lsa, FFM 135°C dan yuqori haroratlarda eriydi. Avto bu PAH o'z ichiga olgan
karbamid ishlab chiqarish uchun to'g'ridan-to'g'ri karbamid eritmasiga uni kiritish
imkoniyatini oldindan belgilab beradi. IVIN, TPN, BION, 5-XBION bo'lgan
karbamidni olish uchun karbamid eritmalari va eritmalarida qo'shimchalarning xatti150
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
harakatlari, ularning o'g'itlarni ishlab chiqarishda biuretni to'plashdagi eritma yoki
suvga ta'siri haqida fizikokimyoviy ma'lumotlar talab etiladi.
Karbamid eritmasida biuretning to`planishiga IVIN, TPN, BION, 5-XBION
ning ta'siri.
Karbamid sifatining eng muhim mezoni biuritning tarkibiy qismidir. Biuret
karbamidning termal dekompozitsiyasidir: 2CO (NH2)2 = NH2CONHCONH2 + NH3.
Bu texnologik sxemaning har bir tugunida hosil bo'ladi. Bundan tashqari, eng tor
joylar bug'lanishning bosqichlari va granulyatsiya uchun eritmaning yetkazib
berishidir, bu erda tayyor mahsulotlar tarkibidagi umumiy biuretlarning taxminan
yarmi hosil bo'ladi.
Chet elda ayrim mamlakatlarda ishlab chiqarilgan karbamidning turli navlari
bo'yicha biuretning ruxsat etilgan tarkibi quyidagi diapazonlarda o'zgaradi:
granuladan ishlab chiqariladigan karbamid 0,3 dan 2,5% gacha, kristalli karbamid 0,4
dan 0,0 gacha, 8 va 0,05 dan 0,1% gacha.
Karbamid preparatini tayyorlashda FFM 135-140oC haroratga ega bo'lgan issiq
eritma ichiga kiritilganligini hisobga olsak, turli xil PAP qo'shimchalaridagi
biürektani to'plash bo'yicha ma'lumot qiziqish uyg'otadi.
Buning uchun biz harorat va uzoq muddatli ta'sirini o'rgandik. Bu aralashmani
karbamid bilan FFM aralashmasi biuret hosil bo'lishining kinetikasi bo‘yicha[1-4
rasm].
Chiziqlar qurish uchun karbamid muntazam namunalar bilan namunalar tanlab
olindi va biurekt tarkibini spektrofotometrik usuli bilan ma'lum bir uslub bo'yicha
tahlil qilindi.
Tadqiqot davomida FFM qo'shimcha moddasining to'liq erishi vaqti bir
vaqtning o'zida ingichka bo'lib, harorat va qo'shimchaga (BION, 5-XBION) qarab
0,5-5,0 daqiqada o'zgarib turardi. Tajribalarning davomiyligi 60 minut Suyuq IVIN
va TPN karbamid eritmasida darhol eriydi.
Rasmdan ko'rinib turibdiki, karbamiddagi FFM konsentratsiyasining oshishi,
qo'shimcha o'zgarishsiz karbamid bilan taqqoslaganda biuret hosil bo'lish nisbati
sezilarli darajada emas. Xuddi shu holat nisbatan past, 0,5% gacha, FFM-BION va 5XBION tarkibida kuzatiladi. Buning sababi, turli gaz aralashmalarining eritmaning
bosimi o'zgarishi bilan bog'liq bo'lib, bu FFM borligida yuzaga keladigan yon
fizikokimyoviy jarayonlarning kinetikasi bilan tavsiflanadi.
BION va 5-XBION kontsentratsiyasining yanada oshishi bilan karbamid
ichidagi biuretning tarkibi oshadi va FFMning erituvi keskin kamayadi.
IVI, TPN, BION, 5-XBION ni o'z ichiga olgan karbamid ishlab chiqarish
texnologik sxemasini fiziologik faol moddalar sifatida ishlab chiqarishda ularning
tayyor mahsulotda biuret konsentratsiyasi deyarli yo'qligi (0,03-0,05%) 0,05-0,1
absdan ko'p bo'lmagan miqdorda o'zgarmaydi va ortadi. % va GOST talablariga to'la
mos keladi. Bundan tashqari, so'nggi agrokimyoviy ma'lumotlarga ko'ra , biuret
toksik kimyoviylarga tegishli emas va o'simliklar uchun zararli ta'sir ko'rsatmaydi.
151
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1-rasm.135oC da C7H9NO tutgan karbamid suyuqlanmasida biuret to`planishining
integral chizig`i:
1-CO(NH2)2+1.0% C7H9NO, 2- CO(NH2)2+5.0% C7H9NO
3- CO(NH2)2+10.0% C7H9NO, 4- CO(NH2)2+19.0% C7H9NO
5- CO(NH2)2+40.0% C7H9NO
2-rasm.135oC C7H11NO tutgan karbamid suyuqlanmasida biuret to`planishining
integral chizig`i:
1-CO(NH2)2+1.0% C7H11NO, 2- CO(NH2)2+5.0% C7H11NO,3- CO(NH2)2+10.0%
C7H11NO
3-rasm.C7H6N2O tutgan karbamid suyuqlanmasida biuret to`planishining integral
chizig`i (1350С):
1-CO(NH2)2+0.5% C7H6N2O, 2- CO(NH2)2+1.0% C7H6N2O
3- CO(NH2)2+3.0% C7H6N2O, 4- CO(NH2)2+5.0% C7H6N2O
Shunday qilib, karbamiddagi biuret birikmalarining kinetikasini o'rganish
asosiy hipoglifmni ko'rsatadi va karbamid eritmasida FFM ma'lumotlarini kiritish
uchun maqbul shartlarni topishga imkon beradi.
152
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
4-rasm.135oC C7H5N2OCl tutgan karbamid suyuqlanmasida biuret to`planishining
integral chizig`i:
1-CO(NH2)2, 2- CO(NH2)2+0.5% C7H5N2OCl
3- CO(NH2)2+1.0% C7H5N2OCl, 4- CO(NH2)2+3.0% C7H5N2OCl
5- CO(NH2)2+4.0% C7H5N2OCl
Foydalanilgan adabiyotlar:
5.
Гулямова З.Ф, Физико-химические основы производства карбамида,
аммофоса и калийных удобрении с солями нафтеновых кислот:Дис…канд.техн.
наук. -Ташкент,1984 - 181 с.
6.
Волков М.Т.Эффективность применения нефтяного ростового вещества
(НРВ) под яровую пшеницу и другие зерновые культуры в условиях Омской
области: .Автореф. дис. ... канд. с.-х.наук. -Баку, 1969. - 20 с.
7.
Ўрозов Т.С. Қизилқум фосфоритларини фаоллашишига олтингугурт-нинг
таъсири // Ўзбекистон кимѐ журнали. -Тошкент, 2010. -№3. -Б. 98-101.
8.
Ўрозов Т.С., Таджиев С.М., Тухтаев С., Хайруллаев Ч.К. Қизилқум
фосфоритларининг нитрат кислотаси билан парчаланишига олтингугурт
таъсири // ЎзР Фанлар академиясининг маърузалари. -Тошкент, 2010. -№4. -Б.
53-56.
ПОЛУЧЕНИЕ АКТИВИРОВАННЫХ УГОЛЬНЫХ АДСОРБЕНТОВ ДЛЯ
ОЧИСТКИ ДИСТИЛЛИРОВАННОГО ГЛИЦЕРИНА
докторант Савриева Д.Д., д.т.н. Салиханова Д.Д.
(Институт общей и неорганической химии АНРУз)
Как показывает анализ работы масложировых предприятий в случае
использования низкосортных технических жиров, дистилляционный метод
очистки не позволяет получить продукт удовлетворительного качества, что
связано с адсорбционной активностью адсорбента. Поэтому на производстве
дистиллированный
глицерин,
как
правило,
подвергают
очистке
активированными углем [1].
153
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
В связи с этим возникает необходимость совершенствования
адсорбционной очистки глицерина в аппаратах обеспечивающих высокий
гидродинамический режим работы.
На сегодняшний день в республике в трех масложировых предприятиях
производят дистиллированный глицерин, который до сих пор очищается
импортными угольными адсорбентами. Это в свою очередь увеличивает
себестоимость получаемых продуктов. Поэтому в лабораторных условиях нами
были получены активированные угольные адсорбенты для очистки
дистиллированных глицеринов. В Узбекистане имеются в большие запасы
Ангренских углей разных марок. Нами отобраны угли марки 2БР. Измельчали и
отобрали образцы, прошедшие через сито 5мм и оставшиеся в сите размером
2мм. В исходном состоянии угли малоактивны их адсорбционные свойства,
поэтому провели паровую активацию [2,3,4,5]. Для этого в лабораторных
условиях в трубчатом реакторе емкостью 0,25м3 с электрическим обогревом.
Для активации образцы использовали размерами 5мм фракции, отмытые
[8,9] и высушенные до постоянной массы при 105-1100С. В печи температуру
контролировали термопарой потенциометра. После загрузки реактор
герметично закрывали, но нижний отвод остается открытым для выхода
смолообразных продуктов. Паровую активацию проводили при температуре в
пределах 400-8000С, которая контролировалась с помощью термопары в
течение 1 часа. Затем охлаждали образцы до комнатной температуры.
Активированные угли хранили при комнатной температуре без доступа
кислорода. На рис.2 представлены результаты влияния паровой активации на
некоторые показатели, угольных адсорбентов.
исходный
800С
600С
(хиндистон)
700С
60
пористость %
55
50
45
51
45
40
53
47
39
35
1
2
3
(а)
154
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
4
5
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
исходный
(хиндистон)
700С
800С
600С
25
зольность %
20
15
22
18,2
10
5
15,4
6,3
8,7
0
1
2
3
4
5
(б)
Рис. 1. Влияние паровой активации на пористость (а) и зольность (б)
получаемых адсорбентов
Как видно из рис.1. с увеличением температуры паровой активации
пористость (рис а) получаемых угольных адсорбентов резко увеличивается с
39% до 51%, это очень близко к значению контрольного образца, т.е. 53%.
А зольность (б) угля также с увеличением температуры увеличивается с 6,3
до 22%. Это можно объяснит тем, что с увеличением времени активации после
выхода смол, аморфного углерода, адсорбированной воды объем угля резко
снижается до 50%. За счет очищения от сопутствующих веществ угля
увеличивается его зольность, которую в основном составляют неорганические
соли. Поэтому самой оптимальной температурой для паровой активации
выбрано 8000 С, т.к. при этом можно получит адсорбент с высокой
пористостью.
Использованная литература
1. Б. А. Аль-Хасани, И. М. Хайруллин, А. В. Малыгин, А. В. Клинов
Получение товарного глицерина из отходов производства биодизеля
(процесс очистки) // Вестник технологического университета. 2017. Т.20,
№2.
2. Гаврилко Н.П., Клименко Н.Г., Ихно Н.Пю Очистка технических жиров
перед расщеплением с применением ПАВ. Масложировая промышленность,
1976, №2, с.57
3. Иродов М.В. Переработка технических жиров. – Масложировая
промышленность, 1973, №1, с.22-23.
4. Иродов М.В., Виноградов Е.Ф.Влияние некоторых примесей на процесс
дистилляции сырого глицерина. – Масложировая промышленность, 1966,
№9, с.28.
5. Иродов М.В., Елисеева Н.С. Органические загрязнения глицерина. –
Масложировая промышленность, 1965, №10, с.24-26.
155
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ОҚАВА СУВЛАРНИ ТОЗАЛАШДАГИ ТАДҚИҚОТЛАР
Б.С.Усманов доц., Т.А.Мадалиев асс (ФарПИ)
Оқава сувлари лаборатория тадқиқотини олиб боришдан мақсад қайта
ишлаш режими ва коагулят миқдорининг тозалаш, самарадорлигига таъсирини
ўрнатиш ҳисобланади. Коагулят сифатида (NH4)2SO4СА (техник тозаланган)
аммоний полиоксихлорид ―АКВА-АУРАТ‖ ишлатилган. Коагулятлар товар
маҳсулот массаси бўйича миқдорланган. флокулянт сифатида техник АК 631
маркадаги полиакрил амид ва АК 636р, КП-555 маркадаги акриламидларнинг
катион сополимери ишлатилган.
Тадқиқот ҳажми 1 л бўлган 6 та қурилма ва айланиш сонни ўзгартира
оладиган манбага эга 6 та аралаштиргичдан иборат ―томчи‖ қурилмасида олиб
борилди. Кўпик ҳосил бўлиш жараѐнини технологик моделлаштириш оқава
сувларни аралаштирувчи пневматик комбинирланган лаборатория қурилмасида
олиб борилди. Қурилма 2 та ишчи ҳудудга эга. Ҳудудда оқава сувларнинг
йирик ҳаво пуфакчалари билан микро масштабда (юқори ўлчамда) интенсив
аралашуви амалга ошириб, микро масштабли аралашув зонасида қалқиб
чиқаѐтган кичик дисперс пуфаклари ва суюқлик оқими ушлаб турилади. Оқава
сувларда ўлчанган моддалар, ХПК, БПК, аммонийли азот, фосфатлар
концентрацияси ҳамда ҳосил бўлган чўкма ҳажми аниқланади.
―Томчи‖ қурилмасида ва органик ифлосланиш концентрацияси пневматик
аралаштирувчи қурилмада оқава сувларнинг коагуляцион қайта ишланишга
реагент миқдори таъсирининг экспериментал тадқиқот натижаси график
кўринишида (3.1 ва 3.2 - расм) келтирилган.
3.1-расм.
Реагентларни
миқдорий
таъсири
натижалари
1 – сульфат алюминий коагулянти, полиакриламид флокулянти (1 мг/л);
2 – полиоксихлорид алюминий (ПОХА) коагулянти, флокулянт – КП555.
156
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3.2-расм. Пневматик аралаштиришдаги реагентларни миқдорий
таъсири натижалари
1 – сульфат алюминий коагулянти, полиакриламид флокулянти (1 мг/л);
2 – полиоксихлорид алюминий (ПОХА) коагулянти, флокулянт – КП555.
Олинган маълумотлардан ҳулоса қилиш мумкинки, коагуляцион қайта
ишловда ўтган оқава сувларида ифлослантирувчи моддалар концентрацияси
коагулят концентрациясига ифодаланиши мумки.
С=K1∙K2∙C0
бу ерда C0 ва С – мос равишда коагулят қайта иловдан олдинги ва кейинги
оқава сувларда ифлослантирувчи моддаларнинг концентрацияси;
K1- оқава сувларни пневматик аралаштришда тозалаш самарадорлигини
ҳисобга олувчи коэффициент;
K2- қайта ишланаѐтган оқава сувларда ифлослантирувчи модда
концентрациясининг коагулянт миқдорига боғлиқлиги.
DCA=40-240 мг/л миқдори бўйича СА да қайта ишланган оқава сувлар
ўлчанган моддалар концентрацияси учун :
К2=18.276 ∙ Dca-0.965
Dnoxa=20-120 мг/л миқдори бўйича полиоксихлорид алюминийда қайта
ишланган оқава сувларда:
К2 =81.9 ∙ Dnoxa-1.689 K1=0.91 коэффициент ишлатилади.
Dca =40-240 мг/л миқдори бўйича СА да қайта ишлатилган оқава сувдаги
ХПК учун: K2=3.211∙ Dca-0.333
Dnoxa=20-120 мг/л миқдори бўйича
Полиоксихлорид алюминий билан қайта ишланган оқава сувда:
К2=3,261∙Dnoxa-0.419 коэффициент катталиги К1=0.92.
DCA=40-240 мг/л миқдори бўйича СА билан қайта ишланган оқава
сувдаги БПК учун К2=5.267 ∙Dnoxa-0.623 коэффициент катталиги К1=0.94.
157
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Dnoxa=20-120 мг/л миқдори бўйича полиоксихлорид алюминий билан
қайта ишланган оқава сувда: К2=2.093∙Dnoxa-0.305 коэффициент катталиги
К1=0.94.
Ўтказилган тадқиқот натижасида полиоксихлорид алюминий ва
алюминий сульфат СА нинг кўпроқ самарадорлиги коагуляти эканлиги
ўрганилди.
НЕЧЕТКО ЛОГИЧЕСКОЕ РЕГУЛИРОВАНИЕ ТЕМПЕРАТУРНЫМ
РЕЖИМОМ ТЕПЛОГЕНЕРИРУЮЩИХ АГРЕГАТОВ
Юнусова С.Т., Хужаназаров У.О
(Ташкентский Государственный технический
университет им. И.Каримова)
При наличии на объекте внешних или параметрических возмущающих
воздействий, существенно ухудшаются качественные показатели переходного
процесса, и может привести систему управления к неустойчивому состоянию.
Для решения поставленной задачи на основе предлагаемого подхода
рассмотрим
замкнутую
систему
автоматического
регулирования
температурным режимом теплогенерирующего агрегата с нечетким логическим
контроллером (НЛР)
На нечеткий регулятор возлагается задача выработки управляющего
воздействия в диапазоне изменения динамической ошибки регулирования и ее
производной относительно ее пороговых значений. .Входной вектор НЛР
преобразуется в нечеткий форму Е (е1* , е2 * ) с помощью блока фаззификации,
затем выполняется нечеткий логический вывод в базе правил, в результате чего
получается нечеткая выходная переменная и * . Перевод значений вектора
управления и * из нечеткой области в четкую и осуществляются блоком
дефаззификации.
Предобработка входного сигнала ошибки регулирования и ее производной
осуществляется по формуле:
max
ei , ei ei
е max
max
ei sign ei , ei ei
N
i
Постобработка выходного управляющего сигнала и осуществляются
решением задачи денормализации и :
и и N DN и N и мах ,
где и мах - максимальное значение управления, подаваемого объект.
Введем
следующие
лингвистические
переменные
е1 ("ошибка управления " , Т е1 , Е1 ) ,
е2 (" Произв. ошибки " , Т е 2 , Е2 )
и
и (" Упраление " , Т и ,U ) где
Te {T 1e , T 2 e ,....T k e }, i 1, k ,
Tи {T 1и , Т 2 и ,....Т к и } терм-множества значений лингвистических переменных е1 , е2
и и с
1
Т е ei1 (ei ) ,
соответствующими
функциями
принадлежности
(ФП)
i
2
i
i
i
158
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
T 1u 1 (u ), l 1, k
заданными соответственно на универсальных множествах
Еi [ Ei min , Ei max ] и U [U min ,U max ] .
При заданных входных лингвистических переменных Т ej1 и Te 2j выходное
значение нечетко- логического регулятора Tu j можно определить на основе
следующего композиционного правила [10] :
В j (Te1j Te 2j ) R
Со степенью принадлежности:
T (u * )
j
u
e1E1 ,e2 E2
[(Te1 (e1 ) T j (e2 )) R (e1 , e2 , u * )] .
e2
В случае, когда лингвистическим переменным входных сигналов e1 и e2
соответствуют нечѐткие множества Т е1 и Т е 2 , нечѐткое множество Т u
лингвистической переменной сигнала управления u * определяется следующим
образом:
n
m
n
T (u * ) max{[ T (ei )] [min[ T (ei )] T (u * )]} .
u
e ,e21
j 1
ei
i 1
i 1
j
ei
j
u
Для получения реального значения выходного сигнала нечѐткого регулятора
осуществляется процесс дефаззификации [12]:
9
9
n 1
n 1
и u n* Tu (u n* ) / Tu (u n* ) .
Функцию принадлежности нечетской значения Т u можно представит в виде:
n
j
Teij (e1 ), u
Т и (и ) i 1
,
0, u j
j
Где - дискретные значение выходного сигнала.
Тогда определяющее значение выходного сигнала НЛР на этапе
дефаззификации можно вычислит следующим образом:
m
n
m n
и j T j (ei ) / T j (ei ) ,
j 1
i 1 ei
j 1 j 1 ei
или
m
u (e, ) j j (e),
j 1
где
n
m
n
j (e) T (ei ) / T (ei ).
j 1
j
ei
j 1 j 1
j
ei
Таким образом, в случае полноты и непротиворечивости базы правил
нечеткого логического вывода, закон функционирования НЛР определяется
видом и распределением по диапазону регулирования функций
принадлежности и выбранным алгоритмом нечѐткого вывода.
Рассмотренный режимом с помощью нечеткого- логического управления
температурным режимом с помощью нечеткого- логического регулятора
отличается простотой, поскольку позволяет использовать
стандартную
форму описания лингвистических переменных и минимальный набор
управляющих правил. Синтезированный нечеткий логический регулятор
придает системе автоматического регулирования способность поддерживать на
159
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
заданном уровне температурного режима управляемого объекта при наличии
внешних возмущений, а также качественно управлять технологическим
процессом при широком диапазоне изменения объекта параметров по времени.
ЛИТЕРАТУРА
1.
Гостев В. И. Проектирование нечетких регуляторов для систем
автоматического управления – СПб.: БХВ – Петербург , 2011.- 416 с
2. Пегат А.
Нечеткое моделирование и управление.
М.: Бином.
Лаборатория знаний, 2009-798 с. Ульянов С.В. , Литвинцева
Л.В и др.
Интеллектуальное робастное управление: технологи мягких вычислений. – М.:
ВНИИгеосистем, 2011.-408 с.
3.
Сиддиков И.Х., Юнусова С.Т. Измайлова Р.Н. Algorithm for optimization
of the membership function of the fuzzy control model on the basis of the
probabilistic approach. WCIS – 2018 Tenth World Conference onIntelligent
Systems for Industrial Automation O tober 25-26, 2018 с. Tashkent, Uzbekistan ,
251-254 стр.
4. Юнусова С.Т. Нечеткая модель управления технологическими
параметрами теплогенириющих установок Энергия
ва ресурс тежаш
муаммолари Журнал №3-4, 2017 йил.
АНДИЖОН-36 ҒЎЗА НАВИНИНГ БАРГ САТХИГА АЗОТЛИ ЎҒИТНИ
АММИАК ШАКЛИДА ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ.
М.С.Атабаева қ.х.ф.ф.д. (PhD), Ж.С.Акбаров талаба (ТошДАУ
Андижон филиали)
Аннотация: тадқиқот натижаларига кўра, тупроққа ишлов беришнинг
янги комбинацияли технологиясида парвариш қилинганда кузда азотнинг
гектарига 200 кг йиллик меъѐри ҳисобида тупроққа ишлов бериш билан бирга
жўяклар остига аммиак шаклида ҳаммасини солиш шарт эмаслиги, балки
азотнинг 100 кг йиллик меъѐри ҳисобида аммиак шаклида солиш мумкинлиги,
қолган қисмини тегишли нисбатларда ғўзани ўсув даврида солиш кераклиги
аниқланди.
Кириш. Ҳозирги кунда пахтачиликда амалдаги тупроққа асосий ва экиш
давригача ишлов бериш агротехнологиясида кузги ҳайдов ва экишгача бўлган
жараѐнлар кузги ва баҳорги қатор операциялардан иборат бўлиб, ерлар кузда
турли маркадаги плуглар ѐрдамида шудгорланади, баҳорда эса жорий
текислаш, чизеллаш, бороналаш ва молалаш каби комплекс тадбирлардан
иборат бўлиб, Ничипорович [1], ―Ўсимликларда фотосинтез маҳсулдорлиги
бевосита барг юзаси билан боғлиқ, шунинг учун асосий вазифа ўсимликлар
кўчат қалинлиги орқали баргларнинг мақбул юзасини ҳосил қилиш, айни
пайитда фотосинтез учун қулай шароит яратишдир‖ деб ѐзган эди.
М.П.Меднис[2] маълумотларга кўра, ғўза ўсимлигининг энг юқори фотосинтез
мақсулдорлиги гектар ҳисобига 20000 м2 барг сатхи бўлганда содир бўлиб,
юқор пахта ҳосили етиштирилди.
160
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ҳозирги замон агротехнологиясида экиш усулларини, экиш тартибларини
ва ниҳоят ғўза кўчат қалинлигини белгилашда мақбул барг юзаси ҳосил
қилишни ҳисобга олиш лозим.
Ушбу муаммолар устида 2015-2017 йилларда тупроққа ишлов беришнинг
янги комбинацияли технологиясида Андижон-36 ғўза навини барг сатхига
азотли ўғитни аммиак шаклида қўллаш муддатларини таъсири бўйича дала
тажрибаси ўтказилди.
Тажриба 10 вариантда 4 қайтариқли
бир қаторга жойлаштирилди.
2
Бўлакчалар майдони 300 м , ҳисобий майдони 100 м2. Жами 40 та вариантдан
иборат бўлди. Барча таҳлил ва ҳисоб-китоблар ЎзПИТИ да қабул қилинган
―Дала тажрибаларини ўтказиш услублари‖ (2007) асосида олиб борилди.
Тажриба маълумотлари Б.А.Доспеховнинг ―Методика полевого опыта‖ (1985)
услуби асосида математик таҳлил қилинди.
Тадқиқот натижалрига кўра, тупроққа янги комбинацияли ишлов бериш
технологиясида кузда жўяклар остига азотни 200 кг/га йиллик меъѐрини 100 ва
50 % аммиак шаклда солиб озиқлантирилган ва турли кўчат қалинликларини
бир туп ўсимликни барг сатҳига, бир гектар майдондаги ғўза барг сатҳига
сезиларли таъсир этди. Айни пайтда ўрганилган омилларнинг бир ўсимлик
қуруқ вазнига таъсири ҳам сезиларли бўлди.
Демак, тупроққа янги комбинацияли ишлов бериш технологиясида азотни
аммиак шаклида солиб озиқлантирилган ва турли кўчат қалинликлари
ўсимликларни трансипирация ва фотосинтез жараѐнларига, охир-оқибатда
органик модда ҳосил бўлишига ўзининг ижобий таъсирини ўтказди.
Бунда шундай қонуниятлар аниқландики, бир туп ўсимликдаги барг
сатҳининг камайиши ғўзанинг гектар ҳисобидаги кўчат сонинига боғлиқ
равишда 1 гектардаги барг сатҳининг ортишини таъминлади.
Жумладан, тупроққа янги комбинацияли ишлов бериш технологиясида
кузда жўяклар остига азотни 200 кг/га йиллик меъѐрини 100 ва 50 % аммиак
шаклда солиб озиқлантирилган ўртача 129,0 ва 147,6; 126,9 ва 148,8 минг туп/га
кўчат қалинлигидаги вариантлардаги (6-7 ва 9-10 вар.) ўсимликларнинг хар
бирида ўртача 32,7 ва 35,1; 34,9 ва 31,9 дона барг ҳосил бўлиб, барг юзаси
2035,6 ва 1828,0; 2279,7 ва 1795,5 см2 ни ташкил этди. Бу вариантларда
ўсимликлардаги барча барг сатхи хисобланганда гектар ҳисобига 26259,2 ва
26981,3; 28929,4 ва 26717,0 м2 ни ҳосил қилди (1-жадвал).
1-жадвал.
Агротадбирларни ғўзанинг барг сатҳига таъсири, 1 ўсимлик ҳисобида,
ўртача 3 йиллик
161
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Шу ўринда эслатиб ўтиш лозим, физиологик нуқтаи-назардан олганда бир
гектарга 24-25 минг м2 барг сатҳи фотосинтез жараѐнлари учун оптимал
ҳисобланади.
Шунингдек, бу вариантлардаги паст бўйли ўсимликларда нисбатан кичик
ҳажмдаги майдароқ барглар шаклланган бўлсада, кўчатлар ҳисобига барг сатҳи
назорат вариантга нисбатан 2707,4-5376,6 м2 кўп бўлган барг юзасини ҳосил
қилиб, ўсимлик томонидан тупроқ намлиги, озиқа, қуѐш ҳарорати ва
ѐруғликдан фойдаланишнинг юқори даражада таъминланган микро иқлим
шароитини вужудга келтирди. Бошқа вариантларда эса, барглар сонининг
кўпайишига қарамасдан, кўчатлар сони озайтирилган 100-110 минг туп/га кўчат
қалинликларидаги вариантларда ва назорат вариантда (1, 2, 5, 8-вар.) барг
сатҳининг камайиши кузатилиб, 22659,5-24666,3 м2 ни ташкил этди.
Тупроққа янги комбинацияли ишлов бериш технологиясида аммиак
селитраси (NН4NО3) билан озиқлантирилган вариантларда (2-3 вар.) ҳосил
бўлган барг сатҳи, ер одатдаги усулда ҳайдаб, пушта олинган назоратдан
юқори бўлсада, аммиак қўлланилган вариантларга нисбатан барг сатҳини
камайиши кузатилди. Шу сабабли бу вариантлардаги барча кўрсаткичлар
аммиак қўлланилган вариантларга нисбатан пасайиб борди.
Хулоса қилиб айтганда тупроққа янги комбинацияли ишлов бериш
технологиясида кузда жўяклар остига азотни 200 кг/га меъѐрини 50 % аммиак
шаклида солиб озиқлантирилган ―Андижон–36‖ ғўза навини пушталарга қўш
қатор экиш усулида экиб, гектарига 148,8 минг/туп кўчат қолдирган 10вариантдаги ўсимликларда оптимал барг сатҳи ҳосил бўлиши таъминланди.
Натижада, ўсимликларнинг фотосинтез маҳсулдорлиги ортди хамда мўл ва
сифати ҳосил етиштириш имконияти яратилди.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1.Ничипорович А.А. Фотосинтез и теория получения высоких урожаев. Москва, 1956. С. 25.
2.Меднис М.П. Режим орашения и густота стояния хлопчатника. - Ташкент,
1973. С. 252.
ТУПРОҚҚА ТУРЛИ УСУЛДА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ ҒЎЗА КЎЧАТ
ҚАЛИНЛИГИГА ТАЪСИРИ
Ф.М.Хасанова қ.х.ф.н., профессор (ПСУЕАИТИ), М.С.Атабаева қ.х.ф.ф.д.
(PhD), (ТошДАУ Андижон филиали)
Аннотация: Тупроққа янги комбинацияли ишлов бериш технологиясида
кузда жўяклар остига азотни 200 кг/га меъѐрини 100 % ва 50 % аммиак шаклида
солиб озиқлантирилган ―Андижон–36‖ ғўза навини кўчат қалинлигига ижобий
таъсир кўрсатди.
Кириш
Пахтачиликда амалдаги тупроққа асосий ва экиш давригача
ишлов бериш агротехнологиясида кузги ҳайдов ва экишгача бўлган жараѐнлар
кузги ва баҳорги қатор операциялардан иборат бўлиб, ерлар кузда турли
маркадаги плуглар ѐрдамида шудгорланади, баҳорда эса жорий теккислаш,
чизеллаш, бороналаш ва молалаш каби комплекс тадбирларидан иборатдир.
162
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Мазкур агротехнология хозирги кунда замон талаблари даражасидаги арзон ва
сифатли маҳсулот етиштириш имкониятига чекланиб қолмоқда. Бундан
ташқари, бу усулда (одатдаги) тупроқ қатламларини ўта зичланиши оқибатида
унинг физик ва агрокимѐвий ҳусусиятлари ѐмонлашиши тупроқ
унумдорлигини пасайишига олиб келмоқда. Шунингдек, ѐқилғи-мойлаш ва
моддий-техника харажатларининг ортиб кетиши натижасида пахта таннархи
қимматлашиб бормоқда. Шу сабабли амалдаги агротехнологияни ўрнига янги
энергия ва ресурстежамкор такомиллашган агротехнологиларни ишлаб чиқиш
ва ишлаб чиқаришга жорий этиш пахтачиликда ўта долзарб масала
ҳисобланади.
Тадқиқот натижаларининг кўрсатишича, тупроққа янги комбинацияли
технологияда ишлов берилган жўякларга қўш қатор экилиб парваришланганда
ғўза кўчат қалинлигига ижобий таъсир кўрсатди.
Р.Назаров, Ф.Хасанова, О.Синдаров, А.Хамрақулов [1], Х.Турсунов [2],
О.Яқубжонов [3] ларнинг ҳам таъкидлашича чигитни пуштага экиш
технологиясида ер кузда текисланиб пушта олиниши ҳисобига эрта баҳордаги
агротехник тадбирлар қисқаради, ерга чигит экиш имконияти яратилади,
шунингдек, ѐқилғи мойлаш материаллари тежалади ва ғўзани суғоришлардаги
сув сарфи камайиши хамда пушта олинган ерларда текис ердагига нисбатан
ҳарорат 1 дан 30С даражагача юқори бўлилиши шунинг хисобиги уруғ
экилгандан униб чиққанига қадар ўтган ўн кун ичида текис ерга нисбатан 9400С даража кўпроқ фойдали ҳарорат олади. Натижада уруғлар текис ердагига
нисбатан 2-4 кун олдин униб чиқади ва ҳосилдорлик 4-8 центнергача кўпаяди.
Чигитлар одатдаги усулда экилган тажрибаларда эса, гектарига 60-80-100-120140 минг туп кўчат қалинликлари С-6524 ғўза навининг ўсиш ва
ривожланишига жиддий таъсири кузатилган.
2015-2017 йиллардаги тажрибаларда тупроққа ишлов беришнинг
комбинацияли технологиясида чигитлар пушталарга қўш қатор қилиб экилган
Андижон-36 ғўза навини маъдан ўғитларни
NРК-200-140-100 йиллик
меъѐрларини аммиак селитраси (NН4 NО3) билан озиқлантириш вариантлари
(2-4 вар.), маъдан ўғитларни NРК-200-140-100 кг/га йиллик меъѐрларида 200
кг/га азотни аммиак шаклида кузда жўяклар остига 100 ва 50 % ни аммиак
шаклида солиб озиқлантириш агортадбирларида чигитларнинг униб чиқиши ва
кўчат қалинлиги маъдан ўғитларни NРК-200-140-100 йиллик меъѐрларида
одатдаги тартибида озиқлантирилган назорат вариант (1- вар.) билан
таққосланиб тадқиқ қилинди ва тегишли натижалар олинди.
Шу боисдан, тажрибада тупроққа ишлов беришнинг янги комбинацияли
технологиясида Андижон-36 ғўза навини турли кўчат қалинлигида азотли
ўғитни гектарига 200 кг йиллик меъѐридаги турли шаклларини таъсири тадқиқ
қилинди.
Ҳолбуки, чигитларнинг униб чиқишидан бошлаб, кўчатлар турли
агротадбирлар таъсирида ўсиб ривожланади. Тажриба вариантларида Андижон36 ғўза навини кўчат қалинлигига тажрибада қўлланилган агротадбирларнинг у
ѐки бу таъсири кузатилмади. Бунда тупроққа янги комбинацион агрегат
ѐрдамида ишлов берилган вариантларда (3-4 ва 5-6 вар.) 3-5 кун эрта униб
163
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
148,8
149,2
149,5
147,6
147,6
148
145,7
149,2
142,9
144,8
98,5
99,4
98,8
97,4
98,2
99,7
96,5
95,7
96,6
100
94,8
120
98,5
140
95,7
Кўчат қалинлиги, минг дона/га
160
142,3
141,7
чиққан кўчатлар 7-10 кунга эртаки кўчатлар сонини ташкил қилди. Шу боис бу
вариантларнинг ўсимликлари бошқа вариантларга нисбатан жадал ўсиб
ривожланди. Тажрибада ғўзанинг кўчат сонини ҳисоблаш икки марта
ягоналашдан сўнг ҳамда амал даври оҳирида аниқланди
Олиб борилган тадқиқотларда тажриба вариантлари бўйича кўчатлар
сонини кузатадиган бўлсак, учала тажриба йилларида ҳам, дастурда
белгиланган назарий кўчат қалинликларига нисбатан 96-98 фоиз атрофида
кўчат олишга эришилди.
Тупроққа ишлов беришнинг анъанавий усул, яни ерни кузда 30-35 см
шудгорланиб, экишнинг 90х10-1 тизимида фойдаланилган назорат 1-вариантда
2015 йилги шароитда гектарига ўртача 95,7 минг туп, 2016 йилги шароитида
96,6 минг туп ҳамда 2017 йилги шароитида эса 94,8 минг тупни ўртача уч йилда
95,7 минг тупни, ерга ишлов беришни шу усулида фақат экиш тизими
90х(30х12)-1 бўлганда бу кўрсаткичлар мос равишда 141,7; 144,8; 142,3 минг
туп ўртача уч йилда 142,9 минг туп кўчат сонини ташкил этган.
Тупроққа комбинацион агрегат ѐрдамида ишлов бериш технологиясини
қўллаб, бир йўла пушта тагига азотли ўғитни йиллик меъѐрини (200 кг/га) 100
фоиз суюқ аммиак шаклида солиниб, экишни 90х10-1 тизими қўлланилган 3вариантда ўртача 3 йилда 98,2 минг туп, худди шундай усул қўлланилган, фақат
экишни 90х(30х12)-1 тизими қўлланилган 4-вариантда 147,6 минг туп бўлди (1Расм).
Комбинацион агрегат ѐрдамида 35 см чуқурликда ишлов бериб, бир йўла
пушта олиниб, пушта остига азотни 200 кг/га йиллик меъѐрининг 50 фоизини
суюқ аммиак шаклида қолган 50 фоизини аммиак селитра (гранула) шаклида
ғўзанинг амал даври давомида солиниб, экишни 90х10-1 тизимида олиб
борилган 5-вариантда ўртача уч йилда 98,5 минг тупни, экиш тизими
90х(30х12)-1 меъѐрида олиб борилган 6-вариантда эса 148,8 минг туп/га кўчат
сонини ташкил қилгани кузатилди.
80
60
40
20
0
90х10-1
90х(30х12)-1
30-35 см чуқурликда омоч ѐрдамида
шудгорлаш NPK 200:140:100(Назорат)
90х10-1
90х(30х12)-1
30-35 см чуқурликда янги комбинацион
агрегат ѐрдамида ишлов бериб, пушта
олиш (кузда) суюқ аммиак 200+PK
90х10-1
90х(30х12)-1
30-35 см чуқурликда янги комбинацион
агрегат ѐрдамида ишлов бериб, пушта
олиш (кузда) суюқ аммиак 100+NPK
Вариантлар
2015 йил
2016 йил
2017 йил
Ўртача 3 йиллик
1-Расм. Тупроққа турли усулда ишлов беришнинг Андижон-36 ғўза
навининг кўчат қалинлиги, минг туп/га, (2015-2017 йй.)
Олиб борилган илмий изланишларимизда тупроққа турли усулларда
ишлов бериб, ғўзанинг Андижон-36 навининг кўчат қалинлиги ўрганилганда
энг юқори кўрсаткич ерга ресурстежамкор агротехнология, яъни комбинацион
агрегат ѐрдамида ишлов бериб, бир йўла пушта олинган вариантларда
кузатилди.
164
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Хулоса қилиб айтганда комбинацион агрегат ѐрдамида ишлов бериб, бир
йўла пушта олиниб, пуша остига кузда азотни суюқ аммиак шаклида 100 кг/га
меъѐрда солиниб, қолган миқдорини ғўзанинг амал даври давомида аммиак
селитра шаклида берилган, эрта баҳорда экишни 90х10-1 тизими ерга чигит
қадалган 5-вариантда ғўзанинг кўчат қалинлиги шу тизимда экилган бошқа
вариантларга нисбатан ўртача уч йилда 0,3-6,0 минг тупгача, экиш тизими
90х(30х12)-1 меъѐрида олиб борилган 6-вариантда шу тизимда экилган бошқа
вариантларга нисбатан эса 1,2-5,9 минг туп/га гача кўп бўлганлиги аниқланди.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Назаров Р, Ҳасанов Ф, Синдаров О, Ҳамрақулов И. Далаларда мақбул
кўчат қалинлигини яратиш. // Ўзбекистон Қишлоқ ҳўжалиги журнали. 2010. №
3. Б. 22. Турсунов Х. ―Андижан-37 ғўза навига экиш усуллари ва кўчат
қалинлигининг таъсири‖ Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги журнали. 2012. №8.
Б.23
3. Яқубжонов О.- ―Ғўзанинг ўсиши, ривожланиши ва ҳосилдорлигига
кўчат қалинлигининг таъсири‖ Аграр сохада ислохотларни чуқурлаштириш ва
фермер
хўжаликларини
ривожлантиришнинг
устивор
йўналишлари.
(Республика илмий-амалий анжуманининг мақолалар тўплами) Андижон-2007.
Б. 391.
СИНЕРГЕТИЧЕСКОЕ УПРАВЛЕНИЯ НЕЛИНЕЙНЫМИ
ДИНАМИЧЕСКИМИ ОБЪЕКТАМИ
И.Х. Сиддиков, К.И. Усманов1, Н.С. Якубова
Ташкентский Государственный Технический Университет г. Ташкент
Ташкентский химико-технологический институт г.Ташкент1
В докладе рассматривается задача управления химическими объектами,
описываемыми существенно нелинейными дифференциальными уравнениями.
Целью управления является обеспечение автоколебательных режимов,
связанных с сущностью технологических процессов.
Синергетические методы, основанные на нелинейной динамике и
неравновесной термодинамике, позволяют успешно как исследовать
разнообразные химико-технологические процессы, так и эффективно управлять
ими. Следует подчеркнуть, что методы синергетики – теория самоорганизации
– в той или иной конкретной форме уже довольно давно находят практическое
применение в химической технологии [1–3]. Однако в этой весьма обширной
области науки и промышленности существует фундаментальная проблема
поиска общих объективных закон процессов управления, которая сводится к
максимальному
учету
естественных
закономерностей
нелинейных
динамических объектов соответствующей химической природы. Возникает
новая сложная проблема создания своего рода синергохимической теории
управления (СХТУ), которая порождает самостоятельные задачи в тех
предметных областях химической технологии, к которым принадлежит
соответствующий объект управления. В химической и других отраслях
промышленности распространены различные технологические процессы, в
165
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
которых возникают нелинейные физико-химические реакции. К такому классу
объектов относятся дисперсные системы с химическими реакциями, например,
химический реактор. Возникает проблема построения СХТУ, в основу которой
целесообразно положить идеологию и методы синергетической теории
управления. Это означает, что для синтеза законов синергетического
управления химико-технологическими процессами следует использовать такие
инвариантные многообразия, на которых наилучшим образом согласуются
естественные свойства химического объекта и требования задачи управления.
Целями синтезируемых систем управления являются желаемые химические
инварианты и аттракторы. Для развития основ СХТУ используем метод АКАР,
основанный на идеологии синергетической теории управления. В работе
показано, что указанные процессы могут быть представлены следующей общей
нелинейной моделью в безразмерных переменных:
'
2
x1 ( ) u x1 x2 ,
'
2
x2 ( ) x1 x2 x2 x3 ,
(1)
'
x3 ( ) x2 a ,
где x1 , x2 – исходные вещества; x3 – продукт химической реакции; u –
скорость поступления вещества x1 , a x20 , x3 0 . Моделью (1) описывается
химическая реакция типа x1 x2 x3 , т.е. в результате взаимодействия
веществ x1 и x2 соответствующей концентрации возникает новое вещество
x3 – продукт реакции [1]. Также в работе [2] показано, что система (1) при
x3 0 , т.е. при отсутствии фазовых переходов, имеет следующее решение:
x2 ur , x1
1
. При этом, как показал линейный анализ, особая точка u1 a 3 1
2
ur
является точкой бифуркации, которая приводит к образованию устойчивого
предельного цикла [3].
Задача управления объектом (1) состоит в синтезе такого закона
управления u( x1 , x2 , x3 ) в функции координат x1 , x2 , x3 , который обеспечивает
автоколебания концентрации x1 в определенном диапазоне и с некоторой
частотой колебаний. Для решения этой сложной задачи, согласно СТУ [4],
имеется несколько подходов, связанных с выбором макропеременных. Из
системы (1) следует, что управление u , действуя на x1' ( ) , тем самым, согласно
второму уравнению системы (1), через функцию x1 действует на x2 ' ( ) ,
которое, в свою очередь, через y действует, согласно третьему уравнению
системы (1), на координату x3 . Таким образом, можно построить схему синтеза
закона управления:
'
'
'
u x1 ( ) x1 x2 ( ) x2 x3 ( ) x3 .
(2)
В зависимости от выбора макропеременных из схемы (2) можно получить
разные законы управления, решающие поставленную задачу синтеза. Для
решения поставленной задачи синтеза в соответствии с методом АКАР [5]
введем первую макропеременную
166
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1 ( x1 x2 2 ( x2 , x3 )
где – внутреннее управление.
Подставим 1 (3) в инвариантное соотношение
(3)
T1 1 ( ) 1 0
'
(4)
Тогда с учетом первых двух уравнений объекта (1) из (4) найдем общее
выражение для закона управления u( x1 , x2 , x3 ) :
x 2 u x1 x 2 (2 x1 x 2
2
4
1
'
'
) x 2 ( )
x 3 ( ) 1
x 2
x 3
T1
(5)
или с учетом x2 ' ( ) и x3 ( ) из (5) имеем
'
x 2 u x1 x 2 (2 x1 x 2
2
4
1
2
) ( x1 x 2 x 2 x 3 )
( x 2 a) 1
x 2
x 3
T1
Поведение системы на
декомпозированным уравнением
многообразии
1 0
(3)
(6)
описывается
x2 ( ) ( x2 , x3 ) x2 , x3 ,
'
x3 ( ) x2 a .
'
(7)
Для определения внутреннего управления ( x 2 , x3 ) введем вторую
макропеременную
2
'
2 x31
( ) x31 A,
x31 x31 b.
2
(8)
(9)
Макропеременная 2 (8) отражает энергию, связанную с изменением
координаты x3 на многообразии 2 0 (8). Продифференцируем уравнение
2 0 , получим
''
'
'
2 x31 ( ) x31 ( ) 2 x3 x31 0
или
''
x31 ( ) x31 ( ) ' 0
(10)
Подставив (9) в (10), получим
''
x31 ( ) x3 ( ) ' b
(11)
Уравнение (11) имеет решение в виде смещенного на величину b
гармонического колебания. Итак, на многообразии 2 0 (8) координата x3 ( )
имеет вид гармонического колебания, частота и амплитуда которого
определяется задаваемыми параметрами 2 и A . В целом, это означает, что
выбор макропеременной 2
(8) отвечает существу поставленной
технологической задачи. Перейдем к определению внутреннего управления
( x 2 , x3 ) на основе уравнения (7) и инвариантного соотношения
'
T1 2 ( ) 2 ( x 2 a) 2 0
(12)
Подставив в (12) макропеременную 2 (8) на основе уравнений (7), получаем
выражение:
2 ( x 2 x 3 ) ( x 2 a) 2 ( x 3 b)( x 2 a)
( x 2 a) 2
167
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
T2
( x 2 a) 2 ( x 3 b) 2 A 0
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
из которого находим
( x 2 , x 3 ) x 2 , x 3 ( x 3 b)
Из выражения (13) имеем:
(13)
1
x 3
3 ( x 2 a) 2 ( x 3 b) 2 A .
x 2
2T2
(14)
1
x 3
( x 2 a) ( x 3 b) .
x 3
2T2
(15)
и
1
( x 2 a) ( x 2 a) 2 ( x 3 b) 2 A .
T2
Подставив (14) и (15) в (5), находим общий закон управления:
3
A
2
4
2
x 2 u x1 x 2 ( x1 x 2 x 3 x 2 ) 2 x1 x 2 x 2
( x 2 a) 2
( x 3 b) 2
.
2T2
2T2
2T2
1
1
( x 2 a) x 2 ( x 2 a)( x 3 b) 1
T2
T1
(16)
Закон управления u (16) в полной мере решает поставленную задачу
устойчивых гармонических колебаний координаты x 3 ( ) , что и решает важную
технологическую задачу управления колебательными режимами аналогичных
процессов.
Таким образом, в этом докладе решена важная прикладная задача синтеза
законов
управления
автоколебательными
режимами
нелинейных
технологических объектов (1), широко применяемых в различных отраслях
промышленности. Решение указанной задачи имеет, на наш взгляд, и
самостоятельное научное значение с точки зрения развития методов
нелинейного системного синтеза в современной теории управления.
ЛИТЕРАТУРА:
1. Кольцова Э.М., Гордеев Л.С. Методы синергетики в химии и
химической технологии. – М.: Химия, 1999.
2. Гузенко П.Ю., Кукушкин С.А., Осипов А.В., Фрадков А.Л. / Под ред.
А.Л. Фрадкова. Управление автоколебательными режимами роста тонких
пленок // Анализ и управление нелинейными колебательными системами. –
СПб.: Наука, 1998. – С. 177-191.
3. Колесников А.А. Синергетическая теория управления. – М.:
Энергоатомиздат, 1994.
4. Колесников А.А. Синергетические методы управления сложными
системами: теория системного синтеза. – М.: КомКнига, 2006.
5. Сиддиқов И.Ҳ., Усманов К.И., Якубова Н.С. Синергетик ѐндошув
асосида кимѐ-технологик жараѐнларни бошқариш тизимларини синтезлаш.
Техник ва ижтимоий-иқтисодий фанлар соҳаларининг муҳим масалалари
республика олий ўқув юртлараро илмий ишлар тўплами 2019 й. 139-140 б.
168
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
АЗОТ, ФОСФОР ВА МАҲАЛЛИЙ ХОМ АШЁЛАРНИ АРАЛАШТИРИШ
УСУЛИДА РК ВА NРK ЎҒИТЛАР ОЛИШ
Б.Сотболдиев, Х.Арипов, З.Дехканов (НамМТИ)
Аннотация: Фосфоконцентрат, аммоний нитрат ва калий хлоридини
аралаштириш йўли билан РК ва NРK-ўғитлар олишга эришилди. Аммоний
нитратнинг 85% эритмасидан фойдаланилди. Қишлоқ хўжалиги экинлари учун
РК ва NРK-ўғитлар олишга эришилди
Фосфор, aзот вa кaлий ўсимликлар учун энг зaрур озуқa элементлари
бўлиб, уларни ўсимликлар тупроқдaн ўзлпштиради. Тупроқдa бу
элементларининг миқдори йилдaн-йилгa кaмaйиб, тупроқнинг унумдорлиги
пaсaйиб борaди вa бу экинларнинг ҳосилдорлигини пасайишига олиб келмоқда.
Тупроқнинг унумдорлигини ошириш учун ерни етaрли дaрaжaдa минерал
ўғитлaр бериб бориш зарур. Ўзбекистон Республикаси пaхтaчилик илмийтaдқиқот институти мaълумотлaригa кўрa, минерaл ўғитлaрсиз пaхтaдaн 12 ц/гa
ҳосил олиш мумкинлиги, ҳосилдорликни 30-35 ц/гa еткaзиш учун тупроққa
гектaригa 225 кг aзот, 150 кг фосфор, 100 кг кaлий озуқa элементлaри солиш
ҳaмдa тўғри aгротехник қоидaлaригa aмaл қилиниши лозимлиги aниқлaнгaн.
Ҳозирги кунда минерал ўғитларга бўлган талабдан келиб чиққан холда
тадқиқотни мақсади РК ва NRK ўғитларин аралаштириш усули билан олиш
бўлган. Хомашѐ танлашда маҳаллий аммоний нитрати, калий хлориди ва
бойитилган фосфоконцентларидан фойдаланилди.
РК ва NРK ўғитларин олиш технологик жараѐни қуйидаги асосий
босқичлардан иборат:
1. Фосфоконцкентратнинг калий хлорид билан (РK ўғитини тайѐрлашда)
ва аммоний нитрат эритмасини (NPK ўғитларини тайѐрлашда) билан
аралиштириш;
2. Нам фосфор калий ва азот-фосфор-калий аралишмаларининг қуритиш
ва донадорлаш.
Кимѐвий бойитилган фосфоконцентрати, калий хлориди ва нитрат
аммоний эритмаси асосида РK ва NРK ўғитлар таркиби
169
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ушбу тадқиқотни амалга оширишда лаборатория шароитида реактор ва
зангламайдиган
пўлатдан
тайѐрланган
шинекли
аралаштиргичдан
фойдаланилди. Дастлабки фосфат хомашѐси таркибида 17,52% P2O5; 47,53%
CaO; 15.23% СО2 фосфорит унини хомашѐ сифатида қабул қилинди. Бойитиш
орқали қуйдаги таркибли Р2О5ум. 26,21; Р2О5ўз. лим. к-та 15,46; Р2О5ўз. тр.Б 11,80;
СаОум. 38,25; СаОўз. 19,20; СаОсув. 2,28; СО2 2,78; СаО : Р2О5 = 1,46
фосфоконцентрат олинди.
Намуналарни ўрганиш бўйича тажрибалар мунтазам равишда олиб
борилди. Керакли миқтордаги фосфоконцентратни реакторга солиб орқасидан
калий хлорит ва керакли миқдорда сув қўшиб намлик миқдорини 45-50% ни
ташкил этган холда олиб борилди. Кейинги тадқиқот ишларда нам
фосфоконцентратга калий хлориди ва 85% ли аммоний нитрат эритмасини
қўшиш олқали (NPK ўғити) олинди. Лабораторияда қуритиш шкафи орқали
100-105°C ҳароратда қуритилди. Олинган қуруқ намунадаги ўғитланинг
элаклар ѐрдамида фракцияларга ажратилди.
Лаборатория шароитида олинган ушбу P2O5: K2O = 1: 0,5 ва 1: 0,7 PK
намуналари олинди ва N: P2O5: K2O = 1: 0,7: 0,5; 1: 1: 0,5 va 1: 1: 1 нисбатларда
NРK ўғитлари олинди. Олинган намуналар жадвалда келтирилган.
Олинган натижаларга кўра РК-ўғитининг қуйидаги маркасида Р2О5 : K2O
= 1: 0,5, 21,77% P2O5умм; 10,77% K2O; 14,64% P2О5ўз. лимон кислотасида; 10,40%
P2О5ўз трилон.Б; 33,81% CaO; 15,3% CaOўз. лимон кислотасида. P2O5умм. =
67,25%; Саўз лимон кислотада: CaOумм. = 45,25% ва доналар мустахкамлиги 1,5
MPa келтирилган.
Қишлоқ хўжалигида энг кўп ишлатиладиган NPK-ўғитидир N : P2O5 : K2O
= 1: 0,7: 0,5 нисбатда бўлганда, 15,58% N; 11,02% P2O5; 7,74% K2О; 8,47%
P2О5ўз. лимон кислотада; 5,47% P2О5ўз. трилон Б; 15.71% CaO; 11,9% CaOўз.
лимон кислотада: Р2O5умм. = 76,86%; СаОўз. лимон кислотада: CaO. = 75,75% ва
доналар мустахкамлиги 5,46 MPa эга. N : P2O5 : K2O = 1: 1: 1 нисбатда бўлганда
12,0% N ни ўз ичига олган азот-фосфор-калий ўғитлари олинди; P2О5ўз. лимон
кислотада. 8,94%; P2О5ўз. трилон Б 5,66% га; 18,01% CaO; 12,43% CaOўз; Р2O5умм.
= 74,38%, CaOўз. лимон кислотада: CaO = 69,02% ва доналар мустахкамлиги
6,58 MPa тенг бўлди.
Олинган ҳамма азот-фосфор-калийли ўғитларни донадорлиги юқори
мустаҳкамликка эга бўлиб, бу ўз навбатида қишлоқ-хўжалигида минерал
ўғитларни сифатига қўйиладиган асосий талаблардан биридир.
АНАЛИЗ ЭЛЕКТРОСТАТИЧЕСКИХ СВОЙСТВ РАСТИТЕЛЬНЫХ
ПОЛИСАХАРИДОВ В ГЕЛЬ-ХРОМАТОГРАФИИ
А.Боймирзаев, С.Собиров (НамМТИ)
Известно, что Гель-хроматография
или эксклюзионная жидкостная
хроматография (ЭЖХ)
является экспрессным методом исследования и
определения молекулярно-массового распределения полимеров [1]. Некоторые
полисахариды, как и многие синтетические водорастворимые полимеры в
170
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ЭЖХ проявляют полиэлектролитные свойства. В ЭЖХ электростатические
эффекты проявляются в асимметрии элюционных кривых и уменьшении
удерживаемых объѐмов разделяемых макромолекул при снижении
концентрации вводимой пробы в хроматографическую колонку. Для ЭЖХ
анализа в качестве проб выбрали цитрусовые и яблочные пектины,
арабиногалактаны (АГ) фирмы «Sigma», промышленные образцы натриевой
соли карбокси-метилцеллюлозы от ООО «Карбонам» (г. Наманган,
Узбекистан). У всех исследованных образцов наблюдали асимметрию
хроматограмм и мультимодальные распределения хроматографируемых
макромолекул. Были сняты концентрационные зависимости удерживаемых
объѐмов указанных полимеров в диапазоне концентраций от 1 до 10 г/л. В ходе
анализов было выявлено разделение нейтральных фракций от заряжен-ных
частей молекул АГ, при этом в трѐх концентрациях вводимой пробы (1; 2 и 4
г/л) удерживаемые объѐмы нейтральных фракций оставались неизменными, а у
заряженных фракций АГ уменьшались при снижении концентрации вводимой
пробы. Данное явление происходит за счет электростатического отталкивания
фиксированных отрицательных зарядов уроновых кислот в составе цепей АГ.
ЭЖХ образцов выполняли на жидкостном хроматографе серии Agilent
1100/1260 с использованием системы из двух последовательно соединенных
хроматографических колонок Ultrahydrogel Linear (Waters,США) длиной 300
мм и с внутренним диаметром 8 мм каждой. В качестве элюента использовали
воду. Объѐмная скорость потока элюента составляла 0.5 мл/мин. В качестве
регистрирующих устройств использовали дифференциальный рефрактометр и
детектор многоуглового светорассеяния.
Арабиногалактан - природный гетерополисахарид, его главная цепь
построена преимущественно из 1→3 связанных β-D-галактопиранозных
остатков, большинство из которых имеет боковые ответвления при С-6.
Боковые цепи представлены 3,6 ди - О-6- замещенными остатками β- Dгалактопиранозы и 3-О замещенными остатками β-L- арабинофуранозы
При определении молекулярной массы АГ методом ЭЖХ, необходимо
учитывать его полиэлектролитные свойства и использовать в качестве
элюентов системы, подавляющие полиэлектролитные эффекты [1].
Разработка метода ЭЖХ применительно к анализу АГ показала, что
хроматограмма АГ с использованием в качестве элюента водного 0.1 н раствора
нитрата натрия имеет мономодальное распределение, близкое по форме к
гауссовой кривой. Рассмотрение молекулярно-массовых характеристик
исходного полисахарида указывает на то, что АГ обладает очень узким
молекулярно-массовым распределением (ММР) с полидисперсностью (Mw/Mn)
1.06 и значениями Mw и Mn, равными 45 кДа и 42 кДа соответственно.
Литература
1. Боймирзаев А.С. Химия растительного сырья, 2009, №2. С.19–28.
171
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ФОРМАЛИЗОВАННОЕ ОПИСАНИЕ ПРОЦЕССА АБСОРБЦИИ ПРИ
ПОЛУЧЕНИИ КАЛЬЦИНИРОВАННОЙ СОДЫ
Ст.преп.(PhD) З. Искандаров, докторант Д.Ядгарова
(Ташкентский Государственный Технический Университет им.
И.Каримова)
Аннотация: В работе рассмотрены вопросы построения математической
модели процесса абсорбции при получении кальцинированной соды, а также
проверена ее на адекватность реальному процессу.
Процесс получения аммонизированного рассола является одной из стадий
получения кальцинированной соды аммиачным методом. Обычно процесс
осуществляют путем насыщения рассола-водного раствора хлорида натрияпарогазовой смесью, поступающей из отделения дистилляции и содержащей
аммиак и углекислый газ.
При плохой очистке рассола от солей кальция и магния в процессе
аммонизации могут происходить побочные нежелательные реакции: аммиак и
углекислота будут взаимодействовать с солями кальция и магния, образуя
осадки углекислого кальция и гидроокиси магния, которые могут отлагаться на
стенках аппаратов и трубопроводов, что могут нарушить нормальную работу
отделения абсорбции.
В связи с этим возникает необходимость автоматизировать
рассматриваемый процесс. Для решения этой задачи будем анализировать
процесс абсорбции как объект исследования.
Весь процесс абсорбции зависит, главным образом, от двух факторов:
-от количества газов, приходящих в абсорбер из колонны дистилляции и
печи кальцинации бикарбоната;
-от количества рассола, поступающего на дистилляцию, т.е.
регулирование процесса абсорбции заключается в регулировании поступления
рассола в таком количестве, чтобы насыщенная аммиаком жидкость имела
необходимую концентрацию.
В результате изучения физико-химических свойств процесса абсорбции,
учета конструктивно-технологических особенностей аппарата и его режимов
работы были сформулированы основные допущения и ограничения,
положенные в основу построения математической модели.
С учетом принятых допущений и ограничений была разработана
математическая модель процесса абсорбции, представленной системой
дифференциальных уравнений в частных производных с начальными и
граничными условиями:
С а г / t а г ( а г , Раг )(С аг / z ) Rа г [С а г С агр (С р )];
(1)
С р / t р (С р / z ) R р [С аг С агр (С р )]
где С а г и С а р - концентрация аммиака в газе и жидкости;
р
Са г (Сар ) - равновесное содержание аммиака в газе в зависимости от
содержания аммиака в жидкости;
г , р - скорости газа и жидкости вдоль оси h;
172
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
г - рабочая температура газа, °С;
Рг - рабочее давление газа, МПа;
Rг , R р - физико-технологические коэффициенты, зависящие от физических
свойств газовой и жидкой фаз. Скорость газа зависит от давления Рг и
температуры г и определяется выражением:
г ( г , Рг ) (Vm G г ( 0 г ) Р0 /(0,785 0 Pг D 2 ))
где Vm =22,4 объем моля идеального газа при нормального
условиях,м3/кмоль; Gг - расход газа, кмоль/c; 0 273- нормальная температура,
К; г -рабочая температура газа, °С; P0 =0,1 нормальное давление, МПа; Pг рабочие давление газа, МПа; D –диаметр колонны,м.
Граничные условия: Саг (h, t ) h0 Cагвх (t ); Cар (h, t ) h H Cарвх (t ),
где H -высота абсорбера.
Начальные условия: Саг (h, t ) t 0 Cагвх (t ); Cар (h, t ) t 0 Cарвх (h).
Предложена методика расчета физико-технологических коэффициентов
абсорбции для номинального установившегося режима, используемых в
математической модели процесса абсорбции. Получаемые коэффициенты
следует рассматривать как начальные приближения при моделировании. Для
проведения вычислительного эксперимента построена схема имитационного
моделирования в среде Matlab Simulink (рис.1).
Рисунок 1. Структурная схема массообменного процесса в абсорбере.
173
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
а)
б)
Рисунок 2 Графики переходных процессов по газовой (а) и жидкой (б) фазе.
Результаты имитационного моделирования показали, что расчетные
значения концентрации целевого компонента (аммиака) по газу С а г и
жидкостью С а р в различных точках аппарата совпадают с реальными данными
процесса
абсорбции
аммонизированного
рассола
при
получения
кальцинированной соды.
Результаты моделирования переходных процессов по газовой и жидкой
фазе представлены на рисунке 2 (а,б).
Результаты сравнения значений эксперимента и имитационного
моделирования приведены в таблице 1.
Таблица 1
Концентрация
Расчетное значение
Моделируемое значение
Са г 1 ,%
2,5
2,65
Са г 2 ,%
23,4
21,5
С а г 3 ,%
51,3
11,55
91
104,19
51,4
10,5
90,3
115,1
С ар 1 , н.д.
С ар 2 , н.д.
С ар3 , н.д.
1 – верхняя точка первого абсорбера
2 – точка между первым и вторым абсорбером
3 – нижняя точка второго абсорбера
174
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Сравнительный анализ полученных результатов показал адекватность
разработанной математической модели с реальными значениями процесса
абсорбции, протекающие в абсорбционной колонне.
Литература
1. Крашенинников С.А. Технология кальцинированной соды и очищенного
бикарбоната натрия.-Высшая школа,1972.-286с.
2. Васильев А. Н. MATLAB. Самоучитель. Практический подход. — СПб.:
Наука и Техника, 2012. – 448 с.
МАҲАЛЛИЙ ДОЛОМИТ ХОМАШЁСИДАН ФОЙДАЛАНГАН ҲОЛДА
ФОСФОРЛИ ОДДИЙ ЎҒИТЛАР ОЛИШ
таянч докт. Мамуров Б.А., проф. Шамшидинов И.Т (НамМҚИ)
Аннотация. Мақолада доломитни бирламчи фосфорли ўғитларга
айлантириш бўйича ўтказилган тадқиқот натижалари келтирилган. Бирламчи
фосфорли ўғитлар олиш учун таркибида 1% аммоний нитрат бўлган фосфат
кислотасини доломит билан нейтраллашни жараѐни монокальцийфосфатни
ҳосил бўлиши учун стехиометрик нормада, 600С ҳароратда ва 60 минут
давомийликда олиб бориш кераклиги кўрсатиб ўтилган. Фосфорли ўғитлар
қуритилгандан сўнг улар таркибида 98,58% дан кам бўлмаган ўзлашувчан ва
93,44% сувда эрувчан P2O5 бўлади.
Ўзбекистон Республикасида саноат ишлаб чиқариш технологик
талабларига жавоб берадиган кальций ва магний карбонатларидан ташкил
топган кальцит, оҳактош, доломит ва бошқа маҳаллий норуда минерал
хомашѐлари кўп миқдорда учрайди [1]. Кальций ва магний карбонатли
хомашѐларни технологик нуқтаи назардан комплекс ўрганиш ҳамда улардан
кальций ва магний фосфатли ўғитлар олиш жараѐнини ўрганиш муҳим
аҳамиятга эгадир.
Ишлаб чиқариладиган фосфорли ўғитлар ҳажмини ошириш ва
таннархини пасайтириш (аммофосга нисбатан), маҳсулот бирлигига нисбатан
қимматбаҳо хомашѐ – фосфорит сарфини (қўшалоқ суперфосфатга нисбатан)
камайтириш мақсадида Марказий Қизилқум фосфорит термоконцентратидан
олинган экстракцион фосфат кислотани (ЭФК) доломит хомашѐси билан
нейтраллаш йўли билан таркибида ўзлашадиган кальций ва магний фосфатлари
бўлган фосфорли ўғитлар олиш жараѐни ўрганилди.
Бунинг учун таркибида, оғ. % ҳисобида: Р2О5 = 17,23, CaO = 0,32, MgO =
0,66, Fe2O3 = 0,30, Al2O3 = 0,41, F = 1,18 ва бошқалар бўлган ЭФК ҳамда
таркибида, оғ. % ҳисобида: CaO = 32,36, MgO = 18,68, R2O3 = 0,53, CO2 = 45,76
ва бошқалар бўлган доломит хомашѐсидан фойдаланилди.
Маҳаллий кальций ва магний карбонатли хомашѐлар (бўр, оҳактош, сув
тозалаш иншооти чиқиндиси) ва уларни куйдириш (100’1050 OC ҳарорат
интервалида) маҳсулотлари билан ЭФКни нейтраллаш ва бунда ҳосил
бўладиган барқарор кўпикланиш жараѐнлари батафсил ўрганилган [2, 3].
Нейтраллаш жараѐнида куйдирилмаган кальций ва магний карбонатли
чиқиндидан фойдаланилганда барқарор кўпик ҳосил бўлиши, барқарор
175
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
кўпикнинг сўниши учун маълум вақт (50 минутдан 150 минутгача) сарфланиши
ҳамда бунинг натижасида ишлаб чиқариш жадаллигини пасайтириши,
700’850OC ҳарорат интервалида куйдирилган кальций ва магний карбонатли
хомашѐлардан фойдаланилганда эса барқарор кўпикнинг сўниши учун атиги 510 минут вақт сарфланиши аниқланган.
ЭФКни доломит хомашѐси билан нейтраллаш бошқа карбонатли
хомашѐларга нисбатан фарқланади. Нейтраллаш жараѐнида доломит хомашѐси
ишлатилганда барқарор кўпикланиш деярли содир бўлмайди. Бу эса
нейтралланиш жадаллигини ошириш имкониятини яратади.
