Uploaded by lobarqudratovna

Maqolalar toplami

advertisement
1
2
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
“БЕШТА МУҲИМ ТАШАББУСБУЮК КЕЛАЖАК ПОЙДЕВОРИ”
мавзусида 2021 йил 27 май куни ўтказилган Республика иқтидорли талаба-ёшларнинг онлайн
миқёсидаги илмий-амалий анжуман материаллари тўплами
ЖИЗЗАХ-2021
3
“Бешта муҳим ташаббус-буюк келажак пойдевори” мавзусидаги Республика иқтидорли
талаба-ёшларнинг онлайн миқёсидаги илмий-амалий анжумани материаллари. – Жиззах: ЖизПИ,
27 май 2021 йил. 2-том. 385-бет.
“Бешта муҳим ташаббус-буюк келажак пойдевори” мавзусидаги Республика иқтидорли
талаба-ёшларнинг онлайн миқёсидаги илмий-амалий анжумани Президентимиз Шавкат Мирзиёев
томонидан “Ёшлар маънавиятини юксалтириш, уларнинг бўш вақтини мазмунли ташкил этиш,
ижтимоий, маънавий-маърифий соҳалардаги ишларни янги тизим асосида йўлга қўйиш бўйича 5
та муҳим ташаббус” доирасида белгилаб берган қатор вазифаларнинг бажарилишигақаратилгандир.
Анжуман ёшларимиз интилишларини қўллаб-қувватлаш доирасида ўтказилаётган тадбир
бўлиб, унинг асосий мақсади иқтидорли ва қобилиятли ёшларни илмий тадқиқот ишларига
йўналтириш, ёшлар ўртасида ўзаро илмий-ижодий ҳамкорлик муҳитини, дўстлик алоқаларини
ривожлантириш, ўзаро фикр-мулоҳаза ва тажриба алмашишлари учун шароит яратиб бериш,
ёшларни фан-техника тараққиёти йўлида бирлаштириш ҳамда ёш олимларнинг илмий фаолиятини
қўллаб-қувватлаш ва рағбатлантиришдан иборатдир.
Ушбу илмий-амалий анжуман маъруза тезислари тўпламида мамлакатимизнинг турли
йўналиш ва мутахассислик олимлари, ОТМнинг профессор-ўқитувчилари, илмий тадқиқот
институтлари ва марказларининг илмий ходимлари, тадқиқотчилари, магистр ва талабаларининг
илмий-тадқиқот ишлари натижалари мужассамлашган.
Масъул мухаррирлар: т.ф.н., доц. Тавбоев С.А.
ф-м.ф.н., доц. Эшбекова С.О.
PhD, Мустафоқулов А.А.
Тахрир ҳайъатининг аъзолари: ф-м.ф.д., проф. Юлдашев У., п.ф.д., проф. Хамидов Ж., фм.ф.н., доц. Эшбекова С.О., т.ф.н., доц. Асатов Н., т.ф.н., доц. Бердиев О., п.ф.б.ф.д., PhD. Асқаров
И., Қулмуродов Д., Махкамов Ш., Хасанов У.
Мазкур тўпламга киритилган маъруза тезисларининг мазмуни, ундаги статистик
маълумотлар ва меъёрий хужжатларнинг тўғрилиги ҳамда танқидий фикр-мулоҳазалар,
келтирилган таклифларга муаллифларнинг ўзлари масъулдирлар.
4
1- шўъба. Ёшларнинг мусиқа, рассомлик, адабиёт, театр ва санъатнинг бошқа
турларига қизиқишларини оширишда таълим муассасаларининг ўрни;
YOSHLARNING MUSIQA, RASSOMLIK, ADABIYOT, TEATR VA SAN’ATNING
BOSHQA TURLARIGA QIZIQISHLARINI OSHIRISHDA TA’LIM MUASSASALARINING
O’RNI
Talaba:Sidikova O.
Ilmiy rahbar:Dadayeva G.S.
“Adabiyot va san’at madaniyatni rivojlantirish-xalqimiz ma’naviy olamini yuksaltirishning
mustahkam poydevoridir”.
SH.M.Mirziyoyev
San’at – jamiki insoniyat hayotida estetik zavq-u shavq manbai bo’lib, go’zallik, nafosat, joziba
bag’ishlaydi. San’at asarlanining qaysi tarmog’iga nazar qaratmaylik insonlarning vujudida ruhida lazzat
baxsh eta oladigan, ularni ma’naviy boyita oladigan, qalb dunyosini adabiy-badiiy boyita oladigan misli
ko’rinmas ohangrabodir. San’at barcha ijtimoiy ong shakllari singari o’z qonuniyatlariga ega. Bu
qonuniyatlar san’atning o’z ichki xususiyatlaridan kelib chiqsada ijtimoiy taraqqiyot bilan bog’liq bo’lgan
xalq, millat, elat, mamlakat va jahon svilizatsiyasi darajasi bu qonuniyatlarda o’z ifodasini topadi. Bir
so’z bilan aytganda san’at bu – mahorat. Har qanday faoliyatning barcha sohalariga xos yuksak mahorat
san’at hisoblanadi. Xususan; san’at notiqlik, rassomlik, musiqa, adabiyot bilan chegaralanmaydi. Temirchi
yasagan xanjardan tortib, quruvchi qurgan inshoat, oshpaz tayyorlagan taomgacha san’at asari
yaratilaveradi.
Keyingi yillarda yurtimiz yoshlarini har tomonlama qo`llab-quvvatlash, ularning huquq va manfaatlarini
himoya qilish borasida muayyan ishlar amalga oshirilmoqda. 2017-yil 30-iyunda tashkil etilgan O`zbekiston
yoshlar ittifoqi yoshlarning talab va istaklarini birlashtirgan holda faoliyat olib boryapti. Bu jarayonda
“O`zbekistonda yoshlarga oid davlat siyosati to`g`risida”gi qonun dasturilamal bo`lmoqda.
Kuni kecha Davlatimiz rahbari boshchiligida o`tkazilgan videoselektor yig`ilishida yoshlarimizga
bo`lgan e`tiborni yanada kuchaytirish, ularni madaniyat, san`at, jismoniy tarbiya va sportga keng jalb etish,
yoshlarda axborot texnologiyalaridan foydalanish ko`nikmalarini shakllantirish, yurtimiz yoshlari o`rtasida
kitobxonlikni targ`ib qilish, xotin-qizlar bandligini oshirish masalalariga urg`u berildi.
Aytish kerakki, turli ziddiyatlar kuchayib borayotgan bugungi dunyo manzaralarida yoshlarimizning
ma`naviy immunitetini kuchaytirish, ularning bo`sh vaqtini mazmunli o`tkazish har qachongidan ham
dolzarbroq ekanini zamonning o`zi ko`rsatib turibdi.
Shu bois Prezidentimiz tomonidan ilgari surilgan 5 ta muhim tashabbus muhim ahamiyat kasb
etadi.
Ma`lumki, davlatimiz rahbari ijtimoiy, ma`naviy-ma`rifiy sohalardagi ishlarni yangi tizim asosida
yo`lga qo`yish bo`yicha 5 ta muhim tashabbusni ilgari surgan edi.
Birinchi tashabbus yoshlarning musiqa, rassomlik, adabiyot, teatr va san`atning boshqa turlariga
qiziqishlarini oshirishga, iste`dodini yuzaga chiqarishga xizmat qiladi.
Ikkinchi tashabbus yoshlarni jismoniy chiniqtirish, ularning sport sohasida qobiliyatini namoyon
qilishlari uchun zarur sharoitlar yaratishga yo`naltirilgan.
Uchinchi tashabbus aholi va yoshlar o`rtasida kompyuter texnologiyalari va internetdan samarali
foydalanishni tashkil etishga qaratilgan.
To`rtinchi tashabbus yoshlar ma`naviyatini yuksaltirish, ular o`rtasida kitobxonlikni keng targ`ib
qilish bo`yicha tizimli ishlarni tashkil etishga yo`naltirilgan.
Beshinchi tashabbus xotin-qizlarni ish bilan ta`minlash masalalarini nazarda tutadi.
Birinchi tashabbus bo’yicha, bugungi kunda, mamlakatimizdagi 800dan ortiq madaniyat markazlari,
312 ta musiqa va san’at maktablariga 130 ming nafar o’g’il-qiz qamrab olingani, mazkur muassasalarning
aksariyati o’quv qo’llanmalari, notalar to’plami, musiqa asboblari, mebel va jihozlar bilan yetarli darajada
ta’minlanganligi ko’rsatib o’tildi.
Davlatimiz rahbari joylardagi madaniyat markazlari, musiqa va san’at maktablarining moddiy- texnik
bazasi va ulardan foydalanish holatini o’rganib, ularning faoliyatini yaxshilash bo’yicha topshiriqlar berdi.
5
Madaniyat vazirligi va Xalq ta‘limi vazirligiga hokimliklar bilan birgalikda tuman (shahar) madaniyat
markazlari va umumta‘lim maktablarida yoshlarning qiziqishlaridan kelib chiqib, qo‘shimcha 1,5 mingta
to‘garak tashkil etish vazifasi qo‘yildi.
Tashabbuskor iste’dodli yoshlar va mahalliy homiylarni jalb etgan holda, madaniyat markazlarida
badiiy-havaskorlik jamoalari, yoshlar teatr-studiyalari va “Yoshlar klublari” tashkil qilish zarurligi
ta’kidlandi.
Atoqli san‘atkor va iste‘dodli ijodkorlarni tumanlardagi madaniy ishlarga ko‘makchi sifatida
biriktirish yaxshi natija berayotganini inobatga olinib, bu tajribani butun respublikaga yoyish bo‘yicha
ko‘rsatmalar berildi.
Unga muvofiq, taniqli artistlar tuman va shaharlarga ijodiy maslshatchi sifatida biriktirilib, o’sha
joylarda madaniyat va san’atni rivojlantirishga mas’ul bo’ladi, tuman va shaharlar hokimlari esa ushbu
ishlarga moddiy va tashkiliy jihatdan yordam beradi.
Musiqa va san’at sohasida oliy ma’lumotli kadrlarni ko’paytirish masalasiga ham e’tibor qaratildi.
Oliy va o‘rta maxsus ta‘lim hamda Xalq ta‘limi vazirliklariga muayyan mavzular bo‘yicha tarix
darslarini muzeylar, tarixiy obidalar, qadamjo va teatrlarda sayyor o‘tkazilishini tashkil qilish topshirildi.
Ma’lumki davlatimiz raxbari ijtimoiy ma’naviy - ma’rifiy sohalardagi ishlarni yangi tizim asosida
yo’lga qo’yish bo’yicha 5 ta muhim tashabbusni ilgari surgan edi. Oliy dargohimiz bo’lmish Jizzax
politexnika institutida ham ushbu ilgari surilayotgan 5 ta muhim tashabbus bo’yicha qator ishlar olib
borilmoqda.
Birinchi tashabbus - yoshlarning musiqa, rassomlik, adabiyot, teatr va san’atning boshqa turlariga
qiziqishlarini oshirishga iste’dodini yuzaga chiqarishga hizmat qiluvchi tashabbus hisoblanadi. Iste’dodsiz
inson bo’lmaydi, faqatgina iste'dodini yuzaga chiqara olmaydigan inson bo’lishi mumkin. Iste’dodni
yuzaga chiqarishga esa kimdir nimadir sababchi bo’lishi mumkin. Iste’dod – ijodiy qobiliyat, layoqat,
talantdemakdir. Iste’dod haqaqida turli nazariyalar mavjud. Ularga ko’ra, iste’dod xudo tomonidan beriladi,
irsiyat orqali o’tadi, tarbiya orqali paydo qilinadi, insondagi tug’ma tabiiy anatomic – fiziologik layoqat
muayyan faoliyatda shakllanadi va rivojlanadi. Bilim ko’nikma malaka tajribalar iste’dod rivojida katta ro’l
o’ynaydi. Qobiliyat yoki layoqat o’sishiga ijtimoiy sharoit yaratilganda uni tarbiyalab kamolga
yetkazilgandagina iste’dod yuzaga chiqadi. Iste’dodga shaxsning mehnatsevarligi ham qo’shilgan taqdirda
chinakkam san’at asari paydo bo’ladi.
Jizzax politexnika institutida talabalarning san’atga adabiyotga qiziqishlarini oshirish yo’lida qator ishlar olib
borilmoqda. Xususan; misol tariqasida institut talaba yoshlari tomonidan tashkil etilgan “Ibrat” nomli teart jamoasini
keltirishimiz mumkin. Oliy va O’rta maxsus ta’lim vazirligi tashabbusi bilan talabalar forumi doirasida o’tkazilgan
Talabalar teatri studialari festivalida Oliy ta’lim muassasalarining 103 ta teatr jamoalari ichida Jizzax politexnika
institute “Ibrat” talabalar teatr studiasining “Ustoz” nomli psixologik dramasi bilan ishtirok etib yakuniy bosqichga
chiqqani va yakuniy bosqichda “Dolzarb mavzuning sahnadagi talqini uchun “ mukofotlangani taqsinga loyiq va
talaba yoshlarimizning qay qarajada iste’dodli ekanligi va o’z ustida ishlay olishini ko’rsatadi. Bundan tashqari Jizzax
politexnika instituti “Arxitektura va qurilish” fakulteti 341-17 gruh talabasi Imomova Dildoraning Zulfiya nomidagi
davlat mukofoti sohibalari bo’lgan 17 nafat Oliy ta’lim muassasalari talabalari qatorida bo’lganligi bo’lganligi nur
ustiga a’lo nur hisoblanadi. Jizzax politexnika institutidan yana bir Zulfiyaxonim izdoshi chiqqani institut jamoasi
professor-o’qituvchilarining Imomova Dildoraga o’xshagan iqtidorli talaba yoshlarga imkoniyat eshiklarini ochib
berilayotgani va ularni qo’llab quvvatlab rag’batlantirayotganligidir. Darhaqiqat, talaba yoshlarning musiqa,
rassomlik, adabiyot, teatr va san’atning boshqa turlariga qiziqishlarini oshirishda ta’lim muassasalarining o’rni katta.
Talaba yoshlarni qo’llab quvvatlab, bilim ko’nikmalari bilan to’g’ri yo’l ko’rsatayotgan professor – o’qituvchilarning
olib borayotgan faoliyatining qay darajada ekanligini ularning mehnati mevasidan bilib olishimiz mumkin.
Xulosa qilib aytadigan bo’lsak, hozirgi yoshlarning musiqa, rassomlik, adabiyot, teatr va san’atning boshqa
turlariga qiziqishlarini oshirishda ta’lim muassasalarning o’rni beqiyosdir. Bunda albatta bilim, ko’nikma, malaka
tajribalar va iste’dod rivoji katta ro’l o’ynaydi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. Erkin va farovon, demokratik O‘zbekiston davlatini birgalikda barpo etamiz/Sh.M.Mirziyoyev.Toshkent:O’zbekiston.
2. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti lavozimiga kirishish tantanali marosimiga bag‘ishlangan Oliy
Majlis palatalarining qo‘shma majlisidagi nutq /Sh.M. Mirziyoyev. - Toshkent: «O‘zbekiston», 2016. -56
b.
3. Shavkat Mirziyoyev. Qonun ustuvorligi va inson manfaatlarini ta'minlash, 2020.
6
2-
шўъба. Мамлакатимизда жисмоний тарбия ва спортни ривожлантириш: муаммо ва
ечимлар.
МАКТАБГАЧА ТАЪЛИМ ЁШДАГИ БОЛАЛАР ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯСИНИНГ
ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТИ
“Психология” факультети “Ўзбек тили ва адабиёти” ассистетни Иргашев Хасан Ниматович
ЎзМУ Жиззах филиали
“Жисмоний маданият” факультети 1- курс магистранти
Асқарова Дилноза Ниматовна ЖДПИ
Аннотатция. Мазкур мақолада мактабгача таълим муссасаларида болалар жисмоний
тарбияси жараёни ўтилиши ёритилган¸ мактабгача таълим муссасасида жисмоний тарбия ишларини
самарали ташкил этиш юзасидан тавсиялар берилган.
Калит сўзлар: Мактабгача таълим¸жисмоний тарбия¸ жисмоний машқлар¸жисмоний
ривожланиш¸таълим-тарбия¸ жисмоний фаолият¸ ўқув дастур¸ёш хусусиятлари¸жисмоний табия
машқлари¸кўникма ҳаракат фаолияти.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг 2016 йил 29 декабрдаги “2017-2021
йилларда мактабгача таълим тизимини янада такомиллаштириш чора тадбирлари тўғрисида”ги
қарорини тўлақонли амлага ошириш¸ қарорда белгиланган вазифаларнинг бажарилиши натижасида
баркамол шахс тарбиясида мухим аҳамият касб этувчи саъйи ҳаракатлар тизимда болаларнинг
жисмоний ривожланишининг мухим босқичи мактабгача таълим ёшидаги болаларнинг жисмоний
тарбиясига алоҳида эътибор бериш мамлакатимиз узлуксиз таълим тизимининг бугунги кундаги энг
мухим вазифаларидан бири ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикаси мустақиллиги туфайли барча соҳаларда ҳар томонлама юксалиш юз
бераётгани туб ижтимоий –сиёсий ва маънавий ўзгаришлар¸умум инсоний қадриятлар тизимида
янгиланиш¸ инсоннинг барча шахсий эхтиёжлар ¸ талаблари ва манфатларини биринчи ўринга
кўтарилаётгани¸айниқса¸ ўсиб келаётган ёш авлоднинг ва жисмоний имкониятлари янада ошаётгани
бугунги кунда сир эмас. Шу муносабат билан янги тарбиялашнинг мураккаб ва кўп қиррали
муаммосининг мухим йўналиши ҳар бир кишига ўз соғлиғи тўғрисида қайғуриш маданиятини
сингдиришдир.
Уни таркиб топтириш учун оила¸мактаб¸ махалла соғлиқни сақлаш ¸ жисмоний тарбия ва
спорт тизимларининг ходимлари учун куч ғайратини ишга солиб боланинг онгига ёшлигидан
жисмоний тарбияга бўлган мухаббатни сингдириб боришлари даркор. Бунда Шарқ
мутафаккирларнинг меросларидан¸ халқ педагогикаси анъналарида ¸шарқона тарбия жараёнида
халкимиз Абу Наср Форобий ¸ Абу Райхон Беруний ¸ Алишер Навоий ¸ Абу Али Ибн Сино¸ Мирзо
Улуғбек Захриддин Мухаммад Бобур ва бошқа алломалларнинг жисмоний тарбияга оид¸ ҳозиргача
ўз қимматини йўқотмаган илмий асарлардан самарали фойдаланиб келинган. Чунончи¸ тиббиёт
оламининг султони Абу Али Ибн Сино ўзининг “Тиб қонунлари” асарида “Жисмоний машқлар
билан мунтазам равишда шуғулланган одам ҳеч қандай даволашга мухтож бўлмайди” деб айтган.
Ўзбекистон Республикасининг 2020 йил 23 сентябрда Президент томонидан имзоланган
“Таълим тўғрисида”ги Қонунинг янги тахририда Мактабгача таълим ва тарбия болаларни ўқитиш
ва тарбиялашга уларнинг интеллектуал маънавий ахлоқий¸ эстетик¸ ва жисмоний жихатдан
ривожлантиришга¸ шунингдек болаларни умумий ўрта таълимга тайёрлашга каратилган тизимли
жараён этиб белгиланган. Хусусан Ўзбекистон Республикаси Мактабгача таълим вазирлиги “Илк
қадам” Давлат ўқув дастурида илк ва мактабгача ёшдаги болааларни ривожлантириш борасидаги
Давлат талабларига мувофиқ ишлаб чиқилган меъёрий -хужжат бўлиб¸ унда мактабгача таълим
муссасасининг мақсад ва вазифалари¸ ўқув тарбиявий фаолияти асосий ғоялар ифодаланган¸
шунингдек¸ боланинг таълимнинг кейинги босқичига ўтишдаги асосий компентенциялар
белгиланган. Мактабгача таълимнинг мақсад вазифалари қўйдагилардан иборат:
7
боланинг индивидуал эҳтиёжларини хисобга олган ҳолда илк ва мактабгача ёшдаги болаларни
ривожланишига оид Давлат талаблари асосида ҳамда Давлат ўқув дастурига мувофиқ унинг ҳар
томонлама ва баркамол ривожланиши учун қулай шарт шароитлар яратиш ,
мактабгача ёшдаги болаларнинг ўқув тарбиявий фаолиятини ташкил қилиш ва амалга
ошириш;
болаларнинг илк ривожланиш масалаларида ота-оналар ва жамиятга тегишли билимларни
беришни ташкил этиш ва амалга ошириш,
болаларнинг илк ривожланиши масалаларида оила ва жамият билан ўзаро хамкорликни
ташкил қилиш ва амалга ошириш.
Бугунги кунда мактабгача таълим муссасаларида таълим жараёнини ташкил қилиш
тамойилларидан “Жисмоний ривожланиш ва соғлом турмуш тарзини шакиллантириш мактабгача
таълим муссасасининг таркибий қисмларидан бири хисобланади.
Жисмоний ривожланиш ва соғлом турмуш тарзининг шаклланишида болалар ўз
имкониятларидан ва ёши билан боғлиқ жисмоний ривожланиш меъёрларига мос равишда фаоллик
кўрсатади.
Мактабгача таълим муссасаларида тарбияланувчилар учун мўлжалланган спортга оид
кўнгилочар машқлар. Ҳаракатли ўйинлар жисмоний машқлар, сайрга олиб чиқишлар, гимнастика
турига хос машғулотлар тавсия этилади. Гимнастик машқлардан унумли фойдаланиш болаларни
барча бажарадиган ҳаракатларни аниқ ва равшан бажаришга одатлантиради. Ҳаракатли ўйинларда
эса болалар ўрганган ҳамда ўзлаштирган асосий
ҳаракат кўникмаи малакалардан
фойдаланадилар, амалга ошириладиган болалар жисмоний тарбиясининг вазифалари
қўйдагилардан иборат:
Кичик ёшдаги болаларнинг асосий ҳаракат турларини ўзлаштириши бўйича анчагина
муаммолар кўзга ташланади. Ҳаракатнинг асосий турлари ( юриш ¸югуриш¸ мувозанат сакраш
¸улоқтиришни ) 4-5-6 ёшли болалар етарли даражада ўзлаштира олмаганлиги уларнинг ўйин
фаолиятида ва ўзлари мустақил шуғулланишида шу ҳаракатлардан жуда кам фойдаланишидан
дарак беради. Мактабгача таълим муссасаларида амалга ошириладиган болалар жисмоний
тарбиясининг вазифалари қўйдагилардан иборат ;
-соғлиқни мустахкамлаш ва чиниқтириш . тўғри жисмоний ривожланиш ва организмнинг иш
қобилиятини оширишга кўмаклашиш ;
ҳаракат кўникма ва малакаларни шакллантириш хамда такомиллаштириш . харакатининг
янги турларини ўрганиш ва улар билан боғлиқ билимларни бериш:
-асосий ҳаракат хислатлари ( кучлилик . тезлик . чаққонлик . бардамлик ва шу сингари)
ривожланиши;
- гигиеник малакаларни сингдириш. Жисмоний машғулотлар ва чиниқиш гигиенаси
сохасидаги билимлардан хабардор қилиш;
-ирода дадиллик . матонат. Интизом жамоатчилик . дўстлик ва ўртоқлик туйғулари маданий
хулқ атвор кўникмалари¸ мехнкатга ва ижтимоий мулкка муносабат туйғуларини тинглаш;
-мунтазам равишда жисмоний билан шуғулланиш одатни шакллантириш ва бу машғулотларга
барқарор қизиқиш пайдо қилиш;
-ташкилотчилик малакаларини сингдириш¸ жамоатчилик жисмоний тарбия фаоллигини
ошириш.
Мактабгача таълим муссасаларида жисмоний тарбия машғулотларини ташкил этиш шакллари
бу болаларнинг ранг баранг фаолиятининг таълим-тарбиявий мажмуаси бўлиб. унинг асосини
ҳаракат фаоллиги ташкил этади. Бу шаклларнинг йиғиндиси боланинг жисмоний жихатдан
тўлақонли ривожланишини ва соғлиғини мустахамланиши учун зарур бўлган муайян ҳаракат
тартибини вужудга келтиради. Болалар ҳаракат фаолиятини ташкил этишнинг шакллари
қўйдагилардан иборат;
1)
жисмоний тарбия машғулотлари ;
2)
кундалик тартибдаги жисмоний табия соғломлаштириш ишлари эрталкабки
гимнастика ҳаракат ¸ўйинлари ва сайр пайтидаги жисмоний машқлар жисмоний тарбия
дақиқалари кундузги уйқудан сўнги жисмоний тарбия машқлари чиниқтириш тадбирлари
3)
фаол дам олиш болалар туризми жисмоний тарбияли дам олиш жисмоний
тарбия байрамлари .саломатлик кунлари таътиллар ;
8
болаларнинг мустақил ҳаракат фаолияти
уйга вазифа .
Бу шаклларнинг барчаси жисмоний тарбия ва болани ҳар томонлама
ривожлантиришнинг умумий вазифаларига жавоб берар экан ¸ улар ўзаро алоқадордирлар¸ шу
билан бирга ҳар бири ўзининг махсус вазифасига эгадир. Бу уларнинг мактабгча таълим
муссасаларининг кун тартибидаги ўрнини белгилайди.
4)
5)
Кичкинтойларнинг жисмоний ривожланишида кичик ёш ўзига хос давр ҳисобланади. Уч ёшли
боланинг турли ҳаракатлар қила олиш имконияти теварак –атрофни ўрганишда жуда катта шароит
яратади. Бола атрофидаги нарсаларни кузатади¸ қўл билан ушлаб¸ текшириб кўради.
Шу тариқа боланинг сезги ва идроки¸ тасаввур ва хотираси¸нутқи ва ҳиссиёти ривожланади.
Кичкинтойлар жисмоний ҳаракатларнинг муҳим ҳаётий турларини шакллантириш
(юриш¸югуриш¸сакраш¸эмаклаш¸ирғитиш)
орқали
оёқ¸қўл¸тана¸бош
ҳаракатларини
ривожлантириш¸ҳаракатли ўйинларни ўйнашга бўлган қизиқишларини ошириш¸жисмоний
сифатларни ривожлантириш (чаққонлик¸эпчиллик¸зийраклик¸иродалилик¸сабр-қаноат¸куч
)
орқали бола қоматини тўғри шакиллантиришга таъсир кўрсатиш лозим. Боланинг жисмоний
фаоллигини ошириш¸бўйининг меъёрида ўсишини кузатиб бориш¸саломатлигини мустахкамлаш;
кўпроқ очиқ ҳавода сайр қилдириш¸машқлар билан шуғулланиши учун зарур бўлган жихозлар ва
ўйинчоқлар билан таъминлашга эътибор қаратиш соғлом турмуш тарзини соғлом
овқатланиш¸харакат фаоллиги¸кун тартибига риоя қилиш кўникмаларини шакллантириш боланинг
саломатлигини инобатга олган ҳолда чиниқтириш чора-тадбирларини амалга ошириш лозим.
Боланинг ҳаракатланиш фаолиятини турли жисмоний машқлар ва ўйинлар билан бойитиб бориш
катталарнинг кўрсатмаси асосида ҳаракатларни осон ва эркин¸бир маромда¸ фазовий йўналишидан
адашмай¸ мувозанатни сақлаган ҳолда бажара олиш кўникмаларини шакллантириш мухимдир.
Жисмоний жихатдан анча тараққий этган давр айни 5-7 ёшга тўғри келади. Бўй ўсиши ва
вазни аниқ кўрсаткичлари билан белгиланмай¸балки мунтазам назорат қилиниб борилади.
Боланинг жисмоний тария бўйича машқарни онгли равишда тушуниб¸аниқ ва тўғри
бажаришга¸ҳаракатли ўйинлар қоидасига риоя этилишига алохида эътибор бериш керак. Болага
шахс ва жамоа гигиенаси қоидалари тушунтирилади¸соғлом турмуш тарзи бўйича қизиқарли
сухбатлар ўтказилиб¸ гавдасини тўғри тутишни кузатиш¸гигиена ва этика мавзуларига сахна
кўринишларини ташкил этиш¸кўмаклашиш зарур.
Болаларда эрта ёшдан бошлаб эрталабки гимнастика машқларини бажариш одатини
шакллантириш зарур¸ Эрталабки гимнастика 1¸ 5-2 ёшдан бошлаб ўргатиш мумкин. Мураккаб
бўлмаган жисмоний машқларни мунтазам бажарса¸бола организимининг фаолиятига жуда катта
ижобий таъсир этиши аниқланган ( юрак¸қон¸айланиши¸нафас олиш¸таянч-ҳаракаттизими ва
хоказо) Мактабгача ёшдаги болаларнинг харакат фаоллигини тўғри ташкил этиш мухимдир.Унинг
етишмаслиги орқасида касалланган нафас йўли аъзоларининг сони тахминан 20 фоизга ортади.
Мактабгача ёшдаги болаларнинг умумий чидамлилигини аниқлашга доир тадқиқотлар (
югуриш ҳамда сакрашга оид машқлар мисолида) бу ёшдаги боларнинг юрак-қон томир ва нафас
системасини қўшимча имкониятлари етарли даражада эканлигини кўрсатди.
Бугунги кунда мактабгача таълим муссасаларида болаларнинг жисмоний ривожлантириш ва
жисмоний тайёргарлик даражасига талаблар оширилмоқда. “Илк қадам” мактабгача таълим
муссасасининг Давлат ўқув дастурида белгиланган “Жисмоний ривожланиш ва соғлом турмуш
тарзини шакллантириш” соҳаси компентенциялари қаратилган талабларида:
“Жисмоний ривожланиш ва соғлом турмуш тарзинининг шаклланиши”соҳасидаги ўқувтарбиявий фаолият якунлангандан сўнг 6-7 ёшли бола

ўз имкониятлари ва ёши билан боғлиқ жисмоний ривожланиш меъёрларига
мос равишда жисмоний фаоллик кўрсатади;

турли ҳаракатчанлик фаоллигини уйғун равишда ва мақсадли бажаришни
билади;

турли ҳаётий ва ўқув вазиятларда майда моторика кўникмаларидан
фойдаланади;
9

ўз ҳаракатларини ҳиссиёт ва сезги органлари ёрдамида бошқаради;

шахсий гигиена малакаларини қўллайди;

соғлом турмуш тарзи ва овқатланиш асосларини билади;

хафсиз хаётий асослари қоидаларига риоя қилади;
Болаларни олти ёшдан ўқитишга ўтиш муносабати билан мактабгача таълим муссасаларида
катта гурух болаларнинг жисмонан ривожлантириш ва жисмоний тайёргарлик даражасига талаблар
оширилмоқда.
Болаларни мактабга чиқишлари вақтига келиб муайян ҳаракат малакаларини ва
кўникмаларини бойлигига эга бўлишлари лозим¸ чунки булар янги шароитга ва ўқув фаолияти
қўядиган талабларга мувофиқлаш имконини беради ҳамда мактаб дастурини дастлабки
босқичларида ҳам муваффақиятли ўзлаштиришга ёрдам беради.
Хулоса шу ўринда хозирги шароитда таълим билан тарбия бирлигини¸болаларнинг ғоявий
сиёсий¸ мехнат¸ахлоқий¸ эстетик тарбияси ва жисмоний ривожланишига алохида ёндашиш
мактабгача таълим муссасаларида жисмоний тарбия жараёнини такомиллаштириш амалиётида
машғулотни самарали ўтказишда катталарнинг муносабати жуда мухим¸ кўтаринки кайфият
бардамлиги¸ фаол ҳаракатларни тўғри кўрсатмалар болалар фаоллигини оширади¸ узоқ вақт сақлай
олади¸тез толқишларни олдини олиш ғоят мухим вазифадир. Бунинг учун эса тарбиячи- ташкилотчи
энг аввало рухий жихатдан қувноқ¸ ўзини тута билиши керак.
Бу вазифаларни амалга ошириш мактабгача таълим муссасаси тарбиячиси¸ услубчиси
жисмоний тарбия ўқитувчисидан катта маъсулият талаб этади. Бунинг учун “Илк қадам” мактабгача
таълим Давлат ўқув дастурини ўқув-тарбиявий фаолиятини ташкил қилиш ва амалга
оширишни¸тегишли билимлар беришни ташкил этишни педагогик-психологик билимларга эга
бўлиши лозим. Мактабгача таълим муссасаларида болаларнинг жисмоний ривожланиши ва соғлом
турмуш тарзини шакллантиришда ёш хусусиятларини тўғри хисобга олган ҳолда жисмоний тарбия
бериб борса жисмоний тарбия вазифалари муваффақиятли амалга оширилади.
Фойдаланилган адабиётлар
1. Ўзбекистон Республикасининг Конститутцияси Тошкент ш “Ўзбекистон”-2019
2. Ўзбекистон Республикасининг “Таълим тўғрисида”ги Қонуни Тошкент ш 2020 йил 23
сентябр ЎРҚ-637 сон
3. Мирзиёев Ш.М Буюк келажагимизни мард олийжаноб халқимиз билан биргаликда
қурамиз. Тош 2017
4. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “2016 йил 29 декабрдаги 2017-2021 йилларда
мактабгача таълим тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ-2707
сонли қарори Тош. ш 2016 йил 29 декабр
5. Ўзбекистон Республикаси мактабгача таълим вазирлиги “Илк қадам” мактабгача таълим
муассасасининг Давлат ўқув дастури Тош.ш 2018 йил
6. Ўзбекистон Республикаси мактабгача таълим вазирининг буйруғи Ўзбекистон
Республикасининг илк ва мактабгача ёшдаги болалар ривожланишига қўйиладиган Давлат
талабларини тасдиқлаш ҳақида Тош.ш 2018 йил 18 июн 1-мх сонли
7. Ф.Қ. Ахмедов Ҳаракатли ўйинларни ташкил қилиш ва ўргатиш йўллари Тошкенг 2009 й
Ўқув қўлланма
8. Т.Усмонхўжаев¸ Х.Мелиев¸ М.Нуриддинова¸А.Олимов¸
Мактабгача таълим
муссасаларида жисмоний тарбия Ўқув услубий қўлланма Тошкент ш Чирчиқ 2019 й
9. Т.Усмонхўжаев¸ Х.Мелиев Мактабгача таълим муссасаларида жисмоний тарбия
машғулотлари ўқув қўлланма Тошкент 2004
10. Х.Тулинова¸ П.Хўжаев¸ М.Хўжаева¸ Д. Абдуллаев Жисмоний тарбия назарияси ва
методикаси Тошкент 2012 й
11.
Л.И.Пензулаева 5-6 ёшли болалар учун жисмоний тарбия машғулотлари Тошкент
1992 й
10
ПИЁДА ЮРИШ- ИНСОН САЛОМАТЛИГИ ГАРОВИДИР.
Йулдашева М. Жиззах политехника институти 1-босқич магистри
Дониёров Б. Техника фанлари бўйича фалсафа доктори (PhD)
Ўзбекистон Республикамиз Президенти Ш.М.Мирзиёев бошчилигида ёшларга бўлган
эътиборни янада кучайтириш ҳамда уларни маданият, санъат ва спортга кенг жалб этиш, ёшларда
ахборот телекоммуникатция технологияларидан фойдаланиш кўникмаларини шакллантириш,
юртимиздаги ёш авлод ўртасида cоғлом турмуш тарзини кенг тадбиқ этиш ва оммавий спортни
янада ривожлантириш масалаларига жиддий эътибор қаратиш ва ижросини таъминлаш мақсадида
бешта муҳим ташаббус илгари сурилди. [1]
Инсоннинг саломатлиги, унинг энг катта бойлигидир! Инсон саломатлигида спортнинг тутган
ўрни беқиёсдир. Шу сабабли, инсон соғлигини ҳимоя қилиш ва уни асраб авайлашда спорт билан
мунтазам тарзда шуғулланиш, доимо ҳаракатда бўлиш муҳим аҳамият касб этади. Жисмоний
тарбия ва спорт кўплаб инсонлар учун ўзларининг соғлиги ва ҳаётини яхшилашнинг ажойиб усули
эканлигига ишонишади ва бунга амал қилиб келишади.
Пиёда юриш –инсон учун энг оддий ва фойдали машғулот. Пиёда юриш тана учун энг табиий
жисмоний жараён ҳисобланади. Шундай бўлса-да, аксарият одамлар имкон қадар камроқ пиёда
юришга ҳаракат қилади. Инсоният камроқ юриш учун нималар ўйлаб топмади дейсиз: эскалаторлар,
лифтлар, электросамакатлар, автомобиллар ва ҳ.к. Ваҳоланки, илмий тадқиқотларнинг
кўрсатишича, айнан пиёда юриш – умрни узайтириш учун жуда фойдали машғулот ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Соғлом турмуш тарзини кенг тадбиқ этиш ва
оммавий спортни янада ривожлантириш” чора тадбирлари тўғрисидага фармонига асосан
қуйидагилар “Соғлом турмуш” тарзини ҳаётга кенг тадбиқ этиш ва оммавий спортни янада
ривожлантиришнинг асосий йўналишлари этиб белгилаб берилди:
 Ҳар бир оила, маҳалла ва туман шаҳарда мактабгача ва умумий ўрта, ўрта махсус
профессионал ва олий таълим муассасаларида ҳамда бошқа ташкилотларда жисмоний тарбия ва
оммавий спорт билан шуғулланишга жалб қилиш;
 Республикада аҳоли ўртасида оммавий спортни ривожлантириш ва соғлом турмуш тарзини
тарғиб қилишда- юриш, югуриш, мини футбол, велоспорт, бадминтон спортнинг устувор турлари
этиб белгиланиши;
 Маҳалла, қишлоқлар туман ва шаҳарларни боғловчи автомобиль йўллари ва пиёда ҳамда
велосипед юриши учун мўлжалланган “саломатлик йўлаклари” ни қуриш.
Барчамизга маълумки, ҳозирги кунда кўплаб касалликларнинг асосий сабаби этиб
камҳаракатлилик кўрсатилмоқда. Шундай экан мунтазам ҳаракатда бўлиш киши саломатлигига
ижобий таъсирини кўрсатади.
Эрталаб тоза ҳавода юриш, сайр қилиш, югуриш, эрталабки бадантарбия машқлари каби
жисмоний ҳаракатлар инсон саломатлигининг асосий омилларидан ҳисобланади. Юриш – бу энг
осон жисмоний фаолият тури бўлиб, киши ҳафтасига камида уч марта эрталабки юриш машқларини
бажариши тавсия этилади. Инсон ҳам жисмонан, ҳам маънан соғлом бўлиши, соғлом турмуш
тарзини шакллантиришга ва узоқ умр кўришига зарур харакатдир. [2]
Юрак мушаклари ишини яхшилаш, мушакларнинг оҳангини керакли даражага кўтариш, суяк
тўқимасини мустаҳкамлаш, ҳаракатларнинг мувофиқлигини яхшилаш учун бир вақтнинг ўзида 1,5
км юриш энг асосий ва самарали усуллардан биридир. Агар сиз кўпроқ машқ қилишни хоҳласангиз,
саломатлигингизга бефарқ бўлмасангиз югуриш спорт турини синаб кўринг ва уни кунлик
машғулотингизга айлантиринг. Тоза ҳавода қисқа, аммо доимий югуриш инсон танасида улкан
шифобахш таъсир кўрсатади ва бутун тана бўйлаб саломатликни кафолатлайди. Бу инсоннинг
ёшидан қатъий назар иммунитет тизимини мустаҳкамлашга катта ёрдам беради. Юрак ва асаб
тизимларини мустаҳкамлаш учун ушбу жисмоний машқлар энг яхшилари бўлиб, улар асосан
эрталаб амалга оширилади, чунки бу вақт тананинг мушаклардаги стрессга мойил бўлган пайтидир.
Барчамиз тонги бадантарбия, юриш, тоза ҳавода сайр, югуриш машқларини мунтазам тарзда
бажариб, шу билан биргаликда шахсий гигиена қоидаларига амал қилиб борсак ўз
саломатлигимизни янада мустаҳкамлашга катта қадам ташлаган бўламиз. Ҳар бир киши ўз
11
ёшидан, тана тузилишидан ҳамда бажарадиган иш шароитидан келиб чиқиб пиёда юришнинг
турини танлаши керак.
Хўш, нима учун пиёда юриш – энг фойдали машғулот?
1.
Пиёда юриш – бу секин югуриш. Бироз кулгили эшитилиши мумкин, лекин
экспертлар мантиғига таянадиган бўлсак, жисмоний машқлар самараси уч омилга боғлиқ –
интенсивлик, давомийлик ва машқларнинг умумий частотаси.
2.
Пиёда юриш ва калорияларни йўқотиш. Масалан, 70 кг вазнга эга киши югуриш
вақтида соатига тахминан 500-600 ккал сарфлайди, худди шу одам пиёда юриш давомида соатига
250 ккал сарфлайди. Бошқача айтганда, ортиқча калорияларни йўқотиш бўйича ярим соатлик
югуриш бир соат пиёда юришга тенгдир.
Ҳар қандай ҳолатда ҳам, калориялар устида ишлаш керак бўлса, яхшилаб ўйлаб кўринг, сизга
2-3 соат пиёда сайр қилган маъқулми ёки 1 соат югуриш. Охир-оқибат йўқотилган калориялар
миқдори бўйича самара бир хил бўлади.
3.
Илм-фан пиёда юришнинг фойдаси ҳақида
Эксперт ва олимларнинг пиёда юришнинг фойдаси ҳақидаги фикрларни Гиппократдан
бошлаш мумкин, у тахминан 2400 йил аввал “Пиёда юриш – инсон учун энг яхши даво воситаси”
деб айтган.
Пиёда юришнинг фойдаси бўйича қуйидагилар аниқланган:
 Мунтазам равишда пиёда юриш юрак-қон томир касалликлари хавфини 31 фоизга
камайтиради;
 Кузатув йиллари давомида мунтазам равишда пиёда юрган кишиларда ўлим ҳолати
эҳтимоли ўзини ортиқча уринтирмаган кишиларга нисбатан 32 фоизга кам бўлган.
Ушбу тадқиқотларда юрак-қон томир касалликларидан жабрланганлар истисно қилинган.
4.
Пиёда юришнинг соғлиқ учун ижобий самарасига оид яна бир маълумот.
Пиёда юришнинг ўлим ҳолатлари ва юрак-қон томир касалликлари хавфини камайтиришга
оид маълумотларга қўшимча равишда унинг яна қуйидаги ҳолатлардаги фойдасига эътиборингизни
қаратамиз:
 ақл заифлашуви хавфининг камайиши;
 депрессия;
 семизлик;
 бўғимлар касалликлари.
5.
Пиёда юриш югуришдан нимаси билан яхшироқ?
Пиёда юриш вақтида жисмоний машқлар билан боғлиқ жароҳат олиш хавфи анча паст (1-5
фоиз), югуриш вақтида эса – 20 фоиздан 70 фоизгача.
6.
Зиналар бўйлаб юқорилашнинг фойдаси
Тадқиқотчилар оддий пиёда юришни, кучли жисмоний машқлар ва зинадан юқорилаш
вақтини кузатишди. Маълум бўлишича, зина бўйлаб юқорига кўтарилиш энг кўп қувват
сарфланувчи машғулотлардан экан – бунга оддий жисмоний машқлар комплексига нисбатан 50
фоиз кўп қувват сарфланади. Шундай экан, зина бўйлаб юқорилаш – жуда фойдали. [3]
Илм-фанга кўра, пиёда юриш саломатлик, ҳаёт давомийлиги, қон босими учун жуда фойдали.
Пиёда юриш инсонга деярли жароҳат етказмай, сезиларли даражада калория парчалаш имконини
беради. Ишгача, уйгача пиёда юринг, транспортни пиёда сайрга алмаштириш учун имкон изланг.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев 2019 йил 19 март куни қабул
қилинган 5 та муҳим ташаббуси.
2.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ-6099-сонли “Соғлом турмуш
тарзини кенг тадбиқ этиш ва оммавий спортни янада ривожлантириш” чора тадбирлари
тўғрисида”ги Фармони.
3.
https://kun.uz/news/2020/09/24/kechiktirmang-piyoda-yurish-uchun-10-sabab
12
JISMONIY TARBIYA VA SPORTNI RIVOJLANTIRISHNING AYRIM MUOMMO VA
YECHIMLARI
Nizomov A.A. – talaba
Karimova F.S. – ilmiy rahbar
Jizzax pоlitexnika instituti
Inson salomatligi va sog`lom hayot kechirishi uchun zarur unsurlardan biri sport hisoblanadi.
Sport bilan barcha inson shug’ullanishi zarur. Chunki sport bilan shug’ullangan inson doimo sog’lom
bo’ladi, axir bekorga ham sport – sog’lom hayot garovi deyilmagan.Sport bilan shug’ullangan insonlardan
ko’pgina kasalliklar ham yo’qoladi. Ayniqsa keksalar va yoshlar ertalab badan tarbiya va sport bilan
muntazam ravishda shug’ullanishlari kerak.
Sport so’zi inglizchadan olingan bo’lib “o’ynamoq”- “maza qilmoq” degan manolarni bildiradi.
Jismoniy madaniyatning tarkibi qismi, jismoniy tarbiya vositasi va usuli,jismoniy mashqlarni tashkil etish,
tayyorlash va o’tkazish tizimi.Sportning maqsadi kishilarning sog’ligini mustahkamlash va umumiy
jismoniy rivojlantirsh bilab birga Sport musobaqalarida yuqori natija va g’alabalarga erishishdir. Dastlabki
sport musobaqalari yunonistonda mil. Av. 1580-yilda bo’lib o’tgan19-asrning 2-yarmida, ayniqsa,1894-yil
Xalqaro olimpiada qo’mitasi (XOQ) tashkil qilinganidan keyin sport juda tez rivojlana boshladi.1896-yilda
boshlab 1- zamonaviy Olimpiada o’yinlari o’tkazildi.
Sportning asosiy 3 ta o’zaro bog’liq tashkiliy shakillari mavjud:
1. Ommaviy havaskorlik sporti
2.O’quv fani sifatidagi sport
3.Yuqori natijalar sporti
Ommaviy havaskorlik sporti insonning jismoniy takamillashuvi sharti; u kishilarning yoshi,
salomatligining holati, jismoniy rivojlanish darajasiga ko’ra chegaralanadi.O’quv fani sifatidagi sportbarcha turdagi ta’lim muassasalari va qurolli kuchlarda harbiy jismony tayyorgarlik dasturlariga kiradi.
Yuqori natijalar sporti eng yaxshi sport ko’rsatkichlari (rekordlar)ga erishish uchun sharoit yaratadi,
jismoniy tayyorgarliklarning samarali vosita va usullarini ommaviy amaliyotga tatbiq etishga yordam
beradi
Taraqqiyot
jarayonida
sport
jismoniy
tarbiya
doirasidan
chiqib,
mustaqil
umummadaniy,siosiy,estetik,iqtisodiy ahamiyat kasb etdi.Sport do’stona xalqaro aloqalarni kengaytirishga,
xalqlarning uzaro bir birini tushinishi va do’stligi rivojlanishiga xizmat qilmoqda.19-asr o’rtalaridan bir
necha G’arb mamlakatlarida professional sport rivojlana boshladi. Sport tomoshabopligi bilan G’arb
mamlakatlarida biznesga aylanib, g’arb mamlakatlariga katta daromod manbai bo’lib borayotganligi bilan
ajralib turardi.
O’zbekiston Respublikasi Prezidenti tomonidan yoshlar ma’naviyatini yuksaltirish va ularning
bo’sh vaqtlarini mazmunli tashkil etish bo’yicha belgilab berilgan 5 ta muhim tashabbusining ikkinchisi –
yoshlarni jismoniy chiniqtirish, ularning sport sohasida qobilyatini namoyon qilishlari uchun zarur
sharoitlar yaratishga yo’naltirilgan tashabbus maqsadida Respublikamizning hamma joylarida sport
tadbirlari uyishtirilib kelinmoqda.Bu uyishtirilayotgan tadbirda sportning mini futbol, stol tennis, shaxmat
shashka va hokazo musobaqalari o’tkazib kelinmoqda.
Bunga misol qilib 2019-yil 19-mart kuni Sirdaryo viloyatining Xovos tumanida Prezident Shavkat
Mirziyoyev tomonidan 5 ta muhim tashabbus ilgari surildi. Shulardan 2-tashabbus –yoshlarni jismoniy
chiniqtirish,ularning sport sohasida qobliyatini nomoyonqilishlari uchun zarur shart sharoitlar bilan
taminlandi.
Qolaversa,O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017-yil 15-fevraldagi “Madaniyat va sport
sohasida boshqaruv tizimini yanada takomillashtirish chora- tadbirlari to’g’risida”gi farmoni mamlakatimiz
sporti rivojida yangi davrni boshlab berdi.Farmonga binoan «Jismoniy tarbiya va sport» davlat qo’mitasi
tashkil qilindi. Aholi keng qatlamini sport bilan shug’ullanishga jalb etish, jismonan sog’lom avlodni
tarbiyalash,sport industriyasi va infratuzilmasini rivojlantirish, shahar va tumanlarda ommaviy sport turlari
bo’yichafederatsiyalar va assotsiatsiyalar bilan birgalikda iste’dodli sportchilarni tanlash, tayyorlash va
mahoratini oshirish,kadrlar tayyorlash,sohaga zamonaviy texnalogiyalarni joriy etish va xalqaro aloqalarni
kengaytirsh uning asosiy vazifasi etib belgilandi.Hozirgi kunda respublikamizdagi barcha oliy ta’lim
muassasalarida sport bilan shug’ulanish uchun barcha shart
13
sharoitlar mavjud.Ushbu sharoitlardan unumli foydalanish, talabalarning bo’sh vaqtini mazmunli tashkil
etish ishlari OTMlar e’tiborida.
Har bir yosh o’z qiziqishidan kelib chiqan,muayyan sport turi bilan shugu’llanadi. Men bugungi
kunda keng ommalashgan futbol sport turi bilan shug’lanib kelaman.Men futbol bilan 14 yoshimdan beri
shug’ilanib kelaman va kop musobaqalarda qatnashib faxirli o’rinlarni egalab kelganman. Bizning
institutda ham “Kimyo texnalogiya fakulteni “ guruhlari o’rtasida futbolning mini futbol musobaqasi
25.03.2021-yildan 1.04.2021-yilgacha guruhlari o’rtasida musobaqalar uyushtirildi. Musobaqa juda ham
qiziqarli bo`lib o`tdi. Bunda tomoshabinlar qatorida fakul`tetimiz dekanatidan ham ma’sul shahslar
bo’lishdi.O’yinlar 1.04.2021-yilda tugadi taqdirlash jarayoni ham fakul`tetimiz dekani tomonidan amalga
oshirildi.Bu musboqa bekorga tashkil etilmadi, institutdagi barcha talabalarni o’z sog’ligi uchun e’tiborli
bo’lishi, jismonan chiniqishi va ozgina bo’lsa talbalarni ijtimoiy tarmoqlardagi har xil video o’yinlar
o’ynamasdan sport bilan shug’lanish kerakligini bilishdi.
Hozirda yana bir uzoq vaqtlardan beri o’z yechimini topmayotgan jiddiy va murakkab
muammolardan biri- yoshlarning katta qismi demokratik huquqiy davlat va kuchli fuqorolik jamiyatini
rivojlantirish jarayonidan chetta qolib ketayotganligi jamiyatimiz e’tiborini qaratish – bu xalqimiz hayotiga
qo’shimcha toza havo kirib kelishdan dalolatdir. An’anaviy tarzda respublikamiz uchun muammoli
hisoblangan murakkab demografik holat jahon moliyaviy inqirozi ta’sirida yana ham keskinlashdi va aholi
tarkibida uyishmagan yoshlar qatlami, deb ataladigan ijtimoiy voqelikni vujudga keltirdi. Global inqiroz
asoratlarini bartaraf etishga qaratilgan chora tadbirlar ishlab chiqishda ushbu omil yetarli darajada inobatga
olinmaganligi, investitsiyalar, birinchi navbatda, yuqori material va energiya sig’imiga ega bo’lgan
sohalarga jalb etilgani, ichki bozorni sifatli va cho’ntakbob mahsulotlar bilan to’yintirish, mehnat sig’imi
yuqori bo’lgan yengil sanoat korxonalarini rivojlantirishga ikkinchi darajali vazifa sifatida qarash,
mamlakatimiz mehnat bozoridagi muvozanatni buzilishiga olib keldi.
Bu uyishmagan yoshlar mamlakatimiz Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning ham yechimini topib
bo’lmas muammolaridan biri hisoblanmoqda. Bu uyishmagan yoshlarni faqat ish bilan taminlab qolmay
Prezidentimiz tasdiqlagan 5 tashabbuslar ilgari surilgan yo’nalishlarda ham ularning qiziqishlariga qarab
ularga to’g’ri yol ko’satib borish kerak. Bunga misol qilib uyishmagan yoshlar o’rtasida sportning har xil
turlaridan o’zlarining tumani, qishlog’i, mahallasida ularning qaysi sport turiga qiziqishiga qarab o’yinlarni
ko’proq amalga oshirb borilishi kerak. Mahalla miqyosida misol qiladigan bo’lsak uyishmagan yoshlar
o’rtasida sportning mini futbol musobaqasi o’tkazilsa bo’ladi. Bunda ularni o’yinlarga jalb qilish uchun
futbolga mahalla raisining o`zi bosh bo’lib o’yinda yutgan jamolarga estalik sovg’alari va mahalla
tomonida ularga imtiyozli kreditlar olishiga shart sharoitlar yaratib berishsa maqsadga muvofiq bo’lar edi.
Yurtboshimizning yoshlarga qaratilgan muhim gaplaridan biri: “Ertasin o’ylagan mamlakat yoshlarini
e’tiborsiz qoldirmaydi” degan gaplariga qatiy amal qilishimiz kerak.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
O’zbekiston respublikasi Prezidenti Sh.M.Mirziyoyev tomonidan ilgari surilganbesh
muhim tashabbus –T.: 2019 yil , 19-mart.
2.
O’zbekiston respublikasi Prezidenti matbuot xizmati.
13-14 ЁШЛИ ФУТБОЛЧИЛАРНИНГ ТЕЗКОРЛИК СИФАТЛАРИ
РИВОЖЛАНТИРИШДА МЕТРОЛОГИК КЎРСАТКИЧЛАР ДИНАМИКАСИНИНГ
ТАХЛИЛИ.
Ибодов А. И.,19-15 .Магистратура. ЎзДЖТСУ.
Бекназаров Ш. Қ.19-15 .Магистратура. ЎзДЖТСУ.
Ёш футболчиларни тайёрлаш амалиётида чаққонликни, эгилувчанликни, тезкорликни ва
тезлик-куч сифатларини алоҳида ажратиб эътибор берадилар. Ёшга боғлиқ хусусиятларни инобатга
олган ҳолда ўқув-машғулот жараёнини режалаштиришда маълум ҳаракатланиш (жисмоний)
сифатларни тарбиялашга уларни ривожлантириш ва керакли даражагача етказиш мақсадида
алоҳида эътибор ва урғу берилади. Футболда тезкорлик – мажмуавий ва дифференциаллашган
сифатдир. Спринтер ҳар доим ҳам майдонда энг тез ҳаракатланувчи спортчи бўлавермайди. Туғма
қобилият, кутилаётган вазиятни олдиндан кўра билиш, унга тезкорлик билан реакция қилиш ва
ушбу вазиятга мос ҳаракатланиш ўйиндаги тезкорликнинг ҳал қилувчи омили ҳисобланади.
Ўйинчи майдонда аритмик тарзда ҳаракатланади, ўз ҳаракатларини ўзгартириб туради,
14
имкон қадар тўп билан майда қадамлар ёрдамида ҳаракат темпини ўзгартириб, рақиб учун
кутилмаган пайтда тезда ҳаракат йўналишини ўзгартиришга доимо тайёр бўлиши керак. ўйин
давомида югуриш тактиканинг асосий элементларидан бири бўлиб қолади. Футболчининг
спринтерлик қобилияти тўпсиз ўйин мобайнида намоён бўлади. Бундай тактик ҳолатларда ўйинчи
ўз вазиятини ўзгартиради ёки рақиб дарвоза томон тўп билан ҳаракатланаётганда тўпни эгаллаш
учун чиқади, рақиб ўйинчиси ёриб ўтганда ёки рақибни ўзиб кетганда тезкор ҳаракат
қобилиятларини намоён этиши талаб қилинади. Футболда тезкорлик ҳаракатланиш кўрсаткичи
сифатида ҳаракатланаётган тўпка, жамоадаш шеригига, рақиб жамоа ўйинчисига нисбатан реакция
тезлигида, тўп билан ишлаш тезлигида, старт тезлигида, турли масофаларни югуриб ўтиш тезлигида
намоён бўлади. Маълумки, спортчининг, ҳаттоки кичик ёшда бўлса ҳам, тезлигини ошириш нуқтаи
назаридан йўналтирилган такомиллаштириш имкониятлари ўта чекланган бўлади. Демак, ёш
футболчиларнинг тезлик сифатларини такомиллаштириш турли тоифа (квалификация) ва амплуа
футболчиларида ушбу сифатларни намоён бўлиш хусусиятларини аниқлаш, назоратнинг
информатив усуллари тизимини ишлаб чиқиш ва тадбиқ этиш,шуғулланувчиларнинг индивидуал
ва ёшига боғлиқ хусусиятларини инобатга олган ҳолда тезкорлик сифатларини ривожлантиришнинг
илмий асосланган восита ва усулларидан фойдаланиш асосида етарли даражада самарали амалга
оширилиши мумкин.
Хар-хил ёшли футболчиларнинг ўйиндаги ҳаракатлар кўрсаткичлари
Ҳаракатлар номи
Ўйиндаги ҳаттиЎйиндаги масофалар
ҳаракатлар сони
Спо
Ёшл
Спо
Ёш
рт усталари ар
рт усталари лар
Тез югуришлар (рвок)
244
380
3400
5018
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
Тез тўхташ билан тугайдиган 144
югуришлар
Йўналишни
ўзгартириб 115
югуришлар
Тўп олиб юришлар
106
401
2045
4450
228
2434
4292
185
1436
2160
Оёқлар билан зарбалар
319
473
5886
7718
Бош билан зарбалар
36
80
469
880
Жарима ва эркин тўплар
21
27
433
594
Бурчак тўплари
6
12
194
332
Дарвоза ёнидан тўп ўйинга
киритишлар
Тўп тўхтатишлар
12
24
337
745
141
261
Туртишлар
31
153
Тукнашувлар
101
67
Тўп отишлар
18
14
Сакрашлар
66
32
Йиқилишлар
32
75
Ўтказилган тадқиқот натижаларидан келиб чиққан ҳолда биронта ҳам ўқув-машғулот
жараёни, аслида, мураббийнинг ҳеч қандай хатолик ва ноаниқликларисиз ўтмаслиги тўғрисида
хулоса чиқариш мумкин. Қайси жамоанинг мураббийи ўқув-машғулот ва тайёргарликнинг турли
босқичларида имкони борича камроқ хатоликларга ва ноаниқликларга йўл қўйса ёки уларни нулга
олиб келса, ушбу жамоада том маънодаги ҳартомонлама «ўсиш» содир бўлади. Европа футболи
даражаси кўрсаткичлари бўйича солиштирганда бизнинг футболимиз сифати жуда паст
15
эканлигини кузатиш мумкин. Бу ерда асосий айб ўйинчиларда эмас, балки айнан мураббийларда.
Мураббийларимиз ўтказаётган машғулот жараёнларини кузата бориб, европа футболида мураббий
фикрлари танқислиги содир бўлаётгандек фикр пайдо бўлади. Раҳбарлар ва мураббийлар ўзлари
ўтказаётган машғулот жараёнларида бирон-бир янги, ностандарт усул ва воситалардан
фойдаланмайди, балки эски ўргатиш усулларига қайтиб келаверади. Мавжуд махсус адабиётларда
ёш, жумладан 13-14 ёшли футболчиларни тезкорлик сифатларини ривожлантириш учун
қўлланадиган тенг кучли таъсир усули бўйича илмий-асосланган тавсиялар учрамади.
1.
Футбол амалиётида, кўпчилик ҳолларда, тезкорликни ривожлантириш учун
такрорлаш усули қўлланади. Шунинг билан бирга, унга эришишнинг асосий воситаси сифатида 15
метрдан 30 метргача бўлган масофа бўлакларини югуриб ўтиш, шунингдек такрорий сериялар усули
қўлланади.
2.
Тадқиқот натижалари ёш футболчиларнинг тезкорлик сифатларини ривожлантириш
бўйича ўрганилаётган усуллар орасида устунликка эга бўлган усулни аниқлаш имконини бермади
ва бу ҳол, балки, тажрибада олинган маълумотларнинг етарлича бўлмаганлиги ёки 13-14 ёшли
футболчиларнинг ёшига хос хусусиятлари билан боғлиқ.
3.
Тезкорликни ривожлантириш учун тенг кучли таъсир усулидан ташқари, бошқа ушбу
сифатни ривожлантиришда ўз самарадорлигини кўрсата олган усулларидан ҳам фойдаланиш
мумкин.
4.
13-14 ёш жисмоний сифатларни ривожлантириш устида ихтисослашган ҳолда ишлаш
учун, организмнинг тизимлари кўрсаткичлари бўйича ҳам, қўйилган вазифани тушуниш даражаси
бўйича ҳам, энг қулай давр ҳисобланади.
УДК: 677.021.152:62-784.431
ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА 4-5- ТАШАББУСЛАРНИНГ ТУТГАН ЎРНИ
т.ф.ф.д (PhD) Эгамбердиев Фазлиддин Отакулович1, 311-19 гуруҳ талабаси Сайфиева
Насиба Ўктам қизи2
Жиззах политехника институти
Мирзиёев раислигида 2019 йил 19 март куни ёшларга эътиборни кучайтириш, ёш авлодни
маданият, санъат, жисмоний тарбия ва спортга кенг жалб этиш, уларда ахборот технологияларидан
тўғри фойдаланиш кўникмасини шакллантириш, ёшлар ўртасида китобхонликни тарғиб қилиш,
хотин-қизлар бандлигини таъминлаш масалаларига бағишланган видеоселектор йиғилиши бўлиб
ўтди. Йиғилишда мамлакатимиз аҳолисининг 30 фоизи 14 дан 30 ёшгача бўлган ёшлардан ташкил
топгани такидланди. Уларнинг таълим олиши, касб-ҳунар эгаллаши учун замонавий шароит ва
имкониятлар яратилган. Шу билан бирга, ёшларнинг бўш вақтини мазмунли ўтказишни ташкил
этиш долзарб масала ҳисобланади. Ёшлар қанчалик маънавий баркамол бўлса, турли ёт иллатларга
қарши иммунитети ҳам шунча кучли бўлади[1,2].
Мамлакатимиз Президенти томонидан илгари сурилган 5 та муҳим ташаббус бўйича, ҳамда
Жиззах политехника институти тизимида институт ректорининг 2019 йил 25 майдаги № 389-АФсон буйруғига асосланиб амалга ошириладиган ишларнинг методик дастури ишлаб чиқилган ва
ижро этилмоқда. Дунё миқёсида олиб қарайдиган бўлсак содир этилаётган айрим нохушликлар,
қонунбузарликлар, экстремистик фаолият ва зўравонлик билан боғлиқ жиноятларнинг аксарияти 30
ёшга етмаган ёшлар томонидан содир этилаётганлиги маълум бўлган. Шу муносабат билан
Ўзбекистон глобаллашув ва ахборот-коммуникация технологиялари жадал ривожланиб бораётган
бугунги шароитда ёшларга оид сиёсатни шакллантириш ва амалга оширишга қаратилган
умумлаштирилган халқаро ҳуқуқий хужжат - БМТнинг Ёшлар ҳуқуқлари тўғрисидаги халқаро
конвенциясини ишлаб чиқишни тақоза этмоқда. Давлатимиз раҳбари томонидан таклиф этилаётган
ва қабул қилинаётган шу каби кўплаб хужжатларнинг асосий мақсади ҳам, барчанинг асосан
ёшларимизнинг таълим олиш ҳуқуқини таъминлашга, саводсизлик ва жаҳолатга барҳам беришга
кўмаклашишдан иборат эканлигига қаратилаётганлиги маълум. Бунга бугунги кунда шарт шароит
яратиб бериш мақсадида халқаро меҳнат ташкилоти билан ҳамкорликда болалар меҳнати ва
мажбурий меҳнатга барҳам бериш бўйича таъсирчан чораларнинг кўрилганлигини,
мамлакатимизнинг барча ҳудудларида шахсан Президентнинг виртуал ва Халқ қабулхоналарининг
ташкил этилганлигини, янги-янги эркин иқтисодий зоналар ташкил этилиб,
16
уларда инвесторларга кенг имтиёзлар яратиб берилаётганлигини, ёшларимизнинг тадбиркорлик
қилишига шароитлар яратиб берилаётганлиги ва улар янги иш ўринлари билан
таминланаётганлигини яққол мисол қилишимиз мумкин.
Тўртинчи ташаббус ёшлар маънавиятини юксалтириш, улар ўртасида китобхонликни кенг
тарғиб қилиш бўйича тизимли ишларни ташкил этишга йўналтирилган. Китоб хақида тўхталадиган
бўлсак у – умр йўлларини ёритувчи сўнмас нур, инсон ҳаётига мазмун бахш этувчи саодат манбаи,
унга ҳар қандай вазиятда ҳам ҳамроҳ бўлувчи содиқ дўст. Инсоннинг маънавий камолотини
таъминлашда китоб сингари кучли қудратга эга восита йўқ. Шу боис азал-азалдан маърифат
пешволари, аҳли донишлар бутун инсониятни китоб ўқишга, ундан илму одоб сирларини
ўрганишга чорлаб келишган.
Бугун жамиятимизда китобхонликни ривожлантириш, айниқса, ёшлар ўртасида мутолаа
маданиятини ривожлантиришга давлат томонидан алоҳида эътибор берилиб, кўплаб самарали
ишлар амалга оширилмоқда. Жумладан, Президентимизнинг 2017 йил 12 январдаги «Китоб
маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик
маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш бўйича комиссия тузиш тўғрисида»ги фармойиши,
2017 йил 13 сентябрдаги «Китоб маҳсулотларини нашр этиш ва тарқатиш тизимини
ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғиб қилиш
бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури тўғрисида»ги ва 2018 йил 12 майдаги «Буюк алломалар,
адиб ва мутафаккирларимиз ижодий меросини кенг ўрганиш ва тарғиб қилиш мақсадида ёшлар
ўртасида китобхонлик танловларини ташкил этиш тўғрисида»ги қарорлари асосида
мамлакатимизда китобхонлик маданиятини ривожлантиришга қаратилган бир қатор ташкилийамалий чора-тадбирлар амалга оширилиши жамиятда китобга бўлган муносабатнинг ижобий
томонга ўзгаришига замин яратди [3,4]. Бу борада Жиззах политехника институтида хам кенг
қамровли ишлар амалга ошрилмоқда айниқса, ёшлар маънавиятини юксалтириш, улар ўртасида
китобхонликни кенг тарғиб қилишга оид тадбирлар, танловлар мунтазам ўтказилиб келинмоқда.
Танловда юқори натижага эришган талабалар институт томонидан турли хил наминатсиялар бўйича
рағбатлантирилиб келинмоқда. Бундан ташқари институтда 2 та Ахборот-ресурс маркази фаолият
юритиб, жорий таъмир қилинган, керакли кампютер технологиялари билан таъминланган, у ерда
жами 56 та компьютер, 1 сканер, 3 та принтер мавжуд. Барча компьютерлар интернет тармоғига
уланган. Махсус “ARMAT++”, “UNICAT” дастурлари асосида фаолият олиб бормоқда. Ахборотресурс марказининг жами китоб фонди 200425 нусҳадан ошиқ бўлиб, шундан талабалар учун
бадиий адабиётлар сони 5643 нусха, ўқув қўлланма ва дарсликлар 100549 нусха, илмий адабиётлар
3429 нусха, бошқа адабиётлар 90804 нусха, шундан электрон нусхадаги адабиётлар 11251 нусхада
мавжуд.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг ижтимоий, маънавий-маърифий соҳалардаги
ишларни янги тизим асосида йўлга қўйиш бўйича илгари сурилган 5 та муҳим ташаббуснинг
вилоятдаги ижроси, ёшлар ўртасида китобхонликни кенг тарғиб қилиш мақсадида “Зукко
китобхон” танловининг якуний босқичи ҳам бўлиб ўтди.
Талаба ёшлар томонидан мунтазам бадиий китоб ўқиш йўлга қўйилган. Ундан ташқари, буюк
сиймоларимиз Заҳириддин Муҳаммад Бобур таваллуди, Мир Алишер Навоий таваллуди ва Амир
Темур таваллудларига бағишлаб, турли тадбирлар ташкил этилди. Шунингдек замонамиз ёзувчи ва
шоирлари таваллудини нишонлаш мақсадида ҳам мушоира кечалари, “Энг яхши китобхон” ҳамда
“Китоб-тафаккур гулшани” кўрик танловларининг ўтказилиши ёшларда китобга бўлган
мухаббатнинг янада ошишига олиб келади.
Институтда ҳафтанинг ҳар жума куни “Мураббийлик ва ахборот соатлари” куни этиб
белгиланган. Ҳар ойнинг охирги жума куни “Маънавият соати” ҳисобланиб, ушбу кунда биз ёшлар
гуруҳ мураббийлар бошчилигида Жиззах шаҳри ва вилоятлардаги кино ва театрларга, тарихий ва
ўлкашунослик музейларига ва бошқа диққатга сазовар жойларга ташриф буюришади. Бундай
ташрифлар уларни яқиндан ўрганишимизда ижобий натижалар берибгина қолмай, балки бир умр
мухрланиб қолади.
Бешинчи ташаббус. Хотин-қизларни иш билан таъминлаш масалаларини назарда тутилган
ташаббус хисобланиб унинг доирасида ўқувчи-қизларнинг жамиятдаги фаоллиги ошириш,
маънавиятини янада юксалтириш, иқтидорли қизлар сафини кенгайтириш, уларни қўллабқувватлаш мақсадида жамоатчилик асосида таълим муассасаларида “Қизларжон”
17
клублари ташкил этилмоқда ва унга 377 762 нафар ўқувчи-қизлар аъзо бўлди. Клуб етакчилари
томонидан"Тенгдош-тенгдошга" шиори остида олиб борилаётган тарғибот ва тушунтириш
ишларига алоҳида эътибор қаратилиб, ҳар бир қиз илғор ўқувчилар сафида юришга, ўқишда, жамоат
ишларида фаол бўлишга интилмоқда. Бу ташаббус доирасида институтимизда ёшларни иш билан
бандлигини таъминлашни тизимли ташкил этишга оид, битирувчиларни иш билан бандлигини
таъминлаш, иш берувчилар билан суҳбат ўтказиш, танлаб олиш ва шартномалар расмийлаштириш
учун “Карьера куни” меҳнат ярмаркаси тадбири бўлиб унда талабалар ҳамда ишлаб чиқариш
ташкилотлари аъзолари қатнашиб ўзарининг бўш иш ўринларини маълум қилади ва битирувчи курс
талабаларини иш билан таминлашда асосий ўрин тутади. Меҳнат ярмаркасида
100 дан ортиқ корхона ва ташкилотлар, жумладан Аскуэ тизими бўйича Корея телеком корпорация
бошлиғи жаноб Сунг Хан Чо, Жиззах вилоят бандлик бош бошқармаси ватуманлардаги бандликка
кўмаклашиш марказлари, Марказий банк Жиззах вилоят бош бошқармаси ҳамда вилоят тижорат
банклари, Жиззах вилояти ўрмон хўжалиги бошқармаси, Жиззах вилоят касб-хунар таълими
бошқармаси, Жиззах вилоят тендер савдолар ўтказиш консалтинг бўлими, вилоят иссиқлик манбаи,
Жиззах вилоят автомобиль йўллари бошқармаси, Ўзбекистон почтаси, Жиззах вилоят молия
бошқармаси, Жиззах сувоқова ДУК, Ўзагросуғурта АЖ, “Ўз автотранс” агентлиги Жиззах вилоят
бошқармаси, Жиззах вилоят қурилиш бошқармаси, Жиззах бош насос станциялари бошқармаси,
Вилоят қурилиш худудий назорат инспекцияси, Зомин ирригация тизими бошқармаси, Жиззах
вилояти қўп тармоқли тиббиёт бошқармаси, Сирдарё Зарафшон ирригация тизимлари ҳавза
бошқармаси, қишлоқ хўжалиги бошқармаси, Жиззах вилояти уй-жой коммунал хизмат бошқармаси,
Жиззах вилояти пенсия жамғармаси,вилоят солиқ бошқармаси, Ўзбекистон савдо-саноат палатаси
Жиззах вилояти ҳудудий бошқармаси, Жиззах вилоят экология бошқармаси, Жиззах вилояти
бозорлар ва савдо комплекслари бошқармаси, Жиззах вилояти статистика бошқармаси, Жиззах
вилоят транспорт назорати департаменти, Жиззах вилояти мажбурий ижро бюроси бошқармаси,
“Жиззах аккумилятор заводи ОАЖ, Жиззах пахтасаноат МЧЖ ҳудудий филиали, Жиззах дон
махсулотлари ОАЖ каби кўплаб корхона ва ташкилотлар фаол иштирок этдилар. Бундан кўриниб
турибдики бешинчи ташаббус доирасида қилинаётган тадбирлар ёшларни айниқса хотин- қизларни
иш билан таъминлашга йўналтирилаётганини институтимиз мисолида ёққол кўришимиз мумкин.
Хулоса. Ёшларни беш мухим ташаббус атрофида жамлаш уларни бўш вақтларини мазмунли
ўтказиш учун Жиззах политехника институтида барча шароитлар яратилган. Ҳозирги кунда ёшлар
тарбияси ва уларга бўлган эътиборни қанчалик кучайтирсак албатта келажакда ўз самарасини
беради, натижада мамлакатимиз ҳар томонлама гуркираб ривожланади, яни ёшлар тарбияси –
келажак тарбияси бўлиб қолаверади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “2017-2021 йилларда
Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устивор йўналиши бўйича Ҳаракатлар
стратегияси” тўғрисидаги ПФ-4947- сонли фармони. Адолат нашриёти. Тошкент, 2017. -112 б.
2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг мустақилликнинг йигирма тўққиз йиллигига
бағишланган “Ўзбекистонда янги бир уйғониш – Учинчи Ренессанс даврига пойдевор”
яратилаётгани ҳақида гапирди нутқидан.
3. 2017 йил 12 январдаги «Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини
ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш
бўйича комиссия тузиш тўғрисида»ги Президент фармойиши.
4. 2017 йил 13 сентябрдаги «Китоб маҳсулотларини нашр этиш ва тарқатиш тизимини
ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғиб қилиш
бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури тўғрисида»ги ва 2018 йил 12 майдаги «Буюк алломалар,
адиб ва мутафаккирларимиз ижодий меросини кенг ўрганиш ва тарғиб қилиш мақсадида ёшлар
ўртасида китобхонлик танловларини ташкил этиш тўғрисида»ги қарорлари.
5. Г.Жаббаров ва бошқалар “Чигитли пахтани дастлабки ишлаш технологияси” дарслик,
Тошкент, Ўқитувчи 1987-328 б.
18
6. Р.Файзиев, Х.Азимов “Исследование повреждаемости семян при пневмотранспортировке
хлопка-сырца”, Ж. Хлопковая промышленность, 1976, №2 6-7 с.
7. Р.Корабельников и др. ”Теоретическое изучение зависимости поврежденность семен от
скорости рабочих оргонов хлопкоочистительных машин”, Сборник научных трудов, ТИТЛП 1989.
С-6-14.
19
3- шўъба. Замонавий технологияларга асосланган рақамли иқтисодиётнинг жадал
ривожланиш даврида ёшларнинг ахборот маданиятини ошириш масалалари;
AXBOROT VA BILIMLAR - JAMIYATNING BOSH BUNYODKOR KUCHI SIFATIDA
D.Turg`unova, Jizzax politexnika instituti 3-bosqich talabasi
M.A.Doniyorova, Jizzax politexnika instituti dotsenti
O`zbekiston Respublikasi Prezidenti SH.Mirziyoyev tomonidan 2020 yil 29 dekabrida Oliy Majlis
va O`zbekiston xalqiga qilingan Murojaatnomada Xalqaro valyuta jamg`armasi va xalqaro reyting
agentliklari tahlillariga ko`ra, pandemiya davridagi sinovlarga qaramasdan, O`zbekiston dunyoning sanoqli
davlatlari qatorida ijobiy o`sish sur`atlarini saqlab qolganligi alohida qayd etildi.
O`tgan 2020 yilda “Ilm, ma`rifat va raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish” Davlat dasturiga muvofiq
yangi O`zbekistonni barpo etish bo`yicha barcha sohalarda islohotlarni qat`iy davom ettirilganligini aytib,
shu o`rinda jiddiy kamchiliklar to`g`risida ham to`xtalib o`tdi. Raqamli texnologiyalarni keng joriy qilish,
elektron davlat xizmatlarini ko`paytirish, mamlakatimizda barcha sohada yangicha talab va zamonaviy
axborot texnologiyalar asosida samarali ishlarni amalga oshirish kabi ma`suliyatli vazifalar belgilandi. [1]
Bugungi kunda zamonaviy axborot texnologiyalarining rivoji insonlarning bilim olish darajasini
yanada yuksaltirdi va ko`plab imkoniyatlarni yaratib berdi.World wide wip-butun dunyo o`rgimchak
to`rining paydo bo`lishi natijasida barcha uchun bilim olish darajasini sezilarli darajada yuksaltirdi.
Hususan endilikda yoshlarimiz o`zlarini qiziqtirgan savol yoki ma`lumotlarni internet tarmog`idan
soniyalar ichida topishlari mumkin. Bitta kitobni olib o`qish uchun kutubxonaga borib o`tirmasdan
internetdan elektron variantini yoki audio variantini olib o`qishi, eshitishi mumkin. Bundan tashqari uyda
o`tirib dunyoning istalgan burchagidagi bo`layotgan voqealardan xabardor bo`lib borishlari mumkin.
Albatta, bu juda ham yaxshi va bugun axborot olish uchun hech qanday qiyinchilik yoki mashaqqat yoq.
Axborot olish uchun hamma sharoitlar yaratilan jamiyatda yashash o`ziga hos ma`suliiyatni
zimmamizga olishni nazarda tutadi, ya`niki odam o`zini o`zi tarbiyalashi va hajmi misli ko`rilmagan
darajada ortib ketayotgan ahborotni qabul qilish, hazm qilishga ko`nikish lozimligini nazarda tutadi. Shu
o`rinda ko`plab axborotlar orasidan eng ishonchli va eng sarasni o`rganish ham katta ahamiyatga ega.
Sh. Rahimovaning infocom.uz saytining sharh va fikr-mulohazalar ruknida e’lon qilgan “Ta`lim
tizimida axborot olish madaniyatini shakllantirish masalalari” maqolasida zamonaviy axborot makoni
kitobxonlar uchun katta imkoniyat ekanlini ta’kidlagan holda quyidagi fikrlar keltirilgan: I. G. Zaxarovaning fikricha, «ushbu imkoniyatlardan jamiyatning yangi axborot makonida mo‘ljal ola bilishga imkon
beradigan zarur bilimlarga ega bo‘lgan a’zolarigina oqilona foydalanadilar». Aks holda, yangilik topish
ilinjida axborot ummoniga sho‘ng‘igan kitobxon hech narsa topolmay chiqishi mumkin. N. I. Gendina
ta’kidlagani¬dek, «Bugun axborot jamiyatini «ta’lim oluvchi» jamiyat deb bejiz atalayotgani yo‘q. Bunday
deyishga quyidagilar asos bo‘la oladi: axborot va bilimlar - jamiyatning bosh bunyodkor kuchi, yangilik,
tezkorlik, jadallashuv - bugungi kunning eng tavsifli belgilari, xoh ishlab chiqarish, xoh ijtimoiy hayot
bo‘lsin texnolo¬giyalarning yan¬gilanish maromi olti–yetti yilni tashkil etmoqda; ta’lim olishning
uzluksizligi va qayta tayyorlovdan o‘tishga qo¬dirlik - shaxsning o‘z ijtimoiy maqomini saqlab qolishning
ajralmas qismi; har bir insonning taqdiri o‘z vaqtida, yangi axborotni qidirib topish, olish, mos ravishda
qabul qilish va undan samarali foydalanishiga bog‘liq». [2]
Axborot olish va tarqatish bir vaqtning o`zida axborot xurujlarini keltirib chiqarmoqda. Bu haqda
Prezidentimiz ham quyidagi fikrlarni bildirib o`tgan: “Shuni unutmaslik kerakki, bugungi kunda inson
ma`naviyatiga qarshi yo`naltirilgan, bir qarashda arzimas bo`lib tuyuladigan kichkina xabar ham axborot
olamidagi globallashuv shiddatidan kuch olib, ko`zga ko`rinmaydigan, lekin zararini hech narsa bilan
qoplab bo`lmaydigan ulkan ziyon yetkazishi mumkin.” Aynan shuning uchun ham jamiyatda hosil
bo`layotgan axborot bo`ronidan jamiyat a`zolarini, ayniqsa, jamiyatning kelajagi bo`lgan yoshlarni himoya
qilish uchun ularda axborot olish madaniyatini shakllantirish hozirgi kundagi o`ta dolzarb muammo
sanaladi.
Mutaxassislarning fikricha, hozirda axborot iqtisodiyotning eng serdaromad manbaiga aylanib
bormoqda. AQSh Strategik tadqiqotlar institutining ma`lumotlariga ko`ra, axborot mahsulotiga sarflangan
har bir dollar, yoqilg`i-energetika sohasiga sarmoya qilingan 1 dollardan ko`ra bir necha barobar ko`p foyda
berar ekan. Bu faqat uning iqtisodiy jihati, uning siyosiy jihati esa o`z shaxsiy manfaatlariga o`ta arzon,
o`ta qulay yollar bilan erishish sifatida qaralmoqda. Shu nuqtai nazardan bugungi kunda axborot
20
omili ham siyosiy, ham iqtisodiy jihatdan ayrim kuchlar manfaatiga aylanib bormoqda. Shuning uchun ham
yangi mustaqil davlatlarning milliy xavfsizligini ta`minlashda siyosiy, iqtisodiy, harbiy omillar bilan bir
qatorda uning axborot jihatlari borgan sari dolzarblashmoqda.[3]
Respublikamizda zamonaviy tehnologiyalarga asoslangan raqamli iqtisodiyotning jadal
rivojlanayotgan ayni bir pallasida jamiyatni tezkor axbortlashtirish va axborot texnologiyalarini
rivojlantirish uyg`un holatda amalga oshirilmoqda. Bularning barchasidan ko`zlangan maqsad yoshlarning
axborot madaniyatni oshirish hisoblanadi. Yoshlar orasida axborot madaniyatining bee`tibor qoldirilishi
turli yomon oqibatlarga olib kelishi mumkin. Masalani bir boshidan ko`rib chiqamiz, zamon shiddati
insonlar ruhiyatiga ko`chmoqda, muloqotga bo`lgan ehtiyoj tobora ortib bormoqda. Bugungi ishni ertaga
surish u yoqda tursin shu daqiqadagi ishni keyingi daqiqaga qoldirilishiga toqat dosh bermayapti. Bu
ketishda tez orada elektron manzillar, smslar orqali muloqot tezligidanda jadal ishlayotgan aloqa vositalari
yaratilsa, ajab emas.
Yangilikka o`chlik hozirgina olingan axbortni o`sha zahoti eskirishiga olib kelmoqda. Hozirgina
yuz mashaqqat bilan topgan yangiligimizni to`la idrok etib ulgurmasimizdan chiqitga chiqaryapmiz. Bir
qaraganda buning yomon tomoni yo`q, ammo har bir yangilik ortidagi voqelik yuzasidan chuqur mulohaza
yuritish tosh taroziga solish xayotiy xulosalar chiqarishga bolgan intilish yo`qolib bormoqda. Bu ahvolda
internet saytlarida telegram kanallarida soat sayin yangilanib borayotgan yangilikka aniqrog`i shov shuvga
o`ch, shundan narini ko`zlamaydigan tahlilu mulohazalardan yiroq avlod vakillarini shakllantirib
qo`ymayapmizmikan?
Axborot oqimi shiddati ortgani sayin odamlarda individuallashuvga moyillik kuchaymoqda. Deylik,
oiladagi ota-ona va fazandlarning har biri o`zi istagan teleko`rsatuvni tomosha qiladi, ularning har birida
internet, kompyuter yoki mobil telefon bor. Ota o`qiyotgan kitobni o`g`ilga qizig`i yoq, qiz ko`radigan
jurnalni ona varaqlab ham ko`rmaydi. Shubhasiz, bu holni axborot oqimi hamda vositalari ta`sirida
yakkalanishi deb ta`riflash mumkin.
Bunday o`zgarishlar milliy oila tutamlari odob-ahloq qoidalariga to`g`ridan to`g`ri tasir qilmasligi
mumkin emas. Aytib o`tilgan axborot vositalarining har biri mo`jiza inson aql-zakovatining mahsuli,
ularning har biri bilimni oshirish dunyoqarashni kengaytirishga xizmat qiladi ularning ta`rifiga til ojiz.
Biroq ularning barchasiga milliy axloq qadriyatlarimiz tafakkur va qalb tarbiyasi, qisqacha aytganda, komil
inson tarbiyasi mezonlaridan kelib chiqqan holda yondashilsa ko`plab savollar yo`limizda ko`ndalang
bo`ladi. Internetdan mobil telefon orqali foydalnish madaniyati, barchasini umumlashtirib aytganda,
axborot madaniyat asri odamlarni chin ma`noda shoshirib qo`ymoqda. Taraqqiy topgan davlatlarda axborot
madaniyati alohida fan, alohida muammo, alohida siyosat darajasiga chiqdi. Albatta, bu bejiz emas chunki
axborot madaniyati jamiyatning bosh bunyodkor kuchi hisoblanadi.
Axborot turli ijtimoiy qatlamlarga, professional va milliy guruhlarga har xil ta’sir etishi hamda uni
iste’mol qilish ham bir-biridan farq qilganligi bois, kishilarda, ayniqsa, yoshlarda axborotni saralay olish,
ya'ni axborot iste’moli madaniyatini yuksak darajada shakllantirish uchun, eng avvalo, yosh yigit-qizlarda
milliy g’urur, vatanparvarlik, fidoyilik tuyg’ularini uyg’otish muhim.
Xulosa qilib aytganda, ta`lim tizimida axborot olish madaniyati bo`yicha qo`llanmalar yaratibta`limni
boshqarish tizimlari bilan uyg`unlashtirish, talabalarga berilayotgan bilimlarning samarasini
ta`minlashning yangi usuli bo`lib xizmat qiladi. Axborot olish madaniyati, ya`ni axborot savodhonligi
bo`yicha mashg`ulotlar o`quv dasturiga kiritilsa talabalarni sifatli ilmiy manbalardan foydalanishga
malakalari oshib borishiga katta ta`sir ko`rsatar edi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti SH.Mirziyoyevning 2020 yil 29 dekabrida Oliy Majlis va
O‘zbekiston xalqiga Murojaatnomasi.
2. http: //uz.infocom.uz., Sh. Rahimova., Ta`lim tizimida axborot olish madaniyatini shakllantirish
masalalari, Sharh va fikr-mulohazalar rukni, 2016 y.
3. D.Saidova, Shaxsni axborot olish madaniyati tushunchasining pedagogik - psixologik talqini.,
Bitiruv malakaviy ish, Andijon-2018
21
ФИЛОСОФСКИЙ АНАЛИЗ ПРОЦЕССА САМООРГАНИЗАЦИИ СОЦИАЛЬНОЙ
СИСТЕМЫ
Джизакский политехнический института к.cоц. н доц. Хакимов. О
Студент Рахмонов. Р
Аннотация
Изучение общества как системы является одной из наиболее актуальных проблем
современной науки. Синергетические исследования показывают, что потенциал самоорганизации
в сложных, целостных, гетерогенных, органических, диссипативных, открытых, нелинейных
системах высок. Ранее ученые были сосредоточены на изучении устойчивых, динамических законов
существования, но теперь парадигма сосредоточена на изучении неустойчивых состояний и
статических законов существования, и это стало насущной проблемой.
В этой статье автор обращает внимание на тот факт, что появление синергетики в двадцатом
веке при изучении самоорганизующихся систем радикально изменило научную парадигму.
Изучение самоорганизующихся факторов общества принесло новые результаты. В частности, было
установлено, что нестабильность, хаос, энтропия, флуктуации и бифуркации - это нормальные
состояния, когда социальные системы отходят от равновесия. Разрушительный иконститутивный
характер этих ситуаций был изучен. В частности, было отмечено, что хаос разрушит старую систему
и облегчит самоорганизацию новой системы.
Ключевые слова: синергетика, хаос, энтропия, беспорядок, интеграция, система, структура,
элемент, дезинтеграция, бифуркация, открытая система, энергия.
PHILOSOPHICAL ANALYSIS OF THE DEVELOPMENT OF THE SOCIAL SYSTEM
Annotation
The study of society as a system is one of the most pressing problems of modern science. Synergetic
studies show that the potential for self-organization in complex, holistic, heterogeneous, organic,
dissipative, open, non-linear systems is high. Previously, scientists focused on the study of stable, dynamic
laws of existence, but now the paradigm is focused on the study of unstable states and static laws of
existence, and this has become an urgent problem.
In this article, the author draws attention to the fact that the emergence of synergetic in the twentieth
century in the study of self-organizing systems has radically changed the scientific paradigm. The study of
self-organizing factors of society has brought new results. In particular, it was found that instability, chaos,
entropy, fluctuations and bifurcations are normal conditions when social systems move away from
equilibrium. The destructive and constitutive nature of these situations has been studied. In particular, it
was noted that chaos would destroy the old system and facilitate the self-organization of the new system.
Keywords: synergy, chaos, entropy, disorder, integration, system, structure, element, disintegration,
bifurcation, open system, energy.
Ҳозирги замон фанида тадқиқот парадигмаси ўзгарди. Илгари олимлар борлиқнинг барқарор,
динамик қонунларини ўрганишга эътибор бериб келган бўлсалар, эндиликда парадигма борлиқнинг
номувозанат, нотурғун, беқарор ҳолатлари ва статик қонунларини ўрганишга йўналтирилди ва бу
вазият долзарб муаммога айланди.
Классик ва ноклассик фанда асосан алоҳида, якка хоссалар, объектлар, боғланишлар тадқиқ
этилди. Постноклассик фан эса тизимларни кооператив (ҳамкорлашган), тизимли, коэволюцион
янгиланиш, тартибсизликдан (номутаносибликдан) тартиботга, ўз-ўзини ташкиллаштириш
ҳолатига ўтиш кабиларни ўрганади [9:39,40]. Классик фалсафада барқарор динамик қонунларга
эътибор берилган бўлса, айни замон фалсафасида эҳтимолий қонунларга эътибор кучли. Чунки,
жамиятда эҳтимолий тенденциялар асосий роль ўйнайди. Бу ерда жараёнларнинг айнан
такрорланиши кузатилмайди, такрорланиш турли вариантларда юз беради.
Юқорида таъкидланганидек ўз-ўзини ташкиллаштирувчи тизимлар ўз-ўзидан ривожланиш
қобилиятига эга бўладилар. Ижтимоий ривожланиш:

