ПАРАФАНГО, ОСОБИНЕ И ТЕХНИКА АПЛИКАЦИЈЕ ПАРАФАНГОТЕРАПИЈЕ
Парафанго представља мешавину парафина и фанга, хомогенизованог абиолита
вулканског порекла ( код нас се израђује парафанго од блата из Бујановачке бање).
Парафанго се израђује у облику табли одређених димензија, које се загревају у воденом
купатилу на температури до 60 степени, а приликом апликације примењују се температуре
парафанга од око 50 степени или нешто ниже.
Време трајања једне апликације парафангом је 30 минута. Након ове процедуре могу се
применити други облици физикалне терапије.
Само деловање парафанга представља комбинацију деловања парафина и пелоида и то:
1. Термичко – захваљујући својствима доброг термотерапијског агенса којег имају и
парафин и пелоид
2. Механичко – компресивно, захваљујући својствима парафина
3. Хемијско – захваљујући својствима фанга
ПЕЛОИД, ОСОБИНЕ И ТЕХНИКА АПЛИКАЦИЈЕ ПЕЛОИДОТЕРАПИЈЕ
Фанго или пелоид је термин који се употребљава за лековито блато. Обично се везује за
термин балнеоклиматологије због свог порекла и примене.
По свом пореклу могу бити природни и вештачки који представљају прерађевине пелоида.
Нас интересују природни пелоиди.
Пелоиди представљају природне производе који се састоје од смеше минералне воде са
органским и неорганским материјама које су настале као резултат геолошких и
биолошких процеса, а користе се у терапијске сврхе.
Практично се састоје од две компоненте:
1. Течне, коју чини минерална вода
2. Чврсте, коју чине сегменти настали биолошким процесима
3. Колоидног комплекса који одређују коизистенцију пелоида
Према пореклу деле се на:
1. Органске – настале таложењем органских материја
2. Неорганске – настале таложењем минералних материја
Према начину настанка деле се на:
1. Лимане – органски пелоиди настали на дну водених басена где спада морски и
језерски муљ
2. Тресете – органски пелоиди настали распадањем биљних материја под дејством
бактерија
3. Минералне – неорганске који настају на извориштима минералних вода
4. Вулканске – неорганске који настају под дејством сумпоровитих вода из велике
дубине
Физичке особине пелоида:
1. Асорпција, пластичност, вискозност, велики топлотни капацитет
2. Мала топлотна проводљивост, велика специфична топлота
3. Мали топлотни флукс
Биолошко дејство пелоида може бити:
1. Термичко
2. Механичко ( зависи од дебљине слоја и специфичне топлоте)
3. Хемијско ( зависи од PH вредности – алкални или кисели).
ПРИПРЕМА ПЕЛОИДА ЗА ТЕРАПИЈСКУ ПРИМЕНУ
1. ПРИПРЕМА ПРИРОДНИХ ПЕЛОИДА
По вађењу из природних налазишта пелоид се депонује у бетонске базене и прекрива
слојем морске или минералне воде дебљине 30 до 40 цм. Како би се спречило сушење и
промена хемијског састава пелоида. Ово се зове САЗРЕВАЊЕ пелоида и траје око 6
месеци. Следећа фаза је ХОМОГЕНИЗАЦИЈА пелоида у коме му се додаје вода да би
добио жељену коензистенцију. Уколико се жели локална примена тада мања количина, а
за опште купке већа количина минералне воде или морске воде. Непосредно пре примене
пелоид се загрева на температури од 60 степени.
Природни пелоид се најчешће једнократно примењује, а уколико се жели још једна
примена неопходан је процес РЕГЕНЕРАЦИЈЕ.
2. ПРИПРЕМА ВЕШТАЧКИХ ПЕЛОИДА
Најчешће се израђују од тресетних, а може и од пелоида осталог порекла. Обично се
припремају у облику прашка, суспензија, крема, пасти, маски…За непосредну апликацију
мешају се са водом. Могу се користити и као контактна средства за масажу.
ИНДИКАЦИЈЕ И КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ ЗА ПРИМЕНУ ТЕРМОТЕРАПИЈЕ
1. ИНДИКАЦИЈЕ СУ:
-
Дегенеративни ( зглобни и ванзглобни) реуматизам
Стања после повреда
Лакши поремећаји циркулације
Спазми глатке и попречнопругасте мускулатуре
Оштећења централног и периферног нервног система
Хронична гинеколошка и уролошка обољења
2. КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ СУ:
-
Опште контраиндикације ( инфективне болести, тешка срчана обољења,
реконвалесценција, малигнитет, крварења и склоност ка њима)
Варикозитети, тромбоза, тромбофлебитис
Тешки поремећаји циркулације са пратећом гангреном
Трудноћа