ЭФК ва 1% миқдорида аммоний нитрат қўшилган ЭФК доломит
хомашѐси билан нейтралланди, ҳосил қилинган суспензия буғлатилди ва
қуритилди. Қўшилган аммоний нитрат нейтраллаш жараѐнида ҳосил бўладиган
суспензиялардаги кальций ва магний фосфатларининг эрувчанлигини
яхшилашга хизмат қилади. 17,23% Р2О5 концентрацияли ЭФКни доломит
хомашѐси билан нейтраллаш жараѐнидаги кислота меъѐри монокальцийфосфат,
мономагнийфосфат, темир ва алюминий фосфатлари ҳосил бўлишига мувофиқ
келадиган стехиометрик миқдорга нисбатан 100% ни ташкил этди. Нейтраллаш
жараѐни 60ОС ҳароратда 30 минут давом этди. Ҳосил қилинган суспензиялар
95’100ОС ҳарорат интервалида қуритилди.
ЭФКни доломит хомашѐси билан нейтраллаш йўли билан кальций ва
магний фосфатли ўғитлар олиш технологик кўрсаткичлари ҳамда оралиқ ва
олинган маҳсулотлар кимѐвий таркиби 1-жадвалда келтирилган.
1-жадвал
ЭФКни доломит хомашѐси билан нейтраллашда ҳосил қилинган
суспензия ҳамда уни қуритилишидан олинган маҳсулотнинг кимѐвий
таркиби ва жараѐннинг технологик кўрсаткичлари
Кўрсаткичлар
Қуритилган
Суспензия
маҳсулот
Бошланғич ЭФК ва уни
NH4NO3
NH4NO3
NH4NO3 билан
–
–
иштирокида
иштирокида
фаоллаштириш
Р2О5 (умумий), %
16,15
15,99
49,21
49,57
Р2О5 (ўзлашадиган), %
15,92
15,77
48,60
49,03
Р2О5 (сувда эрийдиган), %
15,09
14,96
45,94
46,51
CaO (умумий), %
4,04
4,02
12,31
12,46
MgO (умумий), %
2,78
2,76
8,46
8,56
R2O3 (умумий), %
1,11
1,10
3,39
3,41
SO3 (умумий), %
1,17
1,16
3,57
3,60
F, %
1,07
1,06
2,70
2,55
N (умумий), %
0,32
1,01
Н2О, %
69,16
69,58
5,96
5,68
(P2O5ўзл.:P2O5умум.)x100, %
98,58
98,62
98,76
98,91
(P2O5с.э.:P2O5умум.)x100, %
93,44
93,56
93,35
93,83
176
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
17,23% Р2О5 концентрацияли ЭФКни доломит хомашѐси билан кислота
меъѐри 100% ни ташкил этган ҳолда нейтралланганда (P2O5ўзл.:P2O5умум.)x100
нисбат 98,58%, (P2O5с.э.:P2O5умум.)x100 нисбат эса 93,44% ни ташкил этади.
Бошланғич ЭФКга унинг массасига нисбатан 1% миқдорида аммоний нитрат
қўшиш ҳамда доломит хомашѐси билан нейтраллаш орқали суспензиядаги
компонентларнинг эрувчанлигини қисман оширишга эришилади. Бунинг
натижасида (P2O5ўзл.:P2O5умум.)x100 нисбат 98,76%, (P2O5с.э.:P2O5умум.)x100 нисбат
эса 93,56% га етиши кузатилади. ЭФК ва аммоний нитрат қўшилган ЭФКни
доломит хомашѐси билан нейтраллаш натижасида таркибида мос равишда, оғ.
% ҳисобида: Р2О5умум. = 16,15 ва 15,99; Р2О5ўзл. = 15,92 ва 15,77; Р2О5с.э. = 15,09 ва
14,96; СаО = 4,04 ва 4,02; MgO = 2,78 ва 2,76; R2O3 = 1,11 ва 1,10; SO3 = 1,17 ва
1,16; F = 1,07 ва 1,06; N = 0 ва 0,32; Н2О = 69,16 ва 69,58 бўлган суспензиялар
олинди.
Ҳосил қилинган суспензиялар таркибида 35-40% сув қолгунча
буғлатилди ҳамда 95-100ОС ҳарорат интервалида қуритилди. Натижада
таркибида кальций ва магний фосфатлари бўлган фосфорли ўғитлар олинди.
Қуритиш ҳарорати 100ОС дан юқори бўлганда маҳсулот таркибидаги
монокальцийфосфат ва мономагнийфосфатнинг дегидратацияси ҳисобига P 2O5
нинг ўзлашадиган ва сувда эрийдиган шакллари камаяди ва маҳсулот сифати
пасаяди. Қуритиш ҳарорати 95OС дан паст бўлганда маҳсулотни қуритиш
жадаллиги пасаяди.
ЭФК ва аммоний нитратли ЭФКни доломит хомашѐси билан нейтраллаш,
ҳосил қилинган суспензияларни буғлатиш ҳамда уларни 95-100ОС ҳарорат
интервалида қуритиш натижасида таркибида мос равишда, оғ. % ҳисобида:
Р2О5умум. = 49,21 ва 49,57; Р2О5ўзл. = 48,60 ва 49,03; Р2О5с.э. = 45,94 ва 46,51; СаО
= 12,31 ва 12,46; MgO = 8,46 ва 8,56; R2O3 = 3,39 ва 3,41; SO3 = 3,57 ва 3,60; F =
2,70 ва 2,55; N = 0 ва 1,01; Н2О = 5,96 ва 5,68 бўлган кальций ва магний
фосфатли
ўғитлар
олинди.
Ҳосил
қилинган
маҳсулотлардаги
(P2O5ўзл.:P2O5умум.)x100 нисбат 98,76 ва 98,91%, (P2O5с.э.:P2O5умум.)x100 нисбат эса
93,35 ва 93,83% ни ташкил этиши кузатилади. Бу эса олинган кальций ва
магний фосфатли ўғитларнинг сифат таркиби бўйича қўшалоқ суперфосфат
туридаги ўғитлар учун белгиланган талабларга тўла жавоб беришини
кўрсатади.
Шундай қилиб, ЭФКни маҳаллий доломит хомашѐси билан нейтраллаш
орқали таркибида монокальцийфосфат ва мономагнийфосфат бўлган фосфорли
ўғитлар олишда нейтраллаш жараѐнини жадаллаштиришга эришилади ҳамда
ҳосил қилинадиган маҳсулот сифати яхшиланади. Фосфоритлардан қўшалоқ
суперфосфат туридаги ўғитлар ишлаб чиқаришнинг амалдаги усулларига
нисбатан қимматбаҳо фосфорит хомашѐси 15-20% га тежалади, аммофос ишлаб
чиқаришга солиштирилганда эса аммиак хомашѐси тўла тежалади ҳамда
маҳсулот ҳажмини 4-5% га оширишга эришилади.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Геология и полезные ископаемые Республики Узбекистан / Т.Н.
Долимов, Т.Ш. Шаякубов и др.: Редкол.: Т.Ш. Шаякубов (гл. ред.) и др. – Т.:
Университет, 1998. – 724 с.
177
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2. Шамшидинов И.Т. Экстракцион фосфат кислотни нейтраллашда
кўпикланиш жараѐнига бўрсимон хомашѐларни дастлабки термик қайта
ишлашнинг таъсирини ўрганиш // ФарПИ илмий-техника журнали. – Фарғона:
ФарПИ. – 2016. – № 4. – Б.175-178.
3. Shamshidinov I.T. Ekstraksion fosfat kislotani kalsiy karbonatli
xomashyolar bilan neytrallash asosida fosforli o‘g‘itlar olish // Noorganik moddalar
va mineral o‘g‘itlar texnologiyasi: Darslik. – T.: «Iqtisod-moliya» nashriyoti, 2014. –
B. 248-251.
FERULA SAMARCANDICA ЎСИМЛИГИ ТАРКИБИДАГИ БИОЛОГИК
ФАОЛ КУМАРИНЛАР
X.SH. Komoldinov, S.M.Sobirov. Z.T. Usmonova (NamMTI)
Табобатда таркибида киши организмига ижобий таъсир этувчи, биологик
фаол моддаси мавжуд бўлган ўсимликлар органлари ишлатилади. Одатда
доривор маҳсулотлар сифатида ўсимликларнинг илдизи, барги, пўстлоғи, гули,
меваси ва бошқа қисмларидан фойдаланилади. Коврак (ферула) ўсимлигининг
асосан -илдизидан олинадиган смоласи-шираси тиббиѐтда ишлатилади [1,2].
Коврак (Ferula) туркуми зирадошлар (соябонгулдошлар)-Apiaceae
(Umbliferae) оиласига мансуб бўлиб кўп йиллик ўт ўсимликлардан иборат.
Ковракнинг ер юзида 160 дан зиѐд турлари, Ўрта Осиѐ республикаларида 104
тури, Ўзбекистонда эса 50 дан зиѐд турлари учрайди. Маҳаллий аҳоли коврак
туркумининг ҳар хил турларига қараб сассиқ коврак, рова, равшак, камол,
мўрча камол ва бошқа номлар билан аташади [3,4].
Коврак туркумига мансуб турлар Кавказ, Ўрта Осиѐ республикалари,
Ғарбий Сибирда, Ўрта ер денгизи минтақаларида, Эрон, Афғонистон,
Покистон, Хитой ҳамда Ҳиндистонда кенг тарқалган. Тошкент, Сурхондарѐ,
Қашқадарѐ, Самарқанд, Жиззах, Навоий, Бухоро ҳамда Қорақалпоғистон
республикаси ҳудудларида қумли чўллар, адирлар, тоғлар ва тоғолди
яланглиқларда, соф тупроқли ерларда ўсади [4].
Тиббиѐтда ишлатиладиган елим-смола таркиби эфир мойлари, унга
саримсоқ ҳиди берувчи органик сульфидлар, пинен, кумаринлар ва бошқа
бирикмалардан ташкил топган. Ковракнинг елим-смоласи ҳалқ табобатида
томир тортиши, ўпка сили, ўлат, захм, кўк йўтал, тиш оғриғи, асаб ва бошқа
касалликларни даволаш учун, ҳамда қувват берувчи, балғам кўчирувчи ва
гижжа ҳайдовчи дори сифатида қўлланилади [5]. Ўзбекистон Республикаси,
Сурхондарѐ вилоятидан териб келтирилган 7 кг ўсимликнинг илдиз кисмини
70% этанол билан экстракция қилинди ва олинган қуюқ экстрактни
экстракцион бензинли, хлороформли, этилацетатли бутанолли фракцияларга
бўлдик. Этилацетатли фракциясидан кристалл ҳолатда чўкмага тушган
сесквитерпеноид кумаринларни ажратиб олдик.
Бу моддаларни (+)-HRESIMS, ECD, ИҚ-, УБ-, ПМР ва ЯМР спектр
маълумотларини анализ қилиш натижасида, ҳамда адабиѐтлардаги
маълумотлар билан таққослаш орқали ажратиб олган моддаларимиз олдиндан
178
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
маълум бўлган моддалар, яъни фешурин (1), салмаркандин (2), невескин (3) ва
моголтасин (4) эканлигини аниқладик.
Фешурин, невескин ва моголтасин F. samarcandica
туридан биринчи
маротаба ажратиб олинди.
F. samarcandica ўсимлиги суммаси ва индивидуал ҳолатда ажратиб
олинган моддалар (фешурин ва невескин) биологик фаол бўлиб, саратон,
витилиго ва қонни қуйилишига қарши ҳусусиятларини намоѐн қилди.
АДАБИЁТЛАР
1. Yaqoob, U; Nawchoo, I. A. Conservation and Cultivation of Ferula
jaeschkeana Vatke: A Species with Deep Complex Morphophysiological Dormancy.
Proc Natl Acad Sci India Sect B Biol Sci . 2015.
2. Pimenov, M. G; Leonov, M. V. The Asian Umbelliferae Biodiversity Database
(ASIUM) with Particular Reference to South-West Asian Taxa. Turk J Bot. 2004;
28: 139 –145p.
3. Sasha, W. Eisenman; Lena, Struwe; David, E. Zaurov. Medicinal Plants of
Central Asia: Uzbekistan and Kyrgyzstan, Springer Book, 2012-09-14. 2013.
4. Korovin, E.P; Koroleva, K. M; Krishtofovich, A. N; et al. Flora of the USSR
umbelliflorae. Vol. XVII. Koeltz Scientific Book (1986).
5. Kurmukov, A. G;
Akhmedkhodzhaeva, Kh. S. Estrogen Medicinal
Preparations from Plants of the Genus Ferula [in Russian], Ibn-Sino, Tashkent
(1994).
179
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
FERULA FERULOIDES ЎСИМЛИГИ ТАРКИБИДАГИ БИОЛОГИК
ФАОЛ СЕСКВИТЕРПЕНЛАР
Х.Ш.Камолдинов, Н.Н.Турсунов, Г.О.Қодирова (НамМТИ)
Ferula (Коврак) ўсимлиги турлари халқ орасида шифобахшлиги билан
ном қозонган. Ўсимлик турларидан халқ табобатида азалдан хавфли шишлар ва
захм касаллигини даволашда, ундан олинадиган елим-смоланинг спиртли
тиндирмаси (настойкаси) астма, томир тортиши ва асаб касалликларида
ишлатилиб келинган [1].
Ferula туркуми зирадошлар (соябонгулдошлар)-Apiaceae (Umbliferae)
оиласига мансуб бўлиб кўп йиллик ўт ўсимликлардан иборат. Ковракнинг ер
юзида 160 дан зиѐд турлари, Ўрта Осиѐ республикаларида 104 тури,
Ўзбекистонда эса 50 дан зиѐд турлари учрайди [2].
Тадқиқот объекти сифатида танланган F. feruloides ўсимлигининг
кимѐвий таркиби ўрганиш, турли физиологик ва биокимѐвий жараѐнларнинг
боришида муҳим аҳамиятга эга биологик фаол компонентларни ажратиб олиш
ҳамда уларнинг физик-кимѐвий хоссаларини тадқиқ қилиш муҳим илмий
аҳамиятга эга масалардан бири ҳисобланади [3]. Хитой халқ Республикасининг
Синьцзян минтақасидан териб келтирилган 5 кг ўсимликнинг ер устки кисмини
95% этанол билан экстракция килинди ва олинган қуюқ экстрактни
экстракцион бензинли, хлороформли, этилацетатли, бутанолли фракцияларга
бўлдик.
Хлороформли фракцияни калонкали хроматографиялаш ҳамда HPLC
(Semi-preparative) аппаратида бўлиш орқали бешта модда ажратиб олдик. Бу
моддаларни (+)-HRESIMS, ECD, ИҚ-, УБ-, ПМР ва ЯМР спектр
маълумотларини анализ қилиш натижасида, ҳамда адабиѐтлардаги
маълумотлар билан таққослаш орқали ажратиб олган моддаларимиз олдиндан
маълум бўлган моддалар, яъни 4-isopropoxybenzoic acid (1), badrakemonin (2),
chimgin (3) chimganin (4) ва ruboferin эканлигини аниқладик.
180
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Badrakemonin, chimgin, chimganin ва ruboferin F. feruloides туридан биринчи
маротаба ажратиб олинди.
F. feruloides ўсимлигидан идивидуал ҳолатда ажратиб олинган моддалар
(4-isopropoxybenzoic acid, chimgin ва chimganin) биологик фаол бўлиб, кучли
anticancer ва antibakterial таъсирга ega хусусиятларини намоѐн қилди.
Aдабиѐтлар
1. Akito N, Kimio I, Keisuke K. Purev O, Oyun Z, Purevsuren G, Khishgee D,
Baig I, Choudhary MI, Yukio O. New Sesquiterpenes from Ferula ferulaeoides
Isolation and Identification[J]. Chem. Pharm. Bull, 2002, 50(5):675-677.
2. Korovin, E.P; Koroleva, K. M; Krishtofovich, A. N; et al. Flora of the USSR
umbelliflorae. Vol. XVII. Koeltz Scientific Book (1986).
3. Eshbakova KA, Saidkhodzhaev AI, Vdovin AD, Abdullayev ND. Terpenoid
coumarins from Ferula feruloides[J]. Chemistry of Natural Compounds, 2009, 45(5):
ТЕХНОЛОГИЧЕСКИЙ РАСЧЕТ ВЫДЕЛЕНИЕ УКСУСНОЙ КИСЛОТЫ
ИЗ ВОДНОГО РАСТВОРА МЕТОДОМ ЭКСТРАКЦИИ
доц. Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ) , О.Абдуллаев (доцент, НамДУ),
А.Охундадаев (ассистент, НамМТИ), Л.Файзуллаев (талаба, НамМТИ).
Уксусная кислота широко используется в различных отраслях народного
хозяйства. Уксусная кислота образуется в процессе получения ацетатных
волокон в ОАО «Ферганаазот». Для экстракции уксусной кислоты из водного
раствора используется этилацетат. Нами разработано новый экстрагент для
экстракции уксусной кислоты.
Мощность производства составляет Q=15000 тонна/месяц или 20,83
тонна/час, плотность экстрагента g= 825кг/м3, плотность уксусной кислоты
g=1050кг/м3 , температура нагревание t2= 25оС, температура охлаждение t1=
15оС.
Количества тепла передаваемое теплоносителем с высокой температурой
Q1, количества тепла передаваемое теплоносителем с низкой температурой Q2 и
восполнение теряемого оборудованием тепла в окружающую среду Qпот.
Обычно для аппаратов Qпот составляет 3...5% от количества полезного тепла.
Поэтому при расчетах аппаратов такого типа на Qпот не обращает вниманию.
Тогда, тепловой баланс рассчитывает следующим уравнением:
Q Q1 Q2
(1)
Здесь Q – тепловое нагрузка аппарата.
Обычно при расчетах значение энтальпии для определенного
температуры находят из справочных таблиц и диаграмм. Если относительную
теплоемкость (С1 и С2) двух теплоносителей не зависит от температуры, то
уравнение теплового баланса принимает следующий вид:
Q G1с1 t1б t1ч G2 с 2 t 2ч t 2б
(2)
Рассчитываем:
Q=количество регирующих масс/(месяц*сутка)=15*106/7200=20833 кг/час
181
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Q25=4221*4,02*(40-25)=254526,3
Q15=4221*4,02*(28-15)=237557,9
Qпот=254526,3 - 237557,9=16968 Вт/(м2.К)
tсредн=(40+28)/2=34оС
Расчет коэффициента передачи тепла. Для аппаратов теплообмена с двойным
трубой движение жидкости или пара описывается формулой:
Nu = 0.023 Re0.8 Pr0.4 (Dв/dт) 0.45,
(3)
Здесь, Dв – внутренный диаметр внешней трубы; dт – внешний диаметр
внутренней трубы.
Эквивалентный диаметр межтрубного пространство:
dэ = Dи - dт
Внешний диаметр внутренней трубы выбираем из нижеприведенной строки:
dm = 25; 38; 48; 60; 76; 89; 108; 133 мм.
Внутренный диаметр внешней трубы выбираем из нижеприведенной строки:
Dm = 48; 60; 76; 89; 108; 133; 159; 194; 219 мм.
Рассчитываем: dэ =108-76=32 мм.
Расчет коэффициента теплопередачи. Для труб с гладкими или тонкими
стенами (dт/dи<2) коэффициент теплопередачи рассчитывается следующим
уравнением
K = (1/1 + д/д + к/к + 1/2) -1 ,
(4)
Если не принимат на внимание термическое сопротивление то (4) уравнение
принимает простой вид:
К = (1 2)/(1 + 2),
(5)
Рассчитываем: К = (1 2)/(1 + 2)=(46,5*1,16)/ (46,5+1,16)=1,132 Вт/(м.К)
Расчет
поверхности
теплопередачи
аппарата.
Расчет
поверхности
теплопередачи аппарата (F) определяется основным формулой процесса:
F = Q/(K t yр)
(6)
здесь Q- тепловая нагрузка аппарата, Вт.
Рассчитываем:
F = Q/(K t yр)= 254526,3/(1,13*34)=6624,8 м2
Расчет количество теплоносителя необходимого для нагрева. При
нагревание паром тепло передается через стены перегородки жидкостью.
Конденсировавшегося пара из аппарата выводиться в виде конденсата.
Температуру конденсата принимает равным на температуру нагреваемого
насыщенного пара. Расход пара на нагревание рассчитывается по балансу
тепла:
(7)
G с t б D1 G с t ox Di Qйук
Расход пара:
D
Gc
t o x t б Qй ук
i i
(8)
Здесь, D – расход пара, кг/час; G – расход жидкости, кг/час; с – относительная
теплоемкость жидкости, кЖ/(кгК); tн и tк – начальные и конечные температуры
тепла жидкости, °С;
i и i - энтальпии нагреваемого пара и конденсата,
кЖ/соат.
182
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
D
G c tox tб Qйук
i i
= 4221*4,02(40+28)+16968/(251,46-191,84)=19497,34 кг/час
РАСЧЕТ АППАРАТА ТЕПЛООБМЕННИКА “ТРУБА В ТРУБЕ” ДЛЯ
ЭКСТРАКЦИИ УКСУСНОЙ КИСЛОТЫ
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ) , О.Абдуллаев (доцент, НамДУ),
Н.Турсунов (ассистент, НамМТИ), Л.Файзуллаев (талаба, НамМТИ),
Теплообменники состоит из нескольких элементов. Каждый элемент
состоит из внешней трубы большого диаметра и внутренней трубы меньшего
диаметра. Внутри трубы движется нагреваемое или охлаждаемое среда, а в
межтрубном пространстве движется агент-теплоноситель.
Благодаря небольшому поперечному сечению, в теплообменниках легко
достигаются высокие скорости теплоносителей, как в трубах, так и в
межтрубном пространстве. При значительных количествах теплоносителей
теплообменник
составляют
из
нескольких
параллельных
секций,
присоединяемых к общим коллекторам.
Рисунок. Схема опытно-промышленного теплообменника типа «труба в
трубе», в разрезе и с боку: 1-внутренная труба; 2-внешная труба; 3-калач; 4соединительная патрубка.
Теплообменники состоит из нескольких элементов. Каждый элемент
состоит из внешней трубы большого диаметра и внутренней трубы меньшего
диаметра. Внутри трубы движется нагреваемое или охлаждаемое среда, а в
межтрубном пространстве движется агент-теплоноситель.
Благодаря небольшому поперечному сечению, в теплообменниках легко
достигаются высокие скорости теплоносителей, как в трубах, так и в
межтрубном пространстве. При значительных количествах теплоносителей
теплообменник
составляют
из
нескольких
параллельных
секций,
присоединяемых к общим коллекторам.
Преимущества теплообменников "труба в трубе":
-высокий коэффициент теплопередачи вследствие большой скорости обоих
теплоносителей;
183
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
- простота изготовления.
Теплообменники "труба в трубе" могут использоваться, как для
нагревания, так и для охлаждения.
При охлаждении в теплообменниках "труба в трубе" в качестве
хладоагента может использоваться речная или артезианская вода, а в случае,
когда требуется получить температуру ниже 5-20°С применяют холодильные
рассолы (водные растворы СаС12, NaCl, и др.).
Однопоточный неразборный теплообменник состоит из отдельных
звеньев, в каждый из которых входят трубы наружная (или кожуховая) 1 и
внутренняя (или теплообменная) 2. Наружная труба двумя приварными
кольцами связана с внутренней трубой 2 в звено. Теплообменники типа «труба
в трубе» используются в основном для нагрева или охлаждения теплоносителя
в тех случаях, когда требуются небольшие поверхности теплообмена (обычно
до 50 м2). Они также могут использоваться в процессах, сопровождающихся
частичным кипением или конденсацией теплоносителя. Преимущество
теплообменника «труба в трубе» заключается в разнообразии компоновок, и,
кроме того, они могут быть быстро собраны из стандартных элементов на месте
монтажа. При необходимости поверхность теплообмена может быть увеличена
за счет установки дополнительных секций. Подходящим выбором конструкции
входных и выходных патрубков можно обеспечить эффективную очистку
поверхностей теплообмена по обеим сторонам. Можно просто выполнять
контроль распределения потоков теплоносителя по каждому каналу
теплообменника, что особенно важно при охлаждении вязких жидкостей, когда
в случае необходимости один насос может быть установлен для группы
теплообменников. Главными недостатками теплообменников «труба в трубе»
являются большой объем и стоимость на единицу поверхности теплообмена.
Теплообменники «труба в трубе» имеют небольшую массу и легко
устанавливаются при использовании минимального количества монтажного
оборудования. Они не требуют больших фундаментов и часто могут быть
присоединены к существующим устройствам. Стандартные опоры имеют
болтовые отверстия со всех четырех сторон. Это означает, что
многосекционные аппараты легко могут быть смонтированы вместе. Трубы
кожухов, соединенные последовательно, нуждаются только в прокладках, а для
соединения внутренних труб можно использовать простые поворотные
переходники. Простота конструкции, использование болтовых соединений,
легкость оребренных труб и минимальное число узлов обеспечивают минимум
стоимости. Отдельные элементы могут быть легко и быстро заменены,
особенно если имеется в наличии запасной элемент такого же типа. Это
позволяет производить очистку загрязненного элемента, не останавливая всего
технологического процесса.
Внешний диаметр внутренней трубы выбираем из нижеприведенной строки:
dm = 25; 38; 48; 60; 76; 89; 108; 133 мм.
Внутренный диаметр внешней трубы выбираем из нижеприведенной строки:
Dm = 48; 60; 76; 89; 108; 133; 159; 194; 219 мм.
Общие длина труб составляет:
184
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
L=
F
,
dу
Здесь, dу – средний диаметр внутренней трубы, м.
L=
F
,=6624/3,14*32=66,0 м
dу
Внешние и внутренние трубы соединяет сваркой и общие
конструктивные элементы составляет:
nэ = L / l,
здесь l – длина одного элемента, м.
nэ = L / l,= 66/3=22
Элементы аппарата упаковывает в вертикальных или горизонтальных
секциях. Теплоноситель обычно двигается в межтрубном пространстве.
Поперечное сечение пространства
S=
S=
4
4
(Dи2 - dт2), м2.
(Dи2 - dт2), м2=(3,14/4)*(108-76)=25,12 м2
Скорость теплоносителя
следующой формулой:
ω
в
межтрубном
пространстве
определяется
G/(n c S) ,
Здесь, nс- количество вертикальных секции соединенных посредством
коллекторов.
G/(n c S) = 20833/(2*0,95*25,12)=436,5 м/час=0,121 м/сек.
С учетов вышеприведенных параметров теплообменников нами был
выбран именно теплообменник типа «труба в трубе». Аппаратов
теплообменника ―Труба в трубе‖ можно использовать до 2.5 МПа давление
водяного пара.
РАСЧЕТ РЕАКТОРА ДЛЯ ЭКСТРАКЦИИ УКСУСНОЙ КИСЛОТЫ
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ) , О.Абдуллаев (доцент, НамДУ), И.Абидов
(доцент НамМТИ), Л.Файзуллаев (талаба, НамМТИ),
Реактор состоит из емкости и смесителя. Трубка для подачи воздуха
служит как механический смеситель в промышленных экстракторах и
позволяет использовать ее в небольших промышленных реакторах. По мнению
авторов, данный изготовленный реактор полностью соответствует
промышленному аналогу и процессы протекающие в нем также аналогичны с
теми же процессами, которые происходят в промышленных реакторах.
Реактор подсоединен теплообменником – холодильником из
нержавеющей стали типа «труба в трубе». Теплоносителем является вода.
Температура регулируется ртутным термометром.
185
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Рисунок. Принципиальная схема опытно-промышленного реактора с
комбинированной мешалкой.
Опытно-промышленный реактор снабжен комбинированной мешалкой
оригинальной конструкции. Вал смесителя сверху имеет зазубренный диск,
который при вливание жидкостей разбрызгивает их, увеличивая поверхность
контакта, тем самим способствуя интенсификации массобмена. Последующие
три лопасти мешалки, расположенние на равном удаление друг от друга, имеет
форму пропеллера и способствует к полнейшему контакту фаз, обеспечивая
экстракцию уксусной кислоты экстрагентом. Подсоединения отдельных
элементов перегонного оборудования осуществляются резьбой или фланцами.
Смеситель смешивает реакционную массу, обеспечивает однородность
массы
и
концентрации.
Для
расчета
реакторов
необходимо
производительность на единицу времени и продолжительность процесса .
При знание , легко вычислит количество партии продукта выпускаемой
аппаратом в сутки.
выражаем в часах и получаем следующее соотношение:
24
и
24
24
=24/0,5=48
Количество партии выпускаемой за сутки - :
VСУТ
Va
Здесь, Vсут – объем материала перерабатываемого за сутки.
VСУТ
Va
=500000/10416,7литр=48
Вычисляем работающих аппаратов:
VСУТ
n
24 Va
n=48/48=1
здесь, n – количество аппаратов работающих параллельно.
Вычисляем рабочую объем - Va:
186
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Va
Va
VСУТ
24
(16)
VСУТ
24
= (500000*0,5)/24=10416,7литр
Вычисляем рабочую объем оборудование:
Va Vсек
(17)
здесь - продолжительность процесса.
Va Vсек
=V sec = 10416,7/0,5=20833,4 литр
Данный реактор можно использовать как для экстракции уксусной
кислоты из водного раствора с помощью выбранного органического
экстрагента и как для перегонки и фракционирования органического
экстрагента и уксусной кислоты.
ФИЗИКО-ХИМИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ КООРДИНАЦИОННЫХ
СОЕДИНЕНИЙ ПАЛЬМИТАТА МАГНИЯ С ФОРМАМИДОМ
Холматов Д.С., Атаханова З.А., Борисова В.А., Мамасодиқова С.О.
Наманганский государственный университет
В сельском хозяйстве Республики Узбекистан уделяется большое
внимание
экономии водных ресурсов при выращивании хлопчатника,
повышению еге урожайности, а также сокращению сроков раскрытия
коробочек и тем самым удовлетворению потребностей разных отраслей
экономики. В третьем направлении Стратегии действий по дальнейшему
развитию Республики Узбекистан определены в качестве важнейшей задачи
«дальнейшее улуч-шение мелиоративного состояния орошаемых земель,
развитие сети мелиора-тивных и ирригационных объектов, широкое внедрение
в сельско-хозяйственное производство интенсивных методов, прежде всего
современ-ных водо- и ресурсосберегающих агротехнологий, использование
высоко-производительной сельскохозяйственной техники»7. Следовательно,
синтез
экологически
чистых,
водосберегающих
стимуляторов
полифункционального действия и применение их на практике при
выращивании хлопка, зерна и бахчевых культур, а также для увеличения
урожайности имеет важное значение.
В процессе выполнения настоящего исследования для синтеза
комплексных
соединений
использовали
пальмитат
состава
Mg(C15H31COO)2·3Н2О марки «чда». В качестве лиганда применяли формамид
марки «хч».
ИК-спектры поглощения записывали в области 400-4000 см-1 на
спектрометре ИК Фурье System-2000 фирмы «Perkin Elmer» с применением
методики прессования образцов с КВr.
7
Указ Президента Республики Узбекистан № УП-4947 ―Cтратегия действий по дальнейшему развитию
Республики Узбекистан ‖ от 7 февраля 2017 года
187
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Соединение состава Mg(C15H31COO)2∙2HCONH2∙3H2O синтезировано
путем интенсивного перемешивания 0,5892 г (0,001 моль) тригидрата
пальмитата магния с 0,0901 г (0,002 моль) формамида в шаровой мельнице
обьемом 100 мл, при комнатной температуре в течении 30 минут.
ИК-спектр поглощения свободной молекулы лигандов характеризуется
следующими валентными и деформационными полосами (см-1):
Формамид: 3390–νas(NH2), 3317–νs(NH2), 3194–2δ(NH2), 2888–ν(CH), 1698–ν(C=O),
1615–δ(NH2), 1391–δ(CH), 1306–ν(CN), 1052–ρ(NH2), 604–δ(OCN).
В таблице 1 приведены значения характеристических частот (см-1) в ИКспектрах поглощения свободных молекул формамида и их координационных
соединений с пальмитатом магния.
Таблица 1
-1
Значения характеристических частот (см ) в ИК-спектрах
поглощения координационных соединений пальмитата магния с
формамидом
ν(СО), ν(СN), Н2О,
№
Соединение
см-1 см-1 см-1
1 HCONH2
1698 1306
2 Mg(C15H31COO)2∙2HCONH2∙3H2O
1685 1374 3305
Анализ ИК-спектров поглощения некоординированных молекул
формамида и их комплексных соединений с пальмитатом магния показал, что с
переходом в координированные положения, значения некоторых частот
молекул амидов значительно изменяются. Из-за сложности ИК-спектров
поглощения комплексных соединений, выбранного металла с амидами, нам не
удалось отнести все наблюдаемые частоты к соответствующим колебаниям
групп связи.
В ИК-спектре поглощения свободной молекулы формамида две частоты
при 1698 и 1306 см-1 соответствуют преимущественно валентному колебанию
связей С=О и С–N. С переходом в координированное состояние т.е. в
однородных координационных соединениях значение частоты С=О понижается
на 13 см-1. В то время как значение частоты С–N повышается на 68 см-1. Такое
изменение частот свидетельствует о координации молекул формамида с ионами
магния через атом кислорода карбонильной группы.
Список литературы
1.
Азизкулова О.А., Бобоева Б.Т. Твердофазные превращения
координационных соединений цинка(II) с пара-аминобензойной кислотой //
Вестник Таджикского национального университета. Душанбе: ―Сино‖. – 2011.
№12(76). –С. 76-80.
2.
Shermane Benjamin, Silvina Pagola, Zachary Huba, Everett Carpenter,
Tarek Abdel-Fattah Solvent-drop assisted mechanochemical synthesis of the black
and greenpolymorphs of the tetrathiafulvalene–chloranil charge transfer salt //
Synthetic Metals. – 2011. №161. – P. 996-1000.
188
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3.
Ибрагимова М.Р., Азизов Т.А. Синтез координационных
соединений никотината меди(II) c амидами // Кимѐ ва кимѐвий технология.
Ташкент. 2017. №4. - С. 16-20.
4.
Жебентяев А.И., Жерносек А.К., Талуть И.Е. Аналитическая химия.
Химические методы анализа. – Минск: Новое знание; 2011. –С. 542.
5.
Накомото К. Инфракрасные спектры неорганических и
координационных соединений. – Москва: Мир, 1966. - 268 с.
AYRIM PHLOMUS O‟SIMLIKLARI EFIR MOYLARI
M.Jaxbarova, D.Xaydarova, Sh.V.Abdullayev (NamDU)
Ph. Speciosa va Ph. Isochila o‘simliklari Namangan viloyati Yangiqo‘rg‘on
tumani Poromon qishlog‘ining tog‘ yonbag‘ridan terilgan.Yangi uzilgan o‘simliklar
bilan gidrodistillyatsiya usuli bilan efir moyi olindi. Efir moylari och-sariq
harakatchan suyuqlik, o‘ziga xos hidli.
Olingan ekstraktlar va efir moylari tahlili xromato-mass-spektrometr Agilent
5975С inert MSD/7890A GC o‘tkazildi. Komponentlar aralashmasi kvarz kapilyar
kolonkada Agilent HP-INNOWax (30м×250mm×0.25mm) 50 °С (1 min) - 4 °С/min
200°С (6 min) gacha, 15 °С/min 250 °С (15 min) gacha temperatura rejimda
o‘tkazildi. Kiritilgan namuna miqdori 0.2 ml (geksan, benzol), harakatlanuvchi
fazadagi oqim tezligi 1.1 ml/min. Injektor harorati 220 °С. EI-MS spektrlar m/z10550 а.е.м. diapazonda olingan. Komponentlarini aniqlashda elektron kutubxonalarda
W9N11.L, W8N05ST.L va NIST08 mavjud mass-spektrlar ma‘lumotlari bilan
solishtirilgan va ushlanish indekslari (RI) bilan solishtiriladi, (С9-С24) n-alkanlar
aralashmalari ushlanish vaqtiga nisbatan hamda fragmentlarning adabiyotdagi mass
spektrlari bilan solishtiriladi. (1-jadval)
1-jadval
Ph. Isochila
Ph. Speciosa tarkibida miqdori (%)
(yangi
Efir moyi
terilgan yer
Gullamagan
yangi
quritilgan
No:
tarkibidagi
ustki qismi)
yangi
terilgan yer
yer ustki
moddalar
tarkibida
terilgan yer
ustki qismi
qismi
miqdori
ustki qismi
(%)
1,2-benzendikarbonik
1.
kislota, bi-212.53
19.50
23.46
metilpropil efiri
2.
Metil stearat
5.89
9.38
8.31
3.
Geksakozan
1.35
1.91
Geksadekan kislota,
4.
8.55
13.71
12.99
metil efiri
5.
Tetrakozan
9.59
3.71
6.
Bi (2-etilgeksil) ftalat
41.27
14.23
16.13
7.
Oktadekan kislota
3.24
4.35
5.85
189
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Bajarilgan ishlar asosida Ph. Speciosa va Ph. Isochila efir moylari tarkiblari
solishtirilgan quyidagi xulosalar qilish mumkin:
1. Quritilgan va yangi uzulgan xomashyodagi efir moylari keskin farq qilmadi.
2. Ikkala o‘simlikda ham quyidagi moddalar nisbatan katta miqdorda uchraydi:
1,2-Benzendikarboksil kislotasi, bi (2-metilpropil) efiri, bi (2-etilgeksil) ftalat , Metil
stearat, Oktadekan kislota, Geksadekan kislotasi, metil efiri va boshqalar.
Foydalangan adabiyotlar
1. Editorial Committee of the Administration Bureau of Chinese Plant
Medicine, _Chinese Flora_,Science Press, Beijing, 1979, Vol. 65, p. 594.
2. 2. Шушеначева А.Ь., Шергина О.С. Особенности компонентного
состава эфирного масла хмеля обыкновенного и зопника
клубненосного// Моложеь и наука: сборник материалов 6
Всеросийской
научно-технической
конференции
студентов,
аспирантов и молодых ученых-2011 [электронный ресурс].Красноярск: Сибирский федеральный ун-т.- URL:htpp://conf.sfukras.ru/sites/mn2010/section16.htnl.
ПРИНЦИПИАЛЬНАЯ СХЕМА ТЕХНОЛОГИЧЕСКОЙ ЛИНИИ
ПРОИЗВОДСТВА ПОЛИВИНИЛАЦЕТАТНОЙ ДИСПЕРСИИ
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ), О.Абдуллаев (доцент, НамДУ), Т.Ботиров
(катта ўқитувчи, НамМТИ) Л.Файзуллаев (талаба, НамМТИ),
Когда в Узбекистане с большим размахом строятся жилые дома,
сооружения и т.п., производство поливинилацетатной дисперсии и других
разных строительных материалов на ее основе остается актуальной задачей. К
таким строительным материалам можно отнести поливинилацетатный клей
(ПВА), водно-эмульсионные краски, грунтовки, отделочные лаки и др. Кроме
этого, на основе поливинилацетата можно синтезировать ряд препаратов,
которые широко используются в химической, легкой промышленностях,
косметике, медицине, фармацевтике, полиграфии и в сельском хозяйстве. В
настоящее время эти препараты возят только из-за рубежа за валюту.
Внедрение производства поливинилацетатной дисперсии может
предотвратить поставки десяток продуктов из-за границы. Однако, следует
отметить, что для производства поливинилацетатной дисперсии не
производится
исходное
сырье
отраслями
нашей
химической
промышленностью.
Тщательное маркетинговое исследование международного рынка
химических компонентов привело к такому выводу, что исходное сырье –
мономер – винилацетат является очень дешевым компонентом стоимостью 0,20,6 $/кг. Продукты, полученные из винилацетата являются относительно
дорогими компонентами, именно поэтому переработка винилацетата и
получение на его основе новых продуктов является важной задачей для нашей
экономики.
На основе лабораторных экспериментов и анализа полученных
результатов составлен список оборудований для технологической линии для
190
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
производства поливинилацетатной дисперсии. Ниже приводится список
оборудований и их назначение в процессе производства дисперсии (таблица).
Список оборудований для технологической линии для производства
поливинилацетатной дисперсии с мощностью 1 м3/сут
Наименование
оборудований
1
2
3
Цилиндр
образный
смеситель
Насос для
перекачки
жидкости
Герметичный
реактор с
рубашкой и
смесителем
объем,
м3, или
мощно
сть
1
50
л/мин
Материал
оборудования
Нержавеющая
сталь,
эмалированный
или
футерованный
ПВХ
Нержавеющая
сталь или
пластмасса
К-во
1
Для приготовления
раствора
поливинилового
спирта
1
Для передачи вязкого
раствора ПВС в
реактор
Для проведения
реакции
полимеризации
2
Нержавеющая
сталь или
эмалированный
1
4
Теплообменник
4 м2
Нержавеющая
сталь
1
5
Теплообменник
2 м2
Нержавеющая
сталь
1
2 м2
Нержавеющая
сталь
1
2
1м
Нержавеющая
сталь
50
л/мин
Нержавеющая
сталь
6
7
8
9
Стандартизатор с
рубашкой
Герметичная
цилиндообразная
емкость с
смесителем
Насос для
жидкости
(взрывобезопасн
о)
Система нагрева,
типа АГВ
Цилиндр
образная емкость
Насос для
11
жидкости
Цилиндр
12
образная емкость
10
1
2
40
квт/час
1
0,05
Нержавеющая
сталь
Нержавеющая
сталь
полиэтилен
191
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
Функция
1
1
1
Для охлаждения
винилацетата
Для полной
конденсации
винилацетата
Для приготовления
конечной дисперсии
Для приготовления
раствора винилацетата
с перекисью водорода
Для перекачки
раствора винилацетата
и перекиси водорода в
реактор
Для обеспечения
необходимой
температурой
системы.
Для дибутилфталата
Для подачи ДБФ в
стандартизатор
Для приготовления
раствора сульфата
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Маленький насос
для жидкости
10
л/мин
Нержавеющая
сталь или
пластмасса
1
Пластмассовые
14 емкости с
разным объемом
5-20 л
полиэтилен
10
15 Вентиль
Ø 25-50
мм
Нержавеющая
сталь
6
13
железа
Для передачи раствора
сульфата железа в
реактор
Для транспортировки
веществ с маленьким
объемом
Для регулировки
вводимого потока в
систему
Максимальная температуры процесса составляет 75-80оС, что позволяет
применять отопительную систему типа АГВ, при этом следует производить
теплоизоляционные работы на всех реакторах и труб. В качестве
теплоизоляторов можно использовать минеральную вату с металлическим или
рубероидным кожухом. На реакторы можно нанести гипсовый слой, так как
гипс имеет относительный низкий коэффициент теплопроводности.
Исходя из вышеизложенных соображений ниже приводится схема
технологической линии (рис.18) по производству поливинилацетатной
дисперсии:
В заключении следует сказать, что предлагаемая авторами гранта, схема
производственного
цикла
позволяет
осуществление
производства
поливинилацетатной дисперсии в условиях Узбекистана даже на предприятиях
частной собственности.
192
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
NH4ZSM-5 ЦЕОЛИТИДА СУВ АДСОРБЦИЯСИ КИНЕТИКАСИ
доктарант Т.Д. Абдулхаев
NH4ZSM-5
цеолитида
физик-кимѐвий
ва
айниқса
энергетик
характеристикаларини келтириш орқали цеолит ҳақидаги назарий ва амалий
аҳамиятини билиб олиш мумкин. Энергетик адсорбцион хусусиятлари
ѐрдамида цеолитлар кимѐвий, кристалл тузилишини ва структурасини аниқлаб
беради, бу эса уларни амалий ҳисоб-китобларда ѐки назарий муҳокамаларда
ушбу энергетик қийматлардан маълумотнома сифатида қўлланилади. Бундан
кўриниб турибдики, бир қанча цеолитларга турли хил адсорбатларнинг
адсорбциясининг термодинамик қийматларини синфланиши тақозо этилмоқда.
Цеолитларда адсорбциянинг физик-кимѐвий хоссаларини ўрганиш учун юқори
вакуумли адсорбцион микрокалориметрик қурилмада калориметрик усул
орқали юқори аниқликда адсорбцияни тўлиқ термодинамик хоссалари
ўрганилади [1-3].
12
Qd, kJ/mmol
10
8
6
4
2
0
0
0,5
1
1,5
2
2,5
3
3,5
4
4,5
t , час
a, mmol/g
1-расм. NH4ZSM-5 цеолитида 303 К да сув адсорбцияси
миқдорига адсорбцион мувозанатга эришиш вақтининг
а , ммоль/г
боғлиқлиги. зигзаксимон
NH4ZSM-5 цеолитида сув молекулаларининг
каналлар ва тўғри
каналлар кесишмаларида адсорбциянинг мувозанатга келиши (0,98 ммоль/г
гача) жуда секин кечиб, кейин тезлашади. Бунда мувозанат вақти деярли 12,2
соатдан 4,1 соатгача камаяди. Бошланғич адсорбцияда фаол марказлар билан
сув молекулаларини мустаҳкам боғланиши учун кўп вақт талаб этилади.
Кейинги босқичларда эса сув молекулалари ўртасида водород (3-4 соат),
адсорбат-адсорбат боғланишларга вақт кам кетади (1-2 соат). Охирги босқичда
адсорбция мувозанат вақтини 30-40 минутга тушиб қолиши бу адсорбцион
ҳажмда тўлиқ адсорбцияланган молекулалар билан адсорбцияланмаган
молекулаларнинг ўзаро таъсири натижасида уларнинг буғ ҳолатида сақланиб
қолиши билан изоҳланади.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. М.М. Дубинин, Г.У. Рахматкариев, Исирикян А.А. // Изв. АН СССР.
Сер. хим. 1989. № 9. С. 2117.
193
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2. Ф.Г.Рахматкариева Адсорбционно-калориметрическое определение
свойств ион-молекулярных комплексов в синтетических цеолитах // Изв.
дисс. док , 2018. С. 45-50.
3. Якубов Й. Ю. Термодинамика формирования ион-молекулярных
комплексов в цеолите HZSM-5.// Изв. дисс. канд , 2017. С. 39-50.
SCUTELLARIA PYCNAKLADO JUZ. ИЛДИЗИНИНГ ФЛАВОНОИД
БИРИКМАЛАРИ
Ғ.У.Сиддиков, И.Ю.Мехмонов, Г.А.Исхоқова (НамДУ)
Scutellaria pycnaklado Juz. тур ўсимлигининг кўпчилик хиллари халқ ва
илмий медицинада қўлланилади. Дунѐ флорасида Scutellaria тур ўсимлигининг
360 хили келтирилган. Ўзбекистон териториясида Scutellariaнинг 32 хили
ўсади. Бу мақолада Scutellaria pycnaklado ўсимлигининг флаваноидларини
ўрганиш келтирилган [1].
Наманган вилояти, Поп тумани Қандохор қишлоғи Қурама тоғ
ѐнбағирларининг қизил тепалиги атрофида тарқалган Scutellaria pycnaklado
ўсимлигининг ер остки қисмидан байкалеин-6-О-β-D-глюкуронид, 5.8Дигидрокси-6,7-диметоксифлавон,
Норвогонин-7-O-β-D-глюкопиранозид
Норвогонин-7-О-глюкуронид (норвогонозид), Ривулярин (5,2'-дигидрокси7,8,6'триметоксифлавон, 5,2',6'-Tригидрокси-6,7,8-триметоксифлавон 5,2',6'Тригидрокси-7,8-диметоксифлавон моддалари ажратиб олинган ва уларнинг
тузилиши кимѐвий хосилаларига ва
спектраль маьлумотларига асосан
аниқланган [2-6].
Scutellaria pycnaklado ўсимлигининг кимѐвий таркибини ўрганиш давом
эттириш учун 2010 йил февраль ойида териб, салқинда қуритилди. Тегирмонда
майдалаб, 1 кг хона хароратида наъмунани 20 л этанол билан экстракция
қилинди. Олинган сувли экстракт сув хаммомида 150 мл қолгунча буғлатилди.
Сувли суммани дистилланган сув билан 1:1 нисбатда суюлтириб ѐғ ва баллас
моддаларлардан тозлаш учун 1,5л эктракцион бензин билан ювилди. Сувли
суммани хона хароратида 1.5л хлoроформ, 1,2 л этилацетат ва 1.0л н-бутанол
билан ажратиш варонкасида чайқатиш усулида экстракциялаб фракцияларга
ажратиб олинди. Хлoрофоримли ва этил ацетатли фракциялар оддий усулда сув
хаммомида буғлатиб мос ҳолда 5г ва 3г дан кукун кўринишга келтириб
олинди. Бутанолли фракцияни роторли буғлатгич ѐрдамида буғлатиб 3г кукун
ҳолидаги сумма олинди.
Хлороформли сумма юпқа қатлам храмотографияси учун 1:9, 1:4
нисбатдаги метанол:хлороформ системаларидан фойдаланилди. Бунда Rf
қийматига кўра 1:9 ситемада 3та (А,В,С) флаваноидга ҳос бўлган доғ намоѐн
бўлди.
Хларофоримли сумма 2х100см колонкада, сликогел доначаларининг
ўлчами 0.16-0.25ммк бўлган сорбентида, сумма ва сорбентнинг 1:20 масса
нисбатида храмотография қўйилди. Бунда моддалар хлороформ:бензинли
системасининг 1:9, 2:8, 3:7, 4:6, 5:5, 4:6 нисбатида элюрлаш иши олиб борилди.
Колонкали храмотография усулида намоѐн бўлган доғлардаги А модда 9-14
194
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
фракцияларда ажратиб олиниди. В модда 62-фракциядан туша бошлади.
Колонкани элюрлаш давом этмоқда. Этилацетатли ва бутанолли суммалар
юқоридаги ўлчамли колонка ва сликогел сорбентида, сорбентни суммага
нисбатан массаси 25 баробар кўп қилиб колонкали храмотография қўйилди.
Унда метанол:хлороформ системасини 1:9, 2:8, 3:7, 4:6, нисбатида элюрлаш
иши олиб борилди. Бензинли суммада флаванон агликонга хос бўлган доғ юпқа
қатлам храмотаграфиясида намоѐн бўлди.
Юпқа қатлам храмотаграммалрининг Rf қийматларига, доғларнинг
холатига кўра флавоноид агликонлари ва флавоноид гликозидлари ажралиб
чиқаѐтганлиги аниқланмоқда.
Адабиѐтлар.
1.
Флора СССР, Москва-Ленинград, том 20, 175с. (1954).
2.
Г.У.Сиддиков, М.П.Юлдашев, Э.Х.Ботиров , Ш.В.Абдуллаев Химия
природ. Соедин. Вып.4(2003)
3.
T.Tomimori , Y.Miyaichi, Y.Imoto, H. Кizu, YTanabе, Yakugaku
Zasshi,104,524(1984).
4.
T.Tomimori , Y.Miyaichi, H. Кizu, Yakugaku Zasshi,102,388(1982).
5.
T.J.Mabry, K.R.Markham, M.B.Thomas, The Systematic Identification
of Flavonoids, Springer –Verlag, Berlin, (1970).
6.
И.И.Чемесова, Растительные ресурсы, том 29, 89с. (1993).
АРОМАТИК АМИНЛАР АСОСИДА ИККИЛАМЧИ
АМИНОАЦЕТИЛЕНСПИРТЛАР СИНТЕЗИ
С.С. Зокиров1, М.А.Рахмонова1 9ау-17 гр., Ф.Жўрабоев2, С. Зокиров1
1- (НамМТИ), (2- ЎзМУ)
Манних реакцияси асосида учламчи ва бирламчи ацетилен
спиртларининг, алифатик ва гетероциклик аминлар билан конденсатланиш
реакциялари яхши ўрганилган. Лекин, иккиламчи ацетилен спиртларининг
ароматик аминлар билан реакциялари деярли ўрганилмаган. Аммо бундай
аминоацетиленспиртлари реактив сифатида, фармакологик (1) ва биологик (2)
хусусиятлари билан алоҳида ахамиятга эга.
Ушбу илмий тадқиқот ишида иккиламчи α – ацетилен спирти (гексин -1ол-3) нинг иккиламчи ароматик ва алкилароматик аминлар билан
параформальдегид иштирокида, - Сu2Cl2 , Cu(CH3COO)2 катализаторлигида
конденсатлаш орқали аминоацетиленспиртлари синтези бўйича ўтказилган
тажриба натижалари келтирилган.
Манних реакцияси бўйича гексин-1-ол-3 ни дифениламин ва
дибензиламин билан конденсатлаш жараѐни, параформальдегид ҳамда юқорида
қайд этилган катализаторлар иштирокида диоксан муҳитида, 100 ОС хароратда
ўтказилди. Реакция схемаси қуйидагича:
C3H7CH(OH)C≡CH + CH2O + HN(R)2
C3H7CH(OH)C≡CCH2N(R)2 + H2O
бу ерда I - N(R)2 = - N(C6H5)2; II - N(R)2 = - N(CH2C6H5)2
195
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ўтказилган тажрибалар натижасида синтез қилиб олинган 1–
дифениламиногептин-2-ол-4
ва
1-дибензиламиногептин-2-ол-4
лар
адабиѐтларда қайд этилмаган ҳисобланади.
Синтез қилиб олинган моддаларнинг тозалиги ГЖХ усулида ЛХМ-80
хромотографида аниқланди. Хромотографнинг детектори шулаланувчиионизацион, колонна узунлиги 2м, диаметри 3мм, детектор ўтказувчанлиги
15ма, сорбент 2%ли ион билан модификацияланган ва 15% ли апензон-α
шимдирилган изен ғишти ТМД-ТС-М, харорат 160-170ОС, газ оқим тезлиги
(гелий) 36мл/мин. Тузилиши UR-20 приборида ИК спектри билан билан, хамда
ПМР спектри орқали ўрганилди.
Олинган реактивларнинг фармоко-биологик фаоллиги лабаратория ва
дала шароитида ўрганилди.
Адабиѐтлар:
1. Разумова М.А. Фармокология и токсинология. 1965. №2 ст. 153
2. Фишер Л.Б. Успехи химии. 1958. т.27. ст. 589
ИККИЛАМЧИ АЦЕТИЛЕН СПИРТЛАРИ АСОСИДА
АМИНОАЦЕТИЛЕН СПИРТЛАРИ СИНТЕЗИ
М. Рахмонова 9ау-171, С. Зокиров1, Ф. Жўрабоев2, С.С. Зокиров1
(1- НамМТИ), (2- ЎзМУ)
Аминоацетилен спиртлари ўзининг юқори биологик фаоллиги ва унинг
асосида кўплаб реакцион қобилиятли реагентлар синтез қилиш имкониятлари
мавжудлиги, бебаҳо эксплуатацион хусусиятларга эгалиги билан алоҳида
ахамият касб этади (1,2). Лекин, Манних реакцияси бўйича иккиламчи αацетилен спиртларининг аминлар билан конденсатланиш реакциялари хозирги
кунгача тўғрисидаги материаллар келтирилган.
Ушбу мақолада аминоацетилен спиртлари синтезига оид илмий тадқиқот
ишлари материаллари келтирилган, яъни иккиламчи аминларнинг
(диметаноламин, диэтаноламин) иккиламчи α-ацетилен спирти гексин-1ол-3
билан конденсатланиш жараѐнлари ва унга таъсир этувчи факторлар етарли
ўрганилмаган.
Манних реакцияси бўйича диметаноламин ва диэтаноламинларнинг
гексин-1-ол-3 билан параформальдегид иштирокида, бир валентли (Сu2Cl2,
Сu2J2)ва икки валентли (Cu(CH3COO)2, CuSO4)мис тузлари катализаторлигида
95-100ОС хароратда, n-диоксан мухитида 5-6 соат давомида синтез олиб
борилди. Реакция схемаси қуйидагича:
C3H7CH(OH)C≡CH + CH2O + HN(R)2 C3H7CH(OH)C≡CCH2N(R)2 + H2O
бу ерда I - N(R)2 = - N(CH2ОН)2; II - N(R)2 = - N(CH2CH2ОН)
Ўтказилган тадқиқот ишлари натижасида адабиѐтларда ѐритилмаган 2 та
янги модда диметаноломиногептин-2-ол-4 ва 1-диэтаноламиногептин-2-ол-4
синтез қилиб олинди. Олинган моддаларнинг тозалиги юпқа қатламли
хромотография бўйича сулуфолда бензол: этилацетат=4:1системасида
аниқланди. Олинган моддаларнинг тузилиши UR-20 приборида ИК спектри
196
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
(суюқ пленка) орқали тахлил этилди ва уларнинг физиологик ва пестицидлик
фаоллиги ўрганилди.
Адабиѐтлар:
1. Фишер Л.Б. Ацетиленовые амины. Успехи химии. 1958. т.27. ст. 589-621
2. Азербоев И.Н., Сарбоев Т.Т. Химия регулирует рост растений, Алма-Ата.
Наука, 1966, ст. 8.
РАЗРАБОТКА НОВЫХ СМАЗОЧНО-ОХЛАЖДАЮЩИХ ЖИДКОСТЕЙ
ДЛЯ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ В ПРОИЗВОДСТВЕ
А.С.Менглиев-к.х.н, доцент, М.Т. Алиева-к.х.н.,ст.преп, асс. Г.Б. Хожиева
(ТГТУ имени Ислама Каримова)
Значительно более трудоемким и сложным, как свидетельствует
повседневная производственная практика, является поиск сведений о свойствах,
рецептах, особенностях приготовления и применения сложносоставных веществ и
материалов, которые редко поставляются в готовом виде.
Примерами таких широко применяемых составов и продуктов могут
служить: растворы для очистки мойки, обезжиривания, электролиты для
гальванического нанесения металлопокрытий, смазочно-охлаждающие жидкости
для резания и обработки давлением, составы, используемые в литейноформовочной технологии, смеси для термохимической обработки, полировальношлифовальные смеси и множество других[1].
Снижение трения между режущим инструментом и обрабатываемой
заготовкой, снижение твердости поверхности заготовки, облегчающие резание,
отвод тепла, возникающего в процессе резания, и ряд других воздействий,
способствующих
повышению
стойкости
режущего
инструмента
и
производительности обработки, осуществляются введением в зону резания
различных химических соединений – твердых, жидких или газообразных. Из них
наибольшее распространение в производственной практике получили жидкости,
именуемые смазочно-охлаждающими жидкостями (СОЖ) [2].
Разработка и применение оптимальных составов СОЖ представляет в
современной технологии обработки одну из важнейших задач и одно из наиболее
перспективных
направлений
повышения
эффективности
процессов
механического резания материалов[3].
Не меньший эффект и во многом аналогичный по механизму действия
СОЖ, дает использование различных смазывающих веществ (технологических
смазок) в процессах обработки металлов давлением. Достигаемые при этом
снижение требуемых усилий, повышение стойкости оснастки и инструмента,
снижение процента брака имеют большое практическое значение.
Механизм влияния СОЖ на процесс резания металла сложен и складывается
из многих, параллельно протекающих физических и химических явлений, в
которых участвует поверхность обрабатываемого металла, сама СОЖ и
поверхность обрабатывающего инструмента.
Достаточно обоснованы представления о смазывающем действии СОЖ,
снижающем трение в зоне резания; об охлаждающем действии – в качестве
197
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
теплоотвода от зоны резания; о поверхностно-активном действии, приводящем к
изменению пластических свойств поверхностного слоя заготовки; о химическом
преобразовании металла в зоне резания путем превращения его в различные
соединения; об электроизоляционном действии, прерывающем течение термотока
в паре резец – заготовка и т.д.
Однако, несмотря, на наличие большого практического опыта применения
СОЖ и определенной теоритической ясности в отправных положениях их выбора,
все же в действии СОЖ остается еще много неясных вопросов, что стимулирует
дальнейшую разработку вопроса и опробование новых составов.
Рецепты этих составов, как правило, не ограничиваются введением одногодвух компонентов, а включают иногда значительное их число. Это
обусловливается тем, что требования, предъявляемые к оптимальной СОЖ,
включают в себя не только максимальное проявление перечисленных выше
воздействий на процесс резания, но и включают дополнительно требования о
термоустойчивости, отсутствии коррозионного действия, не токсичности,
технологичности, долговечности, экономичности и т.д.
Удовлетворение указанному выше комплексу требований вынуждает
обычно вводить в состав СОЖ несколько разнообразных веществ, каждое из
которых несет определенную функциональную нагрузку в совместном действии.
Нами были произведены более 15 видов СОЖ, некоторые из которых могут
иметь, как отмечалось выше,весьма большое значение на практике при
выполнении определенных операций, механической обработки деталей на
соответствующих станках.
Литература:
1. Милованов А.В., Ведишев С.М. Топливо и смазочные материалы. Тамбов,
Издательство ТГТУ,2003.
2. Мановян А.К. Технология переработки природных энергоносителей. Москва,
«Химия», «КолосС», 2004.
3. Ҳакимов А.М., Менглиев А.С., Мухамадгалиев Б.А. Чиқиндилар асосида сурков
материаллари учун янги қўндирмаларни ишлаб чиқиш. Вестник ТашГТУ, №4, С.
159-163, 2016 г.
ТУПРОҚДАГИ ХЛОРОРГАНИК ПЕСТИЦИДЛАР
Мамажонов С.Б., Меҳмонов И.Ю,Тожибоев Б.Х. (НамДУ)
Ўтган асрнинг 80-йилларидан бошлаб Ўзбекистон Республикаси қишлоқ
хўжалигида
ДДТ ва ГХЦГ каби хлорорганик пестицидларни қўллаш
таъқиқланган бўлишига қарамай, ҳозирги пайтгача айрим (собиқ қишлоқ
хўжалиги аэродромларидаги) тупроқларда уларнинг таркиби юқори даражада
сақланиб қолмоқда.
Олиб борилаѐтган илмий тадқиқот ишлари натижаларидан маълумки,
хлорорганик пестицидлар табиий муҳитда: ер, сув, ҳаво, тупроқ, ўсимлик
ҳамда тирик организмларда доимо айланма ҳаракатда бўлади.
198
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Хлорорганик пестицидлар тупроқ таркибидаги
микроорганизмлар
таъсирида бошқа объектларга узатилади. Тупроққа тушган хлорорганик
бирикмалар вақт ўтиши билан бир формадан бошқа формага ўтиши ѐки
парчаланиши мумкин. Бу парчаланиш шароитга ҳамда табиий муҳитга қараб
оксидланиш ѐки қайтарилиш процесслари орқали амалга ошиши мумкин.
Кўпгина гидрофоб пестицидлар, жумладан, 4,4-дихлодифенилтрихлорметилметан (ДДТ) ва унинг метаболитлари (ДДД,
ДДЕ) ҳамда
циклохлорциклогексан (ГХТСГ) тирик организмларнинг ѐғ қаватларида
тўпланади ва бунинг натижасида улар узоқ вақт организмда парчаланмаган
ҳолатда ўзининг салбий таъсирини кўрсатади.
Ҳаѐт учун хавфли ҳисобланган гексахлоран
7 та изомер (турли
кўринишдаги формалари) дан ибоат бўлиб, улар тупроққа шимилиш
хусусиятига эга. Гексахлораннинг ушбу изомерлари сувда жуда оз миқдорда
қийин эрийди. Унинг эрувчанглиги 10 мг литрни ташкил қилади, яъни бир
литр сувда бор йўғи 10 мг эрийди холос. Шунинг учун тупроқ таркибига
тушган хлорорганк пестицидлар узоқ муддат сақланиб қолади.
4,4-дихлодифенилтрихлорметилметан (ДДТ) ва циклохлорциклогексан
(ГХТСГ ҳамда унинг метаболитлари (ДДД, ДДЕ) тупроқда ишлатилганидан
кейин 4-12 йилгача уз таъсирини йўқотмайди.
Маълумки, атроф-муҳит токсикантларининг 70 фоизини одамлар ва
ҳайвонлар озиқ-овқатдан оладилар. Сув орқали озиқ овқатннг тарқалиш
занжири қуйидагича намоѐн бўлади:
Сувда эриган моддалар
сув ўтлари
қисқичбақасимонлар
бошқалар
иссиқ қонли ҳайвонлар
одамлар
Натижада ана шу озиқ овқат занжири бўйича ДДТ ҳаракат қилиб нерв
системасини қўзғатади ва бош мия фаолиятини ишдан чиқаради.
Ғўза ҳар хил пестицидлар билан дориланганида унинг қолдиқлари ѐмғир
сувлари орқали ҳамда кузда ҳайдов натижасидаги ғўзапоялар билан биргаликда
тупроққа тушади. Бундан ѐмғир чувалчанглари ғўзапоя қолдиқларини еб,
ДДТ ни ҳам ютади., уларнинг организмида
пестицидлар тўпланади.
Маълумотларга қараганда ДДТ ни ҳайвоннинг ѐғи тўқимасидан топиш мумкин,
бу эса, айниқса оч қолганда ѐки ҳомиладорлик вақтида хавфлидир, чунки
тўпланган ѐғ айнан шундай пайтларда парчаланади ва ДДТ нинг қон оқимига
ўтишига сабаб бўлади.
Пахта далалариниг шўри ювилганида ҳамда
шолипояларда сув оқизиб юборилганида қўлланилган пестицидларнинг
қолдиқлари оқава сувларга қўшилади, унда сув флораси (лух, сув ўтлари ва
бошқалар) биомассасига ўтади. Моллар, балиқлар ва бошқа ҳайвонлар (асосан
ондатра) шундай ўтлар билан озиқаланади.
Пестицидлар руйхати жуда тез суратлар билан ортиб бормокда. Хозирга
кадар бутун дунѐда 10000 якин пестицидлар ишлаб чикилмоқда ва булар
кишлок хужалик зараркунандаларига карши ишлатилмоқда.
Ўзбекистон Республикаси Табиатни мухофаза қилиш давлат қўмитаси
томонидан ўтказилган инвентаризация маълумотларига қараганда , республика
ҳудудида (шундан 40 таси Наманганда) 461 та собиқ қишлоқ хўжалик
199
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
аэродромлари аниқланган, улар атроф муҳитни ифлослантирувчи эҳтимолий
манбалар бўлиши мумкин. Қишлоқ хўжалик аэродромларининг энг кўп
миқдори Самарқанд (41 участка), Сурхондарѐ (46),, Сирдарѐ (46), Қашқадарѐ
(45), Фарғона (39), Жиззах (49) вилоятлари ва Қорақалпоғистон Республикасида
(51) жойлашган. Республикадаги мавжуд
барча қишлоқ хўжалик
аэродромларини ўрганиб чиқилиши натижасида аниқландики, 780 та
участкада тупроқ ифлосланиш даражаси белгиланган меъѐрдан 10 марта ва
ундан ортиқ юқоридир, Ўзбекистон Республикаси вилоятлари бўйича қишлоқ
хўжалик аэродромларининг энг хавфли участкалари жойлашган
барча
хўжаликларга Ўзбекистон Республикаси Давтабиатқўм ва Соғлиқни сақлаш
вазирлигининг махсус рухсатисиз фойдаланиш мумкин эмаслиги ҳақида
кўрсатмалар берилди (3).
Қишлоқ хўжалик аэродроми бўлган ер майдонларида тупроқнинг
ифлосланиш даражаси аниқлаш ва объект учун экологик паспорт ишлаб
чиқишни йўлга қўйиш лозим.