Жамиятнинг қуйи босқичдан юқори босқичларга томон йўналиши, масалан, анъанавий
→ индустриал → постиндустриал жамиятларга томон ҳаракат;
22

Жамиятнинг оддийдан мураккабликка томон ҳаракати. Масалан, примитив тош
қуролларидан темир қуролларга, улардан машина ишлаб чиқаришга ўтиш;

Ижтимоий тизим структурасининг қисмлараро алоқаларининг ўсиб бориши;

Ижтимоий тизимнинг дифференциаллашиб бориши, янги-янги қисмлар ва
компонентларининг пайдо бўлиши;

Ижтимоий тизим функцияларининг ошиб бориши;

Жамиятда рационалликнинг ўсиб бориши;
Ижтимоий ўз-ўзидан ривожланиш мотивацион характерга эга (табиатда мотив йўқ).
Ижтимоий ривожланишнинг мотиви кишиларнинг эҳтиёжлари манфаатлари, мақсадларидир.
Жамиятни ўз-ўзидан ривожлантирувчи кучлар меҳнат жамоалари, миллатлар, халқлардир.
Улар бир томондан моддий ва маънавий қадриятларни яратиб ўз эҳтиёжларини қондиришлари,
иккинчи томондан муҳитга мослашишлари, учинчи томондан ўз-ўзларини такрор ишлаб чиқишлари
керак. Бу жараёнида жамият ўз-ўзидан ривожланиб боради.
Ижтимоий ўз-ўзидан ривожланиш инсоннинг онгли фаолияти орқали амалга оширилади.
Жамият “велосипед тамойили”га амал қилади, тўхтадингми йиқиласан. Фаолиятнинг
танаффуссизлиги бу - конуниятдир. Фаолият бирор соҳада ёки бирор маконда тўхташи мумкин,
аммо глобал масштабларда тўхтамайди.
Ўз-ўзидан ривожланиш шароити бу ижтимоий муносабатлардир [2:211]. Ижтимоий
муносабатлар жамиятнинг структурасини ташкиллаштирувчи элемент бўлиб, уларнинг
ривожланиш даражаси тизимнинг ўз-ўзидан ривожланишини белгилаб беради.
Бизга маълумки, ижтимоий тизим ўз-ўзини ташкиллаштириш эвазига ва ташқи муҳит билан
энергия алмашинув эвазига ривожланади. Жамиятнинг ўз-ўзини ташкиллаштириши ривожланиш
механизмларини ҳосил қилади. Ижтимоий тизимнинг ташқи энергия эвазига ривожланишини
таҳлил қилиб кўрсак.
Жамият ташқи муҳитга нисбатан ёпиқ бўлиши мумкин эмас. Чунки у ташқи муҳитдан энергия
ва моддий ресурслар олади. Ушбу қонуниятни Н.Н.Моисеев шундай таснифлайди: “Энтропияни
камайтириш фақат ташқи модда ва энергияни ютиш эвазигагина амалга ошириш мумкин” [5:271].
Инсоннинг пайдо бўлиши эволюциядаги революция бўлди. Инсон дастлаб олов ва ҳайвонлар
энергиясидан фойдаланишни ўрганган бўлса, кейинчалик кимёвий энергетик ресурслардан: кўмир,
газ, нефтдан фойдаланишга гидро энергия, атом энергияси, шамол, Қуёш энергиясидан
фойдаланишни ўрганди. Бироқ ҳозирда кенг фойдаланиладиган кимёвий энергия захиралари тугаб
бормоқда. Шу темпларда сарфланадиган бўлса, кўмир 100 йилга, газ ва нефть 50 йилга етади холос.
Муқобил энергетик ресурслар кишилар эҳтиёжининг 50% ини қондирмоқда. Энергетик кризис
кишиларни энергиянинг янги турларини излаб топишга мажбур қилмоқда.
Ташқи энергияни ютиш максималлашиб боргани сари жамиятда нафақат энтропийлик
камаяди, балки ижтимоий ривожланиш тезлиги ҳам ошади. Масалан, ибтидоий жамоа даврида
фақат олов ва ҳайвон энергиясидан фойдаланиш натижасида бу давр минглаб йилларга чўзилган.
Энергиянинг кимёвий турларига ўтиш ижтимоий тезликни кескин оширди.
Бу эса конкрет жарайёнларнинг умрини қисқартирди. Шунинг эвазига ижтимоий ривожланиш
тезлиги янада ошди. Ижтимоий ривожланиш тезлиги ошди, аммо инсоннинг биофизиологик
тизимининг ривожланиш тезлиги ошмади. Масалан, юрак уриши, нафас олиши, қон айланиш
тезлиги ошган эмас. Натижада асаб, юрак, қон босими ва бошқа касалликлар кўпайди.
Ижтимоий муҳит ташқи муҳит билан модда алмашиниш эвазига ривожланади. Кишилар
тарихий тараққиёт давомида ўз амалиёти доирасига кўпроқ табиатнинг моддий ресурсларини тортиб
борган. Ҳозирда сайёрамизда 100 млрд. тонна моддий ресурслар қазиб олинади. Шундан атиги 1,5%
тайёр маҳсулот ишлаб чиқарилади. Қолгани чиқинди сифатида ерга, атмосферага, денгиз ва
океанларга оқизилади. Айни замонда инсон ресурслардан фойдаланиш технологиясини
мукаммаллаштириб бормоқда. Технологик сакрашлар эса жамият ривожланиши тезлигини янада
оширади.
Модда ва энергия алмашинуви конкрет жамиятлараро ҳам юз беради. Хом-ашё, энергия, товар
айрибошлаш, ахборот алмашиниш, ишчи кучи алмашинуви ана шулар қаторига киради.
23
Аммо, тарихда бундай алмашинув ҳамма вақт ҳам тинч кечмайди. Территория, ресурслар учун
доимо урушлар бўлиб туради. Буни қаранки, инсоният тарихининг сўнгги 5000 йиллик тарихида
фақатгина 27 йил ҳеч қаерда уруш бўлмаган.
Алмашинувнинг тинч йўли бозорнинг вужудга келиши бўлди. Меҳнат тақсимотининг юз
бериши: чорвачилик, деҳқончилик, ҳунармандчиликнинг вужудга келиши айрибошлашнинг
вужудга келишии тақозо қилди. Бозор иқтисодиётининг пайдо бўлиши, ижтимоий тизим
ривожланиш самарасини янада оширди. Бозор гўёки “мотор” сингари кишиларни янги-янги
товарлар ишлаб чиқариш ва истеъмол қилишга ундади, ижтимоий тараққиёт тезлашди. Ҳозирда том
маънода бозор иқтисодиёти тизимида юзга яқин мамлакат яшамоқда. Айтиш жоизки, яхши
яшамоқда. Марказий Осиё давлатлари эса бозор иқтисодиётига ўтиш босқичида турибдилар.
Ижтимоий ривожланиш эволюцияси қонуниятга бўйсунади [1:134]. Бу қонуниятни
мифологик тарзда бўлсада, антик фалсафа илғаб олган эди, яни олам “хаос”дан “космос”га (тартиб)
қараб боради ғояси олға сурилди [6]. Аммо, у исбот ва далилларга таянмас эди. Янги замонда
синергетика ушбу қонун ўз-ўзидан ривожланувчи тизимларнинг фундаментал хоссаси эканлигини
исботланмоқда.
Юқорида қайд этилганидек, тизимлар хаосдан ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнида
шаклланади. Айни замонда ташкиллашган тизим ўз навбатида емирилади ва ўрнига янгиси келади.
Шундай қилиб, ночизиқли эволюция давом этади.
Тизимнинг емирилиши флуктуация, яъни қисмлар емирилишидан бошланишини айтиб ўтган
эдик. Жамиятда бу ҳодиса маънавий соҳа кризиси, ахлоқий бузилишдан бошланади. Масалан, Рим
империясининг емирилиши чуқур руҳий дипрессия, тушкунлик ва ахлоқий бузилишлардан
бошланган эди (ташқи таъсирларни ҳам назардан қочирмаслик керак).
СССРнинг емирилиши унин таркибига кирган республикаларнинг мустақиллика
интилишидан бошланган эди. Умуман тизимнинг интеграцион энергияси миқдоридандан қисмлар
энергияси миқдори ошиб кетса, тизим емирила бошлайди. Маънавий инқироз бошқа соҳаларга
иқтисодий, сиёсий, социал ҳаётга кўчиб, таназзул бутун тизимни қамраб олади.
Тизимнинг емирилиш жараёни деструкция, яъни тизим қисмлари ўртасидаги алоқаларнинг
инқирози билан янада кескинлашади [7:216]. Иқтисодий тизим билан сиёсий режим, давлат билан
халқ ўртасидаги алоқалар низо ва тўқнашувларга олиб келади. Агар жамият кўп миллатли бўлса,
миллий ва этник низолар ҳам келиб чиқади (“бир сават қулупнай” воқеаси).
Эски тизимнинг дисфункционаллиги кўзга ташлана боради. Қисмлар бир-бирлари ва яхлит
(бутун) олдидаги вазифаларини адо этмайдилар. Аввалги мисол, собиқ СССРга эътибор қаратсак,
иқтисодиёт аҳоли эҳтиёжларини қондириш ўрнига партия шиорлари ва дерективаларини
бажаришга йўналтирилди. Давлат халққа хизмат қилиш ўрнига ўз-ўзига хизмат қилди. Умуман ҳеч
қандай функцияни бажармайдиган “паразит” ташкилотлар кўпайиб кетди.
Эски тизимда дезинтеграция ҳодисаси яъни бутун ўз таркибига кирган қисмлар ва соҳалар
яхлитлигини таъминлай олмаслиги кузатилади. Собиқ совет давлати турли халқларни зўравонлик
билан 70 йилдан ортиқ йил давомида бирлаштириб турди. СССР аввал бошидан химера эди, яъни
у турли миллатлар, динлар, минтақаларни сунъий равишда мажбуран бирлаштирган антисистема
эди. Шунинг учун ҳам унинг умри узоқ бўлмади.
Тизимнинг бифуркация ҳолати мувозанат, барқарорликдан узоқ бўлган, “тарвақайлаган”,
критик нуқта бўлиб, бу ҳолатда озгина ички ёки ташқи турткидан тизим парчаланиб кетади.
Масалан, М.Горбачев даврида ГКЧПнинг давлат тўнтаришига уриниши барбод бўлиши СССРнинг
парчаланишини бошлаб берди.
Эcки тизим емирилгач, хаос даври бошланади. Хаос йирик тартибсизликлар даври бўлиб,
шаклсиз мавжудлик, структура йўқ, стихияли жараёнлар ошган, ривожланиш йўналишини
олдиндан билиш қийин бўлган ҳолатдир [3:28].
Аммо тартибсизликлар орасида:
а) янги тизимнинг структураси куртаклари;
б) янги тизимнинг интегратив хоссалари;
в) янги тизим факторлари, куланкалари пайдо бўлади;
г) эски тизим қисмлари турли томонга сочилиб (тутаб) ётгани кўриниб туради.
24
Хаос, тартибсизликни ҳақиқий “ижодкор” дейиш мумкин. Чунки у эски тизимни бузади ва
янги тизимни ташкиллашишига шароит яратади. Унинг эвазига жамият ночизиқли эволюция
йўлидан ўз-ўзидан ривожланиб боради.
Латент ҳолатда, ёпиқ ривожланиш даврида тартибсизлик бироз камаяди. Янги тизим ниҳол
ҳолатда бўлиб, орқага қайтиш эҳтимоли мавжуд бўлади. Бу даврда агар система химера 1 бўлса, ўлим
талвасасида ёш ниҳолларни нобуд қилиши мумкин. Эҳтиёт бўлиш керак. Аммо, бу унинг сўнгги
ҳамласи бўлади (империяларнинг парчаланишини эсланг).
Пат ҳолатда эски ва янги тизим кучлари ўртасида қисқа муддатли мувозанат юзага келади. Бу
ҳолатда у ёки бу томон бир-бирларини енгишга етарли куч топа олмайди. Аммо охир оқибат кучлар
нисбати янги тизим томон ошади ва эски тизим мағлубиятга учрайди.
Ўтмиш даврининг якунловчи босқичида:
1)
эски тизим қисмларини бузиш ва йўқ қилиш;
2)
янги жамиятнинг эпицентрини барпо этиш;
3)
янги тизимнинг иқтисодий асосини яратиш;
4)
янги тизимнинг сиёсий тизимини барпо этиш;
5)
янги тизимнинг ҳудудий негизларини яратиш амалга оширилади [3:28].
Сўнг ижтимой тизимнинг мустаҳкамланиши, ундан кейин ўсиш даври юз беради. Тизим ўз
имкониятларини сарф қилиб бўлгач, эскиради ва емирила бошлайди. Яна юқорида кўрсатилган
эволюциявийлик такрорланади ўз-ўзини ташкиллаштириш қайтадан бошланади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1.
Афанасьев В. Системность и общество. —М.: Политиздат, 1980.
2.
Василькова В. порядок и хаос в развитии социальных систем. Синергетика и теория
социальной самоорганизации. —СПб.: Лан, 1999.
3.
История цивилизаций. -М.: ПРИОР, 1999.
4.
Мадиримов Р. Жамият ривожланиб борувчи системадир. Самарқанд: 1993.
5.
Моисеев Н. Н., Александров В. В., Тарко А. М. Человек и биосфера: Опыт систем. анализа
и эксперименты с моделями. — М.: Наука, 1985.
6.
Смит А. Исследование о природе и причинах богатства народов. —М.: Эксмо, 2007.
7.
Стрельцова Г. Новая философская энциклопедия : в 4 т. —М. : Мысль, 2010.
8.
Философский энциклопедический словарь. —М.: 1983.
9.
Қўшоқов Ш. Табиатшунослик фалсафаси. Самарқанд. 2004.
STATIKANING MUVAZANAT TENGLAMALARINI QO’LLAB
TO’SIN VA USTUNLARNING ZO’RIQISHLARINI HISOBLASH
Jo’raqulov G’iyos Ulug’bek o’g’li. 211 – 19 MKK guruhi talabasi.
Turdaliyev Z. S. Ilmiy rahbar JizPI “UTF” kafedrasi assistenti.
Keyingi vaqtlarda fan va texnikaning rivojlanishi ko’pgina injinerlik konstruksiyalari
mustahkamligini hisoblash metodlarini takomillashtirishni talab qilmoqda. Qurilish konstruksiyalari
qurilish va texnika qismlarida ishlatiladigan balkalardan oddiy balka, konsul balka va ikki tayanchli konsul
balkalarni turli hisob usullarini uchratishimiz mumkun.
Bino va inshaotlarda ishlatiladigan balka va stirjinlarning zo’riqishlarini hisoblashda to’sin va
ustunlarda tashqi yuklar ta’siridan hosil bo’lgan ichki zo’riqish kuchlarini ularning tarhidan foydalanib
hisoblaymiz.
Bu turdagi masalalar bilan ishlashda jarayonlarda qatnashayotgan muhandislik elementlarining,
deformasiyalanganlik holatlarini y
etarli darajada aniqlikda o’rganish muhim ahamiyatga ega.
25
Turli ko’rinishdagi balkalarning tashqi ta’sirlar natijasida kuchlangan deformatsiyalangan holatlarni
o’rganish, tekshirish ishlarni tahlil qilish balkalarning tayanchlari va tashqi kuchning berilishidan bog’liq
deformatsiyalanishini atroflicha bosqichma - bosqich o’rganib chiqish imkonyati mavjud va bu imkoniyat
injenerlik ishlarida muhim hisoblanadi. Balka va sterjinlarning qator masalalari uchun, aniqlanayotgan
qirqimdagi berilgan chegaraviy shartli xususiy hosilali differensiyal tenglamalarga keltiriladi. Bu
tenglamalarni yechish va olingan yechimlar asosida balkaning egilshlari zo’riqish holatlarini o’rganish
muhim ahamiyat kasb etadi. Bu tenglamalarni ko’phollarda aniq yechimini topish qiyin bo’ladi. Shuning
uchun analitik usullarga murojat qilinadi. Oddiy balkalarni hisoblashga juda effektiv usul hisoblanadi.
Yarimtaqribiy usul differensial tenglamalarni qirqimlardagi chegaraviy sharlarni qanoatlantiruvchi analitik
yechimini topishga ko’maklashadi. Ishda bajarilgan hisob metodikasidan qurilmalar hisobining turdosh
masalalarini yechishda, qurilmalar elementlarini loyihalashtirishda foydalanish mumkin.
Eguvchi moment M bilan kesuvchi Q kuch orasidagi matematik bog‘la-nishni isbot qilamiz.
Ixtiyoriy yuklangan balka berilgan bo‘lsin (1–shakl, a). Uning yoyilgan kuch uchastkasidan, ya’ni chap
tayanchidan x hamda x+dx masofadagi kesimlar vosidasida dx uzunlikdagi bir elementini ajratamiz (1–
shakl). Ajratilgan elementning uzunligi cheksiz kichik bo‘lganligidan yoyilgan yuk tekis taqsimlangan deb
qarash mumkin.
Kesilgan elementning chap ko‘ndalang kesimiga balkaning tashlab yuboril-gan qismlarining
ta’sirini musbat kesuvchi kuch Qx va musbat eguvchi moment Mx bilan belgilaymiz. Ajratilgan elementning
o‘ng tomoni-dagi ko‘ndalang kesimida Mx+dMx va Qx+dQx zo‘riqish kuchlari ta’sir qiladi. Ajratilgan
element o‘ziga ko‘ndalang hamma kuchlar ta’sirida muvozanatda turadi (1–shakl, b). Unga ta’sir
qilgan kuchlarning vertikal o‘qqa tushirilgan proeksiyalarini nolga tenglashtiramiz:
z 0
Qx  q  dx  (Qx dQx )  0
1 - shakl
yoki
dQx  q  dx
Bu tenglamadan quyidagi ifodani hosil qilamiz:
dQx
 q
dx
(1)
Demak, kesuvchi kuchdan abssissa x bo‘yicha olingan birinchi hosila yoyilgan yuk
intensivligining teskari ishora bilan olingan qiymatiga tengdir.
26
Ikkinchi muvozanat t
englamasini yozamiz.
Barcha kuchlardan bu elementning o‘ng tomonidagi kesimining og‘irlik markaziga nisbatan
olingan momentlar yig‘indisini nolga tenglashtiramiz (1–shakl, b).
dx
 dx  q  dx   (M  d  Mx )  0
М

M

Q

x
x
 В
x
2
(dx)2
bundan
d  M x  Qx  dx  q 
2
kelib chiqadi. Bu ifodaning o‘ng tomonidagi ikkinchi had yuqori darajali cheksiz kichik son
bo‘lganligidan, uni e’tiborsiz qoldiramiz. U holda:
d  Mx  Q
x
dx
(2
)
bo‘ladi, ya’ni eguvchi momentdan x abssissa bo‘yicha olingan birinchi hosila tekshirilayotgan kesimdagi kesuvchi kuchga tengdir. Agar Qx qiymati-ni (1) dan (2) ga
qo‘ysak uchinchi differensial tenglama kelib chiqadi:
d2  M
x
dx2

d Q
x
dx
(3
 q
)
ya’ni eguvchi moment abssissa bo‘yicha olingan ikkinchi hosila yoyilgan yuk intensivligiga
tengdir.
Demak, to‘sin kesimi abssissasi buyicha eguvchi moment ikkinchi hosilasi taqsimlangan yuk
jadalligiga teng. Bu bog‘liqliklardan epyuralarni qurishda foydalaniladi.
Eguvchi moment va kesuvchi kuch epyuralarini qurish
Bu differensial bog‘lanishlar eguvchi moment va kesuvchi kuch epyuralarini chizishda va ularni
tekshirishda muhim ahamiyatga ega.
dM x
1.
ning geometrik ma’nosi shuki, u Mx epyurasini chegaralovchi egri chiziqqa o‘tkazilgan
dx
urinmaning abssissalar o‘qi bilan hosil qilgan burchagining tenglamasini ifodalagani uchun noldan katta,
ya’ni Qx  tg   0 bo‘lganda tegishli uchastkada eguvchi moment kichiklashadi, aksincha Qx  0
bo‘lgan uchastkada eguvchi moment kattalashadi. Agar Qx noldan o‘tib, o‘z ishorasini (+) dan (–) ga
o‘zgartirsa, bu nuqtada eguvchi moment maksimum, ishorasi (–) dan (+) ga o‘zgarganda esa minimum
bo‘ladi. Agar tekshirilayotgan
uchastkada Qx  0 bo‘lsa Mx  const bo‘ladi.
2. Balkaning
dQx / dx  q  0 ,
ya’ni Qx  const bo‘lgan uchastkalarida Qx ning epyurasi
abssissalar o‘qiga parallel yo‘nalgan to‘g‘ri chiziq, Mx ning epyurasi esa og‘ma to‘g‘ri chiziq bilan
chegaralanadi.
3. Balkaning tekis yoyilgan yuklar qo‘yilgan uchastkalarida Qx ning epyurasi abssissalar o‘qiga
og‘ma bo‘lgan to‘g‘ri chiziq, Mx ning epyurasi esa kvadratik parabola yoyi bilan chegaralanadi.
Bulardan tashqari, Mx va Qx epyuralarning to‘g‘ri chizilganligini bilish uchun yana quyidagi
qoidalarga rioya qilish lozim:
1) To‘plangan kuch qo‘yilgan kesimlardan Qx ning epyurasi shu kuch miqdori qadar sakraydi, Mx
ning epyurasidagi og‘ma chiziq sinadi;
2) Chetki sharnirli tayanchlarda kesuvchi kuch tayanch reaksiyalariga eguvchi moment esa nolga
teng bo‘ladi (agar shu kesimlarga juft kuch qo‘yilmagan bo‘lsa);
27
3) Juft kuch qo‘yilgan kesimlarda eguvchi moment epyurasi uzilib shu juft kuch miqdori qadar
sakraydi;
28
4) Balkaning (konsolning) erkin uchiga juft kuch qo‘yilmagan bo‘lsa, eguvchi moment shu nuqtada
nolga teng bo‘ladi, agar konsol uchiga to‘plangan kuch ham qo‘yilmagan bo‘lsa, u holda shu nuqtada
kesuvchi kuch ham nolga teng bo‘ladi;
5) Qistirib mahkamlangan tayanchlarda kesuvchi kuch shu tayanchning reaksiya kuchiga eguvchi
moment esa shu tayanchning reaksiya momentiga teng bo‘ladi.
1–masala. Ikki tayanchda yotgan balka uchun eguvchi moment va kesuvchi kuch epyuralari
qurilsin. Р1  40 H , Р2  20 H , M  80 H  м , q 10 H / м va a  2 м (2–shakl a).
Echish: Ikki A va V nuqtalardagi tayanch reaksiya kuchlarini topamiz:
 4qa  2a  Р1  4a  RB 5a  M  Р2  6a
M A  0;
4qa  2a  Р1  4a  M  Р2  6a 4 10 2  2  2  40 4  2  80  20 6  2 320 320 80  240
RB 


 96 Н
5a
5 2
10
 M В  0;  RB  5a  4qa  (2a  а)  Р1  a  M  Р2  a
RА 
4qa  (2a  а)  Р1  a  M  Р2  a 4 10 2  (2  2  2)  40 2  80  20 2 480 80  80  40


 44 H
5a
5 2
10
Topilgan reaksiyalarning to‘g‘ri–noto‘g‘riligini tekshirib ko‘ramiz:
 z  0;
RA  4qa  Р1  RB  Р2  44  80  40  96  20  140  140  0
Bu ayniyat tayanch reaksiyalarining to‘g‘ri topilganligidan dalolat beradi.
Endi eguvchi moment va kesuvchi kuch qiymatlarini aniqlashimiz uchun I–uchastkaning chegara
nuqtalariga mos (1) tenglamadan aniqlaymiz.
I–uchastka uchun:
М хI  RA  x1  q 
0
x2
х
A
x1  0; М I  R  x1  q 
x12
Q хI  RA  q  x1 ;
;
2
х
 44 0 10  0 H  м;
2
2
x21
42
 44  4 10   96 H  м;
2
2
2
2
x  8; М I  R  x  q  x1  44  8 10  8  32 H  м;
QхI  RA  q  x1  44 10  4  4 H ;
Q I  R  q  x  44 10  8  36 H.

х
A
1
2
A
QI  R  q  x1  44 10 0  44 H;
1
x1  4; М хI  RA  x1  q 
1
0  x1  4  a  8
х
2
A
1
I–uchastka uchun eguvchi moment epyurasi esa kvadrat paraboladan kesuvchi kuch epyurasi esa
as1 og‘ma to‘g‘ri chiziqdan iborat bo‘ladi. Ularning ordinatalari yuqorida chiqarilgan qiymatlardan
ravshan. Bu uchastkadan maksimal eguvchi moment
M max  96 H  м kesuvchi kuch esa xuddi shu
kesimda nolga teng (2–shakl b, v).
II–uchastka uchun:
М II  R (4a  x )  4qa(2a  x )  Р  x ;
х
A
2
2
1
QII  R  q  4a  Р ;
х
2
x  0; М  R (4a  x )  4qa(2a  x )  Р  x  32 H  м;
II
2
х
A
2
2
1
х
A
2
2
1
1
QII
х
2
x  2; М II  R  (4a  x )  4qa(2a  x )  Р  x  120 H  м;
2
A
2
 R  q  4a  Р  44  80  40  76 H
A
1
QII  R  q  4a  Р  44  80  40  76 H
х
2
0 x  a  2
A
1
SHunday qilib, hosil bo‘lgan eguvchi moment va kesuvchi kuch miqdorini ma’lum masshtabda
tegishli nuqtalardan ordinata o‘qiga parallel chiziqlar ustiga qo‘yib, hosil bo‘lgan nuqtalarni tutashtirsak,
bu uchastka uchun eguvchi moment epyurasi sb2 kesuvchi og‘ma chiziq.
Balka uchta uchastkadan iborat bo‘lganligidan eguvchi moment epyurasini chizishda avvalom bor
birinchi uchastkaga xos tenglamalarni tuzamiz.
29
2 – shakl
x02

