SAMURAJI Samuraj je bio profesionalni ratnik u Japanu. Samuraj (shì, bushi, mononofu,) je postojao od 10. do 19. veka u Japanu i bio je član porodične zajednice čiji je vrh bio gospodar Sokea (glavne porodice) i čija je profesija bila ratnik. Koncept samuraja neznatno varira u zavisnosti od perioda i teško ga je izraziti jednom rečju, ali zajednička tema kroz periode je da su bili pripadnici privatne armijske grupe naoružanih boraca. Međutim, za sve privatne armijske grupe naoružanih boraca se ne kaže da su bili samuraji (ili buši) i mora se naglasiti da nisu odobreni kao samuraji bez društvenog ovlašćenja kao nosioca javne vojne policije. Poreklo samuraja Sličnost sa vitezovima Evrope. Postoji nekoliko teorija o poreklu samuraja i još uvek nema konačne. Studija o poreklu samuraja usko je povezana sa 'Otkrivanjem srednjovekovnih vremena u japanskoj istoriji.' Prvo, u nastavku će biti opisana klasična teorija o poreklu samuraja od strane 'kaihatsu-rioshua' (lokalnih uglednika koji su zapravo razvili zemlju), a zatim će uslediti nedavno popularna teorija o poreklu samuraja po 'samurajskoj funkciji'. Teorija o nastanku samuraja od 'KaihatsuRioshu' Proučavanje porekla samuraja usko je povezano sa otkrivanjem srednjeg veka. Istoričar Hirojuki MIURA i tako dalje u periodu Meiđi 'otkrio' je da su srednjovekovna vremena postojala i u Japanu. U proučavanju istorije Evrope i Amerike tog vremena, srednjovekovna vremena su bila svojstvena zapadnim zemljama i neophodna u razvoju u moderno doba. Azija i Afrika su još uvek bile u drevnim društvima (u to vreme) i nisu bile u stanju da se razviju u moderna društva poput Evrope i Amerike. MIURA i tako dalje su primetili da su srednjovekovnu Evropu podržavali vitezovi koji su bili 'naoružani suzeren' koji su se pojavili na granici usled Velike varvarske invazije germanskih naroda, pozicionirali samuraje, koji su cvetali u pograničnom društvu u centru Togokua (istočni deo Japan, posebno region Kanto) iz sredine Heian perioda u Japanu, kao 'naoružani suzeren' koji su bili isti kao vitezovi, 'otkrio' je da je postojalo i srednjevekovno doba u Japanu, koji je bio jedina zemlja u Aziji. Samuraji su bili kaihatsu-rioshu iz shieidena (privatne zemlje kojima su direktno upravljale moćne porodice) i prvobitno su poticali od 'naoružanih plantažera' da bi se suprotstavili potčinjenim kmetovima i mešanju zurjoa (glava guvernera provincije). Ova klasična teorija je bila široko prihvaćena i takođe je nakon rata postala glavna u akademskim krugovima. Pod uticajem materijalističkog koncepta istorije, Tadaši IŠIMODA i drugi pozicionirali su samuraje kao reformatora koji je istisnuo drevnu vladajuću klasu kao što su aristokrate i religiozna moć uticaja i doveo do srednjeg veka. Teorija o poreklu samuraja po 'Samurajskoj funkciji' Međutim, sva pojava samuraja nije se mogla objasniti teorijom 'kaihatsu-rioshu'. Konkretno, samuraji visokog ranga koji potiču od članova velikih samurajskih grupa kao što su klan Minamoto, klan Taira, klan Fudživara i tako dalje ili samuraji koji su bili blisko povezani sa uticajnim porodicama kao što su Carski dvor, klaustar vlada i tako dalje ne može se objasniti. A Shinichi SATO, Masataka UVAIOKOTE, Ioshimi TODA, Masaaki TAKAHASHI i drugi su predložili teoriju o poreklu samuraja prema 'samurajskoj funkciji' da samuraj prvobitno potiče od samuraja koji je boravio u Kjotu. Generalno, samuraj se odnosi na „člana službe koji je majstor vojne veštine i borbe ili vojni strateg“, ali prema ovoj definiciji, razlika između „vojnog oficira“ pod Ricurio sistemom (sistem centralizovane vlasti zasnovan na Ricurio kod) pre Heian perioda i samuraja nije jasno. Na primer, seii taishogun (bukvalno, "veliki general koji pokorava varvare") SAKANOUE no Tamuramaro, koji je bio poznat kao vojni oficir, bio je odličan vojni oficir, ali se ne kaže da je bio samuraj. A razlika između 'vojnog oficira' u Kini i Koreji i samuraja takođe nije jasna. U Kini i Koreji su postojali „vojni oficiri“, ali oni koji su bili slični „samurajima“ u Japanu nisu postojali. Što se tiče epoha, oni za koje se kaže da su bili samuraji pojavili su se u periodu formiranja Kokufu Bunka (japanske originalne nacionalne kulture) sredinom Heian perioda desetog veka. To jest, oni koji su se bavili vojnim poslovima pre ovog perioda bili su vojni oficiri, ali ne i samuraji. Kamikaze Dana 25. oktobra 1944. godine, tokom bitke u zalivu Lejte, Japanci su po prvi put rasporedili bombardere kamikaze („božanski vetar“) protiv američkih ratnih brodova. Pokazaće se skupim – za obe stran Ova odluka da se angažuju bombaši samoubice protiv američke flote na Lejte, ostrvu na Filipinima, zasnovana je na neuspehu konvencionalnih pomorskih i vazdušnih sukoba da zaustave američku ofanzivu. Izjavio kapetan japanske mornarice Motoharu Okamura: „Čvrsto verujem da je jedini način da se rat zaokrene u našu korist da pribegnemo napadima zarona sa našim avionima…. Biće više nego dovoljno dobrovoljaca za ovu šansu da spasemo našu zemlju. Prve kamikaze snage su zapravo bile sastavljene od 24 pilota dobrovoljaca iz 201. japanske mornaričke vazduhoplovne grupe. Mete su bili američki prateći nosači; jedan, Sent Lo, je udario lovac A6M Zero i potonuo za manje od sat vremena, ubivši 100 Amerikanaca. Više od 5.000 pilota kamikaza poginulo je u bici u zalivu, srušivši 34 broda. Za svoje napade kamikaza, Japanci su koristili i konvencionalne avione i specijalno dizajnirane avione, koje su Japanci zvali Ohka („trešnjin cvet“), ali Baka („budala“) od strane Amerikanaca, koji su u njima videli dela očaja. Baka je bio avion na raketni pogon koji je nošen ka svojoj meti pričvršćen za stomak bombardera. Sve u svemu, više od 1.321 japanski avion srušio je svoje avione u savezničke ratne brodove tokom rata, očajnički pokušavajući da preokrene rastuću savezničku prednost u Pacifiku. Dok je oko 3.000 Amerikanaca i Britanaca umrlo zbog ovih napada, učinjena šteta nije sprečila savezničko zauzimanje Filipina, Ivo Džime i Okinave.