Собиқ қишлоқ хўжалик аэродроми жойлашган тупроқ
таркибига
кимѐвий таҳлиллар ўтказилади. Ўтказилган кимѐвий таҳлилларга ва раҳбарий
қўлланма РД 118.0027714415-92 га мувофиқ муқаддам
қишлоқ хўжалик
аэродромларидаги ифлосланган тупрокларнинг V-категориясига мансуб (ОДК
50 мг/м3 дан юкори) қисмидан фойдаланиш таъкикланганлиги сабабли унинг
атрофини ўраб таъкикловчи белгилар урнатиш талаб этилади, агар ер майдони
ифлосланган тупрокларнинг IV-категориясига мансублиги, (ОДК 4-15 мг/м3
лиги) аниқланса, ушбу худуддан фойдаланиш мумкинлиги, бунинг учун ушбу
ерга факатгина терак кучатлари экиш ва улардан курилиш материаллари
сифатида фойдаланиш тавсия килинади, агар таҳлил натижаларида
ифлосланган тупрокларнинг II-категориясига мансублиги (ОДК 0,1-3мг/м3
лиги) аниқланса ушбу худуддан фойдаланиш мумкинлиги, бунинг учун ушбу
майдонга хосили тупрокда бўлмайдиган (картошка, сабзи, пиѐз, ерѐнгок ва
бошкалар) дан ташкари барча бир йиллик ва кўп йиллик ўсимлик турларини
экиш мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
1.Миллий маъруза. Ўзбекистон Республикаси давлат Табиатни мухофаза
қилиш қўмитаси, 2016 йил
2. Миллий маъруза. Ўзбекистон Республикаси давлат Табиатни мухофаза
қилиш қўмитаси,2008 йил
3. РД 118.0027714415-92. Раҳбарий қўлланма
ИССЛЕДОВАНИЕ ИОНОБМЕННЫХ СМОЛ ТРЕХМЕРНОЙ
СТРУКТУРЫ ДЛЯ ОЧИСТКИ СТОЧНЫХ ВОД
И.Н.Хайдаров, Р.И.Исмаилов (ТГТУ имени Ислама Каримова)
Несмотря на большой ассортимент применяемых в промышленности
ионообменных материалов, многие из них обладают рядом недостатков,
которые ограничивают возможности их применения. Наиболее существенные
недостатки известных марок ионитов заключаются в относительно низкой
200
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
термической, химической радиационной устойчивости и механической
прочности. Это создает технологические трудности при использовании их в
некоторых областях промышленности. Низкая механическая прочность
анионитов приводит к значительному измельчению их при эксплуатации.
Актуальным на сегодняшний день является синтез водорастворимых
поверхностно-активных веществ, а также разработка физико-химических основ
их применения при очистки сточных вод от примесей и металлов методом
флокуляции, коагуляции и сорбции из сточных вод. С получением
независимости Республики Узбекистан ведется планомерная работа по
расширению ассортимента и объемов выпуска эффективных ПАВ различного
состава и строения для применения очистки сточных вод.
В ходе физико-химического анализа сточной воды от окраски кузовов
одного из цехов сервиса, красильных цехов текстильного производства
доочищенной методом динамической сорбции с разной загрузкой, получили
следующие результаты. Сточная вода после доочистки хлорированием имеет
превышения по показателям суммы тяжелых металлов в 6 раз, нефтепродуктов
в 2,4 раза и ПАВ в 1,5 раза по сравнению с ПДК, что свидетельствует о
невозможности сброса такой воды в городской коллектор. Поэтому должны
проводится очистительные процессы для очистки сточных вод ионообменными
смолами на основе ПАВ.
Нами был проведен физико-химический анализ воды, отходящей после
окрашивания кузовов автомобилей из примесей и отходов краски, красильных
цехов текстильной промышленности после предварительного добавления ПАВ.
Были исследованы различные методы доочистки сточной воды и выбран
наиболее эффективный, позволяющий повторно использовать в технических
процессах очищенную воду.
Чистая вода переливается в перешеек, при этом хлопья, образованные в
процессе флокуляции, под действием сил тяжести поступают в пластинчатый
отстойник. Перед сбросом очищенной воды на центральные очистные
сооружения проводится последний контрольный этап, включающий в себя
отбор проб воды на анализ рН. Если рН щелочная, то производится добавление
кислоты, чтобы обеспечить нормальную рН очищенной воды. Затем вода
сбрасывается в канализацию.
Нами были проведены в научно-исследовательской лаборатории ТашГТУ
физико-химические анализы сточной воды от окраски кузовов, текстильных
материалов и ее локальная очистка перед сбросом на очистные сооружения.
В ходе эксперимента были получены следующие результаты: сточная вода
из цеха окраски кузовов автомобилей, также текстильной промышленности
загрязнена нефтепродуктами, фенолами, тяжелыми металлами, железом, что
привело нас к решению применить глубокую очистку сточной воды
методами коагуляции, флокуляции и сорбции препаратов.
Таким образом, при обработке сточной воды с использованием
ионообменных смол на основе поверхностно-активных веществ с различной
загрузкой дают по ряду показателей достаточного эффекта очистки для сброса
воды после окрашивания кузовов автомобилей, также красочных цехов
201
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
текстильной промышленности в городской коллектор или для использования
очищенной воды на технические нужды завода.
Литература
Tokmachev M.G., Ferapontov N.B., Agapov I.O., Trobov Kh. T. The Effects of
Polymer Properties and Solution Composition on the Distribution, Properties, and
Amount of Water in Swollen Ion Exchangers // Colloid Journal of the Russian Acad.
– 2018. V. 80, №1, P.91-95 (№40, Research Gate. IF=0,5).
MODIFISIRLANGAN POLIMERLARDAN SORBENTLAR OLISH
JARAYONI KINETIKASINI O„RGANISH
Hasanov O.H., Ismailov R.I., Bekchanov D.J., M.G.Muxamediyev
(TDTU, ChDPI, O‟zMU),
Hozirgi kunda butun dunyoda kimyo sanoati jadal sur`atlarda ruvojlanib
bormoqda. Shuning bilan birgalikda respublikamiz kimyo sanoatining barcha
tarmoqlari ham mutanosib ravishda ruvojlanmoqda va respublikamiz kimyo sanoati
dunyoda yetakchi o`rinlarda turadi. Sanoat tarmoqlari kengayib va rivojlanib bоrgan
sari o`ziga xos xossali ya`ni ham asos ham kislota xossa saqlovchi ionalmashinuvchi
materiallarga talab ortib boraveradi. Shu kungacha respublikamiz sanoat
korxonalarininig ehtiyoji uchun yuz tonnalab ionitlar valyuta evaziga chet-eldan olib
kelinadi. Shuning uchun respublikamizda maxalliy xom ashyolardan yangi ion
almashinuvchi qatronlar ishlab chiqarish dolzarb muammo hisoblanadi. Shuni
inobatga olgan holda mahalliy xomashyodan foydalanish bilan bunday ionitlarni
yaratish masalasi dolzarb bo‗lib qolaveradi. Istiqbolli sorbentlarni sintez qilishning
bir yo‘nalishi sanoatda ishlatiladigan polimerlarni modifikasiya qilishdir.
Hozirgi kunda sintetik, granulalangan ion almashinuvchi materiallar kimyo
sanoatida suvni tayyorlashda, oqova suvlarini turli zararli ionlardan tozalashda va
gidrometallurgiyada texnologik eritmalar tarkibidagi rangli, noyob va qimmatbaho
metal ionlarini konsentrlashda ishlatiladi. Ayniqsa donador ion almashinuvchi
qatronlardan tarkibida azot va fosfor tutgan poliamfolitlar qimmatbaho, noyob va
rangli metall ionlariga selektivligi bilan ajralib turadi [1].
Adabiyotlardan [2-3] ma'lumki, poliamfolitlar polimerlarni ishlatish sohasini
kengaytirish imkonini beruvchi kompleks xossalarga ega bo‘lgan ionalmashinuvchi
materiallar hisoblanadi. Poliamfolitlarni olinishini eng keng tarqalgan usuli sanaotda
ishlab chiqariladigan tayyor sintetik polimerlarni polimeranalogik reaksiyalari
hisoblanadi.
Tadqiq qilinadigan reagentlarning boshlang‗ich 1:1:1 o‗zaro mol nisbatlarida
fosforlash reaksiyasining borishiga turli omillarning ta‘sirini tadqiq qilishni o‗tkazish
bilan olingan natijalar xarakterining o‗xshash bo‗lishi aniqlangan.
Fosforillash reaksiyasi fosforli kislotaning 20% li suvli eritmasida polimer
modifikatsiyalaydigan reagentning turlicha nisbatlarida 700C; 800C; 900C; 1000C va
1100C temperaturalarda va 2, 4, 6, 8 va10 soat vaqt davomida o‗tkazilgan. Olingan
mahsulotlar suv bilan yuvilgan, o‗zgarmas massaga qadar quritilgan va ularning
fizik-kimyoviy parametrlari aniqlangan. Tizimda modifikatsiyalovchi reagentning
konsentratsiyasi 50% gacha oshirilganda hosil bo‘lgan poliamfolitning statik
202
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
almashinish sig‘imi (SAS) oshib bordi, konsentratsiya keyinchalik yanayam
oshirilganda olingan ionitning SAS qiymati o‘zgarmadi.
Quyida olingan poliamfolitning SAS qiymatini fosfit kislota konsentratsiyasiga
bog‘liqlik grafigi keltirilgan (1-rasm):
1-rasm. PPE-1-P SAS qiymatining fosfit kislota konsentrasiyaga
bog‟liqligi grafigi
Shuningdek, 1-rasmda funksional guruhning makromolekulyar zanjirdan
bo‗lgan masofasining ortishi ion almashuvchi guruhlarning funksional faolligini
oshiradi, bu boshqa mualliflarning ko‗plab ishlari bilan mos keladi.
Modifikatsiyalash reaksiyasi ochiq tizimlarda o‗tkazilganligi sababli
temperaturaning 1000C dan oshirilishi reaksiyaning borishiga ta‘sir ko‗rsatmaydi (2rasm).
2-rasmda har xil temperaturalarda sintez qilingan ionitlarning SAS ning
bog‘liqligi keltirilgan. Keltirilgan natijalar yuqoridagi xulosalar bilan
muofiqlashtiriladi.
2-rasm. PPE-1-anionitini modifikatsiyalab olingan poliamfolitning SAS
qiymatining haroratga bog‟liqligi
Reaksiyaning davomiyligi 8 soatgacha oshirilganda olingan mahsulotlarning
statik almashinish sig‗imlari ortadi, so‗ngra esa sezilarli darajada oshmaydi.
Shuningdek makrozanjir bilan funksional guruh o‗rtasidagi ko‗prikchaning uzunligi
va tabiati olinadigan ionitlarning statik almashinish sig‗imlariga ta‘sir ko‗rsatishi
aniqlangan.
203
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Shunday qilib, polietilenamin bilan modifikasiyalangan polivinilhloridni
formalin ishtirokida fosfit kislotasi bilan reaksiyasi kinetikasini o‘rganish orqali azot
va fosfor tutgan poliamfolit olishni maqbul sharoitlari aniqlandi. Azot va fosfor
tutgan poliamfolitni fizik-kimyoviy xususiyatlarini o‘rganish orqali uning xossalari
sanoatda metall ionlarini ajratib olish uchun qo‘llanadigan ionitlardan farq qilmasligi
aniqlandi.
Adabiyotlar
1. Аширов А. Ионообменная очистка сточных вод, растворов и газов // -Л:
Химия, 1983. -293 с.
2. Липунов И.Н., Винокуров М.В., Тулупов П.Е. Кинетика омыления
хлорсодержащих групп фосфорнокислых катионитов // Тезисы докладов
Всесоюзного совещания "Современные аспекты синтеза и производства
ионообменных материалов", г. Черкассы, 1986, с.104.
3. Inamuddin Dr., Mohammad Luqman // Ion Exchange Technology I Theory
and Materials, - Springer Dordrecht Heidelberg New York London 2012, -560 p.
4. Пимнева Л.А. Применение ионного обмена для синтеза сложного оксида
// Тюменский ГАСУ. конф. Фундаментальные исследования. -№ 10, 2006.
ТЎҚИМАЧИЛИК САНОАТ ЧИҚИНДИЛАРИДАН САМАРАЛИ
ФОЙДАЛАНИШ ЙЎЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ
доцент Х.Ш.Арипов, ассистентлар Г.О.Қодирова, О.Асқарова
(НамМТИ)
Ҳозирги вақтда республикамизни пахта тозалаш ва тўқимачилик саноати
корхоналарида толани қайта ишлаш технологик жараѐнларида асосий
маҳсулотлардан ташқари кўп миқдорда толали чиқиндилар ҳам ҳосил бўлади.
Маълумотларга кўра, ушбу толали чиқиндилари асосан целлюлозадан иборат
бўлиб, у целлюлоза-қоғоз саноатида муҳим хомашѐ ҳисобланади. Ушбу
мақолада толасимон пахта чиқиндиларини ажратиш ва ундан самарали
фойдаланиш имкониятлари ўрганилган.
Илмий адабиѐтларда толали чиқиндилари кимѐвий таркиби ва
морфологик хусусиятлари ҳақида маълумотлар келтирилган [1,2].
Жин ва линтерларнинг иш жараѐнида ажратиб олинган ўлуклар, циклон
ва чанг камераларидан олинган момиқ, тола тозалагичлар ва аррали барабанли
тозалагичлардан олинган чиқиндилар толали чиқиндиларни ташкил қилади.
Толасимон заррачаларни чўкиш ва катталаштириш жараѐнларини тадқиқ этиш
жараѐнида тажриба стенди
ҳавопуркагич, чанг генератори, аналитик
заррачалар ва стендга уланган чангўтирувчи камерадан фойдаланилган.
Дастлабки тадқиқотлар сунъий чанглатилган ҳавода ўтказилди.
Чанглатиш учун толасимон чангдан фойдаланилди. Чанглатишдан аввал барча
материаллар кесаклардан ва бошқа қўшимчалардан ажратиш учун тешик
ўлчами 500 мк бўлган сеткали элакдан ўтказилди.
Чангсимон материаллар (толасимон заррачалар) циферблатли тарозида
тортилди ва махсус дозаторга ўрнатилган конуссимон бункер билан юкланди.
204
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Дозатор ичига жойлаштирилган шток электродвигател билан айлантирилади ва
конуссимон камерага олдиндан ажратилган материал дозаси бир хил меъѐрда
узатилади, бу ерга труба билан компрессордан сиқилган ҳаво киради.
Толасимон чанг концентрати билан чанглатилган камерадан труба бўйлаб
ҳавоўтказгич орқали стендга юборилади ва чангўтирувчи камерага тушади.
Йириклашган толасимон заррачалар оқими самарадорлигига конструктив
жараѐн параметр омилларининг таъсирини аниқлаш учун тадқиқот ишлари
тажриба мухитида ўтказилди.
Чанг ўтиргичнинг ҳавоўтказгичида тўпланиш жараѐнини интенсивлигини
ошириш мақсадида қўшимча элемент уюрмалантиргич монтаж қилинган.
Сўнги элементнинг вазифаси шундан иборатки, ҳаво оқими ундан ўтгандан
сўнг винтсимон ҳаракатланади ва натижада толасимон заррачаларни
тўпланиши содир бўлади.
Синов тадқиқот ишларида конструкторлик жараѐнни мақбул
параметрлари аниқланиб, улар чангли ҳаво оқимининг кириш тезлиги;
уюрмалантиргич куракчаларининг оғиш бурчаги; уюрмалантиргичнинг
кураклари сони; уюрмалантиргичнинг жойлашган ўрни ҳисобланади [3-4].
Синов ишлари уюрмалантиргич куракчаларининг 450 оғиш бурчагида
ўтказилди. Уюрмалантиргичнинг кураклари сони 2 тадан 6 тагача
ўзгартирилди. Толасимон заррачаларнинг концентрацияси 3000 6000 мг/м3
дипазонда аралаштирилди. Тугалланган натижа учун учта синовда олинган
натижаларнинг ўртача арифметик қиймати олинди
Олинган натижаларига кўра, заррачаларнинг катталашиш самарадорлиги
бир хилда, яъни чангҳаволи оқимнинг кириш тезлиги 517(0,2) м/с оралиғида
ортиши билан катталашиш самарадорлиги ортади, сўнгра унинг пасайиши
кузатилади. Катталашиш самарадорлигини пасайишини тушунтириш
мумкинки, ҳаво оқимининг юқори тезлигида бир вақтнинг ўзида катталашиш
билан биргаликда агрегатни емиришга сабаб бўлувчи узилиш оқими хам
кузатилади.
Бундан ташқари, келтирилган боғланишлардан келиб чиқадики, тола
заррачаларининг
катталашиш
самарадорлигига
уюрмалантиргичнинг
куракчалари сони сезиларли таъсир этади.
Пахта тозалаш ва тўқимачилик саноати корхоналарида толали
заррачаларнинг юқори самарали йириклашиши чангли ҳаво оқимининг 17-18
м/с тезлигида кузатилади. Бундан ташқари, чангли ҳаво оқимидаги толали
заррачаларнинг концентрацияси йириклашиш самарадорлигига таъсир
кўрсатади. Масалан, 3000 мг/м3 чангли ҳаво оқимидаги толали заррачалар
миқдорининг йириклашиш самарадорлигини максимал қиймати 72 % ( =17
м/с ва L/d = 5 да) ни ташкил этди. Толасимон заррачаларнинг 6000 мг/м3
концентрациясида – йриклашиш самарадорлиги 75 % га етди. Кўринадики,
юқори концентрацияда толасимон заррачаларнинг урилишлар сони ортади.
Саноат корхоналарида толасимон чангларидан ажратиш ва тозалаш
жараѐни ўрганилди. Ҳаво оқими ва толасимон заррачаларнинг катталашиш
самарадорлиги стендга жойлаштирилган уюрмалантиргич (завихритель) нинг
205
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
кураклар сонига боғликлиги бўйича олинган натижаларни график тарзда ва
жадваллар асосида келтирилди. Кейинги тадқиқотларда ушбу толали
чиқиндиларини
целлюлоза-қоғоз саноатида хомашѐ сифатада ўрганиш
имкоятларини режалаштирилган.
Адабиѐтлар
1. маг. Г.Қодирова, доц. Д.Шерқўзиев, т.ф.н. А.Хурмаматов. Толасимон
чангларни физик-кимѐвий хоссаларини таҳлил қилиш // ―Инновацион
ишланмаларни самарадорлигини оширишда таълим, фан ва ишлаб чиқариш
ўртасидаги ҳамкорликни роли‖ илмий-амалий анжуман. 23-24 май – Наманган,
2013. – Б. 127-129.
2. Кудратов А.К. Разработка и внедрение эффективных способов
комплексной очистки воздуха выбрасываемого в атмосферу на
предприятиях первичной обработки текстильного сырья: Дисс….д-ра
техн.наук. – Т., 2000. -267 с.
3. У.С. Балтаев, Н.Х.Юлдашев. Исследование гидродинамики процессов
укрупнения и осаждения волокнистых частиц // Журнал «Химическая
технология. Контроль и управление». – Ташкент, 2008. – №5. – С 9-12.
4. Baltaev U.S., Salimov Z.S., Yuldashev N.H. Intensification of process
of air cleaning // Тез.докл. I Межд.конф.студентов, аспиран тов и молодых
ученых по химии и химической технологии. 23-25 марта– Киев, 2008.– С.
281.
GAZLARNI MOYLI CHIQINDILARDAN TOZALASH JARAYONI
PARAMETRLARI VA TOZALASH METODLARI.
S.Boyturayev., T. Jabborov
Hozirgi vaqtda sanoatning rivojlanishi atrof muhitga ham tasirini o‘tkazmoqda.
Bu tasirni kamaytirish masalalaridan biri iishlab chiqarish sanoatlarining chiqindi
gazlarini tozalash bu orqali atmozfera havosini tozalashdir. Hozirda rivojlanib
kelayotgan sanoat ishlab chiqarish turlaridan biri bu sherp ishlab chiqarish sanoatidir.
Shurp ishlab chiqarish sanoatida so‘nggi bosqichlardan biri tayyor bo‘lgan shurplarni
moylashdir. Bunda tayyor shurplar qizdirilgan holda transformatop moyiga botirib
olinadi. Hamda moylanadi. Bunda issiqlik tasirida botirilgan moy bug‘lanadi. Bu
jarayonda hosil bo‘lgan moyli gaz atmosferaga chiqarib yuboriladi. Hozirda bu
gazlarni tozalash dolzarb muammolardan biri bo‘lib kelmoqda. Jarayonni olib
boorish uchun jarayonni to‘liq o‘rganish kerak.
Moyning tarkibi C12H26 -C18H38 gacha bo‘lgan uglevadarod aralshmasidan
iborat. Bazi markali moylarda past malekulali uglevadarodlar ham bo‘lishi mumkim.
Bundan moyning qizishi natijasida piroliz hamda destruksiya jarayoni kuzatiladi
natijaga ekologik jihatdan havfli zararli gazlar ham ajraladi. Gaz tarkibida CO2, CO,
HCOH va boshqalar ham bo‘ladi. Chiqadigan changlar yoqori uglevadarodlar
aralashmasini tashkil etadi.
1-jadval
Transformator moyining turli temperaturalardagi hossalarining tahlili.
206
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Temperaturaning o‘zgarishi moyning parametrlaring ozgarishiga ham olib keladi.
Jadvalda temperaturaga bog‘liq holatda parametrlar o‘zgarishi keltirilgan.
Changli gaz qurilmaning yuqoriga gorizontal yo‘nalgan D=28 sm bo‘lgan trubasidan
10 m/s tezlik bilan chiqdi. Chiqish vaqtida changli gazning harorati 70 -80 0C atrofida
bo‘ladi. Mavsumga qarab harorat o‘zgarishi ham mumkin. Ajralayotgan gazlarni
tahlil qilinsa 2 parametrlariga e‘tibor qaratish mumkin. Yuqori uglevadarodlarning
yuqori harorat natijasida bug‘lanib tutun hosil qilishidan hosil bo‘ladigan yog‘li gaz
aralashmasi. Destruksiya natijasida ajraladigan gazlar masalan CO, CO2, SO2,
HCOH, va boshqalar. Qaralayotgan yo‘nalishlar ni tahlil qilib quyidagi hulosaga
kelinadi. Bastlabki 1 yo‘nalishda uglevadarod aralshmasi haroratini kamaytirash
orqali mayda tomchilar hosil qilinadi va massasini orttirish bilan sovutuvchi agent
bilan yuviladi. Buning uchun suvuq suvdan foydalanish mumkin. Bunda suvuq suv
yuqoridan tomchilatib changli gazga qaramaqarshi holatda yuboriladi. Qurilmani
yasashda gazni tezligi hamda tasir yozasini oshirish kata ahamiyatga ega. Gidravlik
qarshiligi ham chiqayorgan gazni bosimidan kichik bo‘lishini ham inobatga olish
kerak bo‘ladi. Ikkinchi yo‘nalishdagi gazlarni tozalash ancha murakkab va harajat
talab qilinadi. Ajraladigan gazlar o‘lchami kichik bo‘ladi. Bu gazlarni tozalashda
absorberlardan foydalaniladi. Absorber tanlashda asosan tannarhiga etibor qaratiladi.
Kuzatishlar vaqtida chiqindi gazlar konsuntratsiyasi va tarkibi umuman
o‘rganilmagan. Davlat standarti bo‘yicha sanoat korhonalarida chiqindi gazlar uchun
ruhsat etiladigan konsentratsiyalari berilgan hamda har qaysi korhona bunga amal
qilishi kerakligi keltirilgan. Berilgan gazlar uchun ham davlat talablari o‘rnatilgan.
Chiqindi gazlarni normallashtirish uchun CO2 dan tozalashni yolga qo‘yish uchun
monoetanol amindan sanoatda keng foydalaniladi. C2H5NH2 Menoetanol
amin
qolgan absorberlarga qaraganda ancha arzon hisoblanadi.
CO2+2RNH2+H2O= (RNH3)2CO3
Raeksiya boyicha ajratib olinadi. Bu turdagi tozalash ushuli ancha samarali
hamda
ommabop
hisoblanadi.
Tozalash
unumi
hamda
tannarhini
yahshilashmaqsadida mahalliy absorberlardan foydalanish kata ahamiyatga ega
hissblanadi.
Foydalanilgan adabiyotlar.
1. N. R. Yusupbekov , Ҳ.S. Nurmuxammedov, S.G.Zokirov Kimyoviy
texnologiya asosiy jarayon va qurilmalari. – T.; ‖SHarq‖, 2003.-644b.
2. N. R. Yusupbekov , Ҳ.S. Nurmuxammedov, P.R Ismatullaev, S.G. Zokirov,
207
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
U. V. Mannonov. Kimyo va oziq – ovqat sanoatlarining asosiy jarayon va
qurilmalarini xisoblash va loyixalash. – Toshkent, ToshKTI, 2000. – 231 bet.
3. N. R. Yusupbekov, Ҳ.S. Nurmuxammedov, P.R Ismatullaev Kimyo va oziq
– ovqat sanoatlarining asosiy jarayon va qurilmalari fanidan xisoblar va masalalar. Toshkent, ToshKTI, 1999. – 351 bet.
4. Salimov. Z. Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari.:
Oliy o‘quv yurti studentlari ucchun darslik. T.1.-T.: O‘zbekiston, 1994.-366 b.
5. Salimov.Z.Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. T.2.
Modda almashinish jarayonlari: Oliy o‘quv yurtlari uchun darslik. – T.:
O‘zbekiston,1995.–238 b.
6.Yunusov I.I., Artiqov A.A., Ismatullaev I.R. Kimyo va oziq-ovqat
texnologiyasida EXM ni qo‘llash, O‘quv qo‘llanma, Toshkent: TKTI, «NISIM».
2001.148 b.
ИНТЕЛЛЕКТУАЛИЗАЦИЯ ИЗМЕРИТЕЛЬНОЙ СИСТЕМЫ
МАЛЫХ РАСХОДОВ ЖИДКОСТИ
д.т.н., проф. Абдукадыров А.А., ассистент каф. АПП
Ортиков Э.Э. асситент каф. АПП Самадов Э.Э.
(Ташкентский государственный технический университет)
1. Введение. Методы и приборы для измерения расхода жидкостей
обладают рядом существенных недостатков, из которых основным является
наличие контакта чувствительного элемента с контролируемой средой.
Специфические особенности процессов химической технологии определяют
необходимость использования вспомогательной аппаратуры для защиты
приборов от коррозии, отделения их от взрывоопасных и токсичных сред.
Применение бесконтактных методов и приборов для измерения расхода,
устраняют этот недостаток.
В
предыдущих
работах
рассматривалась
задача
построения
высокоэффективных бесконтактных измерительных преобразователей малых
расходов жидких сред (капельного расхода жидкости) [1] и электромагнитный
расходомер малых потоков жидкости [2]. Ниже рассмотрим измерение малых
потоков жидкости бесконтактными электромагнитными расходомерами,
вопросы интеллектуализации технологических процессов измерения.
2. Электромагнитный (индукционный) расходомер[3] малых потоков
жидкости (рис.1) использует эффект возникновения электрического тока в
проводнике, перемещающемся в магнитном поле.
208
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Рис.1. Индукционный расходомер:1,2 — электроды.
Протекающая жидкость отождествляется с проводником, т.е. она должна
обладать определенной минимальной проводимостью. Согласно закону
Фарадея в обладающей электрической проводимостью жидкости, протекающей
через магнитное поле, возникает электрическое поле. Контролируемый поток
жидкости движется по армированной изолятором трубе, в стенках которой
перпендикулярно направлению магнитного поля (штриховые стрелки) и
направлению потока (сплошная стрелка) установлены два диаметрально
расположенных электрода 1 и 2. С них снимается напряжение,
пропорциональное средней скорости v потока. Этот образованный
высокоумным источником сигнал порядка нескольких милливольт с помощью
кабеля проводится к измерительному преобразователю, усиливающему сигнал
и осуществляющему его дальнейшую обработку.
Величина ЭДС в случае постоянного магнитного поля определяется
основным уравнением электромагнитной индукции:
E = Bd ,
где В — магнитная индукция в зазоре между полюсами магнита; d —
внутренний диаметр трубопровода (длина проводника);
— средняя скорость
потока жидкости.
Выразив скорость через объемный расход Q, (для трубопровода круглого
сечения) получим:
d =4 Q/(πd),
Е = 4BQ/(πd).
Из этих формулы следует, что в однородном магнитном поле ЭДС прямо
пропорционально объемному расходу.
3. Интеллектуальные измерительные системы способны выполнять все
функции измерения и контроля в реальном масштабе времени [4].
Интеллектуальные
измерительные
системы
могут
индивидуально
программироваться на выполнение специфических задач с использованием
программируемого терминала (программатора) для ввода параметров
конфигурирования. Системы обычно имеют средства представления
информации: дисплеи для визуализации мнемонических символов команд,
цифровые индикаторы, дающие оператору всю необходимую информацию, а
также клавиши переключения видов работы. Резервный блок питания
обеспечивает сохранность программы при отключении питания на длительный
период времени.
209
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
На рис. 3 показана обобщенная структурная схема компьютерноизмерительной системы. Взаимодействие между отдельными элементами КИС
осуществляется с помощью внутренней шины персонального компьютера, к
которой подключены как его внешние устройства (дисплей, внешняя память,
принтер, плоттер), так и измерительная схема, состоящая из коммутатора, АЦП
и блока образцовых программно-управляемых мер напряжения и частоты. С
помощью ЦАП можно вырабатывать управляющие аналоговые сигналы.
Интерфейсный модуль подключает измерительный прибор к магистрали
приборного интерфейса, коммутатор устройства обеспечивает подачу
аналоговых сигналов напряжения с внешних датчиков на узлы системы.
Рис. 3. Обобщенная структурная схема компьютерно-измерительной
системы.
Достаточно простые узлы КИС можно разместить на одной плате
персонального компьютера. Существуют КИС и с более сложной структурой, в
которых в соответствии с решаемой измерительной задачей по установленной
программе коммутируются необходимые измерительные элементы, т.е.
меняется архитектура построения системы.
ЛИТЕРАТУРА
1.
Юсупбеков
А.Н.,
Абдукадыров
А.А.,
Ортиков
Э.Э.
―Интеллектуализация измерения малых расходов жидкости‖/ Андижон
машинасозлик институти ―Ислом Каримов - Ўзбекистон Республикасининг
Биринчи Президенти ва буюк давлат арбоби‖ мавзусидаги вазирлик миқѐсидаги
илмий-амалий анжуман 2018 йил 21 февраль. 4-китоб 11-15-бет.
2. Юсупбеков А.Н., Ортиков Э.Э. Тухтасинов Д.Х. ―Интеллектуализация
электромагнитного расходомера малых расходов жидкости‖/ Тошкент кимѐтехнология институти ―Актуальные вопросы в области технических и
социально-экономических наук‖ Республиканский межвузовский сборник
научных трудов книга 2, ст. 81-82.
3. Кулаков М. В. Технологические измерения и приборы для химических
производств: Учебник для вузов по специальности ≪Автоматизация и
210
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
комплексная механизация химико-технологических процессов≫. — 3-е изд.,
перераб. и доп. – Москва.: Машиностроение, 1983. – 424 с.
4. Раннев Г. Г. Измерительные информационные системы: учебник для
студ. высш. учеб. заведений / Москва: Издательский центр ≪Академия≫, 2010.
– 336 с. ISBN 978-5-7695-5979-2
ПАСТ НАВЛИ СИЛВИНИТДАН ОЛИНГАН НАТРИЙ ХЛОРИДГА
ТЎЙИНГАН ЭРИТМАЛАРНИ АММОНИЙ ГИДРОКАРБОНАТ
ТУЗЛАРИ БИЛАН КОНВЕРСИЯ ЖАРАЁНИНИ ЎРГАНИШ
*
т.ф.б.ф.д. Ф.Б. Соддиков, * ўқитувчи М.А. Юлдашева,
*
ўқитувчи Р.Ю. Нажмиддинов, т.ф.д.,
проф. ** Х.Ч. Мирзакулов.( * НамМТИ, ** ТХТИ)
Аннотация. Тадқиқотни олиб бориш паст навли сильвинитлардан олинган,
олдиндан кальций ва магний ионларидан тозаланган тўйинган эритмаларини
аммоний гидрокарбонат тузи билан конверсия жараѐнини ўрганиш орқали
кальцинацияланган сода олиш ҳамда чиқинди эритмаларини қайта ишлаш учун
мақбул технологик параметрларни аниқлашдан иборат. Тадқиқот натижаларига
кўра 99,60% тозаликдаги натрий бикарбонат олинди.
Бугунги кунда табиий бойликларни қайта ишлаш ва ўзлаштириш
технологияларини ривожлантириш, улардан комплекс фойдаланиш ва
маҳаллий хомашѐ асосида рақобатбардош, импорт ўрнини босувчи, экспортга
йўналитирилган маҳсулотларни яратиш – Ўзбекистон Республикасини
иқтисодий ривожланишининг асосий йўналишиларидан бири ҳисобланади. Бу
борада маҳаллий хомашѐлар асосида импорт ўрнини босадиган кимѐвий
маҳсулотлар,
жумладан
калий
хлорид
саноати
чиқиндисидан
кальцинацияланган сода олиш технологиясини ишлаб чиқиш муҳим аҳамият
касб этади [1].
Тадқиқотнинг мақсади кальций ва магний ионларидан тозаланган ҳамда
мақбул нисбатларда олинган сильвинит намуналарининг тўйинган
эритмаларини аммоний гидрокарбонат тузи билан конверсия жараѐнини
ўрганиш, мақбул технологик параметрларни аниқлаш ва кейинчалик
кальцинацияланган сода олиш ҳамда чиқинди эритмаларини қайта ишлаш учун
мос ечимларни топишдан иборат [2-4].
Конверсия жараѐни 60 минут ва 25°С ҳароратда тажриба синов ускунаси иссиқбардош герметик ѐпилган шиша идишда аралаштириб турган ҳолда олиб
борилди. Тўйинган эритма таркибидаги натрий хлориднинг аммиак ва карбонат
ангидридга нисбати Na2O:NH3:CO2=1:1,12:0,80 дан 1:2,11:1,50 гача
ўзгартирилди.
Na2O:NH3:CO2 нинг моляр нисбатининг конверсия даражасига ва натрий
карбонат ҳосил бўлишига таъсир қилиш натижалари 1-жадвалда келтирилган.
1-жадвал
Na2O:NH3:CO2 нинг моляр нисбатини 25 ° C ҳароратда ҳосил бўлаѐтган
Nа2CО3 таркибига ва конверсия даражасига ҳамда жараѐн давомийлиги
таъсири
211
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Т/р
1
2
3
4
5
6
1
2
3
4
5
6
1
2
3
4
5
6
1
2
3
4
5
6
Na2O:NH3:CO2 Қаттиқ фазанинг таркиби, %.
нисбати
Na2CO3
KCI
NaCI
э.қ.
Намуна №1
1:1,12:0,80
99,74
0,012
0,22
0,033
1:1,26:0,90
99,67
0,014
0,28
0,038
1:1,41:1,00
99,64
0,018
0,30
0,041
1:1,47:1,05
99,64
0,021
0,30
0,042
1:1,55:1,10
99,63
0,021
0,30
0,042
1:2,11:1,50
99,63
0,021
0,31
0,042
Намуна №2
1:1,12:0,80
99,74
0,018
0,21
0,032
1:1,26:0,90
99,67
0,019
0,27
0,038
1:1,41:1,00
99,64
0,026
0,29
0,041
1:1,47:1,05
99,64
0,029
0,29
0,042
1:1,55:1,10
99,63
0,030
0,30
0,042
1:2,11:1,50
99,63
0,030
0,30
0,042
Намуна №5
1:1,12:0,80
99,73
0,030
0,21
0,031
1:1,26:0,90
99,66
0,033
0,27
0,037
1:1,41:1,00
99,63
0,045
0,28
0,040
1:1,47:1,05
99,62
0,050
0,29
0,042
1:1,55:1,10
99,62
0,050
0,29
0,042
1:2,11:1,50
99,62
0,051
0,29
0,042
Намуна №8
1:1,12:0,80
99,72
0,039
0,20
0,031
1:1,26:0,90
99,65
0,043
0,26
0,037
1:1,41:1,00
99,62
0,060
0,27
0,040
1:1,47:1,05
99,62
0,063
0,27
0,042
1:1,55:1,10
99,61
0,063
0,27
0,042
1:2,11:1,50
99,61
0,063
0,27
0,042
Конверсия Na2CO3 ни
даражаси, % чиқиши, %
71,19
76,83
79,46
79,94
80,04
80,04
67,711
72,430
74,985
75,840
76,029
76,053
71,83
77,52
80,17
80,66
80,76
80,76
68,050
72,293
75,361
76,220
76,409
76,433
72,33
78,06
80,73
81,22
81,32
81,32
68,166
72,917
75,489
76,35
76,540
76,564
72,72
78,48
81,17
81,66
81,76
81,76
68,176
72,926
75,499
76,36
76,550
76,574
Жадвалдан кўриниб турибдики, Na2O:NH3:CO2 нинг моляр нисбати
1:1,12:0,8 дан 1:2,11:1,50 гача кўтарилганда 8-намунада натрий хлориднинг
аммоний карбонат ва аммоний бикарбонат аралашмаси билан конверсияси
натижасида эритма таркибидаги натрий хлоридни Na2CO3 га айланиш
даражаси 72,72% дан 81,76% гача кўтарилади. Эритма таркибидаги натрий
хлориднинг 68,20% дан 76,60% миқдори маҳсулот Na2CO3 сифатида ажратиб
олинади. Конверсининг энг мақбул даражасига яъни 81,66% га барча
намуналарда Na2O:NH3:CO2=1:1,47:1,05 нисбати билан эришилди.
Моляр нисбатнинг кейинги ўсиши конверсия даражасига деярли таъсир
кўрсатмайди. Қаттиқ фазадаги натрий карбонат таркиби 99,62% дан юқори ва
моль нисбатни ошиши билан озгина камаяди. Бу калий ва натрий
хлоридларининг кўпайиши билан боғлиқдир. Агар 1:1,12:0,8 нисбатда тайѐр
маҳсулотдаги калий хлориднинг миқдори 0,040% бўлса, унда 1:2,11:1,50
нисбатида бу кўрсаткич 0,063% ни ташкил қилади. Худди шундай, натрий
хлориднинг кўрсаткичлари мос равишда 0,20 ва 0,27% ни ташкил қилади.
212
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Шундай қилиб, тадқиқотлар паст навли силвинитлардан олинган
тўйинган эритмаларни аммоний карбонат тузлари билан конверсиялаш
имкониятини кўрсатмоқда. Бунинг учун Na2O:NH3:CO2=1:(1,41-1,47):(1-1,05)
моляр нисбатда бўлган сильвинитнинг тўйинган эритмаларидан фойдаланиш
яхшироқ, конверсия вақти 60 минут. Бундай холда, камида 79,94% конверсия
даражасига ва 99,60% натрий бикарбонатнинг тозалигига эришиш мумкин
бўлади.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Ф.Б. Соддиқков. Разработка технологии комплексной переработки
галитовых отходов и низкосортных сильвинитов тюбегатана на
кальцинированную и пищевую соду. Автореф. PhD. Ташкент, 11.12.2018. 45 с.
2. Соддиков Ф.Б., Самадий М.А., Мирзакулов Х.Ч., Ёрбобоев Р.Ч.,
Усманов И.И. Исследование процессов получения очищенных растворов из
низкосортных сильвинитов для их комплексной переработки // Журнал «Химия
и химическая технология». – Ташкент, 2013. – № 3. – С. 2-8.
3. Соддиков Ф.Б., Усманов И.И., Набиев А.А., Мирзакулов Х.Ч.,
Меликулова Г.Э. Исследование процесса получения насыщенных растворов из
низкосортных сильвинитов Тюбегатана // Журнал «Химия и химическая
технология». – Ташкент, 2016. – № 3. – С. 67-73.
4. Соддиков Ф.Б., Усманов И.И., Мирзакулов Х.Ч. Исследование
процессов получения и очистки насыщенных растворов из сильвинитов
Тюбегатанского месторождения // Журнал «Химия и химическая технология».
– Ташкент, 2017. – № 2. – С. 16-20.
ТЕХНОЛОГИЯ ПРОИЗВОДСТВО ПРЕПАРАТА POTEX
Р.К.Кочкаров (профессор, ИХРВ АН РУз ), Ф.Ф.Хошимов (доцент, НамИТИ) ,
М.Р.Тожибоева(ассистент, ТХТИ), Л.Ф.Файзуллаев (студент, НамИТИ)
Potex применяется в качестве дополнительного удобрения для культур.
Действующим веществами препарата Potex, является – макро и микроэлементы
с органическими кислотами. Производство состоит из одного технологического
потока. Сущность метода получения концентратов заключается в смешении
действующих веществ препарата в соответствии с рецептурой с последующим
растворением продукта.
Действующим
веществами
препарата
является
органическое
углеводсодержащое и азотсодержащие соединений. Действующий препарат
представляет собой раствор коричнего цвета со слабым запахом. Хорошо
растворим в воде.
По физико-химическим показателям Potex должен соответствовать
требованиям технических условий Ts 20578391-064:2018, указанным в
таблице 1.
213
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Таблица 1.
Наименование показателей
1 Внешний вид
2 Общие органические вещества, % не менее:
3 Органический углерод, % не менее:
4 Общий азот, % не менее
в т ч органический азот:
5 Водорастворимый калий (К2О) , % не менее:
6 Показатель активности ионов водорода, 1 %
раствора, рН
7 Плотность, при 20 0С
8 Температура кристаллизации
Нормы
Жидкость от коричнего до
черного цвета
30
16
1,5
1,5
4
от 4 до 7
от 1 до1,3
от 0 до минус 4
Приготовление раствора Potex производится в смесительном резервуаре
R1-5, представляющем собой резервуар вместимостью 5,0 m3, выполненную
из стали SUS304.
Первоначально в резервуар R1-5 по трубопроводу
загружается
операционное количество пожарохозяйственной воды, после чего опускают
смесительный диск, таким образом, чтобы он вращался примерно посередине
обрабатываемой смеси. Включают перемешивание, регулируя обороты
смесительного диска до образования воронки в баке. Резервуар R1-5
представляет собой полуавтоматический высокоэффективный смеситель с
гидроприводом для подъема вала и регулирования скорости вращения
смесительного диска (от 500 до 1500 r/min). Смесительный диск с зубьями
пилообразной формы изготовлен из нержавеющей стали.
После начала перемешивания в смесительный резервуаре загружается
операционное количество углеводсодержащое органическое соединение,
которое добавляется мелкими порциями при постоянном перемешивании.
Каждая последующая порция загружается в резервуар R1-5 после образования
однородной смеси с предыдущей порцией. Контроль загрузки компонентов
ведется по весам.
Загрузку азотсодержащего органического соединение производят через
бункер R1-5 при перемешивании смесительного диска, постепенно, во
избежание осаждения его на дно смесительного резервуара R1-5 Контроль
загрузки осуществляют по весам. Перемешивание в резервуаре ведется до
образования гомогенной смеси в течение 30 min. Включают перемешивание и
полученную смесь подвергают растворению в течение 10 - 15 min.
По окончании перемешивания отбирается проба для определения рН
препарата. Показатель рН должен быть в пределах от 4,0 до 7,0. В случае
отклонения показателя рН от
требуемого значения (рН выше 8,0),
производится корректировка водородного показателя смеси расчетным
количеством азотной кислоты.
214
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
По окончании гомогенизации из резервуара R1-5 отбирается проба на
соответствие показателей готового препарата Potex, требованиям технических
условий. При положительном результате
анализа
готовый продукт
разливается. Перед упаковкой препарата Potex, в тару готовый продукт
насосом Р1-5 закачивается в резервуар готовой продукции R1-5 через фильтр
F2203.
Сборник резервуара готовой продукции R1-5 представляет собой
вертикальный цилиндрический аппарат вместимостью 5 m3, снабженный
мешалкой и рубашкой из полутруб. Из резервуара готовой продукции R1-5
готовый препарат Potex самотеком поступает на устройство розлива.
Контроль заполнения тары готовым продуктом ведется по весам.
Расфасованный раствор
вывозится автотранспортом на склад готовой
продукции 1 раз в сутки.
Приготовление водного раствора
Таблица 2.
№
Наименование
потока
kg/t
kg/опе
рацию
%
№
п/п
Наименован
ие потока
kg/опер
ацию
%
995
4975
99,5
Потери при
загрузке
сырья и
розливе
тару
5
25
ИТОГО
1000
ПРИХОД
1.
2.
3.
4.
5.
РАСХОД
Вода
Углеводсодерж
ащое
соединение
Азотсодержащо
е соединение
321
1605
32,1
653,1
3265,5
65,31
Сшивающий
агент
2,0
10
19,9
kg/t
99,5
10
POTEX
1,99
0,20
Азотная
кислота
4,0
20
0,40
ИТОГО
1000
5000
100
11
0,5
5000
100
Для предотвращения проливов тара для препарата устанавливается на поддон,
содержимое которого, в случае проливов, возвращается в процесс. Проливы
препарата из поддона собираются в контейнер и, после проверки на
соответствие требованиям нормативного документа (Ts 20578391-064:2018,),
сливаются резервуар готовой продукции R1-5
При длительных остановках, ремонте или при переходе с одного продукта
на другой производится промывка технологического оборудования водой.
Материальный баланс на производство препарата Potex
215
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Схема материальных потоков
АНОДЛИ ОКСИДЛАНИШ ЖАРАЁНИДА АЛЮМИНИЙ ПЛАСТИНКА
ЮЗАСИДА НАНОТРУБКАЛАРНИНГ ИККИГА АЖРАЛИШИ.
А. Хамидов, О. Рўзимурадов, С. Нурмонов (ЎзМУ)
Электроника, фотоника ва катализ соҳаларида диаметри 10 нм бўлган
металл
наноиплар
(наносимлар)
қўлланилади.
Мана
шундай
наноструктураларни олишнинг истиқболли методларидан бири ғовак алюминий
оксид иштирокида электрон ўтказиш методи ҳисобланади. Бунинг учун
диаметри 10-300 нм бўлган металл наноиплари олинади ва анодли оксидланиш
жараѐнини назорат қилган ҳолда электрон ўтказиш йўли билан амалга
оширилади.
Анодли оксид алюминийнинг(АОА) ғовак плѐнкаси. Алюминий
анодланиш вақтида гексаганал ғовакли тузилма пайдо бўлади. Бу структура
идеал ҳисобланмайди, кўпгина тадқиқотлар мембраналарнинг функционал
хусусиятларига таъсир этувчи камчиликларни аниқлади. Дастлаб пораларнинг
фақат 1 мкм бўлиши аниқланди. Кейинчалик эса иккиланган жуфт поралар
аниқланди. Иккиланган трубкаларни ўрганиш анча мураккаб, чунки бунинг
учун мембраналарни кузатишга тўғри келади, доменлар эса сирт юзада кўриниб
туради.
216
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Расм-1. СЭМ методи орқали
олинган алюминий плѐнканинг
юзаси кўриниш
Расм-2. АСМ методи орқали АОА
мембранасини танлаб олиб
ташлангандан кейин Аl юзасининг
кўриниши
Доменлар. Узун қатори. АОА юзасини сканерловчи электрон
микроскоп(СЭМ) да кўриб чиқилганда шуни кузатиш мумкин бўлдики поралар
қатори оксид парда текислигида аста-секинлик билан эмас, балки бирданига
ўзгаради. Тартибланган ҳолдаги юзлаб ѐки минглаб поралар плѐнка
текислигида жойлашади. Ли [1] биринчи бўлиб доменларни СЭМ да кузатган ва
доменларнинг ўртача майдони анодланиш вақтига боғлиқлигини аниқлади:
тажриба шуни кўрсатдики доменнинг ўртача майдони доимий температурада
анодланиш вақтига тўғри пропорционал.
Бу каби тажрибалар [2] авторлигида амалга оширилган, уларнинг солиштирма
периметри анодланиш вақтида аниқланган. Ўртача майдон А солиштирма
периметр орқали ифодалаш мумкин эмас, чунки доменлар мураккаб формага
эга.
Жуфт поралар. Идеал бўлмаган бошқача кўринишдаги мембрана-жуфт
поралар ҳисобланади. Уларни доменлар билан солиштириб ўрганиш мураккаб,
кўндалангига текширадиган микроскоп талаб қилинади.
АОА поралари жуфтликлари исботланган, кўплаб расмларда алоҳида
келтирилган. Пораларнинг жуфтлашиши ѐки алюминий фолганинг мураккаб
эмаслигидан, ѐки анодланиш вақтида кучланишнинг сакраб ўзгаришидан юзага
келиши мумкин. Лекин хоҳлаган АОАда поралар жуфтлашиши муқаррар, улар
доменлар чегарасида содир бўлади.
Ушбу ишда Al2O3 нанотрубкаларини олиш учун анодли оксидланиш
усулида электрокимѐвий электролиз жараѐни орқали олиб борилди. Дастлаб
алюминий пластинка юзасига қумқоғоз билан ишлов берилиб, оксид парда
тозаланди, кейин пластинка ацетон эритмасида ва сўнгра ишқор (10%)
эритмасида ювилди. Анодли оксидланиш жараѐнида электролит эритмаси
эҳтиѐткорлик билан аралаштириб турилди ва эритма температураси 20-250С
оралиғида жараѐн олиб борилди. Анодли оксдланиш жараѐни икки босқичда
ўтказилди. Алюминий пластинка ҳар бир босқич оралиғида H2SO4 (0.6 mol/l) ва
H3PO4 (0.15 mol/l) 1:1 нисбатдаги эритмасига солиниб, печга (350С) 1 соатга
қуйилди.
217
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Al2O3 нанотрубкаларини олиш жараѐни қуйидаги жадвалда келтирилган.
СЭМ
(нанотрубка
№ Электролит
ғоваклари
ўлчами), нм
1 0,3М (СООН)2 40
2
4
128, 156, 247.
Юқоридаги жадвалдан кўриниб турибдики биз олган натижалар яъни
алюминий пластинка юзасидаги нанотрубкалар турлича ўлчамда шаклланган.
Уларнинг ўлчамлари 100 нм катта.
Алюминий пластинка сканерловчи электрон микроскоп (СЭМ)да
текширилганда пластинка юзасида нанотрубкалар шаклланганлиги кузатилди
ва улар қуйидагича кўринишда эканлиги аниқланди.
СЭМда олинган алюминий юзаси кўринишлари:
Анодли
Кучланиш, Ток кучи,
оксидланиш
В
А
жараѐни, соат
Расм-3
Расм-4
Расм-5
Расм-6
Юқоридаги СЭМ натижалари шуни кўрсатдики алюминий пластинка
юзасида ғовакликлари турли ўлчамда бўлган нанотрубкалар шаклланганлигини
кўриш мумкин.
АДАБИЁТЛАР
1. M. Chem. Mater. (1998), 10, 2470–2480, Li
2. J. Phys. Chem. C (2011), 115, 23726–23731, Napolskii
3. О.Н. Рузимурадов, А Ярбеков, Х. Бутанов, Ш. Маматкулов. Новые
катализаторы на основе самоорганизующихся нанотрубок диоксида циркония.
Международная конференция «Современные инновации: химия и химическая
технология ацетиленовых соединений. Нефтехимия. Катализ», 15–16 ноября
2018г. Ташкент.
СУПЕР-АСОСЛИ МУҲИТДА ТИМОЛ ВИНИЛ ЭФИРИ СИНТЕЗИ
М.Солиев , А. Парманов (ЎзМУ Кимё факультети докторантлари)
С. Нурмонов (т.ф.д., профессор, ЎзМУ Умумий ва нефть-газ кимё кафедраси
мудири), А. Охундадаев (НамМТИ)
Аннотация: Ушбу мақолада тимолни супер-асосли муҳитда ацетилен
иштирокида виниллаш реакциясининг механизми ѐритилган. Асосий натижалар
квант-кимѐвий ҳисоблашлар асосида олинган ва экспериментал натижаларга
мос келади. Квант-кимѐвий ҳисоблашлар ва оралиқ комплексларни
218
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
моделлаштириш HyperChem 8 дастурлар пакетида ММ+ базисида ва Gaussian09
дастурида
RHF/6-31-G*
ва
MP2/6-311++G**//B3LYP/6-31+G*
комбинацияланган методларда бажарилди.
Органик синтезда супер-асосли асосли системалар, хусусан калийгидроксид-диметилсульфоксиддан иборат реакцион системанинг қўлланилиши
ацетилен кимѐсида янги имкониятларнинг очилишига олиб келди. Маълумки,
ацетилен электрофил сифатида учбоққа нуклеофил бирикиш орқали виниллаш
реакциясига, нуклеофил сифатида эса ацетиленнинг карбонил гуруҳига
бирикиши орқали этиниллаш реакцияларига киришади. Ацетиленнинг ушбу
икки ѐқлама реакцион қобилияти айниқса супер-асосли муҳит таъсирида яққол
намоѐн бўлади.
Супер-асосли муҳитни қўллаш орқали саноат учун муҳим бўлган винил
эфирлар синтези жараѐнларини такомиллаштириш мумкин. Ацетиленнинг
супер-асосли муҳитда олиб бориладиган реакцияларини тадқиқ этишнинг
бошланганига бир неча ўн йиллар бўлишига қарамай, ушбу реакция
механизмларини, супер-асосли катализ табиатини тушунтириб бериш ҳозирга
қадар ўз долзарблиги йўқотганича йўқ. Супер-асосли системаларда кечадиган
реакция механизмларини экспериментал ўрганишда реакцион аралашма
таркибининг кўп компонентлилиги, кимѐвий реакция тезлигининг юқорилиги
ва кўп босқичлилиги катта қийинчилик туғдиради. Шунинг учун органик
синтезда асосий реакциялар боришини ўзга хослигига оид принциал
тушунчаларини шакллантириш (виниллаш ѐки этиниллаш), мураккаб органик
бирикмалар синтезини тўғри йўналтириш ва таърифлаш ҳамда бу фикрларнинг
ишончлилигини
асослаш
учун
юқори
даражадаги
квант-кимѐвий
ҳисоблашларни татбиқ этиш муҳим ҳисобланади.
Тимолят-ионнинг шаклланиши. Реакциянинг бошланғич босқичида тимол
молекуласи калий гидроксидга координатланиб, комплекс 1 ҳосил қилиш
орқали протоннинг кўчиши натижасида калий тимолят 2 га айланади.
OH + K
5DMSO
OH
O
H
K
5DMSO
OH
O
K
5DMSO
OH2
1
1a
Бунда дастлаб тимол молекуласининг супер-асосли система билан
координацияланишидан кучсиз боғланган оралиқ комплекс 1 шаклланади. Бу
комплекс тимолнинг гидроксил гуруҳидаги протоннинг КОН۰5ДМСО суперасосли комплекси билан таъсирлашувидан юзага келиб, Н-О атомлараро
масофа 2.255 Å ни ташкил этади (1-расм).
Комплекс 1 таркибидаги барча протонларга нисбатан тимолдаги
гидроксил гуруҳ протонининг ҳаракатчанлиги юқорироқ эканлиги маълум. Шу
сабабли бу протон калий гидроксиддаги гидроксил гуруҳ билан таъсирлашиб,
219
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
комплексни тарк этади. Ҳосил бўлган комплекс 2 даги тимолят-ион калий
катиони билан кислород атоми (11) дан ташқари бир вақтнинг ўзида 8, 9, 10углерод атомлари билан ҳам координацияланади (1-расм):
а)
б)
1-расм. Калий тимолят комплекси 2 нинг тузилиши
Тимолят-ионнинг бу хоссаси манфий зарядларнинг атомларда
тақсимланиши билан тушунтирилади. RHF/6-31-G* методида олинган
ҳисоблаш натижаларига кўра, кислород атоми (11) нинг заряди -0,75 атом
бирлиги, (8) углерод атоми -0,37 ва (9, 10) углерод атомларида эса тегишлича 0,540250 ва -0,540248 атом бирлигига тенгдир.
Оралиқ комплекслар. Калий тимолят комплекси 2 га ацетиленнинг
бирикишидан виниллашнинг оралиқ комплекси 3 вужудга келади:
O
K
5DMSO + HC
CH
OH2
HC
CH
O
K
5DMSO
OH2
2
3
Ушбу ўзгариш натижасида система энтальпиясининг ўзгариши ΔН=100,12 ккал/молни ташкил этади. Оралиқ комплекс 3 да ацетилен молекуласи
тимолят-ионнинг кислороди (11) билан координацияланади.
Бу оралиқ комплекснинг барқарор бўлишида эритувчи муҳити ҳам
аҳамиятли бўлиб, ацетиленга ДМСО молекуласи метил гуруҳидаги протонлар
таъсир кўрсатади. Натижада ацетилен қисман қутбланган ҳолатда бўлади.
Тимолнинг депротонланиши ва ҳосил бўлган тимолят комплексига
ацетиленнинг координацияланишидан оралиқ комплекс 3 нинг вужудга
келиши, албатта, виниллаш реакциясининг ягона механизми эмас.
КОН۰5ДМСО супер-асосли комплексига ацетиленнинг тўғридан-тўғри
таъсирлашиши натижасида молекула қисман қутбланиб, комплекс 2а ҳосил
бўлади ва унинг таъсирида тимол депротонланиб, оралиқ комплекс 3 га
айланади.
220
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
O
H
C
H
C
H
K
5DMSO
OH2
HC
CH
O
K
5DMSO
OH2
2а
3
Аммо ҳисоблаш натижаларига эътиборни қаратадиган бўлсак, комплекс
2а нинг нисбий энтальпия қиймати (352,41 ккал/мол) комплекс 2 га (52,85
ккал/моль) нисбатан анча юқори эканлиги равшан бўлади. Ўз-ўзидан маълумки,
системанинг барқарорлиги бундай юқори энергияда анча камдир ва шу сабабли
ҳам комплекс 2а нисбатан барқарорроқ бўлган комплекс 2 ҳолатига ўтади.
Хулоса қилиб айтганда, тимолни супер-асосли муҳитда ацетилен асосида
виниллаш жараѐнида дастлаб эритувчи ва катализатор сифатида калий-димсил
оралиқ комплекси шаклланади ва унга тимол молекуласининг бирикишидан
комплекс 2 оралиқ комплекси шаклланади. Реакцион аралашмага ацетиленнинг
киритилиши натижасида комплекс 2 га ацетилен бирикишидан комплекс 3
пайдо бўлади ва шунинг натижасида маҳсулот – тимолнинг винил эфири ҳосил
бўлади.
Адабиѐтлар
1. Base-Catalyzed Vinylation of Tertiary Propargylic Alcohols with Acetylene: a
First Examples / B.A. Trofimov, E.Yu. Schmidt, E.V. Skital‘tseva, et al.
// Mendeleev Commun. – 2012. – V. 22, No. 2. – P. 62–63.
2. Квантово-химическая модель реакции нуклеофильного присоединения
метанола и метантиола к ацетилену в суперосновной системе KOH—
DMSO / Н.М. Витковская, Е.Ю. Ларионова, А.Д. Скитневская и др. //
Изв. АН. Сер. Хим., 2013, № 1. – С. 27–34.
3. Теоретическая оценка некоторых взаимодействий в системе
ацетилен–гидроксид щелочного металла–ДМСО / Н.М. Витковская, В.Б.
Кобычев, Е.Ю. Ларионова и др. // Журн. структур. химии.– 2009.– Т. 50,
№ 1.– С. 24–32.
БАЪЗИ ИККИ АСОСЛИ КАРБОН КИСЛОТАЛАРНИНГ ВИНИЛ
ЭФИРЛАРИ СИНТЕЗИ
А. Парманов, М. Солиев (ЎзМУ Кимё факультети докторантлари )
С. Нурмонов (т.ф.д., профессор, ЎзМУ Умумий ва нефть-газ кимё кафедраси
мудири) И. Абдуғафуров (к.ф.д., профессор, ЎзМУ Умумий ва нефть-газ
кимё кафедраси профессори)
Аннотация: Ушбу мақолада икки асосли карбон кислоталардан адипин ва
глутар кислоталарни гомоген усулда диметилформамид (ДМФА) эритмасида
рух ацетат ва AlCl3•6H2O катализаторлари иштирокида виниллаш реакцияси
орқали уларнинг моно- ва дивинил эфирлари синтези, реакциянинг оптимал
шароитлари ѐритилган.
221
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Карбон кислоталар ва улар асосидаги полимерлар адгезион хоссаларга эга
бўлиб, асосан, елимловчи ва турли хил сирт юзаларни қопловчи материаллар
олишда фойдаланилади. Карбон кислоталарнинг таркибига винил гуруҳи
киритилиши ва ҳосил бўлган винил гуруҳи ҳисобига олинган ҳосилалар бу
туркум моддаларнинг ишлатилиш соҳасини кенгайишга олиб келади [1].
Карбон кислоталарнинг винил эфирлари биологик фаолликка эга бўлиб
медицинада турли хил касалликларни, очиқ яраларни даволашда, оғриқни
қолдирувчи препаратлар, кимѐ ва электротехникада эса эритувчилар ҳамда
кўплаб препаратлар учун бошланғич ҳом ашѐ сифатида фойдаланилади [2].
Хусусан, гиалурон кислота винил эфири хужайра матрицаси фаолиятига
самарали таъсир кўрсатиши орқали тўқима ва яраларни қайта тикланишида
тиббиѐтда кенг қўлланилади. Икки асосли карбон кислоталарнинг моно- ва
дивинил эфирлари эса гиалурон кислота винил эфирининг фаоллигини янада
оширади. Шунинг учун икки асосли карбон кислоталардан глутар ва адипин
кислоталарни виниллаш реакцияси орқали уларнинг моно- ва дивинил
эфирлари синтези жараѐнини ўрганиш, ҳам назарий ҳам амалий жиҳатдан
долзарб ҳисобланади [3].
Ушбу ишда икки асосли карбон кислоталар –глутар ва адипин
кислоталарни гомоген усулда диметилформамид (ДМФА) эритмасида рух
ацетат (карбон кислота массасига нисбатан 10%) ва AlCl3•6H2O (рух тузи
массасига нисбатан 10%) катализаторлари иштирокида 80-130 °С ҳароратда
виниллаш реакцияси орқали уларнинг моно- ва дивинил эфирлари синтези
ўрганилди.
Тажрибаларнинг кўрсатишича дивинил эфир ҳосил бўлиши моновинил
эфир ҳосил бўлиши орқали амалга ошади. Бу жараѐн биринчи босқич реакция
тезлигининг тезлик константаси қиймати иккинчи босқич реакциянинг тезлик
константаси қийматидан катталигига (К1>К2) боғлиқ. Жараѐнда дастлаб рух
ацетат катализатори ва ацетилен ўртасида π-комплекс ҳосил бўлиб, кейин эса
карбон кислотанинг нуклеофил таъсири орқали рухнинг σ-комплекси орқали
қўшимча маҳсулот сифатида сирка кислота ҳосил бўлади. Ушбу σ -комплекс
протон билан таъсирлашиб маҳсулот сифатида винил эфирни беради. Реакция
адипин кислота мисолида қуйидаги тенглама асосида боради.
HOOC
Zn(CH3COO)2 + AlCl3 6 H2O
(CH2)4 COOH + C2H2
HOOC
(CH2)4 COOCH CH2
Ҳосил бўлган кислотанинг моновинил эфири катализатор иштирокида
ацетилен билан таъсирлашиб дивинил эфирни беради.
HOOC
(CH2)4 COOCH CH2 + C2H2
Zn(CH3COO)2 + AlCl3 6H2O
H2C HCOOC
(CH2)4 COOCH CH2
Реакция механизми қуйидагича кетади. Дастлаб рух ацетатнинг ацетилен
билан таъсирлашиб π-комплекс ҳосил қилади.
HC CH
+
Zn(CH3COO)2
HC CH
+2
Zn(CH3COO)2
Ҳосил бўлган π-комплексдан ацетиленнинг битта π боғи узилиб
кейинчалик комплекс ва сирка кислота аниони ажралиб чиқади.
222
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
HC CH
CH CH
+2
+
CH3COO-
Zn O C CH3
Zn(CH3COO)2
O
Адипин кислота карбонил груҳидаги кислородда манфий заряди юқори
бўлганлиги сабабли кислород қисман манфий зарядланади.
O
C
H
O
O
(CH2)4
C
C
O
O
H
H
(CH2)4
O
O
C +
O H
Кислота аниони билан винил ацеторух катиони ўзора таъсирлашади.
O
O
C
(CH2)4
O
C
H O
+
O
O
CH CH
-
H
Zn
O C CH3
C
(CH2)4
H O
O
O
C +
O
HC CH
Zn
O C CH3
H
Ҳосил бўлган адипин кислота винил эфирининг ацеторух бирикмаси βэлиминацияга учраб адипин кислотанинг моновинил эфирини ҳосил қилади.
O
O
C
H O
O
O HC CH Zn O C CH3
O
H
H O
O
O CH CH2
C
(CH2)4 C
(CH2)4 C
+
O
+
Zn O C CH3
Худди шу тартибда иккинчи карбоксил гуруҳи натижасида адипин
кислотанинг дивинил эфири ҳосил бўлади. Жараѐн боришига реакция
давомийлиги ва ҳарорат таъсири Zn(CH3COO)2 катализатори иштирокида
ўрганилди.
Олинган натижалар таҳлили шуни кўрсатадики, ҳарорат 80-130 °С
оралиғида глутар ва адипин кислоталарни виниллаш жараѐнига катта таъсир
кўрсатади. Барча ҳолларда кислоталарнинг моновинил эфирлари билан
биргаликда дивинил эфирлари ҳосил бўлади. Уларнинг унуми ҳароратга ва
реакция давомийлик вақтига боғлиқ равишда ўзгаради. Реакция ҳарорати 80
дан 120 °С гача ошиб борганда маҳсулот глутар кислотанинг моно винил эфири
унуми 28 дан 58% гача, адипин кислотанинг моно винил эфири унуми эса 26
дан 57% гача ортади. Глутар кислотанинг дивинил эфири унуми 2 дан 23 %,
адипин кислотанинг дивинил эфири унуми эса 1,8% дан 22% гача ортади.
Ҳароратнинг янада оширилиши маҳсулот унумини камайишига олиб келади.
Натижалар таҳлили асосида глутар ва адипин кислоталарини виниллаш
жараѐни учун мақбул шароит сифатида реакция давомийлиги 8 соат, ҳарорат
120 0С қабул қилинди ва бу шароитда глутар ва адипин кислоталарининг
моновинил эфири унуми 58 ва 57% ларни, дивинил эфирлари унуми эса 23 ва
22% ларни ташкил этди.
Адабиѐтлар
1. Parmanov A.B., Nurmanov S.E., Tomash Maniecki, Ziyadullayev O.E.,
Abdullayev J.U. Homogeneous vinylation of 2-hydroxy-2 phenylethanical acid.
//International journal of researc -Granthaalayah, India 6(11), -2018. p. 350-354.
2. Parmanov A.B., Nurmonov S.E., Abdugafurov I.A., Ziyadullaev O.E.,
Mirkhamitova D.X. Synthesis of vinyl ester of lactic acid. // Eurasian Union of
Scientists. Russia. № 7 (64) / 2019 P. 51-56.
223
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3. Парманов А.Б., Нурмонов С.Э., Т.Маниески, Атамуродова С.И. Глутар
кислотани гомоген усулда виниллаш реакцияси. // Композиционный
материаллар журнали. Тошкент, -2018. -№4, 20-22 б.
АЦЕТИЛЕН АСОСИДА 3-МЕТИЛПЕНТ-1-ИН-3-ОЛ СИНТЕЗИ
Ф. Жўрабоев, М. Солиев ЎзМУ Кимё факультети докторантлари
Аннотация: Ушбу мақолада ацетилен иштирокида 3-метилпент-1-ин-3-ол
синтези жараѐни ѐритилган. Шунингдек, реакциянинг амалга ошишини
таъминловчи катализатор ва эритувчиларнинг мақбул нисбатлари келтирилган.
Калит сўзлар: ацетилен, калий ишқори, 3-метилпент-1-ин-3-ол, диэтил
эфири.
Кейинги йилларда ацетилен кимѐси сохасида олиб борилган илмий
тадқиқот ишлари натижасида сезиларли муваффақиятга эришилди. Натижада
ацетилен кимѐсининг янги қирралари очилди, ацетиленнинг турли-туман
бирикмалари синтез қилинди, физик-кимѐвий ва эксплуатацион хусусиятлари
ўрганилди. Халқ хўжалигининг турли тармоқларида гербицидлар,
фунгицидлар, дефолиантлар, доривор препаратлар, металлар коррозияси
ингибиторлари, экстрагентлар, пластмасса, синтетик каучук ва бўѐқлар ишлаб
чиқарилишида ацетилен бирикмалари кенг миқѐсда қўлланишига киришилди.
Ацетилен бирикмаларининг халқ хўжалигида қўлланиладиган энг муҳим
ҳосилаларидан бири, бу ацетилен спиртларидир. Молекуласида бир вақтнинг
ўзида СС ацетилен боғининг ва гидроксил гуруҳининг мавжудлиги ундан
қимматбахо янги ҳосилалар олинишига асос бўлади.