q

;
М х  RA  x0
2
I–uchastka uchun:
I
I
Qх
 R  q  x0
A
Hosil bo‘lgan tenglamalar asosida eguvchi moment va kesuvchi kuch epyuralarini chizamiz. (2–
shakl, b, v). Birinchi uchastkada eguvchi moment kvadrat parabala qonuni bilan o‘zgaradi, bu parabalaning
maksimal ordinatasi kesuvchi kuchning qiymati (2–shakl, v) o‘z ishorasini (+) dan (–) gachao‘zgargan
joyida, ya’ni uning qiymati nolga teng nuqtada hosil bo‘ladi. SHu sababli bu kesimning abssissasini topish
uchun shu uchastkaga tegishli kesuvchi kuch tenglamasi nolga tenglashtiriladi, chunki berilgan
funksiyaning eksperimental nuqtasini aniqlash uchun shu funksiyadan bitta hosila olib, uni nolga
tenglashtirish kerak. Kesuvchi kuch Q Iх esa eguvchi momentning birinchi hosilasidir:
yoki
QIх  RA  q  x0  44 10 x0  0
x 0  4,4 м
4,42
x2
I
М max  RA  x0  q 
0
2
 44 4,4 10
2
 193,6  96,8  96,8 H  м
Kuch epyurasi esa s2v4 gorizontal to‘g‘ri chiziq bilan chegaralanadi.
III–uchastka uchun:
Bu uchastka uchun eguvchi moment va kesuvchi kuch tenglamasini kesimning chap tomonidan
tuzish hisoblashni juda qiyinlashtiradi. O‘ng tomonda faqat bittagina F kuch ta’sir qilganligidan,
tenglamalarni shu tomondan tomondan tuzish ma’quldir. Binobarin, koordinatalar boshini D nuqtaga
kuchirib absissalar o‘qini chap tomoniga yo‘naltirsak, bu uchastkada kesimning koordinatalar boshidan
hisoblangan orolig‘i x ga teng bo‘ladi. Biroq eguvchi moment va kesuvchi kuch tenglamalarini tuzishda
ular ishoralarining teskarisini olish zarur.
III–uchastka uchun:
М хIII  Р2  x3 ;
QхIII  Р2 ;
D nuqtada x3  0; М хIII  Р2  x3  20 0  0 H  м;
B nuqtada
x3  2; М хIII  Р2  x3  20 2  40 H  м;
0  x3  a  2
Q хIII  Р1  40 H (o‘zgarmas)
QхIII  Р1  40 H
Keyingi hisobda A, C, B, D nuqtalarning tarkibi o‘zgarmas chiqqan qiymatlar eguvchi moment va
kesuvchi kuch momentlarini chizsak, ular tegishlicha bd og‘ma chiziq bilan b5d2 gorizontal to‘g‘ri
chiziqdan iborat bo‘ladi.
30
SHunday qilib, eguvchi moment va kesuvchi kuch epyuralari 2–shakl; a, b da ko‘rsatilgandek
bo‘ladi.
Balkaning birinchi uchastkasida analitik maksimum М max bo‘lsa ham balka uchun absalyut
I
qiymati eng katta eguvchi moment М max
 96,8 H  м ga teng bo‘ladi. Demak, balka ana shu eguvchi
31
moment bo‘yicha hisoblangan. Balkaning xavfli kesimi eng katta eguvchi moment hosil bo‘lgan kesimiga
to‘g‘ri keladi. SHakldan ko‘rinadiki, birinchi uchastkaning eguvchi moment epyurasi kvadrat parabala
qonuni bilan ikkinchi uchastkaning eguvchi moment epyurasi esa to‘g‘ri chiziq qonuni bilan o‘zgarib ikkala
uchastkaning ajralish nuqtasida ular sinib qo‘shiladi.
Adabiyotlar:
1. Nabiyev A.A., va boshqalar “Tcxnik mexanika” Toshkent “Davr” nashriyoti, 2017 y. 280 b.
2. Karimov R.l. Saliyev A. Amaliy mexanika. T. Fan va texnologiya, 2005.-268 b.
3. Bibutov N.S. “Amaliy mexanika".-T.: YangiyoT poligrafiya scrvis, 2008. -544 b
4. Asho‘, G. Ambekar “Mechanizm and mashine teory” . - India, New Dcili, 2013y. -986 p.
5 Vasilc Szolga .Theoretical mechanics. USA, 2010 y. -210
AQLLI UY
Jizzax politexnika instituti 431-18 gurux R,Q vaT yo’nalish talabasi Sadullayev SHokirboy
Abdurashid o’li va radioelektronia kafedrasi katta o’qtuvchisi Muldonov Fayzi Rizqiuvich loyhasi.
Texnalogiya asri rivojlanayotgan bir paytda insonyat qulaylik va xafsiz bo’lgan qurilmalarga
ehtiyoji ortmoqda. Jumladan masofaviy hamda kamyob energiyali va hamyonbop bolgan xafsizlikning
o’rni beqiyosdir.
Hozirda eng rivojlanib kelayotgan sohalardan biri bo’lgan aqilli sunniy intelektga asoslangan
va barcha sezuvchi hamda ogohlantiruvchi qurilma (datchik)lardan iborat aqilli uylar misolida ko’ramiz.
Birinchi navbatda insoning salomatligi muhim sanaladi shu sababli uyning havsiz bo’lishi
nuqtayinazardan kelib chiqan holda, uylarmizni aqilli qurilmalarga boy qilish muhim sanaladi.
Shu sabali biz o’z loyhamizda quydagi imkonyatlarni joyladik:
32
1.
Masofaviy boshqaruv (mobil aloqa vostasi,maxus manitor va pult)
2.
To’liq lazerli himoya, butun hona bo’ylab
3.
Led chiroqlar boshqaruvi (ichki hamda tashqi tasirlar orqali)
4.
O’z-o’zini tamilash (elektr va bosharuv bo’yicha)
5.
Is gazi va yong’indan himoyalangan
6.
Honada motadil havo haroratini taminlashi
7.
Turli nohush suv toshishi va namlik nazorati
8.
Sizning heh qanday harkatingisiz, eshik va romlarni ochilib yoplishi
9.
Barcha qurilmalarni suniy nazorat inelekti xavsizligini taminlashi
10.
Kamera yozuvini to’g’ridan-to’g’ri mabil aloqa vositangizga uzatishi
11.
Bir qurilma ishlamasa, ikkinchisi orqali habar berish imkonyati mavjudligi
12.
Yuqoridagi qurilmalarning birida xafni sezguday bo’lsa tezlikda mobil aloqa
vostangizga habar beradi va shu joy video yozuvini sizga yuboradi, bundan tashqri xafni oldini
olish imkonyatlarini foydalanuvchi ixtiyorida boladi.
Bularga quydagilar kirishi mumkin:
 Eshik romlarining avtomatik yopilishi
 Tovush chiqishi (serinada).
 Chiroq hamda yuqori yoritgichlarni ishga tushirishi.
 Eng yaqin palitsiya mahkamasiga habar berishi va hakozolar kiradi.
Endi bu qurilmalarni ishlashini k’rib chiqamiz:
Lazerni signalzatsiya:
Bu quilma hozirda o’zinig aniqlikda ishlashi bo’yicha eng yuqori o’rinlada turadi.
Va xafni yuqori aniqlikda sezish uni zarasizlantirish hamda kamyob energiyali va hamyon bopligi
bilan ajralib turadi.
Qurila quydagilardan tashkil topgan:
1. Arduino platasi(asosiy boshqaruv tizmi).
2. Kamera .
3. Sezuvchi lazer qurilma.
4. Foto resistor.
5. Nur sindirgichlar.
6. Tavush kalonkasi.
7. Habar beruvchi ledlar.
8. Masofaviy boshqaruv.
Arduino platasi(atmega 328) bu plataga kampuyter yordamida dastur yuklanadi
Va boshqa quilmalarni boshqarish imkonyatini beradi.
Sezuvchilar(datchiklar)
Kuzatuv qurilmasi
sensor
Asosiy qurilma
Lazer qurilma
Bosh.q
31
Bu qurilmani tashkiliy ko’rinishi:
1.
Asosiy boshqarish qurilmasi
2.
Kukatuv qurilmalari
3.
Lazer sensorlari
4.
Sezuvchi sensorlar
5.
Boshqarish va nazoratga olish qurilmasi
6.
Harakat datchiklari.
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR
1.
«Умный дом» Тесля Елена Владимировна 2008 год.
2.
«Умный» дом ХХI века 2008 год.
3.
Smirnov A.V. Osnovы sifrovogo televideniya. –M.Goryachaya liniya-telekom
2001, 225 s.
4.
2.Ptachek M. Sifrovogo televideniya.Teoriya i texnika.- M.svyaz.1990,528s.
5.
3. Lokshin B.A. Sifrovoe veщanie: ot studii k zritelyu.-M. Kompaniya Sayrus
sistem. 2001, 448s.
6.
4. Sifrovaya obrabotka televizionnыx i kompyuternыx izobrajeniy.
Pod.YU.B.Zubareva i V.P. Dvorkovicha.M.MSNTI, 1997,212s.
KO’YLAKBOP GAZLAMALAR ISHLAB CHIQARISH TADQIQOTLARI.
M.M.Almanova, Jizzax Politexnika instituti 1-bosqich magistranti
D.Inog’omjonov, Jizzax Politexnika instituti dosenti
O’zbekiston Respublikasida to’qimachilik sanoatida ishlab chiqariladigan to’qimalar turli tuman
bulib har bir o’ziga xosligi bilan ajralib turadi, yurtimizda ishlab chiqariladigan to’qimalarining aksariyat
qism xomoshyosi paxta tolasidan bo’lgan to’qimalarni tashkil qiladi. Ishlab chiqariladigan to’qimalar
asosan xomashyo turiga, o’rilishi, ishlatilishi, sirt zichligiga , tolali tarkibiga va shu kabilar bo’yicha
tavsiflanadi. Respublikamizda to’qimachilik mahsulotlarini asartimentini ko’paytirish hamda ichki bozorni
o’rgangan holda ichki bozor istemol talabi kiyimbop matolar turkimidagi erkaklar uchun ko’ylakbop
to’qimalariga bo’lgan extiyojning oshib borayotgan aniqlandi. To’qimachilik sanoatining rivojlanib borish
mobayinida mato turlari tez tez o’zgarib, kiyimbop to’qima assartimenti, eni va tuzilishi jihatdan sezirali
darajada eskirib , hozirgi davr xaridorlarning is’temol va erganomik talablariga javob bera olmasligini
hisobga olib ko’ylakbop to’qimalar asartimentini o’rganib chiqildi. [1]
Paxta ipli gazlamalar ma’lumotnomalari asosida ko’ylakbop mato assortimenti o’rganildi [2,3].
Matolarni tuzilish ko’rsatkichlarni tahlil natijalari ko’ylakbop matolar 67,8 % i polotno o’rilishi to’qilgan
(1-diagrama)ligini kuzatish mumkin. Ko’ylakbop matolarning 20%i aralash o’rilishlar, 8,1 % i mayda
naqshli o’rilishlar bilan ishlab chiqariladi.
1- rasm. Ko’ylakbop mato ishlab chiqarishda to’quvchilik o’rilishlar ulushi
Ko’ylakbop gazlamalarning sirt zichligi o’rganilganda, ushbu turdagi matolarning 50%ini 100- 120
g/m2 (2 –diagrama) sirt zichlikka ega bo’lgan matolar tashkil qilar ekan. O’rtacha 85-95 g/m2 sirt
32
zichlikdagi va 125-150 g/m2 sirt zichlikdagi to’qimalar ko’ylakbop gazlamalarning 20-30% ini tashkil
qiladi.
2-rasm. Ko’ylakbop gazlamalarning sirt zichligi.
Quyida ma’lumotnoma bo’yicha ko’ylakbop gazlamalarning ayrim taxtlash ko’rsatkichlari
keltirildi.
Paxta tolali ko’ylakbop matolar ishlab chiqarishda ipning tolaviy tarkibidagi paxta tolasining ulushi,
paxta tolasining uzunligi va undan tayyorlangan ip ko’rsatkichlari muhim ahamiyatga ega. Uzun tolali paxta
tolasidan ishlab chiqarilgan iplardan tayyorlangan matolar quyidagi afzaliklarga ega; yuqori havo
o'tkazuvchanligi, namlikni yaxshi shimib olishi, isitmaydi, sovitadi, ushlanganda yumshoq, sifat darajasi
yuqori, ishlatilish muddati uzunligi, yuqori issiqlikka chidamli, quruq atmosferada paxta tolasi 150 gradusni
ko'taradi hamda paxta tolasidan tayyorlanga matolarga qo'shimcha ishlov berish jarayonida matoga shikast
yetmaydi, ishqor va shu kabi moddalarga chidamli, mato ishlab chiqarishdagi kimyoviy ishlov berishiga
qaramay mato alerrgiya chaqirmaydi. Ko’ylakbop mato ishlab chiqarishda bir yoki ikki
33
undan ko'p turdagi tolalar aralashmasidan ip hosil qilinadi, paxta tolasi aralashmasida mato ishlab
chiqarishda asosan ikki turdagi tabiy va kimyoviy tolalaridan foydalaniladi, bular paxta va poliestr, paxta
va laykra kabilardir. Bunday toladan ishlab chiqarilgan matolar gijimlanmaydi va tez quriydi. Paxta va
laykra aralashmasidan qilingan mato erlastik bo’lib bunday mato yengil sorochkalar uchun juda yaxshi.[3]
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
SH. Abduraxmonov, D.Kadirova “Erkaklar ko'ylakbop to'qimasining istemol xususiyatlari tadqiqi”
mavzusidagi maqola. Toshkent.
2.
П. Т. Букаев. Справочник по хлопкоткачеству. М. 1987 г.
3.
M.Izatillauyev, S.Raximxodjayev, “Ko’ylakbop matolar assortimentini tahlili”. Fan, talim, ishlab
chiqarish integrasiyalashuvi sharoitida paxta tozalash, to'qimachilik, yengil sanoat, manbaa ishlab chiqarish
innovatsion tehnalogiyalari dolzarb muommolari va ularni yechimi. Resp.ilm.amal.anjuman
materiallari.,2018-yil
GILAM ISHLAB CHIQARISHDA XOM ASHYO TASNIFI
Ubaydullayeva E.M., Jizzax Politexnika instituti 1-bosqich magistranti
Doniyorova M.A., Jizzax Politexnika instituti dotsenti
Respublikamiz iqtisodiyotini rivojlantirishda to`qimachilik sanoatining muhim tarmoqlaridan biri
bu gilam ishlab chiqarish hisoblanadi. Hozirgi kunda gilam ishlab chiqaruvchilar dunyo bozoriga juda keng
assortimentdagi gilam turlarini taklif etmoqda. Ма`lumki, ishlab chiqarilgan tayyor mahsulot tannarxini
belgilashda eng asosiy ko`rsatkich uning xom ashyosi hisoblanadi. Gilam ishlab chiqarishda tabiiy,
kimyoviy va aralash turdagi xom ashyodan foydalaniladi. Asosan o`simlik (paxta, kanop, jut, sizel, rami,
koir, dengiz o`ti) va jonivorlardan (jun, ipak) olingan tabiiy tolalar qo`llaniladi. Gilamlar shu xom ashyolar
asosida ikki xil usulda qo`lda va sanoat usulida to`quv dastgohlarida (avtomatlashgan) ishlab chiqariladi.
Qo`lda ishlangan chiroyli va sifatli gilam ishlab chiqarish uchun asosan xom ashyo sifatida jun, paxta, ipak,
zig`ir va kanop iplari ishlatiladi. Shuni alohida takidlash kerakki, xom ashyo sifatida ishlatilayotgan tabiiy
iplar o`zining fizik-mexanik xossalari bilan boshqa xom ashyolardan ajralib turishi ilmiy izlanishlarda o`z
isbotini topgan [1].
Quyida gilam ishlab chiqarishda qo`llanilayotgan xom ashyo turlari to`g`risida ma`lumotlar
keltirildi.
Paxta tolasi- chigit qobig`ida yetiladigan ingichka, uzun, silliq va pishiq tabiiy tola. Asosan, paxta
sellyulozadan iborat. Pахта tozalash korxonalarida chigitdan ajratib olinib ip va to`qimachilik maxsulotlari
tayyorlashda ishlatiladi. Paxta tolasi asosan, shaffof moddalar (sellyuloza, yog`, mum)dan tashkil topsada
hira bo`ladi, chunki tarkibida mayda qo`shimchalar bor. Yorug`likni birinchi devor sirtidan notekis qaytishi
tufayli tola oq bo`lib ko`rinadi. Tolaning birinchi navi oqroq, past navlari to`qroq sariq yoki jigarrang
bo`ladi. Paxta tolasidan yigirilgan iplardan gilam ishlab chiqarishda asosan yuqori chiziqli zichlikdagi
iplardan foydalaniladi. Masalan, tanda sifatida 18,5x2; 25x2 teksli, arqoq sifatida72x2 teksli pishitilgan
va 100 teksli yakka iplardan foydalanilishi paxta ipli gazlamalarga oid ma`lumotnomalarda keltirilgan [2].
Gilamchilikda kanop iplaridan nisbatan keng foydalaniladi. Ma`lumki, kanop o`simligi qimmatbaho
tolali ekin hisoblanib, undan ishlangan mahsulotlar namlikni o`ziga tortishi va tez o`tkazish xususiyatlari
bilan boshqa texnik o`simliklardan ustun turadi. Shuning uchun kanop tolasidan olinadigan iplar gilam
to`qish sanoatida xom ashyo sifatida keng assortiment sifatida unumli qo`llaniladi. Mazkur o`simlik
O`zbekistonda avvaldan yetishtirib kelingan. Biroq yaqin yillar ichida unga bo`lgan e`tibor bir oz susaygan
edi. O`zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Toshkent viloyatiga qilgan tashrifida
berilgan topshiriqlar yuzasidan yana kanop o`simligini yetishtirish bilan shug`ullanish lozimligiga katta
urg`u berilib, uning ilk ijrosi sifatida Toshkent viloyatining Quyichirchiq tumaniga ekilishi lozimligi
belgilandi. “Kanoptola” mas`uliyati cheklangan jamiyati rahbari Sh.Miroliyev mazkur yo`nalishdagi ko`p
yillik tajribasini amalda tadbiq etgan holda, Quyichirchiq tumani Ulug`bek hududidagi “Mingchinor”
mahallasida 50 gektarlik yer maydoniga kanop ekib, uning urug`ligini yetishtirish bilan shug`ullanmoqda
[3].
Zigʻir (Linum) - zigʻirdoshlarga mansub bir yillik va koʻp yillik oʻsimliklar turkumi, tola va moy
olish uchun ekiladigan ekin bo`lib, moʼtadil va subtropik mintaqalarda tarqalgan. Yer yuzida zig`irning
34
230 dan ortiq turi mavjud. Tolasi va moyi uchun ekiladigan zig`irning madaniy (L.usitatissimum) turi
xoʻjalik ahamiyatiga ega. Zigʻir tolasi — zigir poyasidan olinadigan mahsulotbo`lib, undan mayin, uzun
(0,5—0,1 m) va pishiq tolalar olinadi. Uning tolasi chiroyli tovlanib turadi. Zig`ir tolasining bu xususiyati
gilamga o`zgacha xossa beradi, gilam chiroyli tovlanib turadi [4].
Rami (Boehmeria)- xitoy chayon o`ti, qichitqon-gazandadoshlar oilasiga mansub ko`p yillik lub
tolali o`simliklar turkumi hisoblanadi. Vatani Xitoy, Yaponiya, Shimoliy Hindiston, Janubiy-Sharqiy Osiyo
mamlakatlarida ko`p ekiladi. Ramining 90 dan ortiq turi bor, ulardan ikkitasi: oq rami (B.nivea Hook) va
yashil rami (B.utilis Blume) keng tarqalgan. Issiqsevar, namsevar, o`simlik. Oq rami barglarining pastki
tomoni oq tuklar bilan qoplangan. Yashil ramida bu belgi sezilmaydi. Ikkala turi xam tola olish maqsadida
ekiladi. Rami tolasi yuqori texnologik sifatga ega, kanop tolasiga nisbatan 4 marta, paxta tolasiga nisbatan
7 marta pishiqdir [4].
ХХ-asrning 30-yillarida O`zbekiston lub tolali ekinlar tajriba stansiyasida kanop, kender, jut bilan
bir qatorda ramini o`stirish tajribalari olib borilmoqda.
Jut (Corchorus) - Kalkutta kanopi jo`kadoshlar oilasiga mansub lub tolali bir yillik o`simlik. Vatani
Hindiston. Osiyo, Afrika, Janubiy Amerika va Avstraliyaning tropik va subtropik mintaqalarida o`sadigan
100 ga yaqin turi bor. Asosan Osiyo mamlakatlarida tolasi uchun bir yillik va ko`p yillik mevali jut ekiladi.
Jut tolasi yetishtirish hajmi dunyoda ishlab chiqariladigan o`simlik tolalari ichida paxta tolasidan keyin 2o`rinda turadi. Jutning quruq poyasidan 20-25% yuqori gidroskopik pishiq tola chiqadi. Jut tolasidan
to`qimachilik maxsulotlari, gilamlar, qop, arqon, texnik va o`rov gazlamalari, jun, paxta tolalari bilan
aralash tolalardan keyim-kechak gazmollari tayyorlanadi. [4]
Jun tolasi - hayvonlardan olinadigan tola hisoblanadi. O`rta Osiyo, Zakavkaze, Ukraina, Sibir
davlatlarida sifatli jun yetishtiriladi. Jun tolasining sifati uning yigirilishi xususiyati, ingichkaligi, uzunligi,
puxtaligi, rangi, cho`zilishi, namlik yutishi va boshqa xossalari bilan belgilanadi. Kimyoviy tuzilishi
jihatidan oqsilli birikmalarga kiradi. Jun tolasi bu sintetik bo`lmagan gilam tolasidir, chunki u yuqori
sifatlari bilan boshqa tolalardan ajralib turadi. Jun tolasi paxta tolasiga nisbatan qulay, lekin mexanik
kuchga bardoshli emas. Jun tolasidan tayyorlangan gilamlar juda yumshoq bo`ladi [4]. Jun gilamida
yumshoqlik bor, shuning uchun unga sintetik tolalar tenglasha olmaydi. Jun sintetik gilam tolalariga
qaraganda qimmatroq va tolaning g`ovakliligi tufayli namlikni yutadi.
Shu bilan birgalikda gilam ishlab chiqarishda sintetik tolalar ham ishlatiladi. Sintetik tolalarni tabiiy
tolalarga nisbatan ko`p ishlatish imkoniyati mavjud bo`lib, tabiiy tolalar asosida alohida xususiyatlariga
ega bo`lgan gilamlarni ishlab chiqarish qiyin bo`lgan hollarda bu maqsadga sintetiktolalarni qo`llash orqali
erishiladi [5]. Sintetik iplarga neylon, olefin, polyester va boshqa tolalar kiradi.
Neylon - bu mukammal chidamlilikka ega sintetik ip bo’lib, u namlikka yaxshi qarshilik ko`rsatadi
va tez quriydi, lekin neylon gilam tez dog` bo`ladi. Shuning uchun unga stain blokatorlar qo`shiladi. Sintetik
neylon ip gilam ishlab chiqarishda iplarining eng qimmat turlaridan biridir.
Olefin- shunday sintetik ipki, u o`zini fizik-mexanik xossalari bilan neylonga yaqin turadi. Ilgari
olefin gilam uchun mashhur ip bo’lgan. Olefinning kimyoviy nomi olipropilen. Olefin - bu bozorda gilam
ishlab chiqarishda arzonroq ip turlaridan biridir. Olefinning e’tiborga loyiq tomonlaridan biri bu uning past
eritish temperatura nuqtasidir.
Polyester - bu gilam ishlab chiqarish uchun asosiy xom ashyo hisoblanadi. Smart Strand va Triexta
polyester tolalar sinfiga kiradi. Polyester gilam iplarining to`liq nomi Polytrimetilen tereftalat. Polyester
gilam ipi neylon kabi chidamli emas, ammo u gilam bo`yoqlarini yaxshi qabul qiladi va shu bilan ajoyib
ranglarga ega. Polyester asosida olingan gilamlarni chidamlilik xossasini oshirish maqsadida neylon
iplaridan aralash foydalanish maqsadga muvofiq bo`ladi.
Shunday qilib, gilam ishlab chiqarishda turli funksional xossaga ega bo`lgan xom ashyolarni
qo`llash orqali yuqori fizik-mexanik xossalarga ega bo`lgan gilam va gilam mahsulotlarini ishlab chiqarish
mumkin. Agar gilam ishlab chiqarishda yangi turdagi xom ashyolar ishlatilsa gilam mahsulotlarining sifati
yanada yuqori bo`ladi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. “Tо`qimachilik va tikuv-trikotaj sanoatini jadal rivojlantirish chora-tadbirlari tо`g`risida”gi О`zbekiston
Respublikasi Prezidenti PF-5285-son farmoni. О`zbekiston Respublikasi Qonun hujjatlari ma`lumotlari
milliy bazasi. [Elektron resurs]. - M., 2017.
2. П.Т.Букаев и др. Хлопкоткачество: Справочник, 2-е изд., М. «Легкая индустрия», 1987.
35
3. Ш.Р.Файзуллаев. Каноп толасидан гилам арқоқ ипи йигиришнинг технологик параметрларини
асослаш : Дис.тех.фан. ном: 05.19.03 / Файзуллев Шавкат Раимович; ТТЕСИ. - М., 2008.
4. Ўзбекистон Миллий энциклопедияси // Ўзбекистон Миллий энциклопедияси Давлат нашриёти,
Тошкент. 2002. 3Т. – б. 10-12.
5. World - Carpets And Other Textile Floor Coverings - Market Analysis, Forecast, Size, Trends And
Insights // IndexBox Marketing [Electronic resource]. – Electronic data. –М. -2016. Access mode
https://indexbox.io/store/world-carpets-and-other-textile-floor-coverings-market-report-analysisandforecast-to-2020/
6. Tom Ziemke, Gagan Deep Kaur. Situated problem solving in Kashmiri carpet weaving practice
//Cognitive Systems Research 49 2018. P 83–96.
YANGI KIMYOVIY VA SMART IPLARNI JINSI MATOSI UCHUN QO’LLASH
ISTIQBOLLARI
J.A. Razzoqov, Jizzax politexnika instituti 1-bosqich magistranti
A.Q. Usmankulov, Jizzax politexnika instituti professori
Jinsi matosi dunyo bo’ylab eng mashhur kundalik matolardan biridir. Jinsi matolarining ishlab
chiqarishda, odatda, paxta iplaridan foydalaniladi. Sifatli jinsi matosi ishlab chiqarish uchun matoga
ishlatiladigan ip sifatili bo’lishi kerak. To’qimachilik iplarining tukdorligi past bo’lishi kerak, aks holda
ipning yuqori tukdorligi natijasida to’qimada iplarning o’zaro ishqalanishi ortadi va ular uziladi. Bu, mato
shakllanshida tugunlar ko’payishiga olib keladi. Bo’yash paytida har qanday ulangan joylar, nisbatan
bo’yoqni ko’p oladi. Ipdagi qalin va ingichka joylar matoning yuza qismida nuqson paydo bo’lishiga olib
kelishi mumkin, chunki jinsi indigo bo’yog’ida bo’yalgan tanda ipi va bo’yalmagan arqoq iplaridan
to’qilgan kontrast matodir.
Iste’molchilar talabini qondirish uchun turli xil funktsional va estetik xususiyatlarga ega bo’lgan
denim (an’anaviy jinsi) matolarni ishlab chiqarish uchun iplarning turlari va ishlab chiqarish tizimlarini
birlashtirishning turli usullari mavjud.
Jinsi matolarinig elastiklik xususiyatini yanada yaxshilash uchun to’qimaga arqoq sifatida
funktsional tolali iplar, elastan, lykra, spandex va poliester iplaridan foydalaniladi. Jinsi matosini ishlab
chiqarishda yuqori elastiklikka ega bo’lgan elastan iplari keng qo’llaniladi. Elastan iplari, odatda, to’quv
iplari sifatida yadro bilan o’ralgan iplarning asosiy qismi sifatida ishlatiladi. Elastan iplaridan tashqari
poliester va poliester hosilalardan foydalaniladi.
Elastan yoki Lykra, Spandex - bu o’zining elastikligi bilan mashhur bo’lgan sintetik ip bo’lib, bu
tabiiy kauchukka qaraganda kuchliroq va mustahkam hisoblanadi. Bu 1958 yilda kimyogar Jozef Shivers
tomonidan Virjiniya shtatidagi Benger laboratoriyasida ixtiro qilingan poliester-poliuriya sopolimeridir.
“Spandex” atamasi asosan Shimoliy Amerikada qo’llaniladi, ammo “Elastane” va “Lycra” Yevropa, Buyuk
Britaniya, Avstraliya va Yaqin Sharqda ko’proq qo’llaniladi. Elastan yengil, sintetik ip bo’lib, u sport
kiyimlari kabi cho’ziluvchan kiyimlarni ishlab chiqarish uchun ishlatiladi. U poliuretan deb nomlangan
uzun zanjirli polimerdan iborat.
Elastanning xususiyatlarini o’rganishlar uning yengil, mayin, silliq va yumshoqligi,
kauchukka qaraganda kuchli, bardoshli va yuqori tortishish kuchiga egaligini ko’rsatadi. Tana yog’lari,
terlash, yuvish vositalarining ta’siriga chidamli, bir necha marta cho’zilishi mumkin va uning asl shakli
juda oson qaytariladi. Bu xususiyatlarning barchasi jinsi matosi uchun kerakli xususiyatlar hisoblanadi va
ushbu matodan tayyorlangan mahsulotlarning raqobatbardosh va haridorgir bo’lishini ta’minlaydi.
Quyida 1-rasmda Elastan va Lykra ipining umumiy ko’rinishi keltirildi.
36
1-rasm. Elastan va Lykra ipining umumiy ko’rinishi.
Hozirgi vaqtda jinsi matosidan juda ko’p assortimentda yengil sanoat mahsulotlari ishlab
chiqariladi. Shu sababli bu matoga turli xil talablar qo’yiladi va turli xil fizik-mexanik xususiyatlar bilan
ishlab chiqariladi. Bundan tashqari jinsi matosidan tayyorlanayotgan mahsulotlar assortimentini yanada
oshirish yangi xususiystlarga ega mato olish uchun jinsi to’qimasiga arqoq sifatida yangi smart va aralash
tolali iplardan foydalanilmoqda. Hozirda Xitoy kabi to’qimachilikka asoslangan mamlakatlar yangi tolali
iplar tayyorlash texnologiyasiga e’tibor qaratmoqda. Ular ba’zi bir maxsus tolali iplardan
foydalanishmoqda, jumladan, zulmatda porlovchi iplarni misol keltirish mumkin. Bu yangi turdagi
to’qimachilik materiali bo’lib, kechasi ko’rinadigan yorug’likni 10-15 minut yutib bo’lgandan keyin 12
soatdan ko’proq vaqt davomida doimiy ravishda yorug’lik chiqishi mumkin. Shuning uchun u yangi
to’qimachilik mahsulotlari va nafis mahsulotlarni ishlab chiqarishda keng qo’llaniladi.
2- rasm. Zulmatda porlovchi iplar (Glow in the dark) ning umumiy ko’rinishi.
Tunda yoki qorong’ida porlab turadigan ip 100% poliesterdan tayyorlanadi va yaratish jarayonining
dastlabki bosqichlaridan boshlab porlash vositasi bilan birlashtiriladi. Bu uzoqroq porlash vaqtini va
bardoshli ip olish imkonini beradi, chunki porlash vositasini ipni purkab bo’lmaydi. Yigirilgan iplar
yorug’likni uzoq vaqt saqlaydi. U tabiatan oq rangli, qorong’ida esa nur chiqaradi. Material yetarli
miqdorda nurni yutgandan keyin kamida 6-12 soat porlashi mumkin.
Undan tashqari shunday porlovchi xususiyatga ega bo’lgan iplardan bri nur qaytaruvchi ip
(Reflective thread) dir. Mahsulot poliester filament va aks etuvchi iplari qo’shib yigirilgan, kuchli nurga
duch kelganda aks ettiradi.
3-
rasm. Nur qaytaruvchi ip (Reflective thread) ning umumiy ko’rinishi.
Aks ettiruvchi ipning xususiyatlari sifatida ishqalanish natijasida ignaga zarar bermaydi,
aks ettiruvchi materiallar, yuvish, tikish, to’qish va hokazolardan keyin ham ko’chib ketmaydi. Aks
ettiruvchi iplar buyumlarni pardozlash (vishivka), to’quvchilik ipi sifatida ham foydalanilishi mumkin.
Shuningdek, to’quvchilik ipi sifatida tavsiya etilayotgan rangi o’zgaruvchan iplar ham mavjud
bo’lib, 4-rasmda keltirildi.
37
4- rasm. Rangi o’zgaruvchan ip (Color changing thread) ning umumiy ko’rinishi.
Rangi o’zgaruvchan iplar harorat o’zgarishiga sezgir bo’lib, rangni o’zgartirish xususiyatiga ega.
Uning rangi harorat farqi bilan o’zgaradi, masalan, qizil rangli Saran Art ipiga iliq qo’l tekkizilganda, uning
rangi darhol oq rangga o’zgaradi, agar harorat 16 ° C dan past bo’lsa, qizil rangga qaytadi. Ikkita pigment
bilan bitta asosda rang yaraladi, oq rang 16 gradusdan past bo’lganida, qizg’ish rang harorat 30 gradusdan
yuqori bo’lganda paydo bo’ladi.
5- rasm. UV nurli ipning umumiy ko’rinishi.
Bu turdagi nurli ip qalbakilashtirishga qarshi tikuv iplari oddiy ishlov berish orqali oddiy tikuv iplari
asosida yaratiladi. Oddiy holatda uning rangi oddiy ip bilan bir xil. Ammo ultrabinafsha nurida ip qizil,
ko’k, sariq, yashil ranglarda ko’rinadi.
Yuqorida berilgan barcha smart ip turlari va ularni ishlab chiqarish xajmini ko’paytirish,
O’zbekiston ishlab chiqarish korxonalarida sinov ishlarini amalga oshirish bo’yicha izlanishlarni amalga
oshirish maqsadga muvofiq.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. Supriya Pal, “Technology of Denim Production: Part-I”, Published: Aug 2010.
2. Z.k. Tamzed, “Product development and current fashion trend in Denim”, Published on
October 27, 2018
3. El-Ghezal, S., Babay, A., Dhouib, S. and Cheikhrouhou, M., “Study of The Impact of
Elastane’s Ratio and Finishing Process on The Mechanical Properties of Stretch Denim”, The Journal
of The Textile Institute 2009, 100(3), 245–253.
4. Özdil, N., “Stretch and Bagging Properties of Denim Fabrics Containing Different Rates of
Elastane”, Fibers & Textiles in Eastern Europe 2008, 16 (1/66), 63-67.
5. Esin Sarıoğlu, PhD1, Osman Babaarslan, PhD2, “A Comparative Strength Analysis of
Denim Fabrics Made From Core-Spun Yarns Containing Textured Microfilaments” Journal of
Engineered Fibers and Fabrics · March 2017
6. https://www.kleiderly.com/our-blog/fabric-series-all-about-elastane
7. https://www.researchgate.net/publication/328975255
JINSI MATOLAR TURLARI VA ULARNI ISHLAB CHIQARISH ISTIQBOLLARI
S.Mardanova, Jizzax Politexnika instituti 4-bosqich talabasi
M.A.Doniyorova, Jizzax Politexnika instituti dotsenti
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti SH.Mirziyoyev tomonidan 2020 yil 29 dekabrda Oliy Majlis
va O‘zbekiston xalqiga qilingan Murojaatnomada mamlakatimiz 50 dan ortiq sanoat mahsulotlarini ishlab
38
chiqarishda barcha imkoniyatlar va nisbiy ustunliklarga ega ekanligi, ayniqsa, neftgaz-kimyo, metallurgiya,
mashinasozlik, elektrotexnika, farmatsevtika, qurilish materiallari, charm-poyabzal, oziq- ovqat hamda
“yashil iqtisodiyot” bilan bog‘liq sanoat tarmoqlari orasida to‘qimachilik sanoatini ham iqtisodiyotimiz
“drayverlari”ga aylanishi uchun barcha etarli sharoitlar mavjudligi, istiqbolli sanoat klasterlari ro‘yxatini
aniqlab, ularni jadal rivojlantirish uchun alohida dastur ishlab chiqilishi to‘g‘risida takliflar berildi. [1]
“Jinsi” so‘zini eshitganda, avvalo, hech qachon urfdan qolmaydigan, mustahkam, rangi tiniq ko‘k
rangli shimlar, pidjaklar va hokazo buyumlar ko‘z oldimizga keladi. Jinsi matolardan tikilgan tayyor
mahsulotlar dunyo aholisi tomonidan eng ko‘p foydalaniladigan kiyimlar, buyumlar sifatida e’tirof etiladi.
Manbalarning ko‘rsatishicha, AQSH aholisining har biri uchun 7 juftdan jinsi matolaridan tikilgan kiyimkechaklar to‘g‘ri keladi, qolgan davlatlarda aholi garderobida kamida 2 juftdan jinsi kiyim yoki buyum
mavjud. Bu ko‘rsatkichlar yiliga millionlab metr jinsi matolar ishlab chiqarilishi va ularni dunyo xalqlari
foydalanishi uchun buyum yoki kiyim-kechak shaklida tez muddatlarda etkazib berilishini ko‘rsatadi.
Jinsi matolaridan ularning sirt zichligiga qarab, kiyim-kechaklarning deyarli barcha turlari ishlab
chiqariladi, shuningdek, aksessuarlar, sumka va poyyabzallar uchun, maishiy maqsadlar va hokazolarda
keng foydalaniladi.
Taraqqiyot davrida juda ko‘p matolar o‘z o‘rnini boshqasiga almashtirdi, lekin jinsi matolari deyarli
o‘zgarishsiz qolgan. Klassik jinsi matolari uchun uzun tolali paxta iplaridan foydalaniladi. SHuningdek,
ularni cho‘ziluvchanligi va universallligi (istalgan figurani egallashi) ni ta’minlash uchun laykra,
poliester kabi kimyoviy iplardan ham foydalanish mumkin.
Quyida eng ko‘p tarqalgan jinsi to‘qimalar turlari keltirildi.
Denim (Denim) - bu eng ko‘p tarqalgan va shu bilan birga eng qimmat jinsi turi hisoblanadi.
Klasssik denim o‘ngi va teskari tomonining ikki xil rangi bilan farqlanadi.
Siniq sarjali jinsi (Serge) - bu hammaga ma’lum archasimon naqsh ornamenti bilan ajralib turadi,
Djon Uolker tomonidan ixtiro qilinib, 1964 yilda Wrangler brendi bilan namoyish qilngan. Hozirgacha bu
brend ostidagi kiyim va buyumlar ushbu matodan foydalanilib tayyorlanadi.
Stretch (Strench) - bu turdagi jinsi matosining nomi laykra bilan bog‘liq, Lycra — bu fransuz
kompaniyasining nomi bo‘lib, cho‘ziluvchan jinsi matosi ixtirochisi sifatida mashhur, istalgan figurani
egallaydigan mato hisoblanadi.
Djin (Jean) - unchalik qimmat bo‘lmagan sidirg‘a ko‘k rangli jinsi mato, nedorogaya Genoa
provinsiyasi nomi bilan bog‘liq. Bu turdagi matolar sifat ko‘rsatkichi past bo‘lgan paxta iplaridan unchalik
qimmat bo‘lmagan buyumlar ishlab chiqariladi.
Shambri (Chambray) - juda engil va ingichka tolali paxta ipidan ishlab chiqariladi, yozgi engil
kiyimlar uchun ishlatiladi. Og‘irligi 4-7 unsiya bo‘lib, klassik denimning og‘irligi 14,5 unsiyani tashkil
etadi.
Jinsi matolari uchun paxta tolali iplarni asosan, halqali yigiruv mashinalarida yigirib olinadi. Keyin
yigiruv naychalaridan qayta o‘rash jihozlarida konussimon bobina shakllantirilib, to‘quvchilik korxonasi
xom-ashyo omboriga keltiriladi. Xom ashyo omboridan paxta tolali tanda iplari maxsus usulda (Ball
warping) yoki guruhlab tandalanishi mumkin. Maxsus usulda tanda iplari 350-400 dona qilinib tutam
shaklida yig‘ilib 10000 dan 15000 gacha metr uzunlikda maxsus tandalash mashinalarida o‘raladi. Har 12
tadan 36 tagacha tutamlarda yo‘naltiruvchi qatordan o‘tkazilib bir-biriga yonma-yon joylashadi. Bo‘yashda
“indigo” bo‘yosh tizimidan foydalaniladi. Bu jarayon tanda iplarining muqobil bo‘yalishini taminlaydi,
lekin iplarni uzilishi va tarangligini har xil bo‘lishi kabi kamchiliklarga ega. Zamonaviy “indigo bo‘yoq
tizimi, odatda, 6 xil rang bilan ishlash imkoniyatini beradi. Eng zamonaviy usullardan foydalanish
natijasida belgilangan rangli 3 ta qozondan (bo‘yoq idishi) foydalangan holda kimyoviy kompanentlarni
iqtisod qilish mumkin.
Indigo (ispancha - indigo, lotincha - indicum, yunoncha - indicos , hindcha -qindniki) — ko‘kqizg‘ish rangli kristall, 390-392 gradusda parchalianish bilan eriydi, nitrobenzol, anilin, xloroform, muz
holdagi sirka kislota, konsentrlangan sulfat kislotada eriydi, suvda, ishqor eritmalari, etil spirti kabilarda
erimaydi.
Bo‘yalgandan so‘ng barabanli quritish moslamasida quritib maxsus idish (qozon) ga yig‘iladi.
So‘ngra tutamdagi tanda iplari tarqatilib, parallel ravishda tanda g‘altagiga o‘raladi. Tanda g‘altaklari
39
ohorlash mashinasiga keltirilib kerakli sondagi tanda iplari jamlanib ohorlanadi, quritilib, to‘quv g‘altagiga
o‘raladi.
Ohorlash jarayoni tanda iplarini to‘quvchilik jarayonida dastgoh anjomlaridan o‘tib to‘qima
hosil bo‘lishida katta ahamiyatga ega. Ohor moddalarini tanlash va ular yordamida ohorlashning samarali
kechishini taminlash muhim omil hisoblanadi.
Ohorlashni sifatli bo‘lishini taminlash uchun ko‘proq modifikatsiyalangan kraxmalni
poliakrilat bilan aralashmasi yordamida olingan komponent foydalaniladi. Bunday ohorlashda tanda
iplarining xususiyatlari yaxshi bo‘lib, uning tashqi ko‘rinishi va eksplutatsion xususiyatlarini yuqori
bo‘lishini taminlaydi.
Jinsi iplarini to‘quvchilikka tayyorlash va to‘quvchlik jarayonlari quyidagi afzalliklarga ega, tanda
iplarini oson ajratish, og‘ir ohorlash moddalari ishlatmaslik (murakkab); ranglarni tarqalib ketmasligi;
chiqindilarni kamligi; changlarni bo‘lmasligi; to‘quv jarayonini samarali kechishi;
To‘quv g‘altaklariga o‘rab olingan tanda iplari ulash yoki o‘tkazish texnologik jarayonlari orqali
to‘quv dastgohiga taxtlanadi.
Jinsi matolarini ishlab chiqarishda asosan sarja o‘rilishidan foydalaniladi. Paxta ipli gazlamalarga
oid ma’lumotnomada [12] 3516, 3517 artikullardagi jinsi matolari ishlab chiqarish ko‘rsatkichlari
keltirilgan. 3516 artikuldagi “Paxta-poliefir ipli Novorossiyskaya jinsi” matosini ishlab chiqarish uchun
20x2 teksli (25% poliefir) tanda ipi, 50 teksli (25% poliefir) arqoq iplaridan foydalaniladi. To‘qimaning
tanda bo‘yicha zichligi 293 ip/10sm, arqoq bo‘yicha zichligi esa 210 ip/10smga teng. Tanda bo‘yicha
qisqarish 10% ga teng bo‘lsa, arqoq bo‘yicha qisqarish 4,4% ga teng.
3517 artikuldagi “Paxta-poliefir ipli Zarnitsa jinsi” matosini ishlab chiqarish uchun tanda va arqoq
iplari uchun pnevmomexanik usulda yigirilgan 50 teksli (25% poliefir) iplaridan foydalaniladi.
To‘qimaning tanda bo‘yicha zichligi 315 ip/10sm, arqoq bo‘yicha zichligi esa 184 ip/10smga teng. Tanda
bo‘yicha qisqarish 10% ga teng bo‘lsa, arqoq bo‘yicha qisqarish 4,8% ga teng. Har ikkala artikuldagi
to‘qimani mitti mokili to‘quv dastgohida sarja 3/1 (tandali sarja) o‘rilishi bilan ishlab chiqarish tavsiya
qilingan.
O‘zbekistonda to’qimachilik mahsulotlarini ishlab chiqarish samaradorligini “fan-ta’lim-ishlab
chiqarish” yo‘nalishida ilmiy-amaliy asosda tashkil etish maqsadga muvofiq.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. Doniyorova M.A. “Jinsi matolari ishlab chiqarish texnologiyasi mavzusini innovatsion
pedagogika asosida tashkil etish” mavzusidagi bitiruv ishi. TTESI huzuridagi pedagog kadrlarni qayta
tayyorlash va malakasini oshirish tarmoq markazi, 2020 yil.
Published: Sep 2010.
2. Technology of Denim Production”: Part – II: Supriya Pal
Belinda
Kathryn
Crawford.,
Production
of
denim
fabric
by
the
use
of.
3.
4. Arjun Dakuri MNF Technology of industrial denim washing: review National Institute of
Technology Jalandhar researchgate.net/ publication/303205771, January 2013.
SANOAT ASOSIDA GILAM ISHLAB CHIQARISH.
Sultonova S.B., Jizzax Politexnika instituti 1-bosqich magistranti
M.A.Doniyorova, Jizzax Politexnika instituti dosenti
Mamlakatimizda to`qimachilik sanoatini rivojlantirish va modernizatsiya qilishda bir qator samarali
ishlar amalga oshirilmoqda. Respublikamizda keng turdagi sifatli to`qimachilik va tikuv-tirikotaj
mahsulotlari ishlab chiqarilishini tashkil etish, uning ishlab chiqarilishini mahalliylashtirishni
chuqurlashtirish, shuningdek mahalliy ishlab chiqaruvchilarning eksport salohiyatini oshirishga qaratilgan
kompleks chora tadbirlar amalga oshirilmoqda. Respublika to`qimachilik sanoatining jadal rivojlanishini
taminlash, yuqori sifatli va raqobatbardosh tayyor mahsulotlar ishlab chiqarishning kengaytirish, uni yrik
xorijiy bozorlarga yanada ilgari surish, shuningdek, 2017-2021 yillarda O`zbekiston Respublikasini
rivojlantirishning beshta ustivor yo`nalishi bo`yicha Harakatlar strategiyasida belgilangan vazifalarniizchil
amalga oshirish maqsadida, O`zbekiston Respublikasi Prezidentining 2016-yil 21-dekabrdagi PQ- 2687
sonli qarori bilan 2017-2019 yillarda “To`qimachilik va tikuv-tirikotaj sanoatini yanadarivojlantirish chora
tadbirlari” dasturi tasdiqlangan. [1]
Bugungi kunda respublikada 7 mingga yaqin korxona faoliyat olib borayotgan yuqori ishlab
chiqarish salohiyatiga ega bo`lgan to`qimachilik tarmog`i shakllantirildi. Mamlakatimizda qulay
40
investitsiya muhiti yaratilishi, ishlab chiqarishni modernizatsiya qilish va tayyor mahsulot ishlab
chiqarishga alohida etibor qaratilishi natijasida to`qimachilik va tikuv-tirikotaj sanoati iqtisodiyotni
yetakchi tarmoqlaridan biriga aylanib kelmoqda.
Ayni paytda tarmoqda 2,5 mingdan ortiq korxona samarali faoliyat yuritib, ularda 100 mingdan
ziyod kishi mehnat qilmoqda. Bu korxonalarda tayyor gazlama va matolar, xushbichim tikuvchilik va
trikotaj maxsulotlari, zamonaviy choyshablar, gilam kabi tayyor mahsulotlar ishlab chiqarish yo`lga
qo`yilgan.
Respublikamizda to`qimachilik sanoatining muhim tarmoqlaridan biri bo`lgan gilamchilik sanoati
yuqori sur’atlar bilan rivojlanib bormoqda.
Gilamchilik sanoati — tabiiy (hayvon juni, oʻsimlik tolasi) va sunʼiy toladan turli xildagi gilamlar
ishlab chiqaruvchi sanoat tarmogʻi bo’lib, bu soha badiiy hunarmandlik sohasi sifatida turli davlatlarda
oʻziga xos shaklda rivojlanib kelgan. Sanoat tarmogʻi sifatida 20-asrda shakllandi. Bu davrga kelib gilam
toʻqiydigan maxsus artellar paydo boʻldi, uni qoʻlda toʻqishdan asta-sekin mashinada toʻqishga oʻtila bordi.
Oʻzbekistonda 1978 yilda Xiva gilam toʻqish kombinati tashkil etilishi bilan gilamchilik sanoati mahalliy
sanoatning muhim tarmogʻiga aylandi. Keyinchalik gilam toʻqiydigan korxonalar sonining ortib borishi
natijasida gilamchilik sanoati alohida sanoat tarmogʻi sifatida ajralib chiqdi. Gilam toʻqish ayniqsa
mahalliy sanoatdagi eng rivojlangan tarmoqlardan biri hisoblanadi. Buxoro, Shahrisabz, Urgut, Nurota,
Bulungʻur va boshqa shaharlardagi korxonalarda qoʻlda toʻqilgan gilam va paloslarda mahalliy uslub va
badiiy usullar saqlanib kelmoqda. Oʻzbekiston mustaqillikni qoʻlga kiritgach, xalqaro aloqalarning
mustahkamlanib borishi bilan gilamchilik sanoati korxonalariga chet mamlakatlar (Angliya, Polsha,
Turkiya, Germaniya va b.) yirik firmalarining zamonaviy texnologiyalari va asbob-uskunalari keltirib
oʻrnatildi, shuningdek, qoʻshma korxonalar tashkil etildi. Quyida O’zbekistonda gilam ishlab chiqarish
korxonalari tomonidan taklif etilayotgan gilam turlari keltirildi.
1-rasm. O’zbekistonda gilamchilik namunalari
Prezidentning 2017-yil 12-yanvardagi tegishli Farmoniga asosan tashkil etilgan “Urgut” erkin
iqtisodiy zonasida bugungi kunda umumiy qiymati 196,2 million dollarlik 60 loyihalarni amalga oshirish
boʻyicha ishlar izchil davom etmoqda. Ushbu loyihalarning oltitasi Turkiya kompaniyalari va
ishbilarmonlari bilan hamkorlikda tayyorlangan.
Hozirgi pandemiya sharoitiga qaramasdan “Urgut” erkin iqtisodiy zonasida ishlar qizgʻin davom
etayotgani juda quvonarli, albatta. “URGAZ CARPET” - gilam va gilam mahsulotlari ishlab chiqaruvchi
41
yetakchi kompaniya hisoblanadi. Eni 5 metrgacha bo'lgan 20 ga yaqin turli xil gilam buyumlarini ishlab
chiqariladi. Ushbu korxonada MDH da yagona bo’lgan texnologiyalar asosida 100% Poliamiddan
tayyorlangan Kovrolin mahsulotlari ishlab chiqarish yo’lga qo’yilgan. Printer usulda ishlab chiqariladigan
ushbu Kovrolinlar shu vaqtgacha xorijdan yuqori narxlarda olib kelinar edi. Endi chet el ishlab
chiqaruvchilar bilan bemalol raqobatlasha oladigan va xalqaro standart talablariga to’liq javob beradigan
Poliamid kovrolinlari o’zimizda ishlab chiqarilmoqda.
Ushbu turdagi kovrolinlarni boshqa turdagilardan bir qancha afzalliklari mavjud. Olovda
yonmasligi, shovqinni kamaytirishi, chidamli, suv o’tkazmasligi, ekologik xavfsizligi, oson tozalanishi,
istalgan dizayn, rang va o’lcham mavjudligi shular jumlasidandir. Avstrya texnologiyasi asosida ishlab
chiqariladi.
Poliamid kovrolinlari asosan, mehmonxonalar, ofislar, turli xildagi zallar, kafe, bar va restoranlar,
maktab va bog’chalar uchun mo’ljallangan. Shuningdek, kompaniya sun'iy maysazorning katta tanlovini
taqdim etadi.
Zero, bugungi kunda iqtisodiy rivojlanishning asosiy yoʻnalishlaridan biriga aylanib boʻlgan erkin
iqtisodiy zonalarning oʻrni beqiyos. Ushbu hududda turkiyalik hamkorlar bilan birgalikda “Gilam va gilam
mahsulotlari, sintetik ip va sun’iy chim mahsulotlari ishlab chiqarish” ni yo`lga qo`ygan “Kamalak Tekstil”
MCHJ shaklidagi qoʻshma korxona faoliyat yuritmoqda. Bugungi kunda ishlab chiqarilayotgan gilamlar
nafaqat ichki bozorda balki xorijda ham o`z xaridoriga ega. Korxona tomonidan umumiy qiymatiqariyb 2,4
milliard AQSH dollarlik, vazni 1,4 ming tonna mahsulot eksport qilingan. Ayni kunda korxonada 200
nafardan ziyod xotin-qizlar mehnat qilmoqda mahsulotlarning 40 foizi eksportga yo`naltirilmoqda.
Korxona o`z mahsulotlarini Qozogʻiston, Qirgʻiziston, Tojikiston va Ozarbayjon kabi davlatlarga eksport
qilmoqda.
Samarqand viloyatida bugungi kunda gilam va gilam mahsulotlari ishlab chiqish toʻqimachilik
sanoati tarmogʻining 27,2 foizini tashkil etmoqda. Gilam va gilam mahsulotlari ishlab chiqarish korxonalari
soni viloyatda 24 tani tashkil etib, ushbu korxonalar Samarqand shahrida 12 ta, Urguttumanida 6 ta, Payariq
tumanida 3 ta, Samarqand tumanida 2 ta va Oqdaryo tumanida 1 tani tashkil etadi.
Korxonalarning ishlab chiqarish quvvati 42006 ming kvadrat metrni tashkil etib, amalda 37913
ming kvadrat metrni gilam va gilam mahsulotlari ishlab chiqarilgan. Sohada bugungi kunda 3661 nafar
ishchi xodimlar mehnat qilmoqda.
Umuman olganda, Samarqand viloyati tadbirkorlik subyektlari tomonidan gilam ishlab chiqarish
boʻyicha yuqori natijalarga erishilmoqda. 2020-yilning 7 oyi davomida umumiy qiymati 11,6 million
AQSH dollarlik vazni 5,9 ming tonna gilam va gilam mahsulotlari jahon bozorining turli nuqtalariga
eksport qilindi.
2020-yilda yengil sanoat mahsulotlari eksporti rejasi 95 million dollarni tashkil etib, shundan 40,6
foizi yoki 38,7 million dollari gilam va gilam mahsulotlariga toʻgʻri keladi.
Sohada olib borilayotgan ishlar Jizzax viloyatida ham keng miqyosda yo`lga qo`yilgan va ushbu
soha sezilarli darajada taraqqiy etmoqda. Gilam ishlab chiqaruvchi “Euro Asia Carpet”, “Diamond Carpet”
korxonalari respublikamizda yetakchi o`rinlarni egallab kelmoqda.
Jizzax maxsus industrial zonasini barpo etilishi transport, ishlab chiqarish va muhandislikkommunikatsiya infratuzilmasini yaratish bo‘yicha keng ko‘lamli ishlar amalga oshirilmoqda. To‘g‘ridanto‘g‘ri investitsiyalar jalb etilgan holda, ichki va tashqi bozorda raqobatbardosh, yuksak texnologiyali
innovatsion ishlab chiqarish yo‘lga qo‘yilgan. Ushbu industrial zonada barpo etilgan yangi korxona –
“Diamond Carpet” mas’uliyati cheklangan jamiyatining gilam va gilam mahsulotlari ishlab chiqarish
fabrikasi ish boshladi. Korxona yiliga 3 ming tonna polipropilen ip va 1,2 million kvadrat metr gilam ishlab
chiqarish quvvatiga ega.
Ayniqsa, mahalliy aholiga ushbu zavodda ishlab chiqarilgan gilamlar ham narx jihatdan, ham dizayn
jihatidan ma’qul kelmoqda. Aholini bandligini ta’minlash bo`yicha ham ushbu korxona viloyatning
yetakchi korxonalaridan biriga aylangan.
Yangi korxona xorijdan keltirilgan zamonaviy texnologiyalar, jumladan, polipropilen ip ishlab
chiqarish va gilam to‘qish dastgohlari bilan jihozlandi. 20 yangi ish o‘rni yaratildi. Ayni paytda kasb- hunar
kollejini bitirgan yoshlardan tashkil topgan korxona ishchilari tomonidan rangdor gilamlar to‘qilmoqda.
42
O`zbekiston Respublikasida “To`qimachilik va tikuv-tirikotaj sanoatini rivojlantirish” chora
tadbirlari natijasi o`laroq, joriy yilning o`tgan oylari davomida 18,1 million AQSH dollari qiymatidagi 6
million metr kvadratdan ortiq gilamlarni eksport bojxona rejimiga rasmiylashtirildi.
Davlat bojxona qoʻmitasi maʼlumotlariga koʻra, gilam mahsulotlarining 26 foizi Ozarbayjonga, 25
foizi Qirgʻizistonga,16 foizi Qozogʻistonga, 13 foizi Rossiyaga va 13 foizi Afgʻonistonga eksport qilingan.
Shuningdek, joriy yilda gilam eksporti AQShga 2 barobarga oshgan. Tarmoqda amalga oshirilayotgan
ishlarning samaralari o`z navbatida, O`zbekiston to`qimachilik sanoatining muhim tarmog`i bo`lmish
gilamchilik sohasini yangi rivojlanish bosqichiga olib chiqishga mustahkam zamin yaratadi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
O`zbekiston Respublikasi Prezidentining “To`qimachilik va tikuv-tirikotaj sanoatini yanada
rivojlantirish chora tadbirlari toʻgʻrisida”gi 2016-yil 21-dekabrdagi PQ-2687 sonli qarori.
2.
O`zbekiston milliy ensiklopediyasi. Birinchi jild, Toshkent, 2000 y.
3.
A. Yo`ldoshev, Samarqanddan 7 oyda qariyb 6 tonna gilam va gilam mahsulotlari eksport
qilindi., Xalq So`zi, 31 avgust 2020 y.
4.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining PF-5609-sonli “Jizzax viloyatini kompleks
rivojlantirishni davlat tomonidan tartibga solish va boshqarishning samarali modelini ishlab chiqish
to‘g‘risida”gi Farmoni.
5.
www.goldenpages.uz
ЖИНСИ МАТОСИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ТАДҚИҚОТЛАРИ
Г.Содиқова, Жиззах политехника институти 1-босқич магистранти
М.А.Дониёрова, Жиззах политехника институти доценти
Ўзбекистон тўқимачилик саноатини олдида турган муҳим вазифалардан бири бу халқимизни
тўқимачилик маҳсулотларига бўлган эҳтиёжини талабларини қондириш ва жаҳон бозорларида
рақобатлашадиган экспорт талабларига жавоб берадиган, харидоргир, сифатли тайёр маҳсулот
ишлаб чиқаришдан иборат. Олдимизга қўйилган ушбу вазифаларни амалга оширишда тўқимачилик
саноатининг бугунги кундаги вазифалари катта масъулият ва сифатли иш тартибини талаб этади.
Бугунги кунда табиий хом ашёдан тайёрланган маҳсулотга талаб кундан- кунга ошиб
бормоқда. Асосий бойлигимиз бўлган маҳаллий тўқимачилик толаларини қайта ишлаш ҳажмини
ошириш ва янги ассортиментдаги газламалар яратиш йўлларини излаб топиш муҳим ҳисобланади.
Ҳозирги вақтда республика тўқимачилик корхоналари томонидан ишлаб чиқарилаётган
жинси матолари бир-биридан толавий таркиби, тузилиши ва сифат кўрсаткичлари билан
фарқланмоқда. Тикувчилик корхоналарида жинси матоларидан маҳсулот ишлаб чиқаришда асосан
четдан хомашё келтирилади. Бундай материаллар нафақат табиий толалардан, балки кимёвий
толалар билан аралаш тўқилган жинс матолари ҳисобланади. Жинси матосидаги танда ипларига
махсус индиго бўёғида ишлов берилади.
Индиго – жинси матоси иплари учун ишлатиладиган оддий бўёқ, дастлаб индиго Фера
Тинcториа ўсимликларидан олинганди. Бугунги кунда ишлатиладиган индигонинг аксарияти
синтетик тарзда ишлаб чиқарилади. 1883 йилда Адолф фон Баеер индигонинг кимёвий тузилишини
ишлаб чиқди. Индиго бўёғи индигофера ўсимлиги баргларидан олинадиган табиий бўёқ
ҳисобланади, шунинг ҳисобига жуда қимматбаҳо саналади. Сабаби ўз рангини сақлаб қолиш
хусусияти жуда ҳам яхши.
Жинс матоларининг асосий кўрсаткичларига толавий таркиби, зичлиги, мустаҳкамлиги,
ишқаланишга чидамлилиги ва ҳаво ўтказувчанлиги киради. Матонинг зичлиги ортгани сари унинг
ҳаво ўтказувчанлиги пасайиб боради, ишқаланишга чидамлилиги ва мустаҳкамлиги ошади. Бундан
ташқари, жинси матолари танда ва арқоқ ипларининг сони ва тузилишига кўра ҳам фарқланади.
Юқори зичликка эга бўлган жинси матоларидан кузги ва қишки кийимлар, зичлиги паст бўлган
матолардан эса баҳорги-ёзги кийимлар тикилади. Жинс матоларининг асосий
43
кўрсаткичлари ғижимланмаслик, ҳаво ўтказувчанлик, ишқаланишга чидамлилик ҳисобланади. Ҳаво
ўтказувчанлик бу мато орқали ҳаво ўтиши хоссаси бўлиб, коэффициент билан баҳоланади. Толавий
таркибининг ўзгаришига кўра ишқаланишга чидамлилик кўрсаткичлари ўзгаради. Ишқаланишга
чидамлилик толавий таркиб ва матонинг тузилишига боғлиқ. Мато сиртидаги тола учларнинг
чиқиши ҳамда уларнинг ишқаланиши натижасида емирилишга сабаб бўлади. Матонинг букилиш
жойидаги тола учлари биринчи навбатда ишқаланиб емирилади. Толалар сирти зарарланиши
натижасида узилиш ҳолатлари ҳам кузатилади [1].
Жинсидан ишлаб чиқарилган кийимлар ассортиментини ўрганиш жараёнида, ички бозорга
асосан хориждан кириб келиши аниқланди. Стандарт талабларига асосан жинси матоси 100% пахта
ипидан ишлаб чиқарилиб, асосан пишиқлиги билан ажралиб туради. Жинси газламаси
ассортименти турини кенгайтириш мақсадида у турли сунъий ва синтетик толалар аралаштирилган
иплардан ҳам ишлаб чиқариляпти [2]. Бугунги кун талабига асосан жинси матосига бир қанча
хусусиятлар берилиб келинмоқда. Бу чўзилувчанлик, юмшоқлик ва ўз навбатида пишиқлик, ҳамда
қоматни ифодаловчи ва хоказо хусусиятларидир.
Чўзилувчанлик хусусиятига эга матодан тикилган кийимнинг инсон қоматига мос келиши,
ҳаракатланишда қулайлиги, эксплуатация даврида чидамлилиги, ҳаво ўтказувчанлиги истеъмол
талабларига мос келиши, кимёвий ва механик ишлов бериш жараёнида эстетик хусусиятларини
ўзгартириш имконияти борлиги (қайнатиш, гул босиш, ранг бериш, юмшатиш ва бошқалар) сабабли
бугунги кунда ушбу маҳсулотларга талаб ортиб бормоқда.
Жинси матоларини ишлаб чиқаришда асосан саржа ўрилишларидан фойдаланилади. Жинси
матоси –танда иплари ва арқоқ ипларининг ўзаро ўрилишидан ҳосил бўлган тўқимага айтилади.
Матода бўйламасига жойлашган танда ипларига кўпроқ юклама тушганлиги сабабли танда иплари
учун ҳалқали йигириш усулида олинган иплар ишлатилади. Бу иплар мустаҳкам бўлганлиги
сабабли мато бўялганда ранг матога яхши шимилмаган ва ювилганда ранг тез ювилиб кетган.
Жинсии матосидан яратилган маҳсулотларни ранги тезда ўчиб кетмаслиги учун танда иплари
асосан Индиго бўёғида бўялади.
Тўқима сиртида асосан танда иплари иштирок этади, танда иплари ҳалқали йигириш усулида
(Ring Spun, RS) йигирилган ипларни Индиго бўёғи билан бўялганлигини эътиборга олсак, матонинг
танда бўйича мустаҳкамлиги, ишқаланишаг чидамлилиги арқоққа нисбатан юқори бўлади. Арқоқ
сифатида мато таннархини камайтириш учун ишлаб чиқариш корхоналарида пневматик йигириш
усулида (Оpen End, ОЕ) олинган бўялган ёки бўялмаган иплардан фойдаланилади. 1-расмда жинси
матолари сиртида диагонал йўллари ўнг ва чап томонга йўналган саржа ўрилишлари келтирилди.
Саноатда жинси матосининг жуда кўп турлари мавжуд бўлиб, жумладан, Деним (Denim),
Синиқ саржали жинси (Serge), Стретч (Strench), Джин (Jean), Шамбри (Chambray) каби
турлари кенг тарқалган. Улар бир-биридан танда ва арқоқ ипларининг тузилиши, ранги,
ўрилишдаги диагонал йўлларнинг ранг-баранглиги ва тўқимани айрим тузилиш кўрсаткичлари
билан фарқ қилади. Анъанавий жинси матоси Деним (Denim) деб аталиб, энг қиммат жинси тури
ҳисобланади. Класссик деним ўнги ва тескари томонининг икки хил ранги билан фарқланади.
44
1-расм. Саржа ўрилишлари ва диагонал йўналишлари.
Жинси тўқималар устида бугунги кунда мақсадли илмий тадқиқотлар ва изланишлар олиб
борилмоқда. Жинси буюмлари ишлаб чиқариш бўйича хориж тажрибаси чуқур ўрганилиб
амалиётга кенг жорий қилинмоқда. Замонавий янги техника ва технологияларга асосланган янги
ишлаб чиқариш қувватлари яратилмоқда.
Хулоса қилиб айтганда, маҳаллий ишлаб чиқарувчилар ва импорт матоларнинг толавий
таркиби бўйича таҳлили ва физик-механик кўрсаткичлари тадқиқоти ўрганиш натижалари шуни
кўрсатадики жинс матолари 100% пахта толасидан ишлаб чиқарилганда юқорида ўрганилган
мустаҳкамлик ва ҳаво ўтказувчанлик хусусиятлари бўйича импорт матолари кўрсаткичларидан
афзалдир. Бу Ўзбекистонда ишлаб чиқарилган жинс матоларидан турли ассортиментдаги кийимлар
ишлаб чиқариш имконини беради.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Р.Ходжаев, “Чўзилувчанлик хусусиятига эга бўлган аралаш толали кийимбоп
тўқимасини ишлаб чиқариш технологиясини яратиш” магистрлик диссертацияси, Тошкент-2020.
2.
Technology of Denim Production”: Part – II: Supriya Pal Published: Sep., 2010
3.
Дониёрова М.А. “Жинси матолари ишлаб чиқариш технологияси мавзусини
инновацион педагогика асосида ташкил этиш” мавзусидаги битирув иши. ТТЕСИ ҳузуридаги
педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва малакасини ошириш тармоқ маркази, 2020 йил.
ТОЛА ТУЗИЛИШИГА ҒАРАМДА ПАХТАНИ САҚЛАШНИНГ
ТАЪСИРИ
Иқтидорли талаба: Келдиёрова С.Б
Исматова М.М
Ҳозирги кунда пахта тозалаш ва тўқимачилик саноати техника ва технологияларининг
янгиларини яратиш, етиштирилаётган пахта ҳом-ашёсини чуқур қайта ишлаш асосида дунё
бозорида рақобатбардошликни таъминловчи сифатли тайёр маҳсулотлар ишлаб чиқаришга, бир
қатор тўқимачилик ва енгил саноат корхоналари қуришга, замонавий технологик ускуналар
билан жиҳозлашга, пахта тозалаш корхоналарида ишлаб чиқарилаётган тола сифатини
оширишга долзарб масала сифатида эътибор берилмоқда.
Пахта тозалаш пахтани қайта ишлаш технологиясида ёпиқ омборлардаги ва очиқ
ғарамлардаги пахтани қатламлар бўйича уни аралаш ҳолатда технологик оқимга узатилади,
қатламлар бўйича алоҳида равишда қайта ишлаш амалга оширилмайди.
Пахта тозалаш корхоналарида ғарамларнинг ўлчамлари 14х25 m бўлган ғараммайдонларида
баландлиги 8 m гача шаклланади, бу эса тола ва чигитнинг сифатига салбий таъсир этмасдан
қолмайди.
Ғарамдаги зичлиги ортиши билан, толанинг штапель масса узунлигини ўзгариш даражаси
сезиларли эмас, лекин зичлик қиймати бу кўрсаткичдан ошганда толанинг штапель масса
узунлигини ўзгариши камайиш томонга ўзгарганлигини кузатиш мумкин. Масалан, зичлик қиймати
250 кг/м3 дан ошганда, толанинг штапель масса узунлиги II навли пахтада 0,2 мм га, V навли пахтада
эса 0,6 мм га камайиши кузатилди.
Пахта толаси асосан кутикула, целлюлоза, қувур қатламларидан иборат бўлиб, кутикула ўз
навбатида ёғ, мум ва бошқа турдаги моддалар билан бириккан целлюлозадан иборат. Бу қатлам
45
ташқи таъсирлардан ҳимоя қилади. Иккинчи қатлам бу целлюлоза қатламидир. Пишган пахта
толаси таркибида 95-98 % целлюлоза моддаси мавжуд.
Пахта толаси таркибидаги целлюлозада 44,44 % углерод, 6,17 % водород ва 43,39%кислород
бўлади. Ундан ташқари, пахта толаси таркибида гемицеллюлоза ҳам мавжуд. Агар пахта толасининг
пишиб етилиши яхшиланиши билан гемицеллюлоза таркиби камайиб боради. Пахта толаси
таркибида целлюлоза миқдори қанчалик кўп бўлса, тола шунчалик етилиб диаметри ўзгармайди.
Ички бўшлиқ диаметри эга камаяди.
Пахта толаси кристалл-аморф субмикроскопик тузилишга эга бўлади. Бир қанча ишларда
кўрсатиб ўтилганидек, целлюлоза макромолекуласи бир вақтда бир қанча кристалл ва аморф
майдонда ётади.
Пахта толаси пишиб етилиш даврида кристаллик даражаси тезликда ошиб боради ва 35-40
кун давомида катта бўлмаган даражада ортади, яъни 80 % гача бўлиб, кейинчалик ўзгармайди.
Пахта толаси ғоваклиги муҳим тузилишли таркиби ҳисобланиб, толанинг пишиқлиги васорбцияли
хоссаларини аниқлайди. Толадаги кичик ғоваклик 0,81014см-3 бўлиб, тола ҳажмининг 0,01 % ини
эгаллайди, йирик ғоваклик эса 4,71014см-3 бўлиб, тола ҳажмининг 0,3 % ини эгаллайди.
Пахта толаси тузилишини электрон микроскоп ёрдамида кузатганда бирламчи ва иккиламчи
қатламдаги фибрилларнинг жойланиши турлича эканлиги кузатилди. Толанинг бирламчи девор
қатлами 0,5 мк га тенг бўлиб, фибриллар тола ўқига нисбатан 40 0 бурчак остида жойлашади.
Иккинчи қатлам целлюлоза қатлами бўлиб, 5-10 мк га тенг, ҳамда у фибрилляртутамлардан ташкил
топган бўлиб, тола ўқига нисбатан 20-350 бурчак остида жойлашади.
Пахта толасининг ғарамда сақланган пахта толаси тузилиши электрон микроскоп ёрдамида
кузатилди ва олинган натижалар 3.12-расмда келтирилган.
Ғарамнинг юқори қисми
Ғарамнинг ўрта қисми
46
Ғарамнинг пастки қисми
3.12-расм.Ғарамда сақланган тола тузилишининг ўзгариши.
Қуритиш ҳароратининг ошиши натижасида толанинг кристаллик ҳолати бузилади. Масалан,
толани 7-30 сек давомида 900С, 1500С ва 2000С ҳароратда қуритганда целлюлозанинг зичлиги ошиб,
тола тузилиши ўзгаради.
Тадқиқот натижалари таҳлили шу нарсани кўрсатдики, ғарамнинг пастки қатламида зичлик
миқдори ортиб кетиши ҳисобига, микроорганизмлар ва замбурғлар сони ортиб кетади. Ушбу
микроорганизмлар ва замбурғлар тирик организм ҳисобланади, улар ўзидан углекислый газ ва
суюқлик чиқаради. Натижада, ғарамнинг пастки қатламида намлик миқдорининг ошиши билан
босим кучи ортиб кетади ва олинган тола ёки чигитнинг сифат кўрсаткичлари бузилади, тола ранги
сарғаяди. Ундан ташқари, ғарамнинг пастки қатламида зичлик ортиши билан толаларнинг
нуқсонларга ёпишқоқлик даражаси ортади ва пахтанинг тозаланиш самарадорлиги пасаяди.
Олинган натижалар таҳлили шу нарсани кўрсатиб турибди, пахтани юқори ғарам зичлигида
сақлаш натижасида тола целлюлозасининг кристаллик даражаси ўзгарди. Ундан ташқари,
целлюлоза панжарасининг кристаллик даражаси бузилганлиги кўринди. Шу билан бир қаторда,
толадаги молекулаларни бузилишига олиб келганлиги, полимер тузилиши бузилганлиги, занжир
сақланиб, кимёвий тузилиши ўзгарганлиги аниқланди.
Хулоса қилиб айтганда, ғарамнинг пастки қатламида толанинг кристалланиш даражаси,
целлюлозанинг зичлиги ошади, молекуларнинг бузилиш ҳолатлари, фибриллар қатламининг
бузилганлиги кузатилди.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 16 сентябрдаги ПҚ-4453-сонли қарори
2. Ходжиев М.Т, Рузметов М.Э. Изменение технологических показателей хлопка-сырца при его
складировании // Проблемы текстиля. - 2012. -№2. С. 43. Жуманиёзов Қ.Ж, Ғофуров Қ.Ғ, Матисмаилов С.Л, Пирматов А, Холиёров М.Ш, Файзуллаев
Ш.Р. Тўқимачилик маҳсулотлари технологияси ва жиҳозлари. Тошкент, Ғ.Ғулом, 2012.
4. Очилов Т.А., Исматова М.М.. Влияние различной плотности прессования разних типов
разборщиков бунтов на изменение пороков и содержание отходов хлопкового волокна // «Дизайн
и технологии» научный журнал № 69 (111) Москва РГУ им. А.Н. Косыгина 2019
“WEBPROGRESS” PLATFORMASI ASOSIDA YOSHLARNI IT
TEXNOLOGIYALARIGA O’QITISH
O’zbekiston Milliy universiteti Jizzax filiali talabasi
Abdug’aniyev Axror Shavkat o’g’li
Ilmiy rahbar
Axatov Akmal Rustamovich
Telefon: +99894-344-19-29
axrorabduganiyev2020@gmail.com
Annotatsiya: Bundan uch yil avval Prezidentimiz tomonidan ilgari surilgan besh tashabbus bugun
ma'naviy hayotimizning ajralmas qismiga aylanib ulgurdi. Ayniqsa, navqiron avlod bugun uning ijobiy
samaralarini o'z hayoti misolida yaqqol ko'rib, guvohi bo'lmoqda. Xususan, uchinchi tashabbus
47
doirasidagi ishlar aholining kompyuter savodxonligini oshirish, axborot texnologiyalariga qiziqqan yigitqizlarni malakali mutaxassis darajasiga olib chiqish, dasturiy mahsulotlar yaratish ko'nikmasini
shakllantirishga xizmat qilyapti.
Kalit so’zlar: uchinchi tashabbus, webprogress, axborot texnologiyalari, Bir million dasturchi.
O'tgan vaqt mobaynida Axborot texnologiyalari va kommunikasiyalarini rivojlantirish vazirligi
tomonidan ilg'or xalqaro tajriba asosida barcha shahar va tumanlar markazida Raqamli texnologiyalar o'quv
markazlari tashkil etildi. Elektron tijorat va dasturlashni bepul o'rgatish, axborot texnologiyalari sohasida
biznes yuritish bo'yicha innovatsion ko'nikmalarni shakllantirish, “startap” loyihalarni ro'yobga chiqarish
bo'yicha sezilarli natijaga erishildi. Yurtimizda axborot texnologiyalari bozori jadal rivojlanishi barobarida
IT mutaxassislarga ehtiyoj ham tobora oshmoqda. Mana shu talabni qoplash maqsadida korxonalarni
malakali IT kadrlar bilan ta'minlash uchun mahalliy oliy ta'lim muassasalari qoshida IT inkubasiya
markazlari tashkil etilmoqda. Hozirgi kunda shunday markazlar G.V.Plexanov nomidagi Rossiya
iqtisodiyot universitetining Toshkent shahridagi filiali, Toshkent shahridagi Turin politexnika universiteti,
Toshkent moliya instituti, Toshkent shahridagi Inha universiteti, Toshkent davlat iqtisodiyot universiteti,
Toshkent shahridagi Amiti universiteti, Qarshi muhandislik-iqtisodiyot instituti, Andijon mashinasozlik
instituti, Andijon qishloq xo'jaligi va agrotexnologiyalar institutida faoliyat ko'rsatmoqda. Yoshlarning
axborot-kommunikatsiya texnologiyalari sohasidagi bilim va ko'nikmasini oshirishda ITparklarning o'rni
beqiyos. Ularning rezidentlariga moliyaviy, marketing, yuridik va boshqa konsalting xizmatlari ko'rsatish
bilan birga, ta'lim yo'nalishida ham qator yirik loyihalar amalga oshirilmoqda. Bundan tashqari, texnopark
qoshida IT akademiya ochilib, unda qator yo'nalishlar bo'yicha etakchi ekspertlarni jalb qilgan holda o'quv
kurslari tashkil etilyapti.
“Webprogress” platformasi ham yoshlarga IT texnologiyalarni o’qitish va qiziqtiruvchi platforma
hisoblanadi. Platformaning juda ko’p afzallik tomonlari bor, shu jumladan platforma uch qisimdan tashkil
topgan:
- O’qituvchi
- O’quvchi
- Boshqaruvchi.
O’qituvchi o’zining kursi uchun o’quvchilarga video, topshiriq va testlarni joylay oladi. Har bir
o’quvchiga test va topshiriqlar vaqti o’qituvchi tomonidan boshqarilib boriladi va tizimga kiritiladi.
O’quvchi yuborgan har bir topshiriqni o’qituvchi baholab boradi.
O’quvchi videoni ko’radi, topshiriqni bajaradi va bularni mustahkamlash uchun o’sha mavzuni
testini bajarib chiqadi. Bundan tashqari o’quvchi videoni oxirigacha ko’rmasa keying video ochilmaydi
yani keying darsga o’ta olmaydi. Tizimni bu functsiyasi talabalarga yoki o’quvchilarga videodan ko’proq
malumotlar olishi uchun xizmat qiladi.
Boshqaruvchi – har bir o’qituvchiga o’zining mutaxassisligi bo’yicha kurs qo’shib beradi va kursga
kira olishi uchun o’quvchilarni tizimga kiritadi. Natijada har bir o’quvchiga tanlagan kursi uchun login va
parol beriladi.
Bundan tashqari “webprogress” platformasida online testlash tizimi ham bo’lib , bu tizim
har xil tashkilot xodimlarini, o’qituvchilarni va o’quvchilarni testdan o’tkazish uchun xizmat qiladi. Test
natijalari esa “Natijalar “ menyusini ko’rinib turadi. Bu esa talim sifatini va yoshlarimizni IT
texnologiyalariga bo’lgan qiziqishini yanada oshiradi.
Xulosa qilib shuni aytib o’tishim kerakku, hozirgi davr yoshlarniki va IT texnologiyalariniki.
Shunday ekan biz yoshlar IT texnologiyalarini tez, mukammal va sifatli o’rganishimiz kerak. Mening bu
platformam yoshlarimiz IT sohasini mukammalroq, qulay va tez o’rganishlari uchun xizmat qiladi.
Foydalanilgan adabiyotlar
1.
https://yuz.uz/uz/news/axborot-texnologiyalari--taraqqiyot-sari-yol,
Shuhrat
SODIQOV, Axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalarini rivojlantirish vazir.
2.
Scribing. It is easy to explain / P.V. Petrovsky, N.S. Lyubetsky, M.A. Kutuzov. Moscow: Eksmo, 2016 .-- 150 p. [Electronic resource]. URL: https://www.litres.ru/ static / trials /
17/20/21 / 17202147.a4.pdf .
3.
Scribing: description and tools. URL: http://nitforyou.com/scribe/ .
48
4.
Scribing as a way of visual thinking [Electronic resource]: URL: http: /// ru / blog /
35 / skraibingh-kak-sposob-vizual-nogho-myshlieniia .
5.
Abduganiyev Akhror & Rakhmatov Dilmurod (2021). Methods and opportunities
for the use of information technology in education. Volume 1 Issue 01, April 2021, ISSN 21812020 Page 507-512. https://doi.org/10.5281/zenodo. 4719655.
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ГОРОДСКОЙ ТРАНСПОРТНОЙ СИСТЕМЫ ГОРОДА
ДЖИЗАКА С ПОМОЩЬЮ СПУТНИКОВОЙ НАВИГАЦИОННОЙ СИСТЕМЫ GPS
Жиянбаев С.В. –Зав. кафедры «Транспортная логистика»
Эргашева К. –Магистрант, Кодиров Ж.Ш. –студент
Джизакский политехнический институт
АННОТАЦИЯ
Социально-экономическое развитие любого города или региона страны невозможно без
развития его транспортной системы. По мере увеличения объема пассажирских перевозок,
грузоперевозок по транспортным коридорам и в пределах городов возрастают требования к
скорости, надежности и безопасности перевозок.
С этим, для уменьшения риска негативного воздействия чрезвычайных ситуаций (в том
числе факторов террористического, техногенного и природного характера) на население и
экономику региональным и муниципальным властям, ведомствам и службам необходимо иметь
возможность оперативно получать информацию о местоположении и состоянии мобильных
объектов и принимать решения на ее основе. Внедрение региональных автоматизированных систем
диспетчеризации транспортных средств позволяет повысить эффективность решения
вышеперечисленных задач.
Развитие рынка пассажирских перевозок и автоперевозок объективно диктует нужду в
системах позиционирования, использующих спутниковую навигацию, радиосвязь и электронные
карты. Кроме американской системы GPS развиваются российская система глобальной
спутниковой навигации ГЛОНАСС и европейская система GALILEO. При помощи этих систем
каждая компания, имеющая автопарк, может контролировать недобросовестных сотрудников,
проверять маршруты движения транспорта, отслеживать заправки и сливы топлива,
оптимизировать работу автопарка в целом и думать о защите транспорта от угона.
Так же, при помощи спутниковой навигационной системы ГЛОНАСС/GPS представляется
возможным видеть на карте любые перемещения транспорта и получать полную статистику
движения. GPS мониторинг транспорта позволяет видеть точное положение машины на карте,
измерить ее пробег и простои, выбрать оптимальный маршрут движения. Система мониторинга
уменьшает расходы на горюче-смазочные материалы, повышает дисциплину водителей, вычисляет
оптимальный маршрут движения и в итоге повышает эффективность работы всего автопарка.
49
Обработанная информация автоматически по каналам сотовой связи GSM передается на
GPRS-сервер. Затем данные поступают на компьютер клиента, где их обрабатывает специальная
аналитическая программа, после чего на карте появляется точка, указывающая местоположение
транспортного средства. Вся информация о контролируемых подвижных объектах, история их
перемещения хранится на сервере и может быть в любой момент скопирована на компьютер
клиента. В такой системе мониторинга при пропадании сети GSM данные обо всех передвижениях
объекта записываются в блок памяти модуля (так называемый черный ящик), а при появлении связи
GSM происходит передача по каналу GPRS всех точек маршрута движения за тот промежуток
времени, когда сеть была недоступна.
GPS мониторинг помогает устранить использование сотрудниками служебного транспорта
в личных целях. Система мониторинга документально подтвердит факт нарушения, если оно
случилось. Мониторинг транспорта позволяет определить причину опоздания машины в пункт
назначения - из-за пробок на дорогах или по невнимательности водителя.
Рис.1. Схема работы «Навигатор-С»
Возможность осуществления постоянного контроля положения машины системой
мониторинга дает много дополнительных преимуществ. Зарубежные компании уже давно
используют GPS мониторинг транспорта, который в условиях Узбекистана дает значительно
больший эффект от управления автопарком.
Экономические преобразования всех отраслей экономики в полной мере затронули и
пассажирский транспорт в Джизакской области. На его состоянии особенно отразились изменение
тарифной, кредитной и налоговой политики, рост цен на энергоносители, несвоевременное
обновление парка подвижного состава, а также усиление влияния на данный рынок услуг
индивидуальных перевозчиков, рост количества личного транспорта и другие причины. В
50
результате воздействия этих факторов объемы перевозок пассажиров снизились, ухудшились
экологические и технические характеристики автобусов, задействованных на обслуживании
маршрутной сети. Организации общественного транспорта, участвующие в обслуживании
пассажиров, стали убыточными.
Внедрение навигационной системы актуально на любом предприятии, обладающим
собственным парком транспорта и решает следующие задачи:
Экономия средств
- сокращение расходов на ГСМ до 50%;
- увеличение срока эксплуатации транспорта;
- увеличение оборачиваемости рейсов;
- сокращение расходов на диспетчерскую службу;
Контроль над транспортом
- сокращение простоев и несанкционированных рейсов;
- мониторинг местоположения транспорта в реальном времени;
- контроль рабочего времени техники;
- повышение дисциплины водителей;
Обеспечение безопасности транспорта и груза
- непрерывный мониторинг транспорта и груза;
- дистанционное управление узлами автомобиля;
- экстренное реагирование при срабатывании тревожной кнопки;
- возможность установки фотокамеры внутри салона автомобиля;
Оперативное управление
- оптимизация маршрутов;
- предоставление оперативной информации о местоположении транспорта, пробеге,
скорости движения и расходе топлива.
Использованная литература:
1.
Bone, Dominique и Stuart Carlaw. 2009. “Global Navigation Satellite Positioning
Solutions” (Спутниковые решения для определения координат в глобальной навигации). ABI
Research.
2.
Adalsteinsson, Dadi. 2008. “GPS Machine Guidance in Construction Equipment.”
(Управление строительным оборудованием при помощи GPS). Рабочий отчет.
STABILITY AND CONTROL CONSIDERATIONS OF VEHICLE-TRAILER
COMBINATION
Jiyanbaev S.V. –Head of department, Jizzakh polytechnic institute, PhD
Qodirov J.Sh. –student (bachelor degree), JizPI
ANNOTATION
Different from a single passenger car, every car-trailer combination (CTC) has a specific dynamic
critical speed by which the system dynamic stability boundary is defined.
From some physical models and experimental data, it is found that the dynamic critical speed has
a close relationship with a parameter defined in the horizontal plane, yaw damping ratio. A CTC will exhibit
actual dynamic unstable behavior when its dynamic critical speed is exceeded. At this speed, the yaw
damping ratio of the system converges to zero and even becomes negative if the longitudinal velocity
increases further. As a result, the yaw rate of the system increases steadily, which is normally expected to
be avoided since it can cause a traffic accident. Since car-trailer combinations (CTCs) have many types of
variations particularly for the trailer, car-caravan combinations are in the research focus of this thesis.
Although an articulated vehicle can also be represented by a similar mathematical model, there are mainly
two big differences between a car-caravan combination and an articulated vehicle. Firstly, the mass ratio of
the trailer to the towing vehicle is different. It is normally below one for a car-caravan combination, but
can be bigger than 10 for an extremely huge articulated vehicle.
Secondly, they have a different coupling at the hitch point. As a result, a car-caravan combination
can have a relatively bigger hitch angle in the yaw plane regardless of the structural form. Considering the
two differences above, the CTC hereinafter is referredto a car-caravan combination. Besides, only one
trailer is towed in such a system. Even the towing car can be equipped with active braking systems, like
51
Trailer Stability (TSA, based on ESC, Electronic Stability Control) in order to assure trailer stability under
critical situations, which isavailable in production passenger cars or trailers today, the handling and stability
performance is still not essentially improved.
If an increasing yaw rate with a specific dominant yaw oscillation frequency is detected, TSA
stabilizes yaw oscillations and decelerates the system below its dynamic critical speed. But although TSA
ensures system stability, the system dynamic critical speed has not been increased essentially. And it is
expected to bias high as possible anyway in order to reduce annoying TSA interactions to a minimum.
From the view of kinematics, it is also worth mentioning that normally the stability of CTCs is just
studied in the horizontal plane, in which the longitudinal and lateral motions are concerned. But in a
cooperation project with an industrial company, the influence of damper’s properties on the system dynamic
stability is particularly concerned. Damper, also called shock absorber, is a suspension component of a
vehicle and is used to reduce vibration of the vehicle body caused by road disturbances for the purpose of
good ride quality and comfort. And it also has significant influence on the system roll behavior, handling
and stability performance as well. So, it is clear that the damper properties may influence both the vertical
dynamics and lateral dynamics of the system.
Therefore, vertical motion has to be considered as well. And the dynamic coupling between the
horizontal plane and vertical plane deserves a comprehensive understanding.
52
The system dynamic critical speed is not a fixed quantity but depends on the system parameters and
external forces acting on the system (aerodynamics, acceleration force, etc.). Apart from the system inertial
and geometric parameters, chassis properties incl. Tire characteristics determine the dynamic critical speed
as well. Especially the influence of the car’s vertical chassis properties on the system yaw damping ratio or
dynamic critical speed does currently not seem to be well investigated and thus not well understood. Some
results in the horizontal plane are discussed by Mitschke et al.
The simplified analytical model is a linear single-track model (STM) of car-trailer combinations
(CTCs). It is a general representation for all such systems including a carcaravan combination or an
articulated vehicle.It has an important role in two aspects. Firstly, it serves as a simple model to understand
the stability of a CTC. All the system parameters which are related to the system stability under a
constantlongitudinal velocity in the horizontal plane are included in this model and their sensitivities are
available on different operating points (OPs or OP) of system parameters. Secondly, it also lays a
foundation for the Time-Frequency analysis based parameter identification method (TFA- based PIM),
which is derived to identify the time varying vehicle dynamics, the focus in this thesis.
Pic. System stability of car-trailer combinations
Conclusion This model also contains the vertical and roll motions of the unsprung mass. Recently
with the help of commercial software AutoSim®, Sharp and Fernandez developed a highly sophisticated
system model 20 with 32-DOFs for CTCs. Besides, because the roll over is another serious problem for
such a system, Wu D. H.pointed out roll steer influenced by roll motion could change the yaw response
through the tire lateral forces simultaneously.
53
Literature
1. Mechanical Engineers, Part D: Journal of Automobile Engineering, 2015 (in press) Zhang, N.;
Xiao, H.; Winner, H.: Nonlinearity-induced Time-varying Harmonic Dynamic Axle Load and Its Impact
on Dynamic Stability of Car-trailer Combinations, Nonlinear Dynamics, 2015 (in review).
2. Rajamani: Vehicle Dynamics and Control, Springer, 2011, p. 221.
“MIRZACHO’L XUDUDI SUV EKOTIZIMLARI MOLLYUSKALARI BIOXILMA
XILLIGI VA POPULYATSIYALARI”
J.O.O’ktamov, I.A.To’ynazarova
Ikki pallali mollyuskalar tadqiqot uchun chuchuk suv havzalari hayvonlari ichida murakkab bir
guruh hisoblanib, ekosistemalardagi muhim o’rni, zoogeografiya muammolari, gidrobiologiya masalalarini
hal qilishda hamda ekologik monitoring, bioindikatsiya kabi amaliy masalalarni yechishda
tadqiqotchilarning e’tiborini o’ziga jalb etib kelmoqda. Shu bilan bir qatorda, suvni tanasidan o’tkazish
orqali biofil’tr sifatida ifloslangan suvlarni tozalashda ham muhim o’rin tutadi. (Izzatullayev, 1981, 1995).
O’rta Osiyo suvlaridagi mollyuskalar va ularning zoogeografiyasi haqidagi asosiy fikrlar V.I.Jadin
(1950, 1952), Ya.S.Starobogatov (1970, 1972), I.Z.Izzatullayev, (1982) I.Z.Izzatullayev, Ya.I.Starobogatov
(1983, 1985)larning ishlarida bayon etilgan.
Ikki pallali mollyuskalar o’rganilgan hududning suv biotsenozlarida katta rol o’ynaydi. Birinchidan,
ular baliqlar va qushlarga ozuqa hisoblanadi, boshqa tomondan alloxton organik moddalar bilan ifloslangan
suvlarni tozalashda katta o’rin tutadi, ularning mavjudligi suv tozaligining ko’rsatgichidir (Alimov, 1981;
Izzatullayev, 1998, 2001, 2003).
Suv tiplarida ikki pallali mollyuskalarning tarqalishi, individlar soni, biomassasining oshishi va
chig’onoqlarining o’zgaruvchanligiga ekologik omillarning ta’sirini o’rganish muhim ahamiyatga ega.
Quyida biz ularga ekologik omillardan haroratning ta’siri ostida chig’anoqlarning o’zgaruvchanlik
xususiyatlarini o’rganishni maqsad qilib oldik. O’zbekiston daryolarining to’yinish rejimi, suvlari
haroratining turli tumanligi, ifloslanishi hamda unda tarqalgan Unionidae va Corbiculidae oilalari turlari
chig’anoqlarida o’zgaruvchanlikning yuzaga kelishida o’z ta’sirini ko’rsatgan [1,2,3,4]. Qashqadaryoning
Qarshi shahri yaqinidan oqib o’tuvchi qismida darѐ suvining o’rtacha harorati oylar bo’yicha quyidagicha:
aprelda +12,1°S, may +17,4°S, iyun +21,4°S, iyul +23,5°S, avgustda +22,4°S ekanligini ko’rsatdi ya’ni
asta - sekinlik bilan oshib boradi. Haroratning bunday o’zgarishi, ularning chig’anoqlarida qo’ydagi
o’zgarishlarga olib keladi (1- jadval). Asosan, bu davrda chig’anoqlar mollyuskalarning oziqlanishiga
bog’liq holda o’sadi. Kuz faslidan boshlab, darѐ suvi harorati pasayib, sentyabrdan +19,4°S, oktyabr +15°S,
noyabr +9,4°S, dekabr +5,9°S, yanvarda +5,7°S ga yetadi. Bunday holat ikkipallali mollyuskalar
chig’anoqlarida o’sish jarayonini sekinlashtiradi va ma’lum vaqt tinim holatiga o’tadi.
Xulosa qilib ushbuni aytish mumkinki, suvning yoz oylarida daryolarda ko’p bo’lishi
mollyuskalarning oziqlanish bosqichining uzoq davom etishiga olib keladi va boshqa suv tiplariga nisbatan
chig’anoqlarida o’zgaruvchanligi kuzatiladi.
Suv ekotizimlari biologik resurslariga, xususan, ikki pallali mollyuska mahsulotlariga bo’lgan talab
oshib bormoqda. Xususan, bugungi kunda ikki pallali molyuskalardan 13588,2 mln tonna oziq- ovqat xom
ashyosi hamda 5,9 mln AQSH dollari hajmidagi marvarid yetishtirilmoqda, hamda rivojlangan
mamlakatlarda ulardan suv havzalarini tozalashda foydalanilmoqda Mirzacho’l xududi baliqchilik
xo’jaliklarida Unionidae va Corbiculidae oilasi ikki pallali mollyuskalari faunasi va ekologik guruhlarini
o’rganish dolzarb muammolardan biri bo’lib hisoblanadi.
Shu jumladan Ilohiy Ne’mat baliqchilik xo’jaligi misolida. Jizzax viloyati Forish tumanida
joylashgan bo’lib maydoni 50 gektardan ortiq xududni egallaydi. Baliqchilik xo’jaliklari suvlari antropogen
omillar ta’sirida ifloslanmoqda bu esa gidrobiontlarning tarqalishiga ta’sir etadi. Baliqchilik xo’jaligi
suvlariga huvuz suvlari ham qo’shilmoqda. Hovuz suvlari deganda drenajlar va kollektrlardan oqib
chiqadigan va ko’pincha qaytadan daryoga qo’shiladigan yosh turli tabiiy chuqurliklarga; ko’llar
botqoqlarga to’planadigan suvlar bo’lib ulardagi gidrobiontlar faunasi o’ziga xos xususiyatlarga
ega. Bizning tadqiqotlargacha Ilohiy Ne’mat baliqchilik xo’jaligi ikkipallali mollyuskalar faunasi
o’rganilmagan.
Tadqiqotlarimiz natijasida baliqchilik xo’jaligida 7 ta tur tarqalganini aniqladik ular 2 ta oila
4 urug’ga mansub. O’rganishlarni inobatga olib Ilohiy Ne’mat baliqchilik xo’jaligi ikki pallali
54
mollyuskalarini har tomonlama o’rganish zaruriyati paydo bo’ldi. Ushbu mollyuskalarning sistematik
tarkibini tahlil qilish uchun mavjud adabiyotlardan ( Starobogatov, 1970, 1977; Alimov , Starobogatov
1944; Stadnichanko 1984; Izzatullaev Kornyushen,1993; Kornyushen, 1996; Izzatullaev, Boymurodov
2009 ) foydalandik. Baliqchilik xo’jaliklari qumli toshloq xo’jaliklarida Corbiculacor, S. piapurea
S.Fluminalis 0.62-1 metr chuqurlikda 1m2 maydonda 2-3 tadan uchraydi.
Baliqchilik xo’jaliklari botqoqlashgan biotoplarida Colletopterum cureum sogdianum, Sinonadonta
orbicilaris, S.Gibba va S.Puerorum tarqalgan.
Bular ichida birinchisi son jihatidan ko’pdir jami mallyuskalar baliqchilik xo’jaligining loybosgan
va makrofitlar qamishlar ko’p o’sgan xududlarida ko’plab uchraydi. Bu yerda ular 0.22.5 m chuqurliklarda yashaydi, ba’zi vaqtda qumloq joylarda ham ularni uchratish mumkin. Ushbu
mollyuskalardan xitoy tishsizlarning barcha turlari Ilohiy Ne’mat baliqchilik xo’jaligi suv oladigan Jizzax
suv ombori suv tiplaridada ham tarqalgan. Ular ushbu xududga xitoy kompleks baliqlari oqamur
xushboy kabilarki iqlimlashtirish natijasida kelib qolgan. Chunki bu baliqlarda xitoy tishsizlari S.Gibba
S.Orbicularis va S.Puerorumlarning lichinkasi gilohidiylari parazitlik qiladi. Baliqchilik xo’jaligi
suvlarida S.Sureum sogdianum larning tirik mollyuskalar bilan birga ularning bo’sh chig’anoqlari ham
uchraydi.
Ilohiy Ne’mat baliqchilik xo’jaligida ikkipallali mollyuskalarning 2 hil biotoplarida oqar
suvlar paylarida pelofillarning 6 turi (Sinonadanta gibba, S.Orbicularis S.Puerorum Corbiculacor,
S.fluminalis S.Purpurea) oqar suvlarda perofil (Colletopterum sureum sogdianum) yashaydi. Hovuz
va baliqchilik xo’jaliklarida suv doimo mavjud va mollyuskalar yashashi uchun sharoit yaxshidir.
Xulosa Ilohiy Nemat baliqchilik xo’jaligida ikki pallali mollyuskaning 6 turi va bir
nechta turi tarqalgan ular perofil va peroliofil ekologik guruhlariga ta’luqli. Yuqorida ko’rsatilgan
6 tur va bir nechta tur Ilohiy Ne’mat baliqchilik xo’jaligidan birinchi marta ko’rsatilmoqda.
Adabiyotlar:
1. Иззатуллаев З.И. Двустворчатые моллюски сем. Cорбиcулидаэ Средней Азии // Зоол.ж.,
1980. Т.59.вып.8.С.1130-1136.
2. Иззатуллаев З.И. Интродуцированные виды пресноводных и солоноватоводныхмоллюсков
фауны Средней Азии // Моллюски. Итоги и переспективы их изучения. Сб.8.-Л.:Наука,1987.С.256257.
3. Izzatullayev Z.I., Boymurodov X.T. Zarafshon soxili ikki pallali mollyuskalari faunasi,
ekologiyasi, tarqalishi va ularni muhofaza qilish // Xalqaro.ilm. konf.materiallari. Samarqand: SamDU.
1999. 66-68 b.
KO'PRIK INSHOOTLARI ORALIQ QURILMALARINING TEXNIK HOLATINI
BAHOLASH
1
Xamroqulov R. , 2Lapasov L., 3Mirzaqobilov N.X.
1
Jizzax politexnnika isnstituti “Yo’l muhandisligi” kafedrasi 1-kurs magistranti;
2
Jizzax politexnika instituti “Yo’l muhandisligi” kafedrasi 115-20 guruh talabasi
3
Jizzax politexnnika isntituti “Yo’l muhandisligi” kafedrasi dotsenti
130100, Jizzax shahri Islom Karimov shoh ko’chasi 4-uy
Annotatsiya: Ushbu maqolada ko'prik inshootlari oraliq qurilmalarining texnik holatini baholash
bo’yicha ba’zi bir masalalar hamda ko’prik qurilmalarini diagnostik tahlil qilish, ularning oraliq qurilmalari
nuqsonlarini aniqlash bo’yicha fikr mulohazalar keltirilgan.
Kalit so’zlar: Ko’prik inshootlari, oraliq qurilmalar, tehnik holat, ko’prik qurilmalari, diagnostika,
prognozlash, dinamik testlar, noaniq modellar.
Аннотация: В данной статье представлены некоторые вопросы оценки технического
состояния промежуточных устройств мостовых сооружений, а также отзывы о диагностическом
анализе мостовых устройств, выявлении дефектов их промежуточных устройств.
Ключевые слова: мостовые конструкции, промежуточные устройства, техническое
состояние, мостовые устройства, диагностика, прогнозирование, динамические испытания,
неопределенные модели.
55
Annotation: in this article, some issues on the evaluation of the technical condition of the
intermediate devices of bridge structures, as well as the diagnostic analysis of the bridge devices, the
identification of defects in their intermediate devices, are discussed.
Keywords: Bridge facilities, intermediate devices, tehnik condition, bridge devices, diagnostics,
forecasting, dynamic tests, non-linear models
Transport inshootlari joriy tarkibining asosi davriy tekshiruv va diagnostika bo'lib, uning maqsadi
ob'ektning texnik holatini baholashdir. Umuman olganda, ko'prik inshootlari oraliq qurilmalarining texnik
holatini baholashda ularning nuqsonlarini topish va texnik holatining toifasini belgilash jarayoni sifatida
tavsiflanishi mumkin. Shu bilan birga, inson omilining ta'sirini baholash va minimallashtirishning aniqligini
oshirish uchun diagnostika jarayoni konstruktsiyalarini tekshirishning instrumental usullari yordamida
avtomatlashtirish talab etiladi. Bugungi kunda diagnostika turli xil muhandislik inshootlari uchun standart
jarayon hisoblanadi. Ko'priklar uchun, xususan, muhim ahamiyatga ega, chunki shu tarzda olingan
ma'lumotlar asosiy vazifadan tashqari − tuzulishidagi nuqsonlarni aniqlash, konstruktiv samaradorlikni
baholash, o'z vaqtida ta'mirlash va kuchaytirish, shuningdek, dizayn yechimlarini takomillashtirish uchun
tadqiqot maqsadlarida foydalanish mumkin.
Solomensev M. E. avtomobil yo'llari ko'priklarining temir-beton konstruktsiyalari texnik holatini
aniqlash uchun tebranish jarayonini nazorat qilishni taklif qildi. Usulning asosi - bu oraliq qurilmalarda
seysmovibratsion qurilmalar bilan olib borilgan natijalar haqida ma'lumotni qayd etishdan iborat. Bundan
tashqari, eksperimental tarzda olingan amplitudali-chastotali xarak -teristikalarni hisoblash xususiyatlari
bilan taqqoslash: eksperimental qiymatdan chetga chiqish va dizayndagi nuqsonlarning mavjudligini
ko'rsatadi. U Nuqson yoki shikastlanish belgisi ekanligini aniqladi va bu noaniq (matematik) modelga
nisbatan o'z tebranishlarining chastotasidagi birinchi, ikkinchi yoki uchinchi chastotasining o'zgarishini
belgilaydi.
R. Salgado ilmiy ishida ko'prik tuzilmalariga qo'llaniladigan tebranish nazorati asosida nuqsonlarni
aniqlashning turli usullarini batafsil tahlil qilgan. Inshootlardagi nuqsonlar tahlillari, tebranish shakllarini
baholash usullari, moslashuvchanlik va qat'iylik matritsalarini tahlil qilish kabi javob bilan aniqlash mumkin
bo'lgan usullar ta'kidlangan. Ular uch xil yondashuvda taqqoslanadi: shikastlanadigan stsenariylar yoriqlar
uchun raqamli usul bilan modellashtiriladi; uglerod tolasi bilan mustahkamlangan metall va beton
nurlarning laboratoriya sinovlari; haqiqiy narsalar turli xil nuqson stsenariylari bilan sinovdan o'tkaziladi.
Nuqson zonalari yaqinida joylashgan shovqin darajasi, natijada olingan dinamik parametrlar,
joylashuv va nuqson rivojlanish darajasida mavjud. U nuqsonni aniqlashda bir emas, aksincha, ko'rib
chiqilgan barcha usullarni bir vaqtning o'zida ishlatishni tavsiya qiladi, keyin bir nechta usul nuqsonni aniq
ko'rsatadigan bo'lsa, nusonni muvaffaqiyatli aniqlashga erishiladi.
Dinamik testlarni kompleks tayyorlash va rejalashtirish ko'priklarning modal xususiyatlarini
ishonchli aniqlash uchun juda muhimdir. Axborot, o'z navbatida, dizayn datchiklar soni va joylashishiga
sabab bo'ladi: to'g'ri joylashtirish o'lchov aniqligi va sifatini oshirish imkonini beradi, va o'lchov ball
kamaytirish - o'lchov asboblari zarur miqdorini kamaytirish va to'liq sinov xarajatlarini kamaytirish. Shu
sabablarga ko'ra, bu yo'nalish dinamik sinovlarga tayyorgarlik jarayonida juda muhim va sensorlarning
optimal joylashuvi deb ataladi.
Ko'priklarni ko'tarish hajmini prognoz qilish algoritmi:
- Dastlabki parametrlar asosida - o'z vaznining ikkinchi qismini hisobga olgan holda ko'prik
inshootining tuzilish modeli aniqlanadi;
- Statik sinovlarga ko'ra, oraliq qurilma markası va inshootlar, tuzulishining modelini qattiqligi
aniqlanadi.
Model quyidagicha qabul qilinadi.
- Xususiy chastotalar yuk hajmi nisbatining 50 (КЭ) modeli yig’indisidan yuzaga keladi.
Modellar gradatsiya asosida qurilishi mumkin bo'lgan eng past (nuqsonli holat) dan maksimal darajaga
qadar qat'iylik bilan amalga oshiriladi;
- Natijalar bo'yicha eng yaxshi modellarni tanlash, ularning baholash va bashoratli qobiliyati;
- Tekshirilayotgan ko'prikning tabiiy sinovlarida akselerogramlarni yozish;
- Foydalanish bilan tebranishlarning past chastotalarini aniqlash.
Tavsiya etilgan ko'prik yuk hajmini prognoz qilish algoritmi sxemasi sifatida taqdim etiladi.
Taqdim etilgan algoritm uchun statistik holatlar ko'rib chiqiladi va ma'lumotlar raqamli simulyatsiya
56
yordamida yaratilishi kerak bo’ladi. Asl nusxalarni tavsiflash uchun turli xil ikkita model qo'llanilgandan
so'ng ma'lumotlar ulardan birini undan foydalanish uchun tanlanadi, yoki modellarni birlashtirish
usullaridan biri qo’llaniladi.
Ushbu maqolada balkali ko'priklarining oraliq tuzilmalarining yuk tashish hajmini (texnik holatni
bilvosita baholash) aniqlash uchun passiv vibratsion nazorat usulidan foydalanish takif etiladi. Buning
uchun, keng qamrovli balkali ko'priklarning oraliq qurilmalari dinamik parametrlarini eksperimental
baholash amalga oshiriladi. Ushbu yo'nalishni yanada rivojlantirish istiqbollarini belgilab olish talab etiladi.
Haqiqiy holat bo'yicha kontentga to'liq o'tish uchun nuqsonlardan kelib chiqqan dinamik parametrlardagi
o'zgarishlarni aniqlashda dinamik test natijalarini saqlash va qayta ishlashning yagona tizimini yaratish
kerak. Bu ob'ektning dinamik pasportini joriy qilish bilan turli ko'prik tuzilmalari uchun tebranish nazoratini
keng miqyosda qo'llash mumkin. Yagona tizim haqiqiy texnik holatni tahlil qilish va bir xil ko'priklarning
texnik holatini prognozlash uchun zarur statistikani to'plash imkonini beradi. Bunday modul mamlakat yo'l
tarmog'ini samarali saqlash uchun oqilona strategiyani shakllantirish uchun katta istiqbollarni ochib beradi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxati:
1. Polyakov V.Y. “Комплексная эксперименталная оценка динамических параметров
пролетных строений балочных мостов” москва 2019.
2. Raupov Ch.S. Salixanov S.S.
Transport inshootlarining ekspluatatsiyasi, sinovi va
reabilitatsiyasi Tom I Toshkent 2018.
3. Улицкий Б.Е. Пространственные расчеты балочных мостов. – М.: Автотрансиздат, 1962.
– 180 с.
4. Кожушко В.П. Расчет пролетных строений балочных мостов разрезной системы //
Сопротивление материалов и теория сооружений. – К.: Будівельник, 1980. – Вып.36. – С.118–122
INSON FAOLIYATINING ATMOSFERA VA SUV ZAHIRALARIGA TA’SIRI VA UNI
KAMAYTIRISH YO’LLARI
JIZZAX POLITEXNIKA INSTITUTI
Iqtidorli talaba Mamarasulov J.,
Ilmiy raxbar Xolmo’minova D.
Sayyoramiz atmosferasi Er massasining milliondan bir qismini tashkil etadi. Lekin atmosfera
biosferadagi jarayonlarga juda katta ta’sir ko’rsatadi. Atmosfera sayyoramizning issiqlik rejimini belgilab
beradi hamda uni kosmik va ultrabinafsha nurlarning halokatli ta’siridan himoya qiladi. Atmosfera
sirkulyatsiyasi muayyan hududlar iqlimiga va u orqali daryolardagi suv rejimi, tuproq va o’simliklarga
ta’sir ko’rsatadi.
Atmosfera asosan, azot va kislorod aralashmasidan iborat. Unda argon va karbonat angidrid, juda
oz miqdorda inert gazlar (neon, geliy, kripton, ksenon), ammiak, metan, ozon, oltingugurt oksidi va boshqa
gazlar bor. Bundan tashqari, atmosferada Er yuzasidan keladigan qattiq zarrachalar yonishi va vulqon
otilishidan hosil bo’lgan mahsulotlar, tuproq zarrachalari, koinotdan keladigan kosmik chang hamda har xil
o’simlik, hayvon va mikroblar mahsulotlari, shuningdek suv bug’i bo’ladi.
Atmosferadagi salbiy o’zgarishlar asosan, atmosfera havosida ikkinchi darajali moddalar
miqdorining o’zgarishi bilan bog’liq. Atmosfera ifloslanishining tabiiy va antropogen manbalari farqlanadi.
Atmosferaning tabiiy ifloslanishi Er yuzining ayrim hududlarida sodir bo’lib turadigan tabiiy
ofatlar: vulqonlarning otilishi, changli to’fonlar, o’rmonlarning yonishi, organik qoldiqlarning chirishi bilan
bog’liq. Bunday ofatlarda atmosferaga ko’p miqdorda oltingugurt oksidi, vodorod sulfid, uglerod oksidlari,
boshqa gazlar, chang va organik zarralar ko’tariladi.
Changli to’fonlarning paydo bo’lishi va kuchayib borishi inson xo’jalik faoliyatining rivojlanib
borishi bilan ham bog’liq. Orol dengiziga quyiladigan daryolarning yo’li to’silishi oqibatida dengiztubining
ochilib qolishi bu mintaqada changli to’fonlarning kuchayishiga olib keladi. Ma’lumotlarga ko’ra, Orol
dengizining qurib qolgan tubidan bir yil davomida 12,5-17,5 mln. tonna tuzli changlar havoga ko’tariladi.
Bunday changlar, asosan Orol bo’yidagi hududlarga yig’ilib, tuproqning sho’rlanishini kuchaytiradi. Orol
dengizi tubidan ko’tariladigan chang izlari Tyanshan muzliklaridan ham topilgan.
57
Atmosferaning antropogen ifloslanishi neft, toshko’mir kabi tabiiy yoqilg’ilarning yonishi bilan
bog’liq. XIX-asr oxiri va XX-asr boshlarida atmosferaga chiqariladigan yonish mahsulotlarini o’simliklar
deyarli to’liq o’zlashtirgan. Lekin yoqilgi juda ko’p miqdorda ishlatila boshlangan hozirgi davrda
atmosferada yonishning zaharli mahsulotlari konsentratsiyasi tobora oshib bormoqda. Ular orasida
oltingugurt oksidi, vodorod sulfidi, uglerod oksidi - is gazi ayniqsa zaharli hisoblanadi.
Atmosferada oltingugurt oksidi mis, ftor, alyuminiy eritish zavodlari yaqinida ko’proq bo’ladi.
Oltingugurt oksidi o’simliklar bargidagi xlorofillni emiradi; guldagi changdonlarning etilishga salbiyta’sir
ko’rsatadi; barglarning qurib, to’kilishiga olib keladi. Oltingugurt oksidining bir qismi oltingugurt
angidridigacha oksidlanadi hamda suvda erib kislotaga aylanadi va u Er yuziga kislotali yomg’ir bo’lib
yog’iladi. Kislotali yomgirlar organizmlar va binolarga zarar etkazadi, o’simliklar o’sishi uchun zarur
bo’lgan chirindilar (gumus)ni tuproqdan yuvib ketadi. Bundan tashqari tuproqda kaltsiy, magniy, kaliy
tuzlari ham kamayadi. Buning oqibatida tuproqning unumdorligi pasayadi. Kislotali yomg’ir suv
havzalaridagi jonivorlarni ham qirib yuborishi mumkin.
Har yili ko’mir, neft, gaz va boshqa yoqilg’ilarning yoqilishi tufayli atmosferaga milliardlab tonna
karbonat angidrid ajralib chiqadi. Bu gazning taxminan yarmi yashil o’simliklar tomonidan o’zlashtiriladi
va okean suviga yutiladi, qolgan qismi atmosferada qoladi. Shuning uchun atmosferadagi karbonat angidrid
miqdori so’nggi o’n yil davomida 10% ga ortgan. Karbonat angidrid quyosh energiyasining kosmik
bo’shliqda qaytarilishiga to’sqinlik qilib, issiqxona effektiga sabab bo’ladi. Bu holat Er yuzida haroratning
asta-sekin ko’tarilishiga olib kelishi mumkin.
Sanoat korxonalari, avtomobillar va boshqa transport vositalari yoqadigan yonilg’idan atmosferaga
azot oksidlari, qo’rg’oshin (har bir avtomobil bir yilda 1 kg qo’rg’oshin chiqaradi), kadmiy, simob, boshqa
metallar birikmalari, atsetilen, etilen, metan, propan, toluol, benzopiren va boshqa uglevodorodlar ajralib
chiqadi. Bu gazlar atmosferadagi suv tomchilari bilan birga zaharli tuman - smog hosil qiladi. Havodagi
suyuq va qattik chang zarrachalari Er yuzasiga tushadigan quyosh radiatsiyasining kamayishiga olib keladi.
Yonish mahsulotlaridan azot oksidlari va sovutgichlarda foydalaniladigan freonning ko’payishi
atmosferaning yuqori qatlamidagi ozon qavatining yupqalashib, emirilishiga olib keladi. XX-asrning 80yillarida dastlab Antarktida, so’ngra Shimoliy qutb ustidagi ozon qavatida teshik hosil bo’lganligi
to’g’risida tashvishli xabarlar paydo bo’la boshladi. Ozon qavatidagi bunday teshiklar Skandinaviya,
Rossiya va Kanada ustida paydo bo’lishi mumkin. Ultrabinafsha nurlar dozasining ortishi odamlar orasida
teri saratoni, ko’z kataraktasi kabi kasalliklarning ko’payishiga, daraxtlarning zararlanishiga, dengizlarimiz
mahsuldorligining kamayishiga olib keladi. Atmosfera davosining sayyora miqyosida ifloslanishi
ekotizimlarning tabiiy holatining, birinchi navbatda, erning yashil qoplamasining yo’qolishiga olib keladi.
Ayniqsa, yirik shaharlar va sanoat korxonalari joylashgan hududlardagi yashil o’simliklar ko’proq ziyon
ko’radi.
Havoning ifloslanishini kamaytirish uchun havo ifloslanishini nazorat qilishning turli
texnologiyalari va strategiyalari mavjud. Bunday strategiyalar erdan foydalanishni rejalashtirish va
rayonlashtirish hamda transport infratuzilmasini rejalashtirishni o’z ichiga olishi mumkin. Ko’pgina
rivojlangan mamlakatlarda erdan foydalanishni rejalashtirish ijtimoiy siyosatning muhim qismidir, bu
iqtisodiyot va keng aholi manfaatlari, shuningdek atrof-muhitni muhofaza qilish uchun erdan samarali
foydalanishni ta’minlaydi.
Atmosfera ifloslanishining katta qismi ko’mir va neft kabi yoqilg’ilarning yoqilishi natijasida
yuzaga kelganligi sababli, ushbu yoqilg’ining kamayishi havo ifloslanishini sezilarli darajada kamaytirishi
mumkin. Eng samarali shamol havosi, quyosh energiyasi, gidroenergetika kabi toza energiya man’balariga
o’tish bo’lib, ular havoning ifloslanishiga olib kelmaydi.
Qayta tiklanadigan energetikaga o’tish havo ifloslanishini ka maytirishning juda samarali
vositasidir. Energiya va atrof-muhitni muhofaza qilish fanlari jurnalida chop etilgan 2015 yilda o’tkazilgan
tadqiqotlarga ko’ra, Qo’shma Shtatlarda 100% qayta tiklanadigan energiyaga o’tish yiliga 62000 ga yaqin
va 2050 yilda 42000 ga yaqin o’limni odini oladi. Bu esa taxminan 600 milliard dollarni tejashga imkon
beradi.
Atmosfera havosining ifloslanishi xavfli ifloslantiruvchi moddalarning xavfliligiga va ushbu
ifloslantiruvchi moddalarning ta’siriga bog’liq. Atmosfera ifloslanishining ta’siri shaxs uchun, ma’lum
guruhlar uchun (masalan, mamlakatda yashovchi mahallalar yoki bolalar) yoki butun aholi uchun
ifodalanishi mumkin. Masalan, havoning xavfli ifloslantiruvchisi ta’sirini har xil mikromuhitlar va yosh
guruhlarini o’z ichiga olgan geografik hudud uchun hisoblash mumkin.
58
Albatta, imkon qadar tezroq tuproqni, havoni va suvni saqlash va tozalash bo’yicha choralar ko’rish
zarur. Ko’pgina olimlar dunyodagi ekologik muammolarning echimini qonunchilik darajasida
ko’rishmoqda. Avvalo, bu tabiiy resurslardan to’g’ri foydalanish. Agar biz tabiat tomonidan berilgan
narsalardan to’g’ri foydalanishni o’rgansak, uning boyligini bir necha avlod uchun saqlab qolishimiz va
ko’paytirishimiz mumkin bo’ladi.
Eng so’nggi tozalash inshootlarini yaratish va ularni har qanday turdagi barcha zavodlarda amalga
oshirish, axlat, kimyoviy reagentlarning havoga, tuproqqa va suvga tarqalishini kamaytiradi. Qonunchilik
darajasidagi me’yorlar va ularning buzilishini kuzatib borish insonga o’z faoliyatida tabiiy resurslardan
foydalanish uchun javobgarlikni tushunishga yordam beradi. Maishiy chiqindilarni alohida yo’q qilish va
ularni to’g’ri yo’q qilish, zavod korxonalaridan chiqindilarni tozalashning yangi texnologiyalarini joriy
etish, sintetik o’g’itlarni rvd etish va ularni organik o’g’itlar bilan almashtirish insonlar va tabiatning o’zaro
ta’siriga ijobiy ta’sir ko’rsatadi.
Agar odamlar birlashib, hech bo’lmaganda mahalliy suv havzalarini, plyajlarni tozalashni, yangi
o’rmonlarni tashkil qilib ularga daraxtlar ekishni boshlasalar, unda atorof-muhitga g’amxo’rlik qilishdan
tashqari tabiiy ofat va atrof-muhitning ifloslanishi xavfini oldini olish imkoniyatiga ega bo’lamiz.
Xulosa qilib aytishimiz mumkinki, har birimiz tabiatni asrab-avaylash bilan birgalikda tabiatni
hurmat qilishimiz ham zarurdir. Bu esa kelgusi avlod uchun tabiiy boyliklarimiz va atmosferamizni toza
holda saqlab qolish imkonini beradi.
Foydalangan adabiyotlar:
1. O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2030 yilgacha bo’lgan davrda O’zbekiston
Respublikasining atrof-muhtni muhofaza qilish konsepsiyasini tasdiqlash to’g’risidagi Farmoni. PF-5863son 30.10.2019.
2. Sh. Otaboev, N.Nabiev Inson va biosfera. Toshkent, “O’qituvchi”, 1995. 318 bet.
3. O. Qudratov. Sanoat ekologiyasi. O’zbekiston Respublikasi Oliy va o’rta maxsus ta’lim vazirligi
bakalavrlar uchun o’quv qo’llanma sifatida tavsiya etgan. 2-nashr. Toshkent - 2003 yil.
TALABALARDA MANTIQIY FIKRLASHINI RIVOJLANTIRISHNING USLUBIY
JIHATLARI
Jizzax politexnnika isntituti “Yo’l muhandisligi” kafedrasi 114-20 ЙМ гурух талабаси Жураев
У., 104М-20 1-kurs magistranti Alishov B.E,
Jizzax politexnnika isntituti “Yo’l muhandisligi” kafedrasi dotsenti Mirzakabilov N.X.
Annotatsiya: Ushbu maqolada Oliy o’quv yurtlari talabalarini o’qitish jarayonida (fanlar kesimida)
ularning mantiqiy fikrlashini rivojlantirishning ayrim uslubiy jihatlari keltirilgan.
Аннотация: В данной статье представлены некоторые методические аспекты развития
логического мышления студентов высших учебных заведений в процессе их обучения (в разрезе
дисциплин).
Annotation: This article presents some methodological aspects of developing their logical thinking
in the process of teaching the students of higher education institutions (in the cross-section of Sciences).
Tayanch so’zlar: tanqidiy fikrlash, mantiqiy fikrlash, mantiqiy savodxonlik, tafakkur, nutq
madaniyati.
Ключевые слова: критическое мышление, логическое мышление, логическая грамотность,
мышление, культура речи.
Key words: critical thinking, logical thinking, logical literacy, contemplation, culture of speech.
Insonning bilim darajasi uning o’rgangan va o’qiganlari bilangina emas, balki ularning
amaliy faoliyatda qanchalik qo’llay olishi, ularni taqqoslashi, tavsiflashi, tasniflashi, qiyoslashi,
tafakkurlashi va aniqlashtirish darajalari bilan ham belgilanadi.
Bunday ko’nikmalar yig’indisi esa mantiqiy fikrlash qobilyatini yuzaga keltirishga amaliy
yordam beradi.
Talabalarning tafakkurini shakillantirish va rivojlantirishda mantiqiy fikrlash qobilyatlarini
rivojlantirish muammosi uslubchilarning fikricha ularda nazariy fikrlashlarini rivojlantirish bilan bog’ligi
zikr etilgan.
59
Mantiqiy savodxonlik tushunchasi bu masala va muammolarni yechishda asosiy elementlardan
birini tashkil etadi va u quyidagilardan tashkil topadi:

berilgan (ma’lum) tushunchalarni aniqlay olish ko’nikmasi;

asosiy mantiqiy bog’lanishlarning ma’nosini tushunish;

ifodalarning mantiy shakllarni tushuna bilish;

tasdiqlarni isbotlash va mantiqiy xatolarni topa bilish;

tanqidiy fikrlash;

fikrlash usullarini aniq va to’la egallay olishi bilan belgilanadi.
Nutq madaniyatining rivojlanganlik darajasi ham mantiqiy fikrlash qobilyatlarining shakllanishida
muhim omil hisoblanadi. Bu sohada ijodkor olimlar tomonidan olib borilgan ilmiy izlanish va xulosalar
ahamiyatliligi bilan ajralib turadi. Talabalarning fikrlash darajasi va nutq boyligi rivoji orasidagi
qonuniyatlar ustida olib borilgan tadqiqotlar natijasi sifatida bir necha muhim xulosalar chiqariladi.
Jumladan, ijodkor olimlar tomonidan matematik tilning asosiy komponentlari: so’zlar, so’z birikmalari,
simvollar, matnlar, raqamlar, sonlar va ifodalar ustida ishlashning ilmiy-uslubiy yo’llariishlab chiqilgan.
Ushbu ilmiy-uslubiy ko’rsatmalar asosida talabalarning mantiqiy fikrlash qobilyatlari va nutqining
o’zaro bog’liqligini rivojlantirishga yo’naltirilgan fikr-mulohazalar va tavsiyanomalar beriladi. Ular
quyidagilardan iboratdir:

Ifodalarni o’qish;

So’z orqali yozuvdan simvollar yordamidagi yozuvga o’tishva aksincha;

Tasdiqlar uchun teskari(qarama-qarshi) masalalar keltira olish;

Mantiqiy fikrlar va undagi tushurib qoldirilgan so’zlarni topish;

Mantiqiy terminlardagi tushunchalarning tariflari ustida ishlash;

Darslik bilan ishlash va boshqalar;
Ijodkor olimlarning taqdiqotlari shuni ko’rsatadiki, mantiqiy fikrlash qobilyatlarini va matematik
nutq madaniyatini rivojlantirish muammolarini birgalikda hal etish natijasida talabalarning mantiqiy
fikrlashlarini tarbiyalashning samarali uslublarini yaratish imkonini beradi.
Mantiqiy fikrlash qobilyatlarini rivojlantirish masalasi talabalarning fikrlash uslublarini
shakllantirish va rivojlantirish bilan ham chambarchas bog’liqdir.
“Mantiqiy fikrlash uslubi” tushunchasi bir necha o’ziga xos xususiyatlarni o’z ichiga oladi.
Mantiqiy fikrlash uslubi avvalo kasbiy yo’nalish bilan bog’liq bo’lib, ularni matematik, fizik, texnik,
muhandislik va boshqa turlarga ajratish mumkun.
Psixolog olimlarning ta’kidlashiga qaraganda mantiqiy fikrlash uslubining namoyon bo’lishi
matematik qobilyatning mavjudligidan dalolat beradi. Talabalardagi matematik fikrlash uslubining
mavjudligini o’z vaqtida aniqlay bilish kasbga yo’naltirish va o’qitishning asosiy vazifalaridan biri
hisoblanadi. Talabalardagi qobilyat ularning faoliyatlarida ko’zga tashlanadi, talabaning asosiy faoliyati
esa masala va amvjud muammolarni yechish bilan belgilanadi. Ularning qobilyatlarini aniqlash uchun
masalalar va muammolarni tanlashda ma’lum qiyinchiliklarga duch kelishi mumkin. Bunday topshiriqlar
sifatida fanlar kesimidagi testlardan foydalanish talab etiladi. Test topshiriqlari yordamida mantiqiy fikrlash
uslubi va qobilyatlarini aniqlash uchun quyidagicha muammo va masalalarni tanlab olish maqsadga
muvofiq hisoblanadi;

Muammo va masalalarning sharti uni yechish uslubinining yaqqol ko’rsatib turmasligi,
unga nisbatan neytral holatda bo’lishi;

Muammo va masalalarning turlicha yondasha olishi va yechish uslublarini o’zlashtirishi;

