Uploaded by Nursulton Orzikulov

5-Презентация узб

advertisement
5-тема: ДАБСнинг структурасини ўзгартириш
Режа:
1. ДАБС нинг асосий элементлари.
2. Идеал импульсли элемент хақида тушунча
3. Дискрет узатиш функцияси
4. Z-алмаштириш алгебраси
1. ДАБС нинг асосий элементлари
Маълумки, Дслар 2 қисмдан иборат:
1) импульсли элемент (ИЭ)
2) Узлуксиз қисм (УҚ)
УҚ одатда узатиш функцияси шаклида
тасвирланади: Масалан:
k
W s  
Ts  1
Узлуксиз қисм одатда бир қанча
параметрлар билан характерланади.
Худди шундай импульсли элементлар
ҳам
қуйидаги
параметрлар
билан
характерланади:
1) Импульсли элементнинг кучайтириш
коэффициенти: Ku.
2) Импульсларнинг такрорланиш даври ёки
импульс частотаси: Т или .
3) Импульснинг узунлиги (кенглиги):  =   Т
4) Импульснинг юзаси: Su
Импульсного
элементнинг
асосий
характеристикаларидан
бири
бу
тиклилик
даражасидир (крутизна). Тиклилик даражаси – бу
модуляцияланаётган параметрнинг чиқиш сигналига
боғлиқлигидир.
АИС учун тиклилик даражаси куйидагига тенг:
A
K АИС 
x
Бу ерда: А – амплитуда;
x – кириш сигнали.
ИКС учун тиклилик даражаси куйидагига тенг:

K ИКС 
x
Бу ерда:  – импульснинг
кенглиги;
x – кириш сигнали.
ЧИС учун тиклилик даражаси куйидагига тенг:

KЧИС 
x
Бу ерда: Т – импульснинг
такрорланиш даври;
x – кириш сигнали.
Фараз қилайлик системанинг узлуксиз қисми
киришига битта бирлик импульсли сигнал берилган
бўлсин:
У ҳолда вазн функцияси қуйидаги кўринишга эга
бўлади:
1
t   L W s 
Чиқиш
сигналининг
қиймати
формуласи орқали аниқланади:
Дюамель

y t    x  t  d
0
Агар импулсьнинг узунлиги импульснинг
такрорланиш давридан анча кичик бўлса, яъни
<<T° у ҳолда вазн функцияси қиймати (t-)const
бўлади. Бундай ҳолатда чиқиш сигнали қуйидаги
ифодадан топилади:

yt      xd
0

Su   xd

0





t

1
t

0
Шундай қилиб, система киришига ихтиёрий
шаклдаги сигнал берилаётган бўлса, жараёнларни
ҳисоблаш учун бошқариш контурига қўшимча
элемент киритилади
Бу ерда: ШЗ – шакллантирувчи звено;
УҚ – узлуксиз қисм.
S t   1t   1t  T0 
бу ерда: 1t , 1t  T0  –қўшилмаган (қўзғалмаган)
ва битта квантлаш
интервалига кеч қолаётган
(бир такт квантлаш) бирлик
поғонали функция, мос
ҳолда, Т0=.
Лаплас
алмаштиришининг
чизиқлилик
хусусиятидан фойдаланган ҳолда қуйидагига эга
бўламиз:
WШЗ s   L1t   1t     L1t   L1t    
1 1  s 1  e
  e 
s s
s
 s
У ҳолда,
WКУК s   WШЗ s   WУК
Бу ерда: КУҚ – келтирилган узлуксиз қисм.
Худди шундай, ДСни тадқиқ этишда дискрет
узатиш функциясидан (ДУФ) фойдаланилади. ДУФбу панжарали вазн функциясидан олинган Z –
алмаштиришидир. У куйидаги ифода орқали
аниқланади:
n
W  z     П m  z
m 0
m
Z – алмаштириш алгебраси бу ДСнинг
структурасини ўзгартиришдир.
Фараз қилайлик ДСнинг структураси қуйидагича
бўлсин:
W  z   Z W1 s  Z W2 s 
W  z   Z W1 s   W2 s 
Z W1 s  W2 s 
W z  
1  Z W1 s  W2 s  Z W3 s 
Структурани ўзгартирамиз, яъни:
Z W2 s 
W z  
 Z W1 s   xs 
1  Z W2 s  Z W1 s   W3 s 
Download