Ўтказилган
тажрибаларда
эритувчи
сифатида
диэтилэфиридан,
катализатор сифатида калий ишқоридан фойдаланилди, метилэтилкетон ва
ацетилен эса таъсирлашувчи реагентлар бўлиб хизмат қилди.
Тажриба катализатор миқдорини реакция унумига таъсирини аниқлашдан
бошланди. Бунинг учун альдегид ва катализатор миқдорини 1:1; 1:2; 1:3; 1:4
нисбатда олиниб тажрибалар ўтказилди. Тажрибаларни бир хил ҳарорат (-10оС)
ва тенг ҳажмлар миқдоридаги эритувчида олиб борилди. Тажриба натижалари
шуни кўрсатадики, 1:1, 1:2 нисбатда олинган тажрибаларда мақсадда кўзланган
маҳсулот – 3-метилпент-1-ин-3-ол ҳосил бўлиши (15-17%) кам, 1:3 нисбатдаги
миқдорда эса унинг унуми кескин (38-39% гача) ортади, шунингдек, 1:4
нисбатда мақсадли маҳсулотнинг унумида ўзгариш кузатилмайди. Демак, 3метилпент-1-ин-3-олнинг синтези учун метилэтилкетон ва калий ишқорини 1:3
нисбатда олиш энг мақбул миқдор ҳисобланади.
Юқорида ўтказилган тажриба натижаларига асосланиб, қуйидаги хулоса
чиқариш мумкин:
- учламчи ацетилен спирти 3-метилпент-1-ин-3-ол ни юқори унум билан
синтез қилиш учун метилэтилкетон билан катализатор миқдорини 1:3 нисбатда
ва ҳароратни -10-12 оС да сақлаш лозим.
224
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Адабиѐтлар
1. Фишер Л.Б. Успехи химии. 1958, Т.27. С.289.
2. Шелкунов А.В. Синтез монозамещенных ацетиленов // Алма-ата, 1970.
С.157
3. Base-Catalyzed Vinylation of Tertiary Propargylic Alcohols with Acetylene: a
First Examples / B.A. Trofimov, E.Yu. Schmidt, E.V. Skital‘tseva, et al. //
Mendeleev Commun. – 2012. – V. 22, No. 2. – P. 62–63.
4. Квантово-химическая модель реакции нуклеофильного присоединения
метанола и метантиола к ацетилену в суперосновной системе KOH—DMSO
/ Н.М. Витковская, Е.Ю. Ларионова, А.Д. Скитневская и др. // Изв.
АН. Сер. Хим., 2013, № 1. – С. 27–34.
5. Теоретическая оценка некоторых взаимодействий в системе ацетилен–
гидроксид щелочного металла–ДМСО / Н.М. Витковская, В.Б. Кобычев,
Е.Ю. Ларионова и др. // Журн. структур. химии.– 2009.– Т. 50, № 1.– С. 24–
32.
6. Geometry optimization with QM/MM, ONIOM and other combined methods. I.
Microiterations and constraints / T. Vreven, K. Morokuma, Ц. Farkas et al.
// J. Comput. Chem.– 2003.– V. 24, No. 6.– P. 760–769.
РАЦИОНАЛЬНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ МЕСТНЫХ
АЛЮМОСИЛИКАТОВ
1
Арисланов А. С ., Шамшидинов И. Т 2 ., Мамаджонов З. Н 2 .
(1-НамИТИ) (2-НамИСИ)
Производство и экспорт готовой продукции путѐм рационального
использования местного сырья имеет важное экономическое значение.
Республика Узбекистан обладает большими запасами различных полезных
ископаемых таких как. месторождения каолина Ангрен, где запасы
месторождения каолина превышают 0,45 млрд.т., содержание оксида алюминия
Al2O3 в нем составляет 19-25%. В настоящее время этот каолин обогащают и
частично используют в производстве керамических изделий. С целью
увеличения белизны (до 80%) керамической
продукции в состав
предварительно обогащенного Ангренского каолина добавляют (в количестве
до 20%) ввозимые из Российской Федерации бокситы с высоким содержанием
оксида алюминия (Al2O3),. Однако качество выпускаемой продукции не
отвечает полностью международным стандартам. В нашей Республике кроме
каолиновых руд, содержащих Al2O3, имеются и глины запасы которых
составляют несколько млрд. тонн (например, монтмориллониты Ферганской
долины). В составе сырья содержание соединений алюминия является низким
(13-18% Al2O3), а содержание вредных в производстве керамических
производстве примесей железа (2-6% Fe2O3) повышено, что ограничивает
возможности его рационального использования.
В нашей Республике до настоящего времени не были проведены работы
по целевому использованию алюмосиликатов, помимо керамический
продукции, для других производственных отраслей. Авторами статьи
225
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
проводятся исследовательские работы по разработке технологии производства
соли сульфата алюминия путем сернокислотной обработки Ангренского
каолина и монтмориллонитов, широко распространенных в Ферганской долине.
Как известно, соли сульфата алюминия широко применяются как каогулянт в
водоочистных сооружениях, в качестве химического связующего используются
в целлюлозно-бумажной промышленности, в мебельной промышленности, при
отделке кожи и наполнитель в текстильной промышленности.
Технология производства коагулянта – сульфата алюминия из
Ангренского каолина состоит в следующем: содержащее каолин сырье
сжигается в печи при 600-650ОС; в процессе сжигания отделяется летучая
фракция и изменяется кристаллическая структура каолина; спек после
сжигания подается в реактор, где разлагается 60% - ным раствором серной
кислоты при 80-90ОС в течение 1 часа; смесь нагревается за счет теплоты
реакции; с целью поддержания на заданном уровне температуры смесь
перемешивается и туда направляется перегретый пар с температурой 110 ОС ;
образовавшаяся горячая пульпа подается на вторую ступень процесса реактор –
нейтрализатор; туда для разбавления раствора подается оборотная вода и пар с
температурой110ОС; излишнее количество серной кислоты нейтрализуется
подачей мела СаСО3 и двуокиси углерода; в процессе нейтрализации
соединения железа осаждаются, что приводит к улучшению качества
продукции; пульпа после нейтрализации отфильтровывается, осадок при
температуре 60ОС промывается водой; фильтрат и раствор после первой
промывки подаются в испаритель; фильтрат после повторной второй промывки
осадка выполняет роль оборотного раствора для поддержания на заданном
уровне отношения между жидкой и твердой фазами; путем охлаждения в
кристаллизаторе раствора после выпаривания получается готовый продукт –
соль сульфата алюминия; образовавшийся после промывки шлам
рекомендуется использовать в производстве строительных материалов.
Проведенные расчеты показали, что для промышленных предприятий и
водоочистительных сооружений Республики ежегодно требуется 100 тыс. тонн
коагулянта – сульфата алюминия. Удовлетворение потребностей Республики в
сульфате алюминия за счет налаживания технологии его производства из
местных сырьевых ресурсов позволит снизить в 3 раза его себестоимость по
сравнению с ценой коагулянта, ввозимого пока из-за рубежа. Это позволит
также сохранить запасы свободно-конвертируемой валюты Республики.
Таким образом, внедрение технологии производства коагулянта из
местных алюмосиликатов и комплексное использование образующихся отходов
является экономически эффективным и экологически выгодным.
СПИСОК ЛИТЕРАТУРЫ
1. Шамшидинов И.Т., Мамаджанов З.Н., Мамадалиев А.Т., Ахунов Д.Б.
Ангрен каолинларига термик ишлов бериш жараѐнини саноат шароитида
ўзлаштириш // ФарПИ илмий-техника журнали. – Фарғона, 2014 йил. – № 4.
2. Шамшидинов И.Т., Мамаджанов З.Н., Юлдашев А.А. Ангрен
иккиламчи каолин гилларидан коагулянт-алюминий сульфат ишлаб чиқариш
226
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
технологияси // ФарПИ илмий-техника журнали. – Фарғона, 2015 йил. – № 3. –
Б. 141-144.
ИССЛЕДОВАНИЕ КИНЕТИКИ РАЗЛОЖЕНИЯ ДОЛОМИТА СОЛЯНОЙ
КИСЛОТОЙ
З.А.Хамракулов1, С.Тухтаев2, З.К.Дехканов3, Х.Ш.Арипов3.
1
Ферганский филиал Ташкентского университета инфомационных технологий
им.Мухаммада аль-Хорезми, Е-mail: zoxid_xamro@mail.ru
2
Институт общей и неорганической химии Академии наук Республики
Узбекистан 3Наманганский инженерно-технологический институт
В сельском хозяйстве Республики Узбекистан особое внимание уделяется
широкому внедрению современных агротехнологий и улучшению
мелиоративного состояния орошаемых земель. Важную роль в постоянном
повышении урожайности и улучшении плодородия земель играют химические
препараты – минеральные удобрения, стимуляторы роста, пестициды, в том
числе дефолианты и десиканты.
Главным условием своевременной, эффективной и качественной уборки
урожая хлопка - сырца в доморозный период является проведение дефолиации
хлопчатника. Использование качественной дефолиации дает возможность в
сжатые сроки осуществлять полную уборку хлопка, что в свою очередь
способствует своевременному проведению осенне-зимних мероприятий,
раннего посева семян и в конечном итоге получению обильного урожая
сельскохозяйственной продукции следующего года.
Известно, что в производстве широко используемых в сельском хозяйстве
республики дефолиантов ХМД, УзДеф, Супер ХМД ж, ПолиДеф, в качестве
основного исходного сырья сырья широко используется бишофит (хлорид
магния), который за валюту ввозится из-за рубежа.
Развитие производства дефолиантов должно быть связано не только с
количественными, но и с качественными изменениями, с переходом на новый,
более высокий технический уровень, с внедрением новых методов
производства, новой более совершенной технологии, с расширением видов и
источников сырья.
Республика Узбекистан обладает мощной минерально-сырьевой базой и
большими
перспективами
еѐ
увеличения,
располагает
реальными
возможностями для подъема экономики страны за счет дальнейшего
наращивания разведанных запасов и добычи полезных ископаемых. В
настоящее время выявлено 1717 месторождений, в том числе 235
месторождений углеводородов, 136 месторождений металлов; 3 - угля; 55 горнорудного,
26 - горнохимического и 30 - камнесамоцветного сырья;
615 месторождений строительных материалов различного назначения и 617
месторождений пресных и минеральных подземных вод.
Вышесказанное в полной мере относится и к природному доломиту,
месторождения которого расположены в Ташкентской, Бухарской,
227
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
СО2
SO3общ.
P2O5
K2O
Na2O
TiO2
MnO
SiO2
Fe2O3+FeO
Al2O3
MgO
Наименование
месторождения
доломита
CaO
Самаркандской, Ферганской, Наманганской, Навоинской и Кашкадарьинской
областях республики.
Доломит относится к классу карбонатов, в котором образует собственную
группу с многочисленными разновидностями, самыми известными из которых
является широко распространенный минерал анкерит и собственно доломит.
Природный доломит содержит в своѐм составе карбонаты кальция и магния,
что даѐт возможность разработке новой технологии синтеза хлоратов натрия,
кальция и магния.
В настоящей работе с целью налаживания широкого производства
дефолиантов в республике на базе местных природных ресурсов и замены
импортного бишофита предлагается использование в качестве сырья продуктов
разложения местного доломитного минерала соляной кислотой.
Минерал доломит СаMg(СО3)2 имеет следующий теоретический состав
(масс. %): CaO - 30,41; МgО - 21,86; СО2 - 47,73 или, в пересчете на карбонаты
СаСО3 54,27; MgСО3 45,73. Отношение CaO:МgО равно 1,391.
Магний может частично замещаться Fe2+, реже Mn2+.
В научной литературе имеются многочисленные публикации,
посвящѐнные исследованиям процессов разложения доломитных минералов
азотной, фосфорной и серной кислотами. В Нигерии исследовано разложение
доломитного минерала соляной кислотой. Все эти работы направлены на
получение минеральных удобрений и других видов продукции из
неорганических соединений. Предложен способ получения кристаллов гипса
(сульфат кальция) и бишофита (хлорид магния), включающий обработку
полуобожженного доломита вначале соляной, а затем серной кислотой.
Конечной целью вышеуказанных исследований не являлось получение хлорат
кальций-магниевого дефолианта.
Нами для физико-химического обоснования процесса получения хлорат
кальций-магниевого дефолианта изучена кинетика разложения доломита
соляной кислотой.
В качестве сырья для исследования был использован доломит Навоийского
месторождения «Навбахор» следующего состава (табл.1).
Таблица 1.
Химический состав образца доломита (масс. %)
Содержание в % на воздушно сухое вещество
м.р. «Навбахор» 30,02 19,67 0,39 0,20 2,47 0,08 0,07 0,26 0,72 0,02 0,24 45,68
Процесс разложения доломита изучен в зависимости от концентрации
соляной кислоты и температуры процесса. Норму соляной кислоты на
разложение кальций и магниевых минералов рассчитывали в расчѐте 100% от
стехиометрии. Исследования проводили при температуре 10-60°С в
228
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
термостатированном реакторе, в который вначале заливали расчетное
количество соляной кислоты, а затем в течение 1-2 мин. добавляли доломит.
Комплексонометрическим методом через определенные промежутки времени
определяли содержание ΣCaO и MgO в растворе и далее расчитывали степень
извлечения CaO и MgO в раствор, т. е. степень разложения доломита.
Процесс разложения доломита соляной кислотой протекает легко с
обильным выделением в газовую фазу диоксида углерода. Выявлено, что
основная масса доломита разлагается в течение первых 5 мин. При разложении
доломита 35,0% р-ром HCl степень разложения (Кр) за 2 мин. составила 78,29%.
С увеличением продолжительности взаимодействия с 5 до 30 мин. степень
извлечения CaO и MgO повышается соответственно в 1,09 и 1,03 раз. При
разложении доломита 31,0% р-ром HCl (Кр) за 5 мин. составляет 89,53%, а в
последующие 30 мин. - 96,21%, т.е. наблюдается повышение степени
разложения доломита.
При разложении доломита 25,0% р-ром соляной кислоты также
наблюдается возрастание степени разложения доломита с увеличением
продолжительности обработки, так (Кр) за 5 мин. составляет 90,10%, а за 30
мин. - 96,83%. Снижение концентрации соляной кислоты до 25,0% приводит к
повышению коэффициента разложения доломита. Например, при 5-минутном
взаимодействии компонентов степень разложения по сравнению с 31,0 и 35,0%
концентрацией HCl возрастает в 1,01 и 1,06 раз. При дальнейшем
взаимодействии скорость процесса разложения замедляется и за 30 минут (Кр)
достигает 96,21%. Обнаружено, что температура процесса обработки является
основным фактором, определяющим степень разложения доломита. Так при
температуре 10°С разложение доломита 35,0% соляной кислотой в течении
1 мин. способствует переходу в раствор 71,91% CaO и MgO, при 20°С этот
показатель увеличивается на 3,79%, а при 60°С - на 15,76%.
Результаты проведѐнных исследований показали, что процесс разложения
доломита раствором соляной кислоты происходит в 2 стадии, а именно, на
первой стадии кинетика процесса определяется скоростью химической
реакции, а затем лимитирующим фактором становится скорость диффузии
кислоты к доломиту и продуктов реакции в раствор.
Таким образом, исследованием кинетики процесса разложения доломита
месторождения «Навбахор» установлены следующие оптимальные параметра
процесса: концентрация соляной кислоты - 31,0%, продолжительность
взаимодействия - 30 мин., температура обработки - 30-40°С. Наибольшее
количество извлекаемых в раствор оксидов кальция и магния из доломита
составляет порядка 99,50-99,69%.
БЕНЗО[b] ТИОФЕН α-ГАЛОГЕНКЕТОНЛАРНИНГ ИККИЛАМЧИ
АМИНЛАР БИЛАН РЕАКЦИЯСИ АСОСИДА САМАРАЛИ
ИНГИБИТОРЛАР ЯРАТИШ
асс. Г.Рахматова, талаба И. Аллабердиев (ҚарМИИ)
Бугунги кунда иновацион технологиялардан фойдаланган ҳолда ишлаб
чиқаришни такомиллаштириш ҳаѐтий эҳтиѐжларимизга айланиб бормоқда.
229
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Хусусан арзон хом ашѐлардан фойдаланиб саноат, ишлаб чиқаришнинг барча
соҳаларида татбиқ этиш ва уни амалиѐга
қўллаш
иқтисодиѐтнинг
ривожланишида муҳим аҳамият касб этади. Мамлакатимиздаги инновацион
ғоялар, ишланмалар ва технологияларни тарғиб қилиш ва улардан амалий
фойдаланишнинг механизмларини шакллантириш муҳим аҳамият касб этмоқда.
Шу муносабати билан бизнинг асосий мақсадимиз маҳаллий хом-ашѐлардан
фойдаланиб
жахон андозасига мос рақобатбардош
маҳсулот
ишлаб
чиқаришдан иборат .
Бизга адабиѐтлардан маълумки галогенкетонларнинг аҳамиятли
реакцияларидан
бири
аминлар
билан
таъсирлашув
реакциясидир.
Аминокетонлар биринчи навбатда биологик фаол бирикмалар ва металларни
коррозиядан ҳимояловчи ингибиторлар снтези учун қўлланилади.[1.]
1-тиаиндан ва 1-тиохроман қаторларининг β-аминокетонлари маҳаллий
оғриқсизлантиришда яхши восита бўлиб хизмат қилади. Масалан, 1пиперидино-3,6(1-тиохроман)-ил-3-пропанон
гидрохлориди
маҳаллий
оғриқсизлантириш бўйича новакаиндан 3-5 марта устинлиги аниқланган.
Шунингдек. Худди шу бирикманинг фармокологик таъсири эса 2,5 марта
юқори эканлиги маълум. Бундан ташқари шу бирикмаларнинг βаминоспиртлари ва аминокетонлари металларни коррозиядан сақлашда яхши
ингибиторлиги ҳам аниқланган .
Худди шундай хоссаларни ўзида намоѐн қилувчи бирикмаларни синтезлаш
борасида 1-тиаиндан ва 1-тиохроман α-бромҳосилаларининг кимѐвий
хоссаларини ҳалқали иккиламчи аминлар билан реакциясини кўриб чиқайлик.
Ушбу реакция нуклеофилл механизмлари асосида боради ва реакция
механизмини
SN2 соҳада боради деб айтиш мумкин. Чунки
галогенкетонлардаги бром атомининг иккиламчи аминлардаги азот атомига
алмашиниши синхрон тарзда содир бўлади. Бром атоми боғланган углерод
атомига иккиламчи аминнинг азот атоми яқинлашган сари углерод-бром боғи
шунчалик узоқлаша боради. Шу билан бирга ушбу реакцияда углерод-бром
боғининг заифлашувида катта таъсир этувчи гуруҳ бу карбонил груҳ бўлиб
ҳисобланади. .[2.]
Иккиламчи аминларнинг α-бромацил-1-тиаинданлар ва α-бромацил-1тиохроманлар билан реакцияси 0,5 соат давомида ва бензол муҳитида
эквимолекуляр нисбатда олиб борилганда тегишли α-аминокетонларни ҳосил
қилади. Реакциянинг схемасини қуйидаги кўринишда изоҳлаш мумкин:
Br
Br
CH2 C
piperidin
O
- HBr
CH2
S
CH3
C
morfolin
O
-HBr
S
N CH2
C
O
O
N CH2
S
CH3
C
O
S
Олинган бирикмаларнинг тузилиши, таркиби ва молкуляр массалари
физик-кимѐвий усуллар ѐрдамида аниқланади. Жумладан, 1-тиаиндан ва 1230
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
тиохроман α-аминокетонларининг ИҚ-спектрида бром атомининг амин
группасидаги азот атомига алмашиниши орқали ҳосил бўлган ютилиш
чизиқлари 1230-1240 см-1 соҳада уч валентли азот атомининг валент
тебранишлари мавжудлигини характерлайди, шунингдек. дастлабки моддадаги
655-640 см-1 соҳадаги углерод-бром боғига тегишли характерли валент
тебранишлари чизиғи тўлиқ йўқолганлиги спектрдан маълум бўлди.
1-Тиаиндан
ва
1-тиохроман
α-аминокетонларининг
бензолдаги
эритмасидан қуруқ газ ҳолидаги водород хлоридни ўтказиш орқали тегишли 1тиаиндан ва 1-тиохроман α-аминокетонларининг гшидрохлоридлар ҳосил
қилинади.
Олинган бирикмаларнинг унуми, физик-кимѐвий таснифи ва элемент
анализи ҳақидаги маълумотлари 1-жадвалда келтирилган.
Реакциянинг бориши ва тозалиги юпқа қатламли хроматография усулида
«silufol» пластинкасида, бензол:гексан системасида (1:9) нисбатида назорат
қилинади
Ингибиторларнинг физик-кимѐвий константалари
1-жадвал
Ингиб.
Унум
и
%
С.ҳа
р.
0
С
П20
ИТ-2
64
50
-
69,92
69,86
ИТ*-2
70
182
ИТ-3
72
-
1,3
751
ИТ*-3
75
185
-
С
Топилган, %
Н
S
Брутто
Форм.
7,94
7,78
11,74
11,69
С16Н21OSN
62,04
69,21
69,03
6,91
7,60
7,39
10,68
12,49
12,33
57,28
6,13
10,31
Ҳисобланган, %
С
Н
S
69,77
7,68
11,64
С16Н22OSNCl
С15Н19O2SN
61,59
7,05
10,28
68,92
7,32
12,26
C15H20O2SNCl
57,45
6,37
10,22
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Нуманов И.У., Насыров И.М., Джалолов С.С. Строение продуктов
взаимодействия брома с моно-, ди- и триалкил-1-тиаинданами. Докл.АН Тадж.,
1972, т.15 , №11.
2. Караулова Е.Н., Гальперн Г.Д., Никитина В.Д., Черепанова Н.В.
Получение
тиаинденов
из
тиаиндансульфонов
и
тиаинданов
из
арилаллилсульфидов. Нефтехимия, 1977, ти. 8, №5.
231
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ИЗУЧЕНИЕ СКОРОСТЬ РЕАКЦИИ АЦИЛИРОВАНИЯ
БИЦИКЛИЧЕСКИХ СЕРООРГАНИЧЕСКИХ СОЕДИНЕНИЙ
пр. Г. Рахматова, доц. М. Курбанов, маг. М. Рузибоев (КарИЭИ)
Аннотация: В статье изучены скорость и направление
реакции
ацилирования и синтезы ацилпроизводных 1-тиаинданов и 1-тиохроманов
Ацилирование бензо[b]тиофенов и его гомологов различными
ацилирующими агентами изучено достаточно подробно, но не описано также
ацилирование 1-тиаинданов, 1-тиохроманов и их производных .
Изучение
скоростей и направлений реакции ацилирования проводили с помощью ГЖХ с
использованием метода конкурентных реакций (табл.1). Важным фактором,
повышающим активность соединений, является ароматичность сульфидного
цикла в молекулах тиаинденах. Тиаинден и его производные имеют активность
более высокую, чем тиаиндана и тиохромана. Вторим фактором, влияющим на
активность тиаинденового цикла, является наличие метильных групп в качестве
заместителей. Как известно, алкильные и в частности, метильных групп,
являясь заместителем первого рода, активируют ароматические системы в
реакциях электрофильного замещения. Известно, что 3,5-диметилтиаинден
более активен, чем тиаиндан благодаря наличие метильных групп и вакантным
электронам серы[1-3].
Представляет интерес тот факт, что положение 5 в 1-тиаиндане и 2-метил1-тиаиндане в 7 раз активнее, чем положение 6 в 1-тиохромане. В реакции
ацилирования 2-метил-1-тиаиндана, наряду с главным продуктом 2-метил-5ацетил-1-тиаиндан (I) образуется изомер 2-метил-6-ацетил-1-тиаиндан.
Повышенную активность 2-метилтиаиндана по сравнению с тиохроманом и
появление изомера 2-метил-6-ацетил-1-тиаиндана можно объяснить влиянием
метильной группы в положение 2, которые через атом серы передается
положительный индукционный эффект на ароматическое кольцо. Кроме того
специфическими
особенностями
сульфидного
пятичленного
цикла,
конденсированного с ароматическим кольцом по сравнение с шестичленным
конденсированным ароматическим соединениям.
Таблица-1
Продукты и относительные скорости ацилирования сульфидов
с ацетилхлоридом в дихлорэтане и хлористым алюминием
Исходный
сульфид
Продукт
реакции
К отн.
0 0С
*)
5,0
К отн.
20 0С
К отн.
40 0С
К отн.
60 0С
3,9
2,3
2,12
CH3
6,0
4,9
3,6
3,1
CH3
0,10
0,30
0,42
0,84
RC
S
O
S
RC
S
CH3
O
S
O
S
CH3
RC
S
232
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
RC
1,02
S
O
1,02
1,03
1.03
S
Погрешность измерений составляет 10%.
*
В таблице 1 приведены результаты конкурентных реакций ацилирования 2метил-1-тиаиндана и 6-ацетил-1-тиохромана при разных температурах. Как
следует из этих данных, при повышении температуры выравнивается как
скорости ацилирования 2-метилтиаиндана и 1-тиохромана и активности
положений 5 и 6 в 2-метилтиаиндане. Однако темпы этого выравнивания
существенно ниже в первом случае. По нашему мнению, причина различий
заключается в том, что атакующая частица AlCl3*CH3COCl делает выбор между
молекулам тиаиндана и тиохромана на стадии образования π-комплекса, а в то
время как выбор между отдельными положениями внутри молекулы
производится на стадии образования σ-комплекса. Образование σ-комплекса в
электрофильном замещение в ароматических соединениях определяет скорость
реакции. Поэтому именно на эту стадии реакции изменение температуры
оказывает решающее влияние.
Список литературы:
1. Усманов Р., Нуманов И.У., Насыров И.М. Ацилирование 1-тиаинданов.
Доклад АН Тадж. ССР. 1976. №7. с. 35-36.
2. Усманов Р., Раджабов Н., Нуманов И.У. Ацилирование 1-тиохроманов
карбоновыми кислотами и их ангидридами. Доклад АН Тадж. ССР.
1979. №2. с. 117-119.
3. Беккер Г., Бергер В., Домешке Г. органикум// Практикум по
органической химии. Пер. с нем. Под ред. Попова В.М., Пономарева
С.В. –М.: Мир., 1979. Т.2. С.353-380.
ПОЛИМЕРНЫЕ ЗАГУСТИТЕЛИ НА ОСНОВЕ ПРИРОДНОГО
ХИТОЗАНА И АКРИЛОВЫХ ПОЛИМЕРОВ ДЛЯ НАБИВКИ ТКАНИ
Ихтиярова Г.А., Менглиев А.С., Хамракулов Ж., Курбанова Ф.Н.
В настоящее время для успешного развития народного хозяйства
суверенной Республики Узбекистан важную роль играет решение вопросов
экономики: замена импортного сырья и материалов на местное сырьѐ.
В последние годы заметно увеличивается интерес к полисахаридам
особенно к хитину и хитозану обладающим рядом ценных свойств таких как
биоразлагаемость, экологичность, пленкообразующее и загущающие
способности. Помимо этого они обладают антибактериальным свойством,
хорошей
биологической
активностью,
радиационно
устойчивостью,
способностью пленкообразования и является экологически чистым продуктом.
В Узбекистане хитин и хитозан получают из куколок тутового щелкопряда
Bombyx mori под руководством С.Ш.Рашидовой в институте химии и физики
233
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
полимеров и нами синтезированный хитозан полученный из пчелиного
подмора[1-4].
Хитин предоставляет собой азотосодержащий полисахарид. В
естественном состоянии он находится в раковинах ракообразных, таких как
крабы, креветки и омары. Он занимает второе место после целлюлозы как
наиболее распространенное органическое соединение на Земле. Хитин может
перерабатываться на многие производные, из которых наиболее доступным
является хитозан, который растворим в воде [рис.1].
Рис.1. Структурная формула хитина и хитозана
Ранее нами проведены исследования по получению полимерных загусток
на основе полиакриламида (ПАА) гидролизованной акриловой эмульсии (ГАЭ)
и карбоксиметилкрахмала (КМК). Обнаружено, что композиционные загустки
обладают высокими эксплуатационными свойствами, а именно, прочностными
и реологическими показателями. Но крахмал является пищевым продуктом и
смешанная загустка на основе КМК и акриловых полимеров применены для
печатания хлопчатобумажных тканей. Хитозан также применяется для
колорирования текстильных материалов [3].
Оценка пригодности и эффективности ряда отечественных синтетических
акриловых полимеров производимых на ОАО ―Навоиазот‖ и разработка на их
основе экономичных загущающих составов обуславливает их широкое
применение. Эти полимеры унифлок, ГИПАН, гидролизованная акриловая
эмульсия (ГАЭ) являются превосходными загустителями для печатания. Так
как они имеют высокую вязкость при низких концентрациях и обладают
адекватными реологическими свойствами их можно использовать для набивки
смесовых тканей. В связи с этим, целью исследования является синтез
комплексных загусток на основе природного хитозана и акриловых полимеров
для колорирования высококачественных смесовых текстильных тканей, таких
как хлопок-шѐлк, хлопок-нитрон, хлопок- лавсан бифункциональными
красителями.
234
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Таблица
Колористические показатели и печатно-технические свойства
набивных тканей хлопок-щелк
Компоненты
входящие в состав
загустки
Интенсивность цвета,
К/S
Насышенность,
С,%
Жесткость Неровнота
ткани,
окраски,
2
мкН·см
Ср.мах
Манутекс RS
20,2
482
8324
0,06
DGT
16,8
466
10150
0,18
Хитозан : ГАЭ
(масс.соот. 4,0:1,0)
19,8
484
8450
0,09
Как видно из табл., колористические и печатно-технические свойства
набивных тканей хлопок-шелк улучшаются, жесткость ткани уменьшается по
сравнению с импортной загусткой DGT. Интенсивность печатного рисунка,
полученного с использованием композиционного загустителя также выше, чем
при использовании загустки на основе импортной DGT.
Литература
1. Рашидова С.Ш., Милушева Р.Ю. Хитин и хитозан Bombyx Mory. Фан.
Ташкент. 2009.192 с.
2. Ихтиярова Г.А., Нуритдинова Ф., Ахадов М.Ш., Сафарова М.А. Новая
технология получения вопроизводимых биполимеров хитина и хитозана
из подмора печел. Химия и химическая технология научно-технический
журнал. 2017 № 4. С.31-33.
3. Ихтиярова Г.А., Зокирбеков Ж.К. Синтез хитина и хитозана из
медоносного пчелиного подмора. Республиканский научный журнал.
Вестник Южно-Казахстанской Медицинской Академии ТОМ I №
4(84),2018. С 21-22.
4. Ихтиярова Г.А., Маматова Ш.Б. Получение и характеризация хитина и
хитозана из пчелы Аpis Mellifera. Журнал ―Юниверсум: технические
науки: Науч журнал. Москва 2018.С.31-35.
РАЗРАБОТКА ИНСТРУКЦИИ ПО ХРАНЕНИЮ В СКЛАДАХ
ХИМИЧЕСКИХ ВЕЩЕСТВ
доц. Ф.Хошимов, к.ўқ. О.Нуридинов (НамМТИ)
Складские помещения для хранения химических веществ должны
размещаться в специальных одноэтажных зданиях в соответствии со
строительными нормами и правилами.
В складских помещениях температуру, относительную влажность и
скорость движения воздуха необходимо устанавливать в соответствии с
требованиями технологии хранения химических веществ.
235
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
В противопожарных стенах не допускается устройство проемов. При
наличии проемов они должны быть заделаны несгораемым материалом на
толщину стены.
Электропроводка в складах должна прокладываться бронированным
кабелем или проводами в газовых трубах.
Складские помещения должны быть хорошо вентилируемыми с
постоянно действующей естественной вентиляцией.
Для каждого типа химических реагентов предъявляется свои особые
требования, которых можно легко найти в интернете, приведено ниже:
1. Требования к порошкообразным и измельченным материалам, сырям и
продукциям.
2. Требования к легковоспламеняющимся и горючим жидкостям,
материалам, и продукциям.
3. Требования к складам хранения кислот (и щелочей).
4. Требования к складам ядовитых веществ и газов.
Обобщая имеющиеся сведения, нами разработано основные правила, исходя от
их химических свойств. Четыре основные группы по своим признакам:
1. Окисляющиеся вещества
2. Воспламеняющиеся вещества
3. Отравляющие вещества
4. Коррозионные вещества
Хранение химической продукции должно осуществляться в строгом
соответствии с таблицей совместимости хранения в закрытых складах или под
навесами на открытых площадках в зависимости от физико-химических и
пожароопасных свойств продукции.
Окисляющиеся вещества обеспечивают источник кислорода и таким
образом способны поддерживать горение и усиление неистовства любого
пожара.
Опасно хранить сильно окисляющиеся вещества вблизи
жидкостей, которые имеют низкую точку воспламенения или являются даже
слегка воспламеняющимися материалами. Более безопасно хранить все
воспламеняющиеся материалы вдали от места хранения окисляющихся
веществ. Площади хранения должны быть прохладными, хорошо
вентилируемыми и огнестойкими сооружениями.
Вещество считается воспламеняющимся, если он горит в присутствии
воздуха или кислорода. Водород, пропан, бутан, этилен, ацетилен,
сероводород и каменноугольный газ входят в группу наиболее
воспламеняющихся газов. Некоторые газы, такие как синильная кислота и
циан,
являются
как
воспламеняющимися,
так
и
ядовитыми.
Воспламеняющиеся материалы должны храниться в местах, которые являются
прохладными, чтобы предотвратить случайное возгорание, если их пары
смешиваются с воздухом.
Ядовитые химические вещества должны храниться в прохладном,
хорошо вентилируемом месте вне контакта с высокой температурой,
кислотами, влажностью и окисляющимися веществами. Летучие смеси
236
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
должны храниться в морозильниках, свободных от искр зажигания (
) во
избежание испарения. Так как в контейнерах могут развиваться утечки,
складские помещения должны быть оборудованы выхлопными коробами или
эквивалентными вентиляционными приборами.
Коррозионные вещества - это сильные кислоты, щелочи и другие
вещества, которые вызывают ожоги или раздражение кожи, слизистых
мембран или глаз, или которые наносят вред большинству материалов.
Кислотные туманы или пары могут подвергать действию коррозии
конструкционные материалы и оборудование и оказывать отравляющее
действие на персонал. Такие материалы должны храниться в прохладном
месте, но при температуре, которая значительно выше их точки замерзания,
так как вещество, такое как уксусная кислота, может замерзнуть при
относительно высокой температуре, разорвать контейнер и затем вытечь,
когда
температура
поднимется
снова
выше
точки
замерзания.
Некоторые коррозионные вещества также имеют другие опасные
свойства; например, хлорная кислота, в дополнение к тому, что является
высоко коррозионной, является также мощным окислителем, который может
вызывать пожар и взрывы. Площади хранения коррозионных веществ должны
быть изолированы от остальной части завода или складов с непроницаемыми
стенами и полом с обеспечением безопасного удаления выбросов.
Таблица 1.
Взаимосвязь свойство веществ и условных обозначений
Свойство веществ
Условное обозначение (классы)
Окислитель - кислота
1
Окислитель
2
Кислота
3
Едкое (щелочь)
4
Легко воспламеняющийся жидкость
5
Инертное вещество - горючь
6
Инертное вещество - не горючь
7
Инертное вещество - горючь. Яд!
8
Таблица 2.
Возможность совместного хранение веществ в складах
Условное
обозначение
1
2
3
4
5
6
7
8
1
+
+
-
-
-
+
-
-
237
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2
3
4
5
6
7
8
+
+
-
+
+
-
+
+
-
+
- Совместное хранение запрещается
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+ Совместное хранение разрещается
Эти таблицы и выводи поможет расположить химических реактивов в
складах по их химическому активности и поможет избежать негативных
случаев.
“QURILISH MATERIALLARINING YONG‟INGA CHIDAMLILIGI VA
YONG‟INGA QARSHILIGI”
Raxmatova N.Sh., Saidaminov S.S.,Kurbanova M.A.
katta o‟qituvchi, magistr M22-18, PhD, dots.
Korxonalarning yong`in xavfi bo`yicha tasnifi ularni loyihalash, rеkonstruktsiya
va ekspulatatsiya qilish jarayonarida katta ahamiyat kasb etadi. Shuningdеk o`tga
chidamlilik darajasi qavatlar soni, binolar orasidagi masofalarni to`g`ri tanlash
muhim rol o`ynaydi. Korxonaning yong`in xavfi bo`yicha toifasi, binosining o`tga
chidamlilik darajasi va hajmiga qarab ichki hamda tashqi o`t o`chirish vodoprovod
tizimiga kеrakli suvning sarfini, isitish tizimi, vеntilyatsiya va havoni mo`'tadillash,
suv ta'minoti, yoritish, elеktr uskunalari va o`t o`chirish vositalari turlarini tanlash
mumkin.
Yonuvchanlik va yong'inga qarshilik qurilish materiallari binolar va inshootlar
toifasiga, ularning asosiy xususiyatlariga qarab, dizayn bosqichida o'rnatilgan binolar,
SNiP qurilish inshootlariga ko'ra, materiallar ikkiga bo'lingan:Yong'inga chidamsiz yong'in yoki issiqlik ta'siri ostida yonmaydi, char bo'lmaydi.
Yonish qiyin - yong'in va yuqori harorat ta'sirida olov, tutatqoqlik yoki xarakat
va tutash manbasi mavjudligida yoqib yuboriladi va bu jarayonlarning maydoni
to'xtaydi.Yonuvchan materiallar - bu yuqori harorat ta'sirida, tutashgan, titroq yoki
char bo'lgan materiallar va bu jarayonlar olov manbasini bartaraf etilgandan keyin
ham davom etadi. Bino va inshootlarga yong'inga qarshi - ma'lum bir vaqt davomida
yong'in paytida yuk tashish imkoniyatini saqlab turish qobiliyati.Yong'in qarshiligi
quyidagicha ifodalanadi: yong'inga qarshilik.
238
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Yong'inga qarshilik - yong'inga qarshi testning boshlanishidan soatlarda
quyidagi funktsiyalarning biriga kirish vaqti:olov ulashgan xonalarga kiradigan
yoriqlar yoki teshiklar orqali;yotoq hajmining yo'qolishi;harorati 200 ºS dan yuqori
bo'lgan, haroratning ko'tarilmaydigan sirtining harorati va boshqalar.Yong'inga
qarshilik
binolar va inshootlar yonuvchanlik guruhiga va asosiy yong'inga
chidamliligiga qarab belgilanadi qurilish tuzilmalari, shuningdek, ular ustidan o't
o'chirish tezligi. Faqat 5 daraja yong'inga qarshilik. I va II darajali yong'inga
chidamlilikning eng yong'in xavfsiz binolari. Oziq-ovqat sanoati uchun mo'ljallangan
binolar yong'inga qarshilikning II darajasidan kam bo'lmasligi kerak.
Yong'inga qarshilik -(1580 ° C va undan yuqoriroq) uzoq muddatli ta'sirga
chidamli, yumshatilish va deformatsiz qolish uchun materialning xossasi. Olovga
chidamli materiallar sanoat o'choqlari ichki qoplamasi uchun ishlatiladi. Seeger
konuslari tomonidan belgilanadi.Refrakterlik bilan: yuqori refrakterlik (1800 °C
haroratda deformatsiyalangan); yong'inga qarshi (1580 ° -1800 °C); chidamli (1350 °
-1580 °C); eruvchan (˃1350 °C) Yong'inga qarshilik -ma'lum bir vaqt davomida
olovda yong'in ta'siriga qarshi turish uchun materialning mulki. Bu materialning
yonuvchanligiga bog'liq, ya'ni. yonish va yoqish qobiliyatidan.Yong'inga qarshilik:
olovga chidamli (kompozitlar, ba'zi polimerlar); olovsiz (seramika, beton, metallar);
Yonuvchan (yog'och).Shunga qaramay, ba'zi olovga chidamli materiallar olovda
(granit) 600 °C dan boshlangan haroratda jiddiy tarzda deformatsiyalangan
(metallar). Shuning uchun bunday materiallardan tayyorlangan tuzilmalar odatda
olovga chidamli materiallar bilan himoya qilinishi kerak. Ochiq olov bilan yonadigan
yonadigan organik materiallar olovdan himoya qilinishi kerak. Olovni yong'in
holatidagi materiallarga to'g'ridan-to'g'ri ta'sirini istisno qilish uchun konstruktiv
choralar keng qo'llaniladi. Himoya moddalarini ishlatish - olovni to'xtatuvchi
moddalar. Olovni ushlab turuvchi moddalar - o'tin va materiallarni olov ta'siridan
himoya qiluvchi kimyoviy moddalar.
Qurilish inshootlari va materiallarining yong'inga chidamliligini oshirish uchun
quyidagi
umumi
usullar
mavjud:
1.Materiallar va namunalarni yong'inga chidamli moddalar bilan to'kish;
2.Maxsus olovga chidamli bo'yoqlardan (200 mikrongacha bo'lgan himoya
qoplamasining qalinligi) sirt qoplamasi;
3.Olovga chidamli patlarni (olovga chidamli mastik va mastikalar) va 2 sm
qalinlikdagi olovga chidamli gipsli qatlam bilan soqol;
4.Yong'inga chidamli devor qog'ozi bilan qoplash;
5. Qurilish inshootlarini qattiq ekranlar bilan himoya qilish: yong'inga chidamli
plitalar, panellar, qalqonlar va boshqalar.Refrakterlikning ko'payishi uchun juda
mashhur uslub - bu maxsus materiallar bilan o'tinlarni to'xtatuvchi deb ataladigan
tuzilmalar va materiallarni qayta ishlash.
Qurilish bilan shug'ullanadigan yoki ish boshlashni o'ylaydigan har bir kishi
yangi tushunchalar bilan to'qnashadi. Masalan, strukturalarning yong'inga
chidamliligi strukturaning yong'in xavfsizligini aniqlaydi. Qurilishdagradusgacha
issiqlikka bardosh bera oladi, ularning kuchi kamaymaydi va yo'qolish belgilari yo'q.
Shu sababli ko'p hollarda toshli binolar qo'shimcha issiqlik himoyasini talab
qilmaydi.Temir-beton va beton konstruktsiyalar nisbatan past bo'lgan issiqlik
239
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
o'tkazuvchanligiga, yong'inga yaxshi chidamliligiga ega. Ammo bizning davrimizda
ular ingichka devorlardan yasalgan, monolitik aloqasi yo'q. Shuning uchun yong'inda
ularning xavfsiz funksiyalari faqat bir soat, ba'zida esa kamroq bo'ladi. Bunday
tuzilmalarning yong'inga chidamliligi chegarasi mahsulotning o'zlari bo'linmasiga va
mahsulotning o'lchamiga bog'liq. Ishlatiladigan kuchlanishning diametri, bu struktura
bo'yicha yukning kattaligi bo'yicha agregatning sifati, konstruktsiyalarni joylashtirish
va betondagi namlik darajasi hisobga olinadi. Betonning eng yuqori yong'inga
chidamliligi va uning namligi 3,5% ga yaqin.Biroq, 1200 kg / m3 dan ko'p
namlangan bo'lsa, eng ko'p qo'llaniladigan materiallarning ayrimlarini ko'rib
chiqaylik va bu talabni qanday qondirishdi.Tuzli binolar tabiiy yong'inga chidamliligi
yuqori. Bu ularning tabiiy termal xususiyatlari va materialning o'ziga xosligi bilan
belgilanadi. Yong'in sodir bo'lganda, bunday tuzilmalar 900 gradusgacha issiqlikka
bardosh bera oladi, ularning kuchi kamaymaydi va yo‘qolish belgilari yo‘q. Shu
sababli ko‘p hollarda toshli binolar qo‘shimcha issiqlik himoyasini talab qilmaydi.
Temir-beton va beton konstruktsiyalar nisbatan past bo'lgan issiqlik
o'tkazuvchanligiga, yong'inga yaxshi chidamliligiga ega. Ammo bizning davrimizda
ular ingichka devorlardan yasalgan, monolitik aloqasi yo'q. Shuning uchun yong'inda
ularning xavfsiz funksiyalari faqat bir soat, ba'zida esa kamroq bo'ladi. Bunday
tuzilmalarning yong'inga chidamliligi chegarasi mahsulotning o'zlari bo'linmasiga va
mahsulotning o'lchamiga bog'liq. Ishlatiladigan kuchlanishning diametri, bu struktura
bo'yicha yukning kattaligi bo'yicha agregatning sifati, konstruktsiyalarni joylashtirish
va betondagi namlik darajasi hisobga olinadi. Betonning eng yuqori yong'inga
chidamliligi va uning namligi 3,5% ga yaqin. Biroq, 1200 kg / m3 dan ko'p
namlangan bo'lsa, u olovga engil ta'sir qilish bilan ham portlashi mumkin. Bu esa
strukturaning juda tezkor tarzda yo'q qilinishiga olib kelishi mumkin. Bir xil
strukturaviy parametrlarga ega chiviqli plitalarning yong'inga chidamliligi
shamlardan ham yuqori bo'ladi. Yong'in sodir bo'lgan taqdirda, plastinka bir
tomondan qizdiriladi, shamol esa uchdan olovga ta'sir qiladi. Qo'llab-quvvatlovchi
plastinkalar kontakta yong'in qarshiligi har ikki tomonga o'rnatilgandan ko'ra ancha
yuqori bo'ladi. Oddiy betondan tayyorlangan va A-III sinfni mustahkamlashdan
foydalanadigan 10 mm himoya qatlamidan foydalanib, uzluksiz uchastkaga ega
bo'lgan plitalar bir soat o'tga chidamli. Betondan tayyorlangan qurilish
inshootlarining yong'inga chidamliligi mineral tolalar, perlit va vermikulit, suyuqlik
va suvashga asoslangan slabni ishlab chiqarish orqali ko'paytirilishi mumkin.
Adabiyotlar:
1. Qudratov O., G‘aniyev T., Yo‘ldoshev O. ―Xayot faoliyati xavfsizligi‖ Toshkent
2006 yil, 132-145b.
2. A‘zamov A., Tursunov T., va boshqalar ―Bino-inshoot xavfsizligi‖ 2013-yil, 2538b
3.Yong‘in xavfsizligi to‘g‘risidagi qonun Toshkent 2009 yil;
4. Qudratov O., G‘aniyev T., Yo‘ldoshev O. ―Xayot faoliyati xavfsizligi‖ Aloqachi
2004 yil, 140-145b
240
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ПОЛИЭТИЛЕНЛАРНИНГ ОЛОВБАРДОШЛИЛИГИНИ СТАБИЛЛАШ
УЧУН МАҲАЛЛИЙ ХОМАШЁ АСОСИДА ҚЎШИМЧАЛАРНИ
ТЕРМОДЕСТРУКЦИЯСИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ
Курбанова М.А.1, А.Т.Тиллаев2 Литяга А.В3.
(Тошкент давлат техника университети1,
Тошкент кимѐ-технология институти2,
ЎзР ФХВ Ёнғин хавфсизлини институти 3)
Жаҳон миқѐсида полимерлар хоссаларининг сифатини ошириш ва
улардан самарали фойдаланиш юзасидан мақсадли тадқиқотларни амалга
ошириш муҳим бўлиб, бу борада, жумладан, қуйидаги масалаларга алоҳида
эътибор қаратилмоқда: полимерларнинг оксидланиш жараѐнига ва термик
деструкцияга чидамлилигини ошириш учун мос келадиган олигомерларни
яратиш билан бирга уларнинг олиниши мақбул шароитларини аниқлаш;
олинган полимерларнинг самарали ва иқтисодий тежамкор технологиясини
яратиш; полимерларни, айниқса, қопламалар ва полиэтиленларнинг
оловбардошлилигини стабиллаш учун импорт ўрнини эгалловчи маҳаллий
хомашѐ асосида қўшимчаларни тадқиқ этиш; маҳаллий силикатлар билан
карбоксил, азот, эпоксид ва фосфат гуруҳлар тутган бирикмалар асосида
олинган кремнийсақловчи олигомерлар олиш, полимерларнинг иссиқликка ва
оловга бардошлилигини ошириш учун юқори самарали янги антипиренларнинг
олиниш жараѐнини ўрганиш ва мўьтадил технологиясини яратиш каби долзарб
йўналишларида илмий тадқиқотлар олиб борилмоқда.
Иссиқликка бардошлиги, термодеструкция хоссаларини, ТГ-ДСК
таҳлилини тажрибада алюминий тиглда К-туридаги иссиқ буғли (Low RG
Silver) Netsch Simultaneous Analyzer STA 409 PG (Германия) ускунасида
аниқланди. Ҳарорат диапазони 20-550оС, тезлиги 5 К/мин ни ташкил этади.
Ҳар бир намуна 5-6 мг ўлчовда олиб борилган. Антипиренлар билан
модификацияланган полиэтиленнларнинг термооксидланишини, ДТА,ТГА
таҳлилларини «Паулик-Паулик-Эрдей Q-1500 турдаги» дериватографида
динамик шароитида олиб борилди. Эталон сифатида Аl2О3 ишлатилган бўлиб,
намуналарни динамик режим, чинни тиглда, ҳаво муҳитида 10 град/мин
тезликда қиздирилди. Полимер намуналар 0,1 г оғирликда ҳар хил тезликда
723 К қиздирилиши билан тадқиқ этилди. Полимер материалларнинг
оловбардошлик хоссалари стандарт усулларидан ҳисобланган ГОСТ 16363-98
―Ёғоч материаллари учун оловбардошлик воситалари‖ қўлланилди.
Полиэтиленнинг ѐнувчанлигини аниқлашда ГОСТ 21207-81 (СТ СЭВ 2900-81)
ва UL-94 усулларидан фойдаланилди.
Биз томондан тавсия этилаѐтган, кремнийсақлаган олигомерли
антипиренлар (АП-1, АП-2)нинг олинишида, кремний атомига карбоксил ва
амин-фосфор гуруҳларини бириктириш ва кремнийсақловчи органик
бирикмаларни олиш
мақсадида, АП-1 ва АП-2 кремнийсақловчи
олигомерларни натрий метасиликати стеарин кислотаси ва фосфор кислотаси
асосидаги мочевина аддукти билан ҳар хил 1:2:1 ва 1:1:1 моль миқдорда синтез
қилиб олинган.
241
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Динамиктермогравиметрик таҳлиллар ѐрдамида олинган ҳарорат (Т)
кўрсаткичлари қўлланилаѐтган полимерларнинг иссиқликка бардошлилиги
характеристикалари билан тўғри келади. Улар маълум бир ҳароратда,
изотермик шароитдаги оғирликнинг йўқолишини, ҳар хил фоизлардаги,
йўқолиш нуқталарини белгилайди. Асосий полимер занжирларининг узилиши
ва ѐн томонидаги гуруҳларнинг ажралиб чиқиши, боғловчининг термик
деструкцияси етарли даражада қийин механизм бўйича бориши мумкин.
Кремний ва галогенҳосилали иссиқликка бардош полимерлар бошқа органик
бирикмалардан иссиқликка чидамлилиги, кимѐвий ва механик мустаҳкамлиги
билан ажралиб туради. Шу билан бир вақтда кремнийорганик антипиренлар
полимер материаларнинг фақатгина физик-кимѐвий хоссаларигагина эмас,
балки иссиқликка бардошлилигига ҳам яхши таъсир қилади [1].
Дифференциал-термогравиметрик таҳлили (ДТА) кўрсаткичларидан
маълумки, антипирен (АП) полиэтиленга (ПЭ) қўшилганда, уларнинг ҳаво
муҳитида юқори ҳароратларга чидамлилиги ошади.
Кремнийорганик
олигомерларнинг иссиқликка чидамлилиги асосан Si-O боғларнинг
барқарорлиги билан аниқланади, чунки унинг электрон характердаги
модификацияси иссиқликка бардошлилигини оширади. Баъзи SiR боғларнинг
ўрин алмашиши, бу ерда R-азот ва фосфор бўлиши ҳам иссиқликка
чидамлилигини оширади.
Полиэтиленнинг пиролизи давомийлигида учувчи маҳсулотлар
миқдорининг боғлиқлик таҳлилларни ўрганишда ва 0,5-2 % АП билан
стабилизацияланган
полиэтиленнинг
дастлабки
кинетикасининг
термоокисидловчи деструкциясининг парчаланиш жараѐнларини маълум бир
қанча вақтдан сўнг бошланиши кўрсатилган. Намуналарнинг келтирилган
ҳароратларда микросфераларнинг парачаланиш жараѐнларида доимий равишда
6 соат бардош бериш вақтининг ошиши сезиларли даражада ўзгармайди.
Навбатда, вакуумда термик деструкцияси ўрганилган. Тажрибалардаги
массанинг йўқотиш интеграли 613 – 653 К ҳарорат оралиғида пружинали
тарозларда олиб борилган бўлиб, яъни бошланғич полиэтиленнинг ўртача
ҳисобда 30-80% масса йўқотилиши, деструкция жараѐни стабилизацияланади
деган хулосага келиш мумкин [2].
Шу кунгача дунѐ олимлари томонидан иссиқликка бардошли
кремнийорганик бирикмаларни тадқиқ этилган, ѐнувчан ва оловбардош
полимер материалларни яратиш учун антипиренлар, эпоксид олигомерлар,
иссиқликка бардошли органосиликат герметик материаллар, иссиқликка
бардошли полимерлар яратилган, органик полимерларнинг термик
парчаланиши физик хоссалари ўрганилган, полимерларни стабиллаш ва
белгиланган масалалар юзасидан фундаментал тадқиқотлар олиб борилган.
Шунга ыарамасдан, кремнийсақловчи бирикмалар асосида антипиренларни
яратиш бўйича тадқиқотлар саноқлидир шу жумладан, республика саноатида
элементорганик кимѐ йўналиши ривожланмаган. Бу муаммоларнинг ечими
олигомер ва полимерлар учун зарур бўлган антипиренлар асосида
мамлакатимизда импорт ўрнини босадиган; маҳаллий хомашѐси силикатлар
асосидаги антипиренларнинг стеарин кислотаси, ЭХГ билан олигомерлаш
242
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
йўли орқали антипиренларни олиш самарали технологиясини яратиш;
антипиренларни модификациялаш асосида иссиқликка, оловга бардошли
материалларни ишлаб чиқариш унумли иқтисодий тежамкор технологиясини
яратиш илмий аҳамиятга эга.
Хулоса ыилиб айтиш жоизки, тавсия этилаѐтган тадқиқот
натижаларининг илмий аҳамияти силикатлар асосида синтезланган комплексрадикал полимерланишни нисбатан паст ҳароратда олиб борилган реакциялари
натижасидаги кремнийсақловчи олигомерлар ва композицияларнинг
таъсирлашув механизми, комплекс ҳосил бўлиш константалари ва
термодинамик параметрларининг илмий асоси яратилганлиги билан
асосланади[3]. Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти маҳаллий хомашѐ
асосида кимѐвий модификациялаш асосида полиолефинлар ва сувлидисперсион қопламалар макромолекулалар бўғинларига азот, фосфор ва
кремнийсақловчи олигомерларни бириктириш орқали импорт ўрнини босувчи,
физик ва механик хоссалари яхшиланган, иссиқликка бардошли ва
оловбардошли полиолефинлар ва қопламалар олиниш технологиялари ишлаб
чиқилганлиги билан белгиланади.
Адабиѐтлар
1.Курбанова М.А., Исмаилов И.И., Тиллаев А.Т., Валеева Н.Г. Антипирены
пропитки для целлюлозосодержащих материалов на основе полисилоксана.
//Новое в технике и технологии в текстильной и легкой промышленности.
Материалы межд.науч.-прак.конф. Белорусь,-Витебск,
2015. С.280-281.
2.Kurbanova M.A., Valeeva N. G., Ziyamuhamedova U.A., Мiradullaeva G.B.,
Tillaev A.T. Obtaining siliceous organs composite poly acrylic on the basis of meta
silicate of sodium with acrylic acids in the presence of initiators. //The USA Journal
of Applied Sciences. -USA, 2016. №1. Р.53-56.
3. Kurbanova M.A.,Tillaev A.Т.,Valeeva N. G. Synthesis fire retardant of brominebased organosiloxane. //J.European Applied Sciences. Germany.- Stuttgart. 2016. №
2. Р.83-86.
КОНСТРУИРОВАНИЕ МОДЕЛЕЙ ПРОЦЕССА УПРАВЛЕНИЯ
ДИНАМИЧЕСКИМИ ОБЪЕКТАМИ НА БАЗЕ НЕЙРОНЕЧЕТКОЙ
ТЕХНОЛОГИИ
Х.А. Бахриева (Докторант (PhD) НИЦ при ТУИТ имени Мухаммада алХоразмий, e-mail:adish_adisha@mail.ru)
Аннотация: На основе теоретико-множественной концепции, разработана
методика конструирования моделей динамических процессов, дающая единую
основу для решения задач формализованного описания динамики слабо
формализуемых производственных систем, функционирующих в расплывчатых
условиях, и формализованного представления описания структуры моделей,
формирования баз данных и знаний, процессов воздействия внешней среды и
т.д.
243
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Важнейшей задачей при разработке интеллектуализированной системы
управления является выбор или создание эффективных моделей представления
знаний, позволяющих не только накапливать соответствующую информацию,
но и эффективно обрабатывать еѐ в процессе принятия решений [1]. Эта задача
непосредственно связана с разработкой высокоэффективных алгоритмов
моделирования, прогнозирования и адаптации параметров системы управления,
функционирующих в неопределенных условиях, с целью создания
соответствующей базы знаний, содержащей нужную информацию о
проблемной области и способах принятия решений в этой области.
Существуют различные способы формирования модели процесса
управления [2]. Это связано с постановкой задачи, особенностями объекта
управления, а также применяемой математической схемой.
Модель процесса управления на основе композиционного правила вывода
описывает связь всех возможных состояний сложной системы с управляющими
решениями [3,4]. Формально модель задается в виде тройки ( Õ , R, Y ) где
X x1 , x2 ,...., xn , Y y1 , y 2 ,...., y m - базовые множества, на которых заданы входы
Ai
и выходы Bi
системы; R - нечеткое соответствие «вход-выход».
Соответствие
R
строится на основе
качественной информации,
предоставляемой
технологическим регламентом путем непосредственной
формализации их нечетких стратегий. Соответствие R описывает особенности
процесса управления при функционировании сложной системы в виде ряда
высказываний типа
IF A1 THEN B1 , ELSE IF A 2 THEN B 2 ,..., ELSE IF A N THEN B N ,
здесь A1 A2,..., AN - нечеткие подмножества, определенные на базовом
множестве X1, а В1 В2,..., BN - нечеткие подмножества из базового множества Y.
Все эти нечеткие подмножества задаются функциями принадлежности A ( x) и
B ( y) .
Правило « IF A i THEN Bi » определяется функцией принадлежности
R AB ( x, y) . Связка «иначе» между правилами понимается как ИЛИ-связка,
поскольку общее нечеткое отношение состоит из:
правило 1. ИЛИ правило 2, ИЛИ .... ИЛИ правило N
Поэтому общее отношение R формально определяется следующим образом:
(1)
R Ri max min( A ( x), B ( y)) , i 1, N
1
1
i
i
i
i
i
Если предположить, что мы имеем нечеткое событие А, т.е. входную
ситуацию, представленную нечетким подмножеством, и известно общее
отношение R, тогда результирующее действие выводится по композиционному
правилу вывода: В'= A'°R. Значение функции принадлежности для В'
вычисляется посредством макс минимальной операции:
B ( y ) A ( x) R ( x, y ) A ( x) A ( x) R ( x, y )
xX
xX
A ( x) A ( x) B ( y ) A' A ( x) B ( y )
xX
xX
x ( y ) Y B ( y )
(2)
244
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Рассмотрим наиболее важные модификации нечеткого вывода основанная
на модели Мамдани. Для простоты положим, что в базе данных имеется два
правила, представленные в виде
R1 : IF x is A1 AND y is B1 THEN z is C1,
R2 : IF x is A2 AND y is B2 THEN z is C2
где х ,у -имена входных переменных; z -имя выходной переменной;
A1 , A2 , B1 , B2 , C1 , C2 - определенные функции принадлежности. Необходимо найти
четкое значение переменной z0 на основе задаваемых значений х0, у0. Уровень
истинности для первого ( R1 ) и второго (R2) правила может быть выражен как
1 A ( x0 ) B ( y 0 )
и 2 A2 ( x0 ) B2 ( y0 )
(3)
A ( x0 )
B ( y0 ) где
и
определяют степень соответствия между
пользовательскими требованиями и данными, задаваемыми в правиле.
В современном производстве система управления обеспечивает оптимальное
протекание процессов по всем параметрам. При этом необходимо выполнение
следующего условия:
1
1
1
1
F ( X , X ,...,U ,U ,...) C ( M , M ,...; L, L,...,...),
где F - функция, определяющая текущие значения параметров протекания
конкретного технологического процесса; С - целевая функция оптимального
сочетания отдельных параметров технологического процесса в каждый момент
времени, при которых наилучшим образом обеспечивается его протекание.
Различают два случая формирования исходной информации:
• текущие оптимальные значения параметров технологического процесса
известны;
• текущие оптимальные значения параметров неизвестны, известны лишь
конечные значения параметров или закон изменения некоторого конечного числа
параметров.
Стратегию обеспечения протекания технологического процесса (ТП) с высоким
качеством можно представить целевой функцией [4-5]:
n
n
(t ) (G (t ) Y (t ))
i 1
i
i 1
i
(4)
i
Здесь i (t ) - текущее значение функции рассогласования для i-го параметра; Gi (t ) ,
Yi (t ) - текущие значения соответственно функции входного i-гo параметра и функции
выходного i-гo параметра.
При оптимальном протекании ТП указанная целевая функция стремится к
нулю. Целевая функция включает себя многомерную информацию по каждому
параметру, его производных и одновременно носит распределенный характер,
определяющийся различным физическим характером параметров, влияющих на
протекание технологического процесса. Для i-го выходного параметра можно записать
выражение.
j
Yi ( P) Gi ( P)
K W ( P)
m 1
m
j
CiWi ( P) K m Ci
m 1
245
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
i
L
K
n 1
n
(5)
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
где Wi (P) - передаточная функция технологической системы по i-му параметру без
учета действия обратной связи; Кт - коэффициент погрешности звеньев
технологической системы, охваченных обратной связью; Кn - коэффициент
погрешности звеньев технологической системы, не охваченных обратной связью; Сi
- погрешность измерительного преобразователя информации обратной связи.
Процесс функционирования ПС определяется результатами моделирования
протекания ТП в ней. Ввиду не полной адекватности ММ реальной ПС результаты
моделирования могут существенно отличаться от реального состояния ПС.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Михалев А.С. Следящие системы с бесконтактными двигателями
постоянного тока / А.С. Михалев, В.П. Миловзоров. –М.: Энергия, 1979. –159с.
[2] Сиддиков И.Х., Жукова Ю.А. Имитационное моделирование системы
управления динамическим объектом на основе синергетического подхода
/«Автоматизация. Современные Технологии» №1, 2018 С. 22-25
[3] Сиддиков И.Х., Ядгарова Д.Б., Бахриева Х.А. Синтез моделирующих
алгоритмов управления многоуровневых динамических объектов «Вестник
ТУИТ» 1(45) /2018, с.89-95.
[4] Сиддиков И.Х., Умурзакова Д.М., Бахриева Х.А. Синтез адаптивной
нейронечеткой системы управления параметрами парового котла Вестник
ТашГТУ, №2/2019, С. 35-40
БЕНТОНИТ ЛОЙҚАСИ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ЎСИМЛИК
ТОМОНИДАН ТУПРОҚДАГИ ОЗИҚА ЭЛЕМЕНТЛАРИНИ (NPK)
ЎЗЛАШТИРИЛИШИГА ТАЪСИРИ.
Д. Туракулов ПСУЕАИТИ, таянч докторант.
Республикамизда қишлоқ хўжалик экинларидан юқори ва сифатли ҳосил
олиш учун кейинги йилларда қўлланилаѐтган органик ўғитларнинг етарли
эмаслиги ва минерал ўғитларнинг бир мунча нархи қимматлашганлиги сабабли,
арзон ҳом ашѐ бўлган ноанаънавий агрорудалардан: глауконит, донодор
фосфорит ва бентонит лойқасидан фойдаланиш яхши самаралар бериши илмий
тадқиқот муассасалари томонидан исботланмоқда. Чунки бентонит лойқаси
таркибида 0,3-4,7 % углерод, 0,3-1% фосфор ва 3,0% калий элементлари ва
бундан ташқари жуда кўп миқдорда микроэлементлар мавжудлиги туфайли
ҳамда унинг сув ва сувда эриган озиқ элементларининг маълум қисмини
сингдириб олиш хусусиятига эга бўлганлиги берилган озуқанинг исроф
бўлишини олдини олишга катта ѐрдам беради. [1].
Дала тажрибаси 2018-2019 йилларда Марказий Фарғона ҳудудига
кирувчи Наманган вилояти, Мингбулоқ туман ―Убайуллохожи Ота‖ номли
фермер хўжалигининг ўртача шўрланган ўтлоқи соз тупроқлари шароитида
ўтказилди. Дала тажрибалари 1-жадвалда келлтирилган тажриба тизими
асосида олиб борилди.
246
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Тажриба вариантлари тўрт такрорланишда, икки ярусда жойлашган. Ҳар
бўлинманинг умумий майдони 216 м2 (7,2 x 30), ҳисоблаш майдончаси - 108 м2.
Тажриба минерал ўғитлар икки ҳил фонда, яъни, биринчи фон NPK150:105:75 кг/га (1-фон назорат); иккинчи фон NPK-200:140:100 кг/га (2фонназорат) меъѐрларда қўлллаш асосида олиб борилди. Бундан ташқари
минерал ўғитсиз фақат бентонит лойқасини 3,0 ва 4,5 т/га қўллаш андоза
сифатида олинди.
Кейингги вариантларда икки фонга қўшимча равишда 1,5, 3,0 ва 4,5 т/га
бентонит лойқаси шудгор остига ва 0,75 т/га амал даврида қатор орасига
қўлланди.
Қишлоқ хўжалигида ғўзани тўғри озиқланиш режимини яратишда уни
барча ривожланиш даврларида, айниқса, вегетация охирида асосий ва қўшимча
маҳсулот билан озиқ элементларини ўзлаштириб кетилишини билиш жуда
муҳимдир.
Ғўзанинг асосий ва қўшимча ҳосилдаги озиқ элементларининг миқдори,
аввало унинг тур хусусиятига, навига ва етиштириш шароитларига ҳам боғлиқ.
Масалан, азот ва фосфор миқдори қўшимча маҳсулотдагига
қараганда, ҳосилнинг асосий қисмида кўпроқ бўлса, калий эса аксинча,
кўпроқ қўшимча маҳсулотларда бўлади.
Озиқ элементларини ўзлаштириб кетилиши даражаси олинадиган ҳосил
миқдорига жуда боғлиқ бўлиб, ҳосилдорлик ортиши билан тупроқдан озиқ
моддаларни ўсимлик томонидан олиб кетиши кўпаяди. [2].
Тажрибанинг дастлабки йилларида амалга оширган изланишларимизда,
амал даври охирида ғўза ўсимлиги таркибидаги азот, фосфор, калийни фоиз
миқдорларини ўргандик. (2-жадвал).
247
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2-жадвал
Ўсимлик органларидаги NPK миқдорлари, %
Унда, азот ва фосфор барг ҳамда пахта таркибида, калий эса барг ва
чаноқда ғўзанинг бошқа органларига нисбатан кўп эканлигини кўришимиз
мумкин.
Ғўза ўсимлигиниг ҳосил қисми бўлган пахта таркибига назар ташласак,
фақат бентонит солинган биринчи назорат вариантлар (1 ва 7) да азот миқдори
2,04 ва 2,10 %, фақат минерал ўғитлар солинган иккинчи назорат вариантларда
(2 ва 8) 2,10 ва 2,23% ни ташкил этиб, бентонит меъѐрлари 0,75 т/га дан 4,5 т/га
ошириб борилган сари биринчи N-150, P-105, K-75 кг/га ўғитлар фонида 2,16
% дан 2,28 % гача, иккинчи ўғитлар фонида (N-200, P-140 К-100 кг/га) эса,
бентонит меъѐрларини юқоридагидек оширилиши 2,23 дан 2,45 фоизгача
ортганлигини кўришимиз мумкин.