Muammo va masalalar ularning qobilyatlarini aniqlash bilan birga, ularning mantiqiy
fikrlashlarini shakllantirish va rivojlantirishga ham yo’naltirilishi lozim.
Adabiyotlar ro’yhati:
1. “Kreativ negativ asoslar” o’quv uslubiy majmua. Toshkent 2016-yil Usmanboyeva m va To’rayev
A
2. “Innovatsion ta’lim texnologiyalari” Muslimov N.A, Usmonboyeva M.X va boshqalar.
3. Muslimov N.A, “Bo’lajak kasb ta’limi o’qituvchilarini kasbiy shakllantirish” Toshkent 2004 yil
60
4. Turdiyeva M “Oliy ta’lim muassasalari talabalarida pedagogik tafakkurlarni shakllantirish”
TDPU, 2008
5. www.ziyonet.uz
6. www.pedagog.uz
OG’IR METALLARNI O’SIMLIK VA TUPROQ HAYOTIDAGI AHAMIYATI
Jizzax Politexnika instituti
Mirzabekova M., Berdiyeva D.
So'nggi paytlarda "og'ir metallar" atamasi maxsus ilmiy va qishloq xo'jaligi adabiyotlarida paydo
bo'ldi, ular darhol salbiy ovozga ega bo'ldilar. Ushbu atama zaharli, tirik organizmlar uchun xavfli deb
topildilar. Og'ir metallar - zichligi 5 g/sm3 dan yuqori bo'lgan kimyoviy elementlar guruhi. Ushbu atama
metallarni engil va og'ir deb tasniflanadigan texnik adabiyotlardan olingan. Biologik tasniflash uchun
zichlikka emas, balki atom massasiga, ya'ni nisbiy atom massasi 40 dan yuqori bo'lgan barcha metallarni
og'ir deb tasniflashga to'g'ri keladi.
Og'ir metallarning majburiy toksikligi g'oyasi birlamchidir, chunki mis, rux, molibden, kobalt,
marganets, temir, ya'ni katta ijobiy biologik ahamiyati uzoq vaqtdan beri kashf etilgan va isbotlangan
elementlar bir xil guruhga kiradi. Ularning ba'zilari qishloq xo'jaligida mikroelementlar nomini oldi, bu
ularning kattaligi bilan emas, balki ular tirik organizmlar uchun zarur bo'lgan konsentratsiyalar bilan bog'liq
edi. Binobarin, mikroelementlar va og'ir metallar - bu bir xil elementlarga tegishli tushunchalar, ammo
ularning tuproqdagi, o'g'itlar, o'simlik va chorvachilik mahsulotlarida konsentratsiyasini tavsiflovchi, har
xil ma'noda ishlatiladigan tushunchalar. Nisbatan atom massasi 40 dan oshadiganelementning hayvon
organizmlari uchun xavfli bo'lgan kontsentratsiyasi haqida gap ketganda va "tuproq" holatida "og'ir metall"
atamasidan foydalanish adolatli bo'ladi. O'simlik, hayvon organizmi va odamlar toksik bo'lmagan
konsentratsiyalarda yoki oz miqdorda o'g'it yoki mineral qo'shimchalar sifatida o'simlik va hayvonlarning
o'sishi, rivojlanish sharoitlarini yaxshilash uchun oziqlantirish uchun ishlatiladi. Shu bilan birga, faqat bitta
salbiy kontseptsiya belgilanadigan metallar guruhi mavjud - "zaharli" ma'noda "og'ir". Ushbu guruhga
simob, kadmiy va qo'rg'oshin kiradi. Barcha hisob-kitoblarga ko'ra, ular eng xavfliva xavfli ifloslantiruvchi
moddalar hisoblanadi.
Shuni ta'kidlash kerakki, insoniyat jamiyati evolyutsiyasi metallarni olish va qayta ishlash
texnologiyasi bilan chambarchas bog'liq edi. Sotsiologlar insoniyat tarixida bronza davri, temir davrini
jamiyat taraqqiyot bosqichlari sifatida ajratib ko'rsatishlari bejiz emas. Biz yashayotgan davrlar ko'pincha
atom asri yoki elektronika asri deb ataladi. Polimetalik asr deb atash adolatdan bo'lar edi, chunki ham atom
energiyasi, ham elektronika juda ko'p turli xil metallar va ularning qotishmalari bilan bog'liq.
Tabiiyki, metallarni qazib olish, qayta ishlash va iflosliklardan tozalash orqali odam ularga nafaqat
yangi hayot beradi, balki ularning atrof-muhitda zich tarqalishiga ham hissa qo'shadi. Metalllar atmosferaga
gazsimon chiqindilar va tutunlarning bir qismi sifatida, shuningdek sanoat changlari shaklida kiradi; ular
suv havzalariga chiqindi suv bilan kirib boradi, suv va atmosferadan tuproqqa o'tadi, bu erda ularning
migratsiya jarayonlari sezilarli darajada sekinlashadi. Tuproq, aniq kationli singdirish qobiliyatiga ega,
musbat zaryadlangan metall ionlarini juda yaxshi saqlaydi. Shu sababli, ularning doimiy ravishda
ta'minlanishi, hatto uzoq vaqt davomida oz miqdorda bo'lsa ham, tuproqda metallarning sezilarli darajada
to'planishiga olib kelishi mumkin.
Madaniy landshaftda rux, qo'rg'oshin, simob, kadmiy, xrom keng tarqalgan. Landshaftga kiradigan
metallarning to'plami, avvalambor, mintaqadagi inson faoliyatining xususiyatiga bog'liq.
Kadmiyning landshaftga kirishi fosfatlarning qishloq xo'jaligida keng qo'llanilishi bilan bog'liq
bo'lishi mumkin (bu hodisa AQShda kuzatiladi, bu erda fosfatlarning mahalliy xom ashyo manbalari
sezilarli darajada kadmiyni o'z ichiga oladi), shuningdek, ushbu metallning birikmalaridan keng
foydalangan holda elektron va bo'yoq sanoatini rivojlantiriladi. Madaniy landshaftdagi simob uning
birikmalaridan qishloq xo'jaligida fungitsid sifatida foydalanish va sellyuloza ishlab chiqarishda pulpa va
qog'oz fabrikalarida paydo bo'ladi, u erdan chiqindi suvlarni tozalash jarayonida atrof muhitga chiqindi suv
va qattiq chiqindilar chiqadi. Ehtimol, simob tuproqqa maishiy chiqindilardan kompostlar bilantushishi
mumkin, u erda u o'z navbatida ishlatilgan lyuminestsent lampalardan chiqadi.
Soxta ishlab chiqarish, charm va og'ir sanoat rivojlangan shaharlardagi oqova suvlar loyidan o'g'it
sifatida foydalanish natijasida, shuningdek xrom tarkibidagi metallurgiya sanoatining shlaklari bilan
tuproqlarni ohaklash paytida landshaftda xromning katta miqdorini topish mumkin.
61
Landshaftni rux bilan boyitish shaharlardan chiqadigan oqava suvlar loyidan organik o'g'it sifatida
muntazam ravishda foydalanish paytida, shuningdek, vulkanizatsiyani yaxshilaydigan element sifatida
kiritilgan dalalarda rezina chiqindilarni yoqish paytida yuz berishi mumkin.
Uran, radiy fosforli mineral o'g'itlar tufayli tuproqdan, shuningdek, ushbu elementlarni o'z ichiga
olgan katta miqdordagi ko'mir yoqilgan joylarda atmosferadan o'simliklarga kirishi mumkin.
Barqaror stronsiy landshaftga apatitlardan olingan oddiy superfosfat va fosfogips bilan kiradi.
Ushbu element uzum kasalliklariga qarshi kurashishda keng qo'llaniladigan intensiv uzumchilik
joylarda, atrof-muhitning mis bilan sezilarli darajada ifloslanishi kuzatilmoqda.
Landshaftda kadmiy noyob tarqalgan ikki valentli element hisoblanadi. Bu rux va boshqa elementlar
bilan birgalikda issiq er osti suvlarida migratsiya bilan tavsiflanadi. Kadmiy rux bilan birga keladi va
ko'pincha u bilan birga bo'ladi, ko'plab asosiy, juft va murakkab birikmalar hosil qiladi. Ifloslangan
tuproqlarda u kilogramm uchun milligramning o'ndan biriga teng miqdorda bo'ladi.
Simob juda kam uchraydigan elementlarga tegishli va tabiatda asosan gaz holatida va suvli
eritmalarda ko'chib yuradi. Landshaftda u asosan tarqaladi va faqat ahamiyatsiz miqdorda loy bilan so'rib
olinishi mumkin. Toza tuproqlarda uning tarkibi kilogramm uchun milligramning yuzdan bir qismiga,
intensiv iqtisodiy foydalanish tuproqlarida esa butun milligramga etadi.
Qo'rg'oshin eng keng tarqalgan element hisoblanadi. Landshaftda u asosan bikarbonat shaklida,
shuningdek, organik komplekslarda ko'chadi. U loydan osongina so'riladi va tarkibida ko'payadi. Yuvilgan
suv rejimining sharoitida ba'zi qo'rg'oshinlar harakatchanligi kuzatiladi. Biroq, kadmiy, rux va misga
qaraganda kamroq yuviladi.
Kimyoviy o'zgargan muhitdagi o'simliklarda paydo bo'ladigan buzilishlarni og'ir metallarning fon
tarkibi sharoitida o'sadigan oddiy o'simliklar bilan taqqoslash bunday o'zgarishlarning oqibatlari mohiyatini
ochib beradi.
Madaniy landshaftlarda atmosfera, tuproq va suvning og'ir metall bilan ifloslanishi nafaqat
o'simliklarning unumdorligini sezilarli darajada pasaytirishi (birinchi navbatda qishloq xo'jaligi,
odamlarning oziqlanishi va qishloq xo'jaligi hayvonlarini oziqlantirish uchun zarur), tabiiy ravishda hosil
bo'lgan fitotsenozlarni buzishi, ma'lum sharoitlarda sabab bo'lishi mumkinligi sababli qo'rqinchli
hisoblanadi. , fitomassaning assimilyatsiya potentsialini jiddiy ravishda yo'q qilish xavfi, organogenezning
normal jarayonlarining buzilishiga olib keladi - o'simliklarda turli xil sistematik guruhlardan paydo
bo'ladigan o'ziga xos teratologik o'zgarishlar paydo bo'lishiga, shuningdek, chunki bu muqarrar ravishda
inson atrof-muhitining gigienik sifatini, shu jumladan qishloq xo'jaligimahsulotlarining gigienik sifatini
yomonlashtiradi.
O'simliklar kulida radionuklidlar va og'ir metallarning tarkibi ko'payadi va o'simliklarning kul
tarkibi muhim sifat ko'rsatkichlaridan biri sifatida qaralishi kerak, chunki eng yuqori ozuqaviy qiymatga
loyiq benuqson biokimyoviy tarkibi bilan o'simlik xavfli hisoblanadi qishloq xo'jalik hayvonlari yoki
odamlarning sog'lig'i, agar uning kulida qabul qilinmaydigan miqdorda radiy, poloniy, qo'rg'oshin, stronsiy,
qo'shma balt, simob, kadmiy va boshqa og'ir metallar mavjud bo'lsa, hech qanday zaharlanish va patologik
o'zgarishlarga ega bo'lmagan yuqori o'simliklarda hayvonlar va odamlar uchun xavfli bo'lgan og'ir
metallarning konsentratsiyasi bo'lishi mumkinligi masalani yanada og'irlashtirmoqda.
O'simliklarni tashkil etadigan mineral moddalarning juda katta gigienik qiymati har qanday biologik
ahamiyatga ega element yoki bir qator elementlarning moddalarining geokimyoviy aylanishida keskin
etishmovchilik yoki ortiqcha sharoitda paydo bo'lgan endemik kasalliklar holatlari bilan tasdiqlanadi.
Endemiya namoyon bo'lishining tabiati har xil bo'lishi mumkin: ommaviy kasallik kuzatilganda, o'tkir
kasallikdan, juda zaif namoyon bo'lishgacha, ayrim shaxslar kasalliklarga ko'proq moyil bo'lib, noqulay
sharoitlarga sezgir hisoblanadi.
Foydalangan adabiyotlar:
1. А л е к с е е в Ю . В. Качество растениеводческой продукции.—Л.: Колос, 1978.—256 с.
2. Б а з е г с к и й Э. П. Влияние стронция на урожай некоторых сельскохозяйственных культур //
Науч. работы аспирантов по сел.хоз-ву.— Воронеж, 1965.— Вып. 1,—С. 159—167.
3. Б е р и н я Д . Ж . , Б е р з и н я А . Я . , Л ап ин я И . М . , М е ле ц и с В. П. Загрязнениерастений
химическими загрязнителями, содержащимися в выхлопных газах транспортныхдвигателей, и его
влияние на растениеядных беспозвоночных // Проблемы фитогигиены и охрана окружающей
среды.— Л., 1981.— С. 142—144! '
4. Б е ус А . А . , Г р а б о в с к а я Л . И . , Т их он о в а Н. В. Геохимия окружающей среды.— М.:
62
Недра, 1976.— 267 с.
5. Во д я н и ц к ий Ю. Н. Использование соединений железа для оструктуривания почв //
Почвоведение.— 1985,— №.12.— С. 49—54.
6. Г а р м а ш Г. А. Содержание свинца и кадмия в различных частях картофеля и овощей,
выращенных на загрязненной этими металлами почве // Химические элементы в системе почва —
растение.— Новосибирск, 1982.— С. 105—110.
TUPROQLARNI ATMOSFERA ORQALI OG’IR METALLAR
BILAN IFLOSLANISHI
Talaba:Asatov
B
Ilmiy rahbar: Berdiyeva D
Atmosfera tuproqdagi turli xil elementlarning tarkibiga sezilarli ta'sir ko'rsatadi. Dengiz iqlimi
sharoitida atmosfera dengiz suvidan, masalan, yoddan olib yuriladigan tuproqlarda elementlar topilganligi
azaldan ma'lum bo'lgan. atmosfera kimyoviy, og'ir va atom sanoati korxonalari quvurlari orqali. Bundan
tashqari, ularning ta'siri atmosferaga elementlarning kirib kelish manbasidan o'nlab kilometrgacha
cho'ziladi.
Simobdan tashqari og'ir metallar) atmosferaga asosan aerozollarning bir qismi sifatida tarqaladi,
ularning havoning kimyoviy ifloslanishida ahamiyati juda yuqori. Tuproq yuzasiga tushgan cho'kindilar
tarkibida qo'rg'oshin, kadmiy, mishyak, simob, xrom, nikel, rux va boshqa elementlar bo'lishi mumkin.
Masalan, Belgiyada har yili atmosferadan tuproqqa g / ga: qo'rg'oshin - 250; kadmiy - 19; mishyak - 15;
kobalt - 54; rux - 3750. Metalllarning to'plami va ularning aerozollardagi tarkibi sanoat va energetika
korxonalarining ixtisoslashuvi bilan belgilanadi. Odamlar faoliyati bilan bog'liq bo'lgan atmosferani
ifloslanishining asosiy manbalari issiqlik va boshqa elektr stantsiyalari (27%), qora metallurgiya
korxonalari (24,3%), neft qazib olish va qayta ishlash korxonalari (15,5%), transport (13, 1%), rangli
hisoblanadi. metallurgiya korxonalari (10,5%), shuningdek qurilish materiallarini qazib olish va ishlab
chiqarish korxonalari (8,1%). Shunday qilib, og'ir sanoat va rangli metallurgiya korxonalari havoni mis,
rux, marganets, qo'rg'oshin, kobalt va boshqa metallarning birikmalari bilan ifloslantirishi mumkin. Aholi
punktlari va sanoat ob'ektlari uchun ushbu ifloslantiruvchi moddalarning havoda ruxsat etilgan maksimal
konsentratsiyasi jadvalda keltirilgan. 3.
Ko'mir, neft, slanetsni tutun bilan birga yoqishda atmosferaga ushbu turdagi yoqilg'ida mavjud
bo'lgan elementlar kiradi. Demak, D. J. Lisk (1972) fikriga ko'ra ko'mir tarkibida seriy, xrom, qo'rg'oshin,
simob, kumush, qalay, titan, shuningdek uran, radiy va boshqa metallar. Yog 'tarkibida sezilarli miqdordagi
simob bo'lishi mumkin (0,02-30 mg / kg) Tabiiyki, ko'mir va slanets yoqilganda, metallar asosan kulda
qoladi, faqat osongina sublimatsiya qilingan simob bundan mustasno. Shu bilan birga, to'xtatilgan zarralar
va bug'langan metallarning bir qismi atmosfera orqali bacalar orqali issiq havo orqali amalga oshiriladi va
zarrachalarning o'lchamiga qarab ifloslanish tuproq yuzasida manbadan turli masofalarda joylashadi.
Aholi punktlari va sanoat maydonlarining atmosfera havosidagi og'ir metallarning va mishyakning
ruxsat etilgan maksimal konsentrasiyalari *, mg/m3
Населенные места
Элемент (вещество)
Максимально
разовая
Средне
Суточная
Ванадий (пятиокись)
_
0,002
Промыш
ленные
площадки,
макси
мально
разовая
0,03
Кобальт металлический
Марганец и его соединения (в пересчете на МпОг)
—
0,001
0,01
0,17
0,1
1
2
Медь (окись)
—
Мышьяк (неорганические соединения, кроме H.sAs, в
пересчете на As)
Никель (окись)
-Ртуть металлическая
—
Свинец и его соединения, кроме тетраэтилсвинца (в _
пересчете на РЬ)
0,002
0,003
—
_
2
2
0,001
0,0003
0,0003
0,17
0,003
0,003
2
1
1
63
Класс
опасности **
1
Свинец сернистый
Хром шестивалентный (в пересчете на СгОз)
—
0,0015
0,0017
0,0015
—
1
1
Цинк (окись)
—
0,05
2
3
* SSSR Bosh sanitariya shifokori tomonidan 01.08.1978 yildagi 1892-78-son bilan tasdiqlangan
MPC. Sanoat saytlari uchun GOST 12.1.0005—76 ga biriktirilgan ro'yxatdagi ma'lumotlar berilgan.
** Xavfli kimyoviy moddalar to'rtta xavfli sinfga bo'linadi: 1 - o'ta xavfli; 2 - juda xavfli; 3 - o'rtacha
xavfli; 4 - kam xavfli.
Shunday qilib, atmosferaga chiqadigan emissiyaning 10 dan 30% gacha bo'lgan metallar sanoat
korxonasidan 10 km va undan ko'proq masofaga tarqaladi. Shu bilan birga, o'simliklarning birlashgan
ifloslanishi mavjud bo'lib, ular to'g'ridan-to'g'ri barglar yuzasida aerozollar va changni cho'ktirish va
tuproqdan uzoq vaqt davomida to'planib qolgan og'ir metallarning ildiz assimilyatsiyasidan iborat.
G.A.Garmash (1985) ma'lumotlariga ko'ra, og'ir metallarning asosiy qismi (95% dan ortig'i) qora va rangli
metallurgiya korxonalaridan tuproqqa sanoat changlari shaklida kiradi. Undagi suvda eruvchan metall
birikmalari foizning o'ndan bir qismidir, kamroq bo'lsa, ularning tarkibi bir necha foizga etadi. Bundan
tashqari, sinkni eritadigan ishlab chiqarish chiqindilarida suvda eruvchan sink, mis, qo'rg'oshin va kadmiy
birikmalarining miqdori qora metallurgiya zavodi chiqindilariga nisbatan bir necha baravar ko'p ekanligi
ta'kidlandi (4-jadval) ^
Atrof muhitning eng muhim ifloslanishiga kuchli issiqlik elektr stantsiyalari sabab bo'ladi.
Masalan, loyihaga muvofiq Kansk-Achinsk yoqilg'i-energetika kompleksining issiqlik elektr
stantsiyalaridan chiqadigan chiqindilar yiliga 3-3,6-102 tonnagacha mikroelementlarni o'z ichiga olishi
mumkin (Izrael Yu.A. va boshq., 1981). Har yili ko'mir yoqilganda, simob 8700 marta, uran 60 marta,
kadmiy 40 marta, itriy va zirkonyum 10 marta, qalay biogeokimyoviy tsiklga kiritilgandan 3-4 baravar
ko'p chiqadi (Glazovskaya MA, 1981). RJ Lantzi va F. T. Mackensie (1979) ma'lumotlariga ko'ra 10%
seriy, kobalt, marganets, molibden, selen, titanium, temir, xrom, qo'rg'oshin, kumush, 50% xrom, nikel va
90% kadmiy, simob, qalay, titanium va rux, atmosferani ifloslantiruvchi, tosh yoqilganda unga tashlanadi.
AA Beus (1976) hisob-kitoblariga ko'ra, so'nggi 10 yil ichida faqat rangli metall rudalarini
metallurgiya jarayonida qayta ishlashdan oldin yo'qotish natijasida o'rtacha 20 kg qo'rg'oshin va 80 kg
mis va rux har bir kvadrat kilometr erga etkazib berildi.
Biosferadagi tobora ko'payib borayotgan "metall press" shu tariqa doimiy ekologik omilga aylanib
bormoqda. O'simlik qoplamining og'ir metallarni va boshqa kimyoviy elementlar va ularning birikmalari
bilan izchil ifloslanishi, bu iqtisodiy faoliyat mahsulotidir.
Foydalangan adabiyotlar:
1.
А л е к с е е в Ю. В. Качество растениеводческой продукции.— Л.: Колос, 1978.— 256 с.
2.
Б а з е г с к и й Э. П. Влияние стронция на урожай некоторых сельскохозяйственных культур // Науч.
работы аспирантов по сел.хоз-ву.— Воронеж, 1965.— Вып. 1,—С. 159—167.
3. Б е р и н я Д . Ж . , Б е р з и н я А . Я . , Л а п и н я И . М . , М е л е ц и с В. П. Загрязнение растений
химическими загрязнителями, содержащимися в выхлопных газах транспортных двигателей, и его влияние
на растениеядных беспозвоночных // Проблемы фитогигиены и охрана окружающей среды.— Л., 1981.— С.
142—144! '
4.
Б е у с А . А . , Г р а б о в с к а я Л . И . , Т и х о н о в а Н. В. Геохимия окружающей среды.— М.: Недра,
1976.— 267 с.
5.
В о д я н и ц к и й Ю. Н. Использование соединений железа для оструктуривания почв //
Почвоведение.— 1985,— №.12.— С. 49—54.
6.
Г а р м а ш Г. А. Содержание свинца и кадмия в различных частях картофеля и овощей, выращенных
на загрязненной этими металлами почве // Химические элементы в системе почва — растение.—
Новосибирск, 1982.— С. 105—110.
64
4- шўъба. Китобхонлик ва китоб тарғиботини кучайтириш, ахборот-кутубхона фаолиятини
такомиллаштиришга тўсқинлик қилувчи омиллар ва уларни бартараф этиш йўллари.
OʻZLIKNI ANGLASH KITOB MUTOLAASIDAN BOSHLANADI.
B.A.Mutalova, Jizzax Politexnika instituti 2-kurs talabasi
M.A.Doniyorova, Jizzax Politexnika instituti dotsenti
Bugun bitta kitob oʻqigan bola, ertaga televizor koʻrib oʻtirgan oʻnta bolani boshqarishi mumkin.
Sh. Mirziyoyev
Mustaqil Oʻzbekistonimizdagi har bir oʻsib kelayotgan yosh avlodning boy maʼnaviy
dunyoqarashini oʻstirish, ularda Ona Vatanga muhabbat tuygʻusini shakllantirish, har tomonlama komil,
yuksak maʼnaviyatli, zamonaviy bilimlarni oʻzida mujassam etgan barkamol avlodni tarbiyalash bugungi
kunning eng dolzarb masalalaridan biri hisoblanadi. Prezidentimiz tomonidan ilgari surilgan besh
tashabbusning to`rtinchi yoʻnalishi esa aynan yoshlar maʻnaviyatini yuksaltirish, ular oʻrtasida
kitobxonlikni keng targʻib qilish boʻyicha tizimli ishlarni tashkil etishga yoʻnaltirilgandir. Yoshlarda
bolalik chogʻidan kitobga mehr uygʻotish, mustaqil fikr yuritish va keng dunyoqarashni shakllantirish
ularning hayot yoʻllarida mustahkam tayanch boʻladi. Buning uchun, eng avvalo, yoshlar oʻrtasida
kitobxonlik madaniyatini shakllantirish, kitob targʻibotini kuchaytirish lozim. Innovatsion kutubxonalarni
tashkil etish, ulardagi kitob fondini yangi avlod oʻquv adabiyotlari bilan muntazam boyitish, jumladan,
olis manzillarda yangi kitob doʻkonlari ochish, shuningdek, faoliyati vaqtincha toʻxtatilgan yo boʻlmasa
moddiy bazasi
deyarli mavjud
boʻlmagan kutubxonalarni
zamon
talablari
asosida
modernizatsiyalashtirish, yaʻni internet tarmogʻiga ulangan telekomunikatsiya vositalari va kompyuter
texnologiyalari bilan jihozlash, oʻquv zallarida Wi-Fi hududlari tashkil etish orqali yoshlarni yangi
ilmlarni oʻrganishga, Oʻzbekiston va dunyoda boʻlayotgan eng soʻnggi yangiliklar bilan muttasil ravishda
tanishib chiqishi, shuningdek, eng sara, eng qiziqarli kitoblarni elektron kutubxona orqali mutolaa qilishi
uchun zarur va qulay sharoitlar yaratishga erishish lozim. Sababi bunday sara kitoblar deyarli kutubxona
javonlarida chang bosib yotmasdan, kitobxonning qoʻlida boʻladi. Bu esa shunga oʻxshash kitoblarni
oʻqishga talabni yana ham oshiradi, natijada kitobxonlar elektron kutubxonaga murojaat qiladi. Elektron
kutubxona orqali istalgan kitobingizni, u hoh oʻzbek adabiyoti boʻlsin, hoh jahon adabiyoti - tez fursatda,
osongina va qulaylik bilan yuklab olishingiz mumkin boʻladi. Biroq shuni ham unutmaslik kerakki,
kitobni elektron nashrlarda oʻqigandan koʻra, koʻproq qoʻlga olib, varoqlab, kitobning taftini his qilgan
holda oʻqishning gashti oʻzgacha boʻladi. Buni esa hamma kitobxonlar ham birdek his eta olishmaydi.
Elektron kitoblar bir marta, juda boʻlmasa ikki-uch marta oʻqiladi. Qogʻoz kitoblarni esa istalgan vaqtda,
istalgan joyda oʻqishning imkoni bor, oʻqib boʻlganingizdan keyin kitobni biror doʻstingizga berishingiz
mumkin, qogʻoz kitoblarni hadya qilish ham mumkin, ammo elektron kitoblarni sovgʻa sifatida taqdim
etish imkoni yoʻq. Yoshlar bilan ijodiy kechalar, turli amaliy anjuman va konferensiyalar, shuningdek,
shoir va yozuvchi olimlar bilan mazmunli uchrashuvlar tashkil etish ham ular oʻrtasida kitobxonlik
madaniyatini oshirishga qaratilgan yana bir qadam boʻladi.
Bugungi kunda Respublikamizda kitobxonlik va kitob targʻibotini kuchaytirish, axborot-kutubxona
faoliyatini takomillashtirishga qaratilgan yangidan-yangi islohotlar va koʻplab samarali ishlar olib
borilmoqda. Jumladan, Oʻzbekiston Resʻublikasi prezidenti Shavkat Mirziyoevning 2017-yil 13sentyabrdagi “Kitob mahsulotlarini nashr etish va tarqatish tizimini rivojlantirish, kitob mutolaasi va
kitobxonlik madaniyatini oshirish hamda targʻib qilish boʻyicha kompleks chora-tadbirlar dasturi
toʻgʻrisida” qarori yuzasidan tizimli ishlar yoʻlga qoʻyilgan boʻlib, natijada kitobxonlik madaniyatiga
qaratilgan tadbirlarning amalga oshirilishi hamda jamiyatning kitob oʻqishga boʻlgan munosabatining
ijobiy oʻzgarishiga zamin yaratdi. Buning natijasida yoshlarning maʻnaviy-intellektual salohiyati hamda
ongu tafakkuri yanada rivojlanmoqda. Jumladan, nafaqat Respublikamizda balki jahon miqyosida ham
tashkil etilayotgan turli fan olimpiadalari, koʻrik tanlov va ilmiy amaliy konferensiya ishtirokchilari orasida
munosib oʻrinlarni egallab, Oʻzbekistonni butun dunyoga tanitish yoʻlida oʻzlarining munosib hissalarini
qoʻshib kelmoqdalar. Kitob oʻqigan odam, qaysi kasbda faoliyat yuritmasin, qiyin vaziyatlarda oqilona
qaror qabul qilish, toʻgʻri va ravon fikrlash, yaxshi bilan yomonni farqlash, qobiliyatiga ega boʻladi.
“...Oʻzlikni anglash uchun esa kitob kerak. Oʻzgani bilish uchun ham kitob kerak. Kitobsiz xalq
koʻzi bogʻlangan odamga oʻxshaydi. Hech narsani koʻra olmaydi. Kitobsiz xalq koʻzgusi yoʻq odamga
65
oʻxshaydi. Hech qachon qiyofasini koʻra olmaydi...” Ushbu jumlalar sizga tanishmi? Ha, tanish esladim
deysizmi?.. Ha toʻgʻri topdingiz, bu siz bilgan Dogʻiston xalq shoiri Rasul Hamzatovning "Mening
Dogʻistonim" asaridan parcha edi. Ushbu jumlalarda taʼkidlanganidek, kitob biz uchun, eng avvalo oʻzlikni
anglash, oʻzgalarni tushunish, ularning ichki dunyosini koʻra olish, oʻy-fikrlarini, dard - kechinmalarini his
qila olish, atrofidagilarga munosib hamdard-doʻst boʻlishlik uchun ham zarurdir. Siz qanday kitoblarni
oʻqiganligingiz bu sizning kimligingizni anglatadi, chunki kitoblarning tanlanishi odamning fikr dunyosini,
uning hayotiy qadriyatlarini ochib beradi. Taraqqiyotning umumiy koʻlamida har bir xalqning oʻrni oʻsha
xalq oʻqiyotgan kitoblarning soni bilan belgilanishi ham bejizga emas. Biroq, oʻqiganda ham shunday
kitoblarni oʻqingki, oʻqiyotgan asaringiz ichiga shoʻngʻib, u bilan birgalikda yashaganingizni sezmay ham
qoling, yaʻ ni asar qahramonlari boshdan kechirgan shodliklar bilan birgalikda kulganda-kuling, gʻamga
botgan kezlarida siz ham beixtiyor hayolga tolib, gʻamga choʻming, ana shunday ajib hislarni koʻngillarga
muhrlab, kechinmalarini boshdan kechirdingizmi, demak, siz yaxshi asarni oʻqiyotgan ekansiz.
“Yozuvchi oʻzi his qilgan hamma narsani toʻla toʻkis qogʻozga tushira olmaydi. Kitobxon qogʻozga
tushira olmaydi. Kitobxon qogʻozga tushganlarning hammasini toʻla-toʻkis his qilolmaydi. Binobarin, kitob
yozayotgan qalamkash hayajoni kitob oʻqiyotgan oʻquvchi hayajonidan oʻn karra kuchliroq boʻladi. Asar
oʻqiyotganingizda jinday tabassum qilsangiz, bilingki, oʻsha sahifalarni qalamkash rostmana kulib yozgan.
Kitob oʻqiyotganingizda koʻzingizga bir qatra yosh kelsa, bilingki, qalamkash oʻsha sahifalarni rostmana
yigʻlab yozgan”, - degan edi marhum yozuvchi Oʻtkir Hoshimov.
Buyuk adolatparvar sarkarda Amir Temur oʻzining “Temur tuzuklari” asarida eng baland minora
ham yerdan koʻtarilishini aytib oʻtgani ham bejizga emas. Shunday ekan, katta-katta marralarni zabt etish
uchun sekin-asta kichik-kichik kitoblarni mutolaa etish orqali erishish lozimligini taʼkidlaydi. Inson oʻz
oʻzidan ilm sohibi boʻlib qolmaydi, yo boʻlmasa hech bir narsa gʻoyibdan tushmaydi. Hamma hammasiga
faqat va faqat mehnat va yana mehnat orqali erishish mumkin. Son-sanoqsiz koʻplab kitoblar oʻqish,
oʻqiganda ham shunday kitoblarni oʻqish kerakki, oʻqigan kitobingiz sizga hayot yoʻllaringizni yoritguvchi
chiroq boʻlib xizmat qilishi lozim. Ana shundagina siz haqiqiy kitob mutolaasi baxtini his eta olasiz,
dillaringiz bir olam quvonch va shodlikka burkanadi, hayollaringizni esa ajib bir tuygʻular qurshab oladiki,
bu tuygʻularni hammasini soʻzlar bilan ifodalashni imkonini esa yoʻq.
Bir vaqtlar kitoblarning taqchilligi ilmning oʻsishiga ziyon yetkazishi, hozir esa uning koʻpligi
odamni garang qilib, shaxsiy mulohaza yuritishiga xalal berishligi Veber tomonidan aytib oʻtilgan. Bu
jumlalar bilan yozuvchi bizga hamma kitoblar ham birdek oʻqishlilik emasligini, ayrim sayoz yozilgan
asarlar qaramiga tushib qolmaslik lozimligini taʼkidlaydi. “Modomiki, hayot juda qisqa, boʻsh vaqt esa juda
oz ekan, biz uni sayoz kitoblarni oʻqishga isrof etmasligimiz kerak”, - degan edi Reskin. Oʻz vaqtining
loaqal bir soatini behudaga oʻtkazmoqchi boʻlgan kishini hayotning butun qadr-qimmatini hali tushunib
yetish darajasiga bormaganligini Charlz Darvin, ayniqsa vaqtni boy berish bilimdon odam uchun qimmatga
tushishini Gyote, vaqtini boy berayotganida xunob boʻladigan odam eng dono odamligini Dante, arzimagan
va befoyda narsalarga keragidan ortiqcha vaqt sarflash dono odam uchun nihoyatda ogʻirdir va bu uni
mislsiz tashvishga solishligini Aflotun, vaqt - aqliy mehnat kishisining sarmoyasi ekanligini Balzak, vaqt
qobiliyatlarni oʻstirish uchun zarur boʻlgan kenglikdir, va shu kabi misollarni koʻplab keltirish mumkinki,
adogʻi yoʻq, eng muhimi vaqtni besamar oʻtkazmaslik, boʻsh vaqtni zavqli, maroqli va mazmunli oʻtishida
kitob mutolaasi oʻrnini hech narsa bilan qiyoslab boʻlmaydi. Shuningdek, oʻqish va oʻrganish, oʻqiganda
ham jiddiy kitoblarni oʻqishlik, qolganini hayotning oʻzi tushuntirib berishligini rus yozuvchisi Fyodor
Dostoyevskiy taʼkidlab oʻtganligi yuqoridagi qarashlarni toʻldiribturibdi.
Kitob mutolaasi, jumladan, ilm haqida nafaqat jahon adabiyoti durdonalari, balki oʻzimizning
mumtoz adabiyotimiz namoyondalaridan biri, soʻz mulkining sultoni Alisher Navoiyning oʻrnini ham
alohida esga olishimiz kerak. Ilm oʻqib, unga amal qilmagan, yerni shudgor qilib, urugʻ sochmagan yoki
urugʻ sochib, hosil ola olmagan kishiga oʻxshashligi Alisher Navoiyning “Mahbub ul-qulub” asarida yozib
qoldirgan. Navoiyning ilm chashmasidan chanqogʻini qodirmagan kitobxonni haqiqiy kitobxon deb
atashning oʻzi nojoizdir. Hech boʻlmaganda ikki misra gʻazalini yod olmagan, uning mohiyatini
anglamagan kitobxonni qanday qilib kitobxon deb atash mumkin?
Xulosa o’rnida, Alisher Navoiy bobomizning “…kitob – beminnat ustoz, bilim va maʻnaviy
yuksalishga erishishning eng asosiy manbai...”, degan purma’no gaplari, jumladan, ulug’larimizning kitob
haqida aytilgan turli fikrlari keltirildi.
66

Ey azizim, inson uchun kitobdan ko’ra aziz va azizroq suhbatdosh yoq. Aksincha, aksariyat
odamlarning suhbatlari zararli. Kitob singari do’st ham o’tmish va kelajak haqida odamlarni ogohlantirish
uchun barcha bilimlarga ega. Kitob aql qal’asi.
Muhammad Jabalrudiy
 Agar yolg’iz ersang hamdam kitobdur,
Bilim subhidagi nur ham kitobdur.
Abdurahmon Jomiy
 Kitob — boylik. Lekin sotib olingani emas, o’qilgani.
Asqad Muxtor
 Kitoblar qarshisida jamiki narsalar nursiz bo’lib qoladi.
A. P. Chexov
 Kitob - bu fikr qanoti.
Oybek

Yo’qlik qa’riga ketgan xalqlar va taraqqiyotdan qolgan yagona meros — ehtimol
insonparvarlikdir, bu demak — kitoblar, xalq naqllari, marmar obidalar va meʻmorchilik yodgorliklaridir.
Lev Tolstoy
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Oʻzbekiston Resʻublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning “Kitob mahsulotlarini
nashr etish va tarqatish tizimini rivojlantirish, kitob mutolaasi va kitobxonlik madaniyatini oshirish
hamda targʻib qilish boʻyicha kompleks chora-tadbirlar dasturi toʻgʻrisida” dagi qarori, T,: Xalq
soʻzi, 2017-yil 13-sentyabr.
2.
Mirziyoyev Sh. M. “Kitob mahsulotlarini chop etish va tarqatish tizimini
rivojlantirish, kitob mutolaasi va kitobxonlik madaniyatini oshirish hamda targʻibot qilish boʻyicha
komissiya tuzish toʻgʻrisida” gi farmoyishi, T.: Xalq soʻzi, 2017-yil, 12-yanvar.
3.
“Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga
Murojaatnomasi”, T.: Xalq soʻzi, 2020-yil, 25-yanvar.
4.
www.ziyonet.uz
YOSHLARNI KITOBXONLIKKA O’RGATISH ORQALI AXBOROT MADANIYATINI
OSHIRISH
SH.Mansurova, Jizzax Politexnika Instituti 1-bosqich magistranti
E.Sh.Alimboyev, Jizzax Politexnika Instituti professori
Bugungi kunda mamlakatimizni rivojlantirish, yangilash va modernizatsiyalash bo’yicha
qilinayotgan islohotlarni amalga oshirilishi natijasida yurtimiz iqtisodiy, ijtimoiy va madaniy jihatdan
rivojlanmoqda. Shu bilan birgalikda raqamli iqtisodiyot va zamonaviy texnologiyalar shiddat bilan
hayotimizga kirib kelmoqda. Shuning uchun ham, hukumatimiz tomonidan zamonaviy texnologiyalar
taraqqiyotini yanada jadallashtirish maqsadida bir qancha qaror va farmonlar qabul qilinmoqda. Masalan,
O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 3-iyuldagi PQ-3832 sonli “O`zbekiston Respublikasida
raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish chora-tadbirlari to’g’risida”gi Qarori, 2018 yil 19-fevraldagi PF-5349
sonli “Axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalari sohasini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari
to’g’risida”gi Farmonini ijrosini ta’minlash borasida shuningdek, respublikada raqamli iqtisodiyotni va
axborot texnologiyalarini rivojlantirish bo’yicha shart-sharoitlarni yaratish borasida Vazirlar
Mahkamasining 2018 yil 31-avgustda raqamli iqtisodiyotni maqsad va vazifalarini belgilab beradigan
“O’zbekiston Respublikasida raqamli iqtisodiyotni joriy qilish va yanada rivojlantirish bo’yicha
qo’shimcha chora-tadbirlar to’g’risida’’gi Qarori qabul qilindi.Yuqoridagi qaror va farmoyishlarni ijrosini
ta’minlash uchun raqamli iqtisodiyotni mohiyatini anglab olish talab etiladi. Raqamli iqtisodiyot bu–
jamiyat ne’matlarini ishlab chiqarish, taqsimlash va is’temol qilish jarayonlarida elaektron va axborotkommunikatsion texnologiyalarini keng joriy qilishni ko’zda tutadigan insonning xo’jalik faoliyatini
anglatadi. Tashqi siyosatda ro’y berayotgan hodisalardan kelib chiqib, elektron hukumatni rivojlantirishda
raqamli iqtisodiyot muhim rol o’ynaydi. Mamlakatimizda raqamli iqtisodiyotni ayrim elementlari
muvaffaqiyat bilan ishlamoqda. Hozirgi kunda, hujjatlar va davlat xizmatlari organlarini ommaviy ravishda
raqamli vositalarga o’tkazilishini hisobga olgan holda, elektron imzoga ruxsat berish, davlat
67
bilan muloqot qilish ham elektron platformalarga o’tkazilmoqda. Hukumatimiz tomonidan raqamli
iqtisodiyotni rivojlantirish bo’yicha chora-tadbirlarini qo’llanishi natijasida bir qancha yangi samarali
yo’nalishlar hosil bo’lishiga olib keladi. Raqamli iqtisodiyotni rivojlanishiga asosiy turtkilardan biri bo’lib,
dunyo miqyosida internet tizimini barqaror ishlashi va sifatli aloqani mavjudligi sabab bo’ldi. Bu
imkoniyatlar natijasida katta hajmdagi ma’lumotlarni almashishini amalga oshirilishi va ularni saqlash
qayta ishlash, ulashish mumkin bo’ladi. Zamonaviy axborot texnologiyalardan foydalanish o’z navbatida
ko’plab qulayliklari bilan birgalikda, tanganing ikkinchi tomoni ya’ni, yoshlarni axborot madaniyatidan
bexabarliklari, axborotni farqlay va idrok eta olish, nosog’lom axborotlardan himoyalana olishlari uchun
bilim va tajriba kerak bo’ladi. Bu borada o’z bilim va tajribalari bilan ota-onalar va pedagoglar yoshlarga
ma’naviy jihatdan singdirib borishlari zarur.
Hozirda yurtimizda jismonan sog’lom, ma’nan yetuk avlodni tarbiyalash borasida amalga
oshirilayotgan ishlar va yoshlarni zamonaviy axborot texnologiyalarini puxta o’zlashtirishi uchun sharoit
yaratib berilmoqda. Shunga qaramay zo’ravonlik, giyohvandlik va boshqa shu kabi illatlarni targ’ib etuvchi
ayrim veb-saytlar milliy o’zligimizni, yoshlar tarbiyasi va osuda hayotimizga o’z ta’sirini o’tkazayotgani
sir emas. Aynan shuning uchun ham yoshlarni internetdan foydalanish madaniyatinito’g’ri shakllanishi
muhimdir. Vaholanki, internetdan foydalanuvchilarni salmoqli qismini yoshlar tashkil etadi. Zamonaviy
axborot texnologiyalar asrida biz ularni axborotdan cheklay olmaymiz. Shu boisdan ham, ularning ongida
ma’lumotlardan yuqori saviyada, ruhiyatni sog’lomlashtirish, ma’naviy va tarbiyaviy jihatdan zarar
yetkazmaydigan tarzda foydalanishni o’rgatishimiz zarur. Buning uchun aynan ota-onalar va
pedagoglarning o’zlari ham yetarli bilimlarga ega bo’lishlari, oila muhitidagi sog’lom munosabatlarda, bola
shaxsiga bo’lgan yetarlicha e’tibor yuzaga chiqishi lozim. Yoshlarni oilaviy muhiti sog’lom bo’lsa, uning
maktab, texnikum, institut kabi ta’lim muassasalarida oladigan bilimlari yurtimiz ravnaqiga o’z hissalarini
qo’shadilar, albatta.
B Bu borada kitoblarning o’rni beqiyosdir. Aynan
ota-onalar va pedagoglarni yoshlarni ongida kitobxonlikka bo’lgan qiziqishlarini oshirishlari va o’zlari
o’rnak bo’lishlari lozim. Tarbiyaning barcha shakllari va mezonlari avvalo, oilada shakllanganidek,
kitobga bo’lgan mehrni shakllantirishda ham oilaning o’rni katta. Ota-onaning ma’naviy darajasi, axloqiy
qarashlari bevosita farzandga ko’chib o’tadi. Kitobxon ota-onalarning farzandiham kitobga o’zgacha mehr
bilan voyaga yetadi. O’zi tug’ilib o’sgan oilaviy muhitida adabiyotga mehr bilan ulg’aygan, kitobxonlikni
oilaviy muhim qadriyat ekanligini his etgan yosh avalodning ongi oshib boraveradi. Bu esa uning ongida
turli yod g’oyalarni singdiruvchi
veb-saytlarga nisbatan immunitetni shakllantiradi.
Aynan internet yoshlarni ongi va hissiyotlariga, tafakkur doirasiga, xulq- atvorlariga, dunyoqarashiga ta’sir
ko’rsatishda katta imkoniyatlarga ega. Shuning uchun ham internet saytlari orqali milliy adabiyotimizga
badiiy asarlarni ham o’qishga undovchi reklamalar ishlab chiqilishi orqali natijaga erishishimiz mumkin.
Aynan bu borada kutubxona mutaxassislari va talaba yoshlarni maxsus programmalarga asoslanib
Alisher Navoiy, Zahiriddin Muhammad Bobur va XX asr adabiyotshunoslari Abdulla Qodiriy, Tohir Malik,
Abdulla Avloniy, O`tkir Xoshimov, Abdulla Oripovlarning asarlari electron kitob shaklida ishlab chiqilgan.
Elektron kitob- bu elektron shaklda taqdim etilgan axborotlarni aks ettiradigan kompyuter qurilmalari,
dasturlarini umumiy guruhidir. Kutubxona-axborot faoliyatida ham olib borilayotgan bu kabi isloxotlarning
muvafaqqiyati ko’p jihatidan faoliyatni to’g’ri tashkil qilishga bog’liq. Kutubxonalar faoliyatini tashkil
etish ishlari kutubxonachilar, axborot xodimlarini faolligiga, kutubxona-axborot muassasalari faoliyatini
jamiyat talablariga mosligiga bog’liq. Elektron kutubxona dasturlari so’nggiyillarda jadallik bilan kirib
kelmoqda. O’zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining 2011-yil 13-apreldagi “O’zbekiston
Respublikasining axborot-kutubxona faoliyati to’g’risida”gi Qonuniga asosan kutubxona muassasalari
infratuzilmasini zamon talablari asosida yangidan tashkil qilishga huquqiy asos yaratdi. Elektron
kutubxonalar ta’lim muassasalarida kitoblar soni cheklanganida yoki kutubxonada mavjud bo’lmagan kitob
bo’lganida, ularni yuklab olish orqali foydalanish imkoniyatini yaratadi. Hozirda deyarli barcha sohaning
elektron kitoblar sodda ko’rinishga ega bo’lgan bo’lsa endilikda turli tasviriy vositalar bilan boyimoqda.
Masalan, electron kitoblarga turli annimatsiyalar va video fayllar kiritilmoqda. Dastlab, bu imkoniyatlar
mavjud bo’lmagan. Vaqt o’tishi bilan Flash, 3D Max dasturlarini ishlab chiqilishi electron kitoblarni
tayyorlanishi yanada mazmundorroq, foydalanuvchiga mazmuni tushunarliroq bo’lishiga zamin yaratdi.
Elektron kitoblarni yana bir qulayligi uni o’quvchilar,talabalar, o’qituvchilar og’ir sumkalarda qiynalib
ko’tarib yurishlariga hojat qolmaydi. O’zlarini smartfonlariga yuklab oladilar xolos. Bu esa kitobxonlarga
qulaylik yaratadi. Aynan bu kabi elektron kitoblarni raqamli texnologiyalarga
68
ko’chishi, ularni boshqa mamlakatlardagi yoshlarga ham ulashish imkoniyatini va uning o’quvchilari sonini
oshishi uchun zamin yaratadi. Kitob- inson umr yo’llarini yorituvchi inson hayotiga mazmun baxsh etuvchi
saodat manbayidir. Inson ongi, ma’naviy kamolotini ta’minlashda kitobchalik kuchli ta’sir qudratiga ega
vosita yo’q . Aynan shuning uchun ham yoshlarning axborot madaniyatini oshirishda kitobsevarlik muhim
rol o’ynaydi. Xulosa qilib aytganda, yoshlarimizni axborotlashgan jamiyatda internet global tarmog’idan
ijobiy maqsadlarda foydalanishlari uchun kitobxonlikni oshirishlari lozim. Yoshlarni barcha qiziqish va
intilishlarini qo’llab-quvvatlagan holda barcha sharoitlar yaratilmoqda. Bunga javob tariqasida o’zlarining
bilimlari orqali yurtimiz ravnaqiga o’z hissalarini qo’shishlari lozim.
Foydalanilgan adabiyotlar;
1.
O’zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 3-iyuldagi PQ-3832 sonli “O`zbekiston
Respublikasida raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish chora-tadbirlari to’g’risida”gi Qarori
2.
2018 yil 19-fevraldagi PF-5349 sonli “Axborot texnologiyalari va kommunikatsiyalari
sohasini yanada rivojlantirish chora-tadbirlari to’g’risida”gi Farmoni
3.
Vazirlar Mahkamasining 2018 yil 31-avgustda raqamli iqtisodiyotni maqsad va vazifalarini
belgilab beradigan “O’zbekiston Respublikasida raqamli iqtisodiyotni joriy qilish va yanada rivojlantirish
bo’yicha qo’shimcha chora-tadbirlar to’g’risida’’gi Qarori
4.
O’zbekiston Respublikasi Oliy Majlisining 2011-yil 13-apreldagi “O’zbekiston
Respublikasining axborot-kutubxona faoliyati to’g’risida”gi Qonuni
5.
S.S.Gulyamov, R.X.Ayupov.Milliy iqtisodiyotda raqamli texnologiyalardan foydalanishni
strategic ahamiyati.O’zMAA-Axborotnomasi. T. 2019-yil.11-bet
6.
Sh.Mengliyev.Elektron darsliklar yaratish texnologiyasi. Darslik. T. 2014
7.
www.Library-science.net
8.
www.ziyo.net
69
6-шўъба.Талаба-ёшларнинг илм-фан ва инновациялар соҳасидаги илмий-тадқиқот
ишлари.
ZAMONAVIY TA'LIM VA MA'LUMOT RESURSLARI TA'LIM JARAYONIDA
Raximov S.D – Toshkent davlat transport
universiteti assistenti , telefon-909286559, e-mail:
mr.sardor.rakhimov@mail.ru
Ilm-fan va texnologiyaning so'nggi yutuqlaridan foydalangan holda texnik mutaxassisni
tayyorlash bugungi oliy texnik ta'limning ustuvor yo'nalishlaridan biridir. Zamonaviy muhandislik ta'limi
rivojlanishining global tendentsiyalaridan biri elektron va multimedia o'quv qo'llanmalarini bugungikunga
mos ravishda ishlab chiqishdir.
Zamonaviy ta’lim texnologiyalarida yangilik, targ'ib qiluvchi yangilik bilan solishtirganda ta'lim
muassasasini rivojlantirishda rivojlanayotgan harakat o'rnatilgan an'analar va ommaviy amaliyot.
Innovatsion maqsad talabaning yuqori intellektual darajaga erishishni o'rganish, kasbiy, shaxsiy va axloqiy
- axloqiy rivojlanish. Psixologiyadan ma'lumki, vizual ravishda qabul qilinadigan ma'lumotlar
mazmunliroq va xotirada yaxshiroq saqlanadi. Shuning uchun treningdan foydalanish mumkin va
egallangan bilimlarni mustahkamlashga, o'rganilganlarni tizimlashtirishga yordam beradigan yoki
shunchaki uzoq vaqt qoladigan xotirada saqlanib qoladigan yorqin va esda qolarli daqiqalari tufayli talaba
xotirasida jamlanadi.
Zamonaviy ta’lim mezoni - bu amalga oshirilishdagi yangilik. pedagogik jarayondir. Biroq, har bir
o'qituvchi uchun, innovatsion jarayonga jalb qilinganligini aniqlash muhimdir. Haqiqatan ham yangilik
bormi. Axir, uchun zaminaviy ta’limda
bitta o'qituvchi haqiqatan ham yangi bo'lishi mumkin, ammo u uchun bu boshqacha emas. Eng
muhim mezonlardan biri pedagogik jarayonda innovatsiyalarning samaradorligi maqbullik. Eng kam
natijalar bilan yuqori natijalarga erishish uchun:

Jismoniy, aqliy va vaqt xarajatlari - maqbullik mezoni pedagogik yangilik.

Pedagogikaning yakuniy natijasi - mustahkam va chuqur bilimli talaba, talabaning ulardan
foydalanish qobiliyati va eng muhimi kasbiy faoliyati davomida maqsadlarini to’liq bayon eta olish.
Zamonaviy texnik vositalar yordamida o’quv videosi kuzatib bo'lmaydigan mikroprotsesslarni
tushuntirish uchun ham asoslidir. Animatsiyadan foydalanib, bunday tushuntirishni zamonaviy ilm-fanda
qabul qilingan model tushunchalarini kiritish orqali amalga oshirish mumkin. Masalan, bir bir tilda yozilgan
dasturiy kodlarda ishlatiladigan olingan natijalarni kuzatish , animatsiyalar yordamida adsorbsiya,
diffuziya, kapillyar hodisalar, elektrolitik dissotsilanish mexanizmi simulyatsiya qilinadi. Videotasvirlar va
animatsiya uchastkalari, sodir bo'layotgan jarayonlar bilan bog'liq masalalarni tasvirlashda ham juda
muhim qism hisoblnadi. Darslik videosi yoki televizion darsardan foydalangan holda darsni muvaffaqiyatli
o'tkazish oldindan tayyorgarliksiz, xarajatsiz amalga oshirilmaydi vaqt, bu materialni o'rganish sifati va
chuqurligi, qattiq assimilyatsiya va umuman o'qish vaqtini sezilarli darajada kam vaqt ichida ko’proq
ma’lumotlarni ko’rish orqali xotirada saqlash mumkin.
Amaliy mavzudagi o'quv roliklari bilan talabalarning o'quv ishlari turlari
sinflar har xil va ta'limni amalga oshirish bosqichiga bog'liq jarayon. Yangi o'quv materiali bilan
tanishish bosqichida talabalarning film bilan ishlash turlariga quyidagilar bo'lishi mumkin:
Amaliy mavzudagi o'quv filmlari bilan talabalarning o'quv ishlari turlari
sinflar har xil va ta'limni amalga oshirish jarayoniga qarab
jarayon. Yangi o'quv materiallari bilan tanishish bosqichida talablarning film bilan ishlash turlarini
boshqarilishi mumkin:
- tayyorlangan o’quv roligini tomosha qilish va undan keyin nazariy xarakterga ega bo'lgan
vazifalar (darsni olib borishda mavjud ma’lumotlar bazasidagi masalalarini hal qilish);
- tayyorlangan o’quv roligini tomosha qilish vazifalar. Darsda matematik modellashtirish bo'yicha
filmni tomosha qilgandan so'ng talabalar berilgan ob’yektni o'zlariga xos usulda tushunib jarayonlarga
o’zlarining ta'siri va uning tizimli algiritmini tuzadilar. Bu orqali eng muhim qismini yakunlab oladilar;
- o’quv roligini tomosha qilish va undan keyin aniqlik kiritish uchun suhbat o’quv roligidan olingan
bilim, uni o'quv materiallari bilan to'ldirib, dars o’quv roligidan olgan bilimlarini vazifalarni bajarish orqali
izihlashga harakat qiladilar.
70
Amaliy mashg'ulotlarda bilimlarni mustahkamlash va qo'llash bosqichlarida talabalarning
dars roliklari bilan olib boradigan o'quv ishlari turlariga filmni mashqlar bilan birgalikda fragmentar
(bosqichma-bosqich) ko'rishni kiritish mumkin. Ekranda berilgan ob’yekt uchun yozilgan dasturiy kod
ko’rsatiladi va ddastur algoritmini tuzishga kirishiladi. Bunday holda, juda muhim uslubiy printsipga
rioya qilinadi - allaqachon ma'lum bo'lgan dasturiy kodni ko’rib chiqib yangi vazifalarga o’tiladi. Ushbu
usul juda samarali chunki o'zgaruvchan takrorlash jarayonida ham vosita, ham vizual va mantiqiy xotiradan
foydalangan holda bilimlar mustahkamlanadi.
Elektron darslikni tomosha qilgandan so'ng, u haqidagi savollarga og'zaki javoblar dastlabki
bilimlarni sinovdan o'tkazishga, o'quv jarayoni samaradorligini aniqlashga, idrok etishmovchiligini
aniqlashga va bilim va harakatni anglashga. Bu o'qituvchiga ham, o'quvchiga ham yangi materialni o'z
vaqtida o'rganish sifatini baholashga yordam beradi.
Fiziologiya kafedrasida innovatsiyalar bilan bog'liq vaziyat juda mos keladi yuqorida. Barcha
o'qituvchilar yangi tendentsiyalarga tayyor, tayyor pedagogik jarayonga Internet texnologiyalarini joriy
etish. Ayniqsa, Talabalar tomonidan referatlar yozish uchun Internet resurslaridan foydalaniladi
Diagnostika, davolash, oldini olishning turli muammolari bo'yicha o'z mamlakatlarida sil kasalligi. Turli
xil sog'liqni saqlash tizimlarini hisobga olgan holda, ushbu muammolarga turli xil yondashuvlar, bunday
insholar qiziqish bilan sinfda muhokama qilingan. Talabalarning fikrlari o’rganiladi. Shu bilan birga,
kundalik foydalanishda kompyuterlarda ishlashda elektron darslikda berilgan masalalar bilan solishitib
borilishi. Vazifa sifatida berilgan ob’yektlarni to’liq bajarilganligi olinayotgan natijalar bilan belgilanadi.
Aniqlangan kamchiliklarni bartaraf etish bo'yicha fikrlar bayon qilinadi. Tayyorlangan elektron
darslik yakunlangandan so’ng foydalanish o'rganish uchun motivatsiyani oshiradi va kognitiv faoliyat,
tasavvur va qiziqishni rivojlantiradi o'rganish, diqqatni jalb qilish, o'zini o'zi tashkil qilish ko'nikmalarini
shakllantirish, axborotni idrok etish va tahlil qilish. Axborotni qabul qilish (eshitish, vizual, kinetik) bilan
shug'ullanadigan xotir kanallari sonini kengaytirish orqali mashg'ulotlar samaradorligi oshadi.
ВЫБОР ОПТИМАЛЬНОЙ ТЕМПЕРАТУРЫ РЕЖИМА СУШКИ
ДРАЖИРОВАННЫХ СЕМЯН
Абдурахманов А, студент
Игамбердиев Х, доцент
Джизакский политехнический институт
Ежегодно в Республики Узбекистан к посевному сезону заготавливается около 130 тысяч
тонн опушенных, оголенных и мало опушенных семян хлопчатника. Мало опушенные и оголенные
семена, обладая хорошей сыпучестью, позволяют производить точный высев или сев малой нормой.
Однако эти семена из-за отсутствия естественного защитного подпушечного слоя не устойчивы к
неблагоприятным погодным условиям, и при ранних сроках сева или низких температурах почвы
происходит загнивание их в гнездах. Последнее приводит к изреженности посевов, а в отдельных
случаях даже к повторному посеву, что приводит к большим затратам ценного семенного материала
и другим материальным расходам.
Опушенные семена, имея естественный защитный подпушечный слой, устойчивы к
неблагоприятным погодным условиям, и их можно высевать в более ранние сроки по сравнению с
оголенными и малоопушенными семенами. Однако, из-за остаточной опушенности они не
обладают сыпучестью, что не позволяет производить точный высев. Поэтому расход опушенных
семян на один гектар в 2…3 раза больше, чем научно-обоснованные нормы высева, и в 5…7 раза
превышает нормы.
Влажность семян является важнейшим фактором, на их посевные качества при хранении: от
количества влаги в семенах зависит интенсивность протекающих в них жизненных процессов.
Влажные семена усиленно дышат, выделяя влагу, углекислый газ и тепло. При высокой влажности
и температуре на поверхности семян начинают развиваться микроорганизмы. Усиленное дыхание
семян и микрофлоры приводит к выделению ещё большего количества тепла. При этом вследствие
плохой теплопроводности семян возникает их самосогревание, что снижает посевные качества.
Исходя из этого, в условиях Центральной Азии посевные семена обычно хранятся при
влажности не более 12%. Более высокая влажность вызывает в семенах процессы, приводящие к
ухудшению их всхожести. Семена хлопчатника, содержащие более 19% влаги, заметно снижают
71
свою жизнеспособность в течение нескольких дней. При влажности 17…18% жизнеспособность
сохраняется в течение одного месяца, а при 15…17% - до двух трех месяцев.
Значит, по условиям хранения влажность дражированных семян после сушки должна быть
менее 12%. Для обеспечения такой влажности дражированных семян необходимо выбрать
оптимальный температурный режим сушки.
С повышением влажности семян повышается и градиент (перепад) давления пара, а это
приводит к снижению интенсивности сушки дражированных семян большой влажности при
высоких температурах теплоносителя. В связи с этим верхний предел температуры теплоносителя
не может быть очень высоким, а при пониженных температурах теплоносителя не нарушается
механизм переноса влаги в драже. При выборе оптимальной температуры сушки эти положения
необходимо учитывать.
По исследованиям М.Усманова на основании проведенных им исследований рекомендует
применять теплоноситель температурой 45…50 градусов для удаления свободной влаги из семян
после их дополнительного сортирования по плотности в воде.
По исследованиям Х.Б.Болтаева рекомендует термически обрабатывать сухие семена
хлопчатника при температуре до 55 градусов.
А.С.Корсукова и Р.П.Никитин экспериментальными данными показали, что при сушке
хлопковых семян путем нагрева ядра до 50 градусов, они перво-начальную всхожесть сохраняют
лишь в течение первой минуты выдержки, а затем она падает.
Исследованиями С.Д.Птицына и В.М.Лурье установлено, что сухие се-мена различных
культур влажностью 22,8 и 24% при температуре нагрева 45 градусов и влажностью 26,4% при
температуре нагрева 40 градусов вызвала некоторое улучшение их посевных качеств по сравнению
с контролем: всхожесть повысилась на 1…3%, а энергия прорастания – на 3…7 %. Высушенные
таким режимом семена имели более высокую, по сравнению с семенами естественной сушки,
полевую всхожесть и урожайность. А семена влажностью 18,2% обладали повышенной
термоустойчивостью и при сушке они выдерживали без ущерба свои качества до температуры
нагрева 50 градусов.
По исследованиям В.П.Горячкина сухие семена различных сельскохозяйственных культур
влажностью до 3% можно без ущерба их всхожести нагревать до температуры 110…120 градусов
и выдерживать в течение 20 мин. Сырые и влажные семена в значительной степени теряют свою
всхожесть при нагреве их до 50 градусов, а с увеличением продолжительности нагрева
термоустойчивость семян снижается.
Таким образом, на основании вышеизложенного можно сделать вывод о том, что правильная
организация сушки дражированных семян не только не снижает качество семенного материала, а
наоборот, повышает их энергию прорастания и всхожесть. При этом предел температуры
теплоносителя сушильной установки не должен превышать 45…50 градусов.
Литература
1. Лыков А.В Теория сушки. М.: «Энергия». 1968.470с.
2. Мухин В.Д. Дражирование семян сельскохозяйственных культур. М.:Колос, 1971. – 88 с.
3. Демаков В.И., Буяк А.Л. О новом способе подготовки посевных семян // Хлопковая
промышленность. – 1977. - № 4. – С. 19-20.
TALABALARNING ILMIY-TADQIQOT ISHLARI TIZIMINING USLUBIY ASOSLARI.
Xayitboyv Abdurashid .Ibragimov Z.Z. Ibragimova N.A.
Jizzax Politexnika Instituti
Annotatsiya: Ishlab chiqarish texnologiyalarini axborotlashtirish va intellektuallashtirish kuchayib
borayotgani munosabati bilan ilmiy, texnik, texnologik va boshqa maxsus axborotlar hajmi tez sur’atda
o‘sib bormoqda. Bunday sharoitlarda tayyor bilimlarni taqdim etish va o‘zlashtirishga yo‘naltirilgan ta’lim
texnologiyasi oqilona va istiqbolli deb topilmaydi.
Kalit so’zlar: Intellektual, konferentsiya, kompyuter dasturlari
Intellektual madaniyatni shakllantirish va mutaxassisning ijodiy qobiliyatini yuksaltirish bilan
bog‘liq yangi ta’lim texnologiyalari zarur. Ushbu yo‘nalishda amalga oshirilayotgan ishlar ijodiy faoliyat
kontseptsiyasiga asoslangan pedagogik texnologiyaga asoslanishi kerak. Uni oliy ta’lim muassasasida
72
amalga oshirishning eng samarali shakli talabalar faoliyatining uzluksiz tizimi, uni o‘quv jarayoniga
muvofiq yaqinlashtirishdan iborat. Talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlari oliy ma’lumotli mutaxassislarni
tayyorlash sifatini oshirishning eng muhim vositalaridan biri bo‘lib, ular ilmiy-texnik taraqqiyot yutuqlarini
amaliy faoliyatda ijtimoiy-texnik taraqqiyotga erishishida muxim omil bo’lib xisoblanadi. Talabalarning
ilmiy-tadqiqot ishlarining asosiy maqsadi talabalarning ijodiy qobiliyatini shakllantirish va kuchaytirish,
oliy ma’lumotli mutaxassislar tayyorlashning kasb-hunar darajasini oshirish uchun o‘quv, ilmiy, tarbiya
jarayonlarining birligini ta’minlovchi yoshlarni ilmiy, konstruktor, texnologik, ijodiy, ijodiy va joriy
fahamiyatlarga jalohudlarni jalohudlarga jalohudlarni jalb etish va takomilshdan iboratdir.
lmiy tadqiqot ishlarining asosiy vazifalari:
- bilimlarni oqilona va samarali egallash va ulardan foydalanish metodikasiga o'rgatish;
- ta'lim jarayonining yagona tizimi doirasida oliy ta'lim tizimini fan va ishlab chiqarish faoliyati
bilan integratsiyalashuvining yangi shakllarini takomillashtirish va izlash.
-ilmiy, ijodiy va tadqiqot faoliyati ko'nikmalarini takomillashtirish;
- talabalarning ilmiy tadqiqotlarda, real ishlanmalarda va texnik ijodda ishtirok etishi;
- yoshlar ijodiy uyushmalarini yaratish va rivojlantirish; fan, texnika, ishlab chiqarish sohasida
zamonaviy texnologiyalarni rivojlantirish
zamonaviy ilmiy metodikalar bilan tanishish, ilmiy adabiyotlar bilan ishlash;
- aspiranturada qo'shimcha ma'lumot olish, kafedralarda va ilmiy laboratoriyalarda ishlash uchun
qobiliyatli yoshlarni aniqlash; maktablar va texnik maktablar o'quvchilarining texnik ijodkorligini
rivojlantirish, texnika, ijodkorlik va ilm-fanga moyilligini ko'rsatgan yoshlarni universitetlar va institutlarni
tanlashni ta'minlash.
Talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlari o'quv jarayonining davomi va chuqurlashishi bo'lib, to'g'ridanto'g'ri oliy o'quv yurtlari kafedralari va laboratoriyalarida (muammoli va sanoat laboratoriyalari,
rasadxonalar, botanika bog'lari, hisoblash markazlari va boshqalar) va talabalarning dizayn, texnologik,
iqtisodiy va boshqa sohalarida tashkil etilishdan iboratdir. Talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlarini boshqarish
institutning professor-o'qituvchilari tomonidan amalga oshiriladi. Shuningdek, ilmiy-tadqiqot muassasalari
xodimlari va aspirantlar talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlari rahbarligiga jalb qilinishi mumkin.
Talabalarning ilmiy seminarlari institutning umumiy va maxsus kafedralarida, ilmiy bo'limlarida
tashkil etiladi. Ularda talabalar mahalliy va xorijiy maxsus adabiyotlardan referatlar tuzadilar, eksperiment
o'tkazish va olingan natijalarni qayta ishlash ko'nikmalarini o'zlashtiradilar, ko'rgazmali qurollar,
laboratoriya inshootlari va texnik qo'llanmalarni loyihalashtirish va ishlab chiqarish, kompyuter dasturlarini
ishlab chiqish jarayonida qatnashadilar. Amaliy vaziyat va hodisalarni simulyatsiya qilish uchun
ishbilarmonlik o'yinlarini ishlab chiqishda ishtirok etish, ilmiy tadqiqotlar natijalari bo'yicha ma'ruzalar
qiladilar.
Gumanitar, texnika va tabiiy fanlar sohasida talabalarning mustaqil ilmiy ishlarining elementlarini
bajaradigan talabalar tadqiqot ishlariga jalb qilingan deb hisoblanadi. Sinfdan tashqarida bajarilgan va o'quv
rejasi talablariga javob beradigan talabalarning ilmiy-tadqiqot, loyihalash va ijodiy ishlari tegishli
laboratoriya, kurs yoki yakuniy malaka ishi va boshqa o'quv topshiriqlari sifatida hisobga olinishi mumkin.
Talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlari bo’yicha talabalar va o'qituvchilarni rag'batlantirish choralari
1. Ilmiy-tadqiqot ishlarida va ilmiy tadqiqot ishlarini tashkil etishda erishgan yutuqlari uchun
talabalar faxriy yorliqlar, diplomlar, qimmatbaho sovg'alar bilan mukofotlanishi, pul mukofotlari,
olimpiadalar, bepul sayohatlar va nufuzli ko'rgazmalar, konferentsiyalar, tanlovlarda qatnashish uchun
yuborilishi mumkin. 2. Faol ilmiy-tadqiqot ishlarini yaxshi ilmiy ko'rsatkichlar bilan birlashtirgan talabalar
aspiranturaga qabul qilish uchun institut Ilmiy Kengashi tomonidan tavsiya etilishi mumkin. Aspiranturada
o'qishga tavsiya etilgan institut bitiruvchilari unga kirish uchun imtiyozli huquqdan foydalanadilar. Shu
bilan birga, xalqaro tanlovlarda va nashrlarda maqolqlarini qabul qilish uchun ruxsat olishi mumkin.
3. Talabalar - ilmiy ishlarda faol qatnashadigan va yuqori ko'rsatkichlarga ega bo'lgan shaxsiy
stipendiyalar berilishi mumkin.
Ilmiy tadqiqot ishlarini tashkil etish va rivojlantirish bo'yicha choralarinstitut rektori, fakultet
dekani, kafedra mudiri tomonidan amalga oshiriladi. Kafedraning kunduzgi o'qituvchilari orasidan
kafedrada, ilmiy bo'limda, fakultetda talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlari uchun mas'ul shaxs tayinlandi.
73
Talabalarning ilmiy-tadqiqot ishlarini kuchaytirish maqsadida O’zbekiston Ta'lim vazirligi, tarmoq
vazirliklari va qo'mitalari va boshqa manfaatdor tashkilotlar: talabalarning eng yaxshi ilmiy- tadqiqot ishlari
tanlovlari, ko'rgazmalar, konferentsiyalar, olimpiadalar va boshqa tadbirlarni tegishli qoidalar bilan
o'tkazish tartibi belgilandi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Ибрагимова Н. А. МЕТОДЫ ОБРАБОТКИ ПОВЕРХНОСТИ ОБЪЕКТОВ ПОД
УПРАВЛЕНИЕМ ЛАЗЕРНОГО ЛУЧА //Символ науки. – 2020. – №. 3.
2.
Ибрагимова Н. А., Ибрагимов З. З. Разработка алгоритмов цифровой обработки
сигналов в задаче оптической лазерной триангуляции //Матрица научного познания. – 2020. – №.
6. – С. 49-53.
3.
Туропов У. У., Бурлиев А. У., Ибрагимова Н. А. Программные средства для
обучения студентов языкам программирования С, С++. – 2019.
4.
Ибрагимова Н. А., Ибрагимов З. З. Джизакский Политехнический Институт Г.
Джизак, республика Узбекистан АНАЛИЗ ЭТАПА ПРОГРАММИРОВАНИЯ ДЛЯ
ОПРЕДЕЛЕНИЯ ПОГРЕШНОСТЕЙ ПРОЦЕССА ОБРАБОТКИ ДЕТАЛЕЙ С ЧИСЛОВЫМ
ПРОГРАММНЫМ УПРАВЛЕНИЕМ.
5.
Бегматова Н. З. ЗАГРЯЗНЕНИЕ И ОХРАНА ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДЫ. ПРИЧИНЫ
И ПОСЛЕДСТВИЯ //Символ науки.–2020. – №. 6.– С.19-21.
6.
Тавбоев С. А. и др. АРХИТЕКТУРА СИСТЕМЫ ЦИФРОВОЙ ОБРАБОТКИ
ИЗОБРАЖЕНИЙ СРЕДСТВАМИ ТЕОРИИ НЕЧЕТКИХ МНОЖЕСТВ //Ученый XXI века. – 2016.
– №. 2-5.
ИҚТИСОДИЙ ФАНЛАРНИ ЎҚИТИШДА ИННОВАЦИЯЛАР ВА
ИЛҒОР ХОРИЖИЙ ТАЖРИБАЛАР
Жиззах политехника институти талабаси Ш.Ш. Расулов
Жиззах политехника институти ўқитувчиси Д.Ф.Байзакова
Ўзбекистон Республикасининг “Таълим тўғрисида”ги Қонуни ва “Кадрлар тайёрлаш миллий
дастури” мазмунида баркамол шахс ва малакали мутахассисни тарбиялаб вояга етказиш
жараёнининг моҳияти тўлақонли очиб берилган. Мазкур ҳуқуқий хужжатларда кўзда тутилган
вазифаларни амалга оширишда Иқтисодий фанларни замонавий педагогик технологиялар ёрдамида
ўргатишнинг аҳамияти каттадир.
Замонавий педагогик технологиялар ва илғор хорижий тажрибалардан фойдаланишнинг
асосий мақсади – иқтисодий таълим жараёнида талабаларни фаоллигини ошириш натижасида,
уларни объектдан субъектга айлантиришдир.
Вазифалари эса:
- янги педагогик ва ахборот технологияларни ўқув жараёнига жорий этиш кўламини
кенгайтириш;
- бу йўналишда илғор тажрибаларни татбиқ қилиш, ҳар бир фан бўйича бу соҳада аниқ
режаларни тузиш ва амалга ошириш;
- дарслик, ўқув қўлланмалари ва дастурлар, маъруза матнларини электрон дискетларга
кўчириш ва улар билан ҳар бир талабани таъминлашга эришиш;
- илмий, илмий-методик ишларда, ўқув-тарбия жараёнига янги ахборот технологияларни
кенг жорий этишни ривожлантириш, уларни ахборот воситалар билан таъминлаш, коммуникацион
тармоқларга боғлаш;
- таълим усули, маълум маънода таълим-тарбия жараёнлари, воситалари, шакл ва методлари
мажмуи ҳамда таълим ва тарбия жараёнини оптимал ташкил этишдир.
Кадрлар тайёрлаш тизимини такомиллаштириш ва янада ривожлантириш, таълим
муассасаларининг ресурс, кадрлар ва ахборот базаларини янада мустаҳкамлаш, ўқув-тарбия
жараёнини янги ўқув-услубий мажмуалар, илғор педагогик технологиялар билан тўлиқ таъминлаш,
таълим жараёнини ахборотлаштириш каби вазифаларни амалга оширишни кўзда тутади. Бу
вазифаларни амалга оширишда олий таълим тизимида фаолият кўрсатаётган ўқитувчилар юксак
касбий маҳорат ва компьютер саводхонлигига эга бўлишлари талаб этилади.
Бу жараёнда илғор педагогик технологияларнинг бир қанча муаммолари ўз ечимини топади.
Яъни:
74
- таълим муассасаларининг ресурс, кадрлар ва ахборот базалари янада мустаҳкамланади;
- ўқув-тарбия жараёни янги ўқув-услубий мажбуриятлар, илғор педагогик технологиялар
билан тўлиқ таъминланади;
- миллий (элита) олий таълим муассасаларини қарор топтириш ва ривожлантириш амалга
оширилади;
- касб-ҳунар таълими муассасаларининг мустақил фаолият юритиши ва ўз-ўзини бошқариш
шакллари мустаҳкамланади;
- таълим жараёнини ахборотлаштириш, узлуксиз таълим тизими жаҳон ахборот тармоғига
уланадиган компьютер ахборот тармоғи билан тўлиқ қамраб олинади.
Узлуксиз таълим тизимининг олдига қўйилган давлат ва ижтимоий буюртмага мувофиқ,
олий ўқув юртлари таълим-тарбия жараёнининг самарадорлигини ошириш, илм-фаннинг сўнгги
ютуқларини амалиётга жорий этиш орқали ижодкор, ижтимоий фаол, юксак маънавиятли, касбҳунарли, Она-Ватанга садоқат, миллий ва умуминсоний қадриятлар руҳида тарбияланган, ижодий
ва мустақил фикр юрита оладиган, давлат ва жамият олдида ўз бурчи ва жавобгарлигини ҳис
этадиган баркамол шахсни камолга етказиш, уларнинг онги ва қалбига миллий истиқлол ғоясини
сингдириш каби муҳим вазифаларни амалга ошириш назарда тутилади.
Ушбу вазифаларнинг муваффақиятли ҳал этилиши таълим-тарбия жараёнида замонавий
педагогик технологиялардан фойдаланишни тақозо этади.
Ўқув-тарбия ишлари жараёнида ўқувчи-талаба ёшларни ижодий фикрлашга, ўзгарувчан
вазиятларга ўргатиш, эркин рақобат асосида фаолиятни ташкил этиш ҳамда уларнинг амалий
машғулотларда ахборот технологиялари, электрон дарсликлар ва мультимедиалардан фойдалана
билиши муҳимдир. Бу эса талабаларда мустақиллик, эркин фикрлашни тарбиялашни, ўқув
фаолиятини таҳлил қилишни, истиқболда касбий маҳорат ва компьютер саводхонлигини орттириш
уларнинг ички эҳтиёжига айлантирилишини талаб этади.
Замонавий педагогик технологиялар таълим-тарбия жараёнининг бир тизимга солинган
илмий-назарий ва методик асосланган янги шакл, усул ва воситаларининг мажмуидир. Бунда янги
мазмун, шакл, усул ва восита уйғунлигида мақсад, вазифа, фаолият ва педагогик натижа яхлитлиги
таъминланади ҳамда ўқув мақсадларига эришишни кафолатлайдиган ўқув жараёни
лойиҳалаштирилади ва амалга оширилади. Технологик ёндашув, энг аввало, тасвирлаш эмас, балки
лойиҳалаштирилган натижаларни амалга ошириш имконини берувчи амалий кўрсатмали тузилмада
ўз ифодасини топади.
Ўқув жараёни билан боғлиқ таълим сифатини белгиловчи ҳолатлар қуйидагилар:
 юқори илмий-педагогик даражада дарс бериш;
 муаммоли маърузалар ёзиш;
 дарсларни савол-жавоб тарзида қизиқарли ташкил қилиш;
 илғор педагогик технологиялардан ва мультимедиа қўлланмалардан фойдаланиш;
 талабаларни ундайдиган, ўйлантирадиган муаммоларни улар олдига қўйиш;
 талабчанлик;
 талабалар билан индивидуал ишлаш;
 ижодкорликка ундаш;
 эркин мулоқот юритишга, ижодий фикрлашга ўргатиш;
 илмий изланишга жалб қилиш ва бошқа тадбирлар таълим устуворлигини
таъминлайди.
Иқтисодий фанларни ўқитишда ушбу жиҳатларни эътиборга олиш таълим жараёнининг
самарадорлигини янада оширишда муҳим ўрин тутади.
Иқтисодий фанларни ўқитишдаги инновациялар ва илғор хорижий тажрибалар тўғрисида сўз
юритишдан аввал, инновация ҳамда илғор хорижий тажрибалар нима эканлигига тўхталиб ўтсак.
Инновация тушунчаси инглиз тилидан олинган бўлиб, “innovation”, яъни янгилик, янгилик киритиш
деган маънони англатади. Илғор хорижий тажрибалар бу иқтисодий фанлар бўйича йиллар
давомида орттирилган илмий-амалий билим ва тажрибалардир. Бундай тажрибаларни ўқув
жараёнига татбиқ этишда мультимедиа тизимларидан фойдаланиш юқори самарадорликка
эришишнинг гаровидир.
Мультимедиа(multi – кўп, mеdia – муҳит) - бу компьютер технологиясининг турли хил физик
кўринишга эга бўлган (матн, графика, расм, товуш, анимация, видео ва ҳ.к) турли хил
75
ташувчиларда (оптик диск, флеш хотира ва ҳ.к.) мавжуд бўлган ахборотдан фойдаланиш билан
боғлиқ соҳасидир.
Мультимедиа воситалари – бу аппарат ва дастурлар тўплами бўлиб, у инсонга товуш, видео,
графика, матнлар, анимацияларни ишлатган ҳолда компьютер билан мулоқот қилиш имконини
беради.
Замонавий ахборот ва коммуникация технологиялари воситаларини таълим жараёнига кириб
келиши анъанавий ўқитиш усулларига қўшимча равишда янги ўқитиш шакли - масофавий ўқитиш
яратилишига омил бўлди.
Масофавий таълимда талаба ва ўқитувчи фазовий бир-биридан ажралган ҳолда ўзаро
махсус яратилган ўқув курслари, назорат шакллари, электрон алоқа ва Интернетнинг бошқа
технологиялари ёрдамида доимий мулоқотда бўладилар. Интернет технологиясини қўллашга
асосланган масофавий ўқитиш жаҳон ахборот таълим тармоғига кириш имконини беради,
интеграция ва ўзаро алоқа тамойилига эга бўлган муҳим бир туркум янги функцияларни бажаради.
Ҳозирги кунда таълим жараёнида масофавий таълимнинг турли моделларидан
фойдаланилмоқда:
1. Бирламчи (ягоналик) модели. Модел ташкилий тузилишига кўра фақат масофали ўқитиш
ва “масофали” талабалар билан ишлаш учун мўлжалланган. Бундай ўқитишда таълимнинг кундузги
шакли зарур бўлмайди ва ўқитиш масофадан амалга оширилади. Бундай модел бўйича ўқитишда
худудий марказлар ташкил этилиб, уларда талабалар ўқитувчилардан маслаҳатлар олиши ëки
якуний имтиҳон топширишлари мумкин.
2. Иккиланганлик модели. Олийгоҳ кундузги талабаларни ҳам, қисман кундузги ва қисман
масофали дастур асосида ўқитади. Ҳар иккаласида ҳам дарс жадваллари, ўқитиш дастурлари,
имтиҳонлари ва баҳолаш мезонлари бир хил бўлади. Бундай модел Австралиянинг янги Англия
университети (University of New England, Australia – http://www.une.edu.au) да ташкил этилган.
3. Аралаш модел. Бу моделда ишлаëтган университет, талабаларни масофали ўқитишда турли
шаклларнинг интеграциясини назарда тутади. Масалан, кундузги шаклда ўқиëтган талабалар
масофали ўқитиш курсларининг дастурларида ëки университетнинг ўқитувчиси дарс бераëтган
кундузги курслари билан қисман ўқийдилар.
Консорциум. Икки университетни
бирлашмасидан иборат бўлиб, университетлар ўқув материаллари билан алмашадилар ëки баъзи
вазифаларни бўлишиб оладилар. Канададаги Очиқ ўқув Агентлиги (Open Learning Agency, Canada
– http://www.ola.bc.ca) консорциумга мисол бўлиши мумкин.
4. Франчайзинг. Франчайзинг тамойилида ташкил этилган масофали ўқитиш моделида
ҳамкор университетлар бир – бирларига ўзларининг масофали курсларини берадилар.
5. Валидация. Бош олийгоҳ ва унинг ҳудудлардаги кўп сонли филиаллари орасидаги
муносабатлар валидация модели асосида ташкил этилади.
6. Узоқлашган аудиториялар. Бу моделда олийгохда ўтказилаëтган ўқув курслар, маърузалар
ëки семинарлар талабалар йиғиладиган ва узоқлаштирилган ўқув аудиторияларга синхрон
телекўрсатув, видеоанжуман, радиоэшиттириш кўринишида телекоммуникация каналларидан
узатилади. Бир ўқитувчи бир вақтни ўзида талабаларнинг катта аудиторияси билан ишлайди.
7. Проектлар. Давлат таълим ёки илмий-тадқиқот дастури доирасида кенг қамровлик
лойиҳани амалга ошириш учун мўлжалланган масофали ўқитиш моделидан иборат. Ушбу моделда
асосий аҳамият ўқув материалларини ишлаб чиқувчи асосий мутахассис ходимлар, масофали
курсларни олиб борувчи ўқитувчилар ва олимлар йиғиладиган илмий – услубий марказга
қаратилади.
КОРПОРАТИВ БОШҚАРУВНИ САМАРАЛИ РИВОЖЛАНТИРИШДА
БАНДЛИКНИНГ ЎРНИ
Бахромов Ш.Ш.
Жиззах политехника институти 1 курс магистри.
Илмий раҳбар Бобаназарова Ж. Х. и.ф.д.
Мамлакатимизда ўтказилаётган ислоҳотлар иқтисодиётнинг барча соҳаларини, шу
жумладан, мулкчилик муносабатларини ҳам эркинлаштиришга қаратилган. Бу жараёнлар эса ўзўзидан соҳада корпоратив бошқарув услубларини ривожлантиришга асос бўлади. Шу ўринда
76
Ўзбекистонда акциядорлик жамиятлари фаолияти самарадорлигини ошириш ва корпоратив
тузилмаларда инвестицион муҳитни яхшилаш мақсадида бир қатор ҳуқуқий-меъёрий ҳужжатлар
қабул қилинганлиги таъкидлаш лозим.
Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2015 йил 24 апрелдаги ПФ-4720сонли “Акциядорлик жамиятларида замонавий корпоратив бошқарув услубларини жорий этиш
чора-тадбирлари тўғрисида”ги Фармони, “Корпоратив бошқарув Кодекси”да ҳалқаро тажрибани
чуқур таҳлил қилиш ва шу асосида замонавий корпоратив бошқарув услубларини жорий этиш,
ишлаб чиқариш, инвестиция, моддий-техник, молиявий ва меҳнат ресурсларидан фойдаланиш
самарадорлигини ошириш бўйича кенг қамровли вазифалар белгилаб берилган.
Бундан ташқари 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантириш
бўйича Ҳаракатлар стратегиясининг “Иқтисодиётни ривожлантириш ва либераллаштиришнинг
устувор йўналишлари”да1 корпоратив бошқарувнинг замонавий стандарт ва усулларини жорий
этиш, корхоналарни стратегик бошқаришда акциядорларнинг ролини кучайтиришга алоҳида
эътибор қаратилган.
Тарихий нуқтаи назардан қаралса, Туркистон ўлкасида, хусусан, унинг таркибий қисми
бўлган Ўзбекистонда инқилобга қадар пахтачилик, буюмсозлик, косибчилик ва шунга ўхшаш
соҳаларда тадбиркорлик уюшмалари мавжуд бўлган. Лекин шуни ҳам эътироф этиш керакки,
уларда
корпоратив бошқарувнинг айрим элементлари бўлган бўлсада, жаҳон иқтисодиёти тўплаган
қатор тажрибалардан кам фойдаланилар эди.
Молиявий тизим нуқтаи назаридан мазкур иқтисодий категорияга ёндашув корпоратив
бошқарувнинг институционал келишувлар асосида, яъни, капиталнинг жамият тармоқлари ва
соҳалари ўртасида тақсимланиши ёки банк ва саноат капитали тушунилиши асосида амалга
оширилишини англатади. Ҳуқуқий нуқтаи назардан ёндашилганда, корпоратив бошқарув деганда
акциядор ҳуқуқларига тааллуқли ёки корпорацияларни бошқаришдаги ҳуқуқий қонунлар,
низомлар, қоидалар тушунилади.
Иқтисодчи олимлардан Ш.Зайнутдинов, Д.Рахимоваларнинг фикрига кўра1 “Корпоратив
бошқарув– манфаатдор шахсларнинг даромад олиш мақсадида биргаликдаги ҳаракатларидир”.
[2.48.]
Корпоратив бошқарув (corpote governance) ташкилий фаолият иштирокчиларининг ва
манфаатдор шахсларнинг ўзаро муносабатлар ўрнатиши учун хизмат қилувчи муайян тизим бўлиб,
унинг асосий мақсади амалдаги қонунчилик талабларига ҳамда жаҳон стандартларига мос равишда
юритиладиган иқтисодий фаолият эвазига имкон қадар кўпроқ фойда олишга йўналтирилган.
Иқтисодиётнинг барқарорлик даражада ривожланишини таьминлаш фақат ривожланган, давр
талабига жавоб бера оладиган, юқори даражада маданийлашган бошқарувга асосланган корпоратив
муносабатларнинг шаклланишига боғлиқ.
Ҳозирда корпоратив бошқарув нисбатан кенг маънода ишлатилиб, унинг асосий мақсади
аҳолининг турли туман товарларга ва хизматларга бўлган ҳамда тобора ўсиб бораётган
эҳтиёжларини тўлароқ қондириш мамлакатимизда изчиллик билан олиб борилаётган ижтимоийиқтисодий сиёсатнинг устивор вазифаси ҳисобланади. Чунки бу кўрсаткич бўйича ривожланган
давлатлар даражасигача кўтарилиш стратегик мақсадлардан бири бўлиб қолмоқда. Бу сиёсатнинг
амалий натижаси аҳолининг турли хил товарлар ва хизматларга бўлган эҳтиёжини тўлароқ
қондирилишида корхоналарда самарали бизнес муҳитини яратилишини тақазо қилади.
Шуни таъкидлаш лозимки, корпоратив бошқарув механизмининг ўзига хос хусусиятлари
мамлакатда шаклланган бизнес муҳитга таъсир этганидек, бизнес муҳит ҳм ўз навбатида,
корпоратив бошқарув механизмига таъсир кўрсатади. Бу ўзаро боғлиқлик ўтиш даврини бошидан
кечираётган давлатлар иқтисодий тизимида яққол намоён бўлади, чунки бундай мамлакатлар
иқтисодиётида бизнес муҳит ва корпоратив бошқарув механизми бизнес муҳитга жорий этишда
ривожланган мамлакатлар тажрибасидан фойдаланиш имкониятини яратади.
Бутун дунёга хавф солган COVID-19 короновирус пандемияси аъсирида қилинган турли
чекловлар оқибатида иш билан бандлик даражасини ошириш ҳамда унга таъсир этувчи омилларни
бошқаришда меҳнат бозоридаги ўзгаришлар тенденцияларини ўрганиш муҳим ҳисобланади. Жаҳон
иқтисодиёти ривожланишининг бугунги босқичидаги ижтимоий-иқтисодий
77
муносабатларнинг ривожланиши билан бандлик ҳолати ва унинг шакллари бандликка анъанавий
ёндашувлардан сезиларли даражада фарқланиб бормоқда.
Жаҳон банки ҳисоботларидаги иш билан банд дунё аҳолисининг алоҳида мезонлар бўйича
таҳлили2 – бандларнинг 61 %и норасмий бандлардан иборатлиги, 52 %игина меҳнатига ҳақ
тўланувчи бандлар эканлиги, 26 % бандлар аҳолининг ўта ва ўртача қашшоқ қисмини ташкил этиши
тўғрисидаги маълумотлар меҳнат бозоридаги бандлик ҳолатини ўрганиш ва таҳлил этиш асосида
уни тартибга солиш ҳамда иш билан бандликнинг замонавий хусусиятларини етарли даражада
ҳисобга олиш лозимлигини кўрсатмоқда.
Бир қатор халқаро институтлар, жумладан, Жаҳон банки, Халқаро валюта фонди 2020 йилда
жаҳон иқтисодиёти риволанишининг пасайишини прогноз қилмоқда, карантин муддатлариинг
чўзилиши туфайли ушбу прогнозлар гобал ишлаб чиқариш ҳажмларининг янада пасайиши
тарафига ўзгармоқда. Глобал иқтисодий тизимнинг бир қисми бўлган Ўзбекистон иқтисодиётига
ҳам мазкур омиллар таъсир қилмоқда, бу эса, ўз навбатида, ушбу ҳолатнинг салбий таъсирларини
юмшатиш бўйича самарали олдини олувчи чоралар кўришн талаб қилади. Бундай шароитда
миллий иқтисодиётнинг ҳаёт учун муҳим ҳисобланган тармоқларини қўллаб-қувватлаш ва уларнинг
барқарорлигини таъминлаш ҳамда пандемия таъсирида меҳнат бозоридаги бандлик ҳолати ва
аҳолининг даромадлари даражасига ва хотин- қизлар иш билан бандлигига алоҳида эътибор
қаратиш зарур.
Иш ўринларини ташкил этиш ва кадрлар тайёрлашга давлат буюртмасининг асосий
вазифалари қуйидагилардан иборат:
• мутахассислар тайёрлашнинг олдиндан белгиланган касбий-малака тузилмаси ҳамда иш
топишда қийинчиликларга учраётган ва меҳнат бозорида тенг шароитларда рақобат қила олмаётган
банд бўлмаган шахсларни ишга жойлаштиришга бўлган эҳтиёжларини инобатга олиб, таълим
муассасалари битирувчиларини кафолатли ишга жойлаштириш учун мақсадли иш ўринларини
ташкил этишни таъминлаш;
• меҳнат бозоридаги мутахассисларга олдиндан белгиланган эҳтиёжни
ҳисобга олиб, таълим муассасалари томонидан кадрлар тайёрлашнинг прогноз
кўрсаткичларини аниқлаш йўли билан кадрлар тайёрлаш тузилмасини мақбуллаштириш [3].
Ушбу ҳолатлар пандемия шароитида мамлакатимизда меҳнат бозори ва унинг
инфратузилмасини мутаносиб ривожланишини таъминлаш, ишсизлик даражасини камайтириш
масаласига алоҳида эътибор қаратишни тақозо этади. Шу ўринда яқин келажакда хотин-қизлар учун
янги иш жойларини ташкил этиш масалаларини ўрганиш мақсадга мувофиқ. Корпоратив
бошқарувнинг ташкилий-ҳуқуқий омиллари қаторига кафолатланган иш ўринларини ташкил этиш,
унга аёлларни нисбатан кўпроқ жойлаштиришни ташкил этиш бевосита аёллар меҳнат бозорини
тартибга солиш устуворликлари, бошқарув, ташкилий ва моддий рағбатлантиришлар ҳар
томонлама ислоҳотларни амалга оширишга таянади.
Олиб борилган тадқиқотлар натижасида корпоратив бошқарувда аёллар учун янги иш
ўринларини ташкил этишни прогноз кўрсаткичларига эришиш бўйича қуйидагиларни амалга
ошириш лозим:
- корхона ва ташкилотларда аёллар учун янги иш ўринларига инновацион ва маҳаллиймиллий технологияларни тўлиқ жорий қилишга эришиш;
- маҳсулотларни савдо-харид инфратузилмасини шакллантиришда (улгуржи, чакана, савдохарид фирмалари ва б.) электрон савдо иш ўринларини ташкил этиш ва уларда нисбатан кўпроқ
аёллар иш билан бандлигини таъминлаш;
- аёллар учун янги иш ўринларини коммунал хизматлар билан узлуксиз таъминлашга шартшароитларни ташкил этиш, текстиль-тикув цехларига жалб этиш дастурлари асосида ташкил
этилаётган иш ўринларига аёл ишчи кучларини жалб этиш;
- соғлиқни сақлаш тизимини ривожлантириш, тиббий ёрдамдан фойдаланиш
имкониятларини кенгайтириш ва тизимда нисбатан кўпроқ хотин-қизлар учун иш ўринларини
яратиш;
2World Employment and Social Outlook: Trends 2019 International Labour Office – Geneva: ILO, 2019. pp. 5-6.
78
- мактабгача таълим соҳасини ислоҳ қилиш асосида аёллар учун кўпроқ иш ўринларини
ташкил этиш;
- олий ва касб-ҳунар таълими даражаларида ўқишни давом эттириш ва иқтисодий фаолиятда
хотин-қизларнинг фаолроқ иштирокига эришиш асосида мазкур соҳада гендер тенглигига эришиш;
- институционал тадбирлар нодавлат хотин-қизлар ташкилотлари ва
бирлашмаларни ривожлантириш, фаоллаштириш асосида аёлларни ўз - ўзини банд қилиш
даражасини ошириш;
- хизмат кўрсатиш турлари, шу жумладан минтақанинг сайёҳлик-рекреацион салоҳияти,
қиёсий устуворликлари ва имкониятларини аниқлаш асосида ички сайёҳлик бўйича янги иш
ўринларини ташкил этишни кўпайтириш асосида қишлоқ аёллари бандлигини ошириш;
- жисмоний ва юридик шахсларга молиявий хизматлар доирасида тижорат банкларининг
фаолиятини кенгайтириш орқали ноқишлоқ хўжалиги хизматлари доирасида аёлларни мақсадли
лойиҳаларда фаол иштирокини таъминлаш;
- ҳудудларда мини банклар очиш ёки масофавий банк хизматларини (мобиль банкинг,
интернет банкинг, СМС банкинг ва ҳоказо) тўғри йўлга қўйиш, банк хизматлари мутахассислари
тайёрлаш борасида қишлоқ ҳудудларида яшовчи қизларга қўшимча имтиёзлар бериш;
- инновацион тараққиёт туфайли тармоқларда масофавий иш билан бандликни
ривожлантириш истиқболли вазифа бўлиб, мустақил иш билан бандлар ва масофавий иш билан
бандлар сонини юритиб бориш, уларни ижтимоий қўллаб-қувватлаш, меҳнат шароитларини
таъминлаш ҳамда ушбу йўналишдаги ташкилий-ҳуқуқий асосни шакллантириш мақсадга мувофиқ.
Фойдаланган адабиётлар рўйхати:
1.2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг устувор йўналиши
бўйича Ҳаракатлар стратегияси. http://strategy.gov.uz. 11 б.
2. Зайнутдинов Ш.Н., Рахимова Д.Н. Корпоратив бошқарув асослари. – Т.: Академия, 2007.
– 48 б.
3. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2017 йил 28 октябрдаги “Меҳнат
бозорининг жорий ва истиқболдаги эҳтиёжларини ҳисобга олиб иш ўринларини ташкил этиш ва
кадрлар тайёрлаш давлат буюртмасини шакллантириш тартиби тўғрисидаги низомни тасдиқлаш
ҳақида”ги қарори. // Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 31.10.2017 й., 09/17/877/0190сон.
АҲОЛИНИ ИЧИМЛИК СУВИ БИЛАН ТАЪМИНЛАНИШИ ВА КАСАЛЛАНИШ
ХОЛАТИНИ ЭКОЛОГО- ГИГИЕНИК БАҲОЛАШ.
БЕКМУРАТОВА С.Б.
“Коммунал гигиена” йўналиши 1 курс магистри
ШЕРҚЎЗИЕВА Г.Ф.
т.ф.н. доцент., Коммунал ва меҳнат гигиенаси
кафедраси
Тошкент тиббиёт академияси .
(Ўзбекистон,Тошкент)
2017 йил якунлари бўйича сув таъминоти муаммоли бўлган ҳудудларда истиқомат қилувчи
850
мингдан
ортиқ
аҳолини
тоза
ичимлик
суви
билан
таъминланишини
яхшиланди.Қорақалпоғистон Республикасида Давлатимиз раҳбарининг топшириқларига асосан
2017 йилда қисқа муддат ичида Мўйноқ тумани аҳолисини тоза ичимлик суви билан таъминлаш
бўйича умумий қиймати 26,4 млрд.сўм, узунлиги 101 км бўлган Қўнғирот-Мўйноқ сув қувури ва
“Қўнғирот” сув тақсимлаш иншооти қурилди.Ўзбекистоннинг кўпгина ҳудудларида очиқ ва ер ости
сувларининг минерализацияси ва умумий қаттиқлиги ошиб бориши жараёни тезда ўсиб бормоқда,
бу эса юқумли бўлмаган касалликлар ортишига олиб келади.Ҳозирда дунё аҳолиси 7,2 млрд.
кишидан ортик бўлиб, уларнинг ярмидан кўпроғи қишлоқ жойларда истиқомат қилмокда. БМТ
ҳисоб-китобларига кўра, 2050 йилда Ер юзи аҳолисининг сони 9,2 млрд. кишига етади. Бундай холат
озиқ-овқат таъминотида жиддий муаммолар келтириб чиқариши мумкин. Марказий
79
Осиёда хавфсизлик ва барқарорликни таьминлаш билан боғлиқ муаммолар тўғрисида cўз борганда
минтақанинг умумий сув заҳираларидан оқилона фойдаланиш масаласини четлаб ўтиб бўлмайди.
Жаҳон Соғлиқни сақлаш ташкилоти маълумотларига кўра, дунёдаги касалликнинг 50 фоизи
ичимлик суви сифатига боғлиқ.Ўзбекистонда аҳоли сонининг кўпайиши сабабли
солиштирма сув таъминоти кескин муаммо бўлиб қолмоқда Орол денгизининг суви чорак аср
мобайнида 15 мартадан зиёдга камайиб, сув сатхи 29 метрга пасайган, худудда 5.5 миллион гектар
тузли қум майдони ҳосил бўлган, оқибатда атроф – мухит, одамлар ҳаёти ва ҳайвонот оламига
мислсиз зиён етмоқда. Орол денгизи куриб бориши Марказий Осиё минтакасининг экологиясига
салбий таъсир курсатмокда. Орол денгизи хдвзасида яшовчи 60 миллиондан зиёд аҳоли унинг
таъсири остида қолган. Орол денгизи минтақасининг иклимий регулятори бўлиб хизмат қилган
денгизнинг қуриган тубида 5,7миллион гектардан ортиқ, майдонга эга Оролқум чўли пайдо бўлди.
Орол инқирози ичимлик суви ва суғориш учун ишлатиладиган дарё сувларининг кескин
танқислиги ва ўта ифлосланиши, аҳолинингсаломатлиги ёмонлашиши, чақалоқлар ўлимининг
ортиши ва бошқаларга сабаб бўлмоқда. Сўнгги йилларда мамлакатимизда сувдан оқилона
фойдаланиш, унинг сифати ва хавфсизлигини таъминлаш, шунингдек, сув истеъмолини ҳисобга
олишнинг замонавий инновацион тизимларини жорий этиш бўйича комплекс чора-тадбирлар
кўрилган ҳолда сувдан фойдаланиш, шу жумладан сув таъминоти ва сув чиқариш соҳасида изчил
ислоҳотлар амалга оширилмоқда. Оҳирги йилларда Ўзбекистоннинг бир қанча ҳудудларида
ичимлик сувини турли чучуклантириш усулларидан кенг фойдаланиш бошланди, хусусан,
Қорақалпоғистонинг Мўйноқ ва бошқа шаҳарларида француз фирмасини “СФЕК”, Россия
Федерацияси “Аквамин” фирмасининг “ЭКОС”, электродиализли чучуклантириш қурилмалари
ва бошқа қайта осмословчи чучуклантирувчи қурилмалари ўрнатилди.
Сувдан фойдаланишни самарали тартибга солишни таъминлаш учун сув ресурсларини
бошқариш бўйича янги тузилмалар яратилган, сув таъминоти ва сув чиқариш соҳасига хусусий
секторни жалб қилиш бўйича фаол ишлар олиб борилмоқда.Бироқ глобал иқлим ўзгариши туфайли
республикада қуруқ фаслларнинг давомийлиги ошиб бормоқда, тоғларда қор заҳиралари майдони
камаймоқда, камсувлик такрорланиши тобора кўпаймоқда, бу эса ўз навбатида сув танқислиги
келиб чиқиш хавфининг ошишига олиб келади. Табиатдаги сувлар ўзнинг микробиологик
ифлосланиш даражаси бўйича бир-биридан фарқ қилади. Кўпчилик сув манбаалари сувларида
микроорганизмлар миқдори бир неча ўн миллионгача бўлади. Бутун Дунё соғлиқни сақлаш
уюшмасининг хужжатларида шундай қуйидагилар кўрсатилган:қаерда бўлмасин аҳолини
соғлигини сақлаш унинг юқумли каслликлар билан касалланишини олдини олишда тоза ичимлик
суви билан таминлаш орқали эришилади.Чунки ичимлик суви орқали қорин тифи ва
паратиф,бацилляр дизентерия,вабо,ўткир гастроэнтерит ва юқумли ич
кетишлар, А ва Е
гепатитлари, полиомиелит, амёба дизентерияси, гастроэнтеритлар келиб чиқиши мумкин.
Аҳоли ўртасида ичимлик сувининг сифатига боғлиқ турли юқумли ва эндемик
касалликларни олдини олиш ва экологик барқарорликни таъминлаш мақсадида, хамда аҳолини
сифатли ва етарли миқдорда тоза ичимлик суви билан таьминлаш соҳасида кучли қонунчилик
яратилган. “Аҳолининг санитария – эпидемиологик осайишталик” тўғрисидаги қонун,шу билан бир
қаторда “Сув ва сувдан фойдаланиш тўғрисидаги Қонун”, Дав СТ 950-2011 “Ичимлик суви”, ДавСТ
951-2011 “Марказлаштирилган хўжалик-ичимлик суви билан таъминлаш” СанҚ ва М 0256- 08,
“Ўзбекистон шароитида аҳолининг марказлаштирилган хўжалик- ичимлик суви билан таъминлаш
тизимлари сув тайёрлаш жараёнида гигиеник талаблар” СанҚ ва М №0170-04, Ўзбекистон
шароитида сув тайёрлаш тизимида қўлланиладиган реагентларни гигиеник баҳолаш ва бошқалар
аҳолининг сув омилига боғлиқ бўлган масалаларини ҳал этишдаги конуний меъёрий хужжатларга
киради.
Юқоридагилар билан бирга Ўзбекистон Республикаси Презедентининг
“Аҳолининг ичимлик суви билан таъминганлик даражасини ошириш ва унинг сифатини яхшилаш учун
Ўзбекистон Республикасида сув ресурсларини бошқаришни такомиллаштириш чора-тадбирлари
тўғрисидаги ” Фармони, ҳамда сув тақчиллигидан зарар кўрган Қорақалпоғистон Республикаси ва
Хоразм вилояти аҳолисини ижтимоий муҳофаза қилиш, ушбу минтақаларни сифатли ичимликсуви
билан барқарор таъминлашни ташкил этишда амалий ёрдам кўрсатиш," бўйича Вазирлар
Маҳкамасининг “Қорақалпоғистон Республикаси ва Хоразм вилоятида аҳолининг ижтимоий
муҳофаза қилишга доир қўшимча чора-тадбирлар ҳамда сув тақчиллиги оқибатларини
енгиллаштириш тўғрисида” Қарори ҳам аҳолини тоза ичимлик суви билан таъминлашга
80
қаратилган. Юқоридагилардан келиб чиққан холда биз аҳоли турар жойлари аҳолисини хўжалик
ичимлик суви билан таьминланишидаги водопровод сувининг микробиологик кўрсаткичларини
эколого гигиеник текширдик сувнинг сифатига боғлиқ аҳоли саломатлигини ретроспектив тахлил
қилдик.Аҳоли турар жойларидаги 2017-2019 йиллар динамикасида олинган ичимлик суви
намуналари ва аҳолининг юкумли касалликлар билан касалланиш холати маълумотлари.Олинган
лаборатория натижалари Давлат стандарти 950-2011 “Ичимлик суви” бўйича тахлил
қилинди.Аҳолининг ичимлик сувига боғлиқ касалланиш холати ўрганилганда биз асосан сув
муҳити орқали келиб чиқадиган касалликлар хусусан юқумли касалликларни ўргандик ва қуйидаги
натижалар олинди: Туман буйича сальмонелез касаллиги 2017 йил- 1 та ( республика буйича -141та
) холат,2018 йил -2( республика буйича -94та ),2019 йил-1( республика буйича -43та
),2020 йил эса туманда қайд этилмади,аммо республика буйича -25 та холат аниқланди.Дизентерия
касаллиги буйича эса 2017 йил- 1 та( республика буйича -376та ) холат,2018 йил -2( республика
буйича -170та ),2019 йил-2( республика буйича -145та ),2020 йил эса республика буйича 52 та холат
аниқланди. Ўткир ичак касалликлари: 2017 йил- 24 та ( республика буйича -3788та
)холат,2018 йил -43( республика буйича -2660та ),2019 йил-14( республика буйича -2598та ),2020
йил эса-18( республика буйича -1657та ) холат аниқланди. Сувнинг тахлиллида эса 2017 йилги
кузатув натижаларида қуйидагилар аниқланди: хлоридларга водопровод сувидан 640 та намуналар
олинган бўлиб,улардан 91таси,қудуқлардан эса 148 та намуна олинган улардан
барчаси,сульфатларга олинган намуналардан эса 86 таси ,қудуқ суви таркибидаги сульфатларга
олинган намуналардаан 86 таси гигиеник талабларга жавоб бермаган. 2018 йилги кузатув
натижаларида қуйидагилар аниқланди: хлоридларга водопровод сувидан 709 та намуналар олинган
бўлиб,улардан 63таси,қудуқлардан эса 148 та намуна сульфатларга эса водопровод сувига олинган
намуналардан 63 таси қудуқ суви таркибидаги сульфатлардан 4 таси гигиеник талабларга жавоб
бермаган.2019 йилги кузатув натижаларида қуйидагилар аниқланди: хлоридларга водопровод
сувидан 983 та намуналар олинган бўлиб,улардан 34таси,қудуқлардан эса 278 та намуна олинган
улардан20таси ,сулфатларга олинган намуналардан эса 67 таси қудуқ сувида эса 20 таси гигиеник
талабларга жавоб бермаган. .
Юқорида олинган натижалар бўйича қуйидагиларни хулоса қилиш мумкин: туман аҳоли
ўртасида ўткир ичак касалликлари ҳамма кузатув йилларида юқори кўрсаткичларда
аниқланди.Сальмоналез ва дизентерия касалликлар 2017 ва 2018 йилларда туманда аниқланмади,
аммо респуликада қайд этилди.Аҳолига берилаётган хўжалик ичимлик суви Дав СТ 950-2011
“Ичимлик суви” талаблари буйича сулфатлар ва хлоридлар миқдори буйича гигиеник талабларга
жавоб бермайдига намуналр аниқланди ва бу аҳолининг саломатлигини сақлашда муҳим роль
ўйнайди,профилактик чора тадбирлар ишлаб чиқишга илмий асос бўлади.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Закон Республики Узбекистан «О воде и водопользование»- Ташкент,2011
2.Закон Республики Узбекистан “О санитарно-эпидемилогическом благопоучии
населения”.-Ташкент,2015
3. Шеркузиева Г.Ф., Каримжонов А.,Мустанов “Гигиеническая оценка качества питъевой
воды”. Научный журнал «Молодой ученый» , 2016г., № 10 Част V, (552-555 стр.).
ТЎҚИМАЧИЛИК КОРХОНАЛАРИНИ БОШҚАРИШ САМАРАДОРЛИГИНИ
ОШИРИШДА МУКАММАЛЛАШГАН МОДЕЛЛАРНИ ҚЎЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ
Б.С.Боратов- Қарши давлат университети таянч докторанти
А.А.Хашимов-Тошкент давлат иқтисодиёт университети профессори
Бозор иқтисодиёти шароитида саноат корхоналари молиявий ҳолатининг барқарорлиги ва
рақобатбардошлигини таъминлаш айнан бошқариш самарадорлиги билан ифодаланади.
Республикамиздаги кўплаб ишлаб чиқариш корхоналари молиявий ҳолати барқарор бўлмай, бу эса
ўз навбатида мамлакат иқтисодий ҳолатига салбий таъсирини кўрсатади. Шу боисдан,
корхоналарни бошқариш самарадорлигини ҳар томонлама ўрганиш орқали уни холисона баҳолаш
мамлакат иқтисодий ҳолатини янада яхшилашнинг муҳим омилларидан бири саналади. Зероки,
Президентимиз Ш.Мирзиёев томонидан белгилаб берилган “2017-2021 йилларда Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар
81
стратегияси”нинг учинчи йўналиши “Миллий иқтисодиётни модернизациялаш асосида унинг
рақобатбардошлигини оширишнинг стратегик йўналишлари” деб номланган [1].
Бошқариш инқирозининг аломатлари одатда чалкашлик, сусткашлик, бирон бир чорани
кўришдан бош тортиш ёки инқирозда аниқ самарасиз ёки ҳатто зарарли бўлган анъанавий
ёндашувларга риоя қилишдир. Бу маъмуриятнинг маълум бир бизнесдаги вазиятнинг мураккаблиги
ва ноаниқлигига этарли ва тезкор жавоб бермасликнинг одатий аломатларидир. Амалий
менежерларда менежментга нисбатан барқарор муносабат «конкрет донолик» сифатида ҳақиқий
конкрет иш учун озгина фойдали тавсияларни ўз ичига олган бўлишига қарамай, ўша пайтдаги
қийинчиликларга дош бераётган компаниялар тажрибаси шуни кўрсатадики, улар керакли
эчимларни топдилар ва ҳар сафар бу янги эчимлар бўлган бўлса-да, улар назария ва амалиётда
аллақачон маълум бўлган маълум ғоялар ва бошқарув тушунчаларига таянишган.
«Бизнес модел» тушунчасининг ўзи, бир томондан, мураккаблик ва ноаниқлик билан
курашишга қаратилган бўлса, бошқа томондан, моделни яратиш ҳар доим ижодий жараён бўлиб,
унда тизимнинг турли хил моделларида намоён бўладиган субъектив хусусиятлар алоҳида аҳамият
касб этади ва «уни расмийлаштириш истаги бу борадаги ғояларнинг кўплигига олиб келади».
Ўтган асрда шаклланган замонавий менежментнинг назарий ва услубий асослари ҳар доим
ҳам замонавий рақобатбардош бизнес шароитлари синовларига дош бера олмайди. Янги турдаги
ташкилотлар мавжудлиги ва анъанавий бошқарув моделларидан умумий норозилик даражаси
«бошқарувни янгилаш режасида» бир қатор «кенг кўламли вазифаларни» илгари сурди, улар
орасида ташкилотнинг ички салоҳиятини яратиш ва ундан фойдаланишда катта синергия
эффектлари ва рақобатбардош самарадорликка эришишга қаратилган ўз-ўзини ривожлантириш
даражасини баҳолашни ажратиб кўрсатиш мумкин.
Европа сифат менежменти жамғармаси томонидан ишлаб чиқилган бизнесни
такомиллаштириш модели - EFQM «Excellence Model» 1990-йиллар бошидан буён 13 йилдан ортиқ
вақт давомида мавжуд бўлиб, барқарор ривожланиш ва рақобатбардошликни оширишга қаратилган
ташкилотлар учун идеал бошқарув тизимининг умумлашган модели саналади [4]. Модел умум
бошқарув сифати ва ишлаб чиқариш сифати фалсафасига асосланган бўлиб, ташкилотдаги барча
манфаатдор томонларнинг манфаатларини ҳисобга олган ҳолда бошқарувга тизимли ёндашишга
асосланган. EFQM моделидан фойдаланиш корхона бошқарув қуввати салоҳиятини тадқиқ қилиш
ва ўлчаш, ҳар қандай ташкилотнинг тизим самарадорлигини баҳолашни ўз ичига олади, шу
жумладан моделни бошқариш «ўз-ўзини баҳолаш» деб аталадиган ишни амалга оширишда ёрдам
бериши мумкин.
Корхонанинг инновацион ўз-ўзини ривожлантиришни бошқариш учун «бизнес модели»ни
қўллашнинг мақсадга мувофиқлигининг бир қанча хусусиятларини қараб чиқамиз. Г.Чесбро
маълумотларига кўра, бизнес модели қуйидаги функцияларга эгадир [2]:
1. Қиймат таклифининг моҳиятини, яъни ушбу технология асосида таклифнинг
фойдаланувчилар учун яратадиган қийматини ҳосил қилиш.
2. Бозор сегментини аниқлаш, яъни ушбу технология фойдали бўлган фойдаланувчиларни
ва ундан фойдаланиш мақсадини аниқлаш.
3. Таклифни яратиш ва тарқатиш учун зарур бўлган корхона қиймат занжири таркибини ва
корхонанинг ушбу занжирдаги ўрнини қўллаб-қувватлаш учун зарур бўлган қўшимча активларни
аниқлаш.
4. Корхона учун даромад олиш механизми (лар) ни аниқлаб олиш ва танланган қиймат
таклифи вариантлари ҳамда қиймат занжири тузилишини ҳисобга олган ҳолда таклифдан
фойдаланганда харажатлар таркибини ҳамда мақсадли ялпи фойдани баҳолаш.
5. Корхонанинг етказиб берувчилар ва мижозларни боғловчи қиймат тармоғидаги ўрнини
тавсифлаб бериш, шу жумладан салоҳиятли қўшимча иштирокчи фирмалар ва рақобатчиларни
аниқлаш.
6. Инновацион корхона рақобатчилардан устунликка эга бўладиган ва уни сақлаб қоладиган
рақобат стратегиясини шакллантириш.
Г.Чесбро томонидан ҳал қилинган муҳим вазифа - тадқиқотчининг фикрига кўра, бу олтита
мезонни (бизнес моделига бўлган талабларни) шакллантириш бўлиб, уни амалга ошириш
тўқимачилик корхонасига муҳим рақобат устунлигини беради.
82
Таниқли манбаларга кўра, қуйидаги бешта стратегик сабаб янги бизнес моделини яратишга
арзийди:
1. Инновацион маҳсулот орқали бозорнинг салоҳиятли истеъмолчилари катта гуруҳининг
эҳтиёжларини қондириш имконияти мавжуд бўлса, унда ҳали етарли таклиф мавжуд эмас – мавжуд
таклифлар улар учун жуда қиммат ёки мураккаб бўлса. Ушбу ҳолатда гап ривожланаётган
бозорларда маҳсулотни «демократлаштириш» имконияти ҳақида бормоқда.
2. Тубдан янги технологияни куллаш оркали яхши даромад олиш имконияти мавжуд бўлса,
бунинг учун янги бизнес моделини яратиш ёки бутунлай янги бозорда аввал синовдан ўтган
технологиядан фойдаланиш иқтисодий жиҳатдан самарадор бўлса.
3. Ҳеч ким илгари ҳеч қачон бажаришга ҳаракат қилмаган ёки буни амалга оширмаган
«иш»ни бажариш учун маҳсулот/хизматни яратиш имконияти мавжуд бўлганда. Курьерлик
хизматлари бозорида FedEx компанияси мисолида бу ҳолат маълумдир. У паст нархлар ёки
тажовузкор маркетинг билан рақобатчиларни бозордан сиқиб чиқаришга ҳаракат қилмаган, у
одамларга нима кераклигини аниқ тушунди - тез, бутун ва хавфсиз тарзда посилкаларни олиш, аммо
бу қонуний истакни ҳали ҳеч ким қондира олмади. Янги бизнес моделини яратиш орқали компания
муҳим рақобат устунлигига эга бўлди ва кўп йиллар давомида рақобатчиларидан устун келди.
4. Паст нарх сегментида қаратилган инноваторлар томонидан бизнесга таҳдид бўлса.
5. Рақобат курашининг «оғирлик маркази» ўзгарганда. Вақт ўтиб, бу маҳсулотнинг мақбул
сифати, яъни муайян бозор учун стандартлар ҳақида жуда кўп ғоялар ўзгариши муқаррардир.
Натижада, саноатда асосий ўйинчиларнинг маҳсулотлари ушбу стандартларга «тортилади» ва
уларнинг барчаси бир хил ёки камроқ бўлади.
Шундай қилиб, хатти-ҳаракатлар бир маромда рўй бериши давом этишига қарамай,
компания бизнесининг янгиланиши одатда инновацион маҳсулот ёки технологияни яратишдан
бошланади, аслида эса, инқилобий сакрашлар ҳеч қачон бозорга янги технология ёки
маҳсулотларни яратиш ва жорий этиш билан чекланмаган. Рақобатда муваффақият одатда тегишли
бизнес-моделларни яратиш билан бирга ҳамоҳанг бўлган.
«Бироқ, баъзан салоҳиятли истиқболли янги технология аниқ бизнес моделига эга
бўлмаслиги мумкин. Бошқа сўзлар билан айтганда, аъло бизнес-модели доирасида амалга
оширилган ўртача технология ўртача бизнес-моделида қўлланилган аъло даражадаги
технологиядан кўпроқ фойдали бўлиши мумкин» [2]. Шунинг учун бизнес-моделининг энг муҳим
роли «техник ресурсларни намойиш қилишдан бошланиб, ижтимоий натижаларни кўрсатиш билан
якунланадиган, эвристик соддалаштирилган когнитив харитани яратишдир» [2]. Технологиядан
қиймат яратиш учун компаниялар ушбу технология учун бизнес моделини яратишлари ёки бошқа
бировнинг бизнес моделини ушбу технология асосида амалга оширилган қийматни бошқаришга
рухсат беришлари зарур бўлади.
Қиймат занжирининг қандай қисмлари билан сиз ўзингиз мустақил шуғулланасиз ва ушбу
қийматни яратиш ва истеъмолчиларга етказиб беришда иштирок этадиган бу қисмларни қиймат
тармоғининг қолган қисмига қандай улайсиз? Ушбу саволларга жавоблар бизнес модели томонидан
тақдим этилади.
Бошқа афзалликлар орасида бизнес модели инновацион жараёнда қўлланиладиган техник
фаолиятни ва бизнес билан боғлиқ фаолиятни боғлашга ёрдам берадиган умумий кўприкни яратади.
Таъкидлаш лозимки, бугунги кунда молиявий кўрсаткичларни баҳолаш компаниялар
томонидан жуда яхши ўзлаштирилмоқда. Бироқ, стратегик муваффақиятга эришишда калит бўлиши
учун мўлжалланган инновацион етуклик, мижозлар эҳтиёжини қондириш, ходимлар ва бошқа
манфаатдор томонлар қизиқишини қондириш каби молиявий бўлмаган кўрсаткичлар амалиётда
етарлича тўлиқ қўлланилмайди. Бундан ташқари, бир неча кўрсаткичларни қўллашда муаммолар
мавжуд. Хусусан, ташкилий самарадорликни баҳолаш мезонларига «иқтисодий агентлар
фаолиятининг камида бир неча ўнлаб муҳим хусусиятлари» киритилади [3]. Янги кўрсаткичларнинг
жорий этилиши айрим ҳолларда бизнес модели билан ишлашни сезиларли даражада яхшилаш
имконини беради.
Бизнес моделини амалга оширишдан олинган натижанинг мавжудлиги - бу модель
янгиликларининг асосий белгисидир, чунки инновацияларнинг мажбурий талаби - уни амалга
83
ошириш натижасидир. Бу кўрсаткич бизнес обрўси қиймати - Good Will (GW) орқали акс этиши
мумкин. «Ишбилармонлик мукаммаллиги» даражаларининг нисбати, масалан, етуклик даражаси,
ўртача саноат ва ўрганилаётган тўқимачилик корхонаси учун инновацион моделни амалга ошириш
хусусияти бўлиши мумкин. Бугунги кунда янги бизнес моделлари пайдо бўлмоқда, унда
компаниянинг асосий миссияларининг аксарияти кўплаб ўйинчилар орасида тақсимланади ва
ҳамжиҳатлик кишиларнинг энергияси ҳамда эркин билим алмашинуви орқали туғилади [4]. Ушбу
инновацион бизнес моделлари ахборот технологиялари жамиятининг пайдо бўлиши ортидан кенг
тарқалди. Бу моделларнинг ҳар биридан инновацион ривожланишнинг бошқарув тизимида
муваффақиятли восита сифатида фойдаланиш мумкин. Аммо бу моделлардан фойдаланиш
самарадорлиги, биринчи навбатда, унинг биз фойдаланадиган вазифаларга етарлилигини тушуниш
билан боғлиқ бўлади.
Фойдаланилган адабиётлар адабиётлар рўйхати:
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги фармони. //Халқ сўзи, 08.02.2017 й.
№28 (6722).
2. Чесбро Г. Открытые инновации. Создание прибыльных технологий / пер. с англ.В.Н.
Егорова. – М.: Поколение, 2007. – 336 с.
3. Семенов Г.В., Николаев М.В., Савеличев М.В. Исследование и оценка организационной
эффективности систем управления: учеб. пособие. – Казань: Изд-во Казан. гос. ун-та, 2004. – 184
с.
4. Котельников В. Успешные фирмы способны быстро поворачиваться от небольшого
импульса. – URL: http://www.cecsi.ru/.
ЁШЛАР ЎРТАСИДА АХБОРОТ МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ
МАҚСАД ВА ВАЗИФАЛАРИ
Ботиров Бектош Фарҳод ўғли
Жиззах политехника институти магистранти
Маънавиятни шакллантирадиган ва уни авлоддан-авлодга ўтишида асосий кўприк
вазифасини оила бажаради. Ватанга муҳаббат ҳам аслида оиладан бошланади. Оила келажак
авлодни шаклланишига муҳим шарт-шароит яратиб берувчи, ёшларимизни ҳар томонлама соғлом
ва баркамол этиб тарбиялашда сув ва ҳаво манбаи, бир сўз билан айтганда маънавий қадриятлар
ўчоғи ҳисобланади.
Инсоннинг ҳақиқий комил инсон даражасида ўсиб йетишишида оила, ота-она маҳалла ва
ўқитувчи ҳамкорлиги масалалари бирдек аҳамият касб этади. “Муайян сабабга кўра бу омиллардан
биронтаси меёр даражасида бўлмай шахс фаолиятида турли миқёсда амал қилинмаслиги салбий
кўринишларни келтириб чиқаради. Шахс маънавий қиёфасида чекиниши юз беради ва унинг
тарбияси бузила бошлайди”.
Бугун инсоният жуда ҳам тез суръатлар билан ўсиб бораётган даврда яшамоқдалар. Бу
даврни турли ҳил номлар билан турлича аташмоқдалар. Кимдир уни “Глобаллашув даври” деса, яна
кимдир “ахборотлашув даври” деб изоҳлашмоқдалар. Сўнгги йилларда ер куррасида ахборот
алмашинувини шиддат билан ривожланиши, интернет барча давлатлар, барча ёшдаги инсонлар
учун, ягона ахборот алмашинуви воситасига айланиб бораётгани натижасида, “Ахборот
хавфсизлиги” тушунчаси пайдо бўлди. Чунки бугун ахборот орқали турли ижтимоий қатламлар ва
ёшлар онгида содир бўлаётган ўзгаришлар айнан ахборот хуружлари орқали содир бўлмоқда.
Ахборот муаммоси ҳозирги комьпютер инқилоби шароитида, яъни ахборотни сақлаш ва
узатиш вазифалари деярли машиналар зиммасига юкланган замонда унинг хавфсизлигини
таъминлашга ҳамда мустаҳкамлашга эришиш долзарб вазифа хисобланади.
“Ахборот асри” деб аталаётган бугунги замонимизда ишлаб чиқариш ва бошқариш, молия ва
мудофаа, транспорт ва энергетика, таълим ва ОАВ кабиларни ахборот коммуникация воситаларисиз
тасаввур этиб бўлмайди.
84
Эндиликда ахборот инсон ҳаётининг муҳим қадриятларидан бирига айланиб улгурди.
Ахборот оламида ўринли ишлатилган маълумотлар тараққиётга хизмат қилса, аксинча битта ёлғон
ахборот билан дунёни ларзага солиш мумкин.
Интернет XX асрнинг энг буюк кашфиётларидан бири ҳисобланади. Ушбу кашфиёт туфайли
бутун жаҳон бўйлаб ёйилиб кетган юз миллионлаб компьютерларни ягона информацион муҳитга
бириктириш имконияти туғилди. Ахборот ва технология замонида атрофимиздаги бўлаётган барча
воқеа, ҳодисалардан қисқа муддатда батафсил билиб олаяпмиз. Инсониятнинг онги борган сари
ривожланиб, фан-техника соҳасида улкан кашфиётлар амалга оширилмоқда.
Бугун ҳаётимизни оммавий ахборот воситалари, телекоммуникация ва техник воситаларсиз
тасаввур қилиб бўлмайди. Рақамлар шундан далолат берадики, Интернет аудиториясининг катта
қисмини айнан ёшлар ташкил этади. Замонамиз ёшларининг 70 фоизи ўз қизиқиш ва севимли
машғулотлари ҳақида сўз юритганда спорт, дўстлар билан суҳбатлашиш, маънавий ва маданий
ҳордиқ чиқариш билан бир қаторда компьютер технологиялари, Интернетга бўлган қизиқишини
биринчи ўринда тилга олади. Айниқса, ижтимоий тамоқлар ёшларнинг кундалик ҳаётининг
ажралмас бир қисмига айланиб улгурмоқда.
Ёшлар маънавияти ва руҳиятига таъсир кўрсатадиган омилларнинг сони кўпайиб бормоқда.
Бу ўз навбатида маънавий таҳдидларни гуруҳларга ажратишни тақозо этади. Маънавий
таҳдидларнинг уч кўриниши мавжуд, булар:
- биринчи кўриниши – мафкуравий хуружлар.
Педагогик нуқтаи назардан бу тушунча уч маънони англатади:

