Социологија
Појмовни оквир
Друштво – држава –
индивидуум
Друштво

Различита употреба појам у колоквијалном, свакодневном говору:
добро и лоше друштво, старо друштво, елитно и масовно друштво,
друштва ловаца, инжињера, навијача, пчелара итд.

Најкраће одређење – друштво представља структуралну и
организовану целину која је утемељена на конкретним правилима и
вредностима.

У сваком друштву се образују различите врсте веза (крвно сродство,
пријатељство итд.) које на основу солидарности додатно обезбеђују
кохезију.

Друштво представља и тоталитет производних односа.
Друштво – номинализам vs
реализам

Номинализам – Свако је друштво увек и искључиво скуп појединаца,
отуда је „друштво“ само име (nomen) или представа која нема
властиту реалност по себи.

Реализам – Друштво је свет, реалност по себи, целина која поседује
властите законитости и унутрашње правилности.

Прихватање једног или другог становишта имплицира и разлике у
проучавању овог феномена.
Друштво – историјски развој појма

Појам се јавља тек са грађанским револуцијама, односно историјском
промоцијом „трећег сталежа“.

Античка и средњовековна мисао не познаје разлику измећу државе и
друштва.

Појам настаје као резултат борбе за моћ. „Држава“ се поистовећује са
владаром и његовом свитом, насупрот „друштва“ које образују поданици
који желе да свој статус промене у аутономне грађане.

Држава је домен апсолутног владара који је присвојио подручје
политичког, док је „трећи сталеж“ у успону своје место нашао у
привилегованој, моралној сфери.

Владар делује у оквирима државног резона и изван сфере моралности,
док будуће грађанство ствара представу о себи као јединим легитимним
баштиницима вредности истине, добра и праведности.
Цивилно друштво

Каснији развој парламентарног система одликује трагање за
начинима већег учешћа јавности у управљању репрезентативним
органима државе.

Ad hoc грађанске иницијативе образоване око конкретних проблема
у друштву и држави.

Актери цивилног друштва: НВО, друштвени покрети, независни медији
или све оно што не потпада под хијерархију државних органа.
Индивидуум, индивидуа, личност

Индивидуум – конкретни партикуларни историјски тоталитет

Индивидуа – резултат грађанског друштва – монада уроњена у
друштво, лишена могућности и жеље да превазиђе властито
постојање, односно социјални оквир у којем живи.

Личност – индивидуа на основу самокритичне могућности субјекта и
кроз трансцедентну критику постаје личност.
Криза и ризик

Стање или моменат одређеног поремећаја у персективи, која значи
губитак извесности, односно несигурност у одлукама и очекивањима.

Криза ≈ неизвесност.

Криза и модерна – структурни основ, али и сам начин живота
заснован на тенденцијској неизвесности и страху од сутрашњице, с
једне, односно на меланхоличном незадовољству модерног човека
самим собом, с друге стране.

Ризик – излагање опасности, свест да се може успети или пропасти.

Ризик је нераздвојив од кризе, односно друго лице кризе.
Друштво ризика

Урлих Бек (1944 – 2015)

Рефлексивна модерност – тематизација социјалних, политичких,
еколошких и индивидуалних ризика савремености чија динамика
измиче институцијама индустријског друштва.

Друштво ризика почиње тамо где се урушавају етаблирани
нормативни друштвени системи.

Више ништа није безбедно и нико више и не може да испоручује
безбедност.

Ризици говоре шта не треба чинити, али остају неми на питање шта
заправо треба учинити.
Глобализам и глобализација

Глобализам је реалност, док је глобализација покушај да се овај
процес (глобализам) контролише.

Глобализам – у друштву ризика свака појединачна локална промена
може постати глобална, односно може имати далекосежне глобалне
последице.

Глобализација – правдање конкретних политичких и економских
одлука моћних држава или компанија.

Глобализација – идеје о нестанку државе, ставрању глобалне културе,
глобализација економских односа (слободно кретање робе, људи и
капитала)
Хвала на пажњи!!!