248
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Фойдаланилган абиѐтлар рўйҳати
1. Назаров Р.С., Болтаев С.М., Янгибоев А., Тунгушова Д.А. Хўжмонов О.,
Абдурахмонов С., Тожиев М., Тожиев К. Ноанъанавий агрорудалардан
тайѐрланган гўнг – бентонитли компостни ғўзага қўллашнинг
самарадорлиги ҳақида тавсиянома – Тавсиянома, Термиз 2008. – 18 б.
2. Слеварова С.Н. Перепективы применение нетрадиционных агроруд
Узбекистана в хлопковом комплексе. ./‖Ўзбекистондаги ноанъанавий
агрорудаларни ишлаб чиқариш ва улардан қишлоқ хўжалигида
фойдаланиш‖ маъруза ва тезислар тўплами. – Тошкент, 2000. – Б.4.
ОСОБЕННОСТИ ГИДРАТАЦИИ НИЗКО ОСНОВНОГО КЛИНКЕРА
КВЛ, СВОЙСТВА ЦЕМЕНТА НА ЕГО ОСНОВЕ
Бекмуратова М.Г., Курбанова М.А. ст.преп., PhD, доц. (ТХТИ, ТГТУ)
Кратковременное высокотемпературное легирование (КВЛ) оказывает
специфические воздействие на низко основный клинкер. Особенности состава и
структуры белитого клинкера, обусловленный действием КВЛ, по данным
рентгенофазового анализа, заключаются в следующем.
Сравнение гидравлической активности синтезированных клинкеров
проводилось также с помощью ренгенофазного анализа по изменению
интенсивности дифракционных максимумов двухкальциевогосиликата
и
процесса гидратации (рис. 1).
Для нелегированного клинкера сравнение проводилось по дифракционным
отражениям пиков
С2S-0,2747; 0,278 нм ; а для легированного по
дифракционным отражениям пиков 0,275; 0,2814; 0,2714 нм, так как
стабилизируются α1 и αm формы С2S.
Установлено, что легированный клинкер в среднем на 15% интенсивнее
взаимодействует с водой по сравнению с без добавочным, как в начале
твердения, в возрасте 7 суток, так и через 6 месяцев. Так в возрасте 7 суток
твердения интенсивность пиков белитовой фазы нелегированного клинкера
снижается в среднем на 20%, а легированного – на 35%. В 28 суточном возрасте
соответственно на 29 и 48%. Кроме того, следует отметить, что
гидратированные легированные клинкера содержат меньше Са(ОН)2, чем без
добавочные ( рис.1.б). Это предполагает возможное увеличение устойчивости
также клинкеров к коррозии выщелачивания.
Как видно из РФА, фазовый состав цементного камня в течение 28
суток твердения изменяется следующим образом:
- интенсивность дифракционных отражений, принадлежащих исходным
клинкерным минералам, тем
больше снижается, чем больше
продолжительность твердения цементного камня;
- на дифрактограммах появляются аналитические линии, принадлежащие
Са(ОН)2(d/ո=0,493нм), гидросульфоалюминату кальция –
249
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3СаО ·Al2O3·CaSO4·31H2O(d/n=0,992 и 0,56 нм) и гидросиликатную
кальция CSH(1) (d/n=0,307нм); другие линии этих гидратных фаз, надо
полагать, перекрываются линиями исходных клинкерных минералов;
- Интенсивность линий Са(ОН)2 и эттрингита с увеличением
продолжительности твердения снижается, а интенсивность линии CSH(1) с
большей величины в меньшую свидетельствует о переходе пластинчатых
кристаллов в волокнистые.
а ) исходный клинкер;
б ) через 7 суток твердения;
в ) после 28 суток твердения;
250
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Рис.2. Дифрактограммы клинкера, КН=0,7 легированного добавкой пыли
электрофильтров в количестве 5%
Установлено, что высокая начальная прочность и пониженное содержание
портландцемента, выделяемое при гидратации низкоосновного клинкера,
активизированного способно КВЛ делают быстротвердеющий низкоосновной
клинкера по абсолютным прочностным показателям более устойчивым к
воздействию
сульфата-магнезиальной
коррозии,
по
сравнению
с
промышленным высокоосновным и обычным низкоосновным клинкером без
добавок.
Литература
1.Искандарова М., Атабаев Ф.Б., Негматов С.С., Атакузиев
Т.А.Повышение сульфатостойкости рядового портландцемента путем
модификации карбонат- и сульфатсодержащими комплексными добавками. Тр.
НТК «Актуальные проблемы создания и использования высоких технологий
переработки минерально-сырьевых ресурсов Узбекистана». Ташкент. 15-16
декабрь 2011. –С.212-215.
2.Гербер Д.В., Кривобородов Ю.Р. Влияние интенсификаторов помола
различной природы на свойства цемента./Сборник докладов 3-го (XI) Международного совещания по химии и технологии цемента. Москва, 23 октября 2009
г,С.5-12.
3. Кузнецова Т.В., Самченко С.В. Микроскопический анализ как метод
контроля цементного производства. /Сборник докладов 3-го (XI) Международного совещания по химии и технологии цемента. 23 октября 2009 г.С.10-15.
АЛГОРИТМ ФОРМАЛИЗАЦИИ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ ПРОЦЕССОВ В
КЛАССЕ ЛОГИКО-ДИНАМИЧЕСКИХ СИСТЕМ
д.т.н., проф. Сиддиков И.Х., ст.пр. Измайлова Р.Н.
(Ташкентский Государственный Технический Университет)
Аннотация. В работе рассматриваются логико-динамические системы –
особый класс дискретно-непрерывных управляемых систем. Дискретная
компонента в этих системах представляет собой целочисленную функцию,
которая имеет конечное число точек разрыва. Предложена двухуровневая схема
описания динамики функционирования логико-динамических систем в виде
последовательности импульсов.
Наличие средств логического управления является характерной чертой
современных АСУ ТП. В автоматизированных системах управления сложными
технологическими процессами комплекс средств логического управления
необходим для реализации оптимальной стратегии переключения отдельных
агрегатов, машин, технологических процессов; контроля хода процесса и
состояния оборудования; координированного управления совокупностью
процессов [1].
251
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
В системах автоматического управления отдельными объектами, а также
САР локальными подсистемами, рассматриваемыми как нижний уровень АСУ
ТП, нелинейные логические законы управления используются для придания
системам новых свойств и улучшения динамических характеристик.
Гибридный характер математических моделей логико-динамических
систем (ЛДС) (числовые функции, дифференциальные или разностные
уравнения и логические функции) обусловливает возникновение трудностей
при решении задач описания, исследования динамики функционирования и
синтеза этих систем. Поэтому разработка методов формального представления,
анализа и синтеза ЛДС представляет собой важную проблему.
Применяемые в составе автоматических и автоматизированных систем
управления технологическими процессами логические устройства, в том числе
и конечные автоматы, состоят из двухпозиционных функциональных элементов
(включен, отключен, сработал, не сработал), воздействия на входах и выходах
имеют два уровня, а форма сигналов имеет вид ступенчатых функций или
последовательностей прямоугольных импульсов. Исходя из этого, рассмотрим
здесь способы формального представления отдельных импульсов, импульсных
последовательностей и суперпозиции последовательностей.
Пусть рассматривается многомерная ЛДС и число каналов непрерывной
части, сопрягаемых с выходами конечного автомата, равно N. Каждому из этих
каналов поставим в соответствие один из символов алфавита {а, b, c, d, е, ...},
т.е. присвоим имя каналу. Поставим в соответствие каждому каналу
одноименную ось времени. Например, каналу b поставим в соответствие ось
b
ti , где буква b дает информацию о рассматриваемом канале, а индексы
означают: 1 - передний фронт импульса, 2 - задний, т.е. показывают начало и
конец действия импульса. Нижний индекс i показывает момент возникновения (
tib ) или окончания ( tib ) импульса. Для ситуаций, когда время окончания одного
импульса (например, tka ) совпадает с началом действия следующего импульса (
tka ), будем применять обозначения вида t ka ,a .
Следующий случай - это мгновенные импульсы. Для обозначения их на
временной оси (например, оси t a ) будем использовать обозначение t ka ,a т. е.
два отмеченных случая отличаются друг от друга порядком следования верхних
индексов и t ka ,a , t ka ,a не равнозначны по отображаемым явлениям.
Наряду с множеством t t a ,..., t N , введем ось времени ~t , на которой
будем отмечать моменты времени, соответствующие началу или окончанию
действия импульсов, принадлежащих любой из осей времени t ab... N ~t , и в
соответствии с этим упорядочим все временные последовательности.
Аналитически временные последовательности можно задать с помощью
взятия конъюнкций. Так, для последовательностей t a , t b , t c будем иметь:
1( 2 )
1
2
2
1
2
1
2
2
1
1
1
2
t a t1a1 t3a2 t5a1 t8a2 ;
t b t 2b1 t 4b2 t5 t7b2 ;
b
t c t 2c1 t 4c2 t6c1 t9c2 ,
252
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
2
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
для суперпозиции (наложения) последовательностей –
~
t t1a1 t 2b1 t 2c1 t3a2 t 4b2 t 4c2 t5a1 t5b1 t6c1 t7b2 t8a2 t9c2
или, применяя для импульсов из разных последовательностей, но возникающих
или оканчивающихся в один момент времени, сокращенную форму записи
t2b1 t2c1 t2b1 ,c1 , t4b2 t4c2 t b2 ,c2 , t5a1 t5b1 t5a1 ,b1
рассматриваемую суперпозицию последовательностей можно записать в виде
~ a1 b1 , c1 a2 b2 ,c2 a1 ,b1 c1 b2 a2 c2
t t1 t2 t3 t4 t5 t6 t7 t8 t9
В аналитических выражениях пары ( ti* , t *j ) дают информацию о наличии
импульса, а пары вида ( ti* , t *j ), соответствуют паузам.
Наряду
с
количественной
оценкой
временных
интервалов
последовательностей возникает необходимость учета их амплитуд на этапе
перехода к расчету динамики сопряженных с логическими устройствами
непрерывных подсистем. В этом случае удобно пользоваться матричным
представлением временных
последовательностей.
Введем матрицу Ath суперпозиции сигналов (МСС). Элементы нулевого
столбца Ath соответствуют относительным (числитель дроби) и абсолютным
(знаменатель дроби) значениям времени, N столбцов отводятся N-временным
последовательностям, а в (N+1)-м столбце записываются ординаты
суперпозиции импульсов. На пересечении i-й строки и j-го столбца [исключая
(N+1)-й столбец] записываются дроби, у которых числители – символы,
означающие начало или конец импульса, знаменатели равны амплитуде
соответствующего импульса.
Результирующая кусочно-постоянная функция времени строится по
следующему алгоритму:
1. Осуществляем алгебраическое суммирование чисел, стоящих в
знаменателях элементов матрицы первой строки, и записываем результат в
первую строку h.
2. Каждый последующий элемент столбца h, начиная со второго,
определяется как сумма
hi1 hi hi1 hi1 ,
hi - ордината сигнала в предыдущий i-й момент времени;
hi1 - сумма ординат
импульсов, начинающихся в (i+1)-й момент
времени;
hi1 - сумма ординат
импульсов, закончившихся в (i+1)-й момент
времени импульсов.
3. Для кусочно-постоянной функции h(t) в интервале i t i 1
выполняется условие h h / t ti .
В общем случае на различных интервалах времени могут быть функции,
отличные от кусочно-постоянных, а результирующий сигнал может
определяться не обязательно алгебраической суммой ординат импульсов, а
вычисляться, например, с учетом составляющих на коэффициенты.
1
2
1
253
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
2
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
В таких случаях алгоритм вычисления h(t) усложняется, но принцип
образования матриц Ath и аналитической формы записи временных
последовательностей t * , ~t сохраняются неизменными.
Литература:
1. Петунин В.И. Принципы построения логико-динамических систем
автомтического управления газотурбинными двигателями // Вестн.УГАТУ.
2003. Т.4, № 1. С. 78-87.
2. Сиддиков И.Х., Измайлова Р.Н., Юнусова С.Т. Алгоритм синтеза
системы регулирования динамическими объектами с распределенными
параметрами // РНТК «Горно-металлургический комплекс: достижения,
проблемы и перспективы инновационного развития», г.Навои, 2016, cтр. 453454.
СИГНАЛЛАРНИ РАҚАМЛИ ҚАЙТА ИШЛАШ ОРҚАЛИ КИМЁ
САНОАТИ УЧУН ДАСТУРИЙ ТАЪМИНОТЛАР
т.ф.н. Б. Раҳимов, асс. С. Собирова, маг. Ж. Ахмедов,
талаба А. Саидов (ТАТУ Урганч филиали)
Бугунги глобаллашув даврида шу нарса маълумки, ҳар қандай тизим
фаолиятининг самарадорлиги унинг замонавий ахборот-коммуникация
технологияларидан фойдаланиш даражасига боғлиқдир. Республикамиз
мустақилликка эришилгандан кейин барча соҳалар сингари кимѐ соҳасига ҳам
замонавий ахборот технологияларини жорий этиш ва фойдаланиш даражасини
ошириш бўйича самарали ишлар олиб борилди.
Ахборот коммуникацион технологияларидан фойдаланишнинг асосий
мақсади бу – статистик ишлаб чиқариш жараѐнларини автоматлаштиришдир.
Бунга республикада юзага келадиган ижтимоий-иқтисодий ҳодисалар,
жараѐнлар ва уларнинг натижалари бўйича статистик маьлумотларни йиғиш,
қайта ишлаш, тўплаш, таҳлил қилиш ва эълон қилиш киради[1,2].
Ахборот тизимлари деганда ахборот воситалари ѐрдамида ахборотни
сақлаш, излаш, турларга ажратиш, қайта ишлаш усуллари тушунилади.
Ахборот тизимлари асосида шакллантирилган маълумотлар базасидаги
маълумотларни тартиблаш, автоматик равишда излаш, маълумот алмашиш
мумкин. Бу тизим асосида автоматлаштирилган маълумотлар омборини
бошқариш тизимлари яратилади.
Автоматлаштирилган ахборот тизимлари - тизимни ташкил этувчи
элементларга нисбатан амалга ошириладиган мақсадга қаратилган қисми
ахборот технологияларига берилган бўлиб, инсон фақат назорат қилади ва
натижавий хулосалар чиқаради[4].
Ахборот тизимларини кимѐ саноатига қўллаш Уолш тез
ўзгартиришлари асосида алгоритмик ва процессор воситаларини яратиш
муаммоси бу воситаларни тиббиѐт, радиолакация, геофизика, сейесмология,
тасвирларни қайта ишлаш, автомабил эхтиѐт қисмларини синовдан ўтказиш
каби сохаларда кенг қўлланилаѐтганлиги учун ҳам долзарб хисобланади.
254
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Спектрал
коэффициентларни
хисоблашнинг
тезкор
алгоритмларини
мавжудлиги, бу алгоритмларда мураккаб математик операцияларнинг йўқлиги
ҳамда бу алгоритмлар ҳисоблаш воситаларини қуриш учун қулайлиги туфайли
Уолш базисли функциялари сигналларни рақамли қайта ишлаш масалаларида
кенг қўлланилишига асос бўлди. Кимѐ саноати қурилмаларидан олинган
маълумотларни функционал боғланишларни аппроксимациялашнинг базисли
функцияларга асосланган усуллари таҳлил қилинганда, сигналларни рақамли
қайта ишлаш масалаларида анъанавий гармоник функциялар билан бир қаторда
Уолшнинг дискрет базисли функциялари хам кенг тарқалган. Қайта ишланган
коэффициентларни сақлаб туриш учун талаб этиладиган хотира ҳажмини
қисқартириш, ҳамда аппроксимациялаш аниқлигини ошириш усулларини
қидириш натижасида Уолшнинг бўлак – чизиқли функцияларини, яъни М –
функцияларни қўллаш зурурияти туғилди. М – функциялари Уолшнинг бўлак –
ўзгармас функцияларини бир марта интеграллаш натижасида ҳосил қилинади.
Уолшнинг бўлак – чизиқли функцияларини қўллаш Уолшнинг бўлак – ўзгармас
функцияларини қўллашга қараганда аниқликнинг ва сиқиш коэффициентини
ошишига олиб келди. Кўпгина амалий масалаларни ечишда М –
функцияларнинг хам имконияти етарли эмас.[2.3] Бошқача қилиб айтганда
Уолшнинг бўлак – параболик функцияларини қўллаш зарурияти пайдо булади.
Бу функциялар J – функциялари бўлиб, улар Уолшнинг бўлак – ўзгармас
функцияларини икки марта интеграллаш ѐки Уолшнинг бўлак – чизиқли
функцияларни бир марта интеграллаш натижасида хосил қилинади.
Адабиѐтлар:
1.
Ахмед Н., Рао К. Ортогональные преобразования при обработке
цифровых сигналов. -М.: Связь, 1980. - 248 с.
2.
Зайнидинов Х.Н., Рахимов Б.С. Взаимосвязь мужду параметрами
локальных сплайнов при их полиномиальной форме и представление в виде
базисных функций. // Вестник ТГТУ, Ташкент. – 2003, №2, - С.28-31.
3.
Касымов С.С., Зайнидинов Х.Н., Рахимов Б.С. Аппаратно –
ориентированный алгоритм вычисления коэффициентов в кусочно –
квадратических базисах // ДАН РУЗ. 2003. № 3, -С. 18-21.
4.
Мусаев М.М., Дорошенко О.Н. Микроэлектронные генераторы
элементарных функций. - Ташкент: Фан, 1983. - 112 с.
“KARBONAM” МЧЖ ДА БУРҒИЛОВЧИ ЭРИТМАЛАР УЧУН
КИМЁВИЙ РЕАГЕНТЛАР КОМПОЗИЦИОН ТАРКИБЛАРНИ ИШЛАБ
ЧИҚИШ
А.Умаров. И.Абидов, З.Хамроқулова (НамМТИ)
Композицион кимѐвий реагентлар рецептурасини ишлаб чиқишда
недопал ва Na-КМЦ ишлатилади.Расмда шимолий бердах қазилмасининг
минералланган сувда тайѐрланган недопал ва Na-КМЦ ни қуллаш билан
олинган 10% ли эритмаларнинг физик-кимѐвий технологик хоссаларнинг
реагентлар нисбатига ва миқдорига боғлиқлиги келтирилган.
255
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1-расм.
Зичлик (1),қовушқоқлиги(2),сувни ажратиш(3) ва СНС10(4)ларнинг ПАА
ва Na-КМЦ нисбатига боғлиқлиги.Эслатма:расмда-Na-КМЦ миқдори,махражПАА-миқдори.
Расмдаги чизиқлардан куриниб турибдики,Na-КМЦ нинг нисбатига ва
миқдорига боғлиқ холда 5-10% ли бурғиловчи еритмалар турли физик-кимѐвий
ва технологик хссаларга ега.Шу билан бирга Na-КМЦ миқдори ошган сари
бурғиловчи еритмада физик кимѐвий ва техналогик курсаткичларнинг сувли
ажратиш курсаткичидан ташқари усиши кузатилади.Буни шундан тушиниш
мумкин:Na-КМЦ юқори молекуляр полимер.Шунингдек, КМЦ нисбати 2/98
дан 20/80 гача узгарганда,бурғиловчи еритмаларнинг зичлиги 0,8-0,89 г/СМ3
доирасида қовушқоқлик 22-144 доирасида булади; 30 дақиқа давомида сувни
ажратиш -11,5 дан 4,0 см3/,снс 56-10 мг/см3 гача пасаяди.Юуқорида курсатилган
рецептуралардан енг маьқули бу – таркибида Na-КМЦ ни 8% дан то 14% гача
сақлаган хисобланади.Композиция таркибида 2% дан то 6% гача Na-КМЦ
сақлаган 10% ли бурғиловчи еритманинг қовушқоқлиги ва СНС лари паст
булади,хамда бурғиловчи шламни тулиқ хайдашни таьминлаш қобилиятига ега
булмайди.Бундай концентрациялардасувнинг йуқори булиб,бурғиловчи еритма
қатламга киришнинг ошишига ва унинг сарфи усишига олиб келади.
Композицияда Nа- КМЦ миқдорининг 6% дан 14% гача ошганида,бурғиловчи
еритманинг барча технологик курсаткичлари нормаллашади ва уларни қатлам
босими аномал паст булган қатламдан утишда нефт-газ қудуқларини
бурғулашда ишлатиш мумкин. Nа - КМЦ миқдорининг кейинчалик усишида
14% дан йуқори булганда, зичлик ва СНС ларнинг усишига сув ажратишнинг
пасайишига қарамай қовушқоқликнинг усиши бурғулаш тезлигининг ва босмни
аномал паст булган қудуқларни бурғулашда унимдорликнинг пасайишига олиб
келади. Бу малумотлар бурғилаш шароитларига боғлиқ булган холда ишлаб
чиқилган рецептуралардан биттасини йоки бир нечтасини алмаштирилиши
хақида далолат беради.
256
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ИССЛЕДОВАНИЕ ТЕРМОСТОЙКЫХ СОРТОВ
КАРБОКСИМЕТИЛЦЕЛЛЮЛОЗЫ
А. Умаров. И. Абидов, З.Хамроқулова, С.Илхомов (НамИТИ)
Для бурения нефтяных и газовых скважин одним из решающих факторов
является стабилизация буровых растворов, основанная на использовании
защитных коллоидов,в качестве которых применяют высокомолекулярные
соединения,
в
частности,
широко
применяемой
прибурении,
карбоксиметилцеллюлозу (КМЦ). Забойные температуры многых скважин уже
далеко перешагнули стоградусный рубеж, а порой достигает и 200 0С.Столи
интенсивный нагрев резко снижает качество глиннистых растворов, вплот до
потери имирабочих
свойств. В результате затрудняется дальнейшее
углубление скважин,имеются серьезные осложнения иаварии. Снижение
защитного действия КМЦ объясняется ускорением радикально-цепной реакции
деструкции макромалекулы КМЦ при повышенных температурахтермоокислительной дестуркции. Процесс деструкции КМЦ носит
самоускоряющийся характер и протекает по свободно-радикальному
механизму,и глубина его находися в прямой связи с относительной
активностью образующихся свободных радикалов.
В настоящее время известно, что стабилизация процесса окисления КМЦ
может осуществляться введением добавнок ингибитров, которые обрывают
активные радыкалы реакции окисления. Изучены ингибирующие свойсва
остаточого лигнина в технической целлюлозе на термостойкость
синтезируемой карбоксиметилцеллюлозы. Ингибирующее свойства лигнина
заключается образовании стабильных феноксильных радикалов, не способных
к реакциям отрыва.
Термостойкость, условно, опредяли сравнением показателей водоотдачи
глинистых растворов карбоксиметилцеллюлозы после термообработки при
1500С в течение 4 частов. Карбоксиметилцеллюлозу синтезировали на основе
целлюлозы, полученной из пшеничной соломы натронным способом с
различными параметрами варочного процесса, с различным содержанием
остаточного лигнина и со сравнительно одинаковыми значениями степени
257
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
полимеризции. Условия синтеза сарбоксиметилцеллюлозы осуществляли
идентично для всех образцов целлюлозы.
Мерсеризацию проводили в течение 40 мин при мольном соотношении
Целл: NaOH равном 1:1,9.Этерефикацию проводили в течение 30 мин при
мольном соотношении Целл: NaМХУК равном 1:1,8 .Дозревание осуществляли
при 900С в течение 50 мин. Полученние образцы КМЦ анализировали на
содержание основного вещества, cтепень замещения, растворимость, степен
полимеризации и водоотдачу соленасыщенного глинистого раствора (с
содержанием NaCI 12,5%) до и послетермообработки. Данные приведены
таблице.
показатель водоотдачи после термообработки глинистого раствора при 1500С в
течение 4частов. Исходя из полученных данных, можно сделат вывод о
инибирующем действии природного лигнина при термоокислительной
деструкции карбосиметилцеллюлозы.
ХРОМАТОГРАФИК УСУЛЛАРИНИ АЖРАТИШ ВА ТАХЛИЛ УСУЛИ
СИФАТИДА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ СОХАЛАРИГА
ТАДБИҚ ЭТИЛИШИ.
А.Умаров.. И.Абидов, С.Илхомов, Д.Каримова (НамМТИ)
Бугунги кундаги хроматография энг кўп таркалган ва такомиллашган
мураккаб таркибли аралашмаларни ажратиш усули (улчами 101-107) уларни
сифат ва микдор жихатдан анализ килишнинг ноѐоб усули;эркин илмий
йуналиш ва мухим физик-кимѐвий тадкикот ва ўлчаш усули; моддаларни тоза
холда ажратишнинг препаратив ва саноат усули; илмий асбобсозликнинг
кудратли сохасидир. Шунинг учун хам экспертларнинг бахолашларига кура
хроматография утган асрнинг 20 та буюк кашфиѐтларидан бири сифатида тан
олинади. Шу билан бир каторда бирикмалар стрктураси билан уларнинг намоѐн
киладиган хоссалари ўртасидаги узаро боғликликни урнатиш бугинги куннинг
энг мухим ва долзарб муаммоси сифатида колмокда. Ушбу масалаларни
ечишда бир томондан органик бирикмаларнинг электрон структураси
параметрлари,
258
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Гидрофоблик хоссалари, кванто-кимѐвий,топологик ва бошка физиккимѐвий характеристикаларини кўллашга асосланган турли туман усуллар ва
йондашувлар,бошка томондан эса турли компютер дастурлар ва компютерда
моделлаштриган
усуллари
кўлланилади,
Текширилаѐтган
моддалар
структуралари ва хоссалари ўртасидаги боғлиқликни ўрнатишнинг энг мақбул
усулларидан бири хроматографиядур,чунки хроматографик характеристикалар
тажрибада осон аникланади ва кўплаб физик-кимѐвий ва стрктур
характеристикалар билан яхши натижа беради. Бошка томондан эса маскур
масалаларнинг ечилиши хроматографиянинг аналитик кимѐда ажратиш ва
анализ усули сифатида фойдаланиш имкониятларини янада кенгайтиради.
Самарканд давлат унивэрситетининг физикавий кимѐ кафедрасида катор
йилладан буѐн ушбу масалаларнинг ечимига бағишланган илмий-тадкикотлар
ишлари олиб борилмокда ва куйидаги натижаларга эришилди:
Хроматографияда ―Ушланиш катталиги-физик-кимѐвий катталиклар‖,
―Ушланиш катталиги-структур гурух ташкил этувчиларнинг улчам ва
энергетик параметрлар‖ ―Ушланиш катталиги-квант-кимѐвий парамэтрлар
боғликликлари асосида ажралиш жараѐнларини макбуллаштириш хамда
аралашма компонэнтларининг ушланиш катталикларини башоратлаш ва
идентификациялашнинг физик-кимѐвий асослари ишлаб чиклди.
Хроматографияда
ажралиш
жараѐнлари
ва
ушланиш
катталикларининг
―Ушланиш
катталиги-физик-кимѐвий
катталиклар‖Ушланиш катталиги структур гурух ташкил этувчиларнинг улчам
ва энергетик параметрлар‖ Ушланиш катталиги квант кимѐвий параметрлар‖
га асосланган моно ва полипараметрик эмпирик ва ярм эмперик моделлари
олинди.
Хроматографияда ―Ушланиш катталиги-структур гурух ташкил
этувчиларнинг ўлчам ва энергетик параметрлар‖асосида олинган полуэмпирик
моделлар ѐрдамида ушланиш ва ажралиш жараѐни катталикларини
башорратлаш тамойиллари ишлаб чикилди.
―Ушланиш катталиги – квант-кимѐвий параметрлар‖ асосида
ушланиш ва ажралиш жараѐни катталикларини бахолашдаги ѐндашувнинг
макбул варянти ишлаб чикилди.
Сорбент-сорбат ва ионит-ионат системаларда ушланиш катталиклари
ва ажралиш жараѐнларини бахолаш хамда аралашма компонентларини
идентификациялаш алгоритмлари тавсия этилдди.
Хроматографияда ажралиш жараѐнини макбуллаштиридшда глобал
ѐндашувдан фойдаланишнинг асослари ишлаб чикилди.
Газ суѐклик ион хроматографияси ва хромато-газ-спектрометирия
усулларида турли объектлар анализи амалга оширилди.
259
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
МОДИФИКАЦИЯ ВОЛОКОН ВОДОРАСТВОРИМЫМИ ПОЛИМЕРАМИ
НА ОСНОВЕ АМИНОАЛКИЛАКРИЛАТОВ С
ГАЛОИДСОДЕРЖАЩИМИ ВЕЩЕСТВАМИ
А.И.Исмаилов, У.М.Мирзаев, Р.И.Исмаилов (ТГТУ имени Ислама Каримова)
Модификация
синтетических
волокон
поверхностно-активными
веществами является объектом многочисленных исследований. В этих
исследованиях введением растворов различных полимеров в прядильный
раствор проведена физическая модификация полиакрилонитрильных волокон, а
исследования в области химической модификации полиакрилонитрильных
волокон с введением в их макромолекулы звеньев четвертичных аммониевых
групп до настоящего времени практически не проводились [].
Химическую
модификацию
полиакрилонитрильного
волокна
осуществляли введением низкомолекулярного вещества в качестве
сокомпонента
акрилонитрила
при
получении
химического
волокнообразующего сополимера. Указанным веществом послужила
четвертичная
соль
метакрилоилэтил-N,Nдиметилметиленкарбоксиаммонийиодида
(МЭДМАИ).
Сополимеризацию
акрилонитрила с указаннойчетвертичной солью проводили при температуре
313К в присутствии инициатора - динитрилазобисизомасляной кислоты в среде
диметилформамида.
Синтезированный сополимер акрилонитрила с указанной четвертичной
солью при соотношении 93:7 мол. % исследован в качестве
волокнообразующего состава, который аналогичен прототипу состава при
получении промышленного волокна ―Нитрон‖. Формование волокон
проводилось на лабораторной установке по водно-диметилформамидному
способу.
В
качестве
осадителя
ванны
использован
50-60%
диметилформамидный раствор, а температуру при этом варьировали от 283 до
293К. Изучалось влияние концентрации осадителя ванны.
Из приведенных данных видно, что формованные волокна на основе
сополимеров МЭДМАИ и акрилонитрила по сравнению с промышленным
волокном "Нитрон" обладают более высокими физико-механическими
показателями. Для волокон, полученных на основе сополимеров при 313К,
достигнуто повышенное значение относительной разрывной нагрузки 40,9
сН/текс против 30,2 у "Нитрона". Вместе с тем, значение разрывного удлинения
заметно уменьшается, что, по-видимому, связано с получением более плотной
упаковки структуры волокон.
Изучены вязкостные свойства растворов синтезированных сополимеров на
основе акрилонитрила с четвертичной солью МЭДМАИ методами реологии и
сорбции. Изучены реологические свойства прядильных растворов
модифицированных сополимеров акрилонитрила с мономерами МЭДМАИ в
диметилформамиде, состава 93:7 моль (%), соответсвенно, имеющего
следующие показатели: характеристическую вязкость раствора при 298 К - 1,35
дл/г, средне вязкостную молекулярную массу М2, равную 95218. На основании
260
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
значений эффективной вязкости были построены реограммы течения для
разных температур.
Таким образом, показана возможность осуществления химической
модификации полиакрилонитрильных волокон путем введения в структуру их
звеньев МЭДМАИ. Установлено, что процесс совместной полимеризации
компонентов при этом осуществляется при комнатной температуре против
используемой в промышленности 353 К, а также происходит замена
трехкомпонентной системы (акрилонитрил, метилакрилат, итаконовая кислота)
двухкомпонентной (акрилонитрил, МЭДМАИ).
Литература
1. Киселев В.И., Рябинин С.Е. Современные методы оценки свойств
волокон и волокнистых материалов // Химические волокна. – Москва, 2005. –
№5. – С. 33-37.
2. Радишевский М.Б., Серков А.Т. Механизм коагуляции при формовании
волокон по мокрому способу // Химические волокна. – Москва, 2005. – №4. – С.
47-53.
3. Ismailov R.I., Djalilov Sh.S., Mirzayev U.M., Ismailov A.I. Synthesis,
properties of methacryloilethyl-N, N dimethylallylammoniumbromide and
methacryloilethyl-N, N dimethylmethylenecarboxyiammoniumiodide // Евразийский
Союз Ученых (ЕСУ), Россия, 2019, №2 (59), c.48-53.
MEVA PO„CHOQLARIDAN ADSORBENTLARNI OLISH USULLARI
A.M.Ochilov., N.M.Esonqulova., A.Abdullayev
Тadqiqotlarimizning asosiy maqsadi maxalliy xomashyo ya‘ni meva
po‗choqlaridan samarali adsorbentlar olish va ularning adsorbtsion xususiyatlarini
o‗rganishdan iborat.
Hammamizga ma‘lumki hozirgi kunda sanoat oqava suvlarining tarkibidagi
organik moddalardan tozalash hamda atmosfera havosini ekologik nuqtaiy nazardan
tozalik talablariga javob beradigan adsorbentlar tayyorlash dolzarb muammolardan
biridir.
Amaliyotda turli maqsadlar uchun ko‗plab adsorbentlar qo‗llanilib kelinadi.
Ularni foydalanishga tayyorlash turlicha bo‗lishi mumkin. Avvalo adsorbent olib
borilishi belgilangan jarayon uchun faollashgan holatda bo‗lishi kerak. Masalan,
ko‗mirning faolashtirilishi ~ 900oC da, Al2O3, SiO2 lar esa 120-130oC da
faollashtiriladi. Tabiiy adsorbentlarning xossalarini o‗rganish va ulardan
foydalanishga ko‗proq e‗tibor qaratildi. Tadqiqot o‗bekti sifatida meva po‘choqlari
asosida tayyorlangan adsorbentlar olindi.
Avtomobillardan atmosfera havosiga ajralib chiqayotgan zararli gazlarni tutib
qoluvchi filtrlar chet eldan valyuta hisobiga olib kelinadi.
Mamlakatimiz
iqtisodiyotiga oz bo‘lsada hissa qo‘shish maqsadida mahalliy xomashyo ya‘ni meva
po‘choqlaridan ham samarali adsorbent olish va ularning adsorbtsion xususiyatlarini
o‘rganishni o‘z oldimizga maqsad qilib oldik. Tadqiqotlarimizni quyidagicha olib
261
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
bordik. Tabiiy manbalar ya‘ni o‘rik, shaftoli danagining po‘choqlaridan namunalar
olindi.
Olingan namunalarni doimiy massaga keltirilgan chinni tigellarga solindi va
har xil haroratda havosiz joyda qizdirildi. Olingan natijalar 1 va 2-jadvalda
keltirilgan.
1-jadval
Turli haroratlarda o„rik danagidan olingan adsorbent.
№
1
2
3
4
Temper
atura
tºC
Idish
massasi
g
Idish va
po‗choq
massasi
Sof
po‗choq
massasi
Qizdirilishda
n so‗ng idish
va adsorbent
massasi
Sof
adsorbent
massasi
Qolgan
adsorbentning
po‗choqqa
nisbatan foizi %
270
410
525
653
50
50
50
50
110
110
110
110
60
60
60
60
75,31
69,36
65,88
64,54
25,31
19,36
15,88
14,54
42,2
32,26
26,47
24,23
2-jadval
Turli haroratlarda shaftoli danagidan olingan adsorbent.
№
1
2
Tempe
ratura
tºC
Idish
massasi g
Idish va
po„choq
massasi
Sof
po„choq
massasi
Qizdirilishda
n so„ng idish
va adsorbent
massasi
410
557
50
50
110
110
60
60
69,77
66,37
Sof
adsorbe
nt
massasi
19,77
16.37
Qolgan
adsorbentnin
g po„choqqa
nisbatan
foizi %
32.95
27,28
Izoh: 270 º C da shaftoli danagidan adsorbent hosil bo‗lmadi.
Olingan adsorbentlarning g„ovaklik darajasini o„rganish. Sanoat oqava
suvlari tarkibidagi organik moddalarni tozalash hamda atmosfera havosiga
chiqayotgan zararli gazlarni yutib qolish uchun Maxalliy meva po‗choqlaridan
samarali adsorbentlar olish hamda ularning adsorbtsion xususiyatlarini o‗rganish
uchun turli xaroratlarda havosiz joyda termik ishlov berilgan adsorbentlarning
g‗ovaklilik darajasini aniqlash uchun tajribalar olib bordik. Tajriba quyidagicha olib
borildi.
Olingan adsorbentlarning g‗ovaklilik darajasini quyidagicha aniqlandi.
Benzin bo„yicha.
Quydagi amallarni ketma-ketlikda bajariladi.
50 ml hajmli silindr og‗irligi analitik tarozida o‗lchanadi.
Silindrga adsorbent solib yana o‗lchanadi.
Idishdagi adsorbentni ko‗mgunicha benzin quyiladi va 30 daqiqa kutiladi.
Ortiqcha benzin to‗kib tashlanadi.
Benzinni yutgan adsorbent idish bilan birga analitik tarozida tortiladi.
Quyidagi 3-jadvalda hisoblash ishlari olib boriladi.
262
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3-jadval.
O„rik danagidan olingan adsorbentga benzinning yutilishi
№
1
2
3
4
Adsorbent
olingan
harorat
tºC
270
410
525
653
Bo‗sh
silindr
massasi g
Silindr va
adsorbent
massasi g
12,6
12,6
12,6
12,6
22,6
22,6
22,6
22,6
Silindr,
adsorbent,
benzin
massasi g
24,6
24,8
25,2
25,5
Adsorbent
massasi g
Yutilgan
benzin
massasi g
G‗ovakligi
%
10
10
10
10
2
2,2
2,6
2,9
9,40
10,33
12,20
13,62
4-jadval.
Shaftoli danagidan olingan adsorbentga benzinning yutilishi
№
1
2
Adsorben
Bo„sh
t olingan
silindr
harorat
massasi g
tºC
410
12,6
557
12,6
Silindr va
adsorbent
massasi g
22,6
22,6
Silindr,
adsorbent,
benzin
massasi g
27,1
27,3
Adsorben
t massasi
g
10
10
Yutilgan G„ovakli
benzin
gi
massasi
%
g
4,5
21,13
4,7
22,07
5-jadval.
Taqqoslash uchun dorixonalardagi faollangan ko„mirga benzinning yutilishi
№
Adsorbent
olingan harorat
tºC
1
Faollangan
ko‗mir
Bo‗sh
slinder
massasi
g
12,6
Silindr va
adsorbent
massasi g
22,6
Silindr,
adsorbent,
benzin
massasi g
39,7
Adsorbent
massasi g
10
Yutilgan
benzin
massasi
g
17,1
G‗ovakligi
%
80,28
Yuqoridagi jadvallardan ko‗rinib turibdiki harorat oshib borgan sari
adsorbentlarning sorbtsion xususiyati ham ortib borishi ma‘lum bo‗ldi. Olingan
namunalarning yutish xususiyati chet eldan keltiriladigan faollangan ko‗mir bilan
taqqoslandi va natijalar olindi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‟yhati
1. Isaqov M.Yu., Ochilov G‘.M., Abdullayev A.X. ―O`simlik chiqindilaridan
adsorbent olish va ularning fizik-kimyoviy xususiyatlarini o‘rganish‖ ―Tоварлар кимѐси
муаммолари ва истиқболлари‖ Мавзусидаги V- республика илмийамалий конференция материаллари (Ҳалқаро олимлар иштирокида)
Андижон, 2018 йил 4-5 сентябрь
2. Mamasobirzoda O‘.O‘. ―Tabiiy manbalardan olingan adsorbentlarga gazlar
yutilishining dinamikasini o‘rganish‖ mavzusidagi bitiruv malakaviy ish. 2018.
PORTLANDSEMENT ISHLAB CHIQARISHDA XOM ASHYO VA
MATERIYALLAR TASNIFI
T.T. Abduxakimov, D.Sh. Sherquziyev (NamMTI)
Yurtimizda bunyodkorlik ishlari kun sayin keng quloch yozib, yangi-yangi
bino va inshootlar, ko`p qavatli turar joylar, madaniy-maishiy obyektlar, yo`llar
ko`priklar va boshqalar jadal su`ratlar bilan qurilishi bilan birga, zamonaviy ishlab
chiqarish korxonalari ham keng ko`lamda qurilib ishga tushurilmoqda. Qurilish
263
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
qancha ko`p bo`lsa, qurilish materillariga bo`lgan talab va ehtiyoj ham shunchalik
ortib boraveradi.
Muhtaram Prezidentimiz Shavkat Miromonovich Mirziyoyev tomonidan soha
mutasaddilari oldiga qo`yilgan vazifa va topshiriqlarni so`zsiz bajarish sanoatning
qurilish materiallari ishlab chiqarish yo`nalishini yanada rivojlantirish maqsadida,
yangi-yangi ishlab chiqarish quvattlarini ishga tushirish, qurilish materiyallarining
kam resurs va energiya talab etadigan zamonaviy turlarini ishlab chiqarishga jiddiy
e`tibor qaratilmoqda [1].
Yuqoridagilardan kelib chiqib, bugungi kunda qurilish materiallari ichida
sementga bo`lgan talab ortib bormoqda. Shu sababli tatqiqotchilar oldiga xossalari
yaxshilangan, iqtisodiy jihatdan samarador sement olish texnologiyalarini ishlab
chiqish vazifalari qo`yilmoqda.
Sement ishlab chiqarishda asosiy xom ashyo sifatida oxaktosh, tuproq va metal
chiqindilari ishlatiladi [2].
O`z DST 2950:2015 karbonatli xom ashyoga qo`yilgan talablar
Ko`rsatkich nomi
Ko`rsatkich
kattaligi
CaO ning massa ulushi % dan kam emas
45
MgO ning massa ulushi % dan ko`p emas
4
P2O5 ning massa ulushi % dan ko`p emas
0,4
Na2O+0,65K2O ning massa ulushi % dan kam emas
1
SO3 ning massa ulushi % dan ko`p emas
1,5
Tabiiy radionuklidlik (Aeff) Bq/kg dan ko`p emas
370
O`z DTS 2950:2015 alyumosilikat (tuproq) xom ashyoga qo`yilgan talablar
Ko`rsatkich nomi
Ko`rsatkich
kattaligi
SiO2 ning massa ulushi % dan kam emas
40
Al2O3+TiO2 ning massa ulushi % dan kam emas
8
MgO ning massa ulushi % dan ko`p emas
7
P2O5 ning massa ulushi % dan ko`p emas
0,6
Na2O+0,65K2O ning massa ulushi % dan ko`p emas
6
SO3 ning massa ulushi % dan ko`p emas
2,5
Tabiiy radionuklidlik (Aeff) Bq/kg dan ko`p emas
370
Yuqorida keltirilgan ma‘lumotlar sement ishlab chiqarish jarayonining asosiy
xom ashyolari va muxim parametrlari bo‘lib tayyor mahsulot sifatiga ta‘sir qiluvchi
muhim ko‘rsatkichlar hisoblanadi. Shuni inobatga olgan xolatda ―Namangan Sement‖
MCHJ da Chust tumani G`ova qishlog`idan qazib olinadigan oxaktoshdan
foydalaniladi. Bu toshdagi CaO miqdori 48-52% va MgO esa 1,8-3,5% ni tashkil
qiladi. Tuproq esa 40,5-42,8% miqdorni tashkil qiladi [3].
Sunday qilib, portlandsement ishlab chiqarishning turli usullari va markali
ma‘lum bo‘lib, bugungi kunda biz tomonimizdan adabiyot taxlillari olib borilmoqda.
264
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Taxlillardan kelib chiqib, yangi turdagi sementlar ishlab chiqarish va ularning
xossalarini o‘rganish bo‘yicha tadqiqotlar olib borish rejalashtirilgan.
Foydalangan adabyotlar
1) Vazirlar Mahkamasining 8.12.2017 yildagi 971-son ―2018 yilda sementni
ishlab chiqarish va sarflash to`grisidagi‖ Qarori.
2) Ю.М.Бутт, М.М.Сычев, В.В.Тимашев ―Химическая технология вяжущих
материалов‖ Высшая школа-1980.
3) Шуини Хуянши Шуце ―Руководство по цементной лаборатории‖ Китай2012.
ЯНГИ ЭНЕРГИЯ ОЛИШ ЖАРАЁНИДАГИ ЭКОЛОГИК МУАММОЛАР
Д.А.Каримова, А.С. Ўринова (Навоий давлат педагогика институти)
Давримиз дунѐ аҳли кўплаб экологик муаммолар қаршисида турибди.
Узоқ йиллар давомида инсоннинг табиатга етказган таъсири эндиликда
унинг ўзининг таъсирини кўрсатмоқда. Шу нуқтаи назардан қараганда,
ҳозирги вазият экологик муаммоларни ечишда тежамкор, экологик тоза
технологияларни
амалиѐтга
қўллаш,
табиатни муҳофаза
қилиш
тадбирларини изчил олиб боришни тақозо этаяпти. Барқарор ривожланишни
таъминлаш учун қайта тикланувчи ресурслар асосида экологик тоза усулда
энергия олиш технологияларни яратиш ва уларни амалга жорий этиш ўз
ечимини кутаѐтган муаммолар сирасига киради. Ҳозирги пайтда Қуѐш,
шамол, геотермал энергетика, биомасса ва кичик ГЭС лар каби қайта
тикланувчи табиий ресурслар орасида муқобил энергетикадан фойдаланиш
ривожланиб бормоқда. Серқуѐш ўлкамизда қайта тикланувчи энергия
ресурслари
тақсимотини
инобатга
олиб,
Қуѐш энергетикасини
ривожлантириш қатта иқтисодий – ижтимоий ва экологик аҳамиятга эга.
Чунки ер юзасига келиб тушувчи Қуѐш радиацияси миқдори 1,2х10 кВтни
ташкил этади. Ҳар 1 м2 юзага ўртача 900 Вт Қуѐш радиацияси тўғри келади.
XX асрнинг охирларида иқтисодий тараққиѐтнинг жадаллашуви
табиий ѐнилғига бўлган талабни ошириб юборди. Натижада автомобиль ва
бошқа воситалардан чиқаѐтган зарарли газлар атроф-муҳитга салбий таъсир
кўрсата бошлади. Ачинарлиси, бу жараѐн ҳамон давом этмоқда. Дунѐ
бўйича автотранспорт воситалари эҳтиѐжи учун бир йилда 12 миллиард
тонна ѐнилғи талаб этилишини ва унинг нархи тобора ошиб бораѐтганини
инобатга олсак, энергиянинг муқобил манбаларини излаб топиш ва уларни
кенг қўллаш кечиктириб бўлмас заруратдир. Юртимизнинг
географик
жойлашуви, қулай иқлим шароити бундай технологияларни қўллаш ва улар
орқали энергиянинг муқобил манбаларини ишлаб чиқаришда айни
муддаодир.
Зеро, мутахассислар муқобил энергия
ишлаб
чиқариш
технологияларига ―Экологик тоза ва тежамкор‖, деган баҳони бежиз
беришмаяпти. Муқобил ѐқилғи, энергия ва чиқиндисиз
технологиялар
корхоналари ассоциациясининг ташкил этилиши эса юртимизда бу борадаги
ишларни янада ривожлантириш борасида қўйилган муҳим қадамдир.
Табиийки Ўзбекистонда ҳам мазкур муқобил энергия манбаларини жорий
265
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
қилиш йўналишини ривожлантириш учун зарур шароитлар яратилган. Бунда,
муқобил энергия манбаларини жорий қилиш республика иқтисодиѐтининг
инновацион рельсга, қайта тикланувчи энергия манбаларидан фойдаланишга
асосланган экологик тоза технологияларга ўтиш йўлидаги муҳим
устуворликларидан биридир.
Муқобил энергия манбалари табиий ресурсларни сақлаш ҳамда атрофмуҳитга антропоген таъсирни камайтириш омилидир. Углеводород хом
ашѐсининг интенсив ишлатилиши ҳамда унинг захиралари камайиши
муносабати билан бутун дунѐда муқобил энергия манбалари ва энергия
ташувчиларни излаш бўйича фаол ишлар амалга оширилмоқда. Ҳозирги
кунда ѐнилғининг қазилма турлари — кўмир, нефть, табиий газ ва уран
анъанавий энергия манбалари сифатида жаҳон энергетик балансининг асоси
ҳисобланади. Иқтисодиѐтнинг янада ривожланишини,
аҳоли
сонининг
ошишини ҳамда юзага келган энергия таъминотнинг анъанавий усулини
ҳисобга олсак, энергия ресурсларидан фойдаланиш мос равишда ортади.
Муқобил, шу жумладан қайта тикланувчи энергия манбалари ва энергия
ташувчилардан фойдаланишнинг долзарблиги
сайѐрамизда
сўнги
ўн
йилликларда юзага келган глобал экологик муаммолар билан ҳам
ифодаланади. Улар — иқлим ўзгариши, озон қатламининг емирилиши ва
бошқа сабаблар. Муқобил энергетика дунѐда инновацион ривожланишнинг
муқаррар омилига айланиб бормоқда, жумладан, электроэнергия ва иссиқлик
ҳосил қилишнинг янги технологик базаси шаклланишига олиб келади,
электроэнергетиканинг энергетик самарадорлигини оширади, янги иш
ўринлари яратилади, инсонлар ҳаѐт даражаси сифати ошади- экологик
шароит яхшиланади, техногенфалокатлар таҳдиди камаяди.
Қуѐш
энергиясидан амалий фойдаланишнинг яна бир асосий йўналиши уни
электр энергиясига айлантириш ва кам қувватли истеъмолчиларни электр
энергияси билан таъминлашдир. Бу борада жаҳоннинг ривожланган
мамлакатларида юқори самарали технологиялар яратилган бўлиб, илғор
фотоэлектрик батареяларнинг фойдали иш коэффиценти 15-20% ни ташкил
қилади. Ҳозирги вақтда Ўзбекистонда иқтисодиѐт ва аҳолининг электр
энергиясига бўлган талабининг ўсиши динамикасини ҳисобга олган ҳолда
мамлакат энергетик хавфсизлигини мустаҳкамлашни, ишлаб чиқаришдаги
йўқотишлар ва энергия истеъмолини энергияни кўп истеъмол қилувчи
ўрнига энергосамарадорли ускуна ва технологияларни жорий қилиш орқали
камайтиришни, ноанъанавий ва қайта тикланувчи энергия манбаларидан
фойдаланишни янада ривожлантиришни ҳамда энергия истеъмолини
камайтириш ва энергия тежовчи тизимларни жорий қилиш бўйича бошқа
чораларни назарда тутувчи электроэнергетикани янада ривожлантириш ва
модернизациялаш ишлари давом эттирилмоқда.
Шу билан бирга, бизнингча муқобил ва қайта тикланувчи энергия
манбаларини жорий этиш бўйича норматив-ҳуқуқий базани янада
ривожлантириш ва такомиллаштириш, муқобил энергия манбаларини,
шунингдек, тежамкор, энергия экологик тоза технология ва энергия
266
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ресурсларини жорий этиш бўйича инфратузилмалар, рағбат, имтиѐзлар
яратиш имкониятлари мавжуд.
Ni-Co-TiO2 НАНОКОМПОЗИТИНИНГ ЗОЛЬ-ГЕЛЬ СИНТЕЗИ
Мусаев Х.Б., 2Норбекова Ч.О., 1Рихсиева Ш.Р. 3Маматкулова Г.Қ.,
4
Бегибоев М.Р.
1
2
ЎзМУ, Тошкент шаҳридаги Турин политехника университети
3
―Kataliz Servis‖ ООО4 Жиззах вилояти Ғаллаорол тумани ХТБ қарашли
87-ИДУМ
Ҳозирги кунда нанотузилишли катализаторлар ҳамда адсорбентлар олиш ва
уларнинг хоссаларини ўрганиш кимѐ фани ривожи учун муҳим аҳамият касб
этмоқда [1]. Бу моддалар дастлабки таркибий қисмларга хос бўлган
синергизмни намоѐн қилади ва мухим ҳоссаларга эга булиб, бу ўз навбатида
уларни материалшуносликда ва адсорбцион-каталитик амалиѐтда қўллаш
имконини беради. Hанотузилишли материаллар катализаторларни, газ
ажратувчи мембраналарни, юқори самарали суюқлик хроматографияси учун
адсорбентларни ишлаб чиқариш учун истиқболли ҳисобланади [2].
Нанотузилишли материалларни олишда золь-гель жараѐни алоҳида аҳамият
касб этиб, юқори тозаликда ва гомоген, паст ҳароратда турли кимѐвий
жараѐнлар ўтказиш ҳамда қатор ўзгарувчан валентли металл оксидларини
реакцион системага киритилишини осонлаштиришга кенг йўл очиб беради [3].
Ушбу тадқиқотда ўзаро тикилувчан тўрлар билан органик-ноорганик
халкали гибридларнинг шаклланиш усуллари анализ қилинган. Бунда асосий
эътибор золь-гель синтезига, реагентларнинг мураккаб стереокимѐвий
ўзгариши шароитларида кечувчи жараѐнларга, шунингдек, ғовакли
матрицалардаги физик-кимѐвий ва текстур хоссаларига қаратилган. Бунда
никель (II)-оксид, кобальт (II)-оксид ва титан диоксид прекурсорларини
биргаликда золь-гель жараѐнига киритиш оркали ноорганик материалларнинг
бир босқичли синтези ўтказилди. Бу жараѐнда титан (IV)-n-пропоксиди
поликонденсацияси тезлигини хамда фазалар ажралишини назорат килиш учун
формамид (ФА) дан ва катализатор сифатида НСl дан фойдаланиб, никел (II)хлорид
(NiCl2*6H2O)
ва
кобальт
(II)-нитрат
(Co(NO3)2*6H2O)
кристалгидратларини киритиш оркали ғовакли никел ва кобальт киритилган
титан диоксиди (Ni-Co-TiO2) нанокомпозити синтези амалга оширилди.
1
267
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Ti(-нOC3H7)4+ФА+HCl
NiCl2*6H2O+H2O
Гомоген эритма
Co(NO3)2*6H2O+H2O
Гель ҳосил бўлиши
Термик қайта ишлаш
Ni-Co-TiO2 нанокомпозитини олиш жараёнинг умумий схемаси
Наноматериалларнинг турли хил физик-кимѐвий хоссалари, хусусан,
адсорбцион, магнитик, биологик ва реакцион қобилиятларини аниқлашда
микроскопия ва спектроскопия каби сўнги замонавий физик-кимѐвий тадқиқот
усулларидан фойдаланилади. Шундай микроскопик усуллардан бири бу
сканерловчи
электрон
микроскопиядир.
Олинган
материалларнинг
морфологияси сканерловчи электрон микроскоп (СЭМ) ѐрдамида тадқиқ
қилинди.
Ғовакли Ni-Co-TiO2 нанокомпозити СЭМ анализи
Микроскопик таҳлил натижаларига кўра ғовакликлари диаметри 40-80 нм
ўлчамга эга бўлган нанотузилишли никель ва кобальт киритилган титан
диоксиди (Ni-Co-TiO2) композити олинганлиги аниқланди. Бу эса бундай
наноғовакли материаллар юқори адсорбцион-каталитик хоссаларни намоѐн
қилади. Шунингдек, таркибида фотокаталитик хоссани намоѐн қиладиган
титан диоксиди борлиги сабабли кўриниш соҳасида фотокатализатор
вазифасини ҳам бажаради. Бундай юқори адсорбцион-фотокаталитик
268
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
хусусиятга эга бўлган ғовакли материаллар саноат оқава сувларини тозалашда
ҳамда органик синтез жараѐнларида катализатор сифатида қўллашда муҳим
аҳамият касб этади.
Ушбу иш МУ-ФЗ-20171025150 – ѐш олимлар фундаментал лойиҳаси
асосида амалга оширилмоқда.
АДАБИЁТЛАР
1. Ruzimuradov O., Nurmanov S., Hojamberdiev M., Gurlo A., Broetz J.,
Nakanishi K., Riedel R. Preparation and characterization of macroporous TiO2SrTiO3 heterostructured monolithic photocatalyst // Materials Letters. –
Amsterdam (Netherlands), -2014. -№116. -Р.353-355. (№40. ResearchGate. IF2,481).
2. Sermon P.A., Leadley J.G., MacGibbon R.M., Ruzimuradov O.N. Tuning
X/(TiO2)x-(SiO2)100-x (0<x<40) Xerogel Photocatalysts // Journal of the
Australian Ceramic Society. – Sydney (Australia), - 2013. -Vol. 49. -№ 1. -P.
53-57. (№40. ResearchGate. IF-0,338).
3. Ruzimuradov O., Hojamberdiev M.,Fasel C., Riedel R., J. Alloys Compd.
699, 144-150, (2017)
269
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
IV. ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ МАҲСУЛОТЛАРИНИ САҚЛАШ ҲАМДА
ҚАЙТА ИШЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР
СОВРЕМЕННЫЕ ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В ТЕХНОЛОГИИ
ХРАНЕНИЯ И ПЕРЕРАБОТКИ ЗЕРНОПРОДУКТОВ
Кулуев Руслан Раисович докторант PhD (ТГТУ им. И.А. Каримова)
Обретение Узбекистаном государственной независимости обусловило
необходимость глубокой, всесторонней разработки четко определенной
экономической политики как надежного фундамента суверенного развития
республики по пути построения успешной рыночной экономики, которая
должна развиваться за счет своих природных ресурсов во всех отраслях
народного хозяйства, внедрения новейшей техники, прогрессивных технологий,
последних достижений научной мысли и передовой практики.
В этом деле приоритетное значение имеет развитие сельского хозяйства и
связанных с ним отраслей, перерабатывающих сельскохозяйственное сырье, с
целью успешного решения злободневных проблем – обеспечения
первоочередных потребностей населения в продуктах питания.
Существенно важно, что эта проблема решается путем достижения
зерновой независимости республики в ходе перехода к рыночным отношениям,
без которой невозможно добиться экономической независимости, как это
неоднократно отмечено в трудах и выступлениях Президента Республики
Узбекистан Ш.М. Мирзиеѐва.
Для примера в Узбекистане в 2017 году было заготовлено около 8,38 млн.
тонн зерна. Об этом заявил Президент Узбекистана Шавкат Мирзиѐев на
курултае работников сельского хозяйства Узбекистана. Для производство зерна
в Узбекистане в 2018 году обошлось более чем в 1,2 трлн сумов [6]
Как и прежде, одной из главных задач сельского хозяйства для решения
проблемы продовольственной безопасности страны остаѐтся увеличение
производства зерна. Особое значение приобретает совершенствование
организации хранения, обработки и переработки зерна. Прогрессивные в
технологическом и экономическом отношениях способы обработки, хранения и
переработки зерна обеспечивают снижение потерь, способствуют сохранности
и улучшению его качества, позволяют эффективнее использовать этот
важнейший продукт питания
Проводимая Узбекистаном политика по накапливанию запасов зерна для
последующей переработки в муку и экспорта в страны СНГ создает почву для
качественного процесса автоматизации сушки зерна.
Однако намеченные цели не могут быть достигнуты без глубокого
исследования
способов
хранения
зерна,
без
усовершенствования
существующих технологических процессов и конструкции оборудования.
Сохранность зерна, его обработка и переработка в масштабах нашей
страны - сложное и дорогостоящее дело, требующее современной материально270
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
технической базы. В то же время опыт передовых хозяйств показывает, что
производство высококачественного зерна является выгодным.
Важнейшим мероприятием, обеспечивающим успешное хранение
зерновых масс как по качеству, так и по экономическим показателям, является
правильное размещение их в современных зернохранилищах в пределах
каждого
предприятия.
Основными
типами
зернохранилищ
в
сельскохозяйственных предприятиях являются одноэтажные склады с
горизонтальными (рисунок 2) или наклонными полами и хранилища силосного
типа
Рис. 2 Одноэтажный склад
Рис. 3 Универсальные хранилища
Практика хранения показала, что в большинстве случаев наилучшие
технологические результаты и экономическую эффективность получают при
совместной эксплуатации этих типов хранилищ в виде зернокомплексов для
хранения зерна
(рисунок 3) По назначению выделяют универсальные
хранилища, предназначенные для одновременного хранения зерна любого
целевого использования, а также специализированные семенохранилища и
хранилища для товарного (продовольственного и фуражного) зерна
В настоящее время существуют следующие типы современных хранилищ:
напольные зернохранилища; закромные зернохранилища; силосные хранилища
зерна. Напольные и закромные зернохранилища – это особые типы ангаров,
вентиляция зернохранилища в них строится по особой системе. Такие
быстровозводимые зернохранилища отлично сохраняют урожай зерна в
течение всего требуемого периода. Их цена относительно невысока в сравнении
с силосными хранилищами, так как последние имеют более сложный проект и
требуют длительного времени на производство.
Виды современных зернохранилищ: напольные (зерносклады) –
предназначены для хранения больших масс зерна непосредственно на полу. Для
одновременного хранения нескольких разных партий зерна в таких хранилищах
делают отсеки с помощью разборных щитов; закромные (бункерные) –
предназначены для одновременного хранения нескольких небольших партий
или сортов зерна. Зернохранилища оборудуют бункерами или разделяют на
отсеки и закрома с помощью перегородок.
Для лучшего сохранения зерна в современных зернохранилищах
предусмотрены вентиляционные окна. В дополнительную комплектацию
входит установка систем вентиляции, осушителей воздуха, дополнительные
ворота, люки.
В настоящее время строятся быстровозводимые зернохранилища или
ангары для зерна двух видов: напольные – предназначены для хранения
271
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
больших масс однородного зерна непосредственно на полу; закромные или
бункерные – предназначены для хранения мелких партий зерна разных культур
и сортов; представляют собой напольные склады с установленными
перегородками, которые разделяют их на отдельные отсеки – закрома или
бункеры.
Рис. 4 Современные зернохранилища
В заключении можно сказать, что нынешний подход к организации работ
по проведению посевных и зерноуборочных кампаний позволил нашей стране,
еще 20 лет назад ежегодно импортировавшей по нескольку миллионов тонн
пшеницы, не только обеспечить внутренние потребности, но и стать важным
звеном в экспорте зерна и муки. По мере того как они начинают пользоваться
на внешнем рынке все более высоким спросом, в системе обеспечения зерновой
независимости усиливается работа по сертификации продукции в соответствии
с международными стандартами. В частности, в отрасль активно внедряются
системы менеджмента качества и безопасности пищевой продукции на основе
международных стандартов ISO:9001 и ISO:22000.
СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ
1. Карпов Б. А. Технология послеуборочной обработки и хранения зерна. –
М.: Агропромиздат, 1987.
2. Личко Н.М., Курдина В. Л. и др. Технология переработки продукции
растениеводства/ Под ред. Н.М. Личко. - М: Колос, 2000. - 552 с.
3. Мельник Б.Е., Малин Н.И.Справочник по сушке и активному
вентилированию. – М.: Колос,1980,175с
4. Методические указания по курсовому проектированию «Технология
хранения и переработки сельскохозяйственной продукции»/ А.И. Попов,
Т.Н. Жданова. - Ярославль, 1994.
5. Справочник агронома Нечерноземной зоны/ Под ред. Г.В. Гуляева. - 3-е
изд., доп. и перераб. - М.: Агропроиздат, 1990. - 575 с.
6. www.uzdaily.uz
272
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ПАХТА ТОЗАЛАШ КОРХОНАЛАРИДАГИ ЧИГИТДАН МОМИҚ
АЖРАТИШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИНГ ВА ҚУРИЛМАСИНИНГ ЎЗИГА
ҲОС ҲУСУСИЯТЛАРИ
асс. О.Н. Қаршиев, талаба А. Қ. Абдураимов
(Ислом Каримов номидаги ТДТУ Термиз филиали)
Жинлаш жараѐнидан кейин чигитда момиқ (линт) ва калта момиқ
(делинт) номи билан юритиладиган толалар қатлами қолади. Қайта
ишланадиган чигитли пахтанинг селекцион ва саноат сортига қараб чигитларда
жинлашдан кейин ҳар хил миқдорда, (чигитларнинг бошлангич массасига
нисбатан) ўрта толали пахта чигитларида 10-15,5 %, ингичка толали пахта
чигитларида эса 2,5-5 % гача момиқ ва калта момиқ қолади. Жинлашдан кейин
чигит сиртида қолган момиқ ва калта момиқ умумий массасининг чигитнинг
бошланғич массасига нисбатан фоиз ҳисобидаги миқдори чигитнинг умумий
туклилиги деб аталади.
Пахта тозалаш корхонасида чигитдан момиқ ажратиш пахтани дастлабки
ишлашнинг мувофиқлаштирилган технологиясига асосан [1], линтер
ускуналарида бажарилади. Аррали жинлашдан кейинги пахта хом ашѐси
чигити тўлиқ тукдорлигининг соҳавий меъѐрларига мувофиқ [2], жинлашдан
сўнг I, II саноат навларида 10-12 %, III, IV саноат навларида 12-14,5 %
тукдорлик қолиши таъминланиши керак. Бу кўрсаткичлардан юқори
тукдорликдаги чигитларни ушлаб қолиш учун, қолдиқ толали чигитдаги
толаларнинг момиқга ўтиб кетиши ҳисобига йўқотилишини камайтириш
мақсадида аррали жинлардан кейин РНС регенераторидан фойдаланилади. Бу
ускунада чигитдаги қолдиқ толадорликнинг камайиши (регенерациядан кейин)
пахта навлари бўйича , 200 дона чигит учун I ва II нав пахтада 0,032-0,065 гр.,
III – IV нав пахтада 0,038-0,056 гр.ни, регенерациялаш самарадорлиги 31 %
ташкил этади. Регенерациялаш жараѐнида ушланиб қолинмаган қолдиқ
толадорли чигитлар линтер ускунасининг иш унумдорлигига салбий таьсир
кўрсатади. Сабаби, линтер ускунасининг арра тишининг геометрик ўлчами жин
арра тиши геометрик ўлчамларидан фарқ қилади. Жин арраси тиш кадами
t=3.59 мм, баландлиги h=3.46 мм линтер арра тишининг қадами t=3.04 мм,
баландлиги эса h=2.86 мм ни ташкил этади. Линтер арраси тиши геометрик
ўлчамлари жин арраси тишидан кичик бўлгани сабабли ва линтер арраси
тишлари силлиқланмаслигидан қолдик тукдорли чигитдаги толалар линтер
аррасининг юзасини қоплаб қолади. Натижада, линтер ускунасининг момиқ
ажратиш ва чигит ўтқазиш бўйича иш унумдорлиги кескин пасаяди.
Линтер машиналари асосий ишчи қисмининг конструкцияси ва момиқни
чигитдан ажратиш технологик жараѐни жиҳатидан аррали жинларга ўхшайди.
Бу жараѐнларнинг фарқи шундаки, аррали жинларда 30-35 % тола, 11-17 %
линт ва 50-60 % чигитдан ташкил топган пахта ишланса, линтерларда жиндан
чиққан кам тукли чигитлар ишланади. Линтерларда ҳам жиндагидек фартук,
чигит тароғи, колосникли панжара ва чигит камераси бор. Шу камерада
чигитлардан момиқ ажратиш жараѐни бажарилади. Арра тишларидан момиқни
ажратиш учун ҳаво оқимидан фойдаланилади. Линтерлаш жараѐнида чигит
273
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
валиги арра таъсирида айлана олмаганлиги сабабли, уни айлантиришга ѐрдам
бериш мақсадида линтерларнинг чигит камерасига аррали цилиндрга тескари
айланадиган тўзитгич ўрнатилган.
Тўзитғич
чигит
камерасининг
ѐн
деворларида
жойлашган
подшипникларда айланувчи вал ва Бу валга унинг узунлиги бўйича ўрнатилган
тўртта металл планкаданиборат. Бу планкаларнинг баландлиги бир хил бўлиб
узунлиги иш камерасининг ѐн деворларига 1,5 мм тирқиш билан
жойлаштирилган. Тўзитғич линтер камерасига ўрнатилганда унинг планкалари
билан арра тишлари орасида 9-12 мм тирқиш бўлиши керак. Бу тирқиш
ишланаѐтган чигит саноат навига асосланиб ўзгартирилади.