шахс фикрини бузиш; 1) шахс дунёқарашини айнитиш; 2) шахс позициясини
ўзгартириш;

ғоявий таҳдид. Бу тушунча уч маънони англатади: 1) шахс хулқ-автворини
айнитиш; 2) шахс ахлоқий муносабатларини издан чиқариш; 3) шахс муомаласини бузиш;

информацион ҳужум. Ўз навбатида бу тушунча ҳам уч маънони билдиради: 1)
шахсга нотўғри маълумот бериш; 2) шахс билимини примитивлаштириш; 3) шахс
фаолиятини заифлаштириш.
Хориждан турли бузғунчи ғояларнинг шиддат билан кириб келаётган, хусусан, “оммавий
маданият” орқали турмуш тарзимиз ва миллий ақидаларимизга зид бўлган, маданиятлараро
интеграция ниқоби остида “маданий террор” шаклидаги бузғунчи ғоявий таъсирлар кучайиб
бораётган; диний ақидапарастлик, терроризм, экстремизм таҳдид солаётган бир пайтда улар асосан
ҳали дунёқараши ва ҳаётий тасаввурлари тўлиқ шаклланмаган ёшларни йўлдан оздиришга
қаратилаётганини инобатга олсак, бу ўз навбатида маънавий таҳдидларга қарши курашиш
механизмларини такомиллаштириш лозимлигини тақозо этмоқда.
Мануэля Кастелла “Ахборотлаштириш ва тармоқли жамият” га нисбатан билдирган
фикрида (Информацион аср: иқтисодиёт, жамият ва маданият) ахборот технологиялари
парадигмасида беш хусусиятни санаб ўтади ва улардан тўртинчи хусусият сифатида янги
технология жуда ҳам мослашувчан, эгилувчан ва доимо ўзгарувчанликка эга деб таҳлил қилинади.
Зеро, узатилаётган ахборотларнинг объектив эмаслиги ишончсизликни шакллантирса,
бошқа томондан нотўғри тасаввурнинг илдиз отишига замин яратади. Бинобарин, Президент
Ш.М.Мирзиёев таъкидлаганидек: “...ёшларнинг жамиятдаги ўрни ва мавқеини ошириш каби бир
қатор муҳим масалалар юзасидан кечиктириб бўлмайдиган амалий ишларни талаб этмоқда”.
Хулоса қилиб айтганда, глобаллашув жараёнлари авж олган даврда ёшларнинг ахборот
маданияти аҳлоқий нуқтаи назардан унинг янги ахборотни ёки билимни ўз вақтида олиши, топиши,
айни пайтда уни тўғри қабул қилиши ва кундалик ҳаётида самарали фойдаланиши билан боғлиқ
бўлиб қолади.
Кундалик турмушимизда биз аxбoрoт деганда атрoф - муҳитдан сезги аъзoларимиз oрқали
қабул қилиб, англаб oладиган ҳар қандай маълумoтни тушунамиз. Табиатни кузата туриб, инсoнлар
билан мулoқoтда бўлиб, китoб ва газеталар ўқиб, телевизиoн кўрсатувлар кўриб, биз аxбoрoт
oламиз.
Таълим жараёнига нисбатан аxбoрoтларниянада кенгрoқ тушунишимиз мумкин. Аxбoрoт
қатoрига фикр юритиш, xулoса чиқариш натижасида ҳoсил бўлган билимларни ҳам киритиш
мумкин.
85
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Мирзиёев Ш.М. “Халқ ичига кириб бориб, одамлар билан мулоқот қилиш – инсон
манфаатларини таъминлашнинг муҳим омили”. 2017-йил 20-январь куни Ўзбекистон Республикаси
Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Қорақалпоғистон Республикасига ташрифи нутқидан.
www.prezident.uz
2. Ритцер Дж. Современные социологические теории. 5-е изд.−СПб.: Питер,2002. - 516 с.
3. Karimova V. Ijtimoiy psixologiya. Toshkent 2007 yil.
ЧИҚИНДИЛАР МУАММОСИ ВА УЛАРНИ ЕЧИШ ЙЎЛЛАРИ
Жолмурзаев А.Д.”Коммунал гигиена”
йўналиши 1 курс магистри
Искандарова Г.Т. Тошкент тиббиёт
академияси Коммунал ва меҳнат
гигиенаси кафедраси мудири т.ф.д.проф.
Сўнгги йилларда бутун дунёда фойдаланишга яроқли ва унимдор ерларнинг камайиб
бораётгани кўпчиликни ташвишга солмоқда. XX асрнинг ўрталари –XXI асрнинг бошларида атроф
муҳитнинг асосий объектларидан бири тупроқ инсоннинг антропоген фаолияти таъсирида ниҳоятда
ифлосланмоқда, айниқса тупроқ муҳити турли чиқиндилар билан ифлосланиши ортиб бормоқда.
Таҳлилларга кўра, сўнгги йилларда маиший ва саноат чиқиндиларининг йилдан- йилга ортаётгани
ер юзидаги экологик барқарорликка салбий таъсир кўрсатмокда.Маълумотларга қараганда,
ҳозирги кунда чиқиндиларнинг 900 га яқин тури қайд этилган. Ҳар йили дунёда чиқиндилар
ҳажми 3 фоизга кўпаймокда. Айниқса қаттиқ маиший чиқиндилар кўп хосил бўлаётган давлатларга
АҚШ -812т, Исландия -705т, Дания-665т, Норвегия- 613т, Нидерландия-613т, Австрия-556т,
Германия-537т, Франция-530т, Буюк Британия-493т киши бошига ҳосил бўлмоқда. Шу билан бирга
қаттиқ маиший чиқиндиларнинг ташқи муҳит объектларида сақланиш муддатлари ҳам узоқ бўлади,
хусусан фотопленкаларнинг пластмасса ғилофи-20-30 йил, косерва банкалари-80-100 йил, нейлон
маҳсулотлари 30-40 йил,тери-50йил.жун пайпоқ-1-5 йил,полиэтелен пакетлар-10-20 йил,банан ва
апльесин пўчоқлари 2-5 ҳафтагача, хаттоки шиши бутилкалари 1 мллион йилгача
сақланади.Урбанизация жараёни жадаллашиб, шаҳарлар кенгаётган, аҳоли сони ўсаётган ва унинг
эҳтиёжини қондириш учун миллионлаб турдаги товарлар ишлаб чиқарилаётган бир пайтда
чиқиндиларни қайта ишлаш ва уларнинг утилизацияси энг катта муаммолардан биридир. Ер
сайёраси билан боғлиқ бўлган бундай муаммоларнинг пайдо бўлиши Бирлашган Миллатлар
Ташкилотининг ҳам ташвишга солди ва 2009 йил 22 апроелдаги 63-сессиясида 22 апрель халқаро
Ер сайёраси куни деб белгиланди.Чунки ҳозирги ва келажак авлоднинг ижтимоий ва экологик
эҳтиёжини қондиришда табиат билан Ер сайёраси ўртасида одилона тенгликни сақлаш лозим.
Бугунги кунда чиқинди муаммоси нафақат Ўзбекистонни балки бутун дунё аҳлини ташвишга
солмоқда. Дунё бўйича бу 5 млрд.754 млн. килограммни ташкил этади ва фақат унинг 30 фоизигина
қайта ишланади. Чиқиндилар турли хил қимматбаҳо металлар, шиша идишлар, қоғозлар, пластик,
ерга ўғит бўла оладиган озиқ-овқат маҳсулотларининг қолдиқларидан иборат. Кўплаб хавфли
чиқиндилар ҳам мавжуд бўлиб: батарейкалар ичидаги симоб, флюорисцент лампалардаги фосфоркарбонатлар ва маиший эритмалардаги токсик кимёвий моддалар ва бошқалардир. Чиқиндиларнинг
кўпайишига асосий сабаблардан бири аҳоли эҳтиёжларини қондирадиган буюмларнинг
ишлатиладиган муддатининг қисқалигидир, хусусан бир марталик қоғоз ва пластик идишлар,
кийимлар, бошқа буюмлардир. Чиқиндиларни қайта ишлаш бугунги кунда замон талабидир.
Айниқса бу муаммо саноати ривожланиб бораётган шаҳарларда долзарбдир.Ривожланган
мамлкатларда қайта ишланишга яроқсиз материаллар эса биогаз, биоқувватга айлантирилади.
Сўнгги йилларда мамлакатимизда атроф-муҳитни муҳофаза қилишни таъминлаш, табиий
ресурслардан оқилона фойдаланиш, шунингдек, ҳудудларнинг санитария ва экологик ҳолатини
яхшилаш соҳасида изчил сиёсат амалга оширилмоқда. Хусусан, 2017-2018 йилларда қаттиқ маиший
чиқиндилар билан боғлиқ ишларни амалга ошириш тизимининг инфратузилмасини
такомиллаштириш бўйича кенг кўламли ишлар олиб борилди, 13 та санитария жиҳатидан тозалаш
давлат унитар корхоналари ҳамда уларнинг туман ва шаҳарлардаги 172 та филиали, шунингдек,
9 та маиший чиқиндилар
86
билан боғлиқ ишларни комплекс амалга ошириш кластерлари ташкил этилди. “2019-2028 йиллар
даврида Ўзбекистон Республикасида қаттиқ маиший чиқиндилар билан боғлиқ ишларни амалга
ошириш стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги қарорни Ўзбекистон Республикаси қабул қилинган
бўлиб,ушбу қарорда қаттиқ маиший чиқиндиларни тўплаш, ташиш, утилизация қилиш, қайта
ишлаш ва кўмиш бўйича самарали тизимни яратиш, уларнинг фуқаролар соғлиғи ва атроф- муҳитга
зарарли таъсирини бартараф қилиш кўзда тутилган бўлиб шу билан бирга ҳосил бўладиган қаттиқ
маиший чиқиндиларнинг камида 60 фоизини қайта ишлашни таъминлаш;ўзига хос қаттиқ маиший
чиқиндиларни (таркибида симоб бўлган чиқиндилар, автошиналар, аккумуляторлар, ишлатилиб
бўлинган мойлар, қадоқлаш чиқиндилари ва ҳ.к.) қайта ишлаш ҳажмини 25 фоизгача
ошириш;полигонларга кўмиш учун йўналтириладиган қаттиқ маиший чиқиндилар ҳажмини 60
фоизгача камайтириш,барча полигонлар ҳолатини ўрнатилган талабларга мувофиқлаштириш,
ёпилган полигон ерларини тўлиқ рекультивация қилиш;қаттиқ маиший чиқиндилар билан боғлиқ
ишларни амалга ошириш объектларида муқобил энергия манбаларидан
35 фоизгача фойдаланиш белгилаб қўйилган. Ўзбекистон Республикасининг “Чиқиндилар
тўғрисида”Қонуннинг 15–моддасида қуйидагилар белгилаб қўйилган : чиқиндиларнинг
белгиланмаган жойларда ёки объектларда сақланиши, қайта ишланиши, утилизация қилиниши ва
зарарсизлантирилишига, шунингдек бундай жойларга ёки объектларга жойлаштирилиши ҳамда
ташланишига йўл қўймаслиги,чиқиндиларни тўплашни таъминлаши, ўзига тегишли бўлган
биноларга яқин ёки туташ ҳудудларда қаттиқ маиший чиқиндиларни тўплаш ва вақтинчалик сақлаш
учун контейнерлар (қутилар) ўрнатиши. Шу билан бирга чиқиндиларнинг йиғиш ва вақтинчалик
сақлаш учун махсус йиғиш жойлари ва контейнерлари ҳам белгилаб қўйилган. Бу борада айниқса
Тошкент шаҳрида катта ишлар олиб борилмоқда яъни шаҳар ҳокимининг 2012 йил
7 июлдаги “Тошкент шаҳрининг санитария-эпидемиология холатини яхшилаш ва ҳудудларда
тозаликни сақлашга қаратилган қўшимча чора тадбирлар тўғрисида”ги қарор билан маиший
чиқиндиларни ажратиш,тўплаш,йиғиш ташлаш ва ташкилий равшда олиб чиқиб кетиш бўйича
қоидалар тасдиқланган.Ушбу қоидаларга асосан пластмасса чиқиндилар учун ҳаво рангда,қоғоз
чиқиндилар учун оқ рангда,биочиқиндилар учун сариқ рангли ва бошқа чиқиндилар учун қора
рангдаги пакетлар қабул қилинган. Юқоридагилардан келиб чиққан холда биз Нукус шаҳри аҳоли
яшаш жойларидаги ҳосил бўлаётган чиқиндиларни йиғиш ва тўплаш даражасини ўргандик. Шаҳар
худудини ҚМЧ тозаланиш холати “Ўзбекистон Республикаси аҳоли турар жойларини қаттиқ
маиший чиқиндилардан тозалаш санитария қоидалари,нормалари ва гигиеник нормативлар” га
асосан ўтказилди. Бунда қуйидаги натижаларни олдик; шаҳарда жами фуқоролар йиғинлари сони
-61та бўлиб, умумий аҳоли сони -323979 та, улардан аёллар -164010 та , эркаклар эса -159969 тани
ташкил этади. Шаҳарда оилалар сони- 70644 та , хонаданлар сони эса -68006 тани ташкил этди, жами
чиқинди йиғиш майдончаларининг сони 118 та бўлиб, улардан 49 таси уйчали ,69 таси эса
уйчасиз.Чиқинди йиғиш контейнерларнинг сони 275 та бўлиб, улардан 1100л ҳажмга эгаси 249 та,
077литрлиси эса 15 та ,мультилифт контейнерларни сони эса 11 тани ташкил этди. Юқорида
кўрсатилган чиқинди йиғиш майдончалари ва контейнерларининг сони шаҳар аҳолисидан ҳосил
бўлаётган чиқиндиларни йиғиш ва сақлаш учун етарли, бу эса аҳоли ўртасида чиқиндиларгабоғлиқ
касалликларнинг профилактикасида муҳим рол ўйнайди, ҳамда тупроқ муҳитининг қаттиқ маиший
чиқиндилар билан ифлосланишини камайтиради.
Фойданалиган адабиётлар:
1. Ўзбекистон Республикасининг “Чиқиндилар тўғрисида”Қонуни 2002 йил 6 апрел 362-II/
2. Шерқўзиева Г.Ф. и др //Оценка состояния почвы в условиях жаркого климата//
Международный научный журнал “Молодой ученый ”Спец выпуск.-Россия 2017г.№1.2. С.14-15
3. Отабоев Ш.,Мирвалиев С.,Турсунов Э “Экологияда маданият ва маънавият муаммолари”
Тошкент 2009 й .279 б
4. Ўзбекистон Республикасида қаттиқ маиший чиқиндилар билан боғлиқ ишларни амалга
ошириш стратегиясини тасдиқлаш тўғрисида”ги Қарори.
ИП СИФАТ ҚЎРСАТКИЛАРИГА ТЕРИМ ТУРИНИНГ ТАЪСИРИ
Жиззах политехника институти
Иқтидорли талаба Хонтўраев Жумабек Мухиддин ўғли
Илмий рахбар т.ф.н доцент Аббазов Илхом Зопирович,
87
т.ф.ф.д (PhD) Эгамбердиев Фазлиддин Отакулович
Республика тўқимачилик саноатининг жадал ривожланишини таъминлаш, юқори сифатли ва
рақобатбардош тайёр маҳсулотлар ишлаб чиқаришни кенгайтириш, уни йирик хорижий бозорларга
янада илгари суриш, шунингдек, 2017 — 2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини
ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида белгиланган
вазифаларни изчил амалга ошириш соха олимлари олдига жуда катта вазифаларни қўйади. Пахта
толасини ишлаб чиқариш бўйича дунёда пешқадам мамлакатлар Ҳиндистон ва Хитой бўлиб,уларда
ишлаб чиқарилаётган тола миқдорининг 24,8% ни ташкил қилади. Мамлакатимизда ҳам 3 млн тонна
пахта етиштирилиб қарйиб 1 млн. тоннага яқин тола олиниди. Дунёда табиий тола ва тайёр
тўқимачилик маҳсулотларига бўлган таълабнинг юқори даражадалиги, рақобатбардош юқори
даражадаги сифатли тўқимачилик маҳсулотларини ишлаб чиқаришни талаб этади. Сўнгги йилларда
республикамизда тўқимачилик, енгил саноат тармоқларини ривожлантириш, ишлаб чиқарилаётган
тайёр маҳсулотларнинг турлари ва ассортиментини кенгайтириш ҳамда тармоқ корхоналарининг
инвестиция ва экспорт фаолиятини ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш бўйича комплекс чоратадбирлар амалга оширилмоқда. Соҳада пахта-тўқимачилик кластерларини ташкил қилиш,
маҳсулот ишлаб чиқаришнинг пахта толаси, йигирилган ип ва калава, тўқув-трикотаж махсулотлари
ва тайёр тикув буюмларигача бўлган босқичларини ўз ичига оладиган ишлаб чиқариш
комплексларини яратиш ва ривожлантириш, кенг ассортиментдаги, юқори сифатли тайёр
махсулотлар ишлаб чиқариш ҳамда ахолини иш билан таъминлаш, ўзимизда етиштирилган пахта
толасини қайта ишлаш салмоғини ошириш бўйича кенг қамровли ишлар амалга ошрилмоқда[1-3].
Тўқимачилик саноати халқ хўжалигига кенг истеъмол моллари газлама, трикотаж, тикув
иплари, гилам ва бошқалар етказиб бериш билан бирга ишлаб чиқариш воситалари корд иплари,
узатиш тасмалари, изоляцион материаллар ва х.к. яратувчи саноат ҳисобланади. Унинг
маҳсулотлари халқ ҳўжалигининг мудофаа, тиббиёт, автомобил, пойабзал каби ишлаб чиқариш
тармоқларида ҳам кенг қўлланилади. Тўқимачилик саноатида ишлаб чиқариладиган маҳсулот ва
ишлатиладиган хом ашё турига қараб кўп тармоқларга бўлиниши маълум. Улар орасида ип ишлаб
чиқариш алоҳида ўрин тутади.
Пахта толасининг ва ундан йигирилган ипнинг сифатини аниқлашда Uster Statistics 2018
меъёрлари билан қиёслаш орқали амалга ошрилади. Пахта толасининг асосий сифат
кўрсаткичларини USTER HVI ўлчов тизими ёрдамида аниқланади. Бу тизим тезкор ва олинган
жадваллар ва диаграммалар дунё бўйича қўланиладиган тизим хисобланади. Бу тизимда
қўлланиладиган ускуналар USTER TESTER ва USTER AFIS PRO 2 бу лаборатория ускуналарида
пахта толаси ва улардан тайёрланган хомаки маҳсулотлар ҳамда йигирилган ипларнинг сифат
кўрсаткичлари аниқланади.
1- расм. “USTER” фирмасининг AFIS PRO 2 синов лаборатория жихози
Синов тажриба ишлари “Jizzakh textile” хорижий қўшма корхонасидаги USTER AFIS PRO 2
лобаратория жиҳозида машинада ва қўлда терилган пахта толаларининг ўлчовчи стандарт ASTM
88
стандартига биноан толанинг (толани узунлик, пишиб етилганлик, ифлослик даражаси ва
непслар)сифат кўрсаткичлари аниқланди ва маълумотлари 1-жадвалда келтирилган.
1- жадвал
Толанинг сифат қўрсаткичлари
Вариантлар
Қўрсаткичлар
Қўлда
Машинада
терилган
терилган
узунлик L(n)
0,81
0,82
Толадаги тугунаклар сони (Cnt/g)
69
63
калта толалар миқдори (SFCn)
24,2
22,4
чизиқий зичлик (Fineness)
167
168
етилган (пишган) тола миқдори
0,9
0,9
(Muturity)
ўлик тола миқдори (IFC)
7,1
6,4
Толанинг сифат қўрсаткичлари аниқлаш учун тузилган жадвалда қўлда ва машинада
терилган пахта толаларнинг сифат кўрсаткичлари таҳлил қилинган қўлда терилган пахта
толасининг штапел узунлик кўрсаткичи, машинада терилган пахтанинг узунлиги L(n)0.01 %га кўп.
Қўлда терилган пахта толасининг толадаги тугунаклар сони, машинада терилган тугунакларсонидан
(Cnt/g) 19.6% га кўп. Қўлда терилган пахта толасининг калта толалар миқдори, машинада терилган
пахта толасининг калта толалар миқдоридан (SFCn)7.8% га кўп. Қўлда терилган пахта толасининг
чизиқий зичлик кўрсаткичи, машинада терилган пахта толасининг чизиқий зичлик кўрсаткидан
(Fineness) 0.5% га кам. Қўлда терилган пахта толасининг пишган тола миқдори, машинада
терилганники (Muturity) билан тенг. Қўлда терилган пахта толасидаги ўлик тола миқдори, машинада
терилган пахта толасидаги ўлик тола миқдоридан (IFC) 10% га кўпдир бу ҳолатда қўришимиз
мумкинки пахта толасини машинада ва кўлда терилганда уларнинг сифат кўрсаткичларини ошириш
учун пахта тозалаш ва йигириш корхоналарида ўрнатилган тола тозалаш тизимларини
такомиллаштириш янги ресурстежамкор техника ва технологияларни ишлаб чиқаришга жорий этиш
орқали сифат толанинг даражасини оширишимиз мумкин[4-7].
Қўлда ва машинада терилган пахта толасидан тайёрланган хомаки маҳсулотларнинг чизиқий
ва квадратик нотекислик кўрсаткичлари, халқаро Uster Statistics 2018 меъёрлари билан қиёсланди
ва олинган натижалар 1-жадвалга жамланди.
2- жадвал
Машинада ва қўлда терилган пахта толасидан тайёрланган хомаки маҳсулотларнинг
чизиқий ва квадратик нотекислик кўрсаткичлари
Вариантлар
2
.88
Квадратик нотекислик, CVm
%
.55
2
.38
1
Пилик
.78
.05
.27
.87
.33
.97
3
.99
.18
.11
.21
0
.33
89
2
.19
.88
.42
Қайта
таралган пилта
1
3
.61
Кесим бўйича 1 метр
узунликдаги ярим тайёр
маҳсулотнинг вариация
коэффиценти, CVm 1m %
Пилик
Пилталан
ган пилта
Қайта
таралган пилта
Чизиқий нотекислик, U%
Қўлда
Пилталан
ган пилта
Машинада
Кўрсаткичлар
1
1
0
1
Кесим бўйича 3 метр
.20
.18
.73
.01
.18
.42
узунликдаги ярим тайёр
маҳсулотнинг вариация
коэффиценти, CVm 3m %
Ушбу жадвал таҳлили шуни кўрсатдики, машинада терилган пахта толасидан тайёрланган
хомаки маҳсулотларнинг сифат кўрсаткичлари қўлда терилган пахта толасидан тайёрланган хомаки
маҳсулотларнинг сифат кўрсаткичлари (чизиқий нотекислик, квадратик нотекислик, кесим бўйича 1
метр узунликдаги ярим тайёр маҳсулотнинг вариация коэффиценти, кесим бўйича 3 метр
узунликдаги ярим тайёр маҳсулотнинг вариация коэффиценти) бир бирига яқин эканлигини
кўрсатди.
Хулоса қилиб айтганда Қўлда ва машинада терилган пахта толасидан йигирилган ип
чизиқий зичлиги 19.6 текс (Ne=30) карда иплари ҳамда уларнинг сифат кўрсаткичлари тахлилидан
шундай хулоса қилиш мумкинки машинада терилган пахта толасидан олинган ип сифат
кўрсаткичларидан камлиги бунинг учун пахта тозалаш ва йигириш жараёнида тозалаш
самарадорлигини янада ошириш зарурлигини кўрсатади. Бу эса соха олимлари олдида турган мухим
вазифа ҳисобланади.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Ўзбекистон республикаси президентининг ПФ-5285-сон фармони “Тўқимачилик ва тикув-
трикотаж саноатини жадал ривожлантириш чора-тадбирлари тўғрисида”
2. Пирматов А. П., Матисмаилов С. Л., Саломов А. А. Книга представляет собой первую часть
сборника статей XIX Международной научно-практической конференции ≪Advances in Science and
Technology≫ (Москва, 15 марта 2019 г.).
3. Доц. А.Пирматов ва магистрант А.А. Саломов Наманган мухандислик-технология институти
илмий-техника журнали. Том 5 № 1 73-78 бет. Наманган 2020 йил.
4. Egamberdiev F. O., Jumaniyazov K. J., Abbazov I. Z. Study of the influence of the guiding device on
increasing the efficiency of fiber cleaning //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. – IOP
Publishing, 2020. – Т. 614. – №. 1. – С. 012123.
5. К.Jumaniyazov, F.Egamberdiev, M.Mardonov, I.Abbazov R.Kaldibaev. Тheoretical study of the
influence of a guiding device on increasing the fiber cleaning efficiency // Tashkent state technical university named
after Islam Karimov technical science and innovation journal. -№ 3.- 2020.- pp. 242-251
6. Эгамбердиев, Ф.О., Жуманиязович, Ж.Қ., Дониёров, Б.Б. and Мухаметшина, Э.Т., 2020.
Такомиллаштирилган икки барабанли тўғри оқимли тола тозалагич ускунасининг тозалаш самарадорлигини
ошириш. Техник тадқиқотлар журнали, 5(3).
7. Kadam DJumaniyazov., Ilkhom A., Dilafruz K. Сhange of physical and mechanical indicators of yarn
depending on the design of the sampling drum //Journal of Critical Reviews. – 2020. – Т. 7. – №. 3. – С. 411-415.
MAMLAKATIMIZDA YO`LLARNI QURISH VA TA'MIRLASHDA ASFALTBETON
ZAVODLARNING O`RNI
Jizzax Politexnika instituti
Ay va A 104 M-20 guruhi magstrantlari
Muminov A. U.,Saidov S.K., G`aniyev Sh. J.
“Yo`l muhandisligi” kaferdra dotsenti Mirzaqobilov N.X.
E-Mail: axatmuminov1991@gmail.com
Anotatsiya: Iqtisodiyotning rivojlanishi transport oqimining imkoniyatlarning o'sishiga olib keladi.
Bu esa o’z navbatida investitsiya ko’lami va unning jadal sur'atlarda o’sishiga foydali ta'sir ko'rsatadi va
transport xizmatlari mintaqadagi iqtisodiyotni yangi bosqichga olib chiqishga xizmat qiladi.Shu bilan
birgalikda qurilishiga va xizmat ko'rsatishga katta e'tibor beriladi, avtomobil yo'llarining sifati sezilarli
darajasi oshadi.
Kalit so'zlar: qurilish, mintaqa, asfalt, asfaltbeton zavodi, ta'mirlash, transport darajasi,
investitsiya, iqtisodiy o'sish darajasi, foydali xizmatlar, texnik xizmat ko'rsatish
Anotation: the development of the economy leads to an increase in the capacity of the transport
flow. This, in turn, has a beneficial effect on the investment scale and rapid growth of flour, and transport
services will serve to bring the economy of the region to a new level.At the same time, great attention is
paid to construction and maintenance, a significant level of the quality of highways increases.
90
Keywords: construction, region, asphalt, asphalt plant, repair, transport rate, investment, economic
growth rate, useful services, maintenance
Zamonaviy avtomagistral - bu kompleks transport ishlarini bajarish uchun mo'ljallangan
muhandislik tuzilishi va yo'l harakati foydalanuvchilari - haydovchilar va yo'lovchilarga xizmat ko'rsatish
[1]. Qurilish va ta'mirlash ishlarini tartibga solish jixatidan avtomobil yo'llari sohasida asosiy va yordamchi
holatga bog'liq tuzilmalaridur. Magistral yo'lning asosiy tuzilmalari yo'l to'shamasi, drenaj inshootlari, yo'l
o'tkazgichlar, tunnellar va hokazolardan iborat
Avtomobil elementlari o'rtasidagi nomuvofiqlikning oldini olish uchun yo'llar va avtomobil
tuzilmalari qat'iy standartlashtirilgan bo'lishi kerak. Transport vositalarining umumiy o'lchamlari va
og'irligiga talablari alohida inobatga olinadi. Hozirda bunday me'yoriy hujjat asosida yuk tashish bo'yicha
ko'rsatma katta hajmli va og'ir yuklarni avtomobil transportida katta hajmli va og'ir yuklarni tashiladigan
yuklar ikki guruhga bo'linadi:
- A guruhi yuk massasi eng katta bo'lgan transport vositalari uchun mo'ljallangan 6tonnadan
ortiq yuk (10 tonnagacha) I-III toifadagi yo'llarda, shuningdek IV toifadagi yo'llarda 10 tonna yuk og'irligi
uchun qurilgan yoki mustahkamlanadi;
- B guruhi ko'pi yuk massasi bo'lgan transport vositalari 6 tonnagacha yuklanganda
ishlashga mo'ljallangan. Transportning barcha turlariga tegishli bo`lib avtomobil yo'llari juda yaxshi
mintaqa uchun muhim va birinchi navbatda, avtomobil yo'llarining ishonchliligi, ta'minlash xavfsizlik
o'rtacha yillik tezlik harakat transport tezligi optimal tezlikka yaqin bo`ladi .
Asfalt - bu bitum aralashmasi (60-75% tabiiy va 13-60%sun'iy) mineral materiallar bilan
(maydalangan tosh yoki shag'al, qum va mineral kukun) [2]. Asfalt aralashmalari ikki usulda tayyorlanadi:
issiq va sovuq (ular davomida tarkibiy qismlarni aralashtirish uslubiga qarab tayyorlash.
Aralashmalarning o'zi ikki xil bo'lishi mumkin: issiq yoki sovuq [2].
Isitilgan aralashmalar qizdirilgan va maydalangan toshni oson biriktirib oladi. Barcha
turdagi asfalt aralashmalarini masofadan turib ishlab chiqarilishi mumkin (joyida (zavodda) yoki
yotqizilgan joyda tayyorlanadi) [2].
- asfalt sepib (prokat) ishlatiladi asfalt massasini aralashtirish joyida amalga oshiriladi
("insitu"), ya'ni qoplama, boshqa narsalar qatori, aralashtirishni o'z ichiga oladi, komponentlar (bog'lovchi
sifatida isitilgan yoki sovuq bitum sovuq ezilgan toshli moddalar); usuli bo'yicha sepilgan asfalt
biriktiruvchilari dasturlar quyidagilarga bo'linadi:
-bitta qatlamli, ikki qavatli,ko'p qatlamli yoki mustahkamlangan sirtni davolash (ikkinchisini
birinchisida asosda ishlatganda burish, biriktiruvchi va keyin maydalangan tosh qatlami qo'llaniladi bu
rulon bilan o'ralgan);
- bir qatlamli yoki ko'p qatlamli yarim shamollatiladigan yoki penetratsiya qilingan yo'l
sirtlari (unda birinchi marta qatlam qo'llaniladi maydalangan tosh, so'ngra biriktiruvchi kukinlar yoki
qachon moloz qatlamiga kiradigan modda shu tarzda qilingan yo'l qoplamalarining majburiy yopilishi sharti
bilan sirtga qayta ishlov berish);
- texnologik yo`l bilan bo'lgan asfalt yo'l qoplamalari asfaltbetondan qurilgan qatlamlari
yoki qoplamalarini bajarish kombinatsiyasi va sepilgan asfalt (asfalt aralashmalarini hisobga olish ayniqsa
muhimdir texnologik tasnifga ega bo'lgan yo'l qurilishlari qatlamlarning qurilishiga qarab asfalt
aralashmalari va yo'laklar).
Asfaltni barqarorlashtirish [2], "insitu" shaklini, mustahkamlashni anglatadi bog'lovchi
sifatida sovuq yoki qizdirilgan bitum bilan maydalangan tosh qatlamlari birlashtiruvchi sement bo'lgan
stabillashga o'xshash modda yoki ohakdan iborat bo`ladi. Ishlab chiqarishda mexanizmlar va uskunalar
tizimi nuqtai nazaridan ommaviy asfalt qoplamasi uchun prokatlangan asfaltbeton qoplamalarda ishlatiladi.
Donador asfaltbeton issiq usul bilan tavsiflanadi, ya'ni ishlab chiqarish (aralashtirish) va rulolar yordamida
siqish, shu bilan birga asfaltbetonni saqlash texnologiyasi harorat rejimlariga rioya qilishni hisobga olgan
holda aralashmalar aralashtiriladi:
- saqlash idishlarida bitumning tavsiya etilgan saqlash harorati (tanklar) asfalt zavodlari,
turiga qarab 130 C -170 C ;
- mikserning chiqish joyidagi asfalt aralashmasining tavsiya etilgan harorati 130 dan yo'l
bitumining turiga (naviga) qarab asfalt zavodlarda 180 C ;
- asfalt aralashmasining asfalt aralashmasining tavsiya etilgan harorati yo'l bitumining
turiga (naviga) qarab 130 C o taxminan 170 C gacha, mos ravishda, 110 C dan past bo'lmasligi kerak.
91
ABZ ning quyidagi turlari mavjud [2]:
• Uzluksiz ishlaydigan
• Siklik harakatlar
• Qayta ishlash zavodlari.
• Mobil ta'mirlash komplekslari.
Asfalt zavodining sxemasi [2] : 1-Bunkerni hisobga olish moslamasi;
2- Konveyerni yig'ish; 3- Namlikni boshqaruvchi konveyer; 4- Barabanni quritish va aralashtirish; 5Asfaltbetonni olish va etkazib berish; 6- Aralash zonasi;
7- Kutish bunkeri; 8-Chang yutgichning ventilyatori; 9-Saqlash qutisi; 10-Boshqarish kabinasi; 11Mineral kukunlarning silosi; 12-Eski asfaltbeton bunkeri; 13-Namlikni boshqaruvchi konveyer; 15-Chang
yig'uvchi va chang silosi;
16-Bitumli tank; 17-Bitum isitgichi; 18-Quritish baraban konveyeri.
Asfaltobeton zavodlarni takomillashtirish va kelgusida avtomatlashtirish orqali ish samaradorligini
oshirish muhum masalalardan biri bo`lib qolaveradi. Chunki avtomobillarning ravonligi ravonligi ishlab
chiqarilayotgan maxsulotlarga va maxaliy hom ashyolarga bog`liq xolda ishlab chiqaish zarur.
Adabiyotlar ro'yxat:
1. Avtomobil yo'llari va shahar ko'chalarining transport va ekspluatatsiya sifatlari:
uchun darslik. yuqori. ta'lim muassasalari / V.V. Silyanov, E.R. Domke. Moskva: Nashriyot
markazi"Akademiya", 2007. 352 b.
2. Elektron resurs: editor@asphalt.ru.
3. Transportno-ekspluatatsionnye kachestva avtomobilnyx dorog i gorodskikh ulits: uchebnik dlya
stud. vyssh. ucheb. zavedeniy / V. V. Silyanov, ER Domke. M.: zdatelskiy tsentr "Akademiya", 2007.352
b
ТЎҚИМАЧИЛИК КОРХОНАЛАРИДА СТРАТЕГИК РЕЖАЛАШТИРИШНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
А.А.Зокиров-Тошкент давлат иқтисодиёт университети таянч докторанти
А.А.Хашимов-Тошкент давлат иқтисодиёт университети профессори
Ўзбекистонда тўқимачилик корхоналарида пахта хомашёсини чуқур қайта ишлаш асосида
юқори қўшилган қийматли экспортбоп тайёр маҳсулот турларини ишлаб чиқариш ҳажмини
ошириш зарурати ортиб бормоқда. Шу боисдан 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини
ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида “таркибий
ўзгартиришларни чуқурлаштириш, миллий иқтисодиётнинг етакчи тармоқларини модернизация
92
ва диверсификация қилиш ҳисобига унинг рақобатбардошлигини ошириш” бўйича муҳим вазифалар
белгилаб берилган [1].
Бу каби улкан вазифаларнинг муваффақиятли бажарилиши самарали ривожланиш
стратегияларини ишлаб чиқиш ҳамда уни амалга оширишни талаб этадики, бунда биринчи
навбатни стратегияни шакллантириш ва уни амалга оширишнинг ташкилий-бошқарув
механизмларини такомиллаштириш масаласи долзарб аҳамият касб этади.
Стратегик режалаштириш корхона бошқарувининг энг муҳим таркибий қисмидир ва уҳолда
бозор иқтисодиёти шароитида корхонанинг муваффақиятли ишлаши деярли мумкин эмас. Бугунги
тез ўзгарувчан иқтисодий вазиятда ўз ҳаракатларингизни режалаштирмасдан ва оқибатларини
башорат қилмасдан ижобий натижаларга эришиш мумкин эмас.
"Стратегия" тушунчаси стратегик менежмент назариясига ХХ асрнинг 50-йилларида, ташқи
муҳит ўзгаришига зудлик билан жавоб бериш муаммоси муҳим бўлган пайтда кириб келди. Дастлаб
"стратегия" атамаси фақат ҳарбий соҳада қўлланилган ва "жангга қўшинларни жойлаштириш
санъати" деб таърифланган.
Бундан ташқари, менежерлар орасида ушбу атама маъмурий фаолиятнинг энг юқори намоён
бўлишини англатади.
Стратегик режалаштириш бошқарув қарорларини қабул қилиш ва корхона вазифаларини
амалга ошириш учун асос яратади. Динамик стратегик режалаштириш жараёни барча бошқарув
вазифалари
қуриладиган
асосдир.
Стратегик
режалаштиришнинг
афзалликларидан
фойдаланмасдан корхоналар ва айрим ходимлар уларни амалга ошириш мақсадлари ва
йўналишларини баҳолашнинг аниқ усулидан маҳрум бўлишади.
Замонавий шароитда кўпчилик мутахассислар қуйидагиларга ишора қилмоқдалар:
корхонани инновацион ривожлантиришга имкон берадиган стратегик режалаштириш моделидан
фойдаланиш; соҳадаги рақобат даражасини сақлаб қолиш; жорий бозор улушининг барқарорлигини
ва унинг янада кенгайишини таъминлайдиган инвеститсия сиёсатини шакллантириш ва амалга
ошириш; ҳам миқдорий, ҳам сифат кўрсаткичларининг ўсишини кўрсатиш; фойда келтирадиган
фаолиятни амалга ошириш, чунки бу корхона ривожланишининг энг муҳим манбаларидан бири
бўлган фойда [2].
Шундай қилиб, илгари кўриб чиқилган омилларни ҳисобга олган ҳолда, юқорида айтиб
ўтилган барча мезонларга жавоб берадиган муносабат стратегиясини шакллантириш моделини
қандай ишлаб чиқиш кераклиги ҳақида савол туғилади.
Стратегик режалаштириш мантиқи марказлашган иқтисодий бошқарув моделида
шаклланган бир қатор умумий режалаштириш тамойилларига асосланади. Бозор шароитида ушбу
умумий тамойилларни корхоналарни бошқариш даражасига ўтказиш таклиф этилади, бу жуда
мумкин ва мантиқан. Қуйидаги қарашларни ажратиб кўрсатиш мумкин [3,4].
1. Иқтисодиёт ва сиёсатнинг бирлиги тамойили.
2. Марказлаштириш ва марказсизлаштириш бирлиги тамойили.
3. Бошқарув қарорларининг илмий асослилиги ва ратсионаллиги тамойили.
4. Умумий ва маҳаллий манфаатларни юқори даражадаги манфаатларнинг устуворлиги
билан бирлаштириш тамойили ва бошқарув қарорларини амалга оширишда индивидуал ва
жамоавий қизиқишни рағбатлантириш.
Режалаштиришнинг санаб ўтилган умумий тамойиллари, бизнинг фикримизча, стратегик
жараён учун тўлиқ эмас. Стратегик режалаштиришнинг қуйидаги ўзига хос тамойилларини
аниқлаш мумкин [5, 6].
1. Етакчи йўналишларни танлаш асосида муқобил мутаносибликни таъминлаш.
2. Башоратлар, стратегик стратегия ва режаларнинг бирлиги ва мураккаблигини
таъминлаш.
3. Ривожланиш жараёнининг бирлигини, стратегия ва режаларни амалга ошириш ва амалга
оширилишини текшириш имкониятини таъминлаш.
Генералова А.В. ўз тадқиқотида [7] корхона стратегиясини шакллантириш қоидаларининг
ўзаро боғлиқлиги кўринишидаги стратегик режалаштириш моделини таклиф қилади. Текширилган
моделни тузишда муаллиф бир вақтнинг ўзида бир нечта циклик йўлларда бўлган муаммоларга
алоҳида эътибор беради, уларнинг ечими бир вақтнинг ўзида бир нечта циклларда стратегик
бошқарув самарадорлигини оширади. Стратегик режалаштиришнинг асосий тартиб93
қоидаларини белгилаб, муаллиф стратегияни шакллантиришда ҳал қилинадиган қуйидаги
вазифаларни белгилайди: синергетик таъсирни баҳолаш, стратегик режалаштиришнинг мақбул
усулларини танлаш, қўшма муносабатларнинг жозибадорлигини баҳолаш, стратегик танлов ва
мувозанатли кўрсаткичлар тизими.
1990 йилларда стратегик режалаштиришни ташкил этиш ва усуллари шундай кучли
ривожланишга эришдики, бу тушунча замонавий шароитларда компанияларни бошқаришнинг
асосий усулига айланди. Ярим асрлик даврида стратегик режалаштириш тушунчаси танқид қилинди
ва унга қайта ишлов берилди, такомиллаштирилди ва ўзгартирилди. Эҳтимол, ҳеч қандай бошқарув
усули стратегик режалаштириш каби бунчалик ички такомиллаштириш салоҳиятига эга эмас.
Учинчи минг йилликнинг бошларини жамият ижтимоий-иқтисодий фаолиятининг барча
соҳаларига кириб борган стратегик режалаштириш методологиясининг янада ривожланиши даври
дейиш мумкин. Стратегик режалаштириш усулларининг қўлланиш доираси ҳозирги кунда ўта кенг:
тижорат ташкилотлари, фаолиятнинг гуруҳий шакллари, жамоат ташкилотлари, давлат идоралари.
Стратегик режалаштириш тушунчаси қатъий назарий тузилма эмас. Ташкил этилганидан
буён ўтган ярим аср мобайнида янги бошқарув тушунчалари, бошқарув усуллари ва ташкилотни
бошқариш бўйича қарашлар пайдо бўлди. Муаллиф томонидан олиб борилган тадқиқотлар шуни
кўрсатдики, ҳозирги кунга келиб стратегик режалаштириш тушунчасини қайта кўриб чиқиш учун
объектив шарт-шароитлар мавжуд. Стратегик режалаштириш тушунчасига замонавий ёндашувнинг
асосий жиҳатлари қуйидалар саналади: режалаштириш ва амалга ошириш имкониятлари, стратегик
фикрлаш ва ижодкорлик, стратегик мантиқ, синергетик самараларнияратиш, лойиҳалар портфели,
стратегик режалаштириш жараёнини ташкил этишга лойиҳавий ёндашув, марказсизлаштириш ва
раҳбарларни жалб этиш, стратегик назорат.
Корхоналарнинг бошқарув усулларини такомиллаштириш тобора мураккаб иқтисодий
муҳит соҳасида юз бермоқда. Бу бизни стратегик ва тезкор менежментга янгича ёндашувларни
излашга имкон беради.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли “20172021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича
Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги фармони / www.lex.uz.
2. Минцберг Г., Альстрэнд Б., Лэмпел Дж. Школы стратегий. Стратегическое сафари:
экскурсия по дебрям стратегий менеджмента. СПб: Питер, 2012. - 368с.
3. Люкшинов А.Н. Стратегический менеджмент: Учебное пособие для вузов. М.:
ЮНИТИ-ДАНА, 2000. – 484 с.
4. Стратегическое планирование: Учебное пособие / Под ред. А.Н. Петрова. - 2-е изд. СПб.:
Знание, ГУЭФ, 2004. – 546 с.
5. Акофф Р. Планирование будущего корпорации. М.: Сирин, 2002. 256с.
6. Саймон Г. Науки об искусственном: пер. с англ., изд. 2-е. М.: Едиториал УРСС,
2004. - 144с.
7. Генералова А.В. Совершенствование механизма формирования стратегии
промышленного предприятия. Дис. … канд. экон. наук: 08.00.05. М., 2009. - 188 с.
ЁШ ФУТБОЛЧИЛАРНИНГ ҲУЖУМ УЮШТИРИШ ҲАРАКАТЛАРИНИ
НАТИЖАЛАРИ.
Ибодов А. И.,19-15 .Магистратура. ЎзДЖТСУ.
Бекназаров Ш. Қ.19-15 .Магистратура. ЎзДЖТСУ.
Ёш футболчиларнинг ҳужум уюштириш ҳаракатларини оладиган бўлсак, кўп ҳаракатлар
канотлардан уюштирилган ҳужумларга, марказдан уюштирилган ҳужумларга караганда хавфли
кўриниш олишини кузатдик. Пахтакор 2 мактабида шуғуланувчи 13-14 - ёшдаги футболчиларни
кўриб чиксак, Х=6 ўйин ўртача бир ўйин давомида 15 маротаба ҳужум уюштирилса шулардан 10
94
маротбаси канотдан уюштирилганлигини, самарадорлик курсаткичи 53% ташкил этса, марказдан
уюштирилган ҳаракатлардан 5 маротабасидан 34% самарадорлик кўрсаткични ташкил этди.
Пахтакор 1 мактабида шуғуланувчи 13-14 ёшдаги ҳаракатларга келадиган бўлсак, канотдан 14
маротаба ҳужумдан 58 % самарадорлик коэффицентини ташкил этса, марказдан уюштирилган 8
маротаба ҳужумдан 41 % самарадорлик кўрасткичини ташкил этди. Булардан хулоса киладиган
бўлсак марказлардан уюштириладиган ҳужум ҳаракатларига караганда канотлардан
уюштириладиган ҳужум ҳаракатларини сони ва самарадорлик коэффицентини кўрсаткичларини
юкорилини аникладик. (1-жадвал)
13-14 ёшли футболчиларнинг ўйиндаги ҳавфли ҳужум уюштириш ҳаракатлари
1- жадвал
Ҳужум уюштиришдаги майдон кисимлари
Канотдан
Марказдан
Турли
йилдагилар
Ҳужу
СК%
Ҳужу
СК%
м сони
м сони
Пахтакор 1
14
58
8
41
Пахтакор 2
10
53
5
34
12-13 ёшли туғилган футбол жамоасининг учрашувлардаги ҳужумлари ва дарвозага
йўлланган зарбалар.
2- Жадвал
4
5
36
45
7
6
Фоиз
(%)
22
24
Хамма
зарбалар
13
15
Фоиз
(%)
78
76
Фоиз
(%)
Нотўғри
зарбалар
(самарас
Фоиз
(%)
45
50
Дарвозага йўналтирилган зарбалар
Тўғри
зарбалар
хафли
кўринишг
а эга
Пахтакор1
Пахтакор2
Фоиз (%)
Жамоалар
Ҳавсиз
ҳужумла
р
Ўйин давомидаги ҳужумлар
64
55
11
11
100
100
Биз ёш футболчиларнинг ҳужум уюштиришдаги ҳаракатларини 6 ўйин даомидаги ўртача (Х)
кўрсаткичини олдик. Бир ўйинда давомида икки футболчи иштирокида ҳужум уюштириш
ҳаракатларида Пахтакор 1мактабидаги шуғуланувчиларнинг 12-13 ёшдагилар Х=24 (46.1%) ва
Пахтакор 2 мактабидаги шуғуланувчиларнинг 12-13 ёшдагилар 25 (38.4%) маротаба ҳаракатларини
ташкил этишини кўришимиз мумкин. Бу ерда икки футболчи иштирокидаги ҳужумлар мактабидаги
шуғуланувчиларнинг 12-13 ёшдагиларнинг ҳаракатларини сони ва ўйиндаги фоизи камлигини
кузатамиз.
Ёш футболчиларнинг бир учрашувдаги харакат фаолиятлари кузатилганда Пахтакор
жамоаси олимпик 2 жамоасига карши кечган учрашувда 5 та гурухли тактик харакатлардан 5 та
(40%),жарима зарбасидан кейинг харакатларда 2та (59%) ,ва карши хужумларда 11та тактик
комбинацияларда иштирок этиб 27.2 5 лик самарадорлик кайд этди.
AXBOROT – KOMMUNIKATSIYA TEXNOLOGIYALARI (AKT) TUSHUNCHASI VA
ULARNING TA'LIM JARAYONIDAGI O'RNI.
JizPI Iskandarova Ziyoda
Xasanov Umid
Bugungi kunda ommaviy axborot vositalari va texnologiyalarning insonga ta’siri yanada ko‘payib
bormoqda. Bu ayniqsa, kitobni o‘qishdan ko‘ra, televizorni ko‘rib chiqayotgan bolaga katta ta’sir
ko‘rsatadi. Yangi ma’lumotlar, reklamalar, kompyuter texnologiyalaridan qo‘llanilishi, o‘yin hujjatlari,
elektron o‘yinchoqlar va kompyuterlarning tarqatilishi bolani tarbiyalash va uni atrof dunyoga qabul
qilishga katta e’tibor qaratmoqda. Ilgari bolalar har qanday mavzu bo‘yicha ma’lumotlarni turli manzillar
orqali olishi mumkin bo‘lgan: darslik, adabiyot, o‘qituvchi lektsiyasi, dars konspektlari. Biroq, bugun
zamonaviy haqiqatlarni hisobga olgan holda, o‘qituvchi o‘quv jarayoniga axborot berishning yangi
95
usullarini kiritishi kerak. Bu nima uchun zarurligi bilan bog‘liq savollar tug‘ilmoqda. Bolaning miyasi
darsda taklif etilgan axborotni media vositalar yordamida yaxshi qabul qiladi.
Har bir bolani qisqa vaqt ichida ulkan axborot massivlarini o‘zlashtirish, o‘zgartirish va amaliy
faoliyatda foydalanishga o‘rgatish zarur. Ta’lim jarayonini bolaning darsda faol, qiziqish va qiziqish bilan
ishlashi, mehnatini ko‘rishi va ularni baholashi uchun tashkil etish muhim ahamiyat kasb etadi. Ushbu
murakkab vazifani hal etishda o‘qituvchiga o‘qitishning an’anaviy usullari va zamonaviy axborot
texnologiyalarini, jumladan, kompyuter texnologiyalarini birlashtirish ko‘maklashishi mumkin. Darsda
kompyuterdan foydalanish o‘quv jarayonini mobil, qat’iy differentsial va yakka tartibga solish imkonini
beradi. Boshqa tomondan, o‘qituvchilar uchun ham bu o‘qitish usuli jozibador: ularga bolaning qobiliyati
va bilimini yaxshi baholash, uni tushuntirish, ta’limning yangi, nadatiy bo‘lmagan shakllari va usullarini
izlashga xizmat qiladi. Shu o’rinda savol tug’iladi AKT nima?
Har qanday pedagogik texnologiya – axborot texnologiyasidir, chunki o‘qitishning texnologik
jarayonining asosini axborot olish va o‘zgartirish tashkil etadi. Kompyuterdan foydalanuvchi ta’lim
texnologiyalari uchun eng muvaffaqiyatli termin kompyuter texnologiyasi hisoblanadi. O‘qitishning
kompyuter (yangi axborot) texnologiyalari – bu kompyuter amalga oshirish vositasi bo‘lgan ta’lim
oluvchiga axborot tayyorlash va o‘tkazish jarayonidir. O‘qituvchi AKT-dan foydalanish bilan darsga
tayyorlashda bu dars ekanini unutmasligi kerak, demak o‘quv ma’lumotini tanlashda uning asosiy didaktik
tamoyillariga rioya qilishi kerak: tizimli va izchil, arzon, saralangan yondashuv, ilma va boshqa. Bunda
kompyuter o‘qituvchini almashtirmaydi, balki uni to‘ldiradi.
Bunday dars quyidagilarga xos:
1. adaptatsiya printsipi: kompyuterni bolaning yakka tartibga solish;
2. boshqaruvchilik: istiqbolli vaqtda o‘qituvchi tomonidan o‘qitish jarayonini tuzatish mumkin;
3. ta’limning interaktivligi va muloqotli xususiyati; – AKT o‘quvchi va o‘qituvchining harakatlariga
“javob berish ” qobiliyatiga ega; ular bilan muloqotga “kirish ”, bu kompyuter ta’limi metodikalarining
asosiy omilini tashkil etadi.
4. yakka tartibdagi va guruhdagi ishlarni muvaffaqiyatli birlashtirish;
5. o‘quvchining kompyuter bilan muloqotda psixologik qulaylik holatini qo‘llab-quvvatlash;
6. cheklanmagan ta’lim: mazmuni, uning tafsilotlari katta.
Kompyuter barcha bosqichlarda ishlatilishi mumkin: dars tayyorlashda ham, o‘qish jarayonida ham:
yangi materialni tushuntirish (kiritish), mustahkamlash, takrorlash, nazorat qilishda ham .
Bunda kompyuter quyidagi vazifalarni bajaradi:
1. o‘qituvchi funktsiyasida kompyuter quyidagilardan iborat:
o‘quv ma’lumotlari manbasi;
ko‘rik qo‘llanma;
trenajer;
diagnostika va nazorat vositasi.
2. ish asbobi funktsiyasida:
matnlarni tayyorlash vositasi, ularni saqlash;
grafik tahrirchi;
chiqishlarni tayyorlash vositasi;
katta imkoniyatlarni hisoblash mashinasi.
Darsni loyihalashda o'qituvchi turli dasturiy mahsulotlardan foydalanishi mumkin:
1. Dasturlash tillari-ularning yordami bilan o'qituvchi darsning turli bosqichlarida ishlatilishi bo'lgan turli
xil dasturiy mahsulotlarni yaratishi mumkin, ammo ularni o'qituvchi - mavzu uchun qo'llash qiyin.
Dasturlash tili yordamida loyihani tuzish maxsus bilim va ko'nikmalar va katta mehnat talab qiladi.
2. Darsni tayyorlash va o'tkazishda tayyor dasturiy mahsulotlardan (ensiklopediyalar, o'quv dasturlari va
boshqalar) foydalanish mumkin. O'rta maktabda kimyo fanini o'rganishda kompyuter texnologiyasidan
foydalanish darsda yoki laboratoriya ishlarida murakkab xisoblanadi. Bundan tashqari, o'tgan materialni
takrorlashda talaba o'qituvchi darsda ko'rsatgan barcha namoyish tajribalarini mustaqil ravishda
takrorlaydi. Shu bilan birga, u eksperimentni to'xtatishi, uni to'xtatishi yoki yomon o'rganilgan qismni
takrorlashi mumkin. Ushbu yondashuv tashabbusni rivojlantiradi va o'quvchilarning o'rganilayotgan
mavzuga bo'lgan qiziqishini oshirishga yordam beradi.
96
3. Darslarni tayyorlash va o'tkazishda o'qituvchiga Microsoft Office to'plami katta yordam beradi, bu esa
barcha mashhur Word so'z protsessoridan tashqari, Access ma'lumotlar bazasi tizimi va PowerPoint
elektron prezentatsiyalarini ham o'z ichiga oladi.
4. Ma'lumotlar bazasi tizimi darsni tayyorlashda katta tayyorgarlik ishlarini o'z ichiga oladi, ammo oxiroqibat samarali va universal bilimlarni o'rganish va tekshirish tizimini olishingiz mumkin.
5. Word matn muharriri tarqatma va didaktik materiallarni tayyorlashga imkon beradi.
6. Elektron prezentatsiyalar o'qituvchiga minimal tayyorgarlik va kam vaqt sarflab, dars uchun material
tayyorlash imkonini beradi. PowerPoint yordamida tuzilgan ma’lumotlar orqali darslar ustida ishlashda
samarali xisoblanadi.
AKTdan foydalanishning afzalliklari:
1. ta'limni individuallashtirish;
2. talabalarning mustaqil ishini kuchaytirish;
3. darsda bajarilgan vazifalar hajmining o'sishi;
4. Internetdan foydalanganda axborot oqimlarini kengaytirish.
5. ishning turli shakllari, o'yin vaqtini kiritish imkoniyati tufayli motivatsiya faollikni oshirish . Kompyuter
o'qituvchiga yangi imkoniyatlar beradi, bu esa talaba bilan qiziqarli bilim jarayonidan bahramand bo'lishga
imkon beradi, nafaqat maktab kabinetining devorlarini tasavvur qilish kuchi bilan emas, balki eng yangi
texnologiyalar yordamida siz o'zingizni yorqin rangli dunyoga kirishga imkon beradi. Bunday
mashg'ulotlar bolalarda hissiyotlarga olib keladi, hatto orqada qolgan talabalar kompyuter bilan ishlashga
tayyorlana boshlaydi.
6. Oddiy darsni kompyuter bilan integratsiya qilish o'qituvchiga o'z ishining bir qismini kompyuterga
o'tkazish imkonini beradi, bu esa o'quv jarayonini yanada qiziqarli, xilma-xil, intensiv qiladi. Xususan,
o'qituvchi matnni bir necha marta takrorlamasligi kerak (u uni ekranga olib chiqdi), talaba o'qituvchining
kerakli qismini takrorlashini kutishning hojati yo'q, chunki ta'riflarni, teoremalarni va boshqa muhim
qismlarni yozib olish jarayoni tezroq bo'ladi.
7. Ushbu ta'lim usuli o'qituvchilar uchun juda jozibador: ularga bolaning qobiliyatlari va bilimlarini
yaxshiroq baholash, uni tushunish, yangi, noan'anaviy shakllar va o'qitish usullarini izlashga yordam beradi,
uning professional o'sishini va kompyuterni yanada rivojlantirishni rag'batlantiradi.
8. Kompyuter testlari va diagnostika komplekslari darsida foydalanish o'qituvchiga qisqa vaqt ichida
barcha talabalar uchun o'rganilayotgan materialning assimilyatsiya darajasi haqida ob'ektiv tasavvur olish
va uni o'z vaqtida sozlash imkonini beradi. Shu bilan birga, muayyan talaba uchun topshiriqning qiyinchilik
darajasini tanlash mumkin
9. Talabaning ta'kidlashicha, testni amalga oshirgandan so'ng (bu ma'lumot hali o'z ahamiyatini
yo'qotmagan bo'lsa), masalan, og'zaki so'rovda mumkin bo'lmagan xatolar bilan ob'ektiv natija oladi.
10. O'quvchilar zamonaviy axborot texnologiyalarini o'zlashtirmoqda. Kompyuter fanlari bilan
integratsiya qilingan darslarda talabalar kompyuter savodxonligini o'rganadilar va turli mavzulardagi
materiallar bilan ishlashda eng kuchli zamonaviy universal vositalardan biri - kompyuterni o'rganadilar,
ular yordamida tenglamalarni yechadilar, grafkalar, chizmalar tuzadilar, matnlar tayyorlaydilar. Bu
o'quvchilar o'z ijodiy qobiliyatlarini namoyish etish imkoniyatidir. Biroq, ortiqcha narsalar bilan bir
qatorda, bunday darslarga tayyorgarlik ko'rish va ularni o'tkazish vaqtida turli muammolar mavjud.
Mavjud kamchiliklar va AKTdan foydalanish muammolari
1. Ko'pgina talabalar va o'qituvchilarni uyda ishlatish uchun kompyuter yo'q, kompyuter sinflarida
mustaqil mashg'ulotlar vaqti barcha maktablarda o'tkazilmaydi.
2. O'qituvchilar kompyuterlardan foydalanadigan darsga tayyorgarlik ko'rish uchun etarli vaqtga ega
emaslar.
3. O'qituvchining kompyuter savodxonligi etarli emas.
4. Kompyuter fanlari o'qituvchisi bilan aloqa etishmasligi.
5. O'qituvchilarning ish jadvali Internet imkoniyatlarini o'rganish uchun vaqt ajratmaydi.
6. Kompyuterni dars mashg'ulotlariga integratsiya qilish qiyin.
7. Maktab jadvali darslarda internetdan foydalanish uchun vaqt ajratmaydi.
8. Ish uchun etarli motivatsiya bo'lmasa, talabalar ko'pincha o'yin, musiqa, kompyuter xususiyatlarini
tekshirish va boshqalar bilan chalg'itiladi.
9. Darslarda AKTdan foydalanishga intilib, o'qituvchi ta'limdan uzoqlashadi.
97
AKT vositalari zamonaviy darsning to'laqonli tashkiloti uchun juda muhimdir. Ko'plab o'rganish
vositalarini ta'kidlash kerakki, dars tarkibini aniq yaratishga yordam beradi, u estetik ravishda bajariladi.
Foydalanilgan adabiyotlar ro'yxati:
1. Morozov E. P., Pidkasisty P. I. o'qituvchilarni innovatsion faoliyatga tayyorlash. // Sovet pedagogikasi,
1991 .. № 10, p. 88-93
2. Azizxo‘jaeva N. N. Pedagogik texnologiyalar va pedagogik mahorat. –T.: O‘zbekiston yozuvchilar .
uyushmasi Adabiyot jamg‘armasi nashriyoti. 2006 y. 200b.
3. Выготский Л. С. Педагогическая психология. –М.: 1996 г.
4. Ibragimov X.I., Yo‘ldoshev U.A.,Bobomirzaev X., Pedagogik-psixologiya (o‘quv qo‘llanma). –T.:
“O‘zbekiston faylasuflari milliy jamiyati” nashriyoti, 2009y. 490 b.
5. Mavlonova R., Arabova M., Pedagogik texnologiya (metodik qo‘llanma) –T: 2008 yil. 47 bet.
АКТУАЛЬНЫЕ ЯЗЫКИ ПРОГРАММИРОВАНИЯ
Каримов Р.,
Кузиев Б.Н. ДжизПИ
Программирование показало просто взрывной рост за последние несколько лет,
изменившись из чего-то используемого в играх и электронных устройствах, до чего-то
формирующего наш современный мир. Почти каждое устройство, техника и современные
технологии содержат хотя бы немного кода. По этой причине вместе с распространением
программирования, растёт и спрос на людей, которые могут этим заниматься. Это означает, что
сейчас самое подходящее время освоить программирование для начинающих.
Чтобы у нас была определённая база знаний, с которой мы можем начать, мы должны дать
определение программированию:
Процесс написания кода, который компилируется для формирования программ и может
быть запущен на компьютере или компиляторе кода, а также имеет особую функцию или целый
набор функций.
Это определение довольно обширное и расплывчатое. Хотя на самом деле значение этого
термина зависит от того, какой тип программирования мы рассматриваем в данный момент.
Например, веб-разработчик пишет код, который используется для создания адаптивных и
функциональных сайтов. В данном случае программирование можно назвать процессом создания
сайтов.
Тем не менее, кто-то работает в навигационной или аэрокосмической сфере и должен
использовать программирования для написания кода, позволяющего этой сложной технике
работать. Это совершенно отличается от создания сайтов, но тоже называетсяпрограммированием.
Программирование является новой и невероятной сферой, которая представляет целый мир
возможностей для людей, которые имеют желание обучаться. Несмотря на всё то, что вы видели
или слышали, обучение программированию с нуля не настолько сложное занятие – особенно если
сравнить его с процессом получения навыков в других областях, требующих особых навыков.
Даже среднестатистический человек может освоить программирование для начинающих
настолько быстро, что будет способен писать свои собственные, простые программы всего за пару
недель. Несколько месяцев усиленного обучения позволят вам практически полностью освоить хотя
бы один из языков программирования. Этого уже будет достаточно, чтобы начать выполнять
базовые задачи для программиста.
Перед вами несколько причин, по которым вы должны освоить программирование для
начинающих:

Программирование может быть весёлым! Представьте, что вы обладаете навыками
для создания своего собственного сайта с нуля, вашей мобильной игры или программы для анализа
данных вашей компании. Если вы научитесь этому всему, то откроете множество возможностей
сделать свою работу интересной!
98

Программирование даст вам ценные навыки. Обучение программированию с нуля
предоставит вам достаточно навыков и опыта для начала вашей карьеры в качестве программиста
или разработчика.

