SAMURAJI
Samuraj je bio profesionalni ratnik u Japanu.
Samuraj (shì, bushi, mononofu,) je postojao od 10. do
19. veka u Japanu i bio je član porodične zajednice čiji
je vrh bio gospodar Sokea (glavne porodice) i čija je
profesija bila ratnik.
Koncept samuraja neznatno varira u zavisnosti od
perioda i teško ga je izraziti jednom rečju, ali
zajednička tema kroz periode je da su bili pripadnici
privatne armijske grupe naoružanih boraca. Međutim,
za sve privatne armijske grupe naoružanih boraca se
ne kaže da su bili samuraji (ili buši) i mora se naglasiti
da nisu odobreni kao samuraji bez društvenog
ovlašćenja kao nosioca javne vojne policije.
Poreklo samuraja
Sličnost sa vitezovima Evrope. Postoji nekoliko
teorija o poreklu samuraja i još uvek nema konačne. Studija o
poreklu samuraja usko je povezana sa 'Otkrivanjem
srednjovekovnih vremena u japanskoj istoriji.' Prvo, u
nastavku će biti opisana klasična teorija o poreklu samuraja
od strane 'kaihatsu-rioshua' (lokalnih uglednika koji su
zapravo razvili zemlju), a zatim će uslediti nedavno popularna
teorija o poreklu samuraja po 'samurajskoj funkciji'.
Teorija o nastanku samuraja od 'KaihatsuRioshu'
Proučavanje porekla samuraja usko je povezano sa otkrivanjem
srednjeg veka. Istoričar Hirojuki MIURA i tako dalje u periodu
Meiđi 'otkrio' je da su srednjovekovna vremena postojala i u
Japanu. U proučavanju istorije Evrope i Amerike tog vremena,
srednjovekovna vremena su bila svojstvena zapadnim zemljama
i neophodna u razvoju u moderno doba. Azija i Afrika su još uvek
bile u drevnim društvima (u to vreme) i nisu bile u stanju da se
razviju u moderna društva poput Evrope i Amerike.
MIURA i tako dalje su primetili da su srednjovekovnu Evropu
podržavali vitezovi koji su bili 'naoružani suzeren' koji su se
pojavili na granici usled Velike varvarske invazije germanskih
naroda, pozicionirali samuraje, koji su cvetali u pograničnom
društvu u centru Togokua (istočni deo Japan, posebno region
Kanto) iz sredine Heian perioda u Japanu, kao 'naoružani
suzeren' koji su bili isti kao vitezovi, 'otkrio' je da je postojalo i
srednjevekovno doba u Japanu, koji je bio jedina zemlja u Aziji.
Samuraji su bili kaihatsu-rioshu iz shieidena (privatne
zemlje kojima su direktno upravljale moćne porodice)
i prvobitno su poticali od 'naoružanih plantažera' da bi
se suprotstavili potčinjenim kmetovima i mešanju
zurjoa (glava guvernera provincije). Ova klasična
teorija je bila široko prihvaćena i takođe je nakon rata
postala glavna u akademskim krugovima. Pod
uticajem materijalističkog koncepta istorije, Tadaši
IŠIMODA i drugi pozicionirali su samuraje kao
reformatora koji je istisnuo drevnu vladajuću klasu
kao što su aristokrate i religiozna moć uticaja i doveo
do srednjeg veka.
Teorija o poreklu samuraja po
'Samurajskoj funkciji'
Međutim, sva pojava samuraja nije se mogla
objasniti teorijom 'kaihatsu-rioshu'. Konkretno,
samuraji visokog ranga koji potiču od članova
velikih samurajskih grupa kao što su klan
Minamoto, klan Taira, klan Fudživara i tako dalje ili
samuraji koji su bili blisko povezani sa uticajnim
porodicama kao što su Carski dvor, klaustar vlada
i tako dalje ne može se objasniti. A Shinichi SATO,
Masataka UVAIOKOTE, Ioshimi TODA, Masaaki
TAKAHASHI i drugi su predložili teoriju o poreklu
samuraja prema 'samurajskoj funkciji' da samuraj
prvobitno potiče od samuraja koji je boravio u
Kjotu.
Generalno, samuraj se odnosi na „člana službe koji je majstor
vojne veštine i borbe ili vojni strateg“, ali prema ovoj definiciji,
razlika između „vojnog oficira“ pod Ricurio sistemom (sistem
centralizovane vlasti zasnovan na Ricurio kod) pre Heian perioda
i samuraja nije jasno. Na primer, seii taishogun (bukvalno, "veliki
general koji pokorava varvare") SAKANOUE no Tamuramaro, koji
je bio poznat kao vojni oficir, bio je odličan vojni oficir, ali se ne
kaže da je bio samuraj. A razlika između 'vojnog oficira' u Kini i
Koreji i samuraja takođe nije jasna. U Kini i Koreji su postojali
„vojni oficiri“, ali oni koji su bili slični „samurajima“ u Japanu nisu
postojali. Što se tiče epoha, oni za koje se kaže da su bili
samuraji pojavili su se u periodu formiranja Kokufu Bunka
(japanske originalne nacionalne kulture) sredinom Heian perioda
desetog veka. To jest, oni koji su se bavili vojnim poslovima pre
ovog perioda bili su vojni oficiri, ali ne i samuraji.
Kamikaze
Dana 25. oktobra 1944. godine, tokom bitke u zalivu
Lejte, Japanci su po prvi put rasporedili bombardere
kamikaze („božanski vetar“) protiv američkih ratnih
brodova. Pokazaće se skupim – za obe stran
Ova odluka da se angažuju bombaši samoubice protiv
američke flote na Lejte, ostrvu na Filipinima,
zasnovana je na neuspehu konvencionalnih
pomorskih i vazdušnih sukoba da zaustave američku
ofanzivu. Izjavio kapetan japanske mornarice
Motoharu Okamura: „Čvrsto verujem da je jedini način
da se rat zaokrene u našu korist da pribegnemo
napadima zarona sa našim avionima…. Biće više nego
dovoljno dobrovoljaca za ovu šansu da spasemo našu
zemlju.
Prve kamikaze snage su zapravo bile sastavljene od
24 pilota dobrovoljaca iz 201. japanske mornaričke
vazduhoplovne grupe. Mete su bili američki prateći
nosači; jedan, Sent Lo, je udario lovac A6M Zero i
potonuo za manje od sat vremena, ubivši 100
Amerikanaca. Više od 5.000 pilota kamikaza poginulo
je u bici u zalivu, srušivši 34 broda.
Za svoje napade kamikaza, Japanci su koristili i
konvencionalne avione i specijalno dizajnirane avione,
koje su Japanci zvali Ohka („trešnjin cvet“),
ali Baka („budala“) od strane Amerikanaca, koji su u
njima videli dela očaja. Baka je bio avion na raketni
pogon koji je nošen ka svojoj meti pričvršćen za
stomak bombardera.
Sve u svemu, više od 1.321 japanski
avion srušio je svoje avione u
savezničke ratne brodove tokom rata,
očajnički pokušavajući da preokrene
rastuću savezničku prednost u Pacifiku.
Dok je oko 3.000 Amerikanaca i
Britanaca umrlo zbog ovih napada,
učinjena šteta nije sprečila savezničko
zauzimanje Filipina, Ivo Džime i Okinave.