Тузитгич чигит валигини айлантириш билан бир вақтда уни тутиб,
туклироқ чигитларнинг арра тишларига келишини яхшилайди.
Арра тишлари чигитга энг кўпроқ таъсир қиладиган жойда камера ичига
кириб туриши лозим. Бу жойларда чигитлар купроқ зичланган бўлиб,
линтерлаш жараѐнининг самарали бажарилишига имкон беради.
Линтер конструкциясида чигит камерасига чигитларни бир текисда
етказиш учун момиқ ажратиш даврида чигит валигинииг зичлигига қараб чигит
камерасига тушадиган чигит миқдорини кўпайтирадиган ѐки камайтирадиган
механизмлари булган махсус таъминлагич ўрнатилган.
Чигитлар момиғи маълум даражада олингандан кейин, улар айланаѐтган
валикдан ажралиб, колосник устига тушади, сўнгра пастга сирпаниб, тароқ ва
колосниклар орасидан ўтиб, йиғиш конвейерига тушади ва навбатдаги ишлов
бериш машиналарига юборилади.
Линтернинг иш унуми чигитларнинг иш камерада туриш вақтига
бевосита боғлиқ[3]:
(1)
бу ерда: Q — линтернинг чигит бўйича иш унуми, кг/соат: M — чигит
валигининг массаси, кг; t — чигитнинг камерада бўлиш ўртача вақти, с; T1, —
чигит валигининг ўртача туклилиги, %; T0— камерага тушадиган чигитлар
туклилиги, %;
ни К орқали белгиланса,
(2)
Линтерлаш жараѐнида линт олиш фоизи ўзгармас бўлганда К ни ўзгармас
миқдор деб ҳисоблаш мумкин, шу сабабли линтернинг иш унумини оширишга
чигит валигининг массасини M кўпайтириш ѐки унинг массаси ўзгармаганда
чигитларнинг камерада ўртача туриш вақтини камайтириш орқали эришиш
мумкин.
Колосниклар билан чигит тароғи орасидаги масофа линтернинг иш унуми
ва ишлаб чиқарилаѐтган момиқнинг сифатига катта таъсир қилади. Бу масофа
қисқартирилса, чигит валигинииг зичлиги кўпайиб чигит буйича иш унуми
камаяди. Аксинча, бу масофа катталашса момиқ олиш фоизи камайиб,
линтернинг чигит бўйича иш унуми кўпаяди. Бу тескари пропорционаллик
мавжуд 5ЛП линтер ускуналарининг технологик камчилигидир. Шунинг
сабабли, чигитлардан момиқ ажратишни самарадорлигини ошириш учун
274
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
линтер ишчи камерасида момиғи олинган чигитларни чиқиб кетишини ва
момиқ олиш фоизини мўтадиллигини таъминловчи технологияни яратиш зарур.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. «Пахтани дастлабки ишлашнинг мувофиқлаштирилган технологияси»,
(ПДИ 30-2012). Тошкент 2012 й.
2. Соҳавий меъѐрлар ПДИ- 45, ПДИ -48.
3. Ғ.Ж.Жабборов, Т.У.Отаметов, А.Хамидов ―Чигитли пахта дастлабки
ишлаш технологияси‖. // -Тошкент. ―Ўқитувчи‖ 1987 й.
ҚИШЛОҚ ҲЎЖАЛИК МАҲСУЛОТЛАРИНИ ҚУРИТИШНИНГ
САМАРАДОР ҚУРИЛМАСИНИ ЯРАТИШ ВА РЕСПУБЛИКА ФЕРМЕР
ВА ДЕҲҚОН ХЎЖАЛИКЛАРИГА ЖОРИЙ ЭТИШ
талаба Х.Хамраев, ўқитувчилар Н. Қурбанов, М. Абдураззақова
(НамМТИ)
Бугунги кунда қишлоқ ҳўжалик маҳсулотлари турларини кенгайтириш
ва аҳолини экологик жиҳатдан ҳавсиз озиқ-овқат маҳсулотлари билан
таъминлаш долзарб масалалардан бирига айланиб бормоқда. Қишлоқ
ҳўжалик маҳсулотларини кам сарф ҳаражатлар билан етарли миқдорда
сифатли қуритувчи энергия тежамкор такомиллаштирилган қурилмани ишлаб
чиқиш.
Қишлоқ ҳўжалиги махсулотларини қуритиш қурилмасини фермер ва
деҳқон хўжаликларига жорий этиш хамда кичик тадбиркорларга
боғдорчиликни ривожлантириш учун тавсия қилинади.
Тайѐрланган қуритиш қурилмасини, мева-сабзавотларни қуритишга
қўлланилганда сифатли маҳсулотлар олишга эришилди. Бу қурилмани жорий
қилиш орқали аввалги табиий қуритиш усули билан олинаѐтган маҳсулотларига
нисбатан вақт ва маҳсулот сифати бўйича самарадорликка эришилди. Мевасабзавотларни
конвектив
қуритиш
қурилмаси
мавжуд
қуритиш
қурилмаларидан фарқи унинг иссиқ ҳаво оқимига қарама-қарши ҳаракати
давомида қуритиш жараѐни жадаллашади. Твсия этилаѐтган айланма конвектив
қуритгичнинг иқтисодий самарадорлик 65-70% ни ташкил қилади.
Қишлоқ хўжалик махсулотларини қуритиш учун тайѐрланган
қурилманинг тажриба нусхаси тайѐрланган бўлиб ушбу қуритиш қурилмасини
афзаллик томонлари шундан иборатки, ҳозирда мавжуд қурилмаларга нисбатан
самарадорлиги юқори бўлиб қишлоқ жойларида ҳам ишлатиш имкониятига эга.
Иссиқлик энергияси манбаи сифатида кўмир, газ ва электр энергияларидан
фойдаланиш мумкин. Хом-ашѐ таркибида намликни сиқиб чиқаришда қуйидаги
(1) тенгламалардан фойдаланилади: буғланган намликнинг микдори W (%)
аниқланади:
W G1 G2
(1)
бу ерда G1 - нам материални массаси, кг/с; G2 - қуруқ материалнинг массаси,
кг/с;
275
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Юқоридаги тенгламадан келиб чиқиб қуритгич конструкциясининг
иситиш юзаси, хаво сарфи, солиштирма сарф миқдорларини асослаб олишда (1расм) харакат режимларига боғлиқ бўлади.
а)
б)
1-расм. а) Ишчи модули ҳаракатланувчи конвектив қуритгиш қурилмасининг
чизмаси; 1-корпус, 2-паддон, 3-калорифер, 4-узатма, 5-иссиқлик энергияси
узатиш камераси, 6-ҳаракатланувчи модул. б) Қуритиш қурилмасининг
қоплама қисми.
Шу билан бирга ишчи модулни харакатлантирувчи механизм ѐрдамчи
қурилмаларига боғлиқ ҳолда асосий параметрлари ҳисобланади:
хаво сарфи (1) тенгламаси ѐрдамида аникланади:
L
W
x2 x0
(2)
ҳавонинг солиштирма сарф миқдори:
l
1
x2 x0
(3)
қуритиш учун кетган иссиқлнк сарфи қуйидаги тенглама билан аниқланади:
(4)
Q q W
бу ерда q - солиштирма иссиқлик сарфи
q
I 2 I1
x2 x0
(5)
бу ерда I1 I2 - ҳавонинг қуриткичга кириши
ва чиқиши вақтидаги энталпиясининг
қиймати (кЖ/кг) I-x диаграммадан (2-расм)
аниқланади.
2-расм. I-x диаграмада назарий
қуритиш жараѐнининг график
тасвири.
Асосий адабиѐтлар
1.Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Закиров С.Г. Кимѐвий технология
асосий жараѐн ва қурилмалар. - Т.:Шарқ, 2003. - 644 б.
276
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2.Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Исматуллаев П.Р. Кимѐ ва озиқовқат саноатларининг жараѐн ва қурилмалари фанидан ҳисоблар ва мисоллар. Т.: НИСИМ, 1999. - 351 б.
3.Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Исматуллаев П.Р., Зокиров С.Г.,
Маннонов У.В. Кимѐ ва озиқ-овқат саноатларнинг асосий жараѐн ва
қурилмаларини ҳисоблаш ва лойиҳалаш. - Т.: Жахон, 2000. -231 б.
4.Павлов К.Ф., Романков П.Г., Носков А.А. Примеры и задачи по курсу
процесси аппарати химической технологии.-М.-Л.:Химия, 1983.- 576с.
5.Салимов З.С. Кимѐвий технологиянинг асосий жараѐнлари ва
қурилмалари.: Олий ўқув юрт.студ. учун дарслик. Т. 1. –Т.: Ўзбекистон, 1994.366 б.
6.Салимов З.С. Кимѐвий технологиянинг асосий жараѐнлари ва
қурилмалари.: Олий ўқув юрт.студ. учун дарслик. Т. 2. –Т.: Ўзбекистон, 1994.266 б.
NAMANGAN SHOLG‟OMINING FITOKIMYOVIY TAXLILI
N.Axmedova(talaba), S.Mamatkulova(kat. o‟qituvchi), Z.Otaxanova(o‟qituvchi),
Sh.V.Abdullayev(k.f.d., prof), O.Abdilalimov (k.f.n., dots)
Namangan Davlat Universiteti
Mahalliy Namangan (Namanganskaya mestnaya) xalq seleksiyasi navi
1949- yildan Andijon, Namangan, Farg‘ona va Toshkent viloyatlari bo‘yicha Davlat
reestriga kiritilgan. Ertapishar nav. Bargi qirqilgan, rangi yashil, tuksiz. Ildizmeva
shakli yassi yumaloq, ba‘zan konussimon, eti tig‘iz, po‘sti va etining rangi oq, ayrim
paytlarda och sariq, yon ildizlari ko‘p, tuproqqa to‘liq botadi. Hosildorligi 1987-1988
yillarda Orjonikidze navsinash shoxobchasida gektaridan 41-42 tonnani tashkil etgan.
Ildizmeva vazni 138-140 g, ta‘mi 4,5 ball. Sersuv. O‘suv davri 54-60 kunni tashkil
etadi. Boshqa sabzavotlar ichida sholg‘om tarkibida uglevodlar miqdori ko‘pligi bilan
ajralib turadi. Uning ildizmevasidagi minerallar tarkibi ham xilma-xil. Sholg‘omda
kalsiy va kobalt tuzi bo‘lib, juda zarur bo‘lgan B vitaminining sintezida qatnashadi.
Sholg‘om temir va magniyga boy, temir organizmdagi qon yurishini normallashtirsa,
magniy yuqori qon bosimini pasaytirishga yordam beradi. Sholg‘omdagi kletchatka
va organik kislotalar ayniqsa foydalidir, uning pishirilgan 100-150 g ildiz mevasini
och qoringa ist‘emol qilinsa ichak peristaltikasini kuchaytiradi. C vitaminining ta‘sir
qilish samaradorligini oshiradi va uning yaxshi o‘zlashtirilishiga yordam beradi,
modda almashinuvini yaxshilaydi, qondagi xolestirinning miqdorini pasaytiradi.
Sholg‘omning betanin moddasi chorva mahsulotlari va o‘simlik oqsillarini
parchalashga, ularni yaxshi o‘zlashtirishga yordam beradi hamda xolinning tashkil
topishda qatnashadi. Ma‘lumki xolin jigar hujayrasining hayotchanligini oshiradi va
yog‘ bosishdan saqlaydi. Sabzavotlar ichida yod miqdori bo‘yicha sholg‘om tengi
yo‘q, shuning uchun u aterosklerozda juda foydalidir. Pektin moddasi sabzi, hatto
olmaga nisbatan ham sholg‘omda ancha ko‘p.
Vitamin C miqdori bo‘yicha sholg‘om kartoshkadan qolishmaydi, unda B 1 B2 va
PP vitaminlari ham mavjuddir. Sholg‘omning ildiz mevasi uzoq vaqt saqlanganda
ham ozuqalik sifatini, ta‘mini va shifobaxsh xususiyatini yo‘qotmaydi. Sholg‘om
277
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ayniqsa, uning yosh ildiz mevalari turli moddalar bilan ifodalovchi (C, E vitaminlari,
A provitamini, pigmentlar, flavainoidlar, efir moylari, mis, rux, marganes, selen
tuzlari va boshqlar) va hujayra devorlaridan lipidlarlarning erkin radikal oksidlanishi
(ko‘pgina aterosklerotik va onkologik kasalliklar hamda bevaqt qarishga sabab
bo‘luvchi) sekinlashtirish va bartaraf qilishda muhim rol o‘ynovchi antioksidantlarga
boy hisoblanadi. Antioksidant faolligi bo‘yicha sholg‘om ko‘pgina sabzavotlardan
ustun turadi. Efir moyi tarkibida fenilpropen guruhi birikmalari: sis-metil izoevgeno,
trans-metil izoevgenol. Sholg‘om bargida indol-3-karbinol flavanoidi mavjud.
Namangan viloyatida o‘stirilgan sholg‘omning fitokimyoviy tarkibi quyidagi
usullarda bajarildi: Sholg‘om ildiz mevasi 82%li etil spirtida ekstraksiya qilindi.
Bunda spirt bilan ildiz meva nisbati 100:300 bo‘lishi kerak. So‘ngra ekstraktimiz 9095 ml ga yetguncha bug‘latildi. Qog‘oz xromatografiyasiga qo‘yish uchun biz
butanol:piridin:suv 6:4:3 sistema tayyorladik. Bundan tashqari polisaxaridlarning
gidroliz mahsulotlarini qog‘oz xromatografiyasida o‘rganishda quyidagi
sistemalardan foydalanadi.
1. Butanol : Etanol : Suv 4:1:5
2. Etilatsetat : Sirka kislota : Chumoli kislota : Suv 18:3:1:4
3. Benzol : Butanol : Piridin : Suv 1:5:3:3
4. Butanol : Sirka kislota : Suv 4:1:5
Xromatografiya qog‘oziga glyukozani va fruktozani ayrim ayrim qog‘ozlarda
aniqladik bunda qog‘ozga sholg‘om ekstraktimiz va glyukoza, fruktozalar guvoh
eritmalari tegishlicha tomizildi, kameraga 1-1.5 soatga qo‘ydik. Shundan so‘ng olib
quritish shkafida quritib A qog‘ozga mochevina reaktividan , B qog‘ozga esa anilin
ftalid reaktividan sepdik. Mochevina reaktivi faqat ketozalar, ketoza saqlovchi
oligosaxaridlarni,
anilin
ftalid
esa
aldopentozalarni
(qizil
dog‘),
aldogeksozalarni(jigarrang dog‘) ko‘rsatadi. Ushbu jarayon orqali sholg‘om
tarkibidagi fruktoza va glyukoza aniqlandi.
Pektin moddalar ajratib olishda qoldiq 1%li shavel va oksalat ammoniy
eritmasida ekstraksiya qilinadi. 100 gr qoldiqni 300 ml 1%li shavel va oksalat
ammoniy eritmasida suv hammomida 70-800 C da 2 marta ekstrasiya qilinadi.
So‘ngra filtrlanib rotorda bug‘latiladi va dializ qilinadi. Dializda kislotalar suvga
chiqib qoladi. Shuning uchun u suyulib qoladi. Dializdan olinib bug‘latiladi va 96 %
li spirtda cho‘ktiriladi, so‘ngra xovonchaga solinib qurutish shkafida quritiladi.
Quritilgandan so‘ng poroshok holida pektin olinadi.
Sholg‘om yer ustki qismidan tayyorlangan xloroformli ekstraktdan 4 ml olib
probirkaga ustiga 2 ml konsentrlangan sulfat kislota qo‘shildi. Shunda avval
qizg‘ish ko‘k, so‘ngra binafsha rang hosil bo‘ldi. Keyinroq suyuqlikning rangi sekin
asta qoraydi. Bu esa sholg‘om yer ustki qismi tarkibida A vitamini bor ekanligidan
dalolat. Chunki adabiyotlardan ma‘lumki, A vitaminnig xloroformdagi eritmasi
konsentrlangan sulfat kislota bilan qizil rang hosil qiladi.
Sholg‘om yerustki qismidan tayyorlangan suvli ekstraktdan 6 ml olib stakanda
ustiga 10 tomchidan qizilqon tuzining 5 % li eritmasidan va 3 ml KOH ning 30 % li
eritmasidan quyildi, chayqatildi va qizdirildi. Qizdirish natijasida suyuqlik sariq
rangga kirdi. Demak sholg‘om yer ustki qismi tarkibida B1vitamini bor ekan. Chunki
bu reaksiyada tiamin tioxromga o‘tadi.
278
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Stakanga xlorid kislotaning 20 % li eritmasidan 4 ml solib, ustiga 4 ml
sholg‘om yer ustki qismidan tayyorlangan suvli ekstraktdan qo‘shildi. So‘ngra
suyuqlikka no‘xatdek Zn metali parchasi tashladik. Natijada vodorod ajralib chiqdi.
Suyuqlik qizil rangga kirdi, bir ozdan so‘ng suyuqlik rangsizlandi. Demak sholg‘om
yer ustki qismi tarkibida B2 vitamini bor ekan.
Xulosalar
1.Adabiyotlardan ma‘lum bo‘lgan uglevodlar ajratib olindi. Ularning glyukoza
va fruktoza ekanligi xromatografik usul orqali aniqlandi ya‘ni ularning Rf lari
butanol:piridin:suv 6:4:3 sistemada Rf (glyukoza ) 0,50, Rf (fruktoza ) 0.51 Butanol
:Sirka kislota : Suv 4:1:5sistemada esa Rf (glyukoza ) 0,48,Rf (fruktoza ) 0.62
namoyon qildi.
2.А,С,В2 Vitaminlar borligi sifat reaksiyalar orqali aniqlandi.
3. Sholg‘om tarkibidan pektin ham ajratildi.
SCUTELLARIA COMOSA JUZ ЎСИМЛИГИ БИОЛОГИК ФАОЛ
МОДДАЛАРИ
Д.Хайдарова, О.Абдилалимов, А. Бойдедаев, T.Саримсақов, Ш.Абдуллаев
Хозиргача
доривор ўсимликлар оилаларининг флораси, уларнинг
систематик таркиби, ривожланиши ва биологик фаол моддаларига экологик
омилларнинг таъсири ўрганилган лекин, экологик вазият орқали улардаги
биологик фаол моддаларнинг ўзгариши хақида маьлумот етарли даражада
шаклланмаган.[1-3]
Биз томонимиздан Наманган вилояти Порамон кишлоги атрофида ўсувчи
кўкамарон- Scutellaria comosa Juz ўсимлигининг таркибидаги биологик фаол
моддалари текширилди. Бу ўсимлик Ўзбекистонда кенг тарқалган бўлиб , майиюнь ойлари гуллайди, июнь-июль ойларида мевалайди. Тоғларнинг юқори
қисмидаги шағалли тош қояларда ўсади. Тошкент (Могол тоғ), Андижон,
Фарғона ва Самарқанд вилоятларида тарқалган. Умумий тарқалиши. Ўрта Осиѐ
(Тянь-Шань ва Помир Алай тоғлари, Фарғона водийсига яқин минтақалардан).
Жадвалда Наманган вилояти Нанай ва Тўрақўрғон, ҳамда Помир-Алай
тоғларида ўсувчи кўкамарон ўсимлиги таркибидаги биологик фаол моддалари
билан солиштириди.
Scutellaria comosa Juz ўсимлигидан ажратилган флаваноидлар
Нанай Помир-Алай Тўрақўрғон
Апигенин
+
Байкалин
+
+
+
279
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Байкалеин
Вогонин
Вогонозид
+
+
+
+
7 [±)-5,2'-дигидрокси —6,
7,6‘триметоксифлавонон
(-) 5,2‘, - дигидрокси – 6, 7,
8, 6‘-тетраметоксифлавонон
Норвогонин
+
Oроксилозид
Хризин
2‘-оксихризин
Хризин—7—0-глюкуронид +
2-гидроксихризин-7-0глюкуронид
Хризин-7-0+
метилглюкуронид
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
+
Баргида: апигенин, 7-глюкуронид апигенин, лютеолин, 7-глюкуронид
лютеолин, скутеллареин Поясида: хризин,7-глюкуронид хризин, байкалеин,
байкалин, апигенин, 7-глюкуронид апигенин, лютеолин, 7-глюкуронид
лютеолин
Томирида: байкалеин, байкалин, вогонин, вогонозид, норвогонин,хризин,
хризин-7-глюкуронид, 2‘-оксихризин-7-глюкуронид, апигенин,(±) -2‘,5дигидрокси-6,6‘,7-триметоксифлаванон,
(-)-2‘,5-дигидрокси-6,6‘,7,8тетраметoксифлаванон
Хризин флаваноиди кўкамарон ўсимлигининг қуйидагиларидан аниқланган:
S. adenostegia, S. adsurgens, S. alpina, S. amoena,S. araxensis, S. baicalensis, S.
discolor,S. galericulata, S. glabrata, S. grossa, S. indica,
S. orientalis, S. ovata, S. oxystegia, S. phyllostachya, S. polyodon, S. prostrata,
S. pycnoclada,S. scandens, S. scordiifolia, S. sevanensis, S. squarrosa, S. strigillosa,
S. supinа, бу эса хризин кўкамаронлар систематикасида асосий белгилигидан
дарак беради.
HO
O
OH
O
5,7-dihydroxyflavone
Хризин [5,7-дигидроксифлавон]
Таркиби: C15H10O4: 254 т.суюқ.. 290-292°C
УБ: 270, 310 sh; +CH3COONa, 375; +NaOH, 380; +ZrOCl2, 290, 340, 390
Масс: 254 [M]+, 152, 102
280
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ПМР (DMSO-d6): 6.22 (1H, d, J = 2.0, H-6), 6.52 (1H, d, J = 2.5, H-8), 6.93 (1H, с,
H-3), 7.58 (3H, m, H-3‘,4‘,50, 8.30 (2H,m, H-2‘,6‘), 10.90 (1H, с, 7-OH), 12.83 (1H,
с, 5-OH)
13
C ПМР
(DMSO-d6)
C-2
3
4
5
6
163.4
103.6
181.1
161.7
99.1
C-7
8
9
10
1'
164.4
94.2
157.5
104.0
122.9
C-2'
3'
4'
5'
6'
128.2
114.6
162.4
114.6
128.2
Спектрлар маълумотига қараб, тоза моддаларга солиштириб бу флавон 1
хризин эканлиги исботланди [4].
Худди шундай лютеолин ҳам қуйидаги кўкамаронларда аниқланган[4]:
Хулоса
1. Наманган вилояти Парамон қишлоғи атрофида терилган Scutellaria
comosa Juz ўсимлигининг ер устки қисмидан биринчи марта хризин,лютеолин,
β-ситостерин ажратилди
2. Ажратилган
моддаларнинг
тузилиши
адабиѐтда
келтирилган
маълумотлар ва тоза намуналар билан солиштириб хулоса қилинди
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Юсупова Б.,Атаджанов Р.,Тошматов Й., Абдуллаев Ш., Литвиненко В.И.
Флаваноиды корней Scutellaria comosa.// Химия природ.соедин.1995,С.172.
2. Юлдашев М.П., Батиров Э.Х., Маликов В.М. Флаваноиды корней Scutellaria
comosa. .// Химия природ.соедин.1996,№С.610-612.
3. Юлдашев М.П. Флаваноиды надземной части Scutellaria comosa.// Химия
природ.соедин.1999,№2.С.239-240.
4. Каримов А.М., Батиров Э.Х., Маматханов А.У., Сагдуллаев Ш.Ш.
Флаваноиды растений рода Scutellaria L..Ташкент. изд-во ―Fan va
texnologiya‖,2016,180c
OXYTROPIS ROSEA O'SIMLIGI VA BOSHQA O‟SIMLIKLAR
TARKIBIDAGI EFIR MOYLAR TAHLILI.
mag. B.Qoraboyeva, o‟q. A.Boydedayev, prof. Sh.Abdullayev (NamDU)
Oxytropis Leguminosae oilasining muhim guruhidan va Papillionoideaelarning
ham kichik oiladosh turi hisoblanib "Locoweed" nomi bilan ham tanilgan. Dunyoning
ko'plab mintaqalarida taxminan 350 turdagilari tarqalgan. Taxminan 150 turi Xitoyda
topilgan va 80 dan ortiq turlari asosan shimoli-g'arbiy va shimoli-sharqiy qismlarida
tarqalgan.
Oxytropis turidan 127 dan ko'proq moddalar ajratib olingan bo'lib, bu moddalar
quyidagilarni o'z ichiga oladi; flavanoidlar, flavanonlar , xalkogenlar, izoflavononlar,
giroflavononlar, alkaloidlar, saponinlar, lignanlar, efirlar va boshqa moddalar.
Ko'plab o'simliklar xalq tabobatida shamollashni, teridagi shishish yoki g'urralarni
davolashda, qon ketishining har xil turlarini davolashda ishlatilib kelinmoqda. Shu
281
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
bilan bir qatorda u shishishga, antiseptik dorilarga, nevroendokrin tizimi ta'sirlariga,
imunitetni izdan chiqishiga qarshi samaraliligi isbotlangan.
Fitokimyogarlar izlanishlari natijasida alkaloidlar, flavonoidlar, soponinlar,
lignanlar, bug'lanuvchan(beqaror) moddalar polisaharidlar ajratib olingan.
Ushbu o'simlik ustidagi farmakologik tadqiqotlar antiseptik, yallig'lanishga
qarshi, hemostaz, neyroendokrin tizimining ta'siri va immunitetni bartaraf etish
bo'yicha ta'sirlarini ko'rsatdi. Fitokimyoviy tadqiqotlar esa alkaloidlar, flavonoidlar,
saponinlar, lignanlar, uchuvchi moddalar va polisaharidlar ajratib olish mumkinligini
ko'rsatdi.
Efir moylari. Efir moylarining kimyoviy tarkibi 2 ta asosiy kategoriyaga
bo‘linadi: uglevodorod monoterpeni, diterpeni, seskviterpeni, oksidlangan efir,
aldegidlar, lakton, va shu bilan birga ba‘zi oksidlar, fenollar, oltingugurt, azot.
Terpenlar o‘z ichiga ko‘plab citrus moylarida topiladigan limonene, turpentine
moylarida va qarag‘ay moylarida uchraydigan antiseptik pinenni oladi. Seskviterpen
o‘z ichiga moychechak moylarida uchraydigan xamazulen va farnesenlarni o‘z ichiga
oladi. Ular dezinfesiyalovchi va yallig‘lanishga qarshi vosita sifatida qo‘llaniladi.
Bergamot va lavanda tarkibida linalilatsetat, shirin jambilda geranilatsetat uchraydi.
Ular mukammal efirlardir. Xuddi shunday ro‘yxatga boronil, egenil,
lavandulilatsetatlarni kiritish mumkin. Mukammal efirlar tarkibidagi meva ifori
tinchlantiruvchi va fungitsid xususiyatga ega. Adlegidlar tinchlantiruvchi vositadir.
Ular qatoriga sitral, sitronellal va beralni kiritish mumkin. Ular limon iforli moylada
uchraydi. Sitral o‘zining antisepti xususiyati bilan ham ma‘lum. Ketonlar ham xuddi
aldegidlardek o‘tkir hidga ega. Bemorni yuqori nafas olish yo‘llari muammolari
bezovta qilsa, kamfor, karvon, meton va pinokamfon kabi ketonlarni tavsiya qilish
mumkin. Ammo ba‘zi ketonlar toksik hisoblanadi (masalan, tuyon - uni eman,
shalfey, dastarbosh tarkibida uchratish mumkin. Bundan tashqari, toksik ketonlarga
pulegon ham kiritib, uni balchiq yalpizi va buchu ya‘ni Janubiy Afrikada uchraydigan
o‘simlik tarkibida ko‘rish mumkin). Efir moylari tarkibidagi spirtlar toksik
xususiytga ega emas. Ko‘p uchraydigan terpen spirtini atirgul, limon va evkalipt
tarkibidagi sitronellal tarkibida; palisandr va lavanda tarkibidagi geraniol, borneol,
farnesol, mentol, nerol va linalollarda uchratish mumkin. Spirtlar antiseptik va
virusga qarshi kurashish xususiyatiga ega bo‘lib, ular kayfiyatni ko‘taradi deb ham
ta‘kidlanadi. Efir moylarida juda ko‘p oksidlar (askaridol, bisabolol, bisabolon
oksidlari va issop tarkibidagi linalool oksidi) uchraydi. Eng muhim oksidlardan biri
sineol. U evkalipt moylarida ko‘p uchraydi va poliandr, dafna, kajeput (Umbellularia
californica) moylari tarkibida ham katta miqdorda bor. U tibbiyotda balg‘amni
ko‘chirish uchun vosita sifatida foydalaniladi. Quyida aromaterapiyada ishlatiladigan
efir moylaridan bir qanchasi haqida to‘xtalamiz:
Pimenta dioica doimo yashil bo‘lib turadi. Janubiy Amerika va g‘arbiy
Hindistonda uchraydi; tarkibida egenol (barglarida 90%, mevasida 70%), sineol,
fellandren, karyofilen va metil egiinol bor. Muskullar og‘riganda, artritda va
dipressiyada uqalash uchun ishlatiladi. Angelica archangelica- soyabongullilar. Oq
gulli, paporotniksimon bargli, katta ildizpoyali. Moylar uning ildizi va urug‘idan
olinadi va tarkibida pinin, fellandren, limonen, linanlol, borneol uchraydi. Migren,
bronxit, yo‘tal va shamollashga qarshi ishlatiladi. Citrus Bergamia - kichik daraxt.
282
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Mevasi mayda apelsini eslatadi. Meva po‘stidan yog‘ olinadi. Agar teriga surtilsa,
quyosh nurlaridan panada yurish darkor chunki moy yorug‘lik nurlariga toksiklik
xususiyatiga ega. Linalilatsetat va linalollardan iborat. Antiseptik xususiyatlari va
antidepressant xususiyatlari uchun foydalaniladi. Evkalipt va o‘simlik moyi bilan
qo‘shilganda lishay (temiratki), gerpes, suvchechak bilan og‘riganda ishlatiladi.
Borneol – suyuq kamfora deb ham ataladi. Borneol o‘sadigan kamfora daraxtidan
olinadi. Tarkibida terpenlar, seskviterpen, spirtlar, smolalar bor. Stress oqibatlarini
kamaytirish uchun ishlatiladi. 24 Kedr moyi – juda o‘tkir iforli moy. Doimo yashil.
Misrliklar tomonidan atir sifatida va mumiyolashda ishlatilgan. Hozirgi kunda
an‘anviy tibbiyotda ham keng ishlatiladi. Tarkibida karyofillen, atlanton, sedrol,
sedren uchraydi. Asablarni tichlantirish uchun ishlatiladi. Hasharotlarga qarshi
kurashishda ham samarador. Moychechak moyi – bosh og‘rig‘i va uyqusizlikdan
qiynalishda ishlatiladi. Tinchlantiruvchi xususiyati bor, uqalashda ishlatiladi. Quruq
teri uchun foydali. Allergiyasi borlarga foydalanishda ehtiyot choralarini ko‘rish
kerak. Marokko, Rim va Nemis moychechak turlari mavjud.
Tarkibi: pinen, xamazulen, murakkab efirlar, kislotalar, angelin va tiglin
kislotalari. Chinnigul moyi – Xitoyda milloddan avvalgi yillarda ham foydalanilgan.
Tish og‘rig‘idan halos bo‘lishda juda foydali. Juda yaxshi antiseptik. Ovqat hazm
qilishga yordam berishda va og‘riqqa qarshi ishlatiladi. Evkalipt moyi - evkalipt
daraxtining barglari va shoxlaridan olinadi. Moy toksik emasligi bilan ma‘lum
bo‘lsada, uni aslo ichga qabul qilish mumkin emas. U o‘zining yoqimli ifori uchun
atir sovunlarni tayyorlashda, atirlar tayyorlashda, relaksant sifatida ishlatiladi.
Shamollashda burun yo‘llarini tozalashda, shilliq qavatning yallig‘lanishi va sinusit
oqibatidagi gipermiya hollarida foydali.
Geran (yorongul) moyi – juda yoqimli iforga ega. Toksik emas, shuning uchun
ba‘zi ovqat mahsulotlarida ham ifor beruvchi sifatida ishlatiladi. Antidepressant,
antiseptik, funkitsid va qon oqishini to‘xtatish xussusiyatiga ega. Ekzema, psoriaz,
kuyishlar va teri ishqalanishlarini davolashda ishlatiladi. Uning ifori gormonal
muammolar va menstrual muammolarni davolashda foydalaniladi. Tarkibi: geraniol,
linalool, sitronelal, limonin.
Lavanda moyi - Tarkibi: lavandulol, linalilatsetat, linalool, lavandulilatsetat,
terpineol, sineol, limonin va boshqalar. Ovqatlarda aromatizator sifatida, stress
holatini bartaraf etishda, dam oldiruvchi vosita sifatida, menstrual oldi muammolarni
yumshatishda, kuyish va boshqa teri muammolarida foydali. Limon moyi – toksik
emas. Moy darat mevasining po‘stidan olinadi. Tarkibi; 70% limonin, teroinin,
geraniol, linalool, sitronellal, bergamotin va boshqalar. Qon bosimi yuqori bo‘lganda,
anemiya, va artritga qarshi ishlatiladi. Teriga surtilganda, quyosh nuridan ehtioyot
bo‘lish zarur.
Mayoran moyi – homilador ayollar uchun foydalanishga tavsiya qilimaydi.
Qadimda Greklar uni zaharlanishga qarshi (masalan ilon zahriga qarshi antidot),
Rimliklar uni ovqat hazm qilishga yordam beruvchi vosita sifatida ishlatishgan. U
og‘riqni qoldirish va tinchlantiruvchi effektga ega. Sandal moyi – oziq-ovqat
mahsulotlariga ifor berishda, sovunlar va atirlar tayyorlashda, quruq terini
namlantirishda ishlatiladi. Antiseptik va tinchlantiruvchi xususiyatga ega. Toksik
283
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
emas. Afrodisiak ya‘ni insonda o‘ziga bo‘lgan ishonchni oshirish xususiyatiga ega.
Tarkibi: 90% santalol va boshqlar.
Timian (toshcho‘p) moyi – antiseptik va ishtahani ochish xususiyatiga ega.
Depressiya holatlarida foydali. To‘g‘ridan to‘g‘ri teriga surtilishi yoki homiladorlida
foydalanilishi mumkin emas. Uni hammomdagi suvga bir necha topmchi qo‘shib
ishlatish mumkin.
Oxytropis rosea moyi – antidepressant, tinchlantiruvchi, qon aylanishini
yaxshilovchi, uyqusizlik holatlarini, depressiya va stress holatlarini bartaraf qiluvchi
iforli moydir. U afrodisiak ya‘ni insonda o‘ziga bo‘lgan ishonchni oshirish
xususiyatiga ega.
Adabiyotlar
1. Xolmatov X.X, Axmеdov U.A Farmakognoziya -2 qism.-Toshkent: Fan,
2007.-400 bet.
2. Пўлатова Т.П, Холматов Х.Х. Фармакогнозия амалиѐти -Тошкент: Абу
Али Ибн Сино номидаги тиббиѐт нашриѐти, 2002.-360 бет.
3. Д.А.Муравьева, Фармакогнозия, учебник, М.Медицина, 1991
И.Э.Акопов, Валенейшие отечественные лекарственные растения и их
применение, - Т.Медицина, 1986.
SCUTELLARIA COMOSA ЎСИМЛИГИ ИРИДОИДЛАРИ
А. Бойдедаев, Д. Хайдарова, Ш.Абдуллаев, Р.Дехқонов,
Ф.Абдуғаппорова, Т.Саримсоқов (НамДУ)
Кўкамарон ўсимлиги Scutellaria L. (Lamiaceae оиласи) субтропик,
тропик мамлакатларда 360 хили тарқалган. Уларнинг кўпини манзарали,
доривор ўсимликлар сифатида қўлланилади. Биз Янгиқорғон тумани
Поромон қишлоғида ўсган кўкамаронининг барг қисми кимѐвий
тахлилини жадвалда келтирмоқдамиз.
Иридоидлар
–
ўсимликлар
таркибида
монотерпен
гурух
моддалардир, улар ўзининг структурасида қисман гидрирланган
циклопентанпиран системасига эга. Кимѐвий тузилиши жиҳатидан
иридоидлар циклопентан халқаси билан боғланган кислородни ўз ичига
олган олти аъзоли бир халқа билан ажралиб туради.
Иридоидлар (ѐки псевдоиндиканлар) -бу циклопентанпиран гурухли
монотерпенлардир, уларнинг номи иридодиаллар билан боғлиқ, улар дастлаб
Iridomyrmex гурух чумолилардан олинган. Псевдоиндикан номланиши асосан
кислотали мухитда кўк ранг пайдо бўлганлиги билан боғлиқдир.
Иридоидлар билан қизиқиш 1835 йили Cornus floridaдaн Корнин
(вербеналин), 1848 ва 1868 йилларда бўѐқли маренадан Rubia finerotram
284
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
(асперолид) ва Погремка Rhinanthus alectorolophus (аукубин)лар очилишидан
авж олди. 1946 йили П.Каррер ва Н.Шмидглар аукубин ажратишлари бу соҳага
қизиқишни яна оттирди. Қадимдан олимлар аниқладиларки қайси ўсимликда
иридоид гликозидлар бўлса улар қуруқ ѐки нам ҳолатида қора доғлар пайдо
қилар экан. Бунинг сабаби гликозидлар ферментатив парчаланиб агликонга
айланар улар эса қорамтир-қизғиш пигментларда полимерланиб ҳар хил оралиқ
махсулотлар ҳосил қилар экан [1].
Иридоидлар кўпгина ўсимликлар таксономия масаласини ечишда
хемосистематик белги ҳисобланмоқда. Бунда иридоид моддаларнинг
оксидланиш даражаси катта аҳамиятга эга, турнинг эволюциясида уларнинг
кўпайиши тасдиқланган. Умуман ўсимликларда иридоидларнинг синтез
бўлиши уларнинг ўт ейдиган ҳайвон, ҳашаротлардан ҳимоя қилиш учун ва
микроорганизмлар билан зарарланмаслик учун синтез бўлади. Шу сабабли
каратиноид ѐки флаваноидларга нисбатан иридоидли доривор ўсимликлар узоқ
сақланганда, термик ишлов берганда барқарор ва парчаланмайди. Бактероцид
ва антиоксидловчи хоссалари ҳисобида иридоидлар табиий консервант
сифатида қўлланилиши мумкин.
Тоза холда иридоид гликозидлар рангсиз кристалл моддалардир
(айримлари аморф) моддалар суюқланиш температураси 50 °С дан 300 °С гача.
Кўпчилиги сувда енгил эрийди, қуйи спиртларда, қуйи спиртлар сувли
эритмаларида ва ацетонда ҳамда этилацетатда яҳши эрийди. Айрим иридоидлар
(одонтозид), сувда қийин эрийди лекин озгина яхшироқ, этилацетатда ѐмон ѐки
бутунлай эримайди. Ҳаво кислороди таъсирида осон оксидланади.
Иридоидлар кўпинча тахир таъмга эга ва ўзига хос таъсирга эга: кислота
ѐки ферментлар таъсирида ҳаво кислороди иштирокида иридоид-гликозидлар
осон гидролизланадилар, гидролиз махсулотлари эритмани кўк ѐки кўк-фиолет
рангларга бўяйди, кейинчалик фиолет-қорамтир чўкма ҳосил қилади [2].
Scutellaria comosa ўсимлигининг илдиз ва барг қисмини гександаги
эритмасидан олинган биологик фаол моддалар ўсимлик миқдорига нисбатан
унум миқдори қуйидаги 1-жадвалда келтирилган [3].
1-жадвал
Scutellaria comosa ўсимлигининг барг қисми гександаги эритмасининг
кимѐвий таркиби
№
Номи
Брутто Туриш Уну Структура формуласи
№
формул вақти ми
аси
1
2
3
1(S)-4-Isopropenyl-1methylcyclohexene
C10H16
6.989
12.29
2
n-Dodecane
C12H26
12.123
1.23
35-methyl-2-(1methylethylidene)-
C10H15O
13.427
8.58
285
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
4
Tricyclo[4.4.0.02,7]
dec-3-ene,1,34
dimethyl-8-(1methylethyl)-,
(1R,2С,6С,7С,8С)5n-Heptadecane
C15H23
17.731
1.66
C16H34
18.512
1.98
19.090
52.64
20.135
4.26
3,3,7,7-Tetramethyl85-(2-methyl-1C15H24
propenyl)tricyclo[4.
1.0.02,4]heptane
21.451
1.15
9
n-Hexadecane
24.580
3.10
5
6
7
8
9
(1R,9С)-8methylen-4,11,116trimethylC H
bicyclo[7.2.0]undec- 15 24
4-ENE(lCaryophyllene)
1,4,8 Cyclounde7catriene,2,6,6,9C15H24
tetramethyl-,
(1E,4E,8E)-
C16H34
Хозирга қадар кўкамаронларнинг биологияси, тарқалиши, кимѐвий
тахлили, дориворлик хусусиятлари ва ишлатилиши яхши ўрганилган. Лекин
улар таркибидаги иродоидлардан самарали фойдаланиш каби массалалар ўз
ечимини тўлиқ топгани йўқ. Бу ишлар назарий ва амалий томондан катта
ахамият касб этади.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1. Мақсудов.М.С., Укарова.Р.У., Саатов.З ―Иридоиды из Catalpa
bignonioides‖ Химия природ, соедин, 1995. С.763-764.
2. Ш.В.Абдуллаев, Х.М.шохидоятов, М.Ж.Раҳматова, Н.Умарова. Табиий
бирикмалар кимѐсидан практикум. (услубий қўлланма) 2010. 131-бет.
3. Каримов А., Юлдашев М.П., Ботиров Э.Х. Флавоноиды Scutellaria
haemtochlora Juz. и Scutellaria ocellata Juz. Химия растит. Сырья. 2012. № 3.С.
101-105.
286
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ЧИГИТЛИ ПАХТА ТАРКИБИДАГИ МАЙДА ИФЛОСЛИКЛАРНИ
ТОЗАЛАШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШГА ҚАРАТИЛГАН
ТАДҚИҚОТ ТАҲЛИЛИ
aссистент Д.А. Жўраев, 1-курс талабаси А.А. Имомқулов
(Тошкент давлат техника университети Термиз филиали)
Чигитли пахтада учрайдиган аралашмалар келиб чиқиши жиҳатидан
органик ва минерал қўшилмалар бўлади. Органик жисмларга ғўза тупининг
қисмлари-барг, шохчалар, чаноқ паллалари, гул барглари, мева бандлари ва
бошқа ўсимлик қисмлари (ғумай ва бошқа бегона ўтлар) киради. Минерал
қўшилмаларга тош, қум, тупроқ, кесак ва ҳакозалар киради.Чигитли пахтада
бўладиган ифлос аралашмалар ўлчами жиҳатидан шартли равишда икки
гуруҳга бўлинади: майда ва йирик ифлосликлар. Майда ифлосликлар гурухига
ўлчамлари 10 мм. дан кичик бўлган ва йирик ифлосликлар гуруҳига ўлчамлари
10 мм. дан катта бўлган ифлосликлар киради.
Ҳозирги кунда пахта тозалаш саноати корхоналарида чигитли пахтани
майда ифлосликлардан тозалашда асосан 8та қозиқчали барабанли 1ХК
русумли тозалагичлар ва ЕН178 қозиқчали блоклар ишлатилмоқда. 1ХК
русумли майда ифлосликлардан тозалаш ускунасининг технологик жараѐн
схемаси берилган.
1ХК
1-расм.
русумли
тозалаш ускунаси
1-бошланғич қозиқчали барабан ЕН.178.01; 2-устун; 3-қозиқчали барабан
ЕН.178.02; 4-устун; 5-бункер.
1ХК русумли чигитли пахтани майда ифлосликлардан тозалаш
машиналарида қозиқчали барабанлар орқали чигитли пахта бўлакчалари тўрли
сирт устига урилиши натижасида ундаги ифлос қўшилмалар ажралади ва тўрли
сирт тешиклари орқали ташқарига чиқиб кетади. Ускунанинг ҳақиқий иш
унумдорлиги қуйидаги тенглама орқали ҳисобланади.
3,6 L F X
Q
T
Бу ерда; L – тўрли юза узанлиги, мм;
F - титиладиган пахтанинг кўндаланг қирқим юзаси,м2
х - чигитли пахтанинг зичлиги, кг/м3;
= 0,250,30 - тўрли сетка сиртидан фойдаланиш коэффициенти;
- тозалагичдан фойдаланиш коэффициенти, =0,30,35;
Т - чигитли пахтанинг тозалагич ичида туриш (бўлиш) вақти, сек.
287
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2-расм. Қозиқчалар орасида чигитли пахта ҳаракатланиши ва барабандаги бўш
зона.
Бу ускуналарнинг асосий камчиликлардан бири, бу тўрли юзанинг фойдали
коэффициенти, яъни ифлосликлар ажралиш зонаси камлигида. Бу кўрсатгич
мавжуд 1ХК =0,250,30 - тўрли сиртдан фойдаланиш коэффициенти пастлиги
тозалаш ускунасининг камчиликларидан бири бўлиб келмоқда.Чигитли пахта
таркибидаги майда ифлосликларни тозалаш самарадорлигини ошириш учун
янги инновацион тозалаш ускунасини конструкцияси таклиф қилинмоқда.(3расм)
Лаборатория ускунасида тозалаш жараѐни амалга ошадиган ишчи
қисмининг эни 300 мм, қозиқчали-планкали барабанлар вертикал тарзда
ўрнатилган. Тўрли юза ва бошқа элементлар унинг ѐн қисмига маҳкамланган.
Инновацион тозалагичнинг янгилиги тозалаш жараѐни кечадиган тўрли
юзанинг ѐй узунлиги максимал тарзда бўлишига эришилди.
Чигитли пахта
3-расм. Вертикал усулда чигитли пахтани майда
ифлосликлардан.тозалайдиган ускунанинг схемаси
1 - таъминлагич: 2 – қозиқчали барабан; 3 – тўрли юза; 4 – шнек.
Вертикал тозалагичдан ўтган чигитли пахта таркибидаги ифлослик
миқдорига тўрли сетка юзаси, чигитли пахта ифлослиги ҳамда ускунанинг иш
унумдорлиги таъсирини ўрганиш мақсадида тўлиқ факторли тажриба ўтказиш
услубида ўрганилди.
Тўрли сетка юзаси - а1
288
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Тўрли сетка юзаси катталашиши майда ифлосликлардан яхши тозалашга
олиб келади. Шу сабабли тўрли сетка юзани тажрибаларда максимал 0,8 м2
минимал 0,4 м2 бўлган ҳар ҳил вариантлари танлаб олинди.
Чигитли пахта таркибидаги майда ифлосликлар - а2
Ифлосликлар технологик талабларга кўра жинлаш ускунасига
келаѐтганда ўртача 2% дан ошмаслиги керак. Ғарамлашда турган ҳар ҳил
ифлосликдаги чигитли пахтани бир ҳил кўрсаткичларга олиб келиш жуда
мураккаб масалалардан ҳисобланади. Шунинг учун келаѐтган пахтани
такомиллаштирилган
ускуна орқали чиққан чигитли пахта таркибидаги
ифлосликни аниқлашда мухим хисобланади, яъни киришда 5,5% дан 16,7%
бўлган кўрсаткичларда ифлосликлар текширилди.
Инновацион тозалагичнинг иш унумдорлиги - а3
Пахта тозалаш корхоналарида ишлаб чиқаришга бир ҳил меъѐрда чигитли
пахтани бера олмаганлиги ҳамда ҳар бир ускунага келадиган пахта
маҳсулотлари массаси хар ҳил бўлганлиги сабабли ускунага бериладиган иш
унумдорлиги ўзгариб тўриши илмий асосланган. Олиб борилган амалий
изланишларимизда уснунанинг иш унумдолигини минимал 0,5 тонна/соат
максимал 1,17 тонна/соат қилиб танлаб олинди.
Хулоса: Лаборатория ускунасида олиб борилган кўп факторлар орқали
олинган натижаларни ишлаб чиқариш ускунасини ишчи қисмларини ва
геометрик параметрларини танлашда ҳамда рационал қийматларини аниқлашда
қўл келади ҳамда инновацион тозалаш ускунасини амалда жорий қилиш учун
тавсиялар ишлаб чиқишда фойдаланиш имконини беради.
Адабиѐтлар.
1. А.Е.Лугачев, А.М.Салимов. Технология первичной обработки хлопка.
Методическое пособие. Т.:ТИТЛП, 2011.
2. Б.М.Мардонов. Пахта саноати технологияси жараѐнларини моделлаштириш.
Маъруза матни. 1-қисм. Т.ТТЕСИ. 2014 й.
3. G.I.Miroshnichenko ―Fundamentals of designing cotton primary processing
machines‖. M. Machine Building, 1972, рр.143.
4. Application No. FAP 20170134, Cotton Gathering Unit, Intellectual Property
Agency of the Republic of Uzbekistan 27.11.2017.
TARKIBIDA FLAVONOIDLAR TUTGAN AYRIM O`SIMLIKLAR
F.F.Xoshimov(NamMTI), A.A.Nodirov , A.Abdulhayev (NamDU)
Flavonoidlar o‘simlik xayotida xar xil muhim vazifalarni bajaradi dеgan fikrlar
bor, masalan: Flavonoidlar o‘simlik gulini shakllanishida ishtirok etadi, bu esa o‘z
navbatida hashoratlarni o‘ziga jalb qilib gullarni o‘z paytida changlanishiga yordam
bеradi. O‘simliklarni o‘sishini tartibga solib turadi.
O‘simliklarning kasallikka chidamliligini oshiradi. Masalan ,no‘xot o‘simligi
bargiga zamburug‘lar tushsa - Fizеtin flavonoidi o‘simlik bargida xosil bo‘ladi.
O‘simlik to‘qimalarida kеtadigan oksidlanish - qaytarilish jarayonida
flavonoidlar faol ishtirok etadilar dеgan va boshqa qator fikrlar xam mavjud.
289
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
O‘simlik to‘qimalarida ayrim flavonoidlarning to‘planishi ko‘p jihatdan shu
o‘simlikning turiga, avlodiga, oilasiga bog`liqdir. Albatta o‘simlikni o‘z vatanidan
boshqa yerlarga, boshqa sharoitlarga ko‘chirganda flavonoidlarni ko‘p yoki kam
to‘planishiga, suv, xavo, quyosh nuri, еrning mеnеral tarkibi va boshqa ko‘p faktorlar
ta'sir qiladi. Shuning uchun aniq flavonoid saqlovchi o‘simlik qaysi gеografik joydan
bеrilganligiga qarab faqat analizlardan kеyingina tibbiyotga ishlatishga ruxsat
bеriladi.
Flavonoidlar asosan P vitamin ta'siriga ega bo‘lib, qon tomirlarning
o‘tkazuvchanligini, yaxshilaydi, mo‘rtligini kamaytiradi. Ba'zi flavonoidlar o‘t va
siydik haydash xossasiga ega. Flavonoidlar shuning uchun ayrim vaqtlarda qon
bosimini pasaytiruvchi, tinchlantiruvchi sifatida xam ishlatiladi. Flavonoidlar
saqlovchi dorivor o‘simliklarni topish, ularni himoyasini, farmakologiyasini o‘rganib,
tibbiyotga tatbiq qilishda O‘zbеkistondagi qator ilmiy tadqiqot institutlaridan
masalan: O‘zbеkiston Fanlar Akademiyasiga qarashli O‘simlik moddalar ximiyasi
institutidagi kumarin va flavonoidlar ximiyasi laboratoriyasi olimlari, Bioorganik
kimyo instituti olimlari, ToshDU Tabiiy birikmalar ximiyasi muammolar
laboratoriyasi olimlari, Toshkеnt Farmatsеvtika instituti olimlari, Namangan Davlat
universiteti olimlari xamda Rossiya, Ukraina, Gruziya olimlari katta hissa
qo‘shganlar.
Flavonoidlar saqlovchi dorivor o‘simlik va maxsulotlar o‘zlarining fiziologik
ta'siriga ko‘ra quyidagi guruxlarga bo‘linadilar.
I. Tarkibida P vitamin xususiyatiga ega flavonoidlar saqlovchi dorivor
o‘simliklar: Yapon soforasi.
II. Tarkibida tinchlantiruvchi xususiyatga ega bo‘lgan, yurak - qon tomir
kasalliklarida qo‘llaniluvchi dorivor o‘simliklar: Do‟lana turlari, Arslon quyruq
turlari, Baykal ko‟kamaroni.
III. Tarkibida K vitamin saqlovchi va qon to‘xtatuvchi xususiyatga ega
bo‘lgan dorivor o‘simliklar: Achchiq taron, shaftoli, bargli taron, qushtaron.
IV. Tarkibida o‘t haydovchi xususiyatga ega bo‘lgan va mе'da - ichak
kasalliklarda qo‘llaniladigan flavonoidlar saqlovchi dorivor o‘simliklar:
Bo‟znoch, dastarbosh, ittikanak, qizilpoycha.
V.Tarkibida antotsianlar saqlovchi hamda siydik haydovchi dorivor
o‘simliklar: Ko‟k bo‟tako‟z, uch rangli binafsha, qiriq bo‟qim.
O‘simlik to‘qimalarida ayrim flavonoidlarning to‘planishi ko‘p jihatdan shu
o‘simlikning turiga, avlodiga, oilasiga bog`liqdir. Albatta o‘simlikni o‘z vatanidan
boshqa yerlarga, boshqa sharoitlarga ko‘chirganda flavonoidlarni ko‘p yoki kam
to‘planishiga, suv, xavo, quyosh nuri, yerning mеnеral tarkibi va boshqa ko‘p
faktorlar ta'sir qiladi. Shuning uchun aniq flavonoid saqlovchi o‘simlik qaysi
gеografik joydan bеrilganligiga qarab faqat analizlardan kеyingina tibbiyotga
ishlatishga ruxsat bеriladi.
Fоydаlаnilgаn adabiyotlar
1. Xolmatov H. X., Ahmedov O`. A. „Farmakognoziya―, Toshkent, 2007 y.
2. Musaev B. S. Agrokimyo. Toshkent, 2001.
3. Р.Л.Хазанович, Н.З.Алимходжаева, Курс лекций по фармакогнозии
с основами биохимии лекарственных растений, Ташкент "Медицина", 1987.
290
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
4. Xolmatov H. X., Ahmedov O`. A., Xolmatova R. H. Sabzavot, mevalar
va ziravor o`simliklar – ovqatmi yo dorimi. Toshkent. 2011
5. Xolmatov H.X., Do`schanov B.O., Sobirov R.S. Abu Ali ibn Sino
ishlatgan dorivor o`simliklar. Urganch., «Xorazm» nashriyoti, 2003. 175 b.
QISHLOQ XO‟JALIGI MAHSULOTLARINI YETISHTIRISHDA
ISSIQXONA UCHUN INNOVATSION METALL KONSTRUKSIYALAR
ass. O.M. Alimnazarov (Islom Karimov nomidagi Toshkent davlat
texnika universiteti Termiz filiali)
Annotatsiya: Hozirgi zamon talablaridan kelib chiqqan holda,
mamlakatimizda aholi sonining o‘sib borishi sababli oziq-ovqat mahsulotlariga
bo‘lagan talablarini qondirishda qishloq xo‘jaligining o‘rni beqiyos hisoblanib, bu
jarayonda issiqxona xo‘jaligi muhim o‘rin egallaydi. Issiqxonalarni qurishda
mamlakatimizda ishlab chiqariladigan mahalliy xom-ashyolardan foydalanilgan
holda iqtisodiy samaradorlikni oshirish masalalarini ushbu maqolada qisqacha yoritib
berilgan.
Hozirgi vaqtda mamlakatimizda aholining oziq-ovqat mahsulotlari uchun
talabning yuqori darajada o‘sib borayotganini hisobga olib, qishloq xo‘jaligida oziqovqat mahsulotlarini yetishtirish va ularni qayta ishlash uchun zamonaviy innovatsion
usullardan foydalanish talab etiladi. Shu sababli qishloq xo‘jaligida oziq-ovqat
mahsulotlarini qish faslida ham tabiiy ko‘rinishda yetishtirish imkoniyati mavjud.
Issiqxonalarni tayyorlash uchun dastlab o‘lchamlari tanlanadi va o‘lchamlarga
ko‘ra, rentabillik va uning kengligini 12 metrdan ortmasligi va 6 metrdan kam
bo‘lmasligi zarur. O‘lchovni tanlashda kengligi 12 metrdan ortiq issiqxonalar har bir
kvadrat metrlar uchun ko‘tarib turuvchi ravoq yuk ko‘tarishini mustahkamlovchi
tirgak qo‘yish talab etildi. Shu sabali hozirgi vaqtda issiqxonalar uchun ravoqlar
yog‘och va metal konstruksiyalaridan foydalaniladi. Bu esa issiqxona qurish
jarayonida balandlikni hisobga olish talabi yuzaga keladi. Agar balandlik oshirilsa
harorat pasayadi. Bundan tashqari qor yog‘ishi oqibarida issiqxona tepasida ko‘p
miqdorda qor qolib ketsa, uning yig‘ma konstrusiyalariga tushadigan yuklanishlar
ortib ketishi natijasida ularda egilish va ustiga torilgan polietilen plyonkaga zarar
yetkazishi mumkin. Issiqxona poydevorini tayyorlashda karkasning janub tomondagi
devoir tagidan eni 0,4 metrdan va chuqurligi 0,6 metrdan kam bo‘lmagan (chuqurlik
issiqxonaning ichki qismidagi nolli belgiga nisbatan olinadi) uzun chuqur qazish
kerak bo‘ladi. ―[1]‖.
Agar yer sathidagi grunt suvlari massasi bilan gruntdagi qattiq jismlar
massasiga nisbati namlik miqdorining foizlari kelib chiqadi. Bu ko‘rsatkich 30% dan
ortiq bo‘lsa, grunt nam, agar 5% gacha bo‘ladigan bo‘lsa, quruq hisoblanadi. Bu
jarayonda issiqxonada yetishtirilayotgan qishloq xo‘jalik o‘simliklarining suvga
bo‘lgan talabini va ustiga torilgan polietilen plyonkaning ichkaridagi namlikni
tashqariga chiqarmaslik xususiyatini hisobga olsak, issiqxona ichki muhiti o‘rtacha
250 C dan 450 C oralig‘ida bo‘lishini hisobga oladigan bo‘lsak, bu jarayonda
issiqxona metall va yog‘och yig‘ma konstruksiyalarida turli deformatsiyon
o‘zgarishlar yuzaga keladi. Shu sababli yog‘och materialiga qaraganda metal
291
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
materiallarining mustahkamligi yuqori bo‘lganligi uchun asosan metal
materiallaridan ko‘proq foydalaniladi. ―[1]‖.
Issiqxona yig‘ma konstruksiyalarida po‘lat armaturalaridan va alyuminiy
materialidan tayyorlangan simlardan foydalaniladi. Yig‘ma konstruksiyaning yuk
ko‘taruvchanligi, ehtimoliy yog‘ingarchiliklarni hisobga olgan holda, har metr
kvadrat yuza uchun 50 kg bo‘lishi kerak. Shamolga chidamliligi esa soatiga 70 km
dank am bo‘lmasligi lozim, chunki mamlakatimizda shamolning eng katta tezligi
o‘rtacha shu qiymatga teng hisoblanadi. ―[1]‖.
Me‘yoridan ortiq qor yog‘odigan hududlarda issiqxonaning janub qismidagi
burchak nishabligini kattalashtirish zarur hisoblanadi. Tom nishabligi 35 0 ni tashkil
etadi. Qishda quyosh ufqdan uncha baland holatda bu nishablik quyosh energiyasi
tushushining eng maqbul yechimi bo‘lishini ta‘minlaydi. Issiqxonaning shimoliy tom
qismining har bir metr kvadratida o‘rtacha 300 kg dan 450 kg gacha og‘irlik to‘g‘ri
keladi. ―[1]‖.
Mamlakatimizda hozirgi vaqtda issiqxona metall yig‘ma konstruksiyalari
uchun konstruksion po‘lat materiallaridan tayyorlangan armatura, truba va
profillardan foydalaniladi. Biroq bunday materiallardan tayyorlangan yig‘ma
konstruksiyalar ichki muhitdagi doimiy namlik natijasida zanglashi va mavsumiy
yog‘ingarchilik ya‘ni issiqxona tom qismida yomg‘ir suvlari va qor to‘planib qolishi
sababli deformatsiyaga uchrashi mumkin. Bu yig‘ma konstruksiyalarning ishlash
muddatini uzaytirish va yig‘ilishi qulay muqobil konstruksiya sxemalarini ishlab
chiqish uchun oddiy sifatli konstruksion po‘larlardan tayyorlangan materiallardan
foydalanilsa, qurilish tannarxi arzonroq bo‘ladi. Konstruksion po‘latlat tarkibiga
ko‘ra 0,6% gacha uglerod, temirning uglerodga to‘yinishi 3FeO+5CO=Fe3C+4CO2Q kkal bo‘ladi, 0,9% gacha marganes, marganesning qaytarilishi esa
MnO+C=Mn+CO-Q kkal bo‘ladi, 0,35% gacha kremniy, 0,06% gacha oltingugurt,
oltingugurtning qaytarilishi FeS+CaO+C=Fe+CO+CaS-Q kkal bo‘ladi va 0,07%
gacha fosfor ya‘ni fosforning qaytishi P2O5+5C=5CO+2P-Q kkal bo‘ladi. Sifatli
konstruksion po‘latlar tarkibiy tuzulishiga ko‘ra esa 0,8% gacha marganes bo‘ladi
va kimyoviy tuzulishi va mexanik xossalarini yaxshilanganligi bilan farqlanadi. Bu
esa metall materialining korroziyabardoshligini va massasining nisbatan yengilligi
hamda eguvchi deformatsiyaga bardoshligi bilan erishish mumkin bo‘ladi. ―[2]‖.
Issiqxona metal yig‘ma konstruksiyalarining nam sharoitda karroziyaga
uchramasligi uchun ularni termik va kimyoviy ishlov beriladi. Material sirtqi
qatlamining kimyoviy tarkibi, strukturasi va xossalarini o‘zgartirish maqsadida unga
ishlov berish jarayoni kimyoviy-termik ishlash deyiladi. Hozirgi vaqtda kimyoviy
aktiv muhit sifatida uglerod, azot, xrom, kremniy, alyuminiy va boshqa elementlar
ishlatiladi. Kimyoviy-termik ishlash turlariga sementetlash, azotlash, sianlash va
boshqalar kiradi.
Sementetlash, po‘lat materiallari sirtqi qatlamini uglerodga to‘yintirish jarayoni
hisoblanib, odatda karbyurizator 70% atrofida pisma komir, qolgani esa
karbonatlardan, masalan, 20-25% bariy karbonat BaCO3 va 10-15% kaltsiy karbonat
CaCO3 dan iborat bo‘ladi. ―[2]‖.
Azotlash, po‘lat materialining sirtqi qatlamini azotga to‘yintirish jarayoni
bo‘lib, tarkibida amiak parchalanishi natijasida atom holatidagi azot ajralib chiqadi
292
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
2NH3=2N+3H2, ajralib chiqqan atom holatidagi azot materialning sirtqi qatlamiga
diffuziyalanadi. Bu esa materialning sirt qattiqligini, yeyilishga va korroziyaga
bardoshligini oshiradi. ―[2]‖.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‟yxati:
1. Samatov G‘.A., Yodgorov Y.J. ―Issiqxona xo‘jaliklarini tashkil qilish va
yuritish‖. O‘quv qo‘llanma. ―Avto-nashr‖, Toshkent-2017y. 168 bet.
2. To‘raxonov A.S. ―Metallar texnologiyasi‖. O‘qituvchi nashriyoti, Toshkent1974y. 398 bet.
RESPUBLIKAMIZDA YETISHTIRILADIGAN TURLI OLMA
NAVLARI TARKIBIDAGI MIKRO ELEMENTLAR DINAMIKASI
FarDU kat.o‟qituvchi A.S.Mamatqulova, FarPI ass G‟.G‟.Mamajonov,
talaba Shermaxammadov Q
Qishloq xo‘jaligi va meva sabzavotchilik, bog‘dorchilik, uzumchilik va va
ko‘pgina boshqa tarmoqlar ham jadal sur‘atlarda rivojlandi. O‘tgan yili 12 mln 592
ming tonna sabzavot va kartoshka, 1 mln 850 ming tonna poliz mahsulotlari, 1 mln
556 ming tonna uzum, 2 mln 731 ming tonna meva yetishtirildi. 2018-yilda
mamlakatimiz Birlashgan Millatlar Tashkilotining Oziq-ovqat va qishloq xo‘jaligi
tashkiloti (FAO) ga a‘zo davlatlarning oziq-ovqat xavfsizligini ta‘minlash sohasida
Ming yillik rivojlanish maqsadlariga erishgani uchun beriladigan mukofotiga sazovor
bo‘lgan 14 ta davlatdan biri sifatida e‘tirof etildi.
Bizning tadqiqot ishimizning asosiy maqsadi mamlakatimizda va аyrim xorij
mamlakatlarida yetishtirilayotgan turli xil navlarga mansub olma tarkibidagi makro
va mikro elementlarning qiyosiy miqdorini aniqlash va kamqonlikni oldini olish
uchun tegishli tavsiyalar berish hisoblanadi.
Biz mikro va makro elementlarni aniqlashda Atom absorbsiyasi usulidan
(―Saturn‖ spektrofotometrida) va spektral lampalardan foydalandik. Bosh katodda
ASPK- tipidan va nur chastotali BSB- 2 elektrodsiz lampa PPBL- 2 aniqlanuvchi
absorbsiyani o‘zi yozadigan KSP-4 potensiometrda aniqladik [9].
Tajriba uchun tanlab olingan biomateriallar dastavval mineralizatsiyalanadi. Buning
uchun ular kuydirilib, nitrat kislotada mufel o‘chog‘ida 350 – 400 0C da qizdiriladi.
Mineralizatsiya yaxshi ketishi uchun unga vodorod peroksida vaqti vaqti bilan
qo‘shib turiladi. Biomateriallar to‘liq kuyib, rangsiz mineralizat hosil bo‘lish
darajasigacha yetkaziladi. Bu jarayonda kislorod, vodorod, uglerod, 38
oltingugurt, fosforlardan tashkil topgan organik moddalar bug‘lanib ketadi.
Mineralizat tarkibida esa metallar va ularning tuzlari tarkibiga ega bo‘lgan moddalar
qoladi. Mineralizat tarkibidagi boshqa metallar qatori, ruxni aniqlash uchun
mineralizatga organik erituvchilar qo‘shilib ekstrakt tayyorlanadi. Ekstrakt
tarkibidagi makro va mikroelementlarni aniqlashda atom –absorbsion qurilmadan
foydalaniladi.
Bu asbob ekstraktni yonib turuvchi kameraga purkash yo‘li bilan, avtomatik
ravishda miqdoriy jihatdan aniqlash imkonini beradi, chunki har bir element bu
asbobda o‘zining ma‘lum bir spektorga ega.
293
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Iste‘mol qilingan olma hali oshqozon- ichak tizimida turgan damlardayoq
pektin moddasi sifatida xolesterinni 10-15% ga kamaytirishni uddalay oladi. Bu davo
jarayoni qonga so‘rilgach yana davom etadi. Natijada, qon tomirlardagi aterosklerotik
pilakchalar paydo bo‘lishi keskin kamayadi va yurak-qon tomir hamda boshqa
tizimlardagi xastaliklarning urchishiga yo‘l qo‘yilmaydi. Olmaning qip-qizil yoxud
sap-sariq bo‘lib, g‘arq pishganini ko‘pchiligimiz xush ko‘ramiz, albatta. Ammo bu
tibbiy nuqtai nazardan qaralganda to‘g‘ri emas. Chunki, aynan ko‘m-ko‘k va nordon
olma shifobaxshlikda yetakchi hisoblanadi. Ko‘k rang olma tarkibida pektin mo‘l va
―oq zahar‖ga tenglanadigan shakar moddasi keskin kamligi bois, benazirdir. Qizil,
qirmizak olma foydali jihati bo‘yicha ko‘k ranglidan keyingi o‘rinda turadi. Tibbiy
nuqtai nazardan qaralganda olma albatta po‘sti bilan iste‘mol qilish lozim. Chunki
po‘stloq tarkibidagi kletchatka ovqat hazmida muhim ijobiy o‘rin tutadi. Semizlik,
qandli diabet, qabziyat, ichakdagi turli xil izdihomlar vujudga kelmasligida benazir
ne‘mat hisoblanadi. Faqat bolalargagina gigiyenik nuqtai nazardan va ularda
chaynash refleksi to‘laqonli shakllanmaganligini nazarda tutgan holda po‘sti archib
beriladi.