Программирование придаст вам уверенности. Спрос на программистов и кодеров
сейчас невероятно высок, что предоставляет вам право выбора в отличие от многих других сфер.
Что же, теперь у вас есть множество причин начать изучать программирование для
начинающих. Поэтому настало время для пошагового руководства, чтобы помочь вам достичь
этой цели. Давайте начинать!
Несмотря на то, что программирование относительно простое занятие (в отличие от другой
технической деятельности) мысль о его изучении всё равно отпугивает большинство людей. На
первый взгляд оно может показаться сложным, запутанным и весьма непростым для изучения.
Рассмотрите эти аспекты:

Какие типы навыков вы хотите обрести. Хотите ли вы стать разработчиком сайтов?
Или возможно вас прельщает мысль о создании мобильных приложений или разработке
программного обеспечения? Вам нужно будет подумать об этом всём, так как именно это определит
ваш путь обучения.

Почему вы хотите научиться программировать. Может быть, программирование
для вас является чем-то вроде хобби, которому вы хотите уделять время в свободное время? Или
это нечто, что поможет вам начать карьеру в этой сфере и изменить вашу жизнь?

Сколько времени вы можете этому уделить. Если вы собираетесь
Рассмотрите эти аспекты:

Какие типы навыков вы хотите обрести. Хотите ли вы стать разработчиком сайтов?
Или возможно вас прельщает мысль о создании мобильных приложений или разработке
программного обеспечения? Вам нужно будет подумать об этом всём, так как именно это определит
ваш путь обучения.

Почему вы хотите научиться программировать. Может быть, программирование
для вас является чем-то вроде хобби, которому вы хотите уделять время в свободное время? Или
это нечто, что поможет вам начать карьеру в этой сфере и изменить вашу жизнь?

Сколько времени вы можете этому уделить. Если вы собираетесь

проводить за обучением лишь пару часов в неделю, то вряд ли для вас будет иметь
смысл записываться на платный курс. В то же время при необходимости интенсивного обучения
вам скорее всего нужно будет потратить время на поиск качественного контента и быть готовым
заплатить за него.
Языки Программирования
Различные типы программирования требуют различных типов навыков. Например, если вы
хотите освоить программирование для начинающих веб-разработчиков, то такие языки как
HTML, CSS, Java и JavaScript станут основой. Похожим образом разработка мобильных
приложений потребует от вас знаний Java (для Android) или Swift (для iOS). Выбор правильного
языка очень важен и по этой причине мы подготовили список самых популярных из них:
Java. Java без сомнения можно назвать королём языков программирования современного
мира. Он невероятно распространён, гибок и используется для таких сфер как создание Android
приложений и бэкенд веб-разработки. Если вы проходите основы программирования для чайников,
то Java станет отличным дополнением. Он относительно прост, читается каканглийский и спрос
на него на современном рынке явно не угаснет ещё долгое время.
Если вы хотите начать изучать Java в качестве вашего первого языка программирования, то
я бы порекомендовал вам курс “Обучение Java с нуля”. Данный курс научит вас базовому
синтаксису и особенностям языка. Он покажет вам потенциал, который вы сможете раскрыть в себе
с помощью Java.
99
Python. Если Java является королём языков программирования, то Python можно назвать
королевой. Он невероятно гибкий и имеет множество областей применения. Множествоакадемиков
и исследователей используют Python для создания программ по анализу научныхданных. Он даже
является частью таких инновационных и популярных областей технологий, вроде машинного
обучения и искусственного интеллекта. Python прост в изучении и даже преподаётся в некоторых
школах.
Изучение Python может быть очень простым процессом, если вы приложите достаточно
усилий для этого. Начните с такого курса как “Программирование на Python” или запишитесь на
”Интерактивный курс по Python для начинающих”. Оба этих курса предоставят хорошее
введение в язык и его функционал, что позволит более эффективно продолжить дальнейшее
изучение.
HTML. Если вы хотите попробовать себя во фронтенд разработке, то вы просто обязаны
выучить HTML. Многие считают его идеальной темой, чтобы освоить программирование для
начинающих. Он используется для создания макетов сайтов и даёт указания компьютеру о том, как
отображать его контент. Это один из самых простых языков, поэтому поможет вам более плавно
начать изучать так называемые основы программирования для чайников.
HTML невероятно прост, а специальные курсы по программированию, вроде учебника по
HTML5 или курс про основы HTML помогут сделать обучение более эффективным.
CSS. CSS используется исключительно вместе с HTML для стилизации и форматирования
контента на странице. Он позволяет вам делать различные вещи, вроде изменения цвета и размера
элементов, их позиции на сайте и даже даёт возможность полностью изменять внешний вид
страницы.
Как и HTML, CSS является необходимостью, если в ваши планы входит начать изучать
программирование для начинающих веб-разработчиков. По моему мнению, отличной идеей будет
изучение HTML вместе с CSS, на примере интерактивного курса по веб-разработке. Данный курс
научит вас основам CSS, HTML и их совместного использования в веб-разработке.
JavaScript. JavaScript - это другой язык, который является настолько же гибким и
распространённым – в целом похожий в этом плане с Java и Python. Несмотря на то, что изначально
он использовался для фронтенд веб-разработки при создании интерактивных элементов, теперь он
начал использоваться во множестве других сфер.
Если вы хотите стать достойным фронтенд или бэкенд разработчиком, то я рекомендую вам
начать с JavaScript. Пройдите обучение программированию с нуля на JavaScript, начав осваивать
учебник по JavaScript, а затем переходите к более сложным и детальным курсам.
JavaScript. JavaScript - это другой язык, который является настолько же гибким и
распространённым - в целом похожий в этом плане с Java и Python. Несмотря на то, что изначально
он использовался для фронтенд веб-разработки при создании интерактивных элементов, теперь он
начал использоваться во множестве других сфер.
Если вы хотите стать достойным фронтенд или бэкенд разработчиком, то мы рекомендуем
вам начать с JavaScript. Пройдите обучение программированию с нуля на JavaScript, начав
осваивать учебник по JavaScript, а затем переходите к более сложным и детальным курсам.
Литература:
1.
Кузиев, б.н., холмуминова, д.а., & муртазин, э. Р. Электронное обучение как часть
образовательного процесса. Ученый xxi века, 1, 43.
2.
Адилова, ф.т., давронов, р., & қўзиев, б.н. (1992). Алгоритмические проблемы
биоинформатики и подходы к их решению. 5⋅ 2009_, 56.
3.
Kuziev, b.n., murtazin, e.r., & kholmuminova, d.a. (2016). Introduction information
technologies to educational process. Ученый xxi века, (3-1), 26-28.
4.
Kuziev, b.n., & kholmuminova, d.a. (2017). Opportunities and importance of computer
technologies in education. Ученый xxi века, (4-3), 67.
5.
Кузиев, б.н. (2012). Мультимедийные обучающие системы (мос) в процессеобучения
студентов технических вузов химико-технологическим дисциплинам. Молодой учёный, 8, 379.
6.
Ochkov V. F. Mathcad 14 dlya studentov i injenerov: russkаya versiY. – SPb.:BXVPeterburg, 2009. - 512 s.: il.
100
7.
Л.Ф. Белева. Программирование на С++. Учебное пособие. – Саратов:Ай Пи Эр
Медиа, 2018 г
ТОШКЕНТ ШАҲРИДА ЙЎЛ ХАРАКАТ ХАВФСИЗЛИГИ МУАММОЛАРИНИ
ТАДҚИҚ ҚИЛИШ
Магистратура талабаси Х.С. Нарзуллаев 554-19 гуруҳи (ТДТрУ)
Илмий раҳбар: А.А. Саттаров т.ф.н (ТДТрУ)
Республикамиз мустақилликка эришгандан сўнг иқтисодий ўзгаришлар ҳаётга изчил жорий
этила бошланди. Чунончи, автомобиль ишлаб чиқариш саноати йўлга кўйилди, йўл қурилиш
соҳаси жадаллаштирилди, шунингдек, чет эл давлатлари билан савдо алоқалари юқори даражага
кўтарилди. Бу эса табиий равишда республика автомобиль йўлларида ҳаракат миқдорининг
йилдан-йилга ортишига олиб келди. Эндиги ва истиқболдаги асосий масалалардан бири
автомобиль йўлларида ҳаракат хавфсизлигини таъминлашдан иборат бўлиб, у йўл-транспорт
ҳодисалари, уларда ҳалок бўлувчилар ва тан жарохати олувчилар сонини, куриладиган умумий
ижтимоий-иктисодий зарарларни камайтиришга қаратилиши зарур[5].
Урбанизация ва автомобилсозлик саоноатининг жадал ривожланиши йўл–транспорт
ҳолатини ёмонлашишига олиб келади. Бу муаммо, айниқса, йўлларнинг ўтказа олиш қобилиятидан
фарқли ўлароқ, ҳар йили автомобиллар сони жадал ортиб бораётган шаҳарларда сезилади.
Мутахассисларнинг фикрига кўра 2025 йилга келиб Ўзбекистонда автомобиллар сони икки
баравар кўпайади. Ҳозирги кунда Республикамиз автомобиль йўлларида 2,9 млн. дан ортиқ
автомобиллар ҳаракатланмоқда ва уларнинг 85% дан ортиғи жисмоний шахсларга тегишли.
Бугунги кунда ҳавфсиз ҳаракатни ташкил этишда транспорт ва пиёдалар ҳаракатини
тавфсифловчи кўртаскичларни тадқиқ қилиш асосий вазифаларидан бири ҳисобланади. Хавфсиз
харакатни ташкил этишда ўрганилиши керак бўлган кўрсаткичлардан бири бу – транспорт
воситаларининг ҳаракат миқдори ҳисобланади. Шаҳар аҳолисининг ўсиб бориши билан шаҳар
майдони кенгайиб, транспорт воситаларининг ҳаракат миқдори ва аҳолининг ҳаракатчилиги ўсиб
боради.
2020 йилнинг 1 январь ҳолатига кўра, Ўзбекистон Республикасида жисмоний шахсларга
тегишли бўлган автотранспорт воситаларининг сони 2 580 133 тани ташкил этганлигини кўриш
мумкин. Буларнинг барчаси кўп киломертли тирбандликнинг ҳосил бўлишига, йўлда сарфланган
вақтни кўпайишига, йўл ҳаракат сифатини ёмонлашишига ва жиддий экологик муаммоларга олиб
келади. Автомобиллаштириш даражаси ортган сари йўлларда ҳаракат хавфсизлигини
таъминлашнинг янги муаммоларини келтириб чиқаради, бу эса, ЙТҲларини кўпайишига олиб
келади.
Тошкент шаҳар миқёсида 2014-2018 йилларда бўлган йўл-транспорт ходисалари умумий
сонининг, шунингдек, унда жароҳатланганлар ҳамда вафот этганлар сонининг ортмаганлиги 1расмдаги график таҳлилидан аниқлаш мумкин. Бундай ижобий натижаларга эришишнинг асосий
омилларидан бири Вазирлар Маҳкамаси қошида барча вазирликлар, уюшмалар, корпорация ва
концернларда ҳаракат хавфсизлигини таъминлаш ишларини мувофиқлаштириб олиб борувчи
“Йўлларда ҳаракат хавфсизлигини таъминлаш ҳайъати”нинг фаол иштирокида мураккаб ва долзарб
масалаларнинг замон талабига мос равишда ҳал қилинишидир.
Жадвал 1
Тошкент шаҳар миқёсида 2014-2018 йилларда бўлган йўл-транспорт ходисалари
натижасида жабрланган инсонларнинг статитик таҳлили
2014-2017
Жарохат олганлар
Вафот этганлар
йилларда
содир
2014- 2015- 2016- 2017- 2018- 2014- 2015- 2016- 2017- 2018бўлган
йил
йил
йил
йил
йил
йил
йил
йил
йил
йил
ЙТХлар
Январь
265
115
373
337
318
1
1
13
12
10
Февраль
87
162
347
319
304
1
21
10
7
9
Март
90
123
392
365
351
0
22
15
9
6
101
Апрель
Май
Июнь
Июль
Август
Сентябрь
Октябрь
Ноябрь
Декабрь
Жами
311
372
290
392
161
234
267
249
290
3008
110
95
99
91
78
85
88
96
113
1255
390
404
469
447
454
431
411
407
373
4898
344
378
413
429
404
374
402
427
443
4635
376
364
431
411
423
397
417
429
401
4622
3
14
13
9
22
16
18
17
11
125
23
0
1
2
6
4
5
8
7
100
14
7
8
10
19
17
18
7
14
152
15
13
10
16
12
16
14
20
11
155
10
8
19
22
11
18
16
7
9
145
1-расм Тошкент шаҳар миқёсида 2014-2018 йиллар давомида содир бўлган йўл-транспорт
ходисалари натижасида жарохат олганлар ва вафот этганларлар бўйича статистик маълумот
Хозирки кунда пойтахтимизнинг Амир Темур шох кўчаси энг сер қатнов кўчалардан бири
бўлиб, кўчада савдо марказлари ва шахобчалари, таълим муассасалари, тижорат банклари
жойлашган бўлиб, аҳолини ушбу ҳудуддан кўп фойдаланиши оқибатида ҳам мазкур ҳудудда йўл
транспорт ҳодисалари жуда кўп содир бўлмоқда.
Шунингдек, кузатишлар натижасида чорраҳада транспорт воситалари ва пиёдаларнинг
ҳаракатланиши давомида уларнинг баъзи бирлари белгиланган тартиб қоидаларга риоя қилмаслиги
қайд этилди. Пиёдалар чорраҳада ҳаракатланаётганда белгиланган ўтиш жойларидан ўтмасдан
кесиб ўтиш ҳолатлари аниқланди. Кузатув натижаларига кўра транспорт воситаларининг
светофорнинг қизил чироғидан кесиб ўтганлар 15 авт/соат ташкил этди.
2-жадвал
2014-2018-йилларда Тошкент шахар Амир Темур кўчасида содир бўлган йўл транспорт
ходисаларининг статитик тахлили
Йил
Йўл транспорт ходисаси сони
2014
114
2015
79
2016
155
2017
127
2018
178
102
1.3.5-расм 2014-2017 йилда Тошкент шахар Амир Темур кўчасида содир бўлган йўл транспорт
ходисалари графиги.
Бу кўрсаткичларнинг ошиб бориши билан йўлларда ҳаракат хавфсизлигини таъминлаш,
айниқса, йўл-транспорт ҳодисаларининг олдини олиш бугунги куннинг долзарб муаммоларидан
бири бўлиб қолмоқда. Шундан келиб чиққан ҳолда қуйидаги тавсияларни амалиётда тадбиқ этиш
натижасида айрим турдаги ЙТҲ олдини олиш ҳамда камайтиришга эришиш мумкин деб
ҳисоблаймиз.
Статистик маълумотларга караганда чоррахаларда умумий автомобиль йўлида бўладиган
йўл транспорт ҳодисалари 10-40 % ташкил этади. Чорраҳаларда бундай кўп авариялар бўлишига
асосий сабаблар чорраҳага кириш ва чиқиш жойлари яхши жиҳозланмагани, кўриниш ёмонлиги
ҳамда транспортларни ҳаракати мураккаблашишидир.
Амир Темур кўчасида автобус бекатини чўнтак кўринишида қуриш ҳамда 1.12, 1.3, 1.18 йўл
чизиқларини қайтадан тўғирлаб чизиш, Амир Темур кўчасида мавжуд светофорларнинг яшил
чироғи цикли 38 сониядан ошириш керак. Бундан ташқари Амир Темур кўчасидаги тирбандликнинг
олдини олиш учун ҳаракатни тўғри йўлга қўйиш ҳамда қўшимча йўл ўтказиш иншоотларини барпо
этиш керак.
Бир сўз билан айтганда айтганда, йўл-транспорт ҳодисаси содир бўлишида кичик хато ҳам
катта талафотларни келтириб чиқариши мумкин. Энг, аввало, ҳар биримиз онгли равишда йўл
ҳаракати қоидаларига риоя қилган ҳолда ҳаракатланишимиз, қоидабузарликларнинг ҳар қандай
кўринишига қарши курашишимиз, бу борада ўз фуқаролик позитсиямизни кўрсатмоғимиз зарур.
Ислоҳотни ўзимиздан бошлашимиз лозим.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Қ.Ҳ.Азизов, П.И.Поспелов, А.Х.Ўроқов. “Йўл шароити ва ҳаракат хавфсизлиги” Олий ўқув
юртлари учун даслик.–Т.: ТАЙЛҚЭИ, 2018.−208 б.
2.
Азизов Қ.Х. Йўлларда ҳавфсиз ҳаракатланиш асослари: Олий ўқув юртарининг бакалаврият
таьлим йўналиши талабалари учун ўқув қўлланма /С.М.Қодиров таҳрири остида.-Т..”ТАЙИ”,200471 б
3.
Ўзавтойўл” давлат-акциядорлик компанияси. Муассасавий қоидалар ва меъёрлар. МКН 232008 Автомобиль йўлларининг йўл белги чизиқлари бўйича кўрсатма.2008,-86 бет.
103
РАҚАМЛИ ИҚТИСОДИЁТНИНГ ЖАДАЛ РИВОЖЛАНИШ ДАВРИДА ИШЛАБ
ЧИҚАРИШ СОҲАЛАРИДА КАДРЛАР ЗАҲИРАСИНИ ТАЙЁРЛАШ МАСАЛАЛАРИ
Э.К. Асадов
«UzAutocomponents» МЧЖ, сектор бошлиғи
Ж.Х. Қамбаров
Фарғона Политехника Институти илмий ишлар бўйича проректор
иқтисодиёт фанлари номзоди, доцент
Анотация: Бугунги кунда бутун жаҳон иқтисодий жараёнларига рақамли технологияларнинг
шиддат билан кириб бориши, ахборот технологияларининг инсон иш фаолиятида катта аҳамият
касб этиши маҳсулот ишлаб чиқаришни ташкил этиш ва бошқариш асосларини тубдан ислоҳ этиш
кераклигини англатади. Ўзбекистоннинг маҳаллий ишлаб чиқариш қувватларини халқаро
тажрибаларда синалган инновацион тараққиёт моделларига асосан ривожланишини, рақамли
технологиялар асосидаги платформалар яратилиши, ишлаб чиқаришни дигитализациялаш ва
бошқариш, экспортбоп юқори қўшимча қийматга эга маҳсулотларнинг яратилиши билан
таърифлаш мумкин. Бундай шароитда режалаштирилган ишларни амалга оширишга салоҳиятли ва
юқори малакали кадрлар заҳирасини яратиш муҳим вазифа ҳисобланади.
Калит сўзлар: давлат ҳаридлари махсус портали, иқтисодий транформация, автомотизация,
интеллектуализация
Иқтисодиётни янги технологик тартибга ўтишининг замонавий тендециялари маҳаллий ишлаб
чиқариш қувватларини модернизация қилишга, ишлаб чиқариш жараёнларини ташкилий ва
иқтисодий таъминотига ноодатий ёндашувлар асосида қайта кўриб чиқишни тақозо этмоқда. Ушбу
мавзуда Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев ўз нутқларида мазкур масалага
алоҳида тўхталиб: «Рақамли иқтисодиётсиз мамкалакат иқтисодиётининг келажаги йўқ» деб
таъкидлаб ўтганлар [1]. Бунда илғор технологияларни реалликка татбиқ қилиш учун инсон омили
олдинга чиқади. Тизимни малакали мутахасислар билан таъминлаш муҳим вазифага айланади.
Бугунги кунда, “Ҳаракатлар стратегияси”, Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон
Республикасида коррупцияга қарши курашиш тизимини такомиллаштириш бўйича қўшимча чоратадбирлар тўғрисида”ги 2020 йил 29 июндаги ПФ-6013-сонли Фармони, шунингдек, бошқа
норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ҳамда дастурий ҳужжатларидаги ўзаро муштарак мақсад ва
вазифаларга асосланиб, Ўзбекистон Республикаси Коррупцияга қарши курашиш агентлиги ҳамда
Ўзбекистон Республикаси Монополияга қарши курашиш қўмитаси ўртасида ўзаро ҳамкорлик
тўғрисидаги Мeморандум имзоланган [2]. Бундан ташқари мамлакатимиз раҳбари Ўзбекистон
Республикаси Олий Мажлисига қилган мурожаатномасида: «Тараққиётга эришиш учун рақамли
билимлар ва замонавий ахборот технологияларини эгаллашимиз зарур ва шарт. Бу бизга
юксалишнинг энг қисқа йўлидан бориш имкониятини беради. Зеро, бугун дунёда барча соҳаларга
ахборот технологиялари чуқур кириб бормоқда» деган [3].
Ишлаб чиқариш технологияларининг ривожланиши саноатда реиндустриализация босқичини
келтириб чиқаради. Бунда маҳсулот ишлаб чиқариш жараёни автоматизациялаштирилиб, қўл
меҳнати роботизация жараёнига алмаштирилади ҳамда бошқарувда фақат инсон салоҳиятининг ўзи
эмас, балким, интеллектуализация яъни бошқарувда сунъий интеллект тизимларидан кенг
фойдаланишга ўтилади [3]. Рақамли иқтисодиётнинг шаклланиши саноат ташкилотларининг янги
турдаги рақобатини келтириб чиқаради, бунда ишлаб чиқаришни ташкил этишда
технологияларнинг тезкорлиги ва мослашувчанлиги энг муҳим параметрларга айланади. Ишлаб
чиқаришни ташкил этиш ва бошқаришнинг замонавий парадигмаси меҳнат объектлари ва
субъектлари ўртасида реал вақт режимида ахборот алмашинувига, ишлаб чиқариш ускуналарини
тез алмаштириш имкониятларига, ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш ҳодимлари сонини
камайтириш имкониятларига, робототехника ва рақамли технологиялар ёрдамида мутлақо янги
турдаги маҳсулотларни ишлаб чиқара олиш имкониятларига таянади [4]. Бундай имкониятни
яратиш учун аввало инсон илмий салоҳияти, инсон капиталига катта инвестиция киритиш керак.
Рақамли иқтисодиёт шароитида ишлаб чиқаришни ташкил этишда катта ҳажмдаги маълумотларни
тезкорлик билан қайта ишлаш ва ушбуқайта ишланган маълумот асосида қарор қабул қилишни
автоматлаштирилганлиги муҳим омил
104
сифатида қаралади. Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев томонидан жорий
йилнинг 22 апрелида янги тахрирдаги “Давлат харидлари тўғрисида” № ЎРҚ-684 сонли қонуни
имзоланди. Бунда барча турдаги давлат харидлари “давлат харидлари бўйича махсус портал”и
орқали амалга оширилиши белгиланган бўлиб, республикамизнинг саноат соҳасида фаолият олиб
бораётган кўплаб давлат ташкилотлари учун информацион технологиялардан мукаммал
фойдаланишга лаёқатли, иқтисодий ва техник билимларга эга бўлган кадрлар заҳирасини
шакллантириш талаб этилади. Бу масалага ечим сифатида олий таълим муассасаларининг таълим
дастурларига керакли мутахасисликларни киритиши, талабаларга ишлаб чиқариш ва
иқтисодиётнинг реал секторида доимий фаолият олиб борадиган экспетлар томонидан махсус
лекциялар ўтилиши, талабаларни ихтисосликлари бўйича кўпроқ муддатда амалиёт ўташга
йўналтириш каби йўналишларни кўриш мумкин.
Иқтисодиётда рақамли технологияларни кескин равишда ортиб бориши, ушбу
технологиялардан таркиб топган ишлаб чиқариш ташкилотларини пайдо бўлишига туртки бўлади.
Хўш, бундай ташкилотларда бошқарув, менежмент қандай шаклда бўлади деган табиий савол
туғилади. Жавоб сифатида шуни айтиш мумкинки, энди бошқарув субъектлари сифатида
тажрибали раҳбар эмас, хорижий тилларни мукаммал ўзлаштирган, замонавий информацион
технологияларни яхши тушунадиган, соҳанинг сўнгги янгиликларини доимий кузатиб бориш
қобилияти эга, кенг дунёқараш салоҳияти мавжуд кадрлар бош ролга чиқадилар.
Мавзу юзасидан хулоса сифатида қуйидагиларни айтиш мумкин. Рақамли иқтисодиётни
шакллантириш шароитида ишлаб чиқаришни ташкил этиш ва бошқаришда кадрлар масалаларини
ҳал этишнинг бир неча муҳим асослари мавжуд бўлиб:
1) Ишлаб чиқариш жараёнига илмий-тадқиқот ва конструкторлик изланишларнинг қанчалик
жалб этилганлиги: агар ушбу соҳага илмий салоҳияти юқори кадрларни жалб қилиш орқали ишлаб
чиқариш ташкилоти мослашувчан ва рақобатбардош маҳсулотларни ишлаб чиқара олади;
2) инсон капиталига киритилган инвестициялар миқдорига тўғри пропорционал равишда
боғлиқ, инвестиция ўсиши юқори квалификацияли кадрларни шаклланишига олиб келади. Бу эса ўз
навбатида ҳар қандай мураккабликдаги ишлаб чиқариш технологияларини эксплуатация қилиш
имкониятини беради;
Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати
1. Мирзиёев Ш.М. Тармоқ ва ҳудудларда рақамли иқтисодиёт ва электрон ҳукуматни жорий
қилиш масалалари бўйича видеоселектордаги нутқи, 2020, [электрон ресурс], URL:
https://president.uz/uz/lists/view/3848
2. Коррупцияга қарши курашиш: Ҳисобот, 2020, [электрон ресурс], URL:
https://antimon.gov.uz/faoliyat/korrupcziyaga-qarshi-kurashish/
3. Мирзиёев Ш.М. Олий Мажлисга Мурожаатномасидаги нутқи, 24.01.2020, [электрон
ресурс], URL: https://president.uz/uz/lists/view/3324
4. Я. П. Силин, Управление промышленным предприятием в условиях новой
индустриализации, Уральский государственный экономический университет, Екатеринбург, 2016,
стр. 270.
ШАҲАР ЙЎЛЛАРИ ВА КЎЧАЛАРИДА ПИЁДА ВА ВЕЛОСИПЕДЧИЛАРНИНГ
ҲАРАКАТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ (ТОШКЕНТ ВА ТЕРМИЗ ШАҲАРЛАРИ МИСОЛИДА)
Ғуломов Умиджон Баҳодир ўғли,
Тошкент давлат транспорт университети, магистратура талабаси
Азизов Қудратилла Ҳусанович,
Тошкент давлат транспорт университети, проффессор
Шаҳар йўл-кўча тармоқларида бажариладиган энг асосий вазифалардан бири бу йўл бўйлаб
транспорт, пиёдалар ва велосипедчиларнинг ҳавфсиз ҳаракатини ташкил этишдир [1].
Статистика баьлумотларигига кўра бугунги кунда Тошкент шаҳрида
40 мингдан ортиқ киши велосипеддан фойдаланади. Тошкентда умумий ҳисобда 606 километр
узунликдаги велосипед йўлакларини яратиш режалаштирилмоқда. Ҳозирда 12,4 километр
узунликдаги велосипед йўлакчалари аҳолининг фойдаланиши учун топширилган [2].
Ҳозирги кунда республикамизда пиёда ва велосипедчилар иштирокида кўплаб йўл транспорт
ҳодисалари содир бўлмоқда. Ўзбекистонда 2020 йилнинг биринчи ярмида (январь-июнь ойлари)
105
жами 2388 та йўл-транспорт ҳодисалари содир этилган. Таъкидланишича, йўл-транспорт
ҳодисаларининг 383 таси болалар, 1154 таси пиёдалар ва 101 таси велосипед иштирокида содир
этилган [3]. Бундан кўриниб турибдики магистрал кўчаларда пиёда ва велосипедчилар ҳаракатини
хавфсиз ташкил қилишни ишлаб чиқиш долзарб аҳамиятга эга. Бундан ташқари ҳозирги кунда
автомобилларнинг сони тобора ортиб бораётганини ҳисобга олсак, кўча ва йўлларда тирбандликлар,
нохуш ҳолатлар, йўл транспорт ҳодисалари, автомобиллардан чиқаётган заҳарли газларни
экологияга салбий таъсири ва ҳокозоларни олдини олиш мақсадида пиёда ва велосипедчиларнинг
ҳаракатини ташкил қилиш долзарб масала саналади.
Европанинг кўплаб шаҳарларида велосипед узоқ вақтдан бери тўлиқ транспорт турига
айланган. Статистик маълумотларга кўра, Голландияда 7,5 км гача бўлган саёҳатларнинг 34%
велосипедда амалга оширилади. Шахарларда «велоидей» ривожланишининг тарафдорлари,
мутахассислар транспорт тизимлари велосипедда юриш ва пиёдалар ҳаракатланиши, шунингдек
жамоат транспортини режалаштиришнинг ажралмас қисми ҳисобланади. Жамоат транспорти
тизими билан ўзаро боғлиқ бўлган пиёда ва велосипед инфратузилмаси шаҳарни янада жозибали
қилади. Натижада, йўл-транспорт ҳодисалари сони ва тирбандликлар камаяди, шаҳар шовқин
даражаси ва ҳавонинг ифлосланиши камаяди. Пиёдалар ҳаракатланиши ва велосипедда сайр қилиш
одамларнинг соғлиги ва жисмоний ҳолатини яхшилашга ёрдам беради [4].
Тошкент ва Термиз шаҳарларининг марказий кўчаларида пиёда ва велосипедчиларнинг
ҳаракатини ташкил этиш учун 6 та магистрал Буюк Ипак Йўли, Мингбулоқ, Ғазалкент, Ибн Сино,
Алишер Навоий, Ат-Термизий кўчалари танлаб олинди. Ушбу шаҳар кўчаларининг узунлиги, пиёда
ва велосипедчилар ҳаракат миқдори ва таркиби, ҳаракат тезликлари ўрганилди ва таҳлил қилинди
(1-жадвал).
Пиёдалар ва велосипедчиларнинг ҳаракат миқдори ва ҳаракат тезлиги
1- жадвал
Кўча номи
Тошкент шаҳри
Буюк Ипак Йўли
Мингбулоқ
Ғазалкент
Термиз шаҳри
Ибн Сино
Алишер Навоий
Ат-Термизий
Кўчанинг
умумий узунлиги (м)
Пиёда ҳаракат
миқдори пиёда/соат
Велосипед
ҳаракат миқдори
велосипед/соат
6900
2050
2280
2986
1030
998
18
16
29
3780
3820
2683
2021
2941
1855
94
137
89
Изоҳ: Пиёдалар ва велосипедчиларнинг ҳаракат миқдори эрталабки пик вақтда ҳисобга
олинган.
Расм 1. Тошкент ва Термиз шаҳарлари марказий кўчаларида пиёдаларнинг ҳаракат миқдори
ва таркиби графиги
Термиз шахридаги Ибн Сино кўчаси бошланишидан А. Навоий кўчасигача (1 км) бўлган
ҳудудида пиёдалар харакат тезлиги ва зичлиги
106
2- жадвал
Тезликлар м/с
Частота
0,3-0,5
0,5-0,8
0,8-1,1
1,1-1,4
1,4-1,7
1,7-2,0
2,0-2,3
2,3-2,6
Жами
4
17
21
13
3
2
60
Зичлик
Зичликнинг йиғиндиси
6,7
28,3
35
21,7
5
3,3
6,7
35
70
91,7
96,7
100
100
Расм 2. Пиёдалар харакат зичлиги ва зичликнинг йиғиндиси графиги
Тошкент шахридаги Мингбулоқ кўчаси бошланишидан Баходир кўчасигача (0,35 км) бўлган
ҳудудда пиёдалар харакат тезлиги ва зичлиги
3- жадвал
Тезликлар
Частота
Зичлик
Зичликнинг йиғиндиси
м/с
0,3-0,5
0
0,5-0,8
2
3,3
3,3
0,8-1,1
20
33,3
36,6
1,1-1,4
31
51,7
88,3
1,4-1,7
7
11,7
100
1,7-2,0
2,0-2,3
2,3-2,6
Жами
60
100
Расм 3. Пиёдалар харакат зичлиги ва зичликнинг йиғиндиси графиги
107
Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, пиёда ва велосипедчилар ҳаракатини ташкил этиш соҳа
мутахассисларни олдида турган долзарб муаммолардан бири ҳисобланади. Шунингдек шаҳар кўча
ва йўлларида хавфсиз ҳаракатни ташкил қилиш орқали пиёда ва велосипедчилар билан содир
бўладиган йўл транспорт ҳодисалари кескин камайишига, тирбандликларнинг олди олинишига,
транспорт воситаларидан чиқаётган заҳарли газларнинг камайишини таъминлашга ва экологиянинг
яхшиланишига ҳам эришиш мумкин.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1.
Қ.Х. Азизов . “Шаҳар йўлларида ҳаракат хавфсизлигини ташкил этиш” Тошкент 2021-190
б.
2.
ДСҚ. https://stat.uz/uz/
3.
ИИВ ЙҲХББ статистика маълумотлари.
4.
Елена Тарасова. Велосипед: «баловство» или реальная альтернатива? [Электронный
ресурс]. URL: http://www.omnibus.ru/actual/ (01.10.2017).
SANOAT MIQYOSIDA QAND LAVLAGI TARKIBIDAGI SAXAROZANI AJRATIB
OLISHNING ILMIY HAMDA INNOVATSION TEXNOLOGIYASI.
Akramov Shohruh Shuhratjon o‘g‘li- Kimyo-texnologiya fakulteti “Qishloq xo’jalik
mahsulotlarini saqlash va dastlabki ishlash texnologiyasi” kafedrasi assistenti.
Gulomova Yulduzxon Axrorjon qizi - Kimyo-texnologiya fakulteti “Qishloq xo’jalik
mahsulotlarini saqlash va dastlabki ishlash texnologiyasi” yo’nalishi 3-bosqich talabasi.
Farg‘ona politexnika instituti talabasi.,
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 29 martdagi “O‘zbekiston Respublikasida mevasabzavotchilikni jadal rivojlantirishga doir qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida” gi PF-5888 sonli,
shuningdek sohaga oid bir qator Farmonlar, qarorlar va davlat dasturlarida soha mutaxassislari oldiga mevasabzavotchilikni jadal va barqaror rivojlantirishni ta’minlash, yuqori sifatli va raqobatbardosh tayyor
mahsulotlar ishlab chiqarishni ko‘paytirish, uni yirik jahon bozorlariga chiqarish kabi vazifalar belgilab
berilgan. Shunga binoan, so‘ngi yillarda mazkur soha shiddat bilan isloh qilinmoqda va yuqori natijalarga
erishilmoqda. Qishloq xo‘jalik maxsulotlarini saqlash va qayta ishlab yangi turdagi xaridorgir va iste’moli
chaqqon maxsulotlar ishlab chiqarishga katta ye’tibor qaratilmoqda.
Qand lavlagining ildizmevasidagi quruq moddalarning miqdori 20 – 25% atrofida, saxaroza 14– 18%
atrofida o‘zgarib turadi. Ildizmevaning deyarli barcha saxarozasi va noqandlarning bir qismi lavlagi
sharbatida erigan xolda bo‘ladi. Sharbatning miqdorini sharbat va lavlagidagi saxarozaning miqdoriga
qarab aniqlanadi (massasiga nisbatan % da). Masalan, lavlagining qandi 16,2% lavlagi sharbatida
saxarozaning miqdori 17,4% bo‘lsa, lavlagi sharbatining miqdori quyidagicha aniqlanadi:
16,2:17,4x100=93%
Mamlakatimiz korxonalarida namunali texnologik sxema sifatida uzluksiz diffuzion jarayon
texnologik sxemasi qabul qilingan. Namunali texnologik sxema o‘ziga quyidagi jarayonlarni: pressdan
chiqqan, turpi chetlangan suv qaytarib beriladigan uzluksiz diffuzion jarayonni; diffuzion sharbatni oxaklikarbonat kislota bilan tozalashni (progressiv dastlabki defekatsiyani, sovuqli–issiqli asosiy defekatsiyani, I
saturatsiyani, filtrlashni, II saturatsiyadan oldingi defekatsiyani, II saturatsiya va sulfitlashni qamragan);
sharbatni bug‘latish yo‘li bilan quyultirish, III kristallash shakarini afinatsiyalashni o‘z ichiga olgan
kristallizatsiyani uchta bosqichini qamrab olgan.
Ko‘rinib turibdiki lavlagidan saxarozani ajratib olishda yeng muxim jarayonlardan biri diffuzion
jarayonndir. Diffuzion jarayonni chuqurroq taxlil etamiz. Yuqori sifat ko‘rsatkichli diffuzion sharbat olish
uchun lavlagi bo‘laklarini tezda oqsillar denaturatsiyalanishni xaroratgacha qizdirish zarur va aktiv
ekstraksiya xaroratini 72-75 0S saqlab turish lozim. Ekstraksiya davomiyligi oshgan sari lavlagi
bo‘laklaridan saxarozani chiqimi ham oshadi. Ammo, xarorat ta’siri uzoq davom etsa, xujayra devorlari
yumshab, pektin moddalari sharbatga o‘tadi. Lavlagi bo‘laklarini qandsizlashtirish uzoq davom etishi
iqtisodiy tomondan xam maqsadga muvofiq emas, chunki diffuzion apparatini oxirgi chorak qismida
(dumida) lavlagi bo‘laklaridagi saxaroza miqdori 1,5-2% gacha, xarorat esa 60-65 0S – gacha pasayadi. Bu
bo‘limda ekstraksiyalashga ishlatiladigan suvni nisbiy sarfi va mikroorganizmlarni intensiv ko‘payishi
natijasida saxarozani hisobga olinmagan yo‘qotimi keskin ko‘payadi.Lavlagi bo‘laklarini ma’lum
darajagacha qandsizlashtirishga zarur bo‘lgan diffuzion sharbatini olinadigan miqdori kabi, bunga kerakli
108
bo‘lgan toza suv miqdori xam qayta ishlanadigan lavlagi sifatiga, lavlagi bo‘laklari yuza maydoniga,
xaroratga va aktiv diffuziyani davomiyligiga chambarchas bog‘liq va lavlagi tarkibidagi qand miqdoriga
esa kamroq bog‘liq. Toza oziqlantiruvchi suvni sarfi oshgan sari turp bilan yo‘qoladigan saxaroza miqdori
kamayadi, ammo diffuzion sharbatdan ortiqcha suvni bug‘latib yo‘qotishga yoqilg‘ining sarfi oshadi. 120125% diffuzion sharbat olish minimal saxaroza tarkibli turp olishning eng optimal usuli deb xisoblanadi.
Bu miqdorda sharbat olinganda, turpni tarkibidagi qand miqdori 0,4% - dan oshmaydi. Olinadigan sharbatni
xajmi 115% - gacha kamaysa turpdagi saxaroza miqdori lavlagi massasiga nisbatan 0,5-0,55% - gacha
ko‘tariladi.100 kg lavlagidan olinadigan diffuzion sharbatni massasi saxaroza balansi bo‘yicha aniqlanadi:
Misol. Lavlagi bo‘laklaridagi saxaroza miqdori 16%, diffuzion sharbatda 12,5%, turpda 0,3%
bo‘lganda diffuzion sharbatni xajmi (a) aniqlansin (lavlagi massasiga nisbatan %-da). Diffuziya jarayonida
hisobga olinmagan saxaroza yo‘qotimini miqdori lavlagi massasiga nisbatan 0,15% - ga teng, diffuzion
apparatdan chiqayotgan turp miqdori lavlagi massasiga nisbatan 70% - ni tashkil etadi.
Saxarozani balans tenglamasiga ko‘ra
16 = a(12,5/100) + 70(0,3/100) + 0,15;
a = 125,1%
Yuqoridagilardan shuni xulosa qilishimiz mumkinki, asosan tarkibidagi saxaroza(qand) moddasi
uchun yetishtiriladigan lavlagi ildizmevasining tarkibidagi saxarozani ajratib olish juda muhimhisoblanadi.
Saxarozani ajratib olishda kam yo‘qotishlarsiz tarkibida sifatli saxaroza(qand) moddasini ajratib olish
asosiy maqsad bo‘lmog‘i kerak. Buning uchun lavlagini qayta ishlash jarayonlarini puxta bilishimiz talab
yetiladi. Bu ham sifatli mahsulot olishning ham qayta ishlash jarayonida yuqori iqtisodiy samaradorlikka
yerishishimiz uchun xizmat qiladi
Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yhati
1. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Sh.Mirziyoyevning 2018 yil 6 yanvardagi “2018-2019
yillarda meva-sabzavot mahsulotlarini qayta ishlashni yanada chuqurlashtirish va ularni saqlash bo‘yicha
quvvatlarni barpo yetishga doir qo‘shimcha chora-tadbirlar to‘g‘risida”gi PQ-2716 qarori;
2.Bo‘riyev.X.Ch.,Jo‘rayev R., Alimov O. Meva-sabzavotlarni saqlash va ularga dastlabki ishlov
berish. Toshkent, Mehnat, 2002.
3. A.R. Sapronov «Texnologiya saxara» Moskva, Kolos. 1999
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИДА ТРАНСПОРТ
ВОСИТАЛАРИНИНГ ВАЗН ЎЛЧАМЛАРИНИ НАЗОРАТ ҚИЛИШ НАТИЖАЛАРИ
ТАҲЛИЛИ
Ф.Б. Ашуров, ТДТУ магистранти
И.С. Содиқов, ТДТУ т.ф.д. профессори
Aвтомобиль юкларини ташиш мамлакат иқтисодиётининг ишлаб чиқариш ва савдо соҳалари
билан чамбарчас боғлиқдир. Ишлаб чиқариш ёки тижорат фаолияти билан шуғулланадиган деярли
ҳар қандай соҳа ушбу транспорт туридан фойдаланади. Кичик ва ўрта бизнес сегментида
автомобиль транспортида юк ташишнинг оммабоплиги ривожланган йўл тармоғи билан боғлиқ.
Аммо бундай юк ташишдан кенг фойдаланиш бир қатор муаммоларни келтириб чиқаради, улардан
бири транспорт воситасининг рухсат этилган оғирлиги ва ўлчамларидан ошиб кетиши. Рухсат
этилган максимал оғирликларнинг бузилиши - бу ҳақиқий массанинг ортиқлиги ёки рухсат этилган
ўқ юкидир. Юк ташувчи томонидан рухсат этилган кўрсаткичларга риоя қилмаслик йўл
қопламасида қолдиқ деформациялар пайдо бўлишига, бу эса қопламани бузилишига олиб келади
ва йўл ҳаракати қатнашчилари учун хавф туғдиради.
Оғир юкларнинг таъсири остида йўл мукаммал таъмирлаш ёки реконструкция қилишдан
олдин белгиланган хизмат муддатдан анча тезроқ сифати пасаяди ва шу билан мамлакат транспорт
комплексига катта зарар этказилади [1].
2020 йилда «Йул лойиха экспертиза» унитар корхонаси мутахассислари Hyundai H-1
микроавтобуси асосида транспорт воситаларининг вазн ва ҳажм ўлчамларини назорат қилишнинг
кўчма пунктини жиҳозладилар (Расм 1).
109
Расм 1. Махсус Hyundai H-1 микроавтобуси.
Транспорт воситаларининг вазн ва ҳажм ўлчамларини назорат қилишнинг кўчма пункти оғир
вазнли транспорт воситаларининг вазн ўлчамлари бўйича Ўзбекистон Республикасида
хавфсизлигини таъминлаш муаммоларини ҳал қилишда рухсат этилган параметрларига риоя
қилинишини назорат қилиш учун мўлжалланган бўлиб, у юк транспорт воситалари оқимини тезкор
бошқариш имконини беради.
Транспорт воситаларининг вазн ва ҳажм ўлчамларини назорат қилишнинг кўчма пункти ВA20П маркали мобил тарозилар билан жиҳозланган бўлиб, юк транспорт воситаларининг ўқларини
ўлчаш орқали умумий оғирлиги қийматини аниқланади. Мобил тарозиларни текис юзали йўлга (ёки
унга тенг келадиган) ўрнатиши мумкин.
Вазирлар Маҳкамасининг 2020 йил 28 майдаги “Транспорт воситаларининг вазн ва ҳажм
параметрларини назорат қилишни жорий этиш чора-тадбирлари тўғрисида” ги 337-сонли қарори
ижросини таъминлаш мақсадида, «Йул лойиха экспертиза» унитар корхонаси мутахассислари 2020
йил декабр ойида халқаро аҳамиятга молик М39 «Алмати-Бишкек-Тошкент-Шаҳрисабз- Термиз»
автомобиль йўлининг 871-километри Самарқанд-Тошкент йўналишида транспорт воситаларининг
вазн ва ҳажм ўлчамларини назорат қилишни амалга оширдилар (Расм 2).
Расм 2. Транспорт воситаларининг вазн ўлчамларини ўлчаш жараёнидан лавҳа.
Декабр ойида умумий назоратдан ўтган транспорт воситалари сони 583 дона. Меъёридан
ортиқ юкланган транспорт воситалари 238 дона(41%)ни ташкил этди.
110
Расм 3. Транспорт воситалари ўлчаш натижалари: 1 – назоратдан ўтган транспорт
воситаларининг умумий сони; 2 – меъёридан ортиқ юкланган транспорт воситаларининг сони.
Расм 4. Назорат пунктида аниқланган қоидабузарлар сони, транспорт воситасининг ўқлар
сони кесимида.
Хулоса
Назоратдан ўтган транспорт воситалари таркибида меъёрдан ортиқ вазн билан
ҳаракатланганлари миқдори 43 % ни ташкил этиши албатта салбий ҳолат. Республика миқёсида
қанчадан-қанча карьерлардан қурилиш материаллари ташуви орқали умуфойдаланув йўлларида
ҳаракатланадиган меъёрдан ортиқ вазндаги юк транспорт воситаларини ҳам назорат қилиш
мақсадга мувофиқ бўлади. Назорат давомида аниқланган меъёрдан ортиқ юк билан ҳаракатланган
транспорт воситаларининг ўқлар бўйича турига аҳамият берадиган бўлсак уч ўқли транспорт
воситаларида энг кўп аниқлангани сўз исботи эканлигига гувоҳ бўламиз. Шу сабабли транспорт
воситаларини вазн ва ҳажм параметрларини назорат қилиш пунктларини ташкил қилиш автомобиль
йўли қопламасининг тезда яроқсиз ҳолатга келишини олдини олади ва йўл конструкциясининг
меъёрий хизмат қилиш даврини таъминлашда самарали усуллардан бири бўлиб хизмат қилади.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Линник Н.В., Алянчиков В.Н. Аспекты внедрения системы автоматического весового
контроля в Российской Федерации // Автомобильный транспорт Дальнего Востока. - 2016. - № 1. С. 183-193.
111
2.
Система дорожная весового и габаритного контроля «СВК», паспорт / ЗАО
Весоизмерительная компания «ТЕНЗО-М». - 2017. - 21 с.
СУВДА СУЗИШНИНГ ИНСОН САЛОМАТЛИГИДАГИ АҲАМИЯТИ.
Тошкент тиббиёт академияси
“Атроф муҳит ва инсон саломатлиги” йўналиши 1 курс магистри
ИКРАМОВА Н.А.
Коммунал ва меҳнат гигиенаси кафедраси, илмий раҳбар т.ф.н. доцент.,
ШЕРҚЎЗИЕВА Г.Ф.
Мутахассисларнинг фикрича, сув спорти билан шуғулланиш инсон саломатлигини
мустаҳкамлаш, жисмоний чиниқишда жуда катта аҳамиятга эга. Сузишни канда қилмайдиган
одамларда умуртқа поғонаси, елка суяклари ва юрак фаолиятида нуқсонлар кузатилмайди. Яна бир
жиҳати, сувга тушган киши ўзини тетик ҳис қилади ва айнан ўша дақиқаларда ҳар қандай асабий
зўриқишлардан холи бўлади. Мунтазам равишда сувда сузиш машқлари юрак қон-томир тизими
учун яхши фойда беради. Чунки сузишни бошлаганингиз заҳоти артериал қон босими меъёрига
келади. Юрак мушаги чиниққанлиги боис унинг эластиклиги ортади. Бу спорт турида мунтазам
нафас машқларини бажариш натижасида ўпка чиниқади. Бундан ташқари, гипоксия (кислород
етишмаслиги)дан халос этади. Сув танани бўшаштириш хусусиятига эга бўлиб, мушакдаги
спазмларни кетказади. Мия тин олиб, уйқу ва хотира яхшиланади. Сувга тушгач, барча
ташвишларни унутасиз ва руҳий зўриқишлардан халос бўласиз. Ҳовузда сузиш, айниқса, умуртқа
поғонасида муаммолари бор беморларнинг севимли машғулотига айланиши лозим. Бу спорт тури
умуртқа қийшайишининг одини олади ва бўғимлар билан боғлиқ артрит хасталикларини даволашда
яхши самара беради. Бир соат сувда сузиш нақд 500 килокалориядан халос этади. Машғулотларга
мунтазам қатнаш натижасида моддалар алмашинуви яхшиланиб, ортиқча сантиметрлар ўз-ўзидан
йўқола бошлайди. Сузиш машқлари давомида танангиздаги барча мушаклар ишлайди ва мушаклар
ҳаракатлангани сари ўсиб бораверади. Натижада ёғлар ҳисобига эмас, айнан мушаклар ҳисобига
чиройли қомат бўлади. Сузиш машғулотидан кейин қон айланиши яхшиланади, бундан ташқари,
асосий юклама болдир ва оёқ кафтига тушгани учун веналарда йиғилиб қолган кон тарқала
бошлайди. Ҳаво ҳароратининг кўтарилиши, кунларнинг исиб бориши, табиийки, инсонларни салқин
жойларга, хусусан, сув ҳавзалари томон бошлайди.Сўнгги йилларда фойдалилик жиҳатидан сузиш
бассейнларини қуриш ва уларни қулай, камсарф қилиб барпо этишга бўлган талаб кучаймоқда.
Улардан суний равишда сув ҳароратини маромида ушлаб турган ҳолда йил мобайнида фойдаланиш
мумкин. Сўнгги йилларда Ўзбекистон Республикасида 1113 та замонавий спорт объектлари барпо
этилди, шулардан 252 таси спорт комплекслари, 861 таси спорт заллари ва 110 таси сузиш учун сув
ҳавзалари. Мустақилликка эришгандан cўнг спортнинг барча турларини ривожлантиришга алоҳида
эътибор берилди. Хусусан бу борада энг аввало кучли қонунчилик яратилди. Ўзбекистон
Республикасининг Вазирлар Маҳкамасининг “Сузиш спорт турларини ривожлантириш чора –
тадбирлари ”тўғрисидаги Қарорда Ўзбекистон Республикаси Президентининг «2017 — 2021
йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича
Ҳаракатлар стратегиясини «Фаол тадбиркорлик, инновацион ғоялар ва технологияларни қўллабқувватлаш йили»да амалга оширишга оид Давлат дастури тўғрисида» 2018 йил 22 январдаги ПФ5308-сон Фармонига мувофиқ ҳамда сув спорти турлари бўйича спорт заҳираси ва юксак маҳоратли
спортчиларни тайёрлаш, сув спорти турлари бўйича болалар тренерларини тайёрлаш ва селекция
ишларини йўлга қўйиш, спорт муассасалари тренерлари ва ходимларини моддий рағбатлантириш
тизимини такомиллаштириш мақсадида Вазирлар Маҳкамаси қарор қилди. Шу билан бирга бюджет
маблағлари ҳисобига молиялаштириладиган бассейнларда шуғулланиш ва улардан фойдаланиш
тартиби тўғрисида “Низом” ҳам қабул қилинган бўлиб, унда шуғулланувчилар томонидан
бассейнлардан фойдаланишда қуйидагиларга амал қилиниши шартлари белгилаб қўйилган;
- бассейнларнинг кириш-чиқиш жойларида ўрнатилган турникетлар орқали белгиланган
вақтда ўтиш;
112
- кийим шкафларида ташқи кийимларни (кўча учун мўлжалланган кийимлар, пойабзаллар ва
бошқаларни) ечиб қолдириш ва бассейн ҳудудида фақат рухсат этилган, яъни бассейнлар учун
мўлжалланган оёқ кийимларда бўлиш;
- бассейнлардан фойдаланиш вақтига риоя қилиш.
Чўмилиш бассейнларини лойиҳалаштириш, жиҳозлаш ва ишлатилиши бўйича санитария
қоидалари ва меъёрлари СанҚваМ №0306-12 ҳужжат мавжуд бўлиб, сузувчи ва аҳоли ўртасида
турли касалликларни тарқалишини олдини олиш бўйича ушбу меъёрий хужжатдан фойдаланилади.
Ўзбекистон Республикаси мустақилликка эришгандан cўнг спортнинг барча турларини
ривожлантиришга алохида эътибор берилди. Хусусан бу борада кучли қонунчилик яратилди.
Чўмилиш бассейнларини лойиҳлаштириш,жихозлаш ва ишлатилиши бўйича санитария қоидалари
ва меъёрлари (СанҚва М №0306-12) хужжатида куйидагилар белгилаб куйилган;яъни
бассейнларнинг ишлатишда қуйидаги хоналар кўзда тутилади: вестибюль, гардероб, мижозларни
кайд килиш, кийиниш-ечиниш хонаси, машгулотларга таёргарлик майдони, душ хонаси, ўтказувчи
оёқ душлари, бассейн зали ва машғулотдан кейинги хоналар яъни душ хонаси, ечиниш-кийиниш
хонаси. Бассейниниг ўтказиш имконияти қуйидагича аниқланади: 5 метрга битта чўмилувчи тўғри
келади. Залнинг тузилиши ва қопловчи материаллари девор ва ванна туби, сув ўтказмайдиган, ҳамда
кимёвий реагент таъсирига чидамли бўлиши, енгил тозаланувчи оқ ва мовий рангдаги
плиткалардан қилиниши керак. Залларнинг сунъий ёритилганлиги 100 лкдан кам бўлмаслиги
шарт. Сув бассейнларида сув ҳарорати 23-25 С да сақланади(болалар учун эса 24 градусдан кам
бўлмаслиги керак) ҳаво ҳароратини назорат қилиш ҳар -4 соатда ўтказилади. Истеъмол қилинадиган
ва ишлатиладиган сувнинг сифати Давлат стандарти 950-2011 «Ичимлик суви» талабларига жавоб
бериши керак. Ванналарга берилувчи сувнинг ранги 5 градусдан кам бўлмаслиги керак. Муаллоқ
моддалар 1 мг/л кўп бўлмаслиги даркор. Шаффоф бўлиши ва сув хавзалари тубидаги диаметри 15
см бўлган диск кўринишига эга бўлиши керак. Сувдан нохуш хид келмаслиги, хид ўткирлиги 20 С
да 3 баллдан юқори бўлмаслиги лозим. Сузишга чиқишдан олдин сузувчи оёғини сувли ваннада
ювиши керак. Сузиш даврлари оралиғи 30 минутдан кам бўлмаслиги керак. Сувни тўлиқ қайта
алмаштириш вақти 6-8соатдан кам бўлмаслиги лозим. Филтрларни камида кунига бир марта ювиш
керак. Гигиеник нуқтаи назардан бром сузувчиларга яхши муҳит яратади ва организмнинг шиллиқ
қаватларини зарарламайди. Сувни тозалаш учун махсус хоналарда тайёрланган эритма филтр
орқали ўтказилади. Сувни тозалаш учун ишлатилган қолдиқ хлор миқдори 0,5-0,6 мг/л, бром
миқдори 1,2 мг/л дан ошмаслиги керак. Бассейннинг ўтказувчи системалари бўлганида ва доимий
алмаштириладиган сувлари камида ойида икки марта дезинфекция қилинади. Сув бассейнинг
ваннасидаги сувнинг кайта айланиш системаси физик кимёвий ва бактериологик анализ асосида
ойида 1 марта бўлиши керак. Дезинфекция қилиш учун бассейн сувини 5 % ли хлорамин эритмаси
ёки 2-2,5 % хлорли охак эритмасидан фойдаланилади.
Юқоридагилардан келиб чиққан холда биз Республика сув спортини ривожлантириш
марказининг санитария текшириш ва бассейн сувининг ифлосланиш даражасини ўргандик. Бассейн
сувининг ифлосланиш даражаси сувнинг ранги, хиди ва таъми, сувнинг ҳарорати, қолдик хлор
миқдори аниқланади. Текширишда умумий 2018 -2019 йилларда сувдан намуналар олинди ва
микробиологик текширишдан ўтказилди. Бассейн сувининг қанча миқдорда қолдиқ хлор ёки бром
тутиши йодометрик усул билан аниқланди ва сувининг тозалик даражаси МУ/012-3/0152 асосида
баҳоланди.
Ўзбекистон Республикаси сув спортини ривожлантириш марказида санитар-гигиеник
текширишлар олиб бордик ва қуйидаги натижаларни олдик: Марказнинг умумий майдони 2648,6
м², сузиш хавзасини узунлиги -50 метр, кенглиги-21 метр, баландлиги-2,3м, бир қаватли бино бўлиб,
ўтказувчанлиги соатига 40 кишини ташкил этади. Шу билан бирга марказда мини футбол майдони
мавжуд бўлиб, унинг ўлчамлари қуйидагича: узунлиги -40м, эни-20м, ўтказувчанлиги соатига -25
кишини ташкил этади. Марказ залининг тузилиши ва қопловчи материаллари девор ва ванна туби,
сув ўтказмайдиган, ҳамда кимёвий реагент таъсирига чидамли бўлган материаллар билан
қопланган. Бассейн сувининг сифатини санитар-гигиеник текширишларучун унинг 6 та нуқтасидан
намуналар олинди: кириш қисминиг юзасидан 0,5-1,0см, кириш қисмининг чуқур қисмидан 2530см, ўрта қисм юзасидан 0,5-1,0см ва чуқур қисмидан 25-30 см,чиқиш қисмининг юзасидан 0,51,0см, чуқур қисмидан 25-30 см дан. Бассейннинг сувини 2015-2017 йиллар динамикасида санитар
гигиеник текширишдан қуйидаги натижаларни олдик. 2015
113
йил умумий олинган намуналар сони 124(100%)бўлиб улардан 4 та намуна, 2016 йил умумий
намуналар сони 112 (100%) бўлиб улардан 4 таси 2017 йил умумий намуналар сони 120 (100%)
бўлиб улардан 2 та намуна гигиеник талабларга жавоб бермаган. Сузиш бассейнида шовқин
даражаси 68,7-74,5 дБ, йўлакларда 45-54 дБ, мураббийлар хонасида 60-64 дБ, қиз болалар ечиниш
ва кийиниш хонасида 58-61дБ эканлиги аниқланди. Ҳавонинг намлик даражаси эса йўлакларда
60,3% дан 57,6% гача, мураббийлар хонасида 54,%-53,1%, қиз болалар ечиниш ва кийиниш
хонасида 53,8%-54,8% гача, сузиш бассейнида эса 62,7%-77,1% гача эканлиги аниқланди.
Аниқланган кўрсаткичлар гигиеник талабларга жавоб беради, бу бассейн суви фойдаланувчилар
саломатлигига хавф туғдирмайди, бассейнни экспулутация қилишда санитария қоидалари ва
меъёрларига катъий амал қилинаётганлигини кўриш мумкин.
ЁШ МУТАХАССИСЛАРНИНГ ҲАЁТ ЙЎЛИДАГИ ИЖТИМОИЙ ХАВФСИЗЛИГИ
Тошкент давлат транспорт универсетити
катта ўқитувчиси Ё.И.Қўчқоров
ассистент Б.Э.Қурбонов
Инсоният пайдо бўлибдики ижтимоий хавфсизлик масаласи доимо долзарб бўлиб келган.
Инсонлар олдидаги энг муҳим масала ҳам шу ижтимоий хавфсизликка эришиш ва уни
таъминлашдан иборатдир. Даврлар ўтиши, инсон онгини ўсиб- ривожланиши, фармацияларни
юқори поғоналарга кўтарилишини мадҳ этилиши бу масалани ечишга бўлган қанча уринишларга
қарамай натижа уришлар, талончиликлар, босқинчиликлар, алдовлар, товламачиликлар,
пораҳўрлик ва бир қанча салбий холатлар бу масалани ижобий томонга хал этилишига доимий
равишда тўсиқ бўлиб қолаётганлигини кўрамиз.Нега шундай, нима сабаб деган саволни деярли
ҳамма ўз атрофдагиларга берган холда, ўзининг шу холатни юзага чиқишидаги ҳиссаси қанча
бўлаётгани, бевосита ёки билвосита таъсир кўрсатиш тўғрисида бош қотирмайдиган, ҳисобини
билмайди, тан олишни истамайдиган лоқайдлар бор. Натижа, ўша- ўша вақт, даврлар ўта баради
муаммолар ечилмай одамларни онгига сингган холда қабул қилиниб кимдир уни ечимини бажариб
қўяди, шуни умид қилиб ҳаёт давом эта беради. Қачон буларга нуқта қўйилади ва у қандай
қўйилади.
Худди шундай саволларни талаба ўқувчилар ҳам қўймоқда ва жавобни фақат билим
ёрдамида эмас, аксинча таниш билишчилик, қўлловчисини бўлиши ва катта маблағга тезроқ эга
бўлиш орқасида кўрмоқдалар. Нега шундай деган савол яна пайдо бўлади.
Биринчидан ёш мутаҳасисни хеч бир ишлаб чиқариш корхонаси (касб мутаҳасисларини
етишмаслигига қарамасдан, бизда) қувонч билан бағрини очиб кутиб олаётгани йўқ. У ерда
бўлаётган эътиборсизлик, ўринсиз саволлар, тўғри жавобни олмаслик ва қолаберса менсимасликлар
ёш кадрни назардан ташқарида қолиб кетишига олиб келади. Бу ўз ўзидан уни бошқа ўз қадрини
кўрадиган иш жойни излашга йўллайди. Бу саволга ҳам жавоб дарров топила бармайди ва уни
кўпгина кўчаларга кириб чиқишига мажбур этади.
Ана уни атрофдан кузатиб кўриб турган ота онаси, тенгдошлари ва айниқса ундан кейин ўсиб
келаётган авлодларга таъсири ҳар хил мулоҳазаларга олиб келади, афсусларга сабаб бўлади.
Жонкуяр ота онани ҳам бу масалани ечиш учун ҳаракат қилишига тўғри келади. Улар бу муаммони
қандай енгади, нима қилади, албатта таниш қидиради ва бу йўлда эскидан қолган усуллардан
фойдаланишни ўйлайди. Яқинларга мурожаат этади, улардан маслаҳатлар сўрайди, баъзи вақтларда
ялинади ҳам. Улар орасида тўғри маслаҳат берадиган, у ер бу ерга гапи ўтадиган бўлса хўп, яхши,
айни муддао, бўлмаса орага олди берди деган саволни қўйиш холлари ҳам ишга тушади. Демак
кўриниб турибдики вазият жиддийлашиб бормоқда. Саволларга жавоб мана деганда чиқа бермайди.
Ана бу ерда мутаҳассиснинг қанчалик ҳаётга тайёргарлиги, қатъиятли, сабрлилиги ва
шароитни тушуна билишлилиги, аҳборотлар билан хабордорлиги иш беради.
Тадқиқотчи олимларнинг фикрича “ижтимоий ҳимоя” тушунчаси асосан ХХ аср бошларида
муомилага кириб келган. Ўзбек халқи минг йилликлар давомида ижтимоий соҳа борасида маълум
тажриба тўплаган. Аммо бу тарихий тажрибанинг кўп жиҳатлари етарли даражада ўрганилмаган.
Хатто бу борада илмий адабиётларда ҳам манбалар кам учрайди. Ушбу буюк меъросни изчил
ўрганиб бориб, барча халқларда умуминсоний қадриятлар мавжудлигини, шу жумладан ижтимоий
114
муносабатларнинг ҳозирги замон иқтисодиёт фанида аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш номини
олган жабҳасида ҳам мавжуд бўлган муайян маълумотларни яққолроқ тасаввур этиш мумкин.
Бугунги кунда Ўзбекистоннинг иқтисодий ривожланиши учун исталган касбдаги ҳар бир
ижодкор киши келажакда ўзининг интеллектуал мулкидан самарали фойдаланиш йўлларини аниқ
тасаввур этиши жуда муҳимдир. Хозирги кунларда мухандислик ишларини ҳар томонлама
ривожланиши билан улар олдига янгидан янги талаблар қўйилмоқда.
Муҳандис ўзининг билимдонлиги билан ажралиб туриши, ишларни бажариш жараёнларида
психологик холатини сақлаши ва ҳар бир ишга ижодкорлик нуқтаи назаридан қараши лозимбўлади.
Демак, ижодкор муҳандис ўз соҳасини билимдони, янгиликлардан олдин хабардор бўлиши ва улар
тўғрисида тушунчаларга эга бўлиши билан янги ғояларни олдинга суришда пргрессив
имкониятларни қўллаши керак бўлади. Талаб этилганда ғояни прогрессив услублар, материал ва
техник воситалар билан асослаб олиши сўралади ва бу муҳандиснинг даражасини кўрсатади.
Шундай сабр билан мухандис изланишдан тўхтамаса, ўз билим ва тажрибасини ошириб
бориши, албатта ишларни ижобий томонга ўзгариб боришига ва ўз ўрнига эга бўлишини кўрсатади.
Бундай касб эгалари учун доимо эҳтиёж бўлади ва иш қидириб юрмайди. Фақат у ўз иқтидори ва
малакасини номоён этиш имкониятларини тўғри йўллай олиши керак бўлади. Бунда у ҳеч ҳам
ишсиз қолмайди, уни ишни ўзи топади. Яъни у ишни эмас, иш уни танласа айни муддао бўлиб,
унинг келажаги ва ўсиши учун замин пайдо бўлади. Чунки, у жамият ва соҳа учун керакли ўз номи
билан мутаҳассис одамга айланади. Шунинг учун ҳар бир талаба ўқиш даври жараёнларида керакли
илмларни ўрганишда лоқайдлик ва сусткашликларга йўл қўймай ўз олдига қўйган мақсад сари
бориши керак. Бу билан у ўзининг келгусида жамиятдаги ўз ўрнига эга бўлишини ва ижтимоий
жиҳатдан доимий равишдаги қўлланувчи ҳимояга эга бўлади. Ижодкор мутаҳассис, “Инсон куч
билан бирни енгса, ақл билан мингни енгади” деган ҳалқ мақолини эсдан чиқармаслиги ва амал
қилиши жуда ҳам хозирги “Глобаллашув” даври талабларига жавоб беришини эсда сақлаши керак
бўлади. Шунинг учун ҳам ёшларга бериладиган энг мақул берадиган маслаҳатимиз, бу - билимли
ва қизиққан соҳангиз бўйича малакали ҳунар эгаси бўлишни ўзингизни мақсадингиз этиб танлаб
олингиз деймиз!
Фойдаланилган адабиётлар
1. И.А.Прошин. Основы инженерного творчества. Пенза: Изд-во Пенз. Гос.
Технол. акад., 2010. – 274 с.
2. Абулкосимов М. Х. Шахс иқтисодий хавфсизлигига таҳдидлар ва уларнинг
олдини олиш йўллари. ЖУРНАЛ Экономика и финансы (Узбекистан) 2018 й.
3. Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси. 08.12.1992й. 37 модда.
4. Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон деклорацияси. Бирлашган
Миллатлар
Ташкилоти Бош Ассамблеясининг Резолюция 217 А (III) билан 1948 йил 10 декабрда
қабул ва эълон қилинган.
5. Каримов И.А. "Узбекистон XXI асрга интилмокда". Биринчи чакирик,
Узбекистон Республикаси Олий Мажлис XIV сессиясидаги нутк,. 14 апрель 1999 й. Т.
Узбекистон,
6. ЎЗбекистон Республикаси Презедентининг 2021 й. 17 февралдаги . ПФ 5634
сонли 2021−2030 йилларда Ўзбекистон Республикаси аҳолисини ижтимоий ҳимоя
қилиш тизимини такомиллаштириш тўғрисидаги фармони.
АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИДА ЙЎЛНИНГ ТРАНСПОРТ-ЭКСПЛУАТАЦИОН
КЎРСАТКИЧЛАРИНИ КОМПЛЕКС БАҲОЛАШ
Тошкент давлат транспорт университети
Талаба. Тошқулов Д.
Ассистент. Ядгаров С.Н.
Автомобиль йўлларининг транспорт-эксплуатацион кўрсаткичларини комплекс баҳолашнинг
аҳамияти шундан иборатки йўлнинг бугунги ҳолатидан келиб чиқиб қандай иш турларини
115
режалаштириш зарурлиги аниқланади. Бунинг учун амалдаги ГОСТ, ШНҚ, МШН, МҚН ва ИҚН
лар талабларига асосан йўлнинг транспорт-эксплуатацион кўрсаткичлари баҳоланади[1].
Қоплама равонлигини баҳолашда агарда қоплама асфальтбетон қатламидан иборат бўлса ва
қоплама равонлигини ўлчаш ишлари ТХК-2 зарба ўлчагичида бажарилган бўлса (1–жадваль), у
ҳолда МШН 14-05 да келтирилган қуйидаги баҳолаш мезонларидан фойдаланилади[2]:
Зарба ўлчагич «ТХК-2» ёрдамида йўл қопламасининг равонлигини
баҳолаш мезони
1 - жадваль
Баҳо
Равонлик мезонлари, йўл тўшамалари бўйича, cм/км
Аъло
80 гача
Яхши
80-120
Қониқарли
120-300
Мавжуд эксплуатациядаги автомобиль йўлларида қопламанинг тишлашиш коэффициентига
қўйилган талаб МШН 24-05 талабларига асосан қоплама қуруқ ҳолатда 0,45 дан ҳўл ҳолатда
бўлганда 0,4 дан кам бўлмаслиги келтирилган.
Автомобиль йўлидаги ўлчанган ҳақиқий тезликни белгиланган ҳисобий тезликка нисбати
орқали ҳисобий тезликни таъминланганлик коэффициентини аниқлаймиз (1):
Кҳ.т.т=Vҳақ.max/Vҳис
(1)
Бунда Vҳақ.max – транспорт оқимининг ҳақиқий максимал тезлиги, км/соат;
Бунда ҳисобий тезликни таъминланганлик коэффициенти қийматига қараб таъмирлаш ва
сақлаш ишлари режалаштирилади[3]:
2 - жадваль
№
1
2
3
Кҳ.т.т
0,75-1,0
0,5-0,75
0,5
Иш турлари
Сақлаш
Жорий таъмирлаш
Мукаммал таъмирлаш
Автомобиль йўлининг хавфсизлик даражасини баҳолашда охирги 5 йилда содир бўлган ЙТҲ
орқали қуйидаги нисбий ҳалокатлилик коэффициентидан фойдаланамиз (2):
K 
a
106  Z
365 L  N
,
(2)
бу ерда: Z - бир йилда содир этилган ЙТҲ сони [4];
N - ҳаракатни ҳисобга олиш маълумотларига кўра ҳар икки йўналишдаги бир суткалик
ҳаракат жадаллигининг ўртача йиллик қиймати, авт/сут;
L - йўл бўлаги узунлиги, км.
Автомобилъ йўлларининг транспорт-эксплутацион ҳолатини баҳолаш йўл корхоналарининг
буюртмаси асосида лойиҳалаш ёки илмий-тадқиқот ташкилотлари томонидан, йўлкорхоналарининг
инженер- техник ходимлари ва бўлим бошлиқлари иштирокида ўтказилади.
Транспорт-эксплуатацион ҳолатини баҳолаш йўл корхонаси тасарруфидаги автомобиль
йўлларини эксплуатацияси билан шуғулланувчи бутун тармоқ бўйича амалга оширилади.
Шунинг учун йўл тўшамасининг равонлиги ва мустаҳкамлиги, автомобиль ғилдирагининг
қоплама билан илашиш коэффициенти ва қатнов қисмида излари (колейность, кўндаланг равонлик)
баҳоланган йўлнинг кўриб чиқилаётган участкаларида автомобилларнинг ҳаракат тезлигини ҳам
аниқлаш керак.
Автомобиль йўлларининг транспорт-эксплуатацион ҳолатини кўрсатувчи ҳар бир
параметрлар - йўл тўшамасининг равонлиги ва мустаҳкамлиги, автомобиль ғилдирагининг қоплама
билан илашиш коэффициенти, қатнов қисмида излар (колейность, кўндаланг равонлик) ҳосил
бўлиши, автомобилларнинг ҳаракат тезлиги махсус гуруҳлар томонидан ўлчанади. Ҳар бир гуруҳ
йўлнинг транспорт-эксплуатацион кўрсаткичларининг алоҳида-алоҳида ҳолда аниқлайди.
116
Автомобиль ғилдиракларининг таъсирида йўлни қатнов қисмида ҳосил бўлган излар
(колейность, кўндаланг равонлик) чуқурлигини ўлчаш технологик жараёни қуйидаги босқичларга
ажратиш мумкин:
- тайёргарлик ишлари;
- дала ишлари;
- дала ишларида ўлчанган маълумотларга ишлов бериш;
Мавжуд 10 км йўлнинг участкалар бўйича ТЭКларини баҳолаш (мисол учун).
-0-2 км участкасида: равонлик - 150 см/км қийматида қониқарли, тишлашиш коэффициенти 0,55 га тенг қийматда баҳоланиб хавфсиз, тўшама мустаҳкамлиги - 220 МПа бўлиб таъмир талаб,
ҳисобий тезликнинг таъминланиш коэффициенти - 0,83 га тенг бўлиб-жорий таьмирлаш ишлари
олиб бориш, якуний авариялик коэффициенти - 0.07 га тенг бўлиб хавфсиз деган натижавий
хулосаларга [5];
-2-5 км участкасида: равонлик - 250 см/км қийматида қониқарли, тишлашиш коэффициенти 0,50 га тенг қийматда баҳоланиб хавфсиз, тўшама мустаҳкамлиги - 160 МПа бўлиб таъмир талаб,
ҳисобий тезликнинг таъминланиш коэффициенти -0,66 га тенг бўлиб мукаммал таъмир ишлари олиб
бориш, якуний авариялик коэффициенти - 0.07 га тенг бўлиб хавфсиз деган натижавий хулосаларга;
-5-7 км участкасида: равонлик - 350 см/км қийматида таъмир талаб, тишлашиш коэффициенти
- 0.45 га тенг қийматда баҳоланиб хавфсиз, тўшама мустаҳкамлиги - 140 МПа бўлиб таъмир талаб,
ҳисобий тезликнинг таъминланиш коэффициенти - 0.66 га тенг бўлиб мукаммал таъмир ишлари
олиб бориш, якуний авариялик коэффициенти - 0.07 га тенг бўлиб хавфсиз деган натижавий
хулосаларга;
-7-10 км участкасида: равонлик - 450 см/км қийматида таъмир талаб, тишлашиш
коэффициенти - 0,55 га тенг қийматда баҳоланиб хавфсиз, тўшама мустаҳкамлиги - 120 МПа бўлиб
таъмир талаб, ҳисобий тезликнинг таъминланиш коэффициенти - 0,66 га тенг бўлиб мукаммал
таъмир ишлари олиб бориш, якуний авариялик коэффициенти - 0.14 га тенг бўлиб хавфсиз деган
натижавий хулосаларга;
Автомобиль йўлларини диагностика қилиш кейинги кўриладиган чора тадбирларга асос бўлиб
ҳизмат қилади. Шунинг учун автомобиль йўлларини тўғри диагностка қилиш ва таҳлил қилиш жуда
катта аҳамиятга эга.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
В.В. Сильянов. «Автомобил йўлларининг транспорт ва эксплуатацион сифатлари».
М.: Транспорт, 1984, 287 бет.
2. И.С. Содиков «Автомобил йўлларининг эксплуатацион сифатлари прогнозлаш ва
бошқариш», I–қисм.Т.: Фан, 1995, 179 бет.
3. И.С. Содиков «Автомобил йўлларининг эксплуатацион сифатлари прогнозлаш ва
бошқариш», II-қисм, Т.: Фан, 1999, 131 стр.
4. М.М. Кудрявцев «Автомобил йўлларининг транспорт ва эксплуатацион сифатлари
баҳолаш» Харьков,2000, 92 бет.
5. К.Х.Азизов «Ҳаракатни ташкил этиш асослари». Т.: Ёзувчи, 2002, 84 бет.
АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИ ҚОПЛАМАСИ РАВОНЛИГИНИ ҲАВО МУҲИТИГА
ТАЪСИРИНИ БАҲОЛАШ
Тошкент давлат транспорт университети
Талаба. Хабибуллаев М.Х.
Ассистент. Ядгаров С.Н.
Ҳозирги кунда бутун дунёда автомобиллаштиришнинг барқарор ўсиши кузатилмоқда.
Жаҳонда 1 миллиарддан ортиқ автомобиль бор. Автомобиль йўллари ташиладиган юклар ва
йўловчилар Ўзбекистон иқтисодиётида юқори ўринлардан бирини эгаллайди.
Ҳозирги кунда (2020 йил маълумотлари) Ўзбекистонда 1,6 млнгa яқин автомобиль йўлларда
ҳаракатланмоқда, шундан 78% (яъни 1,248 млн) йўловчи автомобилларини ташкил қилиш. Турли
моделдаги юк автомобиллари сони ва ташиш ҳажми 73750 тани ташкил этади. Ўзбекистонда 1,4 1,6 млн.тоннага яқин бензин ва 1,5 – 1,8 млн. тонна дизел ёнилғиси ишлатилади.
117
Яқин келажакда Ўзбекистон муқобил ёқилғи ва ёқилғи аралашмаларидан ёқилғиси сифатида
фойдаланишга қаратилган. Автомобиль ва йўллар мажмуасини ривожлантириш муҳимлигига
қарамай, автомобиль ва йўллари инфратузилмаси корхоналари атроф-муҳитни ифлослантирувчи
кучли манба эканлигини унутмаслик керак. Замонавий автомобилларга киритилган дизайн
ўзгаришлари (ёқилғининг ёниш жараёнини компютер билан бошқариш, катализаторлар ва
бошқалар), шунингдек муқобил ёқилғи фойдаланиш йўл транспортида атроф-муҳит ифлосланиши
муаммосини бартараф этмайди. Чиқинди газларнинг заҳарлилиги ҳақида тахминий тасаввурни
бензинда ишлайдиган йўловчи автомобиллар мисолида олиш мумкин: 10,3г СО; 2,17г СхНу; 2,25г
NОх ва 150г СО2 босиб ўтилган йўлнинг ҳар бир километрига чиқарилади. Атроф-муҳитга зарар
етказиш даражасини йўллар узунлиги бўйича баҳолаш мумкин: Ўзбекистондаги автомобиль
йўлларининг умумий узунлиги 184 минг километрдан ошади.
Автомобиль йўллари қопламасининг равонлиги келтириб чиқарадиган иссиқхона газлари
чиқиндиларини инвентаризация қилиш муаммосини ўрганиш 1999 йилда Ўзбекистон Республикаси
томонидан ратификация қилинган БМТнинг иқлим ўзгариши бўйича доиравий Конвенсиясига
Киото протоколига мос келади.
Автомобиль йўллари қопламасининг равонлигига боғлиқ тарзда чиқарадиган иссиқхона (ва
бошқа) газларни инвентаризация қилишни ташкил етиш, шунингдек, Автомобиль йўллари
қопламасининг равонлиги зарарли газмуаммоси долзарбдир.
Ҳозирги вақтда автотранспорт воситаларининг атмосферага зарарли чиқишларини
инвентаризациялашнинг иккита асосий усули мавжуд:
1.
ёқилғи сарфи бўйича;
2.
ТВ умумий харакатланиш километри бўйича;
Тегишли туридаги автотранспорт воситалари томонидан i-ифлослантирувчи моддалар
эмиссияси қуйидаги формула билан аниқланади.
Mipj = gipj∙Qpj∙10-3, т
Qpj - маълум давр учун j-сонли ҳисобланган турдаги ТВ турдаги мотор ёнилғисининг сарфи;
gipj – p - турдаги ёқилғидан фойдаланганда j-ҳисобланган ТВ туридаги i-ифлослантирувчи
модданинг солиштирма эмиссияси, г/ кг;
i - ифлослантирувчи моддаларнинг маълум турдаги мотор ёнилғиси Mipj - дан
фойдаланганда ТВ нинг барча турлари бўйича эмиссияси қуйидаги формула билан ҳисобланади.
j
Mip 
M
ipj
,т
j 1
Барча турдаги мотор ёқилғисидан (бензин, дизел ёқилғиси, газ) фойдаланганда i-чи
ифлослантирувчи моддаларнинг барча ТВ бўйича эмиссияси қуйидаги формула билан ҳисобланади.
M i   M ip , т
3
p1
Ифлослантирувчи моддалар чиқиндиларини ҳисоблаш учун дастлабки маълумотлар сифатидаТВ
сони ва километр узунлиги ҳақида маълумотга ега бўлиш керак.
Автомобиль йўллари қопламасининг равонлигининг зарарли газларни чиқишига боғлиқлиги
бўйича олиб борилган бир нечта илмий ишлар ўрганилди. Портатив эмиссия ўлчов тизими бўйича, Texas
штатидаги 325 км узунликдаги синов йўллари давомида жами 19,038 маълумот жуфтлиги тўпланган.
Чиқиндиларнинг коррелацияси ва халқаро равонлик индекси (IRI) таҳлил қилинади.
Қопламали равонлиги таъсири асосида эмиссия омилларининг хусусиятлари асосида тўртта
тоифага бўлиниши мумкин. Нормаланган эмиссия омиллар (ANEF) ўртача IRI 0 дан 1.99 м/км гача
оралиқда (А туркум) даражаси 0.051 билан бошлади, кейин IRI 1.99 дан 3.21 м/км гача оралиқда (Б
туркум) даражаси 0.032 тушиб, IRI 3.21 дан 6 м/км гача оралиқда (C туркум) даражаси 0.030 пасаяди.
IRI 6 м/км дан катта бўлганда (Д тоифаси) 0.039 га ошган. C ва Д тоифаларга автомобиль йўлларида
Баланд шовқин ва зарарли чиқиндилар кўп чиқади ва ҳайдовчининг юрак уруши циклини ошириб
юборади.
118
1Расм. Равонлик ва зарарли газларнинг боғлиқлиги 19,038 маълумот жуфтлиги
тўпланган. Зарарли газлар ва баланд шовқин тўртта туркумга ажратилган.
2Расм. Автомобиль йўллари қопламаси равонлиги (IRI) билан зарарли газлар ва баланд
шовқин ўзаро боғлиқлиги келтириб ўтилган.
Йўл қопламасининг текислиги иссиқхона газлари ва бошқа газларнинг чиқиндилари
миқдорини баҳолаш мезони бўлиб хизмат қилиши мумкин. Транспорт воситалари ҳаракати ва
техник хизмат кўрсатиш учун ёқилғи ишлаб чиқариш чиқиндилари, ҳаракат транспорт воситалари
чиқиндилари минимал бўлган юзаси бир текислик бор, қайси йўл юзаси текислик учун талабларни
оқлашда билвосита кўрсаткич бўлиб хизмат қилиши мумкин. Автомобиль йўллари қопламасининг
равонлиги кўрсатгичи камайиши эмиссия, қуйидаги коррелацион боғлиқлик бўлишини ўрганиш
тавсия этилади: ҳаракат жадаллиги N = 2000 авт/сут, қоплама равонлиги IRI 6 да N = 3000÷4000
авт/сут IRI 5 да N = 5000÷6000 авт/сут IRI 4 да N ≥ 6000 авт/сут IRI < 4. Эмиссия сонини
транспортнинг интенсивлиги ва қопламанинг равонлиги билан боғлиқ бўлган тенгламалардан
фойдаланилади.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Бондаренко Е.В., Дворников Г.П. Дорожно-транспортная экология/Учебн. пос.; под
ред. А.А. Цыцуры. – Оренбурr: ГOУ OГУ, 2004. – 113 с.
2.
Васильев А.П., Баловнев В.И. и др. Ремонт и содержание автомобильных дорог.
Справочник инженера-дорожника. – М.: Транспорт, 1989. – 288 с.
3.
ИКН 14-10. Инструкция по оценке транспортно-эксплуатационного состояния
автомобильных дорог общего пользования. – Ташкент: ГАК Узавтойул, 2010. – 52 с.
4.
Красиков О.А. Обоснование стратегии ремонта нежестких дорожных одежд // Дисс.
.д. техт.н. – Алматы. 1999. – 597 с.
5.
Луканин В.Н., Трофименко Ю.В. Промышленно-транспортная экология. – М.:
Высшая школа, 2001. – 273 с.
АСФАЛЬТБЕТОН ҚОПЛАМАЛИ АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛЛАРИДА ҒИЛДИРАК ИЗИ
ДЕФОРМАЦИЯСИНИНГ ЮЗАГА КЕЛИШИГА ИҚЛИМ ШАРОИТИНИНГ ТАЪСИРИНИ
ТАДҚИҚ ҚИЛИШ (СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)
Талаба. Равшанов М.Р.
119
Ассистент. Ядгаров С.Н.
Автомобиль йўллари қопламаларининг хизмат муддати кўрсатилган вақтдан олдин, баъзи
ҳолларда эса хизмат муддатининг ярмига бормасдан таъмирталаб бўлиб қолаётганлиги,
автомобиль йўлларининг қопламаси ва йўл тўшамаларининг ишончлилиги, ишлаш қобилияти ва
мустаҳкамлигини оширишга бўлган талабларнинг ортишига сабаб бўлмоқда. Асфальтбетон
қопламали автомобиль йўлларида ғилдирак изи деформациясининг юзага келишига сабаб
бўлаётган Республикамизнинг иссиқ иқлим ҳудудларидан ўтган автомобиль йўлларининг
қопламасини ғилдирак изи деформациясидан сақлаш масаласи ҳам долзарб масалалардан
ҳисобланади.
Автомобиль йўлларида ғилдирак изи деформацияси–автомобиль йўллари конструкциясининг
(йўл қопламаси, йўл пойи) ўзига хос тури бўлиб, йўлнинг юзасида узунлиги бўйича чуқурчалар
ҳосил бўлади. Ғилдирак изи деформация йўл қопламасининг юқори қатламида пайдо бўлса ҳам, йўл
тўшамаси ва йўл пойи қатламларига ҳам таъсир қилади [5].
Ғилдирак изи деформацияси – асфальтбетон қопламали йўл қопламаларининг барчатурларида
ҳосил бўлиши мумкин, аммо уларнинг шаклланиши ва чуқурлигининг ўзгариши бошқача бўлади
[4].
Автомобиль йўли ҳаракат тасмасининг бўйлама профили шаклига кўра, ғилдирак изи
деформацияси шаклини йўлларда кўриш мумкин; асфальтбетон қопламали автомобиль йўлларида
ғилдирак изи (1.1 – расм) икки ва ундан ортиқ ҳосил бўлиши мумкин. Ғилдирак изи
деформациясининг умумий чуқурлиги–2...150 мм ва ундан ортиқ бўлиши мумкин. Асфальтбетон
қопламали автомобиль йўлларида ғилдирак изи деформациясининг рухсат этилган кўрсатгичлари.
Ўзбекистон Республикасида амалдаги ИҚН 05-2011 меъёрлари ҳужжатида (1.1–жадвал)
келтирилган [1].
1.1–жадвал
Ғилдирак изи чуқурлиги, мм
Ҳисобий ҳаракат тезлиги, км/соат
Рухсат
Чегаравий рухсат
этилган
этилган
>120
4
20
120
7
20
100
12
20
80
25
30
60 ва ортиқ
30
35
Йўл пойи ва асфальтбетон қоплама қатламлари материалларининг мустаҳкамлигига
қарамасдан ғилдирак изи деформацияси ҳосил бўлишини асфальтбетон қопламаларнинг юқори
қатламида транспорт воситаларининг ғилдираги таъсирида емирилади. Ҳақиқий шароитда, бу
жараёнларнинг натижасида ғилдирак изи ҳосил бўлади. Кўпгина бошқа деформациялар сингари,
ғилдирак изи деформацияси ҳосил бўлишига икки салбий омил сабаб бўлади [6]:
 Ташқи омиллар – юкнинг таъсири, иқлим омиллари, айниқса, ҳаво харорати ва қуёш
нурлари, шунингдек, грунт қатламининг намланиши;
 Ички омиллар – йўл конструкциясининг физик–механик хусусиятлари, силжишга
мустаҳкамлиги, структуравий ҳолати, йўл қопламаларининг мустаҳкамлиги ва зичланганлик
даражаси:
120
2.1–Расм. Ғилдирак изи деформациясининг кўринишлари: 1, 2–ҳаракат тасмасидаги
чуқурликлар, 3, 4–биринчи ва иккинчи ғилдирак изи чуқурлиги, 5–йўлнинг умумий юзаси бўйлаб
чуқурчалар, 6-йўл ўқи.
Сурхондарё вилоятининг иссиқ иқлим минтақасини ҳисобга олган ҳолда ғилдирак изи
деформациясини олдини олиш учун бир қанча тавсияларни қўллаш мумкин. Асфальтбетон
қопламали автомобиль йўлларида ғилдирак изи деформация пайдо бўлишига қарши тавсиялар:
- Асфальтбетон қоришмалари таркибига “Унирем” модификатор қўшиш орқали ғилдирак
изи деформациясини олдини олиш;
- Зич асфальтбетон ўрнига чақиқтош мастикали асфальтбетонни қўллаш;
- Асосни қатламини қуришда цемент билан мустаҳкамланган чақиқтош – қум аралашмасини
(М 50; М 75) ётқизиш [2].
Асфальтбетон қопламали автомобиль йўлларида ғилдирак изи деформациясини пайдо
бўлишини олдини олиш учун, “Уником” фирмаси томонидан ишлаб чиқарилган “Унирем”
модификатори тавсия қилиш мумкин. Ушбу модификатор асосий компоненти юқори хароратга
бардошли фойдаланишдан чиқариб ташланган транспорт воситалари шиналаридан олинган фаол
каучик кукунидир. Ривожланган айрим давлатларда эскирган автомобиль шиналарини битум
модификатори сифатида узоқ вақтдан буён фойдаланиб келмоқда. АҚШ нинг айрим компаниялари
60 йилларда резина чиқиндиларидан йўл қопламалари учун ишлатиладиган полимер кукунларни
ишлаб чиқаришган[3].
“Унирем“ модификаторидан фойдаланиш автомобиль йўлларида, шу жумладан ёзги
даврларда ўта юқори ҳарорат шароитида ғилдирак изи деформация хосил бўлиши муаммосини ҳал
қилади. Россия федерациясида “Унирем” қўлланганганда натижаларини таҳлил қилганимизда,
ғилдирак изи деформацияси ўртача 50% гача камайганлигини кузатилди.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
И.И. Леонович, С.В. Богданович “Диагностика автомобильных дорог” БНТУ, Минск
2012.
2.
Презинтация “Дорожные покрытия нового поколения”.”Новые технологии
строительства” Москва 2015 г.
3.
З.У. Георгиевна “Резинобитумные композиты на основе дорожного битума и
активного резинового порошка (АПДДР):получение, структура, реологические свойства,
применение” кандидатский диссертация. Москва 2016 г.
4. ИҚН 05 – 2011 «Автомобиль йўлларининг ҳолатини ташхил қилиш ва баҳолаш
қоидалари». Тошкент 2011.
121
5. МКН 46 – 2008 «Инструкция по проектированию дорожных одежд нежёсткого типа».
Ташкент 2010.
6. МКН 52 – 2008 «Указания по оценке прочности и расчету усиления нежестких дорожных
одежд». Ташкент 2010.
THE ROLE OF BOOK READING IN EDUCATING OUR YOUNG PEOPLE AS OWNERS
OF HIGH CULTURE TODAY.
Akramov Shohruh Shuhratjon og’li
Fergana Polytechnic Institute master's degree group M13-19, specialty
"Technology of storage and primary processing of agricultural products."
Abdubannobova Mashhura Davronboy qizi
Fergana State University Faculty of foreign languages, department of philology and languages
teaching
№20/122 group student
The video conference chaired by the head of state yesterday focused on strengthening the attention to
our youth, attracting them to culture, arts, physical culture and sports, the formation of skills in the use of
information technology among young people. The emphasis was placed on the promotion of reading and
increasing women's employment. That is why the 5 important initiatives put forward by the President are
important.
It is known that the head of state put forward 5 important initiatives to organize the work in the social,
spiritual and educational spheres on the basis of the new system.
The first initiative serves to increase the interest of young people in music, painting, literature, theater
and other forms of art, to reveal their talents.
The second initiative is aimed at creating the necessary conditions for young people to exercise and
show their abilities in sports.
The third initiative is aimed at promoting the effective use of computer technology and the Internet
among the population and youth.
The fourth initiative is aimed at raising the morale of young people and organizing systematic work
to promote reading among them.
The fifth initiative addresses the issue of women's employment.
During the practical visit of the President to Syrdarya and Namangan regions this year, several
hundred thousand copies of fiction were delivered to district and city libraries in these regions. The
"Caravan of Enlightenment" was organized. 25,000 books, 80 types of sports equipment and musical
instruments were delivered to young people.
All 5 initiatives put forward by the head of our state will help the young people of our country to
grow up as a healthy generation, to become people who will benefit the country. As always, our young
people are the owners of our future. The trees we plant today will bear fruit tomorrow, no matter how we
nurture them today. There is a saying of our ancestors, "The best investment is the investment you make
in your child's future." That is why we need to pay more attention to our youth today than ever before. We
need to make sure they spend more time reading, especially to spend their free time meaningfully. Because
a person who reads a lot of books will grow up to be a perfect, independent-minded person who will make
a worthy contribution to the development of the country.
In our country, spirituality and culture prevail over everything. People with a high level of culture
and spirituality are a great support for us.PQ-3907 of the President of the Republic of Uzbekistan dated
August 14, 2018 "On measures to bring up young people spiritually, morally and physically harmoniously,
to raise the system of education to a qualitatively new level" The decision also opened up a wide range of
opportunities for young people. At the same time, young people are growing up spiritually, morally and
physically fit. The future of our country, its development and the success of the ongoing reforms largely
depend on the level of legal literacy and legal culture of our people. It is known that during the years of
independence in our country the education of young people, the development of a comprehensively mature
person has become a priority of state policy. Extensive work is being done to protect the rights and interests
of minors, to prevent neglect and delinquency among them, as well as to raise the level of legal awareness
and culture of young people.
122
Each of us must work hard to ensure that the above laws are enforced and that our young people grow
up to be highly cultured. In particular, it is more important than ever to create a world of readers on the
basis of each region, city and village, to ensure that young people come there to learn, to spend their free
time reading meaningful books.
To sum up everything that has been started so far, we can say that our young people are the owners
of today. We need to pay a lot of attention to every child today, to make sure that they spend their free time
meaningfully. Because raising a child today is crucial to who he or she will be tomorrow.
References
1. Sh.M.Mirziyoyev "Educated generation is a guarantee of a great future, entrepreneurial people are
a guarantee of a prosperous life, and friendly cooperation is a guarantee of development", December8,
2018. Number 253.
2. Sh.M.Mirziyoyev People's speech "The full provision of children's rights serves the interests of
society", April 25, 2019. 84-son.
ЁШЛАРНИНГ АХБОРОТ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ МУАММОЛАРИ
Жиззах политехника институти «Ижтимоий фанлар»
кафедраси ўқитувчиси Анвар Рўзиев
“Транспорт” факультети 4 курс 349-17 гуруҳ талабаси
Бойкенжа Тўраев
Аннотация. Ушбу мақолада глобаллашув даврида ахборот унинг салбий ижобий оқибатлари
ҳақидаги масалалар баён этилган.
Калит сўзлар: глобаллашув, интернет, оммавий ахборот, ахборот хавфсизлиги.
Ҳозирги кундаги глобаллашув жараёнида миллий ғоя тарғиботи масаласига алоҳида эътибор
беришни талаб қилмоқда. Чунки, «Бугунги кунда инсоният қўлида мавжуд бўлган қурол- яроғлар
Ер куррасини бир неча бо яксон қилишга етади. Буни ҳаммамиз яхши англаймиз. Лекин ҳозирги
замондаги энг катта хавф - инсонларнинг қалби ва онгини эгал-лаш учун узлуксиз давом этаётган
мафкуравий курашдир. Эндиликда ядро майдонларида эмас, мафкура майдонларида бўлаётган
курашлар кўп нарсани ҳал қилади» [1].
Глобаллашув жараёни мафкуравий таъсир ўтказишнинг ғоят ўткир қуроли сифатида турли
сиёсий куч ва марказларнинг манфаатларига хизмат қилиши сир эмас. Бугунги кунда радиотелевидение, матбуот, Интернет тармоқлари каби воситалар турли-туман ахборот ва
маълумотлардан хабардор бўлиш имкониятларини кенгайтирмоқда. Бу шароитда инсон ўзининг
мустақил фикри, замон синовидан ўтган ҳаётий миллий қадриятлари, соғлом дунёқараши,
мустаҳкам иродасига эга бўлмаса, ҳар хил маънавий таҳдидлар, уларнинг ошкоравий ва яширин
таъсирларига бардош бера олиши амримаҳол.
Жаҳонда мураккаб вазият юзага келган бир пайтда, ахборот жараёнларининг глобаллашуви
ҳамда турли ғоявий-мафкуравий тўқнашувларнинг чуқурлашаётгани кузатилмоқда. Шундай
шароитда ёшларимизда ахборот олиш маданиятини шакллантириш, уларни ғоявий-мафкуравий
тажовузлардан ҳимоялаш механизмларини такомиллаштириш масаласи алоҳида аҳамият касб
этади. Ахборотлашган жамият-кишилик жамияти ривожланишининг ҳозирги босқичида
шаклланаётган ва ижтимоий ҳаётнинг барча соҳаларида ахборот ҳамда информатикадан оқилона
фойдаланишга асосланган сифатий ҳолатини тавсифловчи тушунча.
Ҳар қандай ахборот ўз хавфсизлигига эга бўлмас экан, у кўплаб муаммоларни келтириб
чиқаради. Ҳар қандай уруш, ахборот уруши шу жумладан замонавий қурол ёрдамида олиб
борилади. Ахборот қуроли ёрдамида уруш олиб борилувчи барча қуроллардан фарқли ўлароқ, эълон
қилинмаган ва кўпинча дунёга кўринмайдиган урушларни олиб бориш мумкин. Бу қуролнинг
таъсири объектлари – иқтисодий, сиёсий, ижтимоий ва шу каби жамият ва давлат институтларидир.
Ахборот ҳарбий снарядга, оммавий ахборот воситалари эса тажовуз куролига
айлантирилмоқда. Ахборот урушлари биз билган урушлардан қатор жиҳатлари билан ажралиб
туради: биринчидан, ахборот урушлари анча камхарж, қўшин сақлашни, қурол-яроғ сотиб олишни
талаб қилмайди: иккинчидан, ахборот урушлари ҳеч қандай чегарани тан олмайди. У интернет,
сунъий йўлдош орқали алоқа, оммавий ахборот воситалари ҳукмронлик қилаётган бугунги дунёда
ахборотни божхона кўригидан ўтказиб, сарагини саракка, пучагини пучакка ажратишнинг иложи
123
йўқ. Бироқ энг ташвишлиси, бу урушда рақибни жисмонан йўқ қилиш эмас, уни ўзига маънан
бўйсундириш мақсад қилинади. Ахборот урушида инсон онги, миллат руҳияти нишонга олинади.
Бу урушда бинолар зарар кўрмаса-да, одамлар ўлдирилмаса-да, моддий бойликларга шикаст етмасада, унинг мафкуравий, маънавий, руҳий зарари беқиёсдир.
Бугунги кунда ижтимоий хавфи катта бўлган муаммолардан холи бўлиш учун юртимизда
ижтимоий тармоқларни ривожлантириш бўйича йирик миллий лойиҳани яратиш зарурияти тобора
ортиб бораяпти. Боиси, "Google" компанияси таҳлилларига кўра, Ўзбекистондан кунига
“Odnoklassniki.ru” сайтига 200000, “Facebook” сайтига 90000га яқин, “Мой мир” сайтига 40000
нафардан ортиқ фойдаланувчи ташриф буюрмоқда. Ваҳоланки, юртимиздаги doira.uz, ziyonet.uz,
odnoklassniki.uz, sinfdosh.uz, muloqot.uz каби сайтларда рўйхатдан ўтганларнинг барчаси жамланса
ҳам юқоридаги сайтларнинг фойдаланувчилари миқдорига етмайди [2]. Шу боис интернет
тармоғини миллий қадрият ва анъаналаримизни ўзида акс эттирувчи веб-сайтлар билан бойитиш,
таълим муассасаларини интернет тармоғига улашда одоб-ахлоқ қоидаларига мувофиқ бўлмаган вебсайтлардан фойдаланишга чекловларни жорий этиш, ёшларда ахборот ресурсларидан фойдаланиш
маданиятини шакллантириш бугунги куннинг долзарб вазифаларидан саналади.
Замонавий ахборот бозорини шакллантиришда ахборот хавфсизлиги, айниқса, ёшларнинг
ахборот хавфсизлигини таъминлаш муаммолари алоҳида ўрин эгаллайди. Шундай экан,
жамиятнинг ахборот хавфсизлигини таъминлаш давлат ва унинг ваколатли органларининг асосий
вазифаси бўлиб қолаверади. Ахборот хавфсизлиги деганда - шахс, жамият ва давлатнинг хавфли
ахборотлардан ҳимояланганлик ҳолати тушунилади.
Ахборот технологиялари турли ахборот тарқатиш манбаси экан, бунда ахборот
хавфсизлигини таъминлаш бир томондан давлатнинг ушбу соҳадаги сиёсатининг устувор
йўналишларидан бўлса, жамиятда болаларнинг ахборот хавфсизлигини таъминлаш иккинчи асосий
ва муҳим давлат устувор сиёсати ҳисобланади.
Бугунги кунда китоб, оммавий ахборот воситалари билан бир қаторда болаларга Интернет
глобал тармоғи беҳисоб ва турли мавзудаги ахборотларни жамиятга, хусусан, болаларга тақдим
этиб келмоқда. Ахборот бозори салоҳияти, хавфли ёки фойдалигидан қатъий назар ёшларга товар
сифатида ахборотни таклиф этмоқда. Бу ахборотлар ёшларни ё саодатга етаклайди, ёки фалокатга
дучор қилади.
Бугунги кунда китоб, оммавий ахборот воситалари билан бир қаторда болаларга Интернет
глобал тармоғи беҳисоб ва турли мавзудаги ахборотларни жамиятга, хусусан, болаларга тақдим
этиб келмоқда. Ахборот бозори салоҳияти, хавфли ёки фойдалигидан қатъий назар болаларга товар
сифатида ахборотни таклиф этмоқда. Бу ахборотлар болаларни ё саодатга етаклайди, ёки фалокатга
дучор қилади.
Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, ёшларимизнинг китоб билан мулоқотда бўлиши, интернет
тармоғидан ахборот олиши, руҳиятини соғлом ва бунёдкорликка ундовчи ахборотлар билан
мустаҳкамлаб боришида давлат хавфли ахборотларнинг эркин айланишининг олдини олиш, бунда
эса мавжуд қонунчиликни такомиллаштириш, таълим тизимини мустаҳкамлаш, болаларда эркин
фикр юритиш ва ўзини қизиқтирган барча саволларга жавоб оладиган мулоқот майдонини янада
кенгайтириш муҳим ҳисобланади.
Адабиётлар:
1. Каримов И.А. Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон хаёт – пировард мақсадимиз. Т.8. -Т.:
«Ўзбекистон», 2000, 24, 491-492–бетлар.
2. Ш.Мирзиёев. Эркин ва фаровон, демократик Ўзбекстон давлатини биргаликда барпо этамиз. Т.
Ўзбекистон. 2016 й.
3. Ш.Мирзиёев. Танқидий таҳлил, қатъий тартиб-интизом ва шахсий жавобгарлик - ҳар бир раҳбар
фаолиятининг кундалик қоидаси бўлиши керак. Т. Ўзбекистон. 2017 й.
4. Ўсаров О. Ахборот хавфсизлиги. “Миллий тикланиш” газетаси, 2013 йил 26 июнь. 3-бет.
НАСОС СТАНЦИЯЛАРИНИ ГИДРОМЕХАНИК ЖИХОЗЛАРИНИНГ АБРАЗИВ
ЕМИРИЛИШИНИ КАМАЙТИРИШ ВА ЕМИРИЛИШГА ЧИДАМЛИ ЖИҲОЗЛАРНИ
ИШЛАБ ЧИҚИШ ВА ТАТҚИҚ ҚИЛИШ.
т.ф.н доц. Т. Мажидов, (Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш
муҳандислари институти)
124
ўқт. О.Чўлпонов, талаба Ж.Махмудов (Наманган муҳандислик- қурилиш институти)
Республикамизнинг аҳолиси сони йиллар давомида тез суръатларда ўсиб бормоқда.
Натижада янги экин майдонларини ўзлаштириш зарурияти туғилди. Ўзлаштириладиган ерларнинг
аксарияти сув манбаларидан юқорида жойлашган бўлиб, уларни сув билан таъминлаш насос
станциялари ва қурилмалар билан амалга оширилади.
Ушбу мақолада сув манбаларининг лойқалиги ва унинг таркибидаги абразив емирилишга
сабаб бўладиган майда тўлдирувчилардир. Бу майда тўлдирувчилар асосан қумлардир. Қум
заррачаларининг катта тезликда келиб насоснинг ишчи қисмларига урилиши натижасида
насосларда абразив емирилишни вужудга келтиради.
Насос станцияларидан унумли фойдаланиш учун биринчи ўринда уларнинг иш тартибини бир
хил ҳолатга келтириш шарт. Ҳозирги пайтда вилоятлар бўйича жами 1697 дона насос станциялари
мавжуд бўлиб, ушбу насос станцияларига 5300 тадан ортиқ насос агрегатлари ўрнатилган. Насос
станцияларининг умумий сув чиқариш қобилияти 6923,32 м³/сек. бўлиб, унинг умумий белгиланган
қуввати 3709,9 минг кВт соатни ташкил қилади.
Насос станциялари ёрдамида 28769,9 млн.м³ сув чиқарилган бўлса, босқичли жамикўтарилган
сув 58706,8 млн.м³ ни ташкил этади. Бу сувни чиқариш учун жами 7409,2 млн.кВт.соат электр
энергияси сарфланди.
Насос станциялари кўтариб берадиган сувнинг тан-нархини тушириш учун насос
станцияларида юзага келаётган муаммоларни ҳал қилиш лозим. Шундай муаммолардан бири
насослар қисмларининг абразив емирилишидир.
Маълумки қишлоқ хўжалиги учун сув етказиб берадиган йирик дарёларимиз-Амударё,
Сирдарё ва Зарафшон дарёлари сувлари жуда лойқали бўлиб, лойқалар таркибида металл
материалларни емириб ташлайдиган кварц қумлари мавжуд. Катта тезликда (V ≥ 3,0 м/c) сувга
аралашиб келаётган лойқалар, насоснинг ичидаги қисмлари ҳамда босимли қувурларни жуда тез
емириб юборади.
Абразив емирилишни камайтириш учун турли шароитда ва ҳар хил лойқалар таркибида
вақтга нисбатан насос қисмларининг емирилиш динамикасини ўрганиш зарур. Ушбу муаммо
ўрганилгандан сўнг, абразив емирилишни камайтириш учун гидравлик, конструктив, қўшимча
қурилма ва иншоотлар қўллаш мумкин.
Лабораторияда ўтказилган илмий-тадқиқот ишлари натижасида насос қисмларининг абразив
емирилиш динамикаси ўрганилди ҳамда абразив емирилишни камайтириш бўйича ишлаб
чиқаришда қўллаш учун тавсиялар берилди.
Насос ишчи қисмларининг абразив лойқалар билан энг кўп тўқнашадиган қисми унинг ишчи
ғилдирагидир. Баъзи йилларда таркибида кварц доналари кўп бўлган ва тошқин сувлари кўп
бўлганда фойдаланувчи ташкилотлар иш ғилдиракларининг абразив емирилиши туфайли 2
мартагача капитал таъмирдан ўтказадилар. 1-расм
1-расм. Абразив емирилишга дучор бўлган насосларнинг иш ғилдираклари.
Марказдан қочма куч асосида ишлайдиган насослар сув ва тоза суюқликларни 85 0С гача
темпаратурада ва 0.2 мм гача ўлчамда бўлган қаттиқ бўлакчалар ва улар оғирлиги бўйича 0.05%
бўлган суюқликларни ҳайдаш учун ишлатилади. Ушбу насослар марказдан қочма куч асосида
125
ишлайдиган “Д” типидаги насослардир. Бундай насослар икки томонлама сўрувчи ишчи
ғилдиракдан иборатдир.
Абразив емирилишни камайтириш учун сув манбаси ва унинг таркибидаги лойқалар ҳамда
уларнинг физик таркибини ўрганиш ҳамда унга қарши чоралар ишлаб чиқиш зарур ҳисобланади.
Абразив емирилишни ўрганиш икки хил усулда олиб борилиши мумкин: маҳаллий шароитда ва
тажриба синов ишларида ва физик моделларда.
Маҳаллий шароитда алоҳида тажрибалар ўтказиш ўта мураккаб, эксплуатация қилинаётган
насосларда тажрибалар ўтказишга вегетация даврида умуман рухсат этилмайди. Шунинг учун
абразив емирилишни лаборатория шароитида ўрганиш мақсад қилиб қўйилди.
Фойдаланилган адабиётлар
1. Рычагов В.В. и Флоринский М.М. Насосы и насосные станции. 4-е изд. М., “Колос”, 1975 год
2. Мажидов Т., Халматов В., Мухамедов У. Заключение технического состояния насосносилового оборудования земснаряда № 301 типа 180 – 60 П, изготовленного Углечиским
машиностроительным заводом, эксплуатируемой ЧПКФ «Сарбон». Ташкент, 2013. - 13 c.
3. Овчинников Н.П. и др. Экспериментальные исследования эксплуатационных свойств насосной
установки с изношенным рабочим колесом. Горный журнал, Ν 9, 2016. – С 85-88.
4. Овчинников Н.П. Прочностной расчёт вала насоса с изношенным рабочим колесом. Вестник
Мордовского университета, Т.27, Ν 4, 2017.С.592-606.
5. Борисенко В.В., Белоусов В.Я. и др. Повышение износостойкости деталей центробежных насосов
при гидроабразивном изнашивании. Тр. Ивано-Франковского института нефти и газа, ИваноФранковск, 1984. С.9.
8. Мамажонов М. Насос ва насос станциялари. Дарслик, Тошкент, 2012 й 272-б
СВЕДЕНИЯ ИЗ ВЫЧИСЛИТЕЛЬНОЙ МАТЕМАТИКИ, ИСПОЛЬЗУЕМЫЕ В
СТРОИТЕЛЬНОЙ МЕХАНИКЕ
Кувондиков Д. студент.
Науч. рук. : Жуланов И.О. старший преподаватель ЖизПИ
Современная строительная механика тесно связана с линейной алгеброй и операциями над
матрицами. Поэтому ниже приведены основные сведения о матричных операциях. Показана связь
и отличия матричного исчисления от обычных операций над числами. Матрицы являются удобным
вычислительным аппаратом и их использование тесно связано с вычислительными средствами
дискретного действия. Калькулятор является простейшей вычислительной машиной, он широко
доступен, поэтому до составления программ для ЭВМ рекомендуется освоить матричные операции
с использованием калькулятора.
В строительной механике широко используется аппарат линейных уравнений. В математике
для выяснения вопросов о совместности и единственности используется теория определителей,
которая позволяет оптимально формулировать теоремы. Теория определителей читается в общих
курсах математики и на ней останавливаться не будем. Однако вычисление определителя не проще,
чем непосредственное решение системы уравнений, поэтому для процесса вычислений аппарат
определителей не рационален. Более удобным является метод Гаусса, который не только отвечает
на все поставленные вопросы (совместность и единственность), но, что важно для инженера
параллельно с ответом на эти вопросы позволяет находить решение. Конечно, из приведенных
соображений нельзя сделать вывод о том, что теория определителей не нужна (эта теория играет
большую роль в общих курсах математики), однако как средство вычисления при работе с
матрицами большого размера их применять не следует. Далее широко используется компактная
схема Гаусса, позволяющая решать системы линейных уравнений без промежуточных записей с
использованием калькуляторов 1. Кратко рассматриваются вопросы оптимального решения систем
линейных уравнений с использованием ЭВМ.
Особенностью изложения материала является то, что в данной главе отсутствуют
доказательства. Вместо них приводятся числовые примеры, иллюстрирующие то или иное
положение. Конкретная числовая реализация лучше воспринимается инженером, чем абстракгное
доказательство, так как основная задача инженера — умение решать задачи. При изложении
численных методов необходимо приводить как можно больше примеров. Этот путь изучения
126
вычислительной математики является перспективным, так как современные вычислительные
средства позволяют быстро производить арифметические операции, а дисплейная техника
обеспечивает наглядность представления результатов. Матрицей называется упорядоченный
массив чисел (таблица), который (которая) понимается как единое целое. Для обозначения матриц
используются квадратные скобки
(1)
Числа, из которых состоит матрица, называются ее элементами. Если элемент матрицы
равен нулю, то на соответствующем месте ставится нуль, либо оставляется пустое место.
Выражение, состоящее из двух, чисел, первое из которых обозначает число строк п, а второе —
число столбцов т, объединенных знаком x, называется порядком матрицы п х т. Например,
матрица (1) имеет порядок (2 x 3). Матрица порядка (1 х 1) является обычным числом. В-общем
случае матрица может быть записана в виде
(2)
Матрицы считаются одинаковыми, если их порядки и элементы, стоящие на одинаковых
местах, равны. Приведем примеры матриц
(3)
В выражениях (3) под матрицами указан их порядок. Если матрица имеет один столбец, то
она называется вектором и для нее используется специальное обозначение — стрелка сверху. Если
число строк матрицы равно числу ее столбцов, то матрица называется квадратной, в противном
случае (число строк не равно числу столбцов) — прямоугольной. Матрица, состоящая из одной
строки, называется матрицей-строкой. В соответствии со сказанным: A1 — вектор; А2 — квадратная
матрица; А3 — прямоугольная матрица; A4 — матрица-строка. Если элементами матрицы являются
матрицы, то такая матрица называется квазиматрицей, или блочной, матрицей. Например,
(4)
Матрица (4) имеет порядок (4 x 3).
В дальнейшем будут широко использоваться квадратные матрицы. Диагональ квадратной
матрицы, проходящая из левого верхнего угла в правый нижний угол, называется главной
диагональю. Если элементы квадратной матрицы, расположенные симметрично относительно
главной диагонали, равны, то матрица называется симметричной. Если в матрице отличны от нуля
только элементы, стоящие на главной диагонали, то матрица называется диагональной. Приведем
примеры симметричной B1 и диагональной В2 матриц:
(5)
Если блочная матрица состоит из блоков, стоящих на диагонали, то такая матрица
называется квазидиагональной.
Введем понятие верхнетреугольной В3 и нижнетреугольной В4 матриц:
127
(6)
Матрицей, транспонированной по отношению к матрице А, называется матрица АТ столбцами
которой являются строки матрицы А. Запишем матрицы, транспонированные к матрицам
(7)
Очевидно, что
При записи векторов в виде столбцов расходуется много места, поэтому
там, где в этом есть необходимость, будем записывать векторы в виде строк, используя операцию
транспонирования. Например,
(8)
Для симметричной матрицы
Введем простейшие операции над матрицами;
умножение на произвольное число и сложение матриц. Для того чтобы умножить матрицу на число,
необходимо умножить на это число все ее элементы. Эта операция позволяет выносить за знак
матрицы постоянный множитель иди, наоборот, вносить его. Складывать можно только такие
матрицы, которые имеют одинаковый порядок, при этом элементами матрицы суммы являются
суммы одноименных элементов слагаемых матриц. Операции умножения матриц на число и
сложения позволяют ввести операцию вычитания матриц. Для этого необходимо вторую матрицу
умножить на —1 и сложить с первой. Роль нуля при операциях сложения и вычитания играет
матрица, все элементы которой равны нулю. Таким образом, операции сложения и вычитания
вводятся совершенно естественно. Читателю рекомендуем проделать эти операции над матрицами
А (1) и А3 (3):
Как указывалось выше, одностолбцовые матрицы называются векторами. Операции
умножения вектора на число и сложения совпадают с аналогичными операциями векторного
исчисления» где векторы понимаются как геометрические объекты. Умножение вектора на число
k эквивалентно его удлинению (при k>1) или укорочению (при k <1) в k раз. Если k <0, то вектор
меняет свое направление на противоположное. Операция сложения соответствует сложению
векторов по правилу параллелограмма.
Используемые литературы:
1. Hobilov. B.A., Nazarova M.K., Umarova Z.S. «Qurilish mexanikasi misol va masalalar». T.: TAQI
-2014.
2. To‘raev. X.SH., Ismatov. M.X., Yo‘ldoshov. F.X., Javliev B.K «Qurilish mexanikasi»-Toshkent,
Moliya 2002y. -459 b.
3. Abdurashidov. Q.S., Hobilov. B.A., To‘ychiev.N.D., Raximboev.A «Qurilish mexanikasi»Toshkent O‘zbekiston 1999y. -384 b.
4. Дарков А.В., Клейн Г.К., Кузнецов В.И. и др. Строительная механика. М., 1976 г.
5. Смирнов А.Ф., Александров А.В., Лащеников Б.Я. , Шапошников Н.Н. Строительная
механика. Динамика и устойчивость сооружений. М., 1984 г.
ZARPECHAK, QARSHI KURASH CHORALARI
Jizzax politexnika institut assistent
Chimfayziev F.N.
Jizzax politexnika institute talabasi
Elmurodov J.S..
Bu gulli parazit bilan asosan beda, sebarga, esparset kasallanadi, hamma joyda tarqalgan bo‘lib
dukkaklilarni hosilini keskin kamayib ketishiga sababchi bo‘ladi.
Zarpechakni barg va ildizi yo‘q, u fakat zararlangan o‘simlik hisobiga yashaydi. Urug‘lari juda
mayda, bahorda unib chiqadi, ularning o‘simtasi o‘simlikka o‘ralib o‘zining gaustoriya (so‘rg‘ichlari)
128
bilan o‘simlik to‘qimasi ichiga kirib oladi va shirasini so‘radi. O‘simlikka yopishib olganidan keyin
tuproqdan ajraladi, parazitlik qilib yashashga o‘tadi.
Zarpechak, chirmovuq (Cuscuta L.)— chirmovdoshlar (Cuscutaceae)ra mansub tekinxoʻr oʻsimlik
turkumi. Moʻʼtadil mintaqalargacha 170 turi uchraydi. Bargsiz va ildizsiz bir yillik oʻt, qatʼiy karantin
obʼyekti. Poyasi chirmashib oʻsadi, ipsimon, sershox, tanasi sariq, yashilsargʻish yoki toʻq sariq. Gullari
mayda oq yoki och pushti. Mevasi qattiq qobiqli bir qancha urugʻli dumaloq koʻsakcha, urugʻida oʻralgan
murtagi bor. Murtakning tuklar bilan qoplangan kalin uchi tuproqqa oʻsadi, ikkinchi uchi urugʻ poʻstidan
ajralib xoʻjayin oʻsimlikka chirmashadi va oʻralib, oʻsimlik toʻqimalariga chuqur kirib shirasini soʻradi va
quritadi. 3. urugʻi va poyasidan koʻpayadi. Z.ning bir oʻsimligi 10—50 minggacha urugʻ beradi. Z.ning
Oʻrta Osiyoda uchraydigan turlari: dala 3., asosan, beda, kanop, gʻoʻza, sabzavotpoliz va b.ni zararlaydi;
beda 3., asosan, bedani, shuningdek, noʻxat, qashqarbeda va yantoqni zararlaydi; xitoy 3. kanop, jut, gʻoʻza,
lavlagi, qovun, beda, qisman kartoshka pomidorni zararlaydi; yevro pa Z. kanop, kartoshka, tamaki,
qulmoq, beda, qashqarbeda, siren va b. buta hamda daraxtlarni zararlaydi; Kurash choralari: karantin, 3.
tushgan bedapoyaga birinchi oʻrimdan keyin nitrafen yoki DNOK eritmasi, haydalgan bedapoya, uvat, yoʻl
yoqalari, ekin ekilmagan yerlarga esa nitrafen eritmasi purkaladi
Zarpechak vegetativ tanasini ustki qismida (yuqori) generativ poyada gul va urug‘ hosil qiladi. Urug‘
tugish paytida zarpechakning parazitlik qilishi to‘xtaydi, vegetativ poyasida bo‘lgan oziqali modda bilan
oziqlanadi Zarpechakning quyidagi turlari uchraydi:
1. Sebarga zarpechagi - Cuscuta trifolii. Yozning ikkinchi yarmida parazit poyasi pushti-sariq tusli
gul hosil qilib gullaydi, gullari bir joyga to‘plangan poyada o‘tiradi, poyasi juda shoxlangan, ipsimon, 0,81 mm qalinlikda. Guli qizil, pushti-sariq yoki qoramtir tusli, urug‘lari yumaloq, kamdan- kam ellips
ko‘rinishida. Sebargani zararlaydi, nam havoda bedani ham zararlaydi.
2. Evropa zarpechagi - Cuscuta europaea L. Poyasining yo‘g‘onligi 2,5 mm ga etadi, qizil rangli,
uch tomoni okish tusli. Gul to‘plami yirik, yumaloq. Urug‘lari sharsimon yoki noksimon, sebargani, bedani
va esparsetni zararlaydi.
3. Janub zarpechagi - Cuscuta breviflora Vis. Poyasi sariq yoki malla tusli, guli sariq. Ko‘pincha
suv bosadigan joylarda bo‘ladi, beda va sebargani zararlaydi.
4. Timyan (pidana) zarpechagi - Cuscuta epithymum Murr. Poyasining yo‘g‘onligi 0,3- 0,5 mm
qizg‘ish, gullari pushti oq tusli, asosan sebargani va bedani zararlaydi.
5. Ingichka poyali zarpechak - Cuscuta approximata Bab. Poyasi ingichka tukli, pushti sariq
tusli yoki yashil rangli, silliq yalong‘och. Gullari oq, qattiq bir joyga to‘plangan, bedani zararlaydi.
Zarpechak urug‘i 10 yilgacha saqlanadi, tuproqda 3 oy saqlanadi. Ingichka poyali zarpechak bedaning ildiz
bo‘g‘zida qishlashi mumkin.
Zarpechak ichki karantin ob’ekti bo‘lib hisoblanadi. Hosildorlikni kamaytirib yuboradi. CHorva
129
mollarini zaharlashi, hatto o‘limga ham olib kelishi mumkin. Ko‘pincha gullash va urug‘ tugish davrida
zaharli hisoblanadi. Zarpechakli xashakni chorva mollariga berish juda ham xavfli bo‘lib hisoblanadi.
Ayniqsa sut beruvchi va bo‘g‘oz sigirlar tez kasallanadi va hatto o‘lib qoladi.
Qarshi kurash choralari:
1. Faqat zararlanmagan dalalardan urug‘lik tayyorlash;
2. Urug‘ni elektromagnitli moslama bilan zarpechak urug‘idan tozalash;
Z.Zarpechak tushgan maydonlar bedasini zarpechak gullaguncha o‘rish, o‘rilgan xashakni tezlik
bilan daladan chiqarib molga berish yoki yoqib tashlash;
4. Qolgan qismini 20 % li ammiak selitrasi eritmasi bilan ishlash yoki 0,6 - 0,7 % nitrafen (25
- 30 kg/ga) yoki 0,5 - 0,6 % pentaxlorfenolyat natriy bilan purkash 500 - 600 l/ga hisobidan;
5. Almashlab ekish;
6. Yo‘l chetlaridagi zarpechakka qarshi kurashish;
7. Mol egan taqdirda ham zarpechak urug‘i hazm bo‘lmasligini inobatga olib, go‘ngni issiq
kompost qilish lozim, 45-50 daraja issiqda 10-15 kun ichida unib chiqish qobiliyati yo‘qoladi, 55-60 daraja
issiqda 1-3 soat ichida uning unish qobiliyati yo‘qoladi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1. Kimsanboev X.X., Yo‗ldoshev A.Y. va boshq. O‗simliklarni kimyoviy xdmoya qilish.
(darslik). Toshkent, O‗qituvchi. 1997.
2. Xamraev A.SH., Nasriddinov K. O‗simliklarni biologik himoyasi. (darslik). Toshkent, 2003.
3. Xo‗jaev SH.T. Entomologiya, qishlok xo‗jalik ekinlarini himoya qilish va agrotoksikologiya
asoslari, (darslik). Toshkent, 2013
ТРЕТЬЯ ИНИЦИАТИВА – ОРГАНИЗАЦИЯ ЭФФЕКТИВНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ
НАСЕЛЕНИЕМ И МОЛОДЕЖЬЮ КОМПЬЮТЕРНЫХ ТЕХНОЛОГИЙ И ИНТЕРНЕТА.
Студентка Норбобоева Ф.
Преподаватель Мурадов З.
Аннотация. Развитие интернета и информационных технологии среди населения имолодежи
очень важно для модернизации и усовершенствования страны поскольку на сколько развито
население страны на столько эволюционировано сама страна.
Мы живем в век стремительного развития технологий. Особенно информационных. На самом
деле человечество говорит о стремительном прогрессе уже столетия три подряд. Но продолжает
удивляться само себе. На данное время стремительно быстро развивается интернет и социальные
сети которые позволяют очень легко и быстро осуществить какую-либо работу по сети. Это дает
большие возможности в осуществление каких-либо процессов, онлайн не выходя из дома.
В период карантина интернет стал незаменимой и очень важной частью нашей жизни ведь
обучение всей страны школы и институты продолжали свою деятельность онлайн самое главное
интернет и технологии осуществили почти не возможное. Во многих странах онлайн обучение
достаточно хорошо развито особенно для людей с ограниченной возможностью это лучший способ
для обучения, ведь, наверное, нет человека, который бы не желал саморазвития и обучения.
Компьютерные технологии в наше время улучшают и расширяют возможности человечества