Zamonaviy tabobat olma mevasining qator mikroblarga qiron keltirishini, qon
harakatini me‘yorida bo‘lishini, parishonxotirlik, miya horg‘inligini ketkazishini
e‘tirof etgan. Shuningdek podagra va dizenteriya kasalliklarida olmali parxez qo‘l
kelishi isbotlangan. Eng mazali va darmondorilarga boy mevalar oftob tig‘idaqizarib
pishganidir. Olma tarkibida В1, В2, В6, С, К, Р, Е vitaminlari, foli kislotasi, karotin,
kaliy, kaltsiy, fosfor, yod, pektin, saxaroza, temir moddalari va organik kislotalar
mavjud. Uning tarkibidagi temir moddasi esa kamqonlikda gemoglabin miqdorini
oshirishda yordam beradi. Tanadagi ortiqcha xolesterinni ichak mikroflorasini
tiklaydi. Olma qoqisi esa glyukozaga boy bo‘lib, bir qancha mikroelementlar
majmuasidan iboratdir.
Olib borgan tajribalarimiz va adabiyotlar ma`lumotlaridan aniqlandiki,
quritilgan olma o‘zida foydalilik xususiyatini saqlab, ko‘pgina mikroelementlarga
to‘yingan bo‘ladi. U nafaqat foydali balki mazali hamdir. Bolajonlarning milk va
tishlari uchun ham olma nihoyatda foydalidir. Bu ularning tish va uning emal qavati
mustahkamligini ta‘minlaydi. Olmadagi pektin moddasi esa organizmdan toksin
(zahar) larni haydaydi. Kletchatka bolaning ichini ravon keltirishga xizmat qiladi.
Olma sharbati bola organizmiga hech qanday salbiy ta‘sir etmaydi. 6 oylik bolalarga
olmani qirg‘ichdan o‘tkazib bo‘tqa (pyure) ko‘rinishida berish mumkin. 2-3 yoshga
to‘lgan bolakay mustaqil ravishda o‘zi olmani iste‘mol qila oladi. Katta yoshdagi
bolalar har kuni 1 stakan olma sharbati ichishlari lozim. Har kuni bir dona olma
iste‘mol qilish yurakka quvvat bag‘ishlab, ichni ravon keltiradi. Olmani ko‘p
tanavvul qilish insonni yashartiradi. Sababi olma tarkibidagi bir qancha antioksidant
moddalar tanamizdagi radikal toksin zaharli moddalardan tozalaydi. Bu esa
organizmni yosharishiga olib keladi. Shu bois bizlar Samarqand davlat Universiteti
―Mikroelementlar ilmiy-tadqiqotlar labaratoriyasi‖da O‘zbekistonda va xorijiy
davlatlarda yetishtiriladigan turli olma navlaridagi temir (Ғе) miqdorini labaratoriya
sharoitida aniqlashga kirishdik (1.1-jadval).
294
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
№
1
2
3
4
5
6
7
Turli xil olma navlari
Fe(mg/kg)
Renit Simirenko(katta)
99.66
Renit Simirenko(kichkina)
93.73
Eron olmasi
85.1
Star Krimson(Baxmal) olmasi
81.6
Jonatan
73.86
Delishes
67.31
Genden Spur
66.6
Tadqiqotlardan olingan natijalardan (1.1-jadval) ko‘rinib turibdiki, eng ko‘p
temir yashil rangli yirik Renit Simirenko navida bo‘lar ekan. Eron olmasi esa o‘z
tarkibida 85,1 mg (mg/kg) temir tutishiga ko‘ra Renit Simirenkodan keyingi o‘rinda
turishi aniqlandi. Shuningdek, O‘zbekistonda o‘sadigan Star Krimson ya‘ni
―Baxmal‖ olmasi tarkibida 81,6 mg temir saqlashi bilan ahamiyatlidir. Jonatan
(―Jannatoy‖) nomli olma navi esa tarkibida 73,86 mg temir tutadi. Genden Spur
(―Gold‖), va Delishes (―Besh yulduz‖) kabi olma navlari ham temir tutishiga ko‘ra
Renit Simirenkodan keyingi o‘rinda turadi ya‘ni Delishes tarkibida 67,3 mg temir
saqlasa, Genden Spur 66,6 mg temir saqlashi tajribalarda aniqlandi. Ushbu kuzatilgan
natijalarga asoslangan holda Styudent-Fishsher usuli bo‘yisha Renet Simirenko
tarkibida boshqa bir qator organizm uchun kerakli bo‘lgan makro va 44 mikro
elementlar miqdori qancha ekanligini aniqlashga muvaffaq bo‘ldik
(1.2-jadval).
Turli olma navlari tarkibidagi makro va ,ikro elementlar miqdori (mg/kg)
№
1
2
3
4
5
Sinama
Renit
Simirenko(katta)
Renit
Simirenko(kichkina)
Eron olmasi
Star
Krimson(Baxmal)
olmasi
Jonatan
Ca
20,0
Mg
99
K
2780
Na
240
Zn
1.6
Mn
1.2
19,2
97
2773
221
1.2
0.94
17
15,5
94,9
92
2652
2660
212
109
1.0
0.99
0.90
0.92
13
91.2
2540
101
0.91
0.94
1.2-jadval ma‘lumotlariga qaraydigan bo‘lsak, К, Na kabi hujayrada nasos
vazifasini bajaruvchi (natriy- kaliy nasosi) makroelementlarning miqdori 2780, 240
mg/kg ekanligini ko‘rishimiz mumkin. Keyingi o‘rinlarda magniy, kalsiy, mis, rux va
marganets kabilar egallaydi.
Xulosa qilib shuni aytish mumkinki, Renet Simirenko olma navi ham temir
moddasiga boyligi hamda makro – mikroelementlarga boyligi bilan boshqa olma
navlaridan ajralib turadi. Bu orqali odam organizmida yuzaga keladigan turli
kasalliklarni oldini olish mumkinligi jadvallar ma‘lumotidan yaqqol ko‘rinib turibdi.
295
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR
1.Алматов К.Т., Алламуротов Ш.И. Одам ва ҳайвонлар физиологияси.
Тошкент, «ЎзМУ», 2004, 128-143 бетлар.
2. Almatov K.T. Ichki muhit fiziologiyasi. Toshkent, ―UzMU‖, 2012 yil, 67-89
betlar.
3. Аbdulmonov D. Sog` bo`lay desangiz. Toshkent, ―Tibbiyot‖ nashriyoti,
2015, 27-34 b.
4. Абдулходжаева М.С. Основы патологии человека.Тошкент, «Ибн
Сино» нашриѐти, 1997, стр. 100-105.
5. Абу Али ибн Сино. Тиб қонунлари. Тошкент, «Ибн Сино» нашриѐти,
1999, 1 боб, 67-101 бет.
6. Баҳодиров Н. Соғлигингиз ўз қўлингизда. Тошкент, «Тиббиѐт
нашриѐти», 1998, 90-96 бетлар.
МЕВА ВА САБЗАВОТЛАРНИ САҚЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Д.А. Ўктамов, У.Ю. Рахимов, Ў.Р. Нишонов. (НамМТИ)
Картошка, сабзавот, полиз ва мева маҳсулотларини териш, ташиш,
сақлаш ва уларга дастлабки ишлов бериш фан-техника ютуқлари ҳамда илғор
тажрибага таяниб амалга оширилса, исроф бўлиш анча камайиши муқаррардир.
Халқаро Қишлоқ Хўжалиги Ташкилоти (ФАО) нинг маълумотларига кўра,
маҳсулотларнинг исроф бўлиши дунѐ бўйича 10 фоиздан ошмайди.
Мамлакатимизда бу кўрсаткич айни кунда 30–40 фоизни ташкил этади. Зеро,
ушбу кўрсаткични йилига 1–2 фоизга камайтиришга эришилса, мақсадга
мувофиқ бўлар эди [1].
Ишнинг мақсади таркибида фитонцидлар бўлган хом ашѐлардан
фойдаланиб Республикамиз худудида етиштириладиган мева ва сабзавотларни
сақлаш муддатини узайтириш ва касалликларга қарши курашиш
технологиясини ишлаб чиқишдан иборат.
Фитонцидлар (фито... ва лот. caedo — ўлдираман) — ўсимликлар ҳосил
қиладиган фаол модда, бошқа организмлар (асосан, микроблар)ни ўлдиради ѐки
уларнинг ўсиш ва ривожланишини тўхтатади. фитонцидлар ўсимликлар
иммунитети ва биоценозлардаги организмларнинг ўзаро муносабатларида
муҳим аҳамиятга эга. Кимѐвий таркиби бўйича — гликозидлар, терпеноидлар
ва бошқа иккиламчи метаболитлардан иборат. Дарахтлар (асосан,
игнабарглилар) нинг фитонцидлар ишлаб чиқариш хусусияти шаҳарларни
кўкаламзорлаштиришда аҳамиятга эга. Пиѐз, саримсоқ, ерқалампир ва бошқа
ўсимликлар фитонцидлари қўшилган препаратлар тиббиѐтда қўлланади [2].
Инсон ҳаѐтида ташқи муҳитнинг энг асосий омилларидан бири бу
овқатланишдир. Инсон учун зарур бўлган озиқ-овқат – бу органик ва ноорганик
моддалар йиғиндиси бўлиб, инсонни ташқи муҳитдан оладиган ва тўқималарни
тузилиши ҳамда тикланишига сарфланаѐтган энергияни тўлдиришга хизмат
қилади [3].
296
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Меъѐрлаштирилган овқатланиш қонуниятларига кўра, овқатланиш
рационидаги айрим моддалар пропорциялари аниқланиб инсон организмидаги
барча алмашинув жараѐнлари йиғиндисини акс эттиради. Бунда инсон кунлик
рациондаги оқсил, ѐғ, улеводлардан ташқари витаминлар, макро ва
микроэлементлар, пектин, клетчатка каби моддаларга бўлган эхтиѐжини
қондириши лозим. Бу эса инсонни кунлик истеъмол рационида сифатли мевасабзавотларни йил бўйи давомида истеъмол қилишини таъминлашдан иборат.
Маълумки мева-сабзавотлар мавсумий бўлиб, уларнинг мўл-кўллиги маълум
муддат давом этади (ѐз ва куз мавсумида) ва қолган пайтларда уларни сифати
пасаяди ва қимматлаб, ҳамма хам етарли миқдорда истеъмол қила олмайди [4].
Ушбу муаммоларни ечиш учун эса мева ва сабзавотларни сақлаш бўйича
олиб борилаѐтган илмий-тадқиқотларни ўтказишни йўлга қўйиш мақсадга
муофиқдир.
Тадқиқотларимизда
мева
ва
сабзавотларни
сақлашда
фитонцидларни қўллаш бўйича тадқиқотлар ўтказишни мақсад қилиб қўйдик.
Фитонцидлар бу ўсимликлар томонидан ишлаб чиқариладиган антимикроб
моддалар ҳисобланади. Улар асосан учувчан моддалар бўлиб, бактерицид
хусусияти эса ишлов берилаѐтган маҳсулот сатҳига ѐки масса билан тўғридантўғри контакт қилганда намоѐн бўлади.
Ишда тадқиқотларни фитонцидга бой бўлган моддалар горчица, пиѐз
пўсти, хрен, саримсоқ пиѐз каби маҳсулотлардан фойдаланилди. Айрим илмийтадқиқот ишларидан маълумки горчицага тегишли бўлган аллил мойини оз
концентрацияда шарбатларга қўшиш хам уларни зарарли микрофлорасини
ривожланишини тўхтатиб, узоқ муддат яхши сақланишини таъминлайди.
Фитонцидларни хусусиятлари ўрганилганда айрим тушлик, тамадди
консерваларини стерилизация режимини қисқартирганлигини кўришингиз
мумкин. Ўтказган тажриба ишларимизда мева сабзавотларни сақлашда
фитонцидлардан фойдаланишни ўргандик. Бунда мева ва сабзавотларни сақлаш
жараѐнидан аввал горчица кукунининг 5-10% ли эритмаси билан ишлов бериб
(100 кг мева ва сабзавотлар учун 100 г горчица кукуни сувда эритилиб унга
ботириб олиш усулида) сақлаганимизда назоратда бутун ва сифатли мева
сабзавотларни чиқиши 50-55% ни ташкил этган бўлса, тажриба орқали
ўрганилган намунада 72-75% ни ташкил этди. Бундан ташқари биз 10%
саримсоқ ва хренни ишлатиб ҳам ўз тажриба ишларимизни олиб бордик. Барча
тажрибавий намуналарда сақланаѐтган хом ашѐни назоратга нисбатан 20-25%
яхши сақлангани чириш камлилиги ва сувлилиги билан ажралиб турди.
Олма навларини сақлаш ва қайта ишлаш технологик схемаси
Интенсив боғларда олма сифатини назорат қилиш
ва сақланувчанлигини аниқлаш
Териш
Олиб келиш
297
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Тарозида тортиш
Мехннизациялашган линияларда қайта
ишлаш
Инспекция ва навлаш
Фитонцид (5-10 % ли горчица кукуни
эритмаси) билан ишлов бериш
Махсус яшикларга жойлаш
Сақлаш
Жамият хаѐти учун зарур бўлган вазифаларни бажариш учун
Ўзбекистоннинг қишлоқ-хўжалиги соҳаси замонавий тараққиѐтнинг янги
ютуқларига суянмоғи лозим. Ҳозирги тараққиѐт ютуқларидан нафақат
замонавий ишлаб-чиқариш технологияларини яратишда, балки қишлоқхўжалик маҳсулотларини сақлашни илмий ташкил этишда, самарали
усуллардан фойдаланиш лозим.
Иммунитет микроорганизмлар билан зарарланишга қарши кўрсатгичлар
ҳисобланади. Мева-сабзавотларнинг бу иккала хусусияти бир-бирига чамбарчас
боғлиқдир. Яхши сақланмайдиган мева-сабзавотларнинг иммунитети паст
бўлади, касалланганлари эса умуман сақланмайди. Мева-сабзавотларни
сақлашга чидамлилиги бошқа кўп омилларга ҳам боғлиқ. Агар битта нав
доирасида уларнинг йирик майдалиги, шакли, пўстининг қалинлиги, зичлиги ва
уларнинг бутунлиги, мум ғуборининг мавжудлиги, этининг зичлиги, ранги
мутлоқ ва солиштирма оғирлиги муайян нав учун хос бўлса, улар яхши
сақланиши
кузатилади.
Кузатишларимизда,
мева-сабзавотларнинг
сақланувчанлиги нафақат навнинг таъбиий хусусиятлари, балки маълум
даражада фитонцидлар сақлаш шароити билан белгиланиши аниқланди.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР.
1. Х.Бўриев, Р. Жўраев, О. Алимов мева-сабзавотларни сақлаш ва уларга
дастлабки ишлов бериш. Тошкент – 2002.
2. А.А. Рибаков. ―Мeва ва узумларни тeриш, саралаш, жойлаш ва сақлаш‖
Тошкент., ―Ўрта ва олий мактаб‖, 1992 йил
3. А. Зикирѐeв. ―Биохимиядан амалий машғулотлар‖ Тошкент., ―Мeҳнат‖
1985 йил.
3.
Алимова
Р.А.
Ўсимликлар
биохимиясидан
лаборатория
машғулотларига мeтодик қўлланмалар. Тошкент., ―Мeҳнат‖ 1990 й.
4. Алимова Р.А. Ўсимликлар биохимиясидан амалий-тажриба
машғулотларига мeтодик қўлланмалар. Тошкент., ―Мeҳнат‖1991 й.
298
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
САҚЛАШ УЧУН МЎЛЖАЛЛАНГАН УЗУМНИ ПАРВАРИШЛАШ
ТЕХНОЛОГИЯСИ
Акрамов Ш. (Фарғона политехника институти М13-19 гурух магистранти),
Маматова З. (Фарғона политехника институти 76А-17 гурух талабаси)
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 29 мартдаги ПФ5388-сон фармони Республикада ишлаб чиқаришни кенгайтириш, мевасабзавот маҳсулотларини сақлаш, қайта ишлаш ва экспорт қилишга қаратилган
комплекс чора-тадбирлар амалга оширилмоқда. Мева-сабзавотчиликни
интенсив ривожлантиришга доир лойиҳаларни амалга ошириш учун экин
майдонлари сезиларли равишда кенгайтирилди, мева-сабзавот маҳсулотларини
сақлаш ва қайта ишлаш бўйича қувватлар ишга туширилди, молиявий
ресурслар, жумладан, халқаро молия институтлари маблағлари фаол равишда
жалб этилмоқда.
Қишлоқ хўжалик маҳсулотлари, жумладан мева-сабзавотларни сақлаш ва
қайта ишлаш технологияси – хом ашѐни сақлаш ва дастлабки қайта ишлов
беришни
ўрганиш
ҳозирги
куннинг
муҳим
талабидир.Соҳани
ривожлантириш учун қишлоқ хўжалигидаги барча йўналишлар қишлоқ
хўжалик фани билан ишлаб чиқариш ўртасида
алоқани
кучайтириш,
хўжаликларнинг қайта ишлаш корхоналари, савдо ва жамоат овқатланиш
тизимлари билан тўғридан-тўғри алоқаларни
ривожлантириш, тайѐрлов
ташкилотлари ва хўжаликлар ўртасида тузилган шартномаларни бажаришда
ўзаро маъсулиятни оширишдан иборат.8
Кейинги йилларда боғдорчиликнинг ривожланиб бориши ва катта
хажмдаги замонавий совутгичларни қурилиб фойдаланишга топширилиши
кўплаб мева-сабзавотларни хосилдан хосилгача сақлаш учун имконият
яратяпти. Бунда хосилни сифатли ва узоқ муддат сақлашга мос бўлган хосилни
етиштириш мухим омиллардан бири бўлиб хисобланади. Умуман олиб
қараганда хозирги кунда мамлакатимизда экиб етиштирилаѐтган мевалар ичида
истеъмол мақсадига қараб етиштириш узумчиликда алохида усул бўлиб
хисобланади. Чунки бошқа мевалардан фарқли ўлароқ узумда унган товар
кўринишини бериш яшил операция яъни хомток қилиш орқали узум
таркибидаги қанд миқдори, уни ранги, сақлашга чидамлилигини
бошқаришимиз мумкин.9
Узумни хомток қилиш энг зарурий агротехник тадбирлардан бири бўлиб
уни ўтказмасдан сифатли узум етказиш мумкин эмас. Айниқса хомток кеч
қилинган узумларда ун-шудринг касаллиги кўп учрайди. Бу касаллик билан
касалланган узум доналари ѐрилиб кетади ва нафақат сақлаш учун хатто
истеъмол учун хам яроқсиз холатга келади. Одатда узумни хомток қилиш
усулига қараб 3 хил кўринишга эга бўлган узум етиштирилади. Улар
қуйидагилардир :
8
9
Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисида қабул қилинган қонунлар тўғрисида, 2018.
Бўриев Х.Ч., Жўраев Р., Алимов О.- Мева-сабзавотларни сақлаш ва дастлабки ишлов бериш. Т., ―Мехнат‖, 2002.
299
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
1) Янгилигича савдога чиқариладиган ва қўшни мамлакатлар Қозоғистон ,
Қирғизистонга чиқариладиган узум меваси сарғимтил яъни тилларанг
кўринишга эга бўлган узум етиштириш. Бунда узум биринчи марта хомток
қилинганда мевагача бўлган барг ва новдалар олиб ташланади. Узумни
кейинги ўсув даврида 2 марта хомток қилинади ва унда узум бошига қуѐш
нурини тик тушиши эмас ѐйилиб тушиши таъминланади. Кун давомида узум 23 соат қуѐш нури таъсирида бўлади ва бундай узум олтиндек товланиб
турадиган кўринишга эга бўлади.
2) Россия учун экспортга мўлжалланган узумни етиштириш . Махаллий
истеъмолчи, Қозоғистон ва Қирғизистон давлатларидаги истеъмолчилардан
фарқли ўлароқ Россиядаги истеъмолчилар ―кўкпар‖ қилиб етиштирилган
узумни яхши қабул қилади. Лекин эрта муддатда Россияга узум жўнатилганда
пишиб етилмаган узумни хам жўнатиш холлари кузатилади. Бундай узум
етиштириш учун узум биринчи марта одатдагидек хомток қилинади. Кейин
фақат тўқ-кўк ранглик йирик барглар олиб турилади ва узумбошга қуѐш нури
тўғридан тўғри тушмайди.
3) Сақлашга мўлжалланган узумни етиштириш. Маълумки узум сақлаш энг
нозик ишлардан бўлиб хисобланади. Чунки хомроқ узумни сақлашга қўйсак у
тезда намдан қочиб, бандлари қуриб узум доналари тиришиб қолади. Бундай
узум товар кўринишига эга бўлмайди. Сарғайган тилларангли узумни сақлашга
қўядиган бўлсак бундай узумни хам нам тез қочади, лекин узум меваси
таркибидаги шира миқдори бироз кўтарилади. Аммо узум донаси тиришишга
моил бўлади. Сақлаш учун энг мақбул узум бу Оқпар узум бўлиб хисобланади.
Бундай узум узоқ муддат сақланганда хам ўзини товар кўринишини
йўқотмайди. Одатда бундай узумлар ―ток узум ― қилиниб ѐки узум новдаси
билан қирқилиб боклашкадаги сувга калтаги солиб сақланади. Бундай узум
сақлашда узум сақлаш омборидаги намлик ва хаво хароратига катта эътибор
берилади. Хаво харорати +4 Со дан юқори бўлишига йўл қўйилмайди. Агарда
хаво харорати +4 Со дан ортиб кетса олдини сув солиб музлатилган
боклашкалар узумхонани четларига қўйиб қўйилади. Узум сақловчилар хаво
булут кунлари узумхонани очмайдилар ва бундай сақланган узум апрел ойига
қадар токдан янги узилгандек сақланади. Узум банди кўм-кўк , донаси тўла,
сақлаш давридаги табиий камайиш 0.03 % дан ошмайди.
Хулоса ўрнида шуни айтиш мумкинки, Мамалакатимизда қишлоқ
хўжалиги ривожланишига, хусусан мева-сабзавотларни етиштиришни
кўпайтириш ва уларни экспорт миқдорини ошириш, сақлаш ва қайта ишлашга
катта ахамият берилмоқда. Мева-сабзавотларни сақлашни такомиллаштириш
орқали халқимизни бу меваларга бўлган талабини қондириш имконини беради.
Юқорида келтирилган узумни сақлаш технологияси хам кам йўқотишлар
хисобига уни узоқ вақт ва сифатли сақлаш имконини беради.
Фойдаланилган адабиѐтлар
1.Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисида қабул қилинган қонунлар
тўғрисида, 2018.
2.Бўриев Х.Ч., Жўраев Р., Алимов О.- Мева-сабзавотларни сақлаш ва
дастлабки ишлов бериш. Т., ―Мехнат‖, 2002.
300
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
ҚАНД ЛАВЛАГИНИНГ БИОЛОГИЯСИ, ЗАРАРКУНАНДА ВА
КАСАЛЛИКЛАРИ ҲАМДА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛЛАРИ
доц. М. А. Мирзаева, кат. ўқ. Р.Хайитов, маг. Ш.Ш.Акрамов
(ФарПи ҚХМТ кафедраси )
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 29 мартдаги ПФ-5388сон фармони Республикада ишлаб чиқаришни кенгайтириш, мева-сабзавот
маҳсулотларини сақлаш, қайта ишлаш ва экспорт қилишга қаратилган комплекс
чора-тадбирлар амалга оширилмоқда.
Мева-сабзавотчиликни интенсив ривожлантиришга доир лойиҳаларни амалга
ошириш учун экин майдонлари сезиларли равишда кенгайтирилди. М евасабзавот маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш бўйича қувватлар ишга
туширилди, молиявий ресурслар, жумладан, халқаро молия институтлари
маблағлари фаол равишда жалб этилмоқда. Шу билан бирга вилоятимизда
Фармон
ижросини
амалга
ошириш
мақсадида сабзавотчилик
ва
10
мевачиликка катта эътибор берилмоқда.
Шу билан бирга хорижий мева-сабзавот маҳсулотлари бозорларидаги
юқори даражадаги рақобат агротехниканинг ҳамда ишлаб чиқариш ва маҳсулот
етказиб бериш жараѐнларини бошқаришнинг замонавий услубларини жадал
равишда жорий этишни талаб қилмоқда.
ммИстиқлол йилларида халқ хўжалигининг барча соҳалари қатори
қишлоқ хўжалигида ҳам улкан ўзгаришлар, туб ислохатлар амалга
оширилаѐтгани,
фермер
хўжаликларининг
ер
майдонлари
оптималлаштирилаѐтгани
сабабли бир
йилда аҳоли
жон
бошига
30 – 35 кг дан шакар ѐки шакар маҳсулотлари истеъмоли тўғри
келади. Халқимизнинг шакарга
бўлган
талабини қондириш учун
ички имкониятлар ҳисобига қоплаш муҳим хисобланади. Ўзбекистон
шароитида шакар асосан қанд лавлагидан олинади. Қанд лавлаги
мамлакатимизда асосан 1942 йилдан бошлаб экила бошлаган. 1993
йилдан бошлаб қ.х.ф.д. Р. Тиллаев рахбарлигида Пахта селекцияси ва
уруғчилиги СУВАИЕТИ да
илмий тадқиқот ишлари олиб
борилган.
Тадқиқотлар
Тошкент
вилояти
шароитида
Б. Холиқов, Андижон
вилояти шароитида И. Сулаймонов, Фарғона вилояти шароитида Р.
Қурбонов томонидан олиб борилди.
Кейинчалик
1997 – 2006 йиллари
Хоразм, Қашадарѐ, Тошкент
вилояти
шароитида қанд лавлаги навларини синаш бўйича илмий
тадқиқот ишлари олиб борилган. Лавлаги ботаник таърифга
кўра
Beta wulgares авлодига
мансуб
илдиз
мевали
икки
йиллик
ўсимлик
хисобланади. Гектаридан
337 – 401 ц / га
ҳосил
олиш
мумкинлиги тажрибаларда
аниқланган. Б. Холиқов
( 2001)
Қанд
лавлаги икки йиллик ўсимлик бўлиб, ҳаѐтининг биринчи йили йўғонлашган
илдизмева ва барглар тўпламини ҳосил қилади. Бу даврнинг давомийлиги
Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисида қабул қилинган қонунлар тўғрисида, Фарғона
хақиқати газетаси. 2018
10
301
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
150-170 кун. Ҳаѐтининг иккинчи йилида илдизмеваларнинг барг қўлтиғида
жойлашган. Ухловчи
куртаклардан
барглар, гул ҳосил
бўлади.
Илдизмевалилар экилгандан кейин 100-125 кун ўтгач уруғлари пишиб
етилади.11
Қанд лавлагига асосан 250 хилдан ортиқ тур ҳашаротлар
зарар
етказади. Шулардан 43 тури энг кўп зарар етказади. Асосийларидан
бири Кузги тунлам, карадрина, лавлаги парвонаси, барг бити, лавлаги
узунбуруни, лавлаги баргхўри ҳисобланади. Бу зараркунандаларга қарши
агротехник ва биологик усулда ўз вақтида курашиш яхши натижа
беради. Асосий агротехник тадбирлар
тупроқни
экишдан олдин
сифатли ишлаш , ўз муддатида экиш, қатор орасини сифатли ишлаш,
ўғитлаш ва суғориш киради.
Қанд лавлагининг асосий зараркунандаларидан ўргимчаккана, барг
бити ва бошка сўрувчи зараркунандалар бўлиб уларга қарши гектарига
25 % ли Антио препаратидан, 1,2 – 1, 25 % ли Амбуш препаратидан, 0,
4 – 0,5 % ли
Карате
препаратидан
0, 15 кг / га
ишлатилганда
зараркунандаларга сезиларли
таъсир
этганлигини тажрибалардан
кўриш
мумкин. Мамлакатимиз шароитида қанд лавлагининг илдиз
чириш, ун шудринг ва монилиоз касалликлари кенг тарқалган. Бу
касалликлар асосан лавлаги қатор орасига сифатсиз ишлов бериш
ҳамда нотўғри парвариш оқибатида келиб чиқади. Қанд лавлагининг
вирусли
касалликларидан
энг кўп тарқалгани мозаика
касаллиги
бўлиб, қанд лавлаги бу касаллик билан зарарланса ҳосилдорлик 40
– 60 % га камайиб
кетади. Касалликни тақалишига асосан ўсимлик
битлари сабабчи бўлади. Шунинг учун ўсимликни уруғини экишдан
олдин бирорта инсектицид билан дориланган
уруғлар экилганда
униб чиққандан кейин то 6 -7 та чин барг чиқаргунча ҳам шира
тушмаслиги тажрибаларда аниқланган. Агар шира тушадиган бўлса
ҳам самарали
инсектицидлардан
Гаучо, Карбос, Деразол, Скотер
препаратларидан
уруғликларни
дорилашда
фойдаланилса
яхши
натижаларга эришиш мумкинлиги
аниқланган. Замбуруғлар таъсирида
ун
шудринг, занг
касалликлари
пайдо
бўлади.
Ун
шудринг
касаллигида барг юзасида оппоқ ғубор пайдо бўлади. Натижада
фотосинтез жараѐни секинлашади, ўсимлик ўсиш ва ривожланишдан
орқада
қолади. Ҳосилдорлик
сезиларли
даражада
пасаяди.
Касалликларга қарши курашда Деразол препаратини 0,3 л / га 300
литр сувга аралаштириб сепилса самарали таъсир этади.12 Касалликни
дастлабки белгилари пайдо бўлиши билан кимѐвий ишлов берилса
яхши
натижа
беради. Ҳосилни
йиғиштириб
олишда
қанд
лавлагининг барглари
сарғайиб, қурий бошлаганда, йирик барглари
йўқолиб, майда барглари ҳосил бўла бошлайди.
11
Р. О.Орипов, Н.Х. Халилов ― Ўсимликшунослик‖ 120-121 бетлар. Тошкент-2007
Ш.Т.Хўжаев Энтомология, қишлоқ хўжалик экинларини ҳимоя қилиш ва агротоксикология
асослари , 70-73 бетлар.- Тошкент: Фан, 2010
302
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
12
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Бу вақтда сентябрь
ойининг ўрталари
октябрь
ойига
тўғри келади. Лавлагини ковлаб олиш
осон бўлиши учун, ковлаб
олишдан
бир хавфта олдин енгил суғорилади. Лавлаги
ҳосилини
махсус механизмлар ѐрдамида ковлаб
олинади. ― Л – 6 ― маркали
лавлаги
йиғувчи ва прицепга
ортувчи ― MRF – 6 ― маркали барг
қирқувчи механизмлар ѐрдамида йиғиштириб
олинади. Зараркунанда
ва
касалликларга
қарши
ўз
вақтида
ишлов
берилса
ҳосилдорликни 4,3 - 4,7 % га ошиши тажрибаларда аниқланган.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисида қабул қилинган
қонунлар тўғрисида, 2018.
2. Р. О.Орипов, Н.Х. Халилов ― Ўсимликшунослик‖ Тошкент-2007.
3.Ш.Т.Хўжаев Энтомология, қишлоқ хўжалик экинларини ҳимоя қилиш
ва агротоксикология асослари ,- Тошкент: Фан, 2010.
ПАХТА ТОЗАЛАШ КОРХОНАЛАРИДАГИ ТОЗАЛАШ МАШИНАЛАРИ
ТАҲЛИЛИ
Х. Ю.Улуғмурадов, т.ф.ф.д (PhD)И.З. Аббазов, талаба С.Ҳ.Ҳудойбердиева
Жиззах Политехника Институти
Ушбу мақолада пахта тозалаш корхоналарида ишлатиладиган тозалаш
машиналарини таҳлили ҳамда уларни камчиликлари ва афзалликлари бўйича
маълумотлар келтирилган.
Пахтани майда ифлосликлардан тозалаш муҳим жараѐн ҳисобланиб, уни
кейинги босқичда қайта ишлаш, яъни жинлаш ва толани тозалаш жараѐнларига
катта таъсир этади. Агар майда ифлосликлар етарли даражада тозаланмаса у
пассив ифлосликдан актив ифлосликга ўтади [1] ва тола тозалагичда ажралиши
қийинлашади. Пахтадан майда ифлосликларни ажратувчи барча тозалагичлар
бир хил йўсинда ишлайди: пахта қозиқчали барабанларда титкиланиб ғалвир
юзли сиртлар орқали ҳаракатлантирилади. Бу жараѐн бир неча мароталаб
такрорланади ва пахта майда ифлосликлардан тозаланади.
Тозалаш машиналарини илк вариантларида узун қозиқли барабан
конструкциясидан фойдаланилган (1-расм).
1-расм. Шпагат ушловчи барабан
1- гайка, 2-вал, 3-узун қозиқчалар.
303
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Конструкциядан кўрилиб турибдики, ҳар бир қозиқча валга резба билан
контргайка ѐрдамида қотирилади. Бу эса ушбу барабанни йиғишни, унинг
статик ва динамик мувозанатини ростлашни мураккаблаштиради.
Ундан кейинги қозиқли-парракли саккиз барабанли 1ХК тозалагичи ўрта
ва ингичка толали пахтани тозалашга ишлатилган. Бу тозалагичларда
колосникли панжарани ва юзасида 6х50 мм тешиклари бўлган ғалвирларни
қиѐси ўрганилганда тозалаш самарадорлиги бир хил эканлиги аниқланган.
Шунинг учун кейинги барча майда ифлосликни тозалигичларда юзасида
6х50 мм тешиклари бўлган ғалвирлар ўрнатилган. 1ХК тозалагичида барча
саккизта тозаловчи барабан бир асосга ўрнатилган, шу сабабли кейинги оқим
йўналишли тозалагичларда майда тозалагичларни йиғишни осонлаштириш
учун асосида бир жуфт қозиқли-парракли барабан бўлган ЕН.178 русумли
бўлинма яратилди. Бу бўлинмалардан тўрттаси йиғилиб СЧ тозалагичга ўхшаш
1ХК русумидаги (2-расм) саккиз барабанли тозалагич ишлаб-чиқарилди.
ЕН.178 бўлинмаларнинг қулайлилиги улардан фойдаланиб ҳоҳлаган сонли
қозиқли-парракли барабанга эга майда ифлосликлардан тозаловчи ҳосил
қилиниши мумкин.
2-расм. 1ХК тозалагичи
1- бошланғич меъѐрлаштирилган қозиқчали бўлим ЕН. 178.01 (таъминловчи
валиклар билан); 2,4- устун, 3- меъѐрлаштирилган қозиқли-парракли
бўлим ЕН. 178.02, 5- бункер.
Майда ифлосликлардан тозалаш керак. 1ХК ускунасини конструкцияси
(3-расм) вал 1, диск 2, қоплама 3 дан ташкил топган. Қоплама 3 қобирғасимон
бўлиб, бу қобирғаларнинг ўртасига 150 мм. қадамларда 75 дона қозиқчалар
пайвандланган. Барабанда қопламалар сони тўртта. Шу ҳисобдан барабанда
жами 300 дона қозиқча бор. Қопламалар дискларга ва бир бирига болт-гайкалар
ѐрдамида маҳкамланган. Улар маҳкамланган жойда барабан периметри бўйича
парраклар ҳосил бўлган. Шу муносабат билан бу тозалаш барабанлари
қозиқчали-парракли барабан деб номланган.Бу барабанларнинг асосий
камчилиги уларни тайѐрлаш технологиясининг мураккаблиги ва эксплуатация
жараѐнида қозиқчаларнинг қобирғаларгапайвандланган жойдан ажралиб
кетиши оқибатида тез-тез алмаштирилишидир.
304
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
3-расм. Қозиқли-парракли барабан
1-вал, 2-диск, 3-қобиқ, 4-қозиқча, 5- болт,6-болт.
Қозиқчалар тез-тез алмаштирилиши оқибатида қоплама ўз ҳолатини
йўқотади ва уни ҳам аламаштириш зарур бўлади. Ундан ташқари қобирғаларда
ҳосил бўлган тешиклардан барабан бўшлиғига ифлосликларнинг кириши
оқибатида барабаннинг динамик мувозанати бузилади ва барабан вали
подшипник ўрнатилган қисм ейилади, подшипник ишдан чиқади. Бу ҳолатлар
эса эксплуатация харажатларининг ошишига сабаб бўлади.
Жаҳон амалиѐтида ҳам пахтани майда ифлосликлардан тозалашда, асосан
қозиқли барабанлардан фойдаланилади, фақат уларни конструкциялари,
ўлчамлари ва ишлаш тартибларида фарқ бўлиши мумкин [2].
1ХК русумидаги тозалагичларни тозалаш самарадорлигини ошириш
мақсадида 1ХК ускунасидан сўнг қозиқли шнекка тозалагич уланган. Унга кўра
пахта тозалаш саноатида яқингача кенг ишлатиб келинган 6А-12М
майдаифлосликлардан тозалагични битта шнекли қисми ишлатилган. Тадқиқот
натижаларига кўра ―Султон‖ навини қайта ишлашда бундай кўрсатгич ўртача
24% ни ташкил этган. Шнекли тозалагичларни асосий камчилиги шнекларда
пахтани ўралиб қолишидадир.
[4] тадқиқот ишида тавсия этилаѐтган конструкцияда тўрли сирт
қайишқоқ таянчлар орқали корпусга маҳкамланади. Шу сабабли пахтанинг
тўрли юза билан ўзаро харакати натижасида, қайишқоқ таянчлар ҳисобига
тўрли сиртнинг тебраниши юзага келади. Бунда тўрли сиртнинг чап томонида
биринчи бўлиб жойлашган қайишқоқ втулка, ўнг томонига жойлашган втулкага
нисбатан қалинроқ қилиб тайѐрланган. Бу эса ўз навбатида тозалагичнинг
қозиқли барабани билан пахта хом ашѐси ўтказилишининг бошида тўрнинг энг
юқори амплитуда тебранишини таъминлаб беради.
Тозалаш машиналарини асосий камчиликларидан бири қозиқчали
барабан юзасига нисбатан турли юза тозалаш қисми кичиклигидадир, бундан
ташқари қозиқчали барабанларни айланишида ва пахтани турли юзасида
харакатланиб ўтиш вақтида пахта толасини механик шикастланиш юз беради.
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки таҳлиллар натижасида олинган
натижалардан кўриниб турибдики, тозалаш машинасини турли юзасидан
фойдаланиш камлиги ва пахта толасини механик шикастланишини олдини
олиш учун пахтани ўз оғирлиги билан тозалайдиган янги конструкцияни
яратиш зарурдир.
305
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Адабиѐтлар
1. Ш.Ш.Хакимов. Пахта хомашѐсини ифлосликлардан тозалаш жараѐни
самарали технологиясини ва тозалагичлар ишчи қисмларининг рационал
конструкциясини яратиш. Тех.фан.д. дисс. ТТЕСИ. Тошкент 2016.
2. T.S. Kornecki ―Impact of rye rolling direction and different no-till row
cleaners on cotton emergence and yield transactions of the asabe‖ том:52, выпуск:
2.стр 383-391.
3. Джураев А. Дж., Раджабов О.И. Пахтани майда ифлосликлардан
тозалагичларининг қайишқоқ таянчли кўп қиррали тўрли юзалари
конструкцияларини ишлаб чиқиш // Фан таълим ва ишлаб чиқариш
интеграциялашуви шароитида инновацион технологияларнинг долзарб
муаммолари. Тўқимачи-2017. Республика илмий-амалий анжумани мақолалар
тўплами. Тошкент-2017 Б. 103-106.
SOYANI QAYTA ISHLASH TEXNOLOGIYASI
katta o‟qituvchi I.E.Abdullayev, assistent Sh.S.Ishmuratov,
talaba B.J.Haydarov, (ToshDAU Termiz filiali)
Annotatsiya. Ushbu maqolada soya donining foydali jihatlari va uni qayta
ishlashning zamonaviy texnologiyalari haqida qisqacha ma‘lumot keltirilgan. Bundan
tashqari soyani qayta ishlash orqali olinadigan mahsulotlar to‘g‘risida ham so‘z
yuritilgan.
Dunyo bozoridagi eng daromadli ekinlardan biri bu soya. Dunyo bo'ylab
ko'plab fermerlar soya mahsulotlarini qayta ishlash korxonalarini tashkil etish uchun
mablag' kiritmoqdalar, chunki nafaqat soyani etishtirish, balki uni qayta ishlash
fermerlar uchun qo'shimcha foyda olib keladi.
Lekin, soya urug'lari hazm qilish uchun zararli ba'zi moddalarni (ferment
ingibitorlari) o'z ichiga oladi, shuning uchun soya donlaridan oziq-ovqat yoki chorva
uchun ozuqa mahsulotlarini tayyorlashdan oldin qo'shimcha issiqlik bilan ishlov
berish talab etiladi, bu esa zararli moddalarni yo'q qilishga yordam beradi.
Soya-omuxta yem tarkibining muhim, shu bilan birga qimmatli komponenti
hisoblanadi. Ikki holatda soyani qayta ishlashni tashkil etish juda foydali hisoblanadi:
birinchisi - agar fermer xo‘jaligi katta maydonda soya etishtirsa;
ikkinchisi - agar fermada chorva mollari bo'lsa (qoramol, qo'y, echki, ayniqsa
cho'chqa va parranda).
So'nggi yillarda soya mahsulotlariga talabning o'sishi kuzatilmoqda, bu
dunyoda oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqarish va qishloq xo'jalik
hayvonlarining ko'payishi bilan bog'liq. Soya donlaridan o'simlik moyini olish uchun
turli xil texnologik uskunalar qo'llaniladi, bu narx, mahsuldorlik va boshqalar bilan
ajralib turadi. Kichik oddiy presslardan tortib, insonning ishlab chiqarish jarayoniga
minimal aralashuviga ega bo'lgan yuqori unumdorlikdagi murakkab zavodlarga
qadar.
306
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Olingan yog'ning sifati xom ashyo sifatiga va ishlab chiqarish texnologiyasiga
juda bog'liq. Oziq-ovqat maqsadlari uchun yuqori ozuqaviy xususiyatlarga ega va
yoqimli ta'mga ega bo'lgan moyni olish muhimdir.
Soya yog'ini ishlab chiqarish texnologiyasi. Qoida tariqasida, ular neft
ishlab chiqarish va uning sifati jihatidan farq qiladigan asosiy ishlab chiqarish
variantlaridan foydalanadilar.
1. Bir marta issiq presslash. Eng yaxshi presslar ishlatilganda yog ' chiqishi -85%.
Yog 'yoqimli hid bilan (qizdirish paytida hosil bo'lgan moddalar tufayli) qizg'in
rangga ega.
2. Issiq presslash + qayta presslash. Yog ' hosil bo‘lish darajasi 92% gacha. Qayta
bosish uchun maxsus presslar qo'llaniladi.
3. Issiq presslash + kimyoviy ekstraksiya. Yog ' unumdorligi - 98,5-99,0% gacha.
Kimyoviy ekstraksiya jarayonidan keyin ozuqa (chorva mollari uchun) tarkibida
erituvchi 1% dan oshmasligi kerak.
Soya mikronizatsiyasi. Bu soya qayta ishlashning zamonaviy usullaridan
biridir. Uning printsipi infraqizil nurlanish yordamida boshlang'ich mahsulotni
isitishdir. Ishlab chiqarish jarayonining asosiy parametrlari: davomiyligi,
mahsulotning namligi va nurlanish intensivligi. Ularning barchasi sozlanishi, bu sizga
har qanday ishlov berish rejimini yaratishga imkon beradi.
Mikronizatsiya bilan soya donlari tezda qiziydi, namlik uni bug ' shaklida
qoldiradi. Mikronizatsiya jarayoni juda oddiy. Uni amalga oshirish uchun infraqizil
emitentlar bilan jihozlangan maxsus qurilmalar qo'llaniladi.
Soya mikronizatsiyasi issiqlik bilan ishlov berishning boshqa usullariga
nisbatan bir qator afzalliklarga ega: bu texnologik tsiklning yuqori tezligi, donni
oldindan tayyorlashga past talablar (donni tozalash kerak), uskunalarning mavjudligi.
Biroq, mikronizatsiyaning ba'zi bir salbiy tomonlari bor, ular quyidagilardan iborat:
• xom ashyoning namlik darajasiga bog'liqlik;
Soya urug'ida barcha ozuqaviy moddalarni ushlab qolish ehtimoli pasayadigan yuqori
harorat;
• yuqori energiya xarajatlari;
• yong'in xavfsizligiga yuqori talablar.
Shunga qaramay, ko'plab korxonalar soya donlarini qayta ishlashning ushbu
usulini uzoq va muvaffaqiyatli ishlatmoqdalar. Bu fermerlar tomonidan soya donini
qayta ishlashning eng oson va eng arzon usullaridan biridir. Soya donini qovurish
uchun turli xil energiya manbalari (gaz, dizel yoqilg'isi va boshqalar) va elektr
energiyasidan foydalanish mumkin bo'lgan juda ko'p turli xil mashinalar mavjud.
Qovurish paytida soya donlari barabanga, aylanadigan yoki harakatlanuvchi metall
lentaga tushadi. U erda urug'lar 20-30 daqiqa davomida issiq havo oqimiga duchor
bo'ladi (110 ... + 170 ° C). Natijada soya donining namligi pasayadi va zararli
moddalar yo'q qilinadi.
Shunday qilib, soya mahsulotini qayta ishlash uskunasiga to'g'ri hisoblangan
investitsiyalar har doim, ayniqsa o'rta va yirik chorvachilik korxonalari va qishloq
xo'jaligiga tegishli xarajatlarni qoplaydi.
307
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Foydalanilgan adabiyotlar.
1. H. Bo‘riyev, R. Jo‘rayev, O. Alimov, Meva-sabzavotlarni saqlash va ularga
dastlabki ishlov berish. Toshkent 2002 y
2. N.M.Lichko, Texnologiya peretabotki produksii rastenievodstva. Kolos 2000g
3. www.migroz.ru.
QISHKI OLMA MEVASINI SAQLANUVCHANLIGIGA SAQLASH
SHAROITI VA SAQLASH USULINI TA‟SIRI
A.S.Mirzayev, q.x.f.n., dotsent, D.A.Xojiakbarova, magistrant (NamMTI)
Mevalarni yaxshi saqlash uchun hоsil terilgandan so‘ng ularga dоimiy ishlоv
berilib, katta-kichikligiga qarab ajratish, qadоqlash, keyin saqlash ishlari amalga
оshiriladi. Agar mahsulоt xo‘jalikdan tashqarida saqlanadigan bo‘lsa, mevalar
terilgandan keyin markaziy ishlоv manziliga jo‘natilib, u yerda saralanadi, standart
bo‘yicha kalibrlanadi va saqlash оmbоriga jo‘natiladi.
O‘zbekistоnda оlmalar asоsan quti va kоnteynerlarga terilgan hоlda tashiladi
va saqlanadi. Mevalar terilgandan va tоvar ishlоv berilgandan keyin, ularni ilоji
bоricha tezrоq qulay harоratgacha sоvitish lоzim. Buning uchun meva оmbоrlari
lоyihalarida dastlabki tez sоvitish kameralari mo‘ljallangan. Xo‘jaliklar uchun freоnli
mоslama bilan jihоzlangan sоvitgich meva оmbоrlari eng istiqbоlli hisоblanadi.
Mexanizatsiya qo‘llanilmaydigan оddiy оmbоrlarda mevali qutilar
yig‘ishtiriladigan panjarali sathga 10 sm balandlikda o‘rnatiladi. Bunda ikki qоidaga
amal qilinadi: qutilarni shamоllatish va sоtishni amalga оshirish shuningdek, ularni
kuzatish maqsadida qulay va zich jоylashtirib, оmbоrdan unumli fоydalanish kerak.
Sоvitgichlarda asоsan yalpi taxlash usuli qo‘llanilib, zich jоylangan qutilarning
har 2–4 tasi оrasida 10 sm li shamоllatish оralig‘i qоldiriladi. Devоr tоmоnidan 0,5 m
bo‘shliq qоladi. Mahsulоtlarni kuzatish uchun har 3–5 m masоfada 0,8–1 m
kenglikda jоy оchiladi. Taxlar оdatda 2–5 m va undan baland o‘rnatilib, оmbоrxоna
shipidan kamida 0,3 m bo‘shliq qоlishi shart. Mexanizatsiya qo‘llaniladigan
оmbоrlarda qutilar tagliklarga оrtuvchi shtabelyorlar yordamida 3–4 m va undan
yuqоriga (3–4 qavat) o‘rnatiladi. Kardоn va bоshqa kam mustahkam idishlar ustunli
tagliklarga jоylashtiriladi. Keyingi yillarda yirik hajmli kоnteynerlardan keng
fоydalanilmоqda.
Оlma mevasi saqlanuvchanligi ancha yuqоri meva turi bo‘lganligi uchun ushbu
meva turini dоimiy оmbоrlarda turli usullarda maxsus suvitgichlar yordamida va
tabiiy shamоllatish usuli оrqali saqlash mumkin.
Mahsulоtni оmbоrxоnaga birdan to‘ldirib оlib kirib bo‘lmaydi. Chunki
mevalar birdan havо o‘zgarishiga ancha sezuvchan bo‘lib, mahsulоt оmbоrga
birdaniga оlib kirilsa va sоvutilsa meva yuzida suv dоnalari paydо bo‘lishi mumkin.
Bundan tashqari yangi yig‘ib terib оlingan mevalar dastlab o‘zida mavjud bоg‘langan
suvni chiqarib yubоradi. Bu jarayon saqlashning bоshlang‘ich davrida ancha yuqоri
bo‘ladi. Shuning uchun saqlashga mo‘ljallangan mevalar dastlab оmbоrga
jоylanyapganda оmbоr maydоnining 10-15 % qismi jоylanadi. Va bu jarayon 7-10
308
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
kunni tashkil etadi. Agar mahsulоt оmbоrga оktyabr оyida jоylansa may оylarini
оxirigacha saqlash mumkin bo‘ladi.
Оlma navining xilma-xilligi uni saqlashni ancha mushkullashtiradi. Chunki har
bir nav uchun ma‘lum saqlash tartibi talab qilinadi. Saqlash davrida оlmani ko‘zdan
kechirib turish kerak. Оlma jоylashtirilgan yashiklar har оyda bir ikki marta qarab
chiqiladi. Saqlanadigan оlmada nuqsоn bo‘lsa, ular qaytadan sоrtlarga ajratiladi.
Оlma mevasini saqlash vaqtida vaznning kamayishi, ular tarkibidagi mоddalar
parchalanishi, hujayralar nafas оlishi tufayli mevalarning nam yo‘qоtib so‘lishi
natijasida yuz beradi. Me‘yorli muhit sharоitida saqlash paytida mahsulоtning vazni
kamayishi tabiiy kamayish deb ataladi.
Saqlashning bоshlanish davrida tabiiy vazn kamayish sur‘ati ko‘prоq bo‘ladi,
chunki biоkimyoviy jarayonlar yangi uzilib ishlоvga qo‘shilayotgan sabzavоtlarda
anchagina faоl o‘tadi. Keyinchalik tinim davri bоshlangandan so‘ng vazn yo‘qоtish
sustlashib, saqlash оxiriga bоrganida yana vazn yo‘qоtish ko‘payadi. Оlma
mevasining tabiiy kamayishi ularning turi, navi, pishib yetilish darajasi, mexanik
jarоhatlanishi va nihоyat saqlash usuli va sharоitlariga bоg‘liqdir. Biоkimyoviy va
fiziоlоgik jarayonlar sust bo‘lsa ham davоm etib, saqlab qоladigan darajadagi namni
bug‘latishi me‘yordagi hоl hisоblanadi.
Mevani umumiy tabiiy vazn kamayishi mahsulоt xususiyatiga bоg‘liq bo‘lgani
hоlda, 10-35 fоiz оrganik mоddalarni kamayishiga va 60-30 fоiz namligi bug‘lanishi
hisоbiga bo‘ladi. O‘z-o‘zidan ma‘lumki, nam ko‘p miqdоrda yo‘qоtilishi vaznni ham
ko‘prоq kamayishiga оlib keladi. Bu hоl ko‘zda tutilmagan chiqitlar kelib chiqishiga
sabab bo‘ladi. Tabiiy vazn kamayishidan tashqari meva-sabzavоtlarning chirishi,
mexanik jarоhatlanishi va fiziоlоgik kasallanish tufayli sifati pasayib ketishi mumkin.
Ayrim hоllarda batamоm chirigan va yarim chirigan mahsulоtni dalоlatnоma bilan
rasmiylashtirilib, hisоbdan chiqarishda vazni sоg‘lоm mahsulоt vazni bilan
taqqоslanadi, bu nоto‘g‘ri. Chirik chiqit vazni, оdatda, sоg‘lоm mahsulоtga nisbatan
kamrоq chiqadi. Shu bilan birga, har xil kasalliklar vazn kamayishiga bir xil ta‘sir
etmaydi. Masalan, оlmaning kasallanganligini tahlil qilsak, sоg‘lоm оlmaga nisbatan
quruq chirigani 20-40 fоiz, ho‘l chirigani 5-10 fоiz ko‘prоq vaznini yo‘qоtadi.
Amaliyotda bunday hоllar ko‘p uchrab turadi. Ayniqsa, chetdan iste‘mоl va urug‘lik
uchun keltirilgan оlma, qizil sabzi kabi mahsulоtlarda shu yo‘sinda belgilanmagan
chiqitlar paydо bo‘ladi. Shuning uchun haqiqiy vazn kamayishini aniq belgilash
uchun saqlash sharоitiga qarab, sinоvchi namunalar qo‘yib tiklanadi. Agar mahsulоt
sifati va saqlash sharоiti talabga javоb beradigan saqlanish qоbiliyati yaxshi mahsulоt
bo‘lsa, vazn kamayishi tafоvuti deyarli sezilmaydi. Sinоvga qo‘yilgan namunalar har
bir оyda yoki saqlash оxirida tоrtiladi. Shunda bir оylik vazn kamayishi ma‘lum
bo‘ladi, saqlash nihоyasiga yetib, оxirgi tоrtishda saqlash vaqtidagi umumiy vazn
kamayishi miqdоri aniqlanadi. Saqlash оxirida mahsulоt sifati bo‘yicha saralanadi,
kasallangan va sifatsiz mahsulоtlar miqdоri ham aniqlanadi. Mahsulоtning tabiiy
vaznini kamayishi va sifati yo‘qоlishining оldini оlib, kamaytirish yaxshi saqlanishga
mоyil nav mahsulоti yetishtirish, ularni yig‘ishtirishda mumkin qadar ehtiyotkоrlik
va ayni vaqtda оmbоrda muqоbil saqlash tartibini tutib turish kerak.
Yuqоridagilardan kelib chiqib biz оlmani doimiy sovutiladigan оmbоrlarda
yashiklarga jоylab va uyum holatida uyub saqlash texnоlоgiyasini o‘rganishni o‘z
309
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
оldimizga maqsad qilib qo‘ydik. Tajriba Namangan vilоyati Yangiqo‘rg‘оn tumani
sharоitida tabiiy shamоllatiladigan оmbоrda оlib bоrildi.
Tajriba o‘tkazish davоmida ya‘ni mahsulоt оmbоrga jоylangandan so‘ng
tajriba tizimiga muvоfiq оlmaning qishga saqlashga yarоqli Renet Semerenkо navi
tanlab olinib, tajriba maxsus muzlatgichli оmbоrda оlib bоrildi. Saqlash davomiyligi
5 oy qilib belgilandi va oktyabrdan martgacha saqlashga qo‘yildi. Tajriba davоmida
saqlashga qo‘yilgan mevalar har 15 kunda bir marоtaba tekshirib, chirigan va
kasallangan mevalar terib tashlandi. Har оyda bir marоtaba tabiiy kamayish
me‘yorlari o‘lchab bоrildi. Quyidagi jadvalda saqlash davоmida mevalarning tabiiy
kamayishi keltirilgan.
Оlma mevasi vaznining tabiiy kamayish me‘yorlari
Tajriba
variantlari
Saqlash
usuli
1
uyum hоlda
2
3
4
yashiklarda
qadoqlab
Tabiiy kamayish miqdоri, %
Saqlash
sharoiti
0 +10C,
85-90%
+4 +60C,
85-90%
0 +10C,
85-90%
+4 +60C,
85-90%
X
XI
XII
I
II
Um.
2,0
1,5
1,4
1,2
1,2
7,3
2,2
1,8
1,5
1,4
1,2
8,1
1,8
1,0
1,0
0,5
0,5
4,8
2,0
1,5
1,2
1,0
1,0
6,7
Jadval ma‘lumotlaridan ko‘rinib turibdiki, qishki olmaning Renet Simirinkо
navini saqlash davomida eng yuqori tabiiy kamayish mevalar uyum holda +4+60C
haroratda saqlanganda kuzatildi va bu ko‘rsatkich 8,1 % ni tashkil etdi. Qishki olma
uchun eng qulay saqlash sharoitiga harorat 0+10C ni tashkil etganda va mevalar
yashiklarda qadoqlab saqlash usulida qo‘yilganda erishildi. Bunda mevalarning tabiiy
kamayishi 4,8% ni tashkil etdi.
1.
2.
3.
FОYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO‟YHATI
Bo‘riev X. Ch., Jo‘raev R. J, Alimоv О. A. Meva-sabzavоtlarni saqlash va
ularga dastlabki ishlоv berish. Tоshkent: «Mehnat», 2002. 51-68 b.
Mirzayev M.M., Sоbirоv M. Bоg‘dоrchilik. Tоshkent: ―Mehnat‖ 1987. 67 b.
Shоumarоv X.B., Ismоilоv S.Ya. Qishlоq xo‘jaligi mahsulоtlarini saqlash va
birlamchi qayta ishlash texnоlоgiyasi. T., 2011.
310
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
МЕВА ВА САБЗАВОТЛАРНИ ҚАЙТА ИШЛАШДАГИ ХОСИЛ БЎЛГАН
ЧИҚИТЛАРНИ ҚУРИТИШ ВА МАЙДАЛАШ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИ
ТАДБИҚ ЭТИШ.
талабалар М. Расулова Э. Мамадалиева (НамМТИ), И. Мамажанова
(ФарПИ)
Хозирги
кунда мамлакатимизда
инновацион технологиялар асосида кўплаб
ишлаб чиқариш ва кичик хажмдаги
корхоналар
ишга тушмоқда. Албатта бу
давлатимизни янада юксалтириш учун катта
хизмат қилади. Мева ва сабзавотларни
қайта ишлашда техологик линиялардаги
асосий жараѐнларни олиб боришда аппарат.
қурилмаларни иш самарасидан келиб чиқиб
(шарбат,пулпа,паста..)
йиғилиб
қолган
чиқитлардан иккиламчи хом ашѐ сифатида қуритиб ва майдалаб кукунларини
тайѐрлаб нон, макарон, кондитер, қандолатчилик махсулотлари тайѐрлашда
табиий хам ашѐ сифатида кенг фойдаланса мақсадга муофиқ бўлади. Мева ва
сабзавотларнинг чиқитларини қуритишда
таркибидаги намликни сиқиб
чиқаришда қуйидаги (1) тенгламалардан фойдаланилади:
буғланган намликнинг микдори W (%) аниқланади:
(1)
W G1 G2
бу ерда G1 - нам материални массаси, кг/с; G2 - қуруқ материалнинг массаси,
кг/с;
Юқоридаги тенгламадан келиб чиқиб қуритгич конструкциясининг
иситиш юзаси, хаво сарфи, солиштирма сарф миқдорларини асослаб олиниди
ва намлик миқдорини аниқлаб керакли бўлган
қуритиш қурилмасини
танланади.
Шу билан бирга ишчи модулни харакатлантирувчи механизм ѐрдамчи
қурилмаларига боғлиқ ҳолда асосий параметрлари ҳисоблаб топилади:
хаво сарфи (1) тенгламаси ѐрдамида аникланади:
L
W
x2 x0
(2)
ҳавонинг солиштирма сарф миқдори:
l
1
x2 x0
(3)
қуритиш учун кетган иссиқлнк сарфи қуйидаги тенглама билан аниқланади:
311
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Q q W
(4)
бу ерда q - солиштирма иссиқлик сарфи
q
2-расм. I-x диаграмада назарий
қуритиш жараѐнининг график
тасвири.
I 2 I1
x2 x0
(5)
бу ерда I1 I2 - ҳавонинг қуриткичга
кириши
ва
чиқиши
вақтидаги
энталпиясининг қиймати (кЖ/кг) I-x
диаграммадан (2-расм) аниқланади.
Қуритилган
мева сабзавотларни
майдалаш яни эзиш янчиш қурилмасига
юбориб
майдаланиш
даражасини
аниқлаб олиш зарур бўлиб қуюдаги
тенглама орқали хисоблаб топилади (6)
ва стандарт талабига мос равишда янчиш
ва тортиш жараѐнлари майдалаш
даражаси билан характерланади.
i
D
d
(6)
Майдалаш даражаси жисмнинг бошланғич ўртача диаметри D нинг
майдаланган заррачалар ўртача диаметри d га нисбати билан ифодаланади.
Сочилувчан материал аралашмасининг ўртача ўлчами ушбу тенглама
ѐрдамида аниқланади:
d
d yp1 a1 d yp 2 a 2 d yp na n
a1 a 2 a n
(7)
бу ерда а1, а2, а ... аn - хар бир фракция миқдори,%; dyp1, dyp2, ...,dypn хар бир
фракция бўлакчаларининг ўртача ўлчами.
Одатда саноатда юқори майдалаш даражаси талаб этилади. Кўпинча қайта
ишланадиган хом-ашѐ бўлакларининг ўлчамлари 1,5...2,0 м гача бўлади, аммо
технологик жараѐнларда қўлланиладиган материал заррачалари микрометрнинг
бир неча улушини ташкил этади. Бундай ўта майин майдалаш бир неча
босқичда эришилади, чунки битта майдалагичда юқорида айтилган натижага
эришиб бўлмайди. Хом-ашѐнинг энг йирик бўлаклари ва майдаланган заррача
ўлчамларига қараб майдалаш қуйидаги турларга бўлинади (1-жадвал):
Қаттиқ жисмларни майдалаш усуллари
1-жадвал
Майдалаш тури
Материалнинг
Материалнинг
Майдалаш
дастлабки
майдалашдан кейинги
даражаси,
ўлчамлари, D, мм
ўлчамлари, d, мм
i
йирик майдалаш
1500...300
300...100
2...6
ўртача майдалаш
300...100
50...10
5...10
майда янчиш
50...10
10...2
10...50
майин янчиш
10...2
2...0,075
...100
ўта майин янчиш
10...0,075
0,075...0,0001
312
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Юқоридаги асосий параметлари ва тенгламаларига асосан хисоблаб
топишда мева ва сабзавотларни таркибий ва физик кимѐвий хусусиятларига
боғлиқ бўлади.
Адабиѐтлар
1. Р.Орипов, И.Сулаймонов, Э.Умурзаков Кишлок хужалик махсулотларини
кайта ишлаш ва саклаш технолоияси. Т. ―Мехнат‖, 1991 й.
2. Расулов А. Сабзавот ва полиз махсулотларини саклаш, Т. ―Узбекистон‖,
1980 й.
3. М.Набиев. В.Шальнев, А.Иброхимов. Шифобахш неъматлар. Т.―Мехнат‖
1989 й.
4. Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Закиров С.Г. Кимѐвий технология
асосий жараѐн ва қурилмалар. - Т.:Шарқ, 2003. - 644 б.
5. Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Исматуллаев П.Р. Кимѐ ва озиқ-овқат
саноатларининг жараѐн ва қурилмалари фанидан ҳисоблар ва мисоллар. - Т.:
НИСИМ, 1999. - 351 б.
6. Юсупбеков Н.Р., Нурмуҳамедов Х.С., Исматуллаев П.Р., Зокиров С.Г.,
Маннонов У.В. Кимѐ ва озиқ-овқат саноатларнинг асосий жараѐн ва
қурилмаларини ҳисоблаш ва лойиҳалаш. - Т.: Жахон, 2000. -231 б.
ЎСИМЛИК ҚОЛДИҒЛАРИ МИҚДОРИ ҲАМДА ЕРГА ИШЛОВ
БЕРИШ УСУЛЛАРИГА БОҒЛИҚ ҲОЛДА ТУПРОҚ
ДОНАДОРЛИГИНИНГ ЎЗГАРИШИ
И.Т.Карабаев қишлоқ хўжалик фанлари бўйича фалсафа доктори,
к.и.х. Ф.М.Хасанова қишлоқ хўжалик фанлари номзоди, профессор.
(ПСУЕАИТИ)
Аннотация. Тошкент вилоятининг суғориладиган типик бўз тупроқлари
шароитида бажарилган дала тажрибасида ер доимий ҳайдов ҳамда йил оралатиб
ҳайдалганда ва турли миқдорда ўсимлик (ҳосил йиғиштириб олингандан сўнг
бўлинмада етиштирилган ўсимликларнинг 25, 50 ва 100% ердан устки биомассаси)
қолдиқларини тупроқнинг донадорлиги ва алмашлаб экиш тизимидаги (кузги буғдой,
мош ва ғўза) экинларни ҳосилдорлигига таъсири ўрганилган. Тажрибада 100%
ўсимлик қолдиқлари қолдирилганда тупроқнинг донадорлиги мақбул бўлиб экинлардан
юқори ҳосилга эришилган.
Аннотация. В полевом опыте на орошаемых типичных сероземах
Ташкентской области изучено влияние различных количеств (25, 50 и 100%
надземной биомассы после уборки урожая) растительных остатков произведенных
на делянке на фоне постоянной вспашки и чередующейся вспашки почвы на
структур почвы и урожайность севооборотных культур (озимая пшеница, маш и
хлопчатник). Наилучшие результаты в опыте, т.е. оптимальные показатели на
структуру почвы и урожай севооборотных культур достигался при оставлении на
делянке 100% растительных остатков на фоне чередующейся вспашки почвы.
Abstract. Efficiency of crop residue (25, 50 and 100% above ground biomass after
harvest) retention under alternate soil tillage on soil bulk density and crop yield in the
winter wheat – green gram – cotton rotation was investigated in the field experiment
carried out on irrigated typical sierozem soil of the Tashkent region. The best results in
the experiment on soil bulk density and crop yield in the treble rotation were achieved
313
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
with 100% crop residue retention under alternate soil tillage.
Мавзунинг долзарблиги., Ҳозирги пайтда хорижий давлатларда
деҳқончиликнинг биологик, консерватив, экологик тизимлари кенг
қўлланилмоқда. Тупроққа ишлов беришнинг бу агротехнологиясини катта
аҳамияти унинг экологик ва иқтисодий афзаллиги бўлиб, бунда тупроқнинг
шамол ва сув эрозиясини камайиши, унинг унумдорлигини ошириш, ҳамда
ишлаб чиқариш харажатларини бирмунча камайишидир. Деҳқончиликда юқори
қувватли тракторларни қўллашни кўпайиши иш унумдорлигини оширади ҳамда
ишлаб чиқариш харажатларини кўпайишига олиб келади, шу билан бирга у
тупроқни қаттиқ зичланиши, тупроқ агрегатларни тўзиб кетиши ва бошқаларга
сабаб бўлади.
Мавзунинг ўрганилганлик даражаси. Юқори ва сифатли ҳосил
етиштиришда тупроқ қатламини зичланишини пайдо бўлиши сабабларини
ўрганиш бўйича И.Ксеневич, М.Ляско [1], Ю.Лебедев [2], С.Рыжов,
Д.Дурновцев, А.Устинович [3] тупроққа ишлов берувчи қуролларнинг
таъсирига эътибор бериб, қуйидаги хулосаларга келишди. Қишлоқ хўжалик
машиналарини тупроққа таъсирини кўпайгани сари, унинг зичланиши хам
кўпаяди.
Тадқиқот мақсади. Тупроққа ишлов беришнинг ресурстежамкор
технологиясини ишлаб чиқариш мақсадида Тошкент вилоятининг
қадимдан суғорилиб келинган типик бўз тупроқлари шароитида 2010 2012 йиллар давомида изланишлар олиб борилган. Бунда асосий ва
такрорий экинларни экишдан олдин тупроққа уч хил миқдорда (25, 50
ҳамда 100 %) ўсимлик қолдиқлари қолдириб, доимий ҳайдов ҳамда йил
оралатиб хайдов ўтказиш агротадбирларидан фойдаланиб, бунда,
тупроқнинг унумдорлигини сақлаш агрофизик хоссаларига таъсирини
ҳамда экинлардан юқори ва сифатли ҳосил етиштиришга қаратилган
маблағтежовчи агротехнология бўйича тажрибалар олиб борилган (1жадвал). 1-жадвал
Тажриба тизими
Вариант
Ўсимлик қолдиғи
Ишлов бериш усули
№
миқдорлари, %
1
2
3
4
5
6
25
Ўсимлик
қолдиғларини
28-30
см
чуқурликка доимий ҳайдаш + бароналаш 50
+ молалаш + экиш
100
Ўсимлик қолдиғи қолдириб йил оралатиб 25
ҳайдаш (кузги буғдой ва мош доимий
пуштага 8-10 см чуқурликда культивация 50
ѐрдамида ишлов бериб, бир йўла
100
экилади, ғўза майдони ҳайдалади)
Тажриба майдонининг тупроғи эскитдан суғориладиган типик бўз,
механик таркиби оғир, ўртача қумоқ, ер ости сувлари 18 -20 м чуқурликда
314
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
жойлашган. Тажриба қўйишдан олдин (10.07.2010 й.) тупроқнинг
ҳайдалма (0-30 см) қатламида хажм массаси 1,36 г/см 3, ғоваклиги 49,6 %
ни ташкил этди.
Тадқиқот натижалари. Изланишларнинг барча йилларида дастлабки
таҳлилига ва бошқа вариантларга нисбатан ўсимликнинг амал ўсув даври
мобайнида тупроқнинг мақбул донадорлиги ва юқори ҳосилдорлик 3
вариантда, яъни 100 % ўсимлик қолдиқларини қолдириб доимий ва йил
оралатиб ҳайдалган вариантларда кузатилди.
Кузги буғдой ҳосили йиғиштириб олингандан сўнг 25 % ўсимлик
қолдиғлари қолдирилиб, 28-30 см чуқурликда шудгорланган 1-вариантда
худди шу усул қўлланилиб (2, 3-вариантлар) ўсимлик қолдиқларини (50,
100 %) миқдори ошиб бориш натижасида мошнинг амал ўсув даври
охирига келиб тупроқнинг хайдов (0-30 см) қатламда унинг донадорлиги
0,3-1,2 фоизгача ортиб яхшиланиши аниқланди (1-расм).
Тупроқнинг донодорлиги, %
73
71,8
72
70,9
70,6
70,6
71
69,9
70
68,9
69
68
69,1
69,8
71,4
68,2
69,1
69,4
2-вариант
3-вариант
4-вариант
5-вариант
6-вариант
67
66
1-вариант
(08.11.2010 йил)
(10.11.2012 йил)
1-расм. Ерга турли миқдорда ўсимлик қолдиғи қолдириб ишлов беришнинг
тупроқнинг донадорлигига (А.Ж.Ф.З.) таъсири (0-30 см қатламда).
Асосий экинлар парваришлашда шудгорлаш тадбири қўлланилиб,
такрорий ҳамда кузги буғдой парваришлашда пуштани 8-10 см
чуқурликда культивация ѐрдамида ишлов бериб, ерга 25 % ўсимлик
қолдиғини мульча ҳисобида қолдириб, бир йўла экилган вариантда худди
шу усул қўлланилиб ўсимлик қолдиқларини (50, 100 %) миқдори ошиб
бориш натижасида мошнинг амал ўсув даври охирига келиб тупроқнинг
донадорлиги 1,0-1,7 фоизгача ортиб бориши кузатилди (1-расм).
Тажриба майдонида 100 фоиз ўсимлик қолдиқларидан фойдаланиб,
ерни доимий ҳайдов ўтказилган 3-вариантда мошдан 11,9 ц/га, ғўзадан
30,1 ц/га, кузги буғдойдан 47,0 ц/га гача ҳосил олиниб, ўсимлик
қолдиқларини меъѐрлари камайган сари экинлар ҳосили камайиши, яъни
мошдан 1,4 ц/га гача, ғўзадан 4,8 ц/га гача ҳамда кузги буғдойдан эса 5,1
ц/га гача кам бўлгани кузатилди.
315
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
50
47,0
46,1
45
47,6
45,9
43,8
41,9
Ҳосилдорлик, ц/га
40
35
30,1
28,9
30
25,3
25
26,3
24,9
24,5
20
15
10,3
11,7
11,5
12,4
11,9
13,1
10,1
10,6
10,1
11,8
12,9
10,8
10
5
0
1-вариант
2-вариант
3-вариант
Мош дон ҳосилдорлиги,2010 йил
Кузги буғдой дон ҳосили, 2011/12 йиллар
4-вариант
5-вариант
6-вариант
Пахта ҳосили, 2011 йил
Мош дон ҳосили, 2012 йил
2-расм. Ўсимлик қолдиқларидан турли миқдорда қолдириб ишлов беришни
экинларнинг ҳосилдорлигига таъсири, ц/га
Тадқиқотимизда йил оралатиб ҳайдов усуллари қўлланилиб 100
фоиз ўсимлик қолдиқларидан фойдаланилиб парваришланган (6-вариант)
экинлар ҳосилдорлиги мошдан 10,8 ц/га, ғўзадан 26,3 ц/га ҳамда кузги
буғдойдан 47,6 ц/га бўлгани, қолган вариантларга нисбатан мошнинг дон
ҳосили 2,3 ц/га гача, пахта ҳосили 4,8 ц/га гача ва кузги буғдой дон
ҳосили эса 3,8 ц/га гача юқори ҳосил олишга эришилди.
Хулосалар. Олинган маълумотларга асосан, тупроққа 100 % ўсимлик
қолдиқларини қолдириб, йил оралатиб ҳайдаб ғўза, кузги буғдой ҳамда
мош экинлари экилганда тупроқнинг донадорлиги яхшиланиши ҳисобига
экинлардан юқори ҳосил олишга имкон берди. Бу эса тупроқнинг
унумдорлигини ошиши ва ишлаб чиқариш харажатларини бирмунча
камайишига олиб келди.
Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати
1. Ксеневич И.П., Ляско М.И. О нормах и методах оценки механического
воздействия на почву движителей сельскохозяйственной техники. Тракторы и
сельхозмашины, 1986, № 3, С.9
2. Лебедев Ю.П. О причинах образования в почвах Голодной степи
поверхностного и подпахотного уплотнение. – Труды почвенного института им.
Докучаева, том XXIX, Москва, 1948. С.23-26
3. Рыжов С.Н., Дурновцев Д.И., Устинович А.Ф. Причина образования
уплотненного под пахотного слоя на поливных землях Средней Азии.
Ж.Почвоведение, 1938. №10 С. 51-53
316
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
АНДИЖОН ТУПРОҚЛАРИ ҲАМДА УНУМДОРЛИК ДАРАЖАСИНИ
ЯХШИЛАШ ТАДБИРЛАРИ.
Т.Ураимов – қ.х. ф.н., доцент. Тош ДАУ Андижон филиали
Аннотация: Мақолада муаллиф томонидан Андижон вилоятида
ўтказилган тупроқ изланишлари ва лаборатория таҳлиллари натижаларига
асосан вилоятда тарқалган тупроқларнинг унумдорлигини ошириш бўйича
амалга ошириш зарур бўлган агротехник тадбирлар, мелиоратив ишлар
комплекси ва эрозияга қарши тадбирлар атрофлича ѐритилган.
Кейинги йилларда мамлакатимизда ажахон андозаларига мос келадиган
жавоб берадиган иқтисодий муносабатлар шаклланаѐтгани бор ҳақиқатдир.
Деҳқон турмуш тарзинининг яхшиланиши асосий ишлаб чиқариш воситаси
бўлган – ерга(тупроққа) соҳибларча муносабатда бўлиш жараѐни жадал амалга
ошмоқда.
Республикамизда, қишлоқ хўжалик ишлаб чиқаришида фан ва илмий
тадқиқотларининг роли кун сайин ортиб бормоқда. Илм-фан билан ишлаб
чиқаришни мустаҳкам уйғунлаштириш асосида агросаноат комплекси
махсулдорлигини ошириш имкониятлари жуда ҳам юқоридир.
Ўзбекистонда олиб борилган энг сўнгги тупроқ текширишларига
қараганда Андижон вилоятининг суғориладиган, деҳқончилик қилинадиган
ерлари мойдони 228124 гектарга тенглиги аниқланган.
Суғориладиган ерлар ичида умумий ер мойдонига нисбатан тўқ тусли бўз
тупроқлар 0.3 фоиз, типик бўз тупроқлар 8.4 фиоз, оч тусли бўз тупроқлар 29.5
фоиз, типик бўз тупроқлар поясидаги ўтлоқи – бўз тупроқлар 28.8 фоиз, ўтлоқи
ва ўтлоқи-ботқоқ тупроқлар 21.2 фоиз, оч тусли бўз тупроқлар поясидаги бўз
ўтлоқи тупроқлар 12.4 фоиз, суғориладиган ўтлоқи, ўтлоқи-ботқоқ тупроқлар
эса 8.6 фоизни ташкил қилади.
Шундай қилиб, барча суғориладиган, генетик тупроқлар гуруҳлари ичида
энг кўп тарқалгани ос тусли бўз тупроқ 29.5 фоиз, суғориладиган ўтлоқи 48.5 ва
бўз ўтлоқи тупроқлар 22 фоиз бўлиб уларнинг кўп қисми оч тусли бўз
тупроқлар пояси (белбоғ) да жойлашган.
Тупроқ анализларининг кўрсатишича вилоят тупроқлари ўзига хос қатор
тупроқлардан иборат бўлиб, улар бир-биридан тупроқ унумдорлигини
белгилайдиган, келиб чиқишига, минералогик таркибига, ювилганлигига,
шўрланганлигига кўра фарқ қилади.
Андижон вилоятида биз томонимиздан ўтказилган тупроқ изланишлари
(2008-2009 йй) кўрсатишича у турлича: аввало тупроқдан оқилона
фойдаланмаслик, шўр тупроқларни сув етмайди деб чала ювиш, тупроқларнинг
гумуссизланиши ва органик ўғитларни қарайиб қўлланмаслик ҳамда
профилактик мелиоратив тадбирларни ўз вақтида ўтказмаслик ҳисобланади.
Айтиб ўтилганлар тупроқ унумдорлигини кескин камайишига ва уларнинг
ишлаб чиқариш қобилятини сезиларли камайишига олиб келди.
Тупроқ мелиоратив шароитларининг ҳозирги ҳолатида вилоятда қишлоқ
хўжалик ишлаб чиқаришни кўтариш тупроқ унумдорлигини оширадиган қатор
317
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
илмий асосланган комплекс тадбирларини ва деҳқончилик маданиятини йўлга
қўйиш замирида рўѐбга чиқади.
Агротехник тадбирлар. Комплекс агротехник тадбирлар ичида энг
аҳамиятлиси тўғри алмашлаб, навбатлаб экиш тизимини жорий қилишдир.
Алмашлаб,навбатлаб экиш ғўза, буғдой ва бошқа экинлар ҳосилини
оширишнинг бош шароити экани ҳам сир эмас.
Андижон вилоятида алмашлаб, навбатлаб экишнинг асоси экинларни
илмий асосдаги тартибда жойлаштриш структураси ҳисобланади.
Экинларни алмашишини амалга ошириш далада ўтказиладиган
қуйидагилар: барча агротехника., тупроққа ишлов бериш тизими, режа асосида
ўғит қўллаш, мелиорация, тупроқ эрозиясига қарши кураш, гўнг алмашлаб
қўллаш ва бошқалар ҳисобланади.
Гарчи юқоридаги агротадбирлар, тупроқ изланишлари натижаларини
ҳисобга олиб навбатлаб алмашлаб экишнинг оптимал тизимлари жорий этилса
Андижон вилоятимизда деҳқончилик тизимини тўлиқ такомиллаштришга
имкон беради.
Илмий асосланган навбатлаб экиш ѐки алмашлаб экишнинг қисқа
ротациялари жорий қилинмаса тупроқ унумдорлигининг тикланиши амалга
ошмайди. Барча қишлоқ хўжалик экинлари ҳосилдорлигининг камайиш
тенденцияси давом этиб бораверади. Бу ҳолат вилоятдаги суғориладиган
тупроқларнинг балл бонитети кейинги ўн йилда 68 дан 59 баллга тушганида ўз
тасдиғини топган, десак тўғри бўлади.
Қишлоқ хўжалик ишлаб чиқариши йўналишига боғлиқ ҳолда Андижон
вилоятида экин майдонларининг маълум структураси вужудга келади. Бунда
ғўза-45 %, донли-бошоқлилар-30 %, сабзавот, картошка ва бошқа-10 %, озуқа
ва маккжўхори-5%, ҳамда беда – 5 %, ни ташкил қилади. Бундан ташқари
такрорий экинлар (15%) ва оралиқ экинлар (15-20 %) мелиоратив ишлар билан
бирга жорий этилади.
Мелиоратив ишлар комплекси. Андижон вилоятининг суғориладиган
ерлари асосан бўз тупроқлари (белбоғи) поясида тарқалган. Тупроқлар
тарқалган территория кенг тўлқинли тоғ ости текисликлари, пастликлари ва
Қорадарѐнинг ўзан усти террасаларида жойлашган бўлиб сизот сувларининг
кучсиз оқиб кетиши билан характерланади. Шу муносабатга кўра суғориб
деҳқончилик қилинадиган ерларнинг 60 % га яқини у ѐки бу даражада
шўрланган. Бу эса пахта косплексидаги маданий экинларни етиштиришда
тупроқдаги осон эрувчан зарарли, тоқсик тузларни салбий таъсирини олдини
олиш учун мелиоратив тадбирлар ўтказишни тақозо этади.
Изланишларимизнинг кўрсатишича суғориладиган тупроқларнинг
мелиоратив ҳолатига сизот сувларининг сатхи сезиларли таъсир этади. Шу
сабабли иккиламчи шўрланишни олдини олиш учун сизот сувларини сатхини
икки метрдан юқори бўлишига йўл қўймаслик зарур. Бунинг учун суъний
дренаж, зовурларнинг тозалиги ва чуқурлигини керакли даражада ушлаб туриш
лозим. Булардан энг истиқболли деб очиқ горизантал дренажларни вертикал
скважина-кучайтиргичлар билан биргасидир.
318
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Эрозияга қарши тадбирлар. Андижон вилоятида маълум миқдордаги
ерлар майдони ирргацион ва шамол эрозиясига учраган. Шунга кўра
эрозиясига қарши комплекс тадбирларни ўтказиш талаб қилинади. Дала
алмашлаб экишда эрозиядан ҳимояланиш тупроққа нам тўплайдиган ва экин
тез униб чиқишини таъминлайдиган агротехник усуллардан иборат
кмоплексдан фойдалиниш билан эришилади. Бунда кузги дон экинлари
етакчиликка эга, шу билан бирга улар бир-бирига киришиб кетадиган кўплаб
попук илдизларига таратади. Бунинг натижасида улар бутун ўсув даврида
эрозиядан ҳимоялайди.
Кейинги муҳим агротадбир бу эрозияга қарши агротехникадир. Бунинг
учун
қияликлар фақат кўндалангига шудгор қилиниши керак. Хайдов
чуқурлиги 22-25 см., зарур бўлгандагина 30-35 см.гача шудгорланади. Қиялиги
50 дан ортиқ, майдонларда ѐзги шудгор самаралидир, чунки ҳосил бўладиган
йирик кесаклар кузги-қишки ѐғин ҳисобига кўпроқ нам тўпланишига имкон
яратади.
Ўрта ва кучли ювилган (эрозияланган)шароитда бунда
полосалар
қолдириш ҳисобига деҳқончиликда юқори ва турғун ҳосил олиш мумкин.
Буфер полоса кўп йиллик ўсимликлар ҳисобига 8-10 метр бўлса бошоқли дон
билан навбатлаб қўлланилганда мақсадга мувофиқ бўлади. Донли экинлар
полоса кенглиги 25-30 метр атрофида бўлса маъқул ҳисобланади. Бунда бир
йиллик дуккакли экин экиш ҳам катта аҳамиятга эга, чунки улар тупроқ
унумдорлигини сезиларли яхши тиклайди ва ундаги биологик азот миқдорини
оширади.
Адабиѐтлар рўйхати
1. Т.Ураимов.Андижон вилояти тупроқлари ва унумдорлиги. Ўзбекистон
тупроқшуностлари ва агрокимѐгарлари жамиятининг V-қурултойи
материаллари. Т.: 2010 й.
МЕВАЛАРНИ СУЛЬФИТАЦИЯЛАШ УСУЛИ
Эгамбердиев Д.У, эркин тадқиқотчи
(Андижон давлат университети)
Аннотация: Мақолада маваларни олтингугурт (IV) оксиди ѐки сульфат
кислота ѐрдамида сульфитациялашнинг афзалликлари баѐн этилади.
Меваларни олтингугурт билан ишлаш, уларни олтингугурт гази ѐки
сульфат кислота билан ишлаб консервалаш демакдир. Ҳар икки ҳолда ҳам
олтингугурт микроорганизм ва ферментларнинг ҳаѐт фаолиятини деярли
мутлақо тўхтатади; шундай килиб, меваларни сақлаш муддати узайтирилади.
Сульфитация қилинган мевалар таркибида сульфат кислота хам эркин ҳолатда,
ҳам бириккан холатда (асосан, сульфат кислота фруктоза билан ва глюкоза
билан бирикади) учрайди. Фруктоза билан бириккан сульфат кислота
консерваловчи кучли модда ҳисобланади, у қанд билан бирикканда эса
меваларнинг ферментатив эришига йўл қўймайди. Сульфат кислотанинг
таъсири натижасида меваларнинг таркиби деярли ўзгармайди, шунингдек,
уларда кўп миқдорда С витамини сақланиб қолади.
319
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Сульфитация қилинган мевалар, кондитер, ликѐр, ароқ, шарбат ва бощқа
ичимликлар ҳамда ширинликлар тайѐрлаш учун ярим фабрикат ҳисобланади.
Сульфитация қилинганлиги учун уларни жуда узоқ муддат сақлаш мумкин.
Меваларни сульфитация қилиш икки усулда: SO2 сув эритмаси билан (ҳўл
сульфитация қилищ) ва янги меваларни SО2 гази билан чангланиб (қypyқ
сульфитация)
ўтказилади.
Ҳўл
усулда
сульфитация
қ и л и н а д и г а н маҳсулотларга асосан резавор мевалар-земляника, малина,
ежевика, қора смородина, крижовник ҳамда данакли мевалар-олча, гилос
(данаклари билан ва данаксиз ҳолда), шунингдек олхўри ва ўриклар киради.
Сульфитация қилиш учун фақат пишган, соғлом, мева банди олиб ташланган,
шу билан бирга лаҳми зич ва SО2 билан ишлов берилгандан кейин
(десульфитация қилингандан кейин) ҳам ўз табиий рангини яхши тиклай
оладиган мева навларидан фойдаланилади. Баъзи мевалар, масалан, ўриклар
бутун ѐки икки бўлинган ҳолда сульфитация қилинади. Бочкаларга бир хил
ўлчамда териб солинган мевалар ҳам сульфитация қилиниши мумкин. Аввал
улар устига 0.11% ли сульфат кислота қуйилади, сўнгра эритма яхши сингиши
учун бочканинг оғзи беркитилиб думалатилади ва мева кўмилиб туриши учун
яна эритма қуйилади. Ҳўл сульфитация қилинган мевалар сифатига қараб 1 ва
2-сортларга ѐки 1 , 2 ва 3- сортларга бўлинади.
1-сортга кирувчи данакли мевалар 2-сортдагисига қараганда анча йирик
бўлиши керак; резавор мевалар ўлчамига кўра бўлинмайди. Ҳар учала сортдаги
мевалар соғлом, бутун, бир хил ўлчамли бўлиши зарур. 2-сортда бир оз
миқдорда ўлчами ҳар хил мевалар бўлишига йўл қўйилади. Бундан ташқари,
ҳар учала сортда ҳам чекланган миқдорда ѐрилган мевалар бўлишига йўл
қўйилади. Ҳар иккала сортга кирувчи сульфитация қилинган мевалар бутун,
ранги оқиш ва массаси бир хил бўлиши керак. Ёт ҳид бўлган ва бузилган
мевалар бўлишига йўл қўйилмайди.
Барча сортдаги мевалар таркибида олтингугурт гази миқдори 0,15% дан
ва 0,2% дан ортиқ бўлмаслиги керак. Агар унинг концентрацияси кучсиз бўлса,
меваларнинг нормал ранги тиклана бошлайди ва улар тез орада бузилиши
мумкин. Бундай ҳолда уларни нормал ҳолатга етказиш учун кучли сульфат
кислота қуйиш лозим. Эритма микдори меваларнинг турига қараб уларнинг
нетто огирлигига нисбатан 10 дан 30% гача миқдорни ташкил қилади.
Сульфитация қилинган мевалар 0°C дан паст ва 10°C дан юқори бўлмаган
температурада сақланади. Ҳўллаш усулида сульфитация қилинган мевалар бир
йил давомида ва ундан ортиқ сақланади.
Қ у р у қ с у л ь ф и т а ц и я қ и л и ш , яъни олтингугурт гази билан
чанглаш усули деярли мутлақо ѐввойи ҳолда ўсувчи олма, нок, тоғолча ва
бошқа меваларда қўлланилади. Бу усулда сульфитация қилиш, тараларга уйиб
солинган зич деворли камералардаги мевалар маргимуш а р а лаштирилмаган
соф олтингугурт ѐқиш вақтида ажраладиган SO2 билан чанглашдан иборат.
Юк тўлатилган камеранинг ҳар 1 м3 жойига 200 г олтингугурт
сарфланади, бу хом ашѐ оғирлигининг 0.2% ини ташкил қилади. Газни таъсир
эттириш вақти меваларнинг хилига караб турлича бўлади. Масалан, олмалар
SO2 ли атмосферада тахминан 16-18 соат, резавор мевалар (узумлардан
320
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
тащқари) 8-10 соат, ноклар 10-15 соат ушлаб турилади. Мевалар сезиларли
даражада рангсиз тус олса, улар чангланган ҳисобланади. Сульфитация
қилинган олма, ноклар кейинчалик яшик ва бочкаларда сақланади; мураббо ѐки
компот қилишга мўлжалланган ўриклар сув тулдирилган бочкаларда, бўтқа
қилинадиган ўриклар сувсиз бочкаларда сақланади.
Д е с у л ь ф и т а ц и я, яъни ҳар иккала усул билан сульфитация
қилинган мевалар қайнатиш йўли билан олтингугурт газидан тозаланади; бунда
сульфат кислота ва SО2 эриб, сувга қўшилиб кетади. Агар мевалар қанд ѐки
лимон кислотаси қўшиб қайнатилса, десульфитация тўлароқ бўлади.
Десульфитация қилингандан кейин ҳам меваларда оз миқдорда SО2 қолади, шу
сабабли ҳам 1 кг мевада 2г дан ошмайдиган миқдорда SO2 бўлишига йўл
қўйилади.
Ушбу усулллар ўзининг самарадорлиги, табиий ҳолатда ўтказилиши
ортиқча енергия талаб қилмаслиги билан афзал хисобланади. Десулфитация
жараѐнини амалга оширишда лимон кислота ўрнига таркибида кўп миқдорда
лимон кислота сақловчи лимон мевасининг устки пўстлоқ қаватидан
фойдаланилса мевалар таркибида сақланиб қолувчи SО2 миқдори камаяди,
шунингдек мевалар лимон пўстлоғидаги эфирлар ҳисобига хушбўйликка эга
бўлади ҳамда С витамин билан янада бойитилади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
1. Нечаев А.П., Траубенберг C.E., Кочеткова А.А. и др. Пищевая химия:
Учебник. - СПб: ГИОРД, 2007. - 640 с.
2. Скурихин И.М., Нечаев А.П. Все о пище с точки зрения химика: Справочное
издание. -М.: Высшая школа, 1991. - 286 с.
3. Тўрақулов Ё.Х. Биокимѐ. Тошкент.: Ўкитувчи, 1996. – 478 бет.
4. В.Г.Стеранский, Й.С.Имихов. Дон-ун, мева-сабзавот, кондитер ва лаззатли
махсулотлар товаршунослиги. Тошкент.: Ўкитувчи, 1969 й. 630 б.
QOVOQNING KIMYOVIY TARKIBI VA SHIFOBAXSH XUSUSIYATLARI
k.f.n., dots. Yu.T. Isayev, talabalar: N.G`.Orifjonova, U.N.Mahmudova,
B.X.Ro`ziyeva. (Andijon davlat universiteti)
Annotasiya: Mazkur maqolada poliz mahsulotlaridan biri bo`lgan qovoqning
ayrim botanik tavsiflari, kimyoviy tarkibi, shifobaxsh ozuqa sifatidagi xususiyatlari
haqida ma`lumotlar keltirilgan. Shuningdek, qovoqdan yanada samarali foydalanish
zarurligi ta`kidlangan.
Zamonaviy taraqqiyotni yangi g`oyalar va fikrlarsiz tasavvur qilib bo`lmaydi.
Keyingi paytda ilm-fan va ishlab chiqarishning tirli sohalariga yangi innovatsion
ishlanmalarni tatbiq etishga katta e`tibor qaratilmoqda. Aholi salomatligini ta`minlash
ham davlat va jamiyat oldidagi muhim vazifalardan biridir.
Prezidentimiz Shavkat Mirziyoyev 2018-yil 12-oktabrda ―O`zbekiston
Respublikasida xalq tabobati sohasini tartibga solish chora tadbirlari to`g`risida‖ gi
PQ-3968- sonli qarorni qabul qildi. Ushbu qarorga ko`ra, xalq tabobati faoliyatini
321
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
tartibga solish, to`plangan tajriba va salohiyatlaridan samarali foydalanish, ushbu
sohadagi normativ-huquqiy ba`zani shakllantirish hamda xalq tabobatining usullari
va yutuqlaridan samarali foydalanish ko`zda tutilgan.
O‘zbekistonda xalq tabobati va oziq-ovqat qo`shilmasi sifatida
foydalaniladigan shifobaxsh o`simliklar juda ko`p. Yurtimiz hududida
o`simliklarning 4230 ta turi o`sadi. Shu o`simliklardan 522 ta turi dorivor o`simlik
hisoblanadi. Qovoq (lot. Cucurbita) qovoqdoshlar oilasiga mansub qirrali, gajaklar
yordamida osilib yoki yotib o‘suvchi dag`al tuk poyali, bir yillik o`simlik. Ushbu
o`simlikning vatani Meksika. Qovoqning madaniy turlari Amerikadan kelib chiqqan.
Tuproq arxeologik qazilmalaridan topilgan qovoq qoldiqlari mil. av. VIII- VII
asrlardan buyon yetishtirilganligini tasdiqlaydi. Qovoqning barglari yirik yuraksimon
yoki chuqur besh bo`lakli, dag`al tukli va uzun bandlidir. Qovoqning gullari yirik,
gulkosachasi qo`ng`iroqsimon, 5 bo`lakli, gultojisi varonkasimon, 5 bo`lakli, sariq
rangli, bir jinsli ba`zan ikki jinsli gullari bo`lib barg qo`ltigida joylashgan. Mevasi turli shaklli, rangli, ko`p urug`li, ser et va shirali ho`l meva. Urug`i oq rangli, yapaloq
ellipissimon bo`ladi. Iyun-sentabr oylarida gullaydi, mevasi avgust-oktabrda pishadi.
Ildizi o`q ildiz.
Qovoqning kimyoviy tarkibi odam organizmi uchun zarur bo`lgan
moddalardan iborat. Uning tarkibida: uglevodlar, A (retinol), B6 (piridoksin), B12
(askorbin kislota), C, E, K vitaminlari, Ca, Mg, Fe, P, Cu, Co, Cr, Zn, I2, Mn va
boshqa elementlar mavjud. Hattoki, qovoqning po`stlog`i ham juda foydali bo`lib, A
(retinol), B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B9 (foliy kislotasi), C, PP vitaminlari va
karotinoidlarga juda boy.
1-jadval
Qovoq urug`ining kimyoviy tarkibi
UglevodOzuqa
Modda
Suv
Oqsil
Yog`
lar
tolalar
%
91.8
1.2
0.6
4.4
0.6
Hisobida
A vitamini, yoki retinol (C20H30O) ko`z uchun juda foydali. 1920 yilda Jek Sesil
Drammond A vitaminini yangi nomenklaturasini taklif qildi. Shvetsariyalik kimyogar
Paul Karrer 1931 yilda A vitaminining kimyoviy tuzilishini tavsiflab berdi. A
vitaminining ko`rish jarayonida ishtirok etishi biokimyogar Jorj Uold tomonidan
kashf etilgan (bu kashfiyoti uchun u 1967-yilda fiziologiya va tibbiyot bo`yicha
Nobel mukofotini olgan). O`simlik to`qimalarida A provitaminining ikki turi
uchraydi: birinchisi karotinlar hisoblanadi. Karotinning α-, β- va γ- shakllari bor.
Karotinning α va γ shakli 1 moldan, β shakli esa 2 mol retinol hosil qiladi.
Provitaminlarning ikkinchi turi ksantofillar hisoblanadi.
A vitamini ko`rish pigmentlari hosil bo`lishida qatnashadi, organizmning normal
o`sishini, ko`zning turli darajadagi yorug`likka moslashuvini ta`minlaydi. Terini va
shilliq pardalarni normal holatda tutib turadi. Agar retinol yetishmasa, terining
yiringli kasalliklari avj oladi, soch to`kila boshlaydi, tirnoq mo`rtlashib qoladi,
yoruqqa qaray olmaslik, ko`zning qizarib ketishi, achishishi kuzatiladi, ko`rish
322
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
yomonlashadi va shox pardaning namlanishi buziladi, immun funksiyasining
pasayishi va rivojlanishining pasayishi ro`y beradi. A vitaminiga bo`lgan kunlik
extiyoj 1600-5000 ME ni tashkil etadi.
Sxema. Vitamin A (retinol).
Qovoq
tarkibida
karotinoidlar bo`lib, ular ko`z
pardasini mustahkamlaydi. Qovoqning mag`zi tarkibidagi uglevodlar miqdori sabziga
nisbatan 5 marta va
qoramol jigariga nisbatan 3 marta ko`pdir. Shuning uchun
ko`rish qobiliyati pasayganda qovoq, qovoqning po`stlog`i va qovoq sharbatini
iste`mol qilish tavsiya etiladi. Undan ajratib olingan moddalar sil tayoqchasini
o`sishiga to`sqinlik qiladi.
Xalq tabobatida qovoq sariq kasalligi asoratlarini oldini olishda davo
hisoblanadi. Bunda, o`rtacha kattalikdagi qovoqning ichini tozalab, toza tog` asali
bilan yarmigacha to`ldiramiz. Keyin qovoq ustiga hamirdan qopqoq yasab, ustidan
o`zini avval kesib olingan bandini yopamiz va qorong`u, salqin joyda saqlash kerak.
10 kundan keyin shifobaxsh malham tayyor bo`ladi, uni bir osh qoshiqdan kuniga
3 mahal, ovqatdan oldin 20 kun davomida qabul qilish kerak. Ushbu aralashma
siydik-tosh kasali, silda ham yordam beradi.
Xulosa qilib shuni aytishimiz mumkinki, yurtimiz shifobaxsh o`simliklarga
boy. Qovoqning mevasi, guli, urug`i va po`stlog`idan oziq-ovqat qo`shilmalarini
yaratish mumkin. Yurtimizda qovoqdan tabiiy dorivor mahsulot ishlab chiqarishni
yanada rivojlantirish kerak. O`zbekiston xorijdan sintetik dori mahsulotlarini ma`lum
bir mablag` evaziga sotib oladi. Biz vitaminga boy mevalar yoki qishloq xo`jaligining
tabiiy shifobaxsh dorivor mahsulotlarini zamonaviy talqinda ishlab chiqarishni yo`lga
qo`yishimiz zarur. Jumladan, ko`z kasalligida juda ko`p sintetik dori mahsulotlarini
iste`mol qilamiz. Bu mahsulotlar iste`molidan ko`ra, tabiiy dorivor mahsulotlaridan
foydalanilsa samarasi yuqori, zarari kam bo`ladi.
Shuningdek, qovoq mahsulotlarini iste‘mol qilishni kunlik ratsionimizga
kiritsak, juda ko`p kasalliklarni oldini olgan bo`lamiz. Qovoq o`simligini ko`plab
yetishtirib, nafaqat xalq tabobati sohasini rivojlantirgan, balki yurtimiz iqtisodiyotiga
ham salmoqli foyda keltirgan bo`lamiz deb hisoblaymiz.
Foydalanilgan adabiyotlar ro`yxati
1. O`zbekiston milliy ensklopediyasi (Q harfi). Toshkent. (2000-2005). 190 b.
2. Abu Ali Ibin Sino ―Tib qonunlari‖. Abdulla Qodiriy nomidagi ―Xalq merosi
nashriyoti‖. Toshkent. - 1994-yil.
3. Q. Xojimamatov, M.Olloyorov. ―O`zbekistonning shifobaxsh o`simliklari va
ularni muhofaza etish‖. -Toshkent . -―Fan‖ nashriyoti . - 1998-yil.
323
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
МУНДАРИЖА
I.
КИМЁ
ФАНИНИ
ЎҚИТИШДА
ИННОВАЦИОН-ПЕДАГОГИК
ТЕХНОЛОГИЯЛАР
Yusupova G.H. TDTU Olmaliq filiali o‟qituvchi, Oripova N.S. TDTU talaba
Zamohaviy pedagogik texnologiyalardan foydalangan holda ―Mavhum qaynar
4
qatlamli pechida rux konsentratini kuydirish‖ mavzusini muammoli metodni
qo‘llab talabalarga tushuntirish.............................................................................
Maxmudova G.O‟. TDTU Olmaliq filiali (O‟qituvchi) Maliyeva X.I. (talaba)
Zamonaviy pedogagik texnologiyalardan foydalangan holda ―Oqsil, ularning
7
tabiatda tarqalishi, ahamiyati, biologik xususiyatlari ‖ mavzusini f.s.m.u
metodini qo‘llab talabalarga tushuntirish. ............................................................
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ),О.Нуридинов (катта ўқитувчи,
НамМТИ) М.Файзуллаева (талаба, НамМТИ) Ўзбекистон ва Хитой 10
таълим тизими: ислоҳотлардаги ўхшашлик ва фарқлар.................................
З.З.Нигматов, Ш.С.Каримов (И. Каримов номидаги ТДТУ таянч
докторанти (PhD)) Телекоммуникация тармоқларида трафикларни 13
тақсимлашда нейрон тўрнинг тури ва архитектурасини танлаш....................
O.A.Abdullajanov, G‟O.Mamajanov (NamDU) Kimyo fanini o‘qitishda keys
16
metodidan foydalanish.........................................................................................
talaba D.B.Erkinboyeva, k. o‟q. G‟.O.Mamajanov (NamDU) ―Kislorod‖
18
mavzusini o‘qitishda ―blits-so‗rov‖ usulidan foydalanish....................................
dots. SH.Zokirov, talaba M. Vaxobova (I.Karimov nomidagi TDTU Olmaliq
21
filiali) Kimyo fanini o`qitishda innоvatsion-pedagogik texnologiyalar.................
Sarimsaqova N.S. (NamMQI), t.f.d., prof. Fayzullayev N.I.
(SamDU),
Sh.Bozorova (talaba, NamMQI) Kimyodan xalqaro olimpiadalarga tayyorlashda 23
nanokimyo va yangi informatsion-pedagogik texnologiyalarning o‘rni................
преподаватель Э. Жумаева, студенты Д. Шарипова, М. Шарипова
(НавГПИ) Применение технологий укрупнения дидактических единиц на 26
уроках химии.......................................................................................................
E.Sh.Jumayeva, B. Mixliyeva, Sh. Sharipova (NavDPI) Kimyo va biologiya
27
darslarida integrallashgan ta‘lim texnologiyasidan foydalanish.............................
G.A.Ixtiyarova, M.Sh.Ahadov (TDTU, professor, NavDPI o`qituvchisi) Kimyo
29
ta‘limida innovatsion elektron darslik yaratishning imkoniyatlari.........................
kat. o‟q. L. Usmonova, talaba S. Husanov (NavDPI) Analitik kimyo fanini
33
o‘qitishda ―keys- stadi‖ metodidan foydalanish....................................................
M.Sh.Ahadov, M.A.Tog‟ayeva (NavDPI) ―Anorganik kimyo‖ fanini o‗qitishda
36
innovatsion ta‘lim texnologiyalaridan foydalanish ...............................................
Холов Х.М. Тешаева Н.Ш. (НавГПИ) Особенности использования
38
проблемного обучения на уроках химии..........................................................
katta o`qituvchi Yusupova G.X., talaba Mirzanarova L.E TDTU Olmaliq filiali
Zamonaviy pedagogik tehnologiyalardan foydalangan holda ―kimyoviy
41
reaktorlar, ularga qo`yiladigan talablar. reaktorlarning tavsifi‖ mavzusini
―ko`rgazmali metod‖ini qo`llab talabalarga tushuntirish.......................................
324
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
dots. Z.Turaev, N.Sarimsaqova, H.Bakiyeva
(NamMQI) Innovatsion
44
texnologiyalardan kimyo fanidan olimpiadalarga tayyorlashda foydalanish .........
Qodirova Z.K. (BuxDU katta o‟qituvchisi), G‟aybullayeva M.Sh. (BMTI
akademik litseyi o‟qituvchisi) Organik kimyoning muhim mavzularini o`qitishda 47
innovatsion-pedagogik texnologiyalar tadbig`i........................................................
ўқит. Ғ.М.Пўлатов, талаба Ш.О. Эргашева (ТДТУ Олмалиқ филиали)
Таълим сифатини оширишда «синквейн» методини «фильтрлар» мавзусида 50
қўллаш................................................................................................................
M. Ochilov va talaba Abdimannopova Z.A. (TDTU Olmaliq filiali) Zamonaviy
pedagogik texnalogiyalardan foydalangan holda «Neftni qayta ishlash» mavzusini 52
baliq skleti uslubini qo‘llab talabalarga tushuntirish.............................................
PhD, katta o‟qituvchi, Madusmanova N.K. talaba, Tadjiyeva S.X., talaba,
Abulxayev Sh. (TDTU Olmaliq filiali) Innovatsion- pedagogik texnalogiyalardan
55
―rezyume‖ metodini foydalangan holda talabalarga ―analitik kimyoning analiz
usullari‖ mavzusini tushuntirish...........................................................................
Jalmurodova D.D. Kuziyeva N.A. (Islom Karimov nomidagi TDTU Olmaliq
filiali) Gomogen reaksiyalarning tezligi va uni oshirish usullari mavzusini 57
o‘qitishda interfaol metodlarning qo‘llanilishi......................................................
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ), Т.Ботиров(катта ўқитувчи, НамМТИ),
М.Файзуллаева (талаба, НамМТИ) Таълим тизимини ривожлантиришда 59
япония тажрибаси...............................................................................................
Махмудов И.Т., ф.-м.ф.н. (ҚДПИ) Очерк из истории об учение о катализе
63
G. Meliboeva, G. Rahmatullayeva (Qo‟qon DPI) Kimyo fani ta`lim
66
samaradorligini oshirishda interfol metodlardan foydalanish................................
П.ф.ф.д., катта ўқитувчи Б.М.Дўмонов (АндДУ) Кимѐ фанидан
билимларнинг амалий аҳамиятини англаш – самарали кимѐвий таълим 69
гаровидир................ ................ ................................ ................ .......................
И.Р.Асқаров к.ф.д.проф., Ш.М.Киргизов к.ф.н, проф.в.б., К.Ғопиров доц.
М.А.Қадиров* катта ўқ. ―Товарлар кимѐси‖ фанининг озиқ-овқат 71
маҳсулотларини импортида тутган ўрни...........................................................
II. ОЗИҚ-ОВҚАТ МАҲСУЛОТЛАРИ ВА УЛАРНИ ҚАЙТА ИШЛАШДА
ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАР
M.X.Mamatqulov kat.o‟qit, D.Y.Bo‟ronova.mag, Z.Z.Qodirov.mag (FarPI)
73
Xavfsiz oziq-ovqat va uning ahamiyati ................................................................
доц. Б.С.Усманов, асс Ш.Умурзакова (ФарПИ) Буғдой навлари донини
74
сақлаш шароитларининг дон технологик кўрсаткичларига таъсири ...............
Ш.В.Абдуллаев, профессор (НамДУ) , М.Салойдинова НамМТИ,
О.Абдилалимов
доцент
(НамМТИ),
С.Маматкулова,
(ФерГУ),
76
Ф.Хошимов доцент (НамМТИ) Способ производства полезных консервов
на основе инулина (топинамбура) и маргеланской редки ................................
Э.Тўрақулов, Н.Эрмуратова, Ш.Мелиқулов, А.Чориев (Термезский
филиал ТГТУ) Закваски для дрожжей из плодов аниса и гороховой муки 78
для приготовления хлебобулочных изделий.................................................
Э.Тўрақулов,
А.Чориев
(Термезский
филиал
Ташкентского 80
325
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
государственного Технического университета имени Ислама Каримова)
Исследование приготовления кондитерских и хлебобулочных изделий на
основе амаранты.................................................................................... ..............
Ш.Атаханов, М.Абдураззақова, А.Эшонтўраев (НамМТИ), А.Сатимов
(НамМҚИ) Мевали соус-паста яримфабрикатларини кимѐвий таркиби ва
озиқавий қиймати..................................................................................................
Ш.Атаханов, Р.Исроилов, М.Дадамирзаев, У.Рахимов, Н.Қурбонов
Сабзавотлардан соус-паста ишлаб чиқариш технологик линиясини
принцпиал схемаси.............................................................................................
Ш.Атаханов, М.Болтаева, З. Маллабоева, У. Нишонов Технология
цукатов без сахара из нетрадиционных видов сырья. .....................................
маг. Бекбулатова Екатерина Вячеславовна, доц. Хошимов Хакимжон
(НамИТИ) Пшеничные отруби: их состав и польза для здоровья...................
т.ф.н., доцент Б.Усманов, маг. Ш.Худойбердиева (ФарПИ) Кимѐвий
таркиби бўйича мевалар ва сабзавотларни концентрлашган, юқори
колорияли маҳсулотларини аҳамияти...............................................................
Д.А. Ўктамов, У.Ю. Рахимов,
Ў.Р. Нишонов (НамМТИ) Кучсиз
клейковинали унни реологик ҳусусиятларини ошириш технологиясини
ишлаб чиқиш.......................................................................................................
G.Isxoqova, Z.Otaxanova, Sh.Qodirova (NamDU) Selen nima va uning
dorivorligi............................................................................................................
Абдисаматов Э.Д., Хошимов Ш.М. (ФерПИ) Нетрадиционные виды
творога................................................................................................................
Доц.Пулатов
А.,доц.
Мамаджанов
Л.,ст.пр.
Атамирзаева
С.Т.(НамИСИ),ст.пр.Д.Сарибаева(НамИТИ) Консервированный сумалак
– источник витаминов и питательных веществ................................................
асс. М.Абдураззақова (НамМТИ), асс. Н. Қодирова (ФарПИ)
Ошқовоқнинг товаршунослик технологик тавсифи ва ишлаб чиқаришдаги
аҳамияти...............................................................................................................
ass. B.SH. Adashev (NamMTI), ass. A.A. Ergashev (FarPI) Mahalliy
kungaboqar urug‘idan moy olishning istiqbolli rejalari.........................................
ass. Sh.S.Ishmuratov, ass. D.Sh.To‟rayev, talaba Sh.T.Pardayeva, (ToshDAU
Termiz filiali) Sabzavot soyasi.............................................................................
katta o‟qituvchi Z.J.Obidov, talaba A.Holmatova (FarPI) Kundalik
hayotimizdagi sut mahsulotlarini kimyoviy tarkibi...............................................
katta o‟qituvchi Z.J.Obidov, talaba A.Holmatova (FarPI) Mevalarni quritish
jarayonining umumiy masalalari va hossalari .......................................................
И.Р.Асқаров (к.ф.д., профессор, АДУ), О.Ш.Абдуллоев (PhD, катта
ўқитувчи, АДУ), Д.Ризаев (“CIBUS NATURAL” МЧЖ) Йод танқислигини
олдини олишда озиқ-овқат қўшилмаларининг аҳамияти.................................
А.Хамдамов, Д.Сарибоева, О.Аскарова (НамИТИ) Исследование
равновесного состояния смеси "гексан-жирные кислоты (с10-с16)"..............
талабалар Ж.Эгамов, Х.Эргашхўжаева (НамМТИ), асс. Р.Медатов
(Фар ПИ) Озиқ-овқат маҳсулотларини хавфсизлиги ва уларнинг сифат
326
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
84
87
90
91
95
96
99
100
101
105
107
111
112
114
117
118
121
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
даражасининг аҳамияти......................................................................................
талаба Х. Усманов, асс. М. Абдураззақова, к. ўқ. Н. Курбанов (Нам МТИ)
Донни етиштириш ва сақлаш давомида хашорат ва микроорганизмлар 122
билан зарарланишини салбий оқибатларини олдини олиш..............................
Magistr S.X.Toshboyeva, dots.X.M.Qanoatov, talaba N.A.Salimov (NamMTI)
125
Yantoq o‘simligi va undan tayyorlangan damlamaning shifobaxsh hususiyatlari
magistr S.X.Toshboyeva, dots.L.Mamajanov, dots.Sh.Ataxanov (Nam.MTI)
Yovvoyi holda o‘sadigan yantoq o‘simligidan shifobaxsh ichimlikni organoleptik 127
ko‘rsatkichlari tahlili...............................................................................................
Х. Хошимов, Д. Сарибаева (НамИТИ), Н. Х. Хошимова (проф.колледж)
Исследования по идентификации сычужного фермента из внутренних 129
органов домашних животных.............................................................................
к.т.н., доцент А. Ахмедов, ( КИЭИ), д.тн.,профессор С.Абдурахимов,
(ТХТИ) Изменение степени измельчения ядра в зависимости от 131
масличности ядра семян хлопчатника ..............................................................
доц. Х. Қаноатов, асс О. Маллабаев, асс. У.Рахимов, маг. З.Ваққосов
(НамМТИ) Тешиккулча маҳсулотлари ишлаб чиқаришда буғдой 135
муртагидан фойдаланиб сифатини ошириш......................................................
доц. Х.Қаноатов, асс. У.Рахимов, магистр Г.Алиева,
магистр
З.Турдалиева (НамМТИ) Паст навли унларни сифатини ошириш 137
технологиясини ишлаб чиқиш...........................................................................
к.ф.д., проф. И.Р.Аскаров АДУ, PhD, ката ўқитувчи М.Х.Мамарахмонов,
АДУ; “Sibus Natural” МЧЖ директори Б.К.Зияев, технолог Д.А.Комилов
140
Табиий озиқ-овқат қўшилмалари – инсон саломатлигини сақлашда
замонавий воситалар...........................................................................................
Н.И.Асқаров,
и.ф.д.проф.,
Ш.М.Киргизов,
к.ф.н,
проф.в.б.,
ўқит.М.А.Қадиров*,
ўқит.
Ф.Т.Насриддинова,
ўқит.М.Акбарова 142
Шифобахш озиқ-овқат қўшилмалари яратиш истиқболлари .........................
Yu. O„rinbayeva (PhD), N.Eshquvvatova talaba (SamISI) Oziq-ovqat
mahsulotlari va ularni qayta ishlashda kichik biznes va xususiy tadbirkorlikning 143
ahamiyati................................................................................................................
III. ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР ВА ЯНГИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ЖОРИЙ
ЭТИШ ОРҚАЛИ КИМЁ САНОАТИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ
I.Abidov, A.Oxundadayev, F.Xoshimov (NamMTI) Fiziologik faol moddalar
qo`shilgan kompleks mineral o'g'itlar
ishlab chiqarish va ulardan 147
foydalanish............................................................................................................
I.Abidov, F.Xoshimov, A.Oxundadayev (NamMTI) Fizilogik faol moddalar
150
bilan boyitilgan karbamid olish texnologiyasi. ....................................................
докторант Савриева Д.Д., д.т.н. Салиханова Д.Д. (Институт общей и
неорганической химии АНРУз) Получение активированных угольных 153
адсорбентов для очистки дистиллированного глицерина.................................
доц. Б.С.Усманов, асс. Т.А.Мадалиев (ФарПИ) Оқава сувларни
156
тозалашдаги тадқиқотлар...................................................................................
Юнусова С.Т., Хужаназаров У.О (Ташкентский Государственный 158
327
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
технический университет им. И.Каримова) Нечетко логическое
регулирование
температурным
режимом
теплогенерирующих
агрегатов..............................................................................................................
М.С.Атабаева қ.х.ф.ф.д. (PhD), Ж.С.Акбаров талаба (ТошДАУ Андижон
филиали) Андижон-36 ғўза навининг барг сатхига азотли ўғитни аммиак
шаклида қўллашнинг таъсири. .........................................................................
Ф.М.Хасанова қ.х.ф.н., профессор (ПСУЕАИТИ), М.С.Атабаева
қ.х.ф.ф.д. (PhD), (ТошДАУ Андижон филиали) Тупроққа турли усулда
ишлов беришнинг ғўза кўчат қалинлигига таъсири........................................
И.Х. Сиддиков, К.И. Усманов1, Н.С. Якубова
(ТГТУ), (ТХТИ)1
Синергетическое
управления
нелинейными
динамическими
объектами............................................................................................................
Б.Сотболдиев, Х.Арипов, З.Дехканов (НамМТИ) Азот, фосфор ва
маҳаллий хом ашѐларни аралаштириш усулида РК ва NРK ўғитлар
олиш..................................................................................................................
А.Боймирзаев, С.Собиров (НамМТИ) Анализ электростатических свойств
растительных полисахаридов в гель-хроматографии.........................................
Ст.преп.(PhD) З. Искандаров, докторант Д.Ядгарова (ТГТУ им.
И.Каримова) Формализованное описание процесса абсорбции при
получении кальцинированной соды..................................................................
таянч докт. Мамуров Б.А., проф. Шамшидинов И.Т (НамМТИ)
Маҳаллий доломит хомашѐсидан фойдаланган ҳолда фосфорли оддий
ўғитлар олиш......................................................................................................
X.SH. Komoldinov, S.M.Sobirov. Z.T. Usmonova (NamMTI) Ferula
samarcandica ўсимлиги таркибидаги биологик фаол кумаринлар ..................
Х.Ш.Камолдинов, Н.Н.Турсунов, Г.О.Қодирова
(НамМТИ) Ferula
feruloides ўсимлиги таркибидаги биологик фаол сесквитерпенлар................
доц. Ф.Хошимов (НамМТИ), доц. О.Абдуллаев (НамДУ), асс
А.Охундадаев, талаба Л.Файзуллаев (НамМТИ). Технологический расчет
выделение уксусной кислоты из водного раствора методом экстракции........
доц. Ф.Хошимов (НамМТИ) , доц. О.Абдуллаев (НамДУ), асс. Н.Турсунов,
талаба Л.Файзуллаев (НамМТИ) Расчет аппарата теплообменника ―труба
в трубе‖ для экстракции уксусной кислоты .....................................................
доц. Ф.Хошимов (НамМТИ), доц. О.Абдуллаев (НамДУ), доц. И.Абидов,
талаба Л.Файзуллаев (НамМТИ) Расчет реактора для экстракции
уксусной кислоты ...............................................................................................
Холматов Д.С., Атаханова З.А., Борисова В.А., Мамасодиқова
С.О.(НамДУ)
Физико-химическое
исследование
координационных
соединений пальмитата магния с формамидом................................................
M.Jaxbarova, D.Xaydarova, Sh.V.Abdullayev (NamDU) Ayrim phlomus
o‘simliklari efir moylari ........................................................................................
Ф.Хошимов (доцент, НамМТИ), О.Абдуллаев (доцент, НамДУ),
Т.Ботиров (катта ўқитувчи, НамМТИ)Л.Файзуллаев (талаба,
НамМТИ), Принципиальная схема технологической линии производства
328
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
160
162
165
169
170
172
175
178
180
181
183
185
187
189
190
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
поливинилацетатной дисперсии.........................................................................
доктарант Т.Д. Абдулхаев NH4ZSM-5 цеолитида сув адсорбцияси
кинетикаси........................................................................................................
Ғ.У.Сиддиков, И.Ю.Мехмонов, Г.А.Исхоқова (НамДУ) Scutellaria
pycnaklado Juz. илдизининг флавоноид бирикмалари......................................
С.С. Зокиров1, М. Рахмонова2, Ф.Жўрабоев2, С. Зокиров1 НамМТИ1,
ЎзМУ2 Ароматик аминлар асосида иккиламчи аминоацетилен спиртлар
синтези.................................................................................................................
М. Рахмонова, С. Зокиров, Ф. Жўрабоев, С.С. Зокиров (НамМТИ)
Иккиламчи ацетилен спиртлари асосида аминоацетилен спиртлари синтези
А.С.Менглиев-к.х.н,
доцент,
М.Т.
Алиева-к.х.н.,ст.преп,
асс. Г.Б. Хожиева (ТГТУ имени Ислама Каримова) Разработка новых
смазочно-охлаждающих жидкостей для использования в производстве ......
Мамажонов С.Б., Меҳмонов И.Ю,Тожибоев Б.Х. (НамДУ) Тупроқдаги
хлорорганик пестицидлар.....................................................................................
И.Н.Хайдаров, Р.И.Исмаилов (ТГТУ имени Ислама Каримова)
Исследование ионобменных смол трехмерной структуры для очистки
сточных вод.........................................................................................................
Hasanov O.H., Ismailov R.I., Bekchanov D.J., M.G.Muxamediyev (TDTU,
ChDPI, O‟zMU), Modifisirlangan polimerlardan sorbentlar olish jarayoni
kinetikasini o‗rganish............................................................................................
доцент Х.Ш.Арипов, ассистентлар Г.О.Қодирова, О.Асқарова
(НамМТИ) Тўқимачилик саноат чиқиндиларидан самарали фойдаланиш
йўлларини ўрганиш............................................................................................
S.Boyturayev., T. Jabborov Gazlarni moyli chiqindilardan tozalash jarayoni
parametrlari va tozalash metodlari.........................................................................
д.т.н., проф. Абдукадыров А.А., ассистент каф. АПП Ортиков Э.Э.
асситент каф. АПП Самадов Э.Э. (ТГТУ) Интеллектуализация
измерительной системы малых расходов жидкости........................................
*т.ф.б.ф.д. Ф.Б. Соддиков, *ўқитувчи М.А. Юлдашева, *ўқитувчи Р.Ю.
Нажмиддинов, т.ф.д., проф. **Х.Ч. Мирзакулов.(*НамМТИ,**ТХТИ)
Паст навли силвинитдан олинган натрий хлоридга тўйинган эритмаларни
аммоний гидрокарбонат тузлари билан конверсия жараѐнини ўрганиш........
Р.К.Кочкаров (профессор, ИХРВ АН РУз ), Ф.Ф.Хошимов (доцент,
НамИТИ) , М.Р.Тожибоева(ассистент, ТХТИ), Л.Ф.Файзуллаев
(студент, НамИТИ) Технология производство препарата potex.................
А. Хамидов, О. Рўзимурадов, С. Нурмонов (ЎзМУ) Анодли оксидланиш
жараѐнида алюминий пластинка юзасида нанотрубкаларнинг иккига
ажралиши............................................................................................................
М.Солиев , А. Парманов (ЎзМУ Кимё факультети докторантлари)
С. Нурмонов (т.ф.д., профессор, ЎзМУ Умумий ва нефть-газ кимё
кафедраси мудири), А. Охундадаев (НамМТИ) Супер-асосли муҳитда
тимол винил эфири синтези...................................................................................
А. Парманов, М. Солиев (ЎзМУ Кимё факультети докторантлари),
329
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
193
194
195
196
197
198
200
202
204
206
208
211
213
216
218
221
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
С. Нурмонов (т.ф.д., профессор, ЎзМУ Умумий ва нефть-газ кимё
кафедраси мудири) И. Абдуғафуров (к.ф.д., профессор, ЎзМУ Умумий ва
нефть-газ кимё кафедраси профессори) Баъзи икки асосли карбон
кислоталарнинг винил эфирлари синтези..........................................................
Ф. Жўрабоев, М. Солиев ЎзМУ Кимё факультети докторантлари
Ацетилен асосида 3-метилпент-1-ин-3-ол синтези ..........................................
Арисланов А. С1., Шамшидинов И. Т2., Мамаджонов З. Н2. (1-НамИТИ)
(2-НамИСИ) Рациональное использование местных алюмосиликатов.........
З.А.Хамракулов,
С.Тухтаев,
З.К.Дехканов,
Х.Ш.Арипов.
Исследование кинетики разложения доломита соляной кислотой..............
асс. Г.Рахматова, талаба И. Аллабердиев (ҚарМИИ) Бензо[b] тиофен αгалогенкетонларнинг иккиламчи аминлар билан реакцияси асосида
самарали ингибиторлар яратиш.........................................................................
пр. Г. Рахматова, доц. М. Курбанов, маг. М. Рузибоев (КарИЭИ) изучение
Скорость реакции ацилирования бициклических сероорганических
соединений..........................................................................................................
Ихтиярова Г.А., Менглиев А.С., Хамракулов Ж., Курбанова Ф.Н.
Полимерные загустители на основе природного хитозана и акриловых
полимеров для набивки ткани ..........................................................................
доц. Ф.Хошимов, к.ўқ. О.Нуридинов (НамМТИ) Разработка инструкции по
хранению в складах химических веществ ........................................................
Raxmatova N.Sh., Saidaminov S.S.,Kurbanova M.A. katta o‟qituvchi, magistr
M22-18, PhD, dots. ―Qurilish materiallarining yong‘inga chidamliligi va
yong‘inga qarshiligi‖.............................................................................................
Курбанова М.А.1, А.Т.Тиллаев2 Литяга А.В3. (Тошкент давлат техника
университети1, Тошкент кимё-технология институти2, ЎзР ФХВ
Ёнғин
хавфсизлини
институти3)
Полиэтиленларнинг
оловбардошлилигини стабиллаш учун маҳаллий хомашѐ асосида
қўшимчаларни термодеструкциясини тадқиқ этиш..........................................
Х.А. Бахриева (Докторант (PhD) НИЦ при ТУИТ имени Мухаммада алХоразмий,) Конструирование
моделей
процесса управления
динамическими объектами на базе нейронечеткой технологии.......................
Д. Туракулов ПСУЕАИТИ, таянч докторант. Бентонит лойқаси
меъѐрларининг ўсимлик томонидан тупроқдаги озиқа элементларини (npk)
ўзлаштирилишига таъсири.................................................................................
Бекмуратова М.Г., Курбанова М.А. ст.преп., PhD, доц. (ТХТИ, ТГТУ)
Особенности гидратации низко основного клинкера квл, свойства цемента
на его основе......................................................................................................
д.т.н., проф. Сиддиков И.Х., ст.пр. Измайлова Р.Н. (ТГТУ) Алгоритм
формализации технологических процессов в классе логико-динамических
систем..................................................................................................................
т.ф.н. Б. Раҳимов, асс. С. Собирова, маг. Ж. Ахмедов, талаба А. Саидов
(ТАТУ Урганч филиали) Сигналларни рақамли қайта ишлаш орқали кимѐ
саноати учун дастурий таъминотлар.................................................................
330
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
224
225
227
229
232
233
235
238
241
243
246
249
251
254
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
А.Умаров. И.Абидов, З.Хамроқулова (НамМТИ) ―Karbonam‖ МЧЖ да
бурғиловчи эритмалар учун кимѐвий реагентлар композицион таркибларни 255
ишлаб чиқиш.......................................................................................................
А. Умаров. И. Абидов, З.Хамроқулова, С.Илхомов (НамИТИ)
257
Исследование термостойкых сортов карбоксиметилцеллюлозы.....................
А.Умаров.. И.Абидов, С.Илхомов, Д.Каримова (НамМТИ) Хроматографик
усулларини ажратиш ва тахлил усули сифатида ишлаб чиқариш сохаларига 258
тадбиқ этилиши...................................................................................................
А.И.Исмаилов, У.М.Мирзаев, Р.И.Исмаилов (ТГТУ имени Ислама
Каримова) Модификация волокон водорастворимыми полимерами на 260
основе аминоалкилакрилатов с галоидсодержащими веществами................
A.M.Ochilov., N.M.Esonqulova., A.Abdullayev Meva po‗choqlaridan
261
adsorbentlarni olish usullari....................................................................................
T.T. Abduxakimov, D.Sh. Sherquziyev (NamMTI) Portlandsement ishlab
263
chiqarishda xom ashyo va materiyallar tasnifi.......................................................
Д.А.Каримова, А.С. Ўринова (Навоий давлат педагогика институти)
265
Янги энергия олиш жараѐнидаги экологик муаммолар...................................
1Мусаев Х.Б., 2Норбекова Ч.О., 1Рихсиева Ш.Р. 3Маматкулова Г.Қ.,
267
4Бегибоев М.Р. Ni-Co-TiO2 нанокомпозитининг золь-гель синтези.............
IV. ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ МАҲСУЛОТЛАРИНИ САҚЛАШ ҲАМДА
ҚАЙТА ИШЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР.
Кулуев Руслан Раисович докторант PhD (ТГТУ им. И.А. Каримова)
Современные инновационные идеи в технологии хранения и переработки 270
зернопродуктов........................................................................................................
асс. О.Н. Қаршиев, талаба А. Қ. Абдураимов (И.Каримов номидаги ТДТУ
Термиз филиали) Пахта тозалаш корхоналаридаги чигитдан момиқ
273
ажратиш
технологиясининг
ва
қурилмасининг
ўзига
ҳос
ҳусусиятлари........................................................................................................
талаба Х.Хамраев,
ўқитувчилар Н. Қурбанов, М. Абдураззақова
(НамМТИ) Қишлоқ ҳўжалик маҳсулотларини қуритишнинг самарадор
275
қурилмасини яратиш ва республика фермер ва деҳқон хўжаликларига
жорий этиш..........................................................................................................
N.Axmedova (talaba),
S.Mamatkulova (kat. o‟qituvchi), Z.Otaxanova
(o‟qituvchi), Sh.V.Abdullayev (k.f.d., prof), O.Abdilalimov (k.f.n., dots) 277
(NamDU) Namangan sholg‘omining fitokimyoviy taxlili......................................
Д.Хайдарова, О.Абдилалимов, А. Бойдедаев, T.Саримсақов, Ш.Абдуллаев
279
Scutellaria comosa juz ўсимлиги биологик фаол моддалари............................
mag. B.Qoraboyeva, o‟q. A.Boydedayev, prof. Sh.Abdullayev (NamDU)
Oxytropis rosea o'simligi va boshqa o‘simliklar tarkibidagi efir moylar 281
tahlili.....................................................................................................................
А.
Бойдедаев,
Д.
Хайдарова,
Ш.Абдуллаев,
Р.Дехқонов,
Ф.Абдуғаппорова, Т.Саримсоқов (НамДУ) Scutellaria comosa 284
ўсимлиги иридоидлари...........................................................................
aссистент Д.А. Жўраев, 1-курс талабаси А.А. Имомқулов (ТДТУ 287
331
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
Термиз филиали) Чигитли пахта таркибидаги майда ифлосликларни
тозалаш самарадорлигини оширишга қаратилган тадқиқот таҳлили...
F.F.Xoshimov(NamMTI),
A.A.Nodirov, A.Abdulhayev (NamDU
Tarkibida flavonoidlar tutgan ayrim o`simliklar.........................................
ass. O.M. Alimnazarov (I.Karimov nomidagi TDTU Termiz filiali)
Qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini yetishtirishda issiqxona uchun innovatsion
metall konstruksiyalar...............................................................................
kat.o‟qituvchi A.S.Mamatqulova (Fardu), ass G‟.G‟.Mamajonov (FarPI),
talaba Shermaxammadov Q Respublikamizda yetishtiriladigan turli olma
navlari tarkibidagi mikro elementlar dinamikasi..........................................
Д.А. Ўктамов, У.Ю. Рахимов, Ў.Р. Нишонов. (НамМТИ) Мева ва
сабзавотларни сақлаш технологиясини такомиллаштириш.....................
Акрамов Ш. (Фарғона политехника институти М13-19 гурух
магистранти), Маматова З. (Фарғона политехника институти
76А-17 гурух талабаси) Сақлаш учун мўлжалланган узумни
парваришлаш технологияси.....................................................................
доц. М. А. Мирзаева, кат. ўқ. Р.Хайитов, маг. Ш.Ш.Акрамов
(ФарПи ҚХМТ кафедраси ) Қанд лавлагининг биологияси,
зараркунанда ва касалликлари ҳамда уларга қарши кураш усуллари ....
Х.
Ю.Улуғмурадов,
т.ф.ф.д
(PhD)И.З.
Аббазов,
талаба
С.Ҳ.Ҳудойбердиева (ЖизПИ) Пахта тозалаш корхоналаридаги тозалаш
машиналари таҳлили.................................................................................
katta o‟qituvchi I.E.Abdullayev, assistent Sh.S.Ishmuratov, talaba
B.J.Haydarov, (ToshDAU Termiz filiali) Soyani qayta ishlash
texnologiyasi..............................................................................................
A.S.Mirzayev, q.x.f.n., dotsent, D.A.Xojiakbarova, magistrant (NamMTI)
Qishki olma mevasini saqlanuvchanligiga saqlash sharoiti va saqlash
usulini ta‘siri.............................................................................................
талабалар М. Расулова Э. Мамадалиева (НамМТИ), И.
Мамажанова (ФарПИ) Мева ва сабзавотларни қайта ишлашдаги
хосил бўлган чиқитларни қуритиш ва майдалаш технологияларини
тадбиқ этиш. ............................................................................................
И.Т.Карабаев қишлоқ хўжалик фанлари бўйича фалсафа доктори,
к.и.х. Ф.М.Хасанова қ/х.ф.н.,профессор. (ПСУЕАИТИ) Ўсимлик
қолдиғлари миқдори ҳамда ерга ишлов бериш усулларига боғлиқ
ҳолда тупроқ донадорлигининг ўзгариши................................................
Т.Ураимов – қ.х. ф.н., доцент. Тош ДАУ Андижон филиали
Андижон тупроқлари ҳамда унумдорлик даражасини яхшилаш
тадбирлари. ..............................................................................................
Эгамбердиев
Д.У,
эркин
тадқиқотчи
(АнДУ)
Меваларни
сульфитациялаш усули............................................................................
k.f.n., dots. Yu.T. Isayev, talabalar: N.G`.Orifjonova, U.N.Mahmudova,
B.X.Ro`ziyeva. (Andijon davlat universiteti) Qovoqning kimyoviy tarkibi
va shifobaxsh xususiyatlari.........................................................................
332
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
289
291
293
296
299
301
303
306
308
311
313
317
319
321
“КИМЁ, ОЗИҚ-ОВҚАТ ВА КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ҒОЯЛАР”
333
НамМТИ 2019 йил 21 октябрь
0
You can add this document to your study collection(s)
Sign in Available only to authorized usersYou can add this document to your saved list
Sign in Available only to authorized users(For complaints, use another form )