вместе с этим и развивается страна, а это открывает новые границы в сфере знания и модернизаций.
Само слово модернизация означает современный, передовой. Передовые технологии играют
большую роль во многих сферах, например, в медицине, раньше лечение было намного сложно чем
сейчас аппаратура и технологии открывают ворота в будущее, улучшенное и усовершенствованное.
Эффективное использование технологий среди молодежи развивается достаточно быстро на
данное время практический каждая современная молодежь имеет доступ к интернету и к новейшим
технологиям. Для того чтобы
облегчить доступ и возможности населения к интернету и к
технологиям в нашей стране совершаются глобальные открытия, открываются специальные IT
парки для молодёжью чтобы каждый из нас мог усовершенствовать свой интеллект. Также сети WIFI раньше в данным сети больше были только в общественных такие как библиотека метро и
130
кафе, а на данное время к сетям WI-FI имеет доступ каждая семья каждый дом. Так как роутеры WIFI устанавливаются в каждом доме это значит, что не только молодежь может пользоваться
интернетом, но и люди с ограниченной возможностью. То есть к развитию и модернизации страны
каждый может добавить свой вклад не выходя при этом из дома не покидая свою зону комфорта.
Еще с развитием технологии интернета появилась такая возможность работа онлайн то есть вы
можете работать дистанционно. Где вы бы ни были вы с легкостью с помощью интернета вы можете
закончить работу или сдать отчет который нужно срочно сдать, эти процессы можете совершить
онлайн.
Еще одна новейшая технология для облегчения системы связи онлайн селектор конференция
которая проводится со всеми возможными странами с помощью
Соц сетей то есть интернета. Онлайн конференция дает возможность проводить научные и
официальные встречи будь вы далеко друг от друга.
Кроме конференций интернет и информационные технологии и гаджеты помогают связаться
с родными если вы не имеете возможность встретится. Например если вы в другой стране или
городе.
Эффективность развития технологий среди населения расширяет границы разума и улучшает
интеллект каждого из нас а это в первую очередь улучшает и совершенствуют страну и дает толчок
к модернизации и классификаций. Мы молодежь 21 века с легкостью можем сказать что мы живем
в мире технологии и развития и у нас есть все возможности развиваться и реализовать все наши
грандиозные технические и научные планы чтобы добавить вклад в совершенствование науки и в
дальнейшим еще больше облегчить и улучшить нашу жизнь.
Заключение. В заключение хотим сказать что техника, интернет, новейшая технология
способствует улучшения нашей жизни и ее развития. А эффективность использования населением
интернета и технологии только улучшает и развивает страну и сам интеллект человека. По скольку
нынешнее время мы имеем все возможности самореализации нужно им продуктивно пользоваться.
Список использованных источников:
1. Указ Президента Республики Узбекистан от 19 февраля 2018 года № УП–5349 «О мерах по развитию
цифровой экономики в Республике Узбекистан»
2. Указ Президента Республики Узбекистан «О мерах по кардинальному обновлению государственной
политики в сфере развития экономики и сокращения бедности» № УП-5975 от 26 марта 2020 г.
3.Постановление Президента Республики Узбекистан от 3 июля 2018 года № ПП-3832 «О мерах по
дальнейшему совершенствованию сферы информационных технологий и коммуникаций»
4. Постановление Президента Республики Узбекистан от 31 августа 2018года ID-268 «О дополнительных
мерах по дальнейшему развитию и внедрению цифровой экономики в РУз».
МАЪНАВИЙ БАРКАМОЛЛИККА ЭРИШИШДА КИТОБНИНГ ЎРНИ
Соатова Гўзал Маматовна
Жиззах политехника институти, Транспорт факультети,
Ёшлар билан ишлаш бўйича декан ўринбосари
Қўшаев Фахриддин Фарход ўғли
Жиззах политехника институти, Транспорт факультети талабаси
Аннотация: Ўқувчилар қалбида юксак маънавиятлиликни шакллантиришда китоб ва
китобхонликнинг аҳамияти беқиёсдир. Билим манбаи бўлган китобни севиш, уни ўқиш ва кўз
қорачиғидек сақлай билиш, ўқиш учун уни танлай олиш ўқиш маданиятига эга бўлишни тақазо
қилади.
Калит сўзлар: тарғибот, алломалар, китоб, компьютер
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 12 январдаги “Китоб
маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик
маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш бўйича комиссия тузиш тўғрисида”ги фармойиши ёш
авлод қалбида китобга меҳр уйғотиш, комил инсонни тарбиялаш борасида жуда
131
муҳим қадам бўлди. Бундан Ахборот-кутубхона, Ахборот-ресурс марказлари ва кутубхоналар
фаолияти йуналишдаги масъулият ва вазифалар янада ортди.
Китобга муҳаббат, уни қадрлаш, ўқишга иштиёқ халқимизнинг қон-қонига сингиб кетган.
Халқимиз илм ва фан, адабиёт ва санъатга оид нодир қўлланмалар, адабиётлари билан ҳақли
равишда фахраланади. Дунёнинг қайси бир машҳур кутубхонасида бўлманг халқимизнинг улуғ
алломалари, тафаккур ҳазинасини яратган донишмандларининг қўлёзмаларини китоб ҳолига
келтириб, боқий умр бағишлаган хаттотлар, мусаввирлар меҳнатини кўриш мумкин.
XIX асрнинг ўрталарида Бухоро мадрасалари фаолияти билан танишган Н.Ханиковнинг
гувоҳлик беришича, мадрасанинг тўлиқ курсини ўқиб тугатиш учун толиб таҳминан 137 та китобни
ўқиб чиқиши талаб этилган.
Ота-боболаримиз китобни кўз қорачиғидек асрашган. Улар китоб саҳифасига ҳеч нарса
ўрамаганлар. Китоб сақланадиган жой хоҳ у кутубхона бўлсин, хоҳ уй бўлсин-муқаддас саналган,
ҳар қандай китоб энг пок, энг юқори жой-токчаларга қўйилган.
Ота-боболаримиз хонадонларда Машраб, Навоий, Бедил ва бошқа шоирларимизнинг
асарларини мароқ билан ўқишган. Фарзандларимиз китобхонлик давраларида иштирок этишган.
Натижада фарзандларида китоб ўқишга ҳавас уйғонган. Ҳозирги кунда оилаларда китобни кўпроқ
болаларга ё буваси ё бувиси ўқиб беришади. Лекин минг афсуски, ота-оналари ишда банд
бўлганликлари сабабли уларни кечки пайтда китоб ўқишга вақтлари етишмаяпти.
Оилада болаларга алоҳида хона ажратиш ва албатта кичкина китоб жавонини ташкил этиш
мақсадга мувофиқдир. Шу ўринда ҳурматли ота-оналаримиз болажонларга китоб ниҳоятда
муқаддаслиги, у билан эҳтиёт бўлиб муомала қилиш кераклигини уқтиришлари лозим.
Таълим муассасаларида, оилада болани китобга нисбатан қизиқтириш, эътиборини оширишда
устоз-муаллимнинг хизмати беқиёсдир.
Боланинг ёшлик чоғидаёқ унинг мурғак қалбига китобга нисбатан қизиқиш, меҳр уйғотиш
лозимки, у доимо китобни севсин, ардоқласин, авайласин, китоб устида ишлашни билсин. Отаоналар боланинг 3-5 ёшидан бошлаб уларга рангли суратли китоблар совға қилиши, «Ўзинг бўя»,
«Чиза оласанми?», «Мантиқий фикрла!» мазмундаги содда, психологик томондан ёшига мос китоб–
альбомларни харид қилиши лозим. Мактабгача таълим муассасаларида бу хайрли ишни давом
эттириб, болаларнинг ҳар бир гуруҳида ёш хусусиятларини эътиборга олиб кичик кутубхоналар
ташкил этиш мақсадга мувофиқдир.
Умумтаълим мактабларида хат саводга ўргатиш болалар боғчаси ва бошланғич синфлардан
бошланар экан, уларда китобхонлик фаолиятини барқарорлаштириш, болалик чоғларидан китоб
ўқишга ўргатиш муҳим аҳамият касб этади. Бунинг учун синф раҳбарлари ташаббуслари билан
«Синф кутубхонаси» ташкил этилиши мақсадга мувофиқдир. Ўз-ўзини бошқариш тизими бўйича
энг зукко, билимли бир ўқувчини «Синф кутубхоначиси» этиб тайинлаш орқали, синфдаги
китоблар сони, сақланиш ҳолати қатъий назоратга олиб борилади.
Синф раҳбари, ўқитувчининг билими, истеъдоди, маҳорати ўқувчини китобга нисбатан
меҳрини ошириб, уни севишга ундаши муҳимдир. Чунки, болалар мўъжизаларга ишонадилар, китоб
қаҳрамонлари улар ҳақидаги дастлабки таассуротларни буви-бувалардан, ота-оналардан, тарбиячиўқитувчидан эшитган эртагу-афсоналардан олсалар, кейинчалик ўзлари китобни ўқиш орқали
билим доиралари кенгайиб боради. Шоир Ҳамид Олимжон ҳам “Семурғ ёки Паризод ва Бунёд»
достонида эртак ва достонларни бувисидан эшитганини эслайди. Юқорида айтганимиздек,
ўқувчиларда китоб ўқиш малакасини шакллантириш ва ўстириш ота-оналар ва ўқитувчи маҳоратига
боғлиқ.
Кутубхоналарни кейинги йилларда компьютнр ва офис техника воситалари билан таъминлаш
ишларийўлга қўйилган. Шахсий компьютерлар ва уяли телефонлар орқали турли ижтимоий
тармоқлардаги ахборотлар ўқувчи-ёшларнинг китобхонлик даражаси йилдан-йилга пасайиб
боришига сабаб бўлаяпти. Чунки, ёшларда ахборот олиш ва унгдан мақсадли, унумли фойдаланиш
кўникмаси ҳам етарли эмас. Бунинг устига ўқувчиларимизнинг китоб магазинларидан бадиий
китобларни харид қилишлари ҳаманчакамайган.
Кутубхоналардаги китоблар фонди ҳозирги эҳтиёж ва талабга жавоб бермаслиги, яъни
ўқувчи-ёшларимизнинг синфдан ва мактабдан ташқари ўқиши лозим бўлган адабиётларнинг
кутубхоналарда етарли бўлмаганлиги каби ҳолатлар салбий таъсир кўрсатмоқда.
132
Ҳозирги кундаРеспубликамизда9 минг 576 та мактаб кутубхонаси хамда ахборот-ресурс
маркази фаолият кўрсатмокда. Шунингдек, тизимда 12 вилоятАКМ(ахборот-кутубхона(ахборотресурс маркази) маркази) ва 199 туман (шаҳар)АРМ (ахборот-ресурс маркази) фаолият юритмоқда.
Улардаги бадиий адабиёт хар бир ўқувчига деярли 1 донадан тўғри келади. Мактаб
кутубхонапарида ўртача 50-60 номдаги, 500 тадан 1500 донагача бадиий адабиётлар бор.
Кутубхонашунос ва библиограф мутахассисларининг хулосасига кура, мактаб кутубхоналари
заҳираси хар йили камида 15-20 номдаги янги бадиий адабиётлар билан тўлдирилиши мақсадга
мувофиқ.
“Халқ таълими вазирлиги томонидан мактаб кутубхоналари фондини болалар бадиий
адабиётлари билан бойитиш мақсадида 2014-2015 ўқув йилида 1-4-синф ўқувчилари учун бюджет
маблағлари ҳисобидан 5,6 миллиард сўмлик 27 номдаги бадиий адабиётлар етказиб берилди. 20162017 ўқув йилида мактаб кутубхоналари 5 — 9-синф ўқувчилари учун 7,6 миллиард сўмлик 28
номдаги бадиий адабиётлар билан таъминланиши кўзда тутилган.”- дейди Ўзбекистон
Республикаси Халқ таълими вазирли Улуғбек Иноятов Шунингдек, ўқувчилар ва уларнинг отаоналари ўртасида ки- тобхонликни тарғиб қилиш ҳамда рағбатлантириш мақсадида таълим
муассасаларида “Китоб тақдимоти”, “Адабиёт кунлари”, “Китобим — офтобим” номли маърифий
тадбирлар, ота-оналар иштирокида “Бир фарзандга — уч китоб” акциялари ва “Энг яхши китобхон
ўқувчи” ҳамда “Китобхон мактаб” танловларини ўтказишга алоҳида эътибор берилмоқда.
Мактаб кутубхоналари ва ахборот-ресурс марказларида миллий ҳамда жаҳон болалар
адабиётларига, замонамиз қаҳрамонлари образи очиб бе- рилган ёшларбоп янги асарларга эҳтиёж
катта. Шуни ҳисобга олган холда, ўқувчиларда китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини
ошириш бўйича чора тадбирлар дастурининг лойихаси ишлаб чиқилган. Унда кўзда тутилган
тадбирлар, бадиий диди ҳамда савияси юқори, чин инсоний фазилатларга, кенг дунёқараш ва юксак
маънавиятга эга авлодни тарбиялашга ҳисса қўшади. Китобхонлик маданияти халқинг маънавий
қиёфасини белгилайди. Шу боис юртимизда ёш авлоднинг китобхонлик, мутолаа маданиятини
юксалтиришга катта эътибор қаратилиши керак.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Ш.Мирзиёев. “Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб
мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш бўйича комиссия тузиш
тўғрисида”ги фармойиши. 12.01.2017 й.
2. http://Fikr.uz,
3. http://ZiyoNet.uz,
4. http://Edu.uz,
5. http://Fikr.uz
YOSHLAR IJTIMOIY FAOLLIGINI OSHIRISHNING AYRIM JIHATLARI.
JIZZAX POLITEXNIKA INSTITUTI
Talaba: Xolboev D.Sh.
Ilmiy raxbar: Abduraxmanov A.A.
Yoshlik – kelajak va ezgulik sari intilish, har bir insonning kuchquvvatga, barkamollikka ega boʻlgan,
oʻz fikr va dunyoqarashi shakllangan, tengdoshlari davrasida oʻzini erkin tuta oladigan davri hisoblanadi.
Bu davr qaytib kelmas va unutilmas davrdir. Yoshlik insonning oʻzini rivojlantirishi va koʻplab foydali
ishlar bilan shugʻullanishi orqali kelajakdagi muvaffaqiyatlarga erishish sari qadam tashlaydigan davridir.
Bu davrni har kim oʻz qiziqishlari va intilishlaridan kelib chiqqan holda oʻtkazadi. Oʻz navbatida, ularning
keying hayoti va hatto mamlakat kelajagi yoshlikda shakllangan ijtimoiy faollik koʻnikmalariga bogʻliq.
Oʻn toʻrt yoshga toʻlgan va oʻttiz yoshdan oshmagan shaxslar – yoshlar hisoblanadi. Bugungi kunda butun
dunyo mamlakatlarida yoshlar barcha sohalarda qoʻllab- quvvatlanmoqda. Bizning jonajon Vatanimizda
ham biz, yoshlar uchun juda koʻplab imkoniyatlar yaratilgan. Yoshlarning har bir sohada muvoffaqiyat
qozonishi, hayotda oʻz oʻrnini topishi, atrofida boʻlayotgan voqealarga oʻz mustaqil fikrini bildira olishi
uchun oʻrta va oliy ta’lim muassasalarining koʻplab xodimlari faoliyat yuritib kelishmoqda. Yoshlar
tarbiyasida komil insonni tarbiyalash davlat siyosati darajasiga koʻtarildi. Jumladan, Oʻzbekiston
Respublikasining “Yoshlarga oid davlat siyosati toʻgʻrisida”gi Qonunining, “Yoshlar – kelajagimiz” davlat
dasturining qabul qilinishi, “Oʻzbekiston yoshlar 75 ittifoqi” faoliyati yurtimizda yoshlarga boʻlgan
e’tiborni yanada kuchaytirdi, desak mubolagʻa
133
boʻlmaydi. 2016-yil 16-sentyabrda “Yoshlarga oid davlat siyosati toʻgʻrisida”gi Oʻzbekiston
Respublikasining Qonuni qabul qilindi. Ushbu Qonun 4 ta bob va 33 ta moddadan iboratdir. Mazkur
Qonunda yoshlarga oid davlat siyosatiga quyidagicha ta’rif berilgan: “Yoshlarga oid davlat siyosati – davlat
tomonidan amalga oshiriladigan hamda yoshlarni ijtimoiy jihatdan shakllantirish va ularning intellektual,
ijodiy va boshqa yoʻnalishdagi salohiyatini kamol toptirish uchun shart-sharoitlar yaratilishini nazarda
tutadigan ijtimoiy-iqtisodiy, tashkiliy va huquqiy chora-tadbirlar tizimidir” 24 . Oʻzbekiston “Kamolot”
yoshlar ijyimoiy harakatining 2017-yil 30- iyun kuni Oʻzbekiston Respublikasi Prezidenti ishtirok etgan IV
Qurultoyi qaroriga muvofiq, Oʻzbekiston yoshlar ittifoqi tashkil etildi. Oʻzbekiston Respublikasi
Prezidentining 2017-yil 18-iyundagi “Oʻzbekiston yoshlar ittifoqi faoliyatini takomillashtirishga doir
kompleks tadbirlar toʻgʻrisida”gi PQ-3138 sonli Qarori, “Yoshlarga oid davlat siyosati samaradorligini
oshirish va Oʻzbekiston yoshlar ittifoqini qoʻllab-quvvatlash toʻgʻrisida”gi PF- 5106 sonli Farmoni
imzolandi. Oʻzbekiston yoshlar ittifoqi jismonan sogʻlom, ma’nan yetuk va intellektual rivojlangan,
mustaqil fikrlaydigan yosh avlodni shakllantirish, yoshlarni tashqi tahdidlar va “ommaviy madaniyat”ning
zararli ta’siridan muhofaza qilish, yoshlarning huquq va qonuniy manfaatlarini himoya qilishga har
tomonlama koʻmaklashish va shart-sharoitlarni yaratish maqsadida jismoniy shaxslar tomonidan ittifoq
tashkiliy-huquqiy shaklida tuzilgan, Oʻzbekiston yoshlarini birlashtiruvchi nodavlat notijorat tashkilotdir.
Ittifoqning asosiy maqsadi yoshlarni mamlakatda amalga oshirilayotgan demokratik, siyosiy va iqtisodiy
islohotlarni yanada chuqurlashtirish, jamiyatda tinchlik va hamjihatlikni mustahkamlash, Oʻzbekistonni
jahonning rivojlangan mamlakatlari qatoriga kirishi jaryonlariga jalb qilish hamda yosh avlodning
huquqlari, erkinliklari va qonuniy manfaatlarini samarali ta’minlashdan iborat. Masalan, faollikning muhim
komponenti hisoblanmish bilim, nafaqat maishiy bilim, balki hudud va mintaqaning ijtimoiy, iqtisodiy va
siyosiy hayotiga doir, millat va uning madaniyatiga oid, milliy va umuminsoniy yoki kasbiy qadriyatlar
hamda diniy va dunyoviy bilimlarni o‘zlashtirishni taqozo etadi. Bu holat, o‘z navbatida, yoshlarimizga
(jumladan, oliy harbiy ta’lim muassasalari kursant va tinglovchilariga) ta’lim berish amaliyotida kasbiy
kompetensiyalarni shakllantirish bilan bir qatorda, ularda siyosiy, madaniy, iqtisodiy, huquqiy, ekologik
kabi kompetensiyalarni shakllantirishga e’tibor qaratishni taqozo etadi. SHu sababli, ta’lim-tarbiya tizimida
axborot yoki tayyor bilim beradigan ta’limiy manbalarni yaratishdan ko‘ra, axborotni bilim shakliga
keltirishga yo‘naltirilgan manbalarni yaratish lozim bo‘ladi. SHunda, yoshlarimiz fuqarolik mas’uliyati va
jamiyat oldidagi burchining mazmunini anglay boshlaydi. Aynan anglash jarayonida ularda kechayotgan
jarayonlarga nisbatan fuqarolik munosabati shakllanadi. Bu munosabat tarzi esa faollikning mazmunini
ta’minlaydi. Jamiyat hayotining barqaror tarzda kechishini ta’minlashda tashabbus ko‘rsata oladigan
yoshlar – kadrlar sinfi shakllanadi. Afsuski, yurtimizda ushbu imkoniyatlardan foydalanib, ijtimoiy faol
boʻlgan yoshlar koʻp emas. Xoʻsh, bugungi kunda yoshlarimizni koʻproq nima oʻziga jalb qilmoqda?
Ularning ijtimoiy faolligining sustligiga nima sabab boʻlmoqda?
1. Ba’zi yoshlarimizning oilaviy sharoiti yaxshi emasligi sababli ishlashi.
2. Koʻproq ijtimoiy tarmoqlarga bogʻlanib qolganligi.
3. Oʻz huquq, majburiyat va burchlarini bilmasligi.
4. Tengdoshlari faoliyatini yuzaki qabul qilishi.
5. Boshqa narsalar bilan shugʻullanganim yaxshiroq, deb oʻylashi (play-station, kompyuter
oʻyinlari).
6. Chiqarilgan qonunlar faqat qogʻozda, amalda unday boʻlmaydi, degan fikrda qotib qolganligi.
7. Oʻzida liderlik, ma’naviy-ma’rifiy ishlarga qiziqish yoʻqligi.
8. Atrofida boʻlayotgan oʻzgarishlarga mas’uliyat bilan yondashmasligi va hokazo.
Ularning bunday fikrlari bizni hayratga soldi. Chunki davlatimiz tomonidan qabul qilingan barcha
qonun va qarorlar yoshlarimizni yetuk va komil inson boʻlib yetishishlari uchun xizmat qiladi. Ya’ni
yoshlar uchun yurtimizda juda katta huquqiy asos, imkoniyatlar yaratilgan. Shu oʻrinda bir narsani
ta’kidlash lozimki, yoshlar ittifoqi a’zolari nafaqat ma’naviy-ma’rifiy, balki sport, ta’lim, intellectual
oʻyinlar, iqtidorli yoshlar bilan ishlash va shu kabi sohalarni ham oʻz ichiga qamrab oladi. Yoshlar ittifoqi
doirasida faol boʻlgan yoshlar koʻp yutuqlarga sazovor boʻladilar. Jamiyatda oʻz oʻrnini topishi, tanilishlari
va koʻplab orzulari sari dastlabki qadam boʻla oladi. Shuning uchun Yoshlar ittifoqi boshlangʻich tashkiloti
faoliyati faolligini oshirish zarur. Xulosa qilib aytadigan boʻlsak, yoshlar ijtimoiy faolligini yanada oshirish
uchun quyidagilarni amalga oshirib, tadbiq etish kerak deb oʻylaymiz:
134
1. Ommaviy axborot vositalari orqali yoshlarni kasb oʻrganishga, bilim olishga, til oʻrganishga, turli
masalalar muhokamasiga jalb qilish.
2. Ular bogʻlanib qolgan ijtimoiy tarmoqlar orqali ular bilan muloqotda boʻlish. 3.Seminar-treninglar
orqali imkoniyatlarini tushuntirib berish.
4. Yoshlarning tashabbuslarini qoʻllab-quvvatlash.
5. Faol yoshlarni ragʻbatlantirib, tengdoshlarining qiziqishlarini uygʻotish. 6.Ma’naviy va kasbiy
saviyasidan kelib chiqib, turli bellashuvlar oʻtkazish va hokazo.
Yoshlarning intellektual va ijodiy salohiyatini rivojlantirish, iqtidorli bolalarni qo‘llab-quvvatlashva
rag‘batlantirish, ularning har bir sohada amalga oshiradigan faoliyati uchun zarur shart-sharoitlarni yaratish,
yigitqizlarning ijtimoiy-siyosiy salohiyati, huquqiy ongi va huquqiy madaniyati darajasini yuksaltirish
jamiyatimizda amalaga oshirilayotgan islohotlar davlat siyosati darajasida ekanligini namoyon etadi. Ilmfan, san’at, madaniyat, sport, adabiyot kabi ko‘plab sohalarda yosh iste’dodlarni aniqlash, iqtidorli bolalarni
tanlab olish va o‘qitish, salohiyatini yanada yuksaltirish tizimini tashkil qilish, o‘sib kelayotgan avlodning
intellektual imkoniyatlarini namoyon etishga yordam beruvchi maxsus ko‘p tarmoqli ta’lim muhitini
yaratish bo‘yicha ishlar sifatini oshirish zarurati bugungi rivojlanish asrining asosiy talablaridan biriga
aylanmoqda. Iqtidorli bolalarni aniqlash, ularning ijodiy qobiliyatlarini shakllantirish ta’lim jarayonida
ilg‘or texnologiyalarni qo‘llagan holda ularni o‘qitish va tarbiyalash bo‘yicha yaxlit tizim yaratish,
iste’dodli yoshlarni yanada qo‘llab-quvvatlash va rag‘batlantirish, ularni har tomonlama yetuk va
intellektual barkamol avlod qilib shakllantirish, O‘zbekiston Respublikasining “Ta’lim to‘g‘risida”gi
qonuni, “2017- 2021-yillarda O‘zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo‘nalishi
bo‘yicha Harakatlar strategiyasini “Faol investitsiyalar va ijtimoiy rivojlanish yili”da amalga oshirishga oid
Davlat dasturi”da ham o‘z ifodasini topgan.
Ana shunday salohiyatli va barkamol kadrlarni tayyorlash maqsadida respublikamizning har bir
hududida mutlaqo zamonaviy shakldagi ta’lim muassasalari – Prezident maktablarini tashkil etdik. Men
ishonaman, bu maskanlar jonajon O‘zbekistonimizning ertangi taqdirini o‘z qo‘liga olishga, globallashuv
davrida keskin bellashuv va raqobatlarda g‘olib bo‘lishga qodir shaxslarni – yangi Xorazmiylar,
Farg‘oniylar, Beruniylar, Ulug‘beklarni tarbiyalab yetishtiradi. Poytaxtimiz Toshkent shahrida faoliyat
boshlagan Prezident maktabi xalqimizning ulug‘vor va olijanob orzu-niyatlarini ro‘yobga chiqarishda
barchaga namuna bo‘lishiga tilakdoshman”, 39 degan tilaklari bugungi kun yoshlariga berilgan ulkan
imkoniyatlar va ularning komil inson bo‘lib yetishishiga katta ishonch bildirilganining yaqqol namunasidir.
Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yhati
1. Mirziyoev SH.M. Tarmoq va hududlarda raqamli iqtisodiyot va elektron hukumatni joriy qilish
masalalari
bo‘yicha
videoselektordagi
nutqi,
2020,
[elektron
resurs],
URL:
https://president.uz/uz/lists/view/3848
2.
Korrupsiyaga
qarshi
kurashish:
Hisobot,
2020,
[elektron
resurs],
URL:
https://antimon.gov.uz/faoliyat/korrupcziyaga-qarshi-kurashish/
3. Mirziyoev SH.M. Oliy Majlisga Murojaatnomasidagi nutqi, 24.01.2020, [elektron resurs], URL:
https://president.uz/uz/lists/view/3324
4. YA. P. Silin, Upravlenie promыshlennыm predpriyatiem v usloviyax novoy industrializatsii,
Uralskiy gosudarstvennыy ekonomicheskiy universitet, Ekaterinburg, 2016, str. 270.
YOSHLARNI MILLIY VA UMUMINSONIY QADRIYATLAR ASOSIDA
TARBIYALASHNING ASOSLARI
Jizzax Politexnika instituti
Iqtidorli talaba: Boliyev A.I.
Ilmiy raxbar: Raxmonov F.A.
Bugungi kunda mamlakatimizda yoshlar manfaatlarini yanada to‘liq ta’minlashga yo‘naltirilgan,
ularning jamiyatda o‘z o‘rniga ega bo‘lishini kafolatlashga xizmat qiladigan huquqiy, iqtisodiy, ma’naviyma’rifiy hamda g‘oyaviy-mafkuraviy tadbirlar tizimli tarzda amalga oshirilmoqda.
Ma’lumki, har bir millat, har bir xalq o‘z hayot tarzini, kelajagini ajdodlarining tarixiy tajribasi
asosida quradi, hech bir xalq begona qoliplar, begona andozalar asosida emin-erkin yashab, taraqqiy eta
135
olmaydi.
Milliy va umuminsoniy qadriyatlar, ularning tuzilishi hamda namoyon bo‘lishi. Olamda qadriyat,
umuminsoniy qadriyat nomi bilan ataladigan ob’yekt yo‘q, har bir narsaning o‘z nomi, ismi, atamasi bor.
“Umuminsoniy qadriyat” -jamiyat va odamzod nasli uchun eng qadrli va umumijtimoiy ahamiyatga ega
bo‘lgan narsalar, hodisalar, faoliyat va boshqalarning ismi yoki nomi emas, balki ularning ijtimoiy qadrini
ifodalash uchun ishlatiladigan falsafiy-aksiologik tushuncha.
Umuminsoniy qadriyatlar kategoriyasining mazmunini o‘rganish uchun, avvalo, “umuminsoniylik”
tushunchasining ma’nosini tahlil qilmoq lozim. Bu tushuncha jamiyatning asosiy jihatlari, turli ijtimoiy
sifatlar, xususiyatlar va boshqalarning umuminsoniy xarakteriga ega ekanligini anglatadi. “Umuminsoniy
qadriyatlar” tushunchasi butun jamiyat ahamiyatiga ega bo‘lgan, insoniyatning mavjudligi, o‘tmishi, buguni
va kelajagi, yashashining asosiy yo‘nalishlari, qonun-qoidalarini, talab va tartiblarini, odamlarning eng
azaliy umidlari va ideaИarini o‘ziga aks ettiradigan qadriyatlarning umumiy shakllarini ifodalaydi.
Qadriyatlar o‘zining mazmuni, ahamiyati, xususiyati jihatidan:
1) moddiy;
2) ma’naviy;
3) ijtimoiy-siyosiy qadriyatlarga bo‘linadi.
Ular hayotda milliy va umuminsoniy shaklda mavjud bo‘lib, moddiy qadriyatlar kishilarning moddiy
ehtiyojlarini qondiradi. Ularning rivojlanish darajasi, jamiyat a’zolarining moddiy farovonligi, mo‘lko‘lligi, eng avvalo, jamiyatning moddiy boyliklar ishlab chiqarish usulining, ishlab chiqarish kuchlarining
rivojlanish darajasiga, qolaversa, ijtimoiy ishdab chiqarish usulining ijtimoiy-siyosiy xususiyatlariga
bog‘liq bo‘ladi.
Qadriyatlarning yana bir xususiyati - jamiyat ijtimoiy-siyosiy tizimi va siyosiy-huquqiy, g‘oyaviynazariy qarashlari.
Jamiyatning ijtimoy-siyosiy qadriyatlari haqida gap ketganda, jamiyatning ijtimoiy idealini amalga
oshirish uchun kurash: ijtimoiy adolat, tinchlik uchun kurash, erkinlik, ozodlik, vatanparvarlik, milliy va
umuminsoniy mustaqillik uchun kurash inson va insoniyat jamiyatining oliy qadriyati deb baholanadi.
Qadriyatlar bevosita milliy va umuminsoniy qadriyatlarga bo‘linadi. Milliy qadriyatlar har bir
xalqning tili, madaniyati, milliy o‘ziga xosligi, xalqning turmush va oila munosabatlarida amal qiladigan
urf-odati va an’analarini bir-biridan farqlab turadigan o‘ziga xos milliy xususiyatlari bilan ajralib turadi.
O‘zbek xalqi o‘zining boy tili, musiqa va qo‘shiqchilik san’ati, me’morchilik, xalq amaliy san’ati, oilaviy
marosimlari - beshik to‘y, tushov kesish, qiz uzatish kabilar, shuningdek, buyuk mutafakkirlarimizning boy
ilmiy, ijodiy merosi singari o‘lmas qadriyatlariga ega.
Umuminsoniy qadriyatlarga esa, tinchlik, mehnat, fan, adabiyot, san’at, madaniyat va shu kabilar
bilan bog‘liq umumbashariy qimmatga ega bo‘lgan an’analar, urf-odat, udum, rasm-rusum va marosimlar
kiradi.
Hozirgi davrda ma’naviy-ma’rifiy tarbiyaning jamiyat taraqqiyotida ustuvor yo‘nalish kasb
etayotganligi bilan ma’naviy qadriyatlardan foydalanish dolzarb bo‘lib qolmoqda.
Milliy va umuminsoniy qadriyatlar maktabgacha tarbiya yoshidagi bolaning kundalik hayotida odat,
ehtiyojga aylangan taqdirdagina uning ma’naviy shakllanishiga ta’sir etadi.
Yoshlarni milliy va umuminsoniy qadriyatlar asosida tarbiyalashning yo‘nalishlari va yo‘llari. Milliy
va umuminsoniy qadriyatni shakllantirishning samarali yo‘llariga bolalar faoliyati, oila a’zolari, tarbiyachi
faoliyati, tarbiyachi va bolalar o‘rtasidagi munosabatlar, bolalar bilan tengqurlari o‘rtasidagi munosabatlar,
ular faoliyatining mazmuni kiradi.
Xulosa o‘rnida shuni aytish mumkinki, yoshlarni umuminsoniy va milliy qadriyatlar asosida
tarbiyalash bugungi kunning dolzarb masalalaridan biri hisoblanadi. Chunki hozirgi tahlikali zamonda,
ya’ni ommaviy axborot vositasida biz, temuriylar avlodiga ham tahdidlar amalga oshirilmoqda. Ko‘pchilik
yosh avlod vakillarimiz ba’zan o‘z milliy qadriyatlarini, o‘zligini
va
umuminsoniy
qariyatlarni unutib qo‘ymoqda.
Mana shunday holatda barchamiz ogoh bo‘lgan holda, yoshlarning tarbiyasiga e’tibor qaratishimiz,
ularda umuminsomiy va milliy qadriyatlarni shakllantirishimiz lozim. Bunga har birimiz mas’ulmiz, chunki
bolalardagi bu kabi xislatlarni oiladan boshlash zarur.
Xulosa o‘rnida shuni aytishimiz mumkinki, yoshlarni tinchlik, toqatlilik, insonparvar, vatanparvar,
millatlararo muloqot ruhida tarbiyalash hamda ularni jamiyatda ijtimoiy faolligini oshirish borasida
136
boshqaruv jarayoniga jalb etish muhim jihatlarga egadir. Prezidentimiz ta’kidlaganidek, “Mana shunday
imkoniyatlardan samarali foydalanib, zamon talabini his etmasdan, eskicha ishlashga endi hech birimizning
haqqimiz yo‘q. Xalqimiz bugun katta orzu-umidlar bilan yashayapti. Bu orzu-umidlarni kim amalga
oshiradi? Avvalo, mana shu zalda o‘tirgan rahbarlar, mutasaddi va mutaxassislar, navqiron yoshlarimiz.
Buning uchun bizda kuch va imkoniyat, bilim va salohiyat ham, qat’iy iroda, intilish va azmu shijoat ham
yetarli.
Insonlarning dardu tashvishini o‘ylab yashash biz uchun odamiylikning eng oliy mezoni, eng muhim
vazifa bo‘lib qolishini alohida ta’kidlagan holda, rahbar kadrlarga bo‘lgan ehtiyojni to‘la amalga oshirish
borasida quyidagi tavsiya va mulohazalarni keltirish mumkin:
O‘zbekistonning kelajagi yoshlar qo‘lida ekan, rahbarlikka tayyorlanayotgan kadrlarda yuksak
madaniyat, intizom, adolat, mas’uliyat, fidoyilik va vatanga sadoqat ruhida tarbiyalash;
yoshlarda O‘zbekiston Markaziy Osiyo va umuman, dunyo madaniyati rang-barangligi to‘g‘risidagi
tasavvurni, madaniy tafovutlarga nisbatan ijobiy munosabatni turli madaniyat vakillari bilan o‘zaro
samarali ta’sirlashuv masalasini shakllantirish;
har qanday mutaxassisni ijtimoiy hayotning mustaqil sub’yekti sifatida shakllantirishga erishish va
bunda madaniy kompetentlikni vujudga keltirish shakllantirish;
Foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati
1. Mirziyoev SH.M. Tarmoq va hududlarda raqamli iqtisodiyot va elektron hukumatni joriy qilish
masalalari
bo‘yicha
videoselektordagi
nutqi,
2020,
[elektron
resurs],
URL:
https://president.uz/uz/lists/view/3848
2. Mirziyoev SH.M. Oliy Majlisga Murojaatnomasidagi nutqi, 24.01.2020, [elektron resurs], URL:
https://president.uz/uz/lists/view/3324
3. YA. P. Silin, Upravlenie promыshlennыm predpriyatiem v usloviyax novoy industrializatsii,
Uralskiy gosudarstvennыy ekonomicheskiy universitet, Ekaterinburg, 2016, str. 270.
АСПИРАЦИЯ ТАРМОҚЛАРИ ВА ЧАНГ УШЛАШ УСКУНАЛАРИНИНГ
САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Талаба: Исматов Д.М
Илмий раҳбар:Абдуазизов Б.Т
Кириш. Президентимиз Ш.М. Мирзиёев томонидан таклиф қилингин 2017-2021 йилларда
мамлакатимиз ривожлантиришнинг 5 та устувор йўналиши Ҳаракатлар стратегиясида кўрсатилган
атроф-табиий муҳит муҳофазаси, генофондга ва аҳоли саломатлигига зиён етказадиган экологик
муаммоларнинг олдини олишга оид чора-тадбирларни ўз вақтида сўзсиз амалга ошириш муҳим
масалалардан ҳисобланади.
Донмаҳсулотларини қайта ишлаш корхоналаридаги мавжуд чангтутгич ускуналар майда
заррачали чангларни ушлаб қолиш самарадорлиги 86-90 % ни ташкил қилади, бу эса атмосфера
ҳавоси таркибидаги чангнинг меъёридан ошишига олиб келади. Корхона ишлаб чиқариш цехларида
тўлиқ тозаланмаган майда заррачали чангларни ушлаб қолиш самарадорлигини ошириш орқали
атмосфера ҳавоси таркибидаги чанг сиғимининг рухсат этилган миқдори (РЭМ)дан оширмасликка
эришиш муҳим тадбирлардан ҳисобланади [1].
Тадқиқот усули. Энерготежамкор майда микрон ўлчамдаги тўрли чангтутгич ускунаси дон
маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш корхоналарида майда дисперсли чангларни тутиб қолади,
корхонадаги мавжуд аспирация қувуридаги чанг оқимининг тезлигини ва чанг заррачаларининг
қувур деворларига урилишини сўндиради, чангнинг ҳаво таркибидаги сиғимини камайтиради ва
қуруқ майда чанг заррачаларни тутиб қолиш орқали чангларни ушлаб қолиш самарадорлигини
оширади.
Энерготежамкор майда тўрли чангтутгич кириш ва чиқиш қувурлари, корпус, майда микрон
ўлчамдаги сетка ва чиқинди йиғиш бункеридан иборат. Микроманометр ёрдамида чанг оқимининг
тезлиги аниқланади [2,3].
Донмаҳсулотлари корхонаси элеватор цехида атмосферага чанг чиқарадиган битта манба (8манба) мисолида манба маълумотлари ва чангтутгич ускунанинг самарадорлиги аниқланди [2].
137
4 БЦЩ-500 русумли чангтутгич ускунаси билан жиҳозланган 8-сонли манба. Манбанинг
ишлаш вақти 290 кун/йил ёки 6380 соат/йил. Манба параметрлари: баландлиги Н = 3,4 м, кўндаланг
кесим юзаси Д = 0,45 м.
Ўлчаш вақтида атмосфера ҳавосининг босими 732 мм.сим.уст.га тенг бўлган. Чангтутгич
ускунага киришда ҳаво сўрғичдаги босим 5,8 мм.сим.уст. ҳарорат 24 0С ни ташкил этган. Чангтутгич
ускунаси цехда БИЦ-100 сепаратори ҳамда узатиш тармоғи (транспортер) ишлаши натижасида
ҳосил бўлган ғалла чангини ушлаб қолишдан иборат. Тозалаш жараёнигача чанг аралашмасининг
тезлиги V1=15,3 м/с, чангнинг сиғими С1 =612,1 мг/м3 га тенг бўлган. Чанг аралашмасининг сарфи
қуйидаги ифода орқали аниқланди [2,4]:
W1 = π * Д2/4 * V1 = 3,14 * 0,452/4 * 15,3 = 2,43 м3/с
Чангнинг вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
Мсек.1 = W1 * С1 * 10-3 = 2,43 * 612,1 * 10-3 = 1,49 г/с
Чангнинг йиллик миқдори қуйидагига тенг:
Мйиғ.1 = Мсек.1 * Т * 3600 * 10-6 = 1,49 * 6380 * 3600 * 10-6 = 34,22 т/йил
Чангтутгич ускунасидан чиқишда босим 7,6 мм.сим.уст. ҳарорат 24 0С. Тезлиги
V2 =14,7 м/с, сиғими С2 = 86,3 мг/м3 га тенг бўлган. Чанг аралашмасининг сарфи қуйидаги
ифода орқали аниқланди:
W2 = π * Д2/4 * V2 = 3,14 * 0,452/4 *14,7 = 2,34 м3/с
Чангнинг вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
Мсек.2 = W2 * С2 * 10-3 = 2,34 * 86,3 * 10-3 = 0,202 г/с
Чангнинг йиллик миқдори қуйидагига тенг:
Мйиғ.2 = Мсек.2 * Т * 3600 * 10-6 = 0,202 * 6380 * 3600 * 10-6 = 4,64 т/йил.
Чангтутгич ускунасининг тозалаш самарадорлиги қуйидагига тенг бўлди:
Ƞ = (Мйиғ.1 – Мйиғ.2)/Мйиғ.1 = (34,22 – 4,64)/34,22 *100 = 86,4%
Донмаҳсулотларини қайта ишлаш корхонаси элеватор цехидаги манбалардан атмосферага
ташланадиган ғалла чангининг тезлиги, сарфи, чангнинг ушлаб қолингандан олдинги ва кейинги
миқдори ва чанг ушлаш самарадорлиги
1-жадвал
Манба
Чанггаз
Чанггаз
Чанг
Сиғим
Чангнинг
Чанг ушлаб
рақами
аралаш
аралашмас
сиғими
тозалашда миқдори,т
қолиш
маси
и сарфи,
тозалашда
н кейин,
/й
ускунанинг
тезлиги,
м3/сек
н олдин,
мг/м3
самарадорлиги,
3
м/с
мг/м
%
3
14,8
2,35
580,3
73,8
3,97
87,6
4
14,4
2,29
594,3
78,3
4,11
87,3
5
14,7
2,34
594,2
81,2
4,36
87,0
6
14,5
2,31
624,2
78,9
4,18
88,1
7
14,6
2,32
584,2
83,2
4,59
85,9
8
14,7
2,34
612,1
86,3
4,64
86,4
9
14,2
2,25
621,5
92,1
4,57
87,6
10
13,5
2,15
640,4
74,3
3,53
89,4
11
13,9
2,21
636,2
82,2
4,04
87,8
12
13,9
2,21
617,5
87,4
4,28
86,5
13
13,7
2,18
633,2
80,8
3,90
88,0
138
1- расм. 4 БЦЩ-500 русумли чангтутгич ускунасидан чиқишдаги чанг аралашмасининг
тезлиги, сарфи ва чангнинг миқдори
2- расм. 4 БЦЩ-500 русумли чангтутгич ускунаси орқали ушлаб қолишдан олдинги ва
кейинги чангнинг сиғими ва чангни ушлаб қолиш самарадорлиги
Энерготежамкор майда тўрли чангтутгич ускунаси орқали ушлаб қолинган чанг миқдори ва
чангушлаш самарадорлиги қуйидагича аниқланди.
Манбанинг ишлаш вакти 290 кун/йил ёки 6380 соат/йил. Манба параметрлари: баландлиги Н
= 2,8 м, кўндаланг кесим юзаси Д = 0,30 м.
Ўлчаш вақтида атмосфера ҳавосининг босими 732 мм.сим.уст.га тенг бўлган. Чангтутги
ускунага киришда ҳаво сўрғичдаги босим 5,8 мм.сим.уст. ҳарорат 24 0С ни ташкил этган.
Ускуна 4 БЦЩ-500 русумли чангтутгич ускунасида тўлиқ тозаланмаган чангларни тутиб
қолади. чангтутгич ускунасига киришдаги чанг аралашмасининг тезлиги V 1 = 13,8 м/с, чангнинг
сиғими С1 = 85,6 мг/м3 га тенг бўлган. Чанг аралашмасининг сарфи қуйидаги ифода орқали
аниқланди:
W1 = π * Д2/4 * V1 = 3,14 * 0,302/4 * 13,8 = 1,06 м3/с
Чангнинг вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
Мсек.1 = W1 * С1 * 10-3 = 1,06 * 85,6 * 10-3 = 0,091 г/с
Чангнинг ялпи миқдори қуйидагига тенг:
Мйиғ.1 = Мсек.1 * Т * 3600 * 10-6 = 0,091 * 6380 * 3600 * 10-6 = 2,09 т/йил
Чангтутгич ускунасидан чиқишда босим 7,6 мм.сим.уст. ҳарорат 24 0С. Тезлиги
V2 = 11,8 м/с, сиғими ҳажми С2 = 2,42 мг/м3 га тенг бўлган. Чанг аралашмасининг сарфи
қуйидаги ифода орқали аниқланди:
W2 = π * Д2/4 * V2 = 3,14 * 0,302 *11,8 = 0,903 м3/с
Чангнинг вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
139
Мсек.2 = W2 * С2 * 10-3 = 0,903 * 2,42 * 10-3 = 0,022 г/с
Чангнинг ялпи миқдори қуйидагига тенг:
Мйиғ.2 = Мсек.2 * Т * 3600 * 10-6 = 0,022 * 6380 * 3600 * 10-6 = 0,505 т/йил.
Чангтутгич усунасининг ушлаб қолиш самарадорлиги қуйидагига тенг бўлди:
Ƞ = (Мйиғ.1 – Мйиғ.2)/Мйиғ.1 = (34,22 – 0,505)/34,22 *100 = 98,5%
Чанг тозалаш ускунасининг тозалаш самарадорлиги 98,5 % ни ташкил этди.
Энерготежамкор майда тўрли чангтутгич ускунаси ўрнатилгандан кейинги атмосферага
ташланадиган ғалла чангининг тезлиги, сарфи, чангнинг ушлаб қолишдан олдинги ва кейинги
сиғими чанг миқдори ва чанг ушлаш самарадорлиги
2-жадвал
Манба
рақами
Чанггаз
аралаш маси
тезлиги, м/с
Чанггаз
аралашмаси
сарфи,
м3/сек
Чанг сиғими
тозалашдан
олдин, мг/м3
Сиғим
тозалашдан
кейин, мг/м3
Чангнинг
миқдори,
т/йил
Чанг ушлаб
қолиш ускунанинг
самарадорлиги, %
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14,7
14,3
14,5
14,3
14,9
11,8
14,64
13,94
14,66
14,25
14,28
2,24
2,18
2,22
2,18
2,27
0,903
2,23
2,13
2,24
2,17
2,18
508,4
607,6
612,4
615,3
624,2
85,6
623,5
630,4
619,5
632,2
618,7
15,2
64,3
89,2
76,4
75,2
2,42
72,1
68,3
74,3
71,4
70,8
0,781
3,22
4,55
3,84
3,93
0,505
3,57
3,21
3,68
3,44
3,41
97,2
90,9
86,5
88,2
88,6
98,5
88,9
89,8
88,4
89,2
89,4
3- расм. Энерготежамкор майда тўрли чангтутгич ускунасидан чиқишдаги чанг
аралашмасининг тезлиги, сарфи ва чангнинг миқдори
140
4- расм. Энерготежамкор содда кўринишдаги майда сеткали чангтутгич ускунаси орқали
ушлаб қолишдан олдинги ва кейинги чангнинг сиғими ва чангни ушлаб қолиш самарадорлиги
Энерготежамкор майда тўрли чангтутгич: кириш қувури; пневматрубка; микроманометр;чанг
йиғиш трубкаси; АФА филтр тутгич; манометр; термометр; аспиратор; U шаклдаги манометр;
корпус; майда ўлчамдаги металл сетка; чиқиш қувури; чиқинди йиғиш бункеридан иборат. Ускунага
кириш ва чиқиш жойларидан намуна олиниб таҳлиллар ўтказилди.
Ускунанинг вазифаси корхона ишлаб чиқариш цехларида ҳосил бўлган ва атмосферага
ташланаётган чангларнинг миқдорини камайтиришдир. Бу билан корхона иш зонасида, чегарасида
ва корхона ташқарисида, агар аҳоли пункти яқин бўлса, аҳоли пункти ҳудудида атмосферага
ташланадиган чангнинг ҳаво таркибидаги улуши рухсат этилган сиғимидан ошмайди. Атроф
табиий муҳит ва инсон саломатлигига салбий таъсир кўрсатишнинг олди олинади [5].
Хулоса ва тавсиялар. Энерготежамкор майда микрон ўлчамдаги тўрли чангтутгич дон
маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш корхоналарида майда дисперсли (заррачали) чангларни
тутиб қолувчи ускуна шу билан фарқланадики, корхонадаги мавжуд аспирация қувуридаги чанг
оқимининг тезлигини ва чанг заррачаларининг қувур деворларига урилишини сўндиради, чангнинг
ҳаво таркибидаги сиғимини камйтиради ва қуруқ майда чанг заррачаларни тутиб қолиш орқали
чангларни ушлаб қолиш самарадорлигини оширади.
Дон маҳсулотларини сақлаш ва қайта ишлаш корхоналари ишлаб чиқариш цехларида майда
заррачали чангларни ушлаб қолиш ускунаси сифатида фойдаланилади.
Тўлиқ тозаланмаган майда заррачали чангларни ушлаб қолиш, чангларни ушлаб қолиш
самарадорлигини оширишга, чангларнинг атроф муҳитга таъсирини камайтиришга, атмосфера
ҳавосига чиқарилаётган чангларнинг рухсат этилган миқдори (РЭМ) ошмаслигига эришилади.
Адабиётлар
1. Луканин В.Н., Трофименко Ю.В. Промышленно – транспортная экология. – М.: Высшая
школа, 2001. – 273 с.
2. Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларни меъёрлаштириш
йўриқномаси”.
3. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2014 йил 21 январдаги 14-сонли
“Экологик нормативлар лойиҳаларини ишлаб чиқиш ва келишиш тартиби тўғрисидаги низомни
тасдиқлаш ҳақида”ги қарори.
4. Корхоналарда ҳосил бўладиган ифлослантирувчи моддаларнинг атмосфера ҳавосидаги
сиғимини аниқлаш қўлланмаси. ОНД -86, Госкомгидромет Л., Гидрометеоиздат 1987 й.
5. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2018 йил 22 ноябрдаги 949-сонли
“Давлат экологик экспертизаси тўғрисидаги Низомни тасдиқлаш ҳақида”ги қарори.
141
6. СанПиН «Гигиенические нормативы. Перечень предельно-допустимых концентраций
(ПДК) загрязняющих веществ в атмосферном воздухе населенных мест на территории РУз»
Тошкент 2005 г
ГИЛАМ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ КОРХОНАСИНИНГ АТРОФ МУҲИТГА ТАЪСИРИНИ
БАҲОЛАШ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Талаба:Қарабоева З.Ғ
Илмий раҳбар: Абдуазизов Б.Т
Аннатация. Лойиҳалаштирилаётган объектнинг атроф муҳитга таъсирининг сезиларлиги
ундаги технологик жараёнлар, фойдаланиши мўлжалланаётган жиҳозлар, ўрнатиладиган
чанггазтозлаш қурилмалари самараси ва бошқа кўпгина факторларга боғлиқ.
Корхонада қуйидагилар амалга оширилади: гилам ишлаб чиқариш цехида Белгия давлатининг
Nv Michel vande wiele компаниясида ишлаб чиқарилган RCI 02-500 русумли 2 та гилам тўқиш
дастгоҳида гилам тўқилади, VTS-05-0 русумли ип ўровчи ускуна орқали ип ўралади. Гилам тўқиш
жараёнида атмосферага уксус кислота буғи, углерод оксиди ажралиб чиқади. Табиий муҳитга
ташланаётган ифлослантирувчи моддалар рухст этилган си0имидан ошмаслиги кузатилди.
Калит сўзлар. Ифлослантирувчи модда, синтетик модда, крахмал, гилам тўқиш датгоҳи,
акрелок, латекс, картонли катушка, углерод оксиди, азот оксиди, уксус кислота буғи.
“Евроазия Корпет” Ўзбекистон-Туркия қўшма корхонасида гилам ишлаб чиқариш учун
қўшимча ишлаб чиқариш бинолари қуриш мўлжалланган. Қуриладиган ишлаб чиқариш бинолари
корхона ичида жойлашган, бошқа ҳудуддан алоҳида жой ажратилмайди. Гилам ишлаб чиқариш
цехи биносининг майдони 930 м2.
Корхонада қуйидагилар амалга оширилади: гилам ишлаб чиқариш цехида Белгия давлатининг
Nv Michel vande wiele компаниясида ишлаб чиқарилган RCI 02-500 русумли 2 та гилам тўқиш
дастгоҳида гилам тўқилади, VTS-05-0 русумли ип ўровчи ускуна орқали ип ўралади. Гилам тўқиш
жараёнида атмосферага уксус кислота буғи, углерод оксиди ажралиб чиқади.
Қўзғалмас манбалардан атмосферага 2 хил турдаги ифлослантирувчи моддалар ташланади:
Уксус кислота буғи, карбон (углерод) оксиди;
Корхонада қуйидаги чиқиндилар ҳосил бўлади. Ишлаб чиқариш жараёнидан полиэтилен
қоплар, картонли катушкалар, гилам патлари, латекс, крахмал ва ПВА клей қолдиқлари, синтетик
ип қолдиқлари, акрилок қолдиғи ва ҳудудни тозалаш жараёнида супринди ва ишчи ходимлар
фаолияти натижасида қаттиқ маиший чиқиндилар ҳосил бўлади.
Гилам ишлаб чиқариш объектида сув ер ости артизан қудуғидан олинади. Ер ости артизан
қудуғи ЭЦВ 4 6,3 м3/соат русумли насос билан жиҳозланган. Жами сарфланадиган кунлик сув
миқдори 27,255 м3/сутка, йиллиги 7074 м3/йил, шундан: ишлаб чиқаришга 25,2 м3/сутка, 6602 м3/йил
хўжалик ичимлик мақсадлар учун 2,055 м3/сут, 472 м3/йилни ташкил қилади.
Ҳосил бўлган оқова сувлар миқдори: 5,655 м3 /сутка, 1481 м3/йил
Амалиётда ҳар қандай лойиҳалаштирилаётган объектнинг атроф муҳитга таъсири кузатилган.
Лойиҳалаштирилаётган объектнинг атроф муҳитга таъсирининг сезиларлиги ундаги
технологик жараёнлар, фойдаланиши мўлжалланаётган жиҳозлар, ўрнатиладиган чанггазтозлаш
қурилмалари самараси ва бошқа кўпгина факторларга боғлиқ.
Атроф муҳитга таъсир дейилганда бир вақтда ёки узлуксиз равишда келтириладиган
атмосфера ҳавосига ер, сувга ўсимлик ва ҳайвонот дунёсига умуман тирик организмларга
кўрсатиладиган таъсирлар тушунилади.
Атроф муҳитга таъсир даражаси объектнинг иш қуввати, қайта ишланадиган маҳсулот тури,
миқдори, ишлаб чиқариш технологик жараёни, фойдаланиладиган жиҳозлар тури, инженерлик ва
технологик қарорларга боғлиқ. Лойиҳалаштирилаётган объектда атроф муҳитга таъсир қурилиш
ишлари амалга оширилиб, фаолият бошлангандан кейинги параметрларга, сифат ва миқдор
кўрсатгичларга боғлиқ ҳолда олинади.
142
/р
Корхонадаги техник жиҳозлар ва бошқа қурилмалар тўғрисида қисқача маълумот
1-жадвал
Технологик жиҳозлар номи
Сони
RCI 02-500 русумли Nv Michel vande wiele Белгия
компанияси гилам тўқиш дастгоҳи
VTS-05-0 русумли ип ўровчи ускуна
2
1
Гилам ишлаб чиқариш цехидаги RCI 02-500 русумли гилам тўқиш дастгоҳи.
Атмосферага ифлослантирувчи моддалар чиқарувчи манба ташкиллаштирилган манба
ҳисобланади. Цех вентиляция қувури билан жиҳозланиб ифлослантирувчи моддалар атмосферага
вентияция қувури орқали ташланади.
Манба баландлиги Н = 8,0 м, кўндаланг кесим юзаси Д = 0,4 м. Манбанинг
ишлаш вақти Т = 6288 соат/йил. Ташқи ҳаво ҳарорати Т = 4 0С.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи моддалар RCI 02-500 русумли гилам тўқиш
дастгоҳи фаолияти натижасида ҳосил бўлади
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи моддалар уксус кислота буғи ва углерод оксиди
ҳисобланади.
Гилам тўқиш учун йиллик ишлатиладиган полипропилен ип миқдори Q = 425,3 тн.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларнимеъёрлаштириш
йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10 банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи моддалар миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ифлослантирувчи моддалар солиштирма миқдорлари:
Уксус кислота буғи – 0,30 г/кг, Углерод оксиди – 0,20 г/кг.
Ифлослантирувчи моддалар ялпи миқдори:
Уксус кислота буғи: М1 = q * Q = 0,30 * 425,3 * 10-3 = 0,1276 т/йил
Углерод оксиди:
М2 = 0,20 *425,3 * 10-3 = 0,085 т/йил
Вақт бирлиги ичидаги миқдори: В1 = 0,1276 *106/24/262/3600 = 0,0056 г/сек.
В2 = 0,085 * 106/24/262/3600 = 0,0037 г/сек.
Газ оқимининг тезлиги – 3,8 м/сек. Ҳажми 0,48 м3/сек
2-сонли манба.
Гилам ишлаб чиқариш цехидаги иккинчи RCI 02-500 русумли гилам тўқиш дастгоҳи.
Атмосферага ифлослантирувчи моддалар чиқарувчи манба ташкиллаштирилган манба
ҳисобланади. Цех вентиляция қувури билан жиҳозланиб ифлослантирувчи моддалар атмосферага
вентияция қувури орқали ташланади.
Манба баландлиги Н = 8,0 м, кўндаланг кесим юзаси Д = 0,4 м. Манбанинг
ишлаш вақти Т = 6288 соат/йил. Ташқи ҳаво ҳарорати Т = 4 0С.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи моддалар RCI 02-500 русумли гилам тўқиш
дастгоҳи фаолияти натижасида ҳосил бўлади
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи моддалар уксус кислота буғи ва углерод оксиди
ҳисобланади.
Гилам ишлаб чиқариш учун ишлатиладиган йиллик полипропилен ип миқдори Q = 420,0 тн.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларнимеъёрлаштириш
йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10 банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи моддалар миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ифлослантирувчи моддалар солиштирма миқдорлари:
Уксус кислота буғи – 0,30 г/кг, углерод оксиди – 0,20 г/кг.
Ифлослантирувчи моддалар ялпи миқдори:
Уксус кислота буғи: М1 = q * Q = 0,30 х 420,0 х 10-3 = 0,126 т/йил
143
Углерод оксиди: М2 = 0,20 * 420,0 * 10-3 = 0,084 т/йил
Вақт бирлиги ичидаги миқдори:
В1 = 0,126 *106/24/262/3600 = 0,0056 г/сек.
В2 = 0,084 *106/ 24/262/3600 = 0,0037 г/сек.
Газ оқимининг тезлиги – 4,1 м/сек, ҳажми 0,51 м3/сек
Хулоса. Лойилаштирилаётган объект фаолияти давомида атроф муҳитнинг ўзгариши
қуйидагидан иборат бўлди.
Объект фаолияти натижасида атмосфера хавосини ифлослантирувчи зғалмас манбалардан
ифлослантирувчи моддалар ташланади. Ҳосил бўлган ва атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи моддалар уксус кислота буғи – 1,0396 тн/йил, углерод оксиди 0,693 тн/йилни
ташкил этади ва ҳаво таркибидаги рухсат этилган энг катта сиғимидан ошмайди. Атмосфера
ҳавосига ташланадиган ифлослантирувчи моддалар миқдори рухсат этилган сиғимдан ошмаганлиги
сабабли атмосфера ҳавоси, яъни атмосфера ҳавосининг ўзгаришига салбий таъсир кўрсатилмайди.
Корхонада ишлаб чиқариш жараёнидан ва ишчи ходимлар фаолиятидан оқова сувлар ҳосил
бўлади. Хосил бўлган оқова сувлар миқдори: ишлаб чиқаришдан 1320 м 3/йил, ишчи ходимлар
фаолиятидан 161,0 м3/йил .
Ушбу оқова сувлар атроф муҳитга салбий таъсир кўрсатмайди.
Ҳосил бўлган қаттик маиший чиқиндилар ва супринди вақтинча махсус контейнерда, латекс,
крахмал ва ПВА клей қолдиқлари корхона ҳудудида вақтинча чиқинди тўплаш жойида тўпланиб
шаҳар “Ободонлаштириш” бошқармаси билан тузиладиган шартномага асосан шаҳар
чиқиндихонасига жойлаштирилади. Гилам патлари, синтетик ип қолдиқлари, акрилок қайта ишлаш
учун тадбиркорларга берилади. Полиэтилен қоплар пластмасса заводига қайта ишлаш учун
юборилади. Картонли катушкалар “Иккиламчиқораметалл” йиғиш корхонасига юборилади
Қаттиқ маиший ва ишлаб чиқариш чиқиндилари инсон ва бошқа тирик организмлар
саломатлигига салбий таъсир курсатмайди.
Адабиётлар
1. Musayev, M.N. Sanoat chiqindilarini tozalah texnologiyasi asoslari: Oliy o ‘quv yurtlarining
5850100—A trof-m uhit muhofazasi yo'nalishi talabalari uchun darslik/ M. N. Musayev; O'zbekiston
Respublikasi Oliy va o'rta-m axsus ta ’lim vazirKgi; — Т.: 0 ‘zbekiston faylasuflari milliy jamiyati
nashriyoti, 2011. — 500 b.
2. “Ўзбекистон Республикаси корхоналари учун атмосфера ҳавосининг ифлослантириш
манбаларини инвентаризациядан ўтқазиш ва унга чиқариб ташланадиган ифлослантирувчи
моддаларни меъёрлаш бўйича йўриқнома”. Ўзбекистон Республикаси Табиатни муҳофаза қилиш
давлат қўмитасининг 2005 йил 15 декабрдаги №105-сонли буйруғи билан тасдиқланган. 2006 йил
3 январда Адлия Вазирлигидан рўйхатдан ўтказилган.
3. СанПиН «Гигиенические нормативы. Перечень предельно-допустимых концентраций
(ПДК) загрязняющих веществ в атмосферном воздухе населенных мест на территории РУз»
Тошкент 2005 г
ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОТРАБОТАННЫХ РАСТВОРОВ ДЛЯ ПОВЫШЕНИЯ
УРОЖАЙСТИ ПОЧВ.
Рашидова Р.Р.2
Авалбоев Г.А.1
Старший преподаватель Джизакского политехнического института1, Студент Джизакского
политехнического института2
Одно из перспективных направлений утилизации отработанных буровых растворов (ОБР) –
использование их для нужд сельского хозяйства, в частности для получения удобряющих
компостов, предназначенных для внесения в почву при рекультивации шламов амбаров и
территории буровой. В этих целях пригодными могут быть лишь ОБР, не содержащие нефти,
нефтепродуктов и токсичных для почв минеральных солей.
144
Значительный научный и практический интерес представляет также использование таких ОБР
в качестве отдельных ингредиентов или основы химических мелиорантов для мелиорации
солонцовых,
песчаных
и
супесчаных
почв,т.е.
почв,
обедненных
глинистыми
структурообразующими компонентами. Предпосылкой тому служит механизм процесса
мелиорации, заключающийся в связывании глинистым коллоидным комплексом разнозвенных
механических элементов типов почв в единую морфологически и агрономически ценную структуру.
Исследованиями, выполненными НИИКРнефтью совместно с другими научноисследовательскими учреждениями, было показано, что ОБР, обрабатываемые в процессе бурения
гуматными реагентами, освобождаются от нефти и нефтепродуктов. Они содержат менее 2%
минеральных солей и являются хорошим мелирирующим агентом для солонцовых,песчаных и
супесчаных почв. Согласно литературным данным, наиболее ярко мелиорирующий эффект ОБР
проявляется при его совместном использовании с фосфогипсом-дигидратом, представляющим
собой отход производства экстракционной фосфорной кислоты и требующим утилизации. По
своему действию на почвы фосфогипс-дигидрат принадлежит к ценным физиологически кислым
активным структурирующим и удобряющим агентом. Эффективность мелиоранта на основе ОБР
и фосфогипса-дигидрата обуславливается содержанием в его составе структурообразующего
глинистого коллоидного комплекса, рационального количества питательных для почв компонентов
(гуматов, калия,кальция Г,разлагающейся органики и некоторых других),носителем которых
является ОБР,а также кальция, фосфора и некоторых микроэлементов, привносимыхфосфогипсом
дигидратом.
Внесение в почву такого мелиоранта заметно улучшает ее структуру и агрономические
свойства. Так, рН почвы становится близким к нейтральному. Гуматы,вносимые в почву указанным
мелиорантом, находятся в устойчивой кальциевой форме в отличие от натриевых,содержащихся в
почвенной среде.Это способствует закреплению органического вещества в почве и улучшению
почвенной структуры и пищевого режима. Улучшение водно- физических и агрономических
свойств почвы в значительной мере происходит в результате структурообразования под действием
глинистого коллоидного комплекса ОБР в присутствии фосфогипса-дигидрата,а также в результате
насыщения почвенного поглощающего комплекса кальцием фосфогипса и внесение с мелиорантом
таких ценных питательных биогенных элементов, как фосфор,калий и др.
Для оценки эффективности разработанного мелиоранта были проведены вегетационнополевые испытания.Для этого почву обрабатывали мелиорантом (8…12 т/га),а затем высевали
селхозкультуру (ячмень). После этого проводили фенологические наблюдения за ростом и
развитием растений с момента вегетации до сбора урожая. В целях создания наиболее
благоприятного питательного режима для роста и развития сельхозкультур проводили орошение в
промывном режиме поливной нормой 300…400м 3/га. После сбора урожая анализировали состав и
свойства почвы и определяли урожайность сельхозкультур.
Результаты испытаний приведены в таблице.
Они свидетельствует об эффективности предложенного мелиоранта.При внесении в почвы
такого мелирирующего агента заметно улучшаются агрономические свойства почвы и повышается
урожайность возделываемых на них сельхозкультур.
Таким образом, полученные результаты позволяют считать оправданным выбранное
направление утилизации ОБР. Широкое использование указанных отходов бурения длямелиорации
земель будет способствовать не только успешному решению проблемы окружающей среды при
бурении скважин, но и улучшению баланса земельных ресурсов сельскохозяйственного назначения,
что является важной общегосударственной задачей.
Список использованной литературы
1. Гольдфарб Л.Л.Опыт утилизации осадков городских сточных вод в качестве удобренияМ.:Стройиздат,1983.-с.60с.
2. Касатиков В.А.Влияние компостирования осадков сточных вод на их агроэкологические
свойства//Известия ОГАУ.-2008г.-№18-1:Т.т.2.-С.28-31.
3. Гончарова О.Ю.Телесина В.М.Биологическая активность постагенных почв //Вестник
Московского Университета.Серия 17.Почвоведение.-2010.-№4.-с.24-31
145
4. Горбылева А.И.,Пестровский Е.И.,Пестровский Е.И.Почвоведение: учебное пособие для
вузов
по
агрономическим
спец./ред.А.И.Горбылева.-Минск,Москва:Новое
издание,-2-е
перераб.ИНФА-М,2012.-с.400.
5. Иванов А.И.,Корягин.Ю.В.,Анохин Р.В.Использованиу отработанного субтракта в
качестве органического удобрения-важнейшее звено безотходной технологии вырашивания
грибов//ХХII:Итоги прошлого и настоящуго плюс.:Пензенский государственный технологический
университет,2015г-5(27).-с.120-127
6. Гунина А.Е.Агроэкологическая оценка осадков сточных вод очистных сооружений для
применения в агракультуре: диссертация… кандидата биологических наук:06.01.04.ФГБОУ.ВО
Московский государственный университет имени М.В.Ломоносова,2017г.-С.142.
АЙЛАНМА ПЕЧЛАРДА ХОМ-АШЁНИНГ ПИШИШИНИ ТЕЗЛАШТИРИШ
Тоштонов Эркин 752-19 гуруҳ Нефть ва газни қайта ишлаш технологияси йўналиши
талабаси
Худойбердиев А.А. “Умумтехника фанлари” кафедраси доценти, техника фанлари
номзоди.
Цемент, оҳак ва керамзит маҳсулотлари асосан айланма печларда пиширилади. Ҳом ашё (4)
бункер (3) нинг пастки қисмидан печга (1) ташланади (1-шакл). Ҳом-ашё а узунлигидаги печ ичида
катта босим остида пуркагич (5) дан чиқаётган олов таъсирида қизиган ҳаво билан қизитилиб
печнинг қиялиги ҳисобига печ охирига ҳаракатланиб боради ва тайёр маҳсулот сифатида совутгичга
(7) тушади, сўнгра омборхонага йиғилади.
1-шакл.
Пишиш процессида юқори температурали қизиган ҳаво ҳом-ашёга тегиб унга таъсир этиб
пиширади. Ҳом-ашё пастда бўлгани учун иссиқ ҳаво ҳом-ашёни яхшилаб пишира олмайди. Бу
процессни яхшилш учун айланма печнинг ички параметри бўйича таҳланиб чиқилган ғиштлар (2)
орасига пластинка (лапка) 6 қотирилади. Унинг қотирилиши 2-шаклда кўрсатилган. Лапкалар
параметр бўйича бир неча ғиштлардан сўнг, печ узунлиги α бўйича ҳар қаторга ёки бир неча қатор
бўйлаб ғиштлар ўртасига қотирилиб кетилади.
Таклиф қилинаётган лапка шуниси билан ажралиб турадики, унинг охирги қисмининг бир
бўлаги қизиган ҳаво йўналишига нисбатан маълум бир α бурчагида кўтарилган бўлади. Бу
бурчакнинг оптимал қийматини (40-45°) деб олса бўлади. Бу қияликнинг афзаллиги шундан
ибораткилапкадаги ҳом-ашё айланма бўйича кўтарилаётган пайтда кўпроқ лапка устида қолиб
баландроққача кўтарилади ва айлана юқорисигача чиқмасдан пастга тушади. Юқоридан пастга
қулаётган ҳом-ашё иложи борича кўпроқ вақт қизиган ҳаво таъсирида бўлади ва бу ҳолат ҳомашёнинг пишишини тезлаштиради. Қизиган ҳавонинг бекорга сарф бўлишини пасайтиради.
Бу лапкаларни қўллаш оқибатида печга тўлаётган ҳом-ашё маҳсулот миқдорини оширишга
имкон беради, бу эса печнинг унумдорилигининг ошишига олиб келади (тахминан 5 %). Керамзит
ишлаб чиқаришда бу хилдаги лапкаларнинг ишлатилиши нафақат печнинг унумдорлиги ошишига,
балки ҳом-ашё бўлмиш аргеллетнинг шишиш коэффициентини ҳам оширади. Агар ҳом-ашё
аргаллит Туркманистондаги Жебель каръеридан келтирилган бўлса. Ҳом-ашёнинг аргаллетга
146
алангандаги ҳажми норматив 1,7 ўрнига 2,5 гача етади. Керамзитнинг 1 м 3 даги оғирлиги 0,7 ни
ташкил этади. Шуни эслатиш керакки лапкалар печнинг бош қисми l масофага, яъни тушиш жойига
(бу ерда ҳаво унча қизимаган) ва охирги қисмига (бу ерда ҳом-ашё маҳсулот ҳолига келиббўлган)
ўрнатилмайди.
Бу хилдаги лапкаларни печларга ўрнатиш печ унумдорлигининг ошишига сифатли маҳсулот
етиштирилишига олиб келади.
Шу сабабли, бу таклиф цемент, оҳак, керамзит ишлаб чиқариш соҳасига тадбиқ қилишга
тавсия этилади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБАБИЁТЛАР:
1.
Багоцкий В.С. Основы электрохимии: Учебное пособие для вузов. – М.: Химия,
1988. – 400 с.
2.
Буданова В.В., Воробьёва Н.К. Практикум по физической химии: Учебное пособие
для вузов, - 5 – е изд. – М.: Химия, 1986. – 347 с.
3.
Урдушева Б, Тангяриков Н., Тиркашев И. Амалий электрокимё. Жиззах, 2006 й.
4.
Alan C. West. Electrochemistry and Elektrochemical Engineering. An Introduction Create
Spacelndependent Publishing Platform, США 2012.
5.
Pierre Roberg. Corrosion Engineering: Principles and Practice lst Edition, McGraw-Hill,
США 2008.
ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИ ВА МАДАНИЯТИНИ ШАКЛЛАНИШИДА
АДАБИЁТНИНГ РОЛИ
Жиззах Политехника инстетути
иқидорли талаба:Алиқулов Ж.Б.
илмий раҳбари:Алтмишов Б.С.
Ўзбекистон мустақилликка эришгач, тараққий этиш йўлида жадаллик билан давом этмоқда.
Президентимиз Шавкат Мирзиёев томонидан қабул қилинган барча қонун ва қарорлар, фармон ва
фармойишлар, авваламбор, мана шу юрт, халқ ҳамда келажак эгалари бўлган ёшларнинг фаровон
ҳаёт кечиришлари учунлигини билиш муҳим аҳамият касб этади. Мамлакатимизнинг тараққий
этиши, халқимизнинг фаровон ҳаёт кечиришида ёшларнинг билими, дунёқараши ва тарбияси
алоҳида ўрин тутади. Негаки, ислоҳотларнинг муваффақияти, давлатимизнинг дунёда ривожланган
давлатлар қаторидан муносиб ўрин эгаллаши, энг аввало, таълим тараққиёти ривожи билан боғлиқ
бўлса, яна бир томондан глобал ўзгаришлар авж олган бугунги кунда тарбияга бўлган эҳтиёж ҳам
тобора ортиб бормоқда. Бунинг сабаби бугун имкониятлар кўламининг кенглиги билан 71 бирга,
ахборотлар маконининг ҳам кенгайганлиги, турли мақсад ва манфаатларга йўналтирилган ҳар хил
ғоя, қарашлар, уни тарғибот қилиш технологиялари, ижтимоий онг ва тафаккурга таъсир кўрсатиш
омиллари кучайганглигидир. Шундай экан, ёшларимиз, фарзандларимиз онги, тафаккурини ёт ва
зарарли таъсирлардан ҳимоялаш, ички дунёсини комиллик сари йўналтириш орқали бўшлиқларни
тўлдириш бугуннинг долзарб масалаларидан биридир. “Нега деганда, биз фарзандларимизнинг
онги, дунёқараши асрлар давомида синовдан ўтган, юксак маънавият хазинаси бўлган жаҳон ва
миллий адабиётимиз асосида эмас, балки қандайдир шубҳали, зарарли ахборотлар асосида
шаклланишига бепарво қараб туролмаймиз”. Бу каби барча эзгу ишларнинг бошида, албатта,
етарлича билим ва малакага эга бўлган ўқитувчи ва мураббийларимиз, яна ҳам аниқроқ айтадиган
бўлсак, мактаб таълими асосий ўрин тутади. Чунки бола умрининг ўн бир йили мактабда ўтади, бу
озмунча вақт эмас, қолаверса, инсон таълим ва тарбия олишида энг маҳсулдор ва масъулиятли даври
мактаб давридир.
Инсоний фазилатларни ёшликдан сингдириш кераклиги эса барчамизга маълум. “Ҳозирги
кунда мамлакатимизда китобхонлик савиясини ошириш, мутолаа маданиятини юксалтиришга катта
аҳамият берилаётгани... Лекин кўплаб болаларимиз китобдан узоқлашиб, кўп вақтини ижтимоий
тармоқларда ўтказаётгани бу ҳам бор гап”. Юртбошимиз таъкидлаганидек,
147
ёшларимизнинг китоб ўқимай қўйгани жуда ачинарли ҳол. Фарзандларимизни китобга ошно қилиш
муаммоси, авваламбор, адабиёт ўқитишда сифат жиҳатидан янгиланиш бўлишини тақозо қилмоқда.
Ўқувчиларда китобга муҳаббат ўқилган китобнинг сир-асрорини билгандан кейингина шаклланади.
Адабий таълим ўқувчи ёшларнинг фикринигина эмас, балки уларнинг туйғуларини, қалбини,
Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги босқичга кўтарамиз.
Талаба бадиий асардан маънавий лаззат олса, ўзининг завқини келтирган тасвирийунсурларни
пайқай билсагина китобхонга айланади. Чунки бирор асарни ўқиш жараёнида, уни таҳлиллаш
мобайнида туйилган лаззат ўқувчини бошқа асарларни ўқишга, улардан ҳам завқланишга ундайди.
Адабий таълим олдидаги бу вазифалар бадиий асарларни чуқур таҳлил этишни талаб қилади. Эзгу
ишлар, эзгу қаҳрамонлардан ибрат олиш, яхшиларнинг яхшилиги, ёмонларнинг ёмонлиги асоси ва
омилларини аниқлаш асарларни ўрганишда етакчилик қилишига, қаҳрамонларнинг характерли
томонлари, хатти-ҳаракати, гапсўзлари таҳлил қилинишига эришиш мақсадга мувофиқ. Мисол
учун, “Ўткан кунлар” романи қаҳрамони Отабек тилидан айтилган “...шуни ҳам қўшмоқ керакки,
оладиган хотинингиз сизга мувофиқ бўлиши баробарида эр ҳам хотинга мувофақаттаб бўлсин”,
фикрлари билан танишган, мағзини чаққан, бадиий жозибаси ва мантиқий қудратидан хабардор
бўлган йигитларимизда уйланиш, оила қуриш масаласига бўлган муносабатида ўзгариш, табиатида,
маънавиятида эврилиш содир бўлиши муқаррар. Қодирийни ўқиган, англаган йигитлар Отабек каби
“ўз никоҳида бўлган озод бир қизға, албатта, заҳматбермас...
Хотин урадирган ва хотин устига хотин олиб, хотинларига зулм қиладиган баъзи ҳайвонсифат
кишилардан бўлиб кетиши... эҳтимолдан жуда узоқдир...”. Зеро, бугунги ёш оилалар бузилишига,
норасида гўдакларнинг аросатда улғайишига сабаб йигит ва қизларнинг ўйламаслиги, ўзганинг
фикрини ҳам, юрагини ҳам, туйғу ва кечинмаларини ҳам ҳис қилишга қодир эмаслиги ётади. Бадиий
асарларда ана шу бузилган муносабатларни инсонийлик малҳами, муҳаббат дориси билан тузатиш,
фақат маънавиятгагина эмас, Адабий асарни таҳлил қила олмаган, бинобарин, ундан таъсирлана
билмаган бола маънавий қадриятларга менсимай қарайдиган бўлади. Чунки бундай болага инсонни
тушуниш, ўзгани ҳис этиш бегона. Қодирий романини таҳлиллаш асносида Отабек характеридаги
чуқур мулоҳазакорлик, ақл-идрок, ўзгани тушуниш туйғусига ўқувчини кечинмадош, дарддош
ҳамроз қила олсак, ёшлар феъл-атворидаги қусурли муносабатлар инсонийликка юзлашиши
шубҳасиз. Ёки мумтоз шоиримиз Паҳлавон Маҳмуднинг ҳар сатридан жўшқин шижоат, ишонч ва
садоқат силқиб турувчи қуйидаги рубоийси ўқувчи туйғуларида ўзгариш ясашини, келажакка
ишонч уйғотишини, ҳаётда ўз ўрнини топишга ҳаракат бошланишини ва бунинг учун онгли
равишда астойдил шижоат, ўз келажагининг порлоқ бўлиши учун, юрти учун хизмат қилиш
эътиқоди шаклланишини инкор этиб бўлмайди:
Олам фили қайтаролмас журъатимиз, Чархдан зўрроқ қудратимиз, шавкатимиз. Гар чумоли
кириб қолса сафимизга Шер этажак уни дарҳол давлатимиз. Истеъдодли шоир Жамол Камолнинг
қуйидаги сатрларини туйғулари чиғириғидан ўтказган ҳамда “Ватан” тушунчасини янгидан кашф
қилган ўқувчи эса, албатта, юрт дардини туядиган фарзанд, Ватанига содиқ инсон бўлиб
шаклланади: Ватан, фақат гул эмас, Гард ҳам экансан. Фақат завқу шавқ эмас, Дард ҳам экансан!
Бадиий адабиётнинг ана шундай таъсир кучини инсон камолоти йўлига сафарбар эта билиш санъат
асари моҳиятига етиш, унинг намуналарини таъсирчан ва ҳаққоний таҳлил этиш. Ижтимоийпсихологик компетентликни ёш раҳбарларда бошқарувчиликка тайёрлаш жараёнида бевосита иш
жойида мақсадли шакллантириш мумкин. Шу билан бирга, қўшимча ўқув жараёни доирасида
раҳбарларда ижтимоий-психологик билимлар, маҳорат ва кўникмаларни ривожлантириш учун улар
психологик ҳолатининг хусусиятларини, уларнинг хизмат вазифалари ҳамда фаолият шартларини
ҳисобга олиш мақсадга мувофиқ. Ёш раҳбарларнинг ижтимоий- психологик компетентлигининг
назарий моделини ишлаш ва уни амалга оширишнинг самарадорлигини таъминлайдиган шартларни
аниқлаш мақсадида Тошкент вилояти Бўка туманида фаолият юритаётган 267 нафар раҳбар кадрлар
билан ўтказилган интервью (суҳбат) натижларига кўра, ёш раҳбарлар ижтимоий-психологик
компетентлигининг шаклланиш самарадорлиги ижтимоий-психологик компетентлик назарий
моделининг ишлаб чиқилганлик даражасига, мезонлар, кўрсаткичлар ва унинг ривожланиш
даражаларининг объективлигига, лойиҳалаш, конструктив, ташкилотчилик, коммуникатив
қобилиятларининг шаклланиш алгоритмларидан фойдаланиш маҳсулдорлигига боғлиқ.
148
Ижтимоий-психологик компетентлик даражаси шахснинг касбий йўналганлик ва
такомиллаштириш мотивацияси шахсий тизимли компоненти доирасида юзага келганлиги
исботланган. Шахсий функционал компонентлик доирасида эса ёш раҳбарнинг гностик, лойиҳалаш,
конструктив, ташкилий коммуникатив қобилиятларининг шаклланганлиги ёш раҳбарларнинг
ходимлар билан ўзаро муносабатларининг муваффақияти ва ижтимоийпсихологик компетентлик
даражасининг кўтарилиш ҳамда ривожланиш имкониятларини олдиндан айтиб беришга ёрдам
беради.
Ёш раҳбарлар ижтимоий-психологик компетентлигининг назарий моделига асосланган
дастурий-мақсадли йўналишли ижтимоий-психологик тренинг дастури қуйидаги асосий
масалаларни ҳал этишга йўналтирилган: ижтимоий-психологик билимларга эга бўлиш, мулоқот
доирасида билим ва кўникмаларга эга бўлиш; тарбиявий таъсир: коррекция, ривожланиш, самарали
мулоқот учун, ўзини ва бошқаларни адекват ва тўлиқроқ ўрганиш қобилиятини ривожлантириш
ҳамда мулоқот жараёнидаги муносабатлар учун зарур бўладиган кўрсатмаларнинг шаклланиши,
коррекция ҳамда муносабатлар тизими ва шахс ўзаромуносабатларининг ривожланиши.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 19 сентябрь
куни Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 72-сессиясида сўзлаган нутқидан. 12
http://uza.uz/oz/politics/zbekiston-prezidentining-taklifiga-muvofi-sh-t-davlat-ra-bar-10-06-2018
2.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 18 июлдаги ПҚ-3138-сонли
қарори, 33-банд. http://www.press-service.uz/oz/lists/view/795
3.
Мирзиёев Ш. “Миллий кинематографияни янада ривожлантириш чора-тадбирлари
тўғрисида”ги Қарори. Т.: 2017 й.
4.
Мирзиёев Ш.М. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги
босқичга кўтарамиз. Тошкент : Ўзбекистон, 2018.1-жилд. –529-бет. 18 Мирзиёев Ш.М. 5.
5.
Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги босқичга
кўтарамиз. Тошкент : Ўзбекистон, 2018.1-жилд. – 530-бет.
6.
Йўлдошев Қ. Адабиёт ўқитишнинг илмий-назарий асослари.Т.,”Ўқитувчи”,1996.41бет.
7.
Камол Ж. Достонлар. -Т.: Ғ.Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1978. 18бет.8.
8.
Камол Ж. Достонлар. -Т.: Ғ.Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1978. 19бет.
АХБОРОТ ХАВФСИЗЛИГИНИНГ СИЁСАТИ, АХБОРОТЛАРГА НИСБАТАН
МАВЖУД ТАҲДИДЛАР ВА УЛАРДАН ҲИМОЯЛАШ УСУЛЛАРИ
Турапов У.Ў.(ЖизПИ “Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш ва
бошқариш” кафедраси мудири,т.ф.н.,доцент) Ибрагимов З.З.(ЖизПИ “Ишлаб чиқариш
жараёнларини автоматлаштириш ва бошқариш” кафедраси асиссенти) Лапасов Д.Г.(451-20
грух талабаси),Хусанов З.Ж.(451-20 грух талабаси)
Ушбу мақоланинг асосий мақсади, ҳозирги кунда ахборот-коммуникация тизимлари ва
тармоқларидаги хавфсизлик, уларга бўладиган таҳдидлар, уларнинг ҳимояси, уларни ҳал этиш
усуллари, ахборот хавфсизлиги тизимларининг ахборот-коммуникация тизимларида ишлаш
принципи, уларни қўлланиш афзалликлари, ривожланиш тамойиллари ва Республикамизда ахборот
хавфсизлиги бўйича олиб борилаётган изланишлар, дастурий таъминоти ва ишлаб чиқилган
воситалари ҳамда уларнинг келажакдаги ўрни масалаларини қамрайди.
“Ахборот хавфсизлиги” ишлаб чиқариш жараёни билан бевосита боғлиқ ҳисоблиб,. ахборот
хавфсизлигини таъминлаш билан боғлиқ масалаларни ечишда ахборот-коммуникация тизимларида
ахборотларни ҳимоялаш технологияларининг ўрни ва истиқболли йўналишларини белгилаб беради.
Ахборотни махфийлиги, ахборотнинг бутунлиги ва фойдаланувчанлигининг бузилиш усуллари
таҳлил қилиниб унга мос ечимлар ишлаб чиқилади.
Биз профессор-ўқитувчиларнин асосий мақсади – талабаларда ахборот хавфсизлигини
таъминлаш билан боғлиқ масалаларни ечишда ахборот-коммуникация тизимларида ахборотларни
ҳимоялаш технологияларини ва унинг дастурий таъминотининг ўрни ва истиқболли йўналишлари
149
профилига мос билим, кўникма ва малакани таълим стандартларида талаб қилинган билимларни
шакллантиришдан иборатдир. Асосий вазифаларимиз – ахборотни ҳимоялаш муаммоси компьютер
тизимлари ва тармоқлари соҳасида фаолият кўрсатувчи мутахассислар тайёрлаш. Талабалар
ахборот хавфсизлиги тушунчаси, уни қўлланиш соҳаси ҳамда ахборот хавфсизлигини таъминлаш
чора тадбирлари, усуллари ва дастурий воситаларини таҳлил қилиш қобилиятларини эгаллашдан
иборатдир.
Биз биламизки, ахборот хавфсизлиги деб, маълумотларни йўқотиш ва ўзгартиришга
йўналтирилган табиий ёки сунъий хоссали тасодифий ва қасддан таъсирлардан ҳар қандай
ташувчиларда ахборотнинг ҳимояланганлигига айтилади. Илгариги хавф фақатгина конфиденциал
(махфий) хабарлар ва хужжатларни ўғирлаш ёки нусха олишдан иборат бўлса, ҳозирги пайтдаги
хавф эса компьютер маълумотлари тўплами, электрон маълумотлар, электрон массивлардан
уларнинг эгасидан рухсат сўрамасдан фойдаланишидир. Булардан ташқари, бу ҳаракатлардан
моддий фойда олишга интилиши ҳам ривожланиб бормоқда.
Сабаблар, мақсадлар ва усулларга боғлиқ ҳолда ахборот хавфсизлигини бузувчиларни тўртта
категорияга ажратиш мумкин:
- саргузашт қидирувчилар;
- ғояли хакерлар;
- хакер-профессионаллар;
- ишончсиз ходимлар.
Саргузашт қидирувчи, одатда, ёш, кўпинча талабалар ёки юқори синф ўқувчиси ва уларда
ўйлаб қилинган ҳужум режаси камдан-кам бўлади. У нишонини тасодифан танлайди,
қийинчиликларга дуч келса чекинади. Хавфсизлик тизимида нуқсонли жойни топиб, у махфий
ахборотни йиғишга тиришади, аммо ҳеч қачон уни яширинча ўзгартиришга уринмайди. Бундай
саргузашт қидирувчи муваффақиятларини факат яқин дўстлари–касбдошлари билан
ўртоқлашадилар.
Ғояли хакер – бу ҳам саргузашт қидурувчи, аммо моҳирроқ. У ўзининг эътиқоди асосида
муайян нишонларни (хостлар ва ресурсларни) танлайди. Унинг яхши кўрган ҳужум тури Webсервернинг ахборотини ўзгартириши ёки, жуда кам ҳолларда, ҳужумланувчи ресурслар ишини
блокировка қилиш ҳисобланади. Саргузашт қидирувчиларга нисбатан ғояли хакерлар
муваффақиятларини кенгрок аудиторияда, одатда ахборотни хакер Web-узелда ёки Usenet
анжуманида жойлаштирилган ҳолда эълон қиладилар.
Хакер-проффесионал ҳаракатларнинг аниқ режасига эга ва маълум ресурсларни
мўлжаллайди. Унинг ҳужумлари яхши ўйланган ва одатда бир неча босқичда амалга оширилади.
Аввал у дастлабки ахборотни йиғади (масалан: операцион тизим тури, тақдим этиладиган сервислар
ва қўлланиладиган ҳимоя чоралари). Сўнгра у йиғилган маълумотларни ҳисобга олган ҳолда ҳужум
режасини тузади ва мос инструментларни танлайди (ёки ҳатто ишлаб чиқади). Кейин, ҳужумни
амалга ошириб, махфий ахборотни олади ва ниҳоят ҳаракатларининг барча изларини йўқ қилади.
Бундай ҳужум қилувчи профессионал, одатда яхши молияланади.
Ишончсиз ходим ўзининг ҳаракатлари билан саноат жосуси етказадиган муаммога тенг(ундан
ҳам кўп бўлиши мумкин) муаммони туғдиради. Бунинг устига унинг борлигини аниқлаш
мураккаброқ. Ундан ташқари унга тармоқнинг ташқи ҳимоясини эмас, балки фақат, одатда унчалик
қатьий бўлмаган тармоқнинг ички ҳимоясини бартараф қилишига тўғри келади. Аммо, бу ҳолда
унинг корпоратив маълумотлардан рухсатсиз фойдаланиши хавфи бошқа ҳар қандай нияти бузуқ
одамникидан юқори бўлади.
Юқорида келтирилган ахборот хавфсизлигини бузувчилар категорияларини уларни
малакалари бўйича гуруҳлаш мумкин: хаваскор (саргузашт қидирувчи), мутахассис (ғояли хакер,
ишончсиз ходим), профессионал (хакер-профессионал). Агар бу гуруҳлар билан хавфсизликнинг
бузилиши сабаблари ва ҳар бир гуруҳнинг техник қуролланганлиги таққосланса, ахборот
хавфсизлигини бузувчининг умумлаштирилган моделини олиш мумкин (1-расм).
Профессионал хакерлар - ҳисоблаш техникасини ва алоқа тизимини жуда яхши биладиган
компьютер фанатлари (мутаассиблари) ҳисобланади. Тизимга кириш учун профессионаллар омадга
ва фаразга таянмайдилар ва қандайдир тартибни ва тажрибани ишлатадилар. Уларнинг максади ҳимояни аниқлаш ва йўқотиш, ҳисоблаш курилмасининг имкониятларини ўрганиш ва мақсадига
эришиш мумкинлиги тўғрисида қарорга келиш ҳисобланади.
150
Ахборот хавфсизлигини бузувчи
Ахборот хавфсизлигини
бузиш сабаблари
Тармокдаги ўйин
харакатлари
Иш учун хак
тўланмаслик, ёмон
ниятни амалга
ошириш
Саноат жосуслиги,
ахборотни сотиш
Малака
Техник
куролланганлик
Хаваскор
Тармокдаги уй
шахсий
Мутахассис
Тармокда
ишлаётган шахсий
компьютер ва
дастурлаш
Профессионал
Тармокдаги охирги
авлод шахсий
компьютери ва
1-расм. Ахборот хавфсизлигини бузувчининг модели
Бундай профессионал хаккерлар категориясига қуйидаги шахслар киради:
- сиёсий мақсадни кўзловчи жиноий гуруҳларга кирувчилар;
- саноат жосуслик мақсадларида ахборотни олишга уринувчилар;
- текин даромадга интилувчи хакерлар гуруҳи.
Ахборотнинг ҳимояси деб, бошқариш ва ишлаб чиқариш фаолиятининг ахборот
хавфсизлигини таъминловчи ва ташкилот ахборот захираларининг яхлитлилиги, ишончлилиги,
фойдаланиш осонлиги ва махфийлигини таъминловчи қатьий регламентланган динамик технологик
жараёнга айтилади.
Ахборотни ҳимоялашнинг мақсадлари қуйидагилардан иборат:
- ахборотнинг келишувсиз чиқиб кетиши, ўғирланиши, йўқотилиши, ўзгартирилиши,
сохталаштириш, нусха кўчириш, тўсиқлаш бўйича рухсат этилмаган ҳаракатларнинг олдини олиш;
- шахс, жамият, давлат хавфсизлилигига бўлган хавф – хатарнинг олдини олиш;
- хужжатлаштирилган ахборотнинг миқдори сифатида хуқуқий тартибини таъминловчи,
ахборот захираси ва ахборот тизимига ҳар қандай ноқонуний аралашувларнинг кўринишларининг
олдини олиш;
- ахборот тизимида мавжуд бўлган шахсий маълумотларнинг шахсий махфийлигини ва
конфиденциаллигини сақловчи фуқароларнинг конституцион хуқуқларини ҳимоялаш;
- давлат сирини, қонунчиликка мос ҳужжатлаштирилган ахборотнинг конфиденциаллигини
сақлаш;
- ахборот тизимлари, технологиялари ва уларни таъминловчи воситаларни яратиш, ишлаб
чиқиш ва қўллашда субъектларнинг хуқуқларини таъминлаш.
Ахборот хавфсизлиги соҳасида хуқуқий бошқариш. Ахборот хавфсизлигининг хуқуқий
таъминоти – ахборотни химоялаш тизимида бажарилиши шарт бўлган қонун чиқариш актлар,
меъёрий - хуқуқий хужжатлар, қоидалар йўриқномалар, қўлланмалар мажмуи. Ҳозирда ахборот
хавфсизлигининг хуқуқий таъминоти масаласи ҳам амалий, ҳам қонунчилик жихатидан фаол
ўрганиб чиқилмоқда.
Комьпютерга ҳам тажовуз объекти, ҳам тажовуз қилувчи инструмент сифатида қараш мумкин.
Агар компьютер фақат тажовуз обьекти бўлса, қонун бузилишини мавжуд хуқуқий меъёрлар орқали
баҳолаш мумкин. Агар компьютер фақат инструмент бўлса «техник воситаларни
151
қўллаш» аломати етарли бўлади. Юқоридаги тушунчаларни бирлаштириш мумкин - компьютер бир
вақтнинг ўзида ҳам инструмент ва ҳам объект. Хусусан бундай вазиятга машина ахборотининг
ўғирланиши факти таалуқлидир.
Агар ахборотнинг ўғирланиши моддий ва маънавий бойликларнинг йўқотилиши билан боғлиқ
бўлса, бу факт жиноят сифатида баҳоланади. Шунингдек агар ушбу факт билан миллий хавфсизлик,
муаллифлик манфаатлари боғлиқ бўлса, жиноий жавобгарлик Ўзбекистон Республикаси
қонунларида бевосита кўзда тутилган.
Ҳар қандай давлатда ахборот хавфсизлигининг хуқуқий таъминоти халқаро ва миллий
ҳуқуқий меъёрларни ўз ичига олади.
Хуқуқий бошқариш предметлари қуйидагилар.
- ахборот ҳимоясининг хуқуқий режими;
- ахборотлаштириш жараёнларида қонуний муносабат қатнашчиларининг хуқуқий мақоми;
- субъектларнинг, уларнинг ахборот структуралари ва тизимлари ишлаши жараёнининг турли
босқич ва сатҳларидан хуқуқий мақомиини ҳисобга олган ҳолда, муносабатлари тартиби.
Ахборот хавфсизлигининг сиёсати. Ахборот хавфсизлигининг сиёсатини ишлаб чиқишда,
аввало ҳимоя қилинувчи объект ва унинг вазифалари аниқланади. Сўнгра душманнинг бу объектга
қизиқиши даражаси, ҳужумнинг эҳтимолли турлари ва кўриладиган зарар баҳоланади.
Ахборотни ҳужжатлаштириш қатъий белгиланган қоидалар ёрдамида амалга оширилади. Бу
қоидаларнинг асосийлари ГОСТ 6.38-90 «Ташкилий-бошқарувчи ҳужжатлар тизими.Ҳужжатларни
расмийлаштиришга талаблар», ГОСТ 6.10.4-84 «Унификацияланган ҳужжатлар тизими. Ҳисоблаш
техника воситалари орқали яратилувчи машина элтувчиларидаги ва машинограммалардаги
ҳужжатларга хуқуқий куч бериш» кабилар баён этилган. Бу ГОСТларда ахборотга ҳужжат хуқуқини
берувчи 31 та реквизитлар кўзда тутилган, аммо бу реквизитларнинг барчасининг ҳужжатда
мавжудлиги шарт эмас. Асосий реквизит – матн. Шу сабабли, ҳар қандай равон баён этилган матн
ҳужжат ҳисобланади ва унга хуқуқий куч бериш учун сана ва имзо каби муҳим реквизитларнинг
мавжудлиги кифоя.
Автоматлаштирилган ахборот тизимларидан олинган ҳужжатлар учун алоҳида тартиб
қўлланилади. Бунда, маълум ҳолларда, масофадан олинган ахборот электрон имзо билан
тасдиқланади.
Юқоридаги келтирилган талаблар таҳлили кўрсатадики, уларнинг барчаси ахборотни ишлаш
ва узатиш қурилмаларидан хуқуқсиз фойдаланиш, ахборот элтувчиларини ўғирлаш ва саботаж
имкониятини йўл қўймасликка олиб келади. Бинолар, иморатлар ва ахборот воситаларининг
хавфсизлик тизимини назорат пунктларини бир зонадан иккинчи зонага ўтиш йўлида
жойлаштирган ҳолда концентрик ҳалқа кўринишида ташкил этиш мақсадига мувофиқ ҳисобланади
(2-расм).
КТ
Ич
ки
1-зона. Компьютер тармоғи (КТ) хавфсизлигининг ташқи
зонаси
Таъминланиши:
- физик тусиқлар;
- периметр бўйлаб ўтиш жойлари;
- худудга кириш назоратининг ноавтоматик тизими.
2- зона. КТ хавфсизлигининг ўртадаги зонаси
Таъминланиши:
- эшиклари электрон ҳимояланган назорат пунктлари;
- видео кузатиш;
- бўм бўш зоналарни чиқариб ташлаш.
3-зона. КТ хавфсизлигининг ички зонаси
Таъминлаш: - шахсий компьютерга фойдаланиш фақат назорат
тизими орқали
- идентификациялашнинг биометрик тизими
2–расм. Бинодаги компьютер тизимининг хавфсизлик тизими
152
Хавфсизликнинг физик воситаларини танлаш ҳимояланувчи объектнинг муҳимлигини,
воситаларга кетадиган ҳаражатни ва назорат тизими ишончлилиги даражасини, ижтимоий
жиҳатларни ва инсон нафси бузуқлигини олдиндан ўрганишга асосланади. Бармоқ, кафтлар, кўз тўр
пардаси, қон томирлари излари ёки нутқни аниқлаш каби биометрик индентификациялаш
ишлатилиши мумкин.
Юқорида келтирилганларга хулоса қилиб, компьютер тармоқларини ҳимоялашда ахборот
хавфсизлиги сиёсати қандай аниқланиши хусусида сўз юритамиз. Одатда кўп сонли
фойдаланувчиларга эга бўлган корпоратив компьютер тармоқлари учун махсус "Хавфсизлик
сиёсати" деб аталувчи, тармоқда ишлашни маълум тартиб ва қоидаларга бўйсиндирувчи
(регламентловчи) ҳужжат тузилади.
Сиёсат одатда икки қисмдан иборат бўлади: умумий принциплар ва ишлашнинг муайян
қоидалари. Умумий принциплар Internetда хавфсизликка ёндашишни аниқласа, қоидалар нима
рухсат этилишини ва нима рухсат этилмаслигини белгилайди.
Одатда хавфсизлик сиёсати тармоқ асосий сервисларидан (электрон почта, WWW ва ҳ.к.)
фойдаланишни регламентлайди ҳамда тармоқдан фойдаланувчиларни улар қандай фойдаланиш
хуқуқига эга эканликлари билан таништиради. Бу эса ўз навбатида фойдаланувчиларни
аутентификациялаш муолажасини аниқлайди.
Аммо хавфсизлик сиёсати расмий ҳужжат, у бир томондан Internet тақдим этувчи сервисларда
ишлаш зарурияти, иккинчи томондан мос мутахассис-профессионаллар тарафидан ифодаланган
хавфсизлик талаблари асосида тузилади.
Демак, компьютер тармоғида ахборотни самарали ҳимоясини таъминлаш учун ҳимоя
тизимини лойиҳалаш ва амалга ошириш уч босқичда амалга оширилиши керак бўлади.
Биринчи босқич - компьютер тармоғининг заиф элементлари тахлилланади, тахдидлар
аниқланади ва баҳоланади, ҳимоянинг оптимал воситалари танланади. Хавф-хатарни тахлиллаш
хавфсизлик сиёсатини қабул қилиш билан тугалланади.
Иккинчи босқич – хавфсизлик сиёсатини амалга ошириш молиявий харажатларни ҳисоблаш
ва масалаларни ечиш учун мос воситаларни танлаш билан бошланади. Бунда танланган воситалар
ишлашининг ихтилофли эмаслиги, воситаларни етказиб берувчиларнинг обрўси, ҳимоя
механизмлари ва бериладиган кафолатлар хусусидаги тўла ахборот олиш имконияти каби омиллар
ҳисобга олиниши зарур. Ундан ташқари, ахборот хавфсизлиги бўйича асосий қоидалар акс
эттирилган принциплар ҳисобга олиниши керак.
Учинчи босқич – хавфсизлик сиёсатини мададлаш босқичи энг муҳим ҳисобланади. Бу
босқичда ўтказиладиган тадбирлар нияти бузуқ одамларнинг тармоққа бостириб киришини доимо
назорат қилиб туришни, ахборот объектини ҳимоялаш тизимидаги "раҳна"ларни аниқлашни,
конфиденциал маълумотлардан рухсатсиз фойдаланиш ҳолларини ҳисобга олишни талаб этади.
Тармоқ хавфсизлиги сиёсатини мададлашда асосий жавобгарлик тизим маъмури бўйнида бўлади. У
хавфсизликнинг муайян тизими бузилишининг барча холларига оператив муносабат билдириши,
уларни тахлиллаши ва молиявий воситаларнинг максимал тежалишини ҳисобга олган ҳолда
ҳимоянинг зарурий аппарат ва дастурий воситаларидан фойдаланиши шарт
Талабаларнинг «Ахборот хавфсизлиги» фанини ўзлаштиришлари учун ўқитишнинг илғор ва
замонавий усулларидан фойдаланиш, янги ахборот ва педагогик технологияларни тадбиқ қилиш
муҳим аҳамият касб этади. Фанни ўзлаштиришда дарслик, ўқув ва услубий қўлланмалари,
маърузалар матнларининг электрон версияларидан, тарқатма материалларидан, маълумотлар
электрон базасидан, компьютердан, электрон тақдимотлар ва дастурий воситалардан
фойдаланиланиш анча самара келтиради «Ахборот хавфсизлиги» ўқув фанини ўзлаштириш
жараёнида амалга ошириладиган масалалар доирасида талаба:
 ахборот хавфсизлигининг асосий тушунчалари;
 ахборот хавфсизлигини мақсади ва вазифалари;
 хавфсизлик тушунчаси, хавфсизлик турлари;
 Ўзбекистон Республикасида давлат ахборот сиёсати ва ахборот хавфсизлиги ҳақида
тасаввурга эга бўлиши;
 ахборот хавфсизлигининг ҳуқуқий-меъёрий базасини;
 ахборот хавфсизлиги соҳасида халқаро, миллий ва идоравий меъёрий-ҳуқуқий базани;
153
 ахборот хавфсизлигига бўладиган таҳдидларнинг классификацияси ва таҳлилини;
 ахборот хавфсизлиги соҳасида халқаро ва миллий стандартларни билиши ва улардан
фойдалана олиши;
 ахборот-коммуникация технологияларидаги мавжуд заифликлар ва уларга бўладиган
таҳдидлардан ҳимоялаш;
 ахборот хавфсизлиги заифликларини бартараф этиш;
 ахборотнинг маҳфийлиги, ахборотнинг бутунлиги ва фойданувчанлигининг бузилиш
усулларини таҳлил қилиш;
 ахборотни йўқолиш ва бузилиш сабаблари, турлари, каналларини таҳлил қилиш;
 ахборотни ҳимоялаш усуллари ва воситаларини қўллаш;
 ахборотни ҳимоялашнинг чоралари ва воситалари, ахборотни ҳимоялашнинг
криптографик усулларини қўллаш кўникмаларига эга бўлиши керак бўлади.
Фойдаланиладиган адабиётлар рўйхати
Асосий адабиётлар
1. Ғаниев С. К., Каримов М. М., Ташев К. А. Ахборот хавфсизлиги. Ахборот- коммуникация
тизимлар хавфсизлиги. Олий ўқув юрт талабалари учун мўлжалланган. "Алоқачи", 2008.
2. Mark Stamp. Information security. Principles and Practice. Second edition. A John Wiley&
Sons, Inc., publication. PrintedintheUnitedStatesofAmerica. 2011y. 584p.
3. Шангин В.Ф. «Информационная безопасность и защита информации», Учебное
пособие. М.: 2014 г.
4. Т.Л. Партыка, И.И. Попов. Информационная безопасность. 4-е издание. Москва
«Форум», 2011 г.
5. Зегжда Д.П., Ивашко A.M. Основы безопасности информационных систем. М.: Горячая
линия - Телеком, 2000. 452 с.
6. “Ахборот технологияси. Ахборотларни криптографик мухофазаси. Маълумотларни
шифрлаш алгоритми” Ўзбекистон Давлат стандарти. O’zDSt 1105:2009.
7. Устинов Г.Н. Основы информационной безопасности систем и сетей передачи
данных. Учебное пособие. Серия «безопасность». - М.:СИНТЕГ, 2000, 248 с.
8. Широчин В.П. Мухин В.Е., Кулик А.В. Вопросы проектирования механизмов защиты
информации в компьютерных системах и сетях.- К.:, «ВЕК+», 2000. 112 с.
9. Хилл Б. «Полный справочник по Cisco» Пер. с англ. М.: Изд. дом Вильямс. 2008г.
10. Шнайер Б. Прикладная криптография. Протоколы, алгоритмы, исходные тексты на
языке Си.- М.: Издательство ТРИУМФ, 2003 – 816
11. В.И. Завгородний. Комплексная защита информации в компьютерных системах:
Учебное пособие.-М: Логос; ПБОЮЛ Н.А.Егоров, 2001.
12. Г.Н. Устинов. Основы Информационной безопасности систем и сетей передачи данных.
Учебное пособие. Серия "Безопасность".- М.:СИНТЕГ, 2000.
13. Ю.В. Романец, П.А. Тимофеев, В.Ф. Шаньгин. Защита информации в компьютерных
системах и сетях: 2-е изд., перераб. и доп. — М.: Радио и связь, 2001.
Интернет сайтлари
1. http://www.ziyonet.uz
2. http://uz.denemetr.com/download/docs-229149/768-229149.doc
3. http://www.nasa.gov\statistics\
4. http://www.security.uz
5. http://www.cert.uz
6. http://www.uzinfocom.uz
ПАРАДИГМА В ФОРМИРОВАНИЕ И РЕШЕНИЕ ПРОИЗВОДСТВЕННЫХ ЗАДАЧ
Бахриддинов А.Ш – студент
Парманов Н.Н – преподаватель
154
Джизакский политехнический институт
Что значит парадигма? Не так уж просто ответить на этот вопрос. Формирование парадигма
происходило по мере освоения человечеством различных способов взаимодействия с миром.
В большом энциклопедическом словаре про парадигме пишется так:
«Парадигма (от греч. Paradigms-пример образец) в философии социологии-исходная
концептуальная схема модель постановки проблем и их решения методов исследования
господствующих в течение определенного исторического периода в научном сообществе. Смена
парадигм представляет собой научную революцию».
У этого термина существует и другие значения. «Парадигма (от греч. Рaradigms пример,
моделъ образец) универсальный метод принятия эволюционных решений гносеологическая модель
эволюционной деятельности».
К общепринятым парадигмам относятся образцовый метод принятия решений модели мира
или его частей (отраслей. Областей знаний. Сфер жизни и деятельности) принимаемым большим
количеством людей.
Из вышеуказанных понятий и определений по сущности парадигма применительно к
производственных показателей можно сформулировать так: «Парадигма в формирование и решение
производственных задач концептуальная модель и алгоритм решения производственных задач».
Ниже приводится общая схема формирования совокупности задачи производственного
характера их решении
Коротка остановимся содержании этих показателей.
Зффективность производства измеряется как отношения полезных конечных результатов к
затратам (производительность труда, окупаемостью затрат, фондоотдачей, срок служба технически
средств и т.д).
Показатели эксплуатачионных затрат практически всегда имеют количественное
выражение и часто используется в качестве критериев для принятия решений.
Экологичность предпологает соотнешение пользы и вреда. Во многих случаях и то и другое
удается выразит энергетических единицах (снижение потерь, повышение и т.д).
Функциональные показатели отражают уровень выполнения основных производственных
функций (уровень механизации, производительность труда, качества и своевременности
выполнение работ, годовой и дневной выработки и др.)
155
Проектирование представляет целенаправленную последовательность процедур принятия
решений в процессе разработки и решений экономических задач. (производственные комплексе,
материально-техническая база, технологии и технологические линии, производственные процессы
и др.)
Планирование – это разработка определенного порядка и последовательности проведения
работ. (перспективное, годовое, поэтапное и оперативное).
Организация – система мероприятий, направленных на рациональное сочетание труда людей
со средствами производства для получения экономичных результатов.
Управления – это поцесс, которой реализуется посредствам обмена информаций и направлен
на обеспечение целостности структуры экономической системы, поддержание заданного режима,
достижение минимального затрата.
Ресурсы производства определяют его потенциальные возможности в достижении
запланированных экономичных результатов (энергетические, трудовые, временные и денежные
ресурсы).
Требование могут относиться к свойствам технической или производственной системы,
результатам, качествам, условиям её функционирования(выбор состава, соблюдать агротребования
и т .д.)
Внешние условия обычно характеризуют ту среду, в которой проявляются свойства
производственной системы (характеристики полей, урожайностъ, расстояние перевозок и т.д).
Таким образом в распоряжение “парадигма” в формирование производетвенных показателей
находится большой организационый потенциал, который позволяет переходит на качественно
новый уровенъ решение производственных задач.
Литература:
1.
Ю.П. Нагирный. Структура и постановка инженерных задач. МЭСХ , №10. Ст. 8-9, 1989.
2.
Боловинки А.И. Основы инженерного творчества. , Машиностроение, 1988.
3.
Р.А.Идрисов. Решаем реалъны проблемы проиводетва. Среднее специалъное образвание.
№5, 1986.
ЗАМОНАВИЙ ИШЛАБ ЧИҚАРИЛАЁТГАН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ
МАШИНАЛАРГА ТЕХНИК СЕРВИС ХИЗМАТИ
Мукумова Хуршида
Жиззах политехника институти ассистенти
Бахриддинов Шохруҳ
Жиззах политехника институти талабаси
Юртимизда йилдан йилга қишлоқ хўжалиги техникаларига бўлган талаб ортиб бормоқда.
2016-йилда қишлоқ хўжалиги техникаларини ишлаб чиқариш ва уларни етказиб бериш ҳамда
сервис ва механизация хизматини кўрсатишнинг ягона ўзаро боғланган тизимнинг яратилиши
қишлоқ хўжалиги корхоналари, “Ўзагросервис” аксиядорлик жамияти ташкилотларининг сервис
корхоналари ва машина-трактор паркларини қайта жихозлашни таминлаш имконини берди. Шу
билан бир қаторда мазкур соҳада ўтказилган таҳлиллар, қишлоқ хўжалигида сервис хизматларини
кўрсатиш бўйича бир қатор тизимли муаммолар сақланиб қолаётганлигини кўрсатди.
“Ўзагросервис”нинг вазифаси қишлоқ хўжалиги техникасига сервис хизмат кўрсатишни
ташкиллаштириш ҳамда механизациялаштирилган хизматларни кўрсатиш билан шуғулланади.
Сервис инглизча сўз бўлиб – жисмоний ва юридик шахсларга, умуман кенг аҳолига хизмат
кўрсатиш; техник мақсадлардаги маҳсулотларни, маданий, маийший, хўжалик ва бошқа саноат
маҳсулотларни сотиш ҳамда уларни ишлатиш билан боғлиқ бўлган хизмат кўрсатиш соҳалари.
Сервис маҳсулотларни сотувга қадар ва сотувдан кийин ташиш вақтида содир бўладиган техник
нуқсонларни бартараф этиш ва уларни иш ҳолатига келтириш каби жараёнларни қамрайди. Сервис
товарнинг норматив техник ҳужжатида ёки шартномада келтирилган муддатларда юз берган
нуқсонларни ўз вақтида бартараф этишдан иборат. Бунда буюмни ишлатиш қоидалари билан
дастлабки таништиришни келтириб ўтишимиз ҳам мумкин. Сервис кафолатли турлари ҳам мавжуд.
Кафолатли сервисда хизмат харажатлари сотиш нархига киритилганлиги учун бундай хизматлар
белгиланган муддат ичида бепул кўрсатилади. Aгарда белгиланга муддат яъни кафолат муддати
ўтганидан сўнг техникани созлаш ёки ундаги зарур қисмларни алмаштириш ва бошқа
156
эхтиёт қисмлар билан таминлашга тўғри келадиган бўлса бу ишга шартнома асосида ҳақ олиш
орқали амалга оширилади.
Республикамизда дастлаб 1925-йилга қадар асосан Россияда 1864-йилда ташкил қилинган
устахоналар шаклланган бўлиб, улар дехқончилик жихозлари ва таъмирлаш ишлари билан машғул
эдилар. Улар 1925-1930 йилга келиб кенг ривожлана бошлаган. ХХ-асрнинг 60-йилларини иккинчи
ярмидан бошлаб хўжаликларда ишлайдиган стансияларини индустриал тарзда қуриш ва улардан
фойдаланиш йўлга қўйила бошлаган эди. Буларнинг барчаси қишлоқ хўжалиги техникаларидан
самарали фойдаланишга қаратилган чора тадбирлардан бири эди. Маълумки қишлоқ хўжалигида
жуда кўп техникалардан фойдаланилади ва бунда ҳар бир техниканинг ўз ўрни бор. Бугунги кунда
Республикамиз қишлоқ хўжалиги техникаларига бўлган талаб ҳам турлича бўлиб бормоқда.
Масалан бугунги кунда ҳайдов тракторларга бўлган эхтиёжи тахминан 90% га, ғалла ўрувчи
комбайинларга 97%, плугларга 87%, дон сеялкаларига 94%, культиваторларга 84%, пуркагичларга
бўлган талаб эса 69% га қондирилган. Шу билан бир қаторда хўжаликларнинг машиналар билан
таъминланганлик даражаси ҳам 85% га тенг. Кийинги йилларда эса Республикамизда 100 хилдан
ортиқ машина янгидан яратилди ва мавжуд техник воситаларнинг конструкциялари ҳам
такомиллаштирилди.
Республикамизда 34 та ихтисослаштирилган машинасозлик мураккаб қишлоқ хўжалиги
машиналарини (ғалла комбайнлари, пахта териш машиналри, тракторлар ) капитал таъмирлаш
ишлари йўлга қўйилган.
Қишлоқ хўжалиги техникалари орасида тракторлар алохида ўринни эгаллайди. Улар умумий
ишларга мўлжалланган бўлиб ( тупроққа ёппасига ишлов бериш, экиш, ер хайдаш ва бошқалар учун
); махсус (боғ,полиз, токзор ) ишларни амалга оширади. Бундан ташқари тракторлар ёппасига
культивация қилиш ва бошқа оғир ишларда қўлланилади.
Республикамиз туманлари таркибидаги машина трактор парк (МТП) ларда муайян турдаги
машина ёки агрегатни капитал таъмирлаш ихтисослаштирилган 90 га яқин цехларга эга. Бу
цехларда ғилдиракли ва занжирли тракторлар, трактор тиркамалари ва бошқа қишлоқ хўжалиги
машиналари сифатли таъмирланмоқда. Тракторларнинг техник воситаларини хисобдан чиқаришда
ҳар бир МТЗ-80Х русумли тракторининг таркибидаги ўртача 20-35% иккинчи қайта тикланмасдан
фойдаланса бўладиган деталлардан иборат. Бундан ташқари ушбу тракторнинг қолган 40-45%
деталлари эса қайта тиклаб бўлмайдиган деталлари мавжудлиги аниқланган.
157
Замонавий ишлаб чиқарилаётган қишлоқ хўжалиги машиналарига доимий тарзда техник
хизмат кўрсатиш ҳамда уларни зарур бўлган ва узоқ вақт ишлаб берадиган деталлар билан
таъминлаш, шу билан бирга уларни алмаштириш бугунги кундаги энг муҳум масалалардан
биридир. Чунки истъемолчиларга бошланғич конструктив элементлар таркибида бутун умр
фойдаланиш даврида бузулмасдан тўлиқ ишлашга қодир бўлган қишлоқ хўжалиги машиналарини
Taъмирлаш ишларини
самарадорлигини
ошириш принциплари
Ишлаб
чиқаришни
Узлуксизликни
таъминлаш
Пророрционалл
икни таъминлаш
Паралелликни
таъминлаш
Maромийликни
таъминлаш
Tўғри
чизиқликни
Қайишқоқликни
таъминлаш
яратиб бўлмайди.
Техник хизмат кўрсат кўрсатиш – бу бирор бир машинадан фойдаланиш ёки уни сақлаш
жараёнида уларни соз холатда сақлаш учун бажариладиган ишлар мажмуидир.
Таъмирлаш – бу ишлаш қобилятини йўқотган техника ёки қишлоқ хўжалиги машиналарини
иш қобилятини қайта тиклаш жараёнидир. Таъмирлаш ишининг мақсади машиналар ёки уларнинг
айрим қисмларини техник нуқсонларини бартараф қилишдан иборат. Тамирлаш жараёни ҳам ўз
навбатида бир қанча турларга бўлинади.
Жорий таъмирлашда - қишлоқ хўжалиги машиналари, агрегат ва бошқаларни ишлаш
қобилиятини таъминлаш ёки тиклаш, уларнинг айрим яроқсиз қисмларини алмаштириш мақсадида
ўтказиладиган ишлардан иборат.
Капитал тамирлашда - машиналарнинг исталган қисмларини, шу жумладан баъзи қисмларини
алмаштириш ёки тўлиқ таъмирлаш йўли билан унинг ресурсларини тиклаш
Носозлик – бу буюмнинг техник хужжатларда қўйилган талабларнинг бирортасига ҳам мос
келмаслиги.
Ресурс – бу обеъктнинг техник хужжатларда кўрсатиладиган охирги холатигача
бажариладиган иш.
Ишончлилик – бу машинанинг берилган вазифаларини белгиланган иш кўрсаткичларида
сақлаган холда таъмирлаш ва техник шартларга мос тарзда бажариш қобилятидир.
Шундай қилиб машиналарни таъмирлаш сифатини оширишда хорижий фирмалар билан
ҳамкорликда янги маҳаллий ва хорижий техникалар учун таъмирлашнинг технологик хариталарини
ишлаб чиқиш ва устахоналарини юксак аниқликдаги таъмирлаш технологик ускуналар билан
жиҳозлаш билан бирга бу соҳага малакали мутахассислар ҳам кенг жалб этилмоқда.
Фойдаланилган адабиётлар
1. Аширбеков И.А., Горлова И.Г Машина ишончлилиги ва техник сервис Тошкент 2011 йил
2. “Қишлоқ хўжалиги машинасозлигини жадал ривожлантириш, аграр секторни қишлоқ хўжалиги
техникалари билан таъминлашни давлат томонидан қўллаб-қувватлашга оид чора-тадбирлар
158
тўғрисида” ги Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 31 июлдаги ПҚ-4410-сон
қарори.
3. “Қишлоқ хўжалигини ўз вақтида қишлоқ хўжалиги техникаси билан таъминлаш
механизмларини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги Ўзбекистон Республикаси
Президентининг 10.05.2018 йил ПҚ-3712 сон қарори.
4. “Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқарувчиларга механизация ва сервис хизмат-ларини
кўрсатиш самарадорлигини ошириш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида”ги Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2018 йил 29 майдаги ПҚ-3751 сон қарори.
“КАСБ-ҲУНАР КОЛЛЕЖЛАРИДА ФИЗИКА ФАНИНИ ЎҚИТИШ ЖАРАЁНИДА
ЎҚУВЧИЛАРНИНГ ТЕХНИК ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТИНИ ЎСТИРИШ МУАММОЛАРИ”.
ЖизПИ талабаси. Бегбўтаев Б.Ш.
Илмий раҳбар. Аҳмедов Б.И.
“Касб-ҳунар коллежларида физика фанини ўқитиш жараёнида ўқувчиларнинг техник ижодий
қобилиятини ўстириш муаммосининг илмий-методик таҳлили” касб-ҳунар коллежларини ўқув
жараёнларига тааллуқли бўлган меъёрий ҳужжатлар, ўқув-методик қўлланмалар, илмий- тадқиқот
ишлари, ўқитувчи ва ўқувчиларнинг техник ижодий қобилиятини ўстириш бўйича билим, кўникма
ва малакаларининг мавжуд аҳволи таҳлил этилди.
Маълумки, Ўзбекистон Республикаси “Таълим тўғрисида”ги қонунининг 7-моддасида“Давлат
таълим стандартлари умумий ўрта, ўрта махсус, касб-ҳунар ва олий таълим мазмунига ҳамда
сифатига қўйилган талабларда ДТСни бажариш Ўзбекистон Республикасининг барча таълим
муассасалари учун мажбурийдир”,- дейилган. Мана шу муҳим ҳужжат асосида ташкил этилаётган
КҲКларида ихтисослик фанларидан ташқари умумтаълим фанлари ҳам ўқитилиши ва бериладиган
билимлар битирувчиларнинг олий ўқув юртларига киришлари учун етарли даражада бўлиши ва
касб-ҳунар йўналиши асосида бирор ишлаб чиқариш корхонасида ишлаш учун амалий кўникма ва
малакаларга эга бўлишини таъминлаш кераклиги кўрсатилган.[1] Шунингдек ўқув қўлланмаларини
яратишда VI-IX синфларда ўтиладиган физикавий билимларнинг айнан такрорланмаслик
ҳолатларига амал қилиниши лозимлиги таъкидланган. Аммо таҳлилий маълумотларга кўра, бу
талаблар ўқув қўлланмаларининг яратилишида назардан четда қолган. Масалан, КҲКлари учун
яратилган қўлланмаларга, VI синф физикасидан 4 та, VII синф физикасидан 16 та, VIII синф
физикасидан 13 та, IХ синф физикасидан 12 та, жами 45 та мавзулар такрорий киритилганлиги қайд
этилган.[2]
Юқоридаги такрорланишлар ўрнига, ўша мавзуларнинг амалий тадбиқларини ўқувчиларга
сингдирилиши мақолада илмий-методик жиҳатдан асосланган ҳамда дарслик ва ўқув
қўлланмалараро узлуксизлик ва узвийликни таъминлаш имкониятлари очиб берилган.
Жумладан, “Динамика асослари” бўлимидан “Гидродинамика элементлари: жисмнинг
суюқлик ва газлардаги ҳаракатида чегара қатлам, пешона қаршилик ва кўтариш кучи” мавзуларини
олиб, унга умумий ўрта таълим физика дастуридаги “Ҳаракатланувчи суюқлик ва газларнинг
босими”, “Бернулли тенгламаси”, “Қувурда оқаётган суюқликнинг босими билан тезлиги орасидаги
боғланишдан техникада фойдаланиш” мавзулари умумлаштирилиб алоҳида бўлим тузилса, оқава
сув, иссиқлик манбалари корхоналарида ёшларнинг ишлаш кўникмалари ўз вақтида
шакллантирилган бўлар эди.[3]
Шунингдек мақолада амалдаги дастур ва ўқув қўлланмаларида физиканинг назарий
жиҳатлари кўпроқ ўрин олганлиги, уларда берилган материаллар касб-ҳунар коллежларини
битириб чиқаётган ёшларни фақат олий таълим муассасаларига тайёрлаш имкониятига эга
эканлиги, аммо ҳукумат қонунларида кўрсатилгандек, масаланинг иккинчи томони, яъни
ёшларнинг маълум бир қисми ишлаб чиқаришга бориши ва дастлабки меҳнатга бўлган муносабат,
кўникма, малака ва бошқа жиҳатлар қўлланмаларда назардан четда қолганлиги ёритилган. Бу
йўлдан борилганда физика амалиётдан ҳам кўра, қандайдир “соф”, “абстракт”, айнан назарий фан
бўлиши мумкин, деган хулоса чиқариш табиий ҳолдир. Ҳолбуки, ҳозирги фан-техниканинг
ривожланиши билим, амалиёт ва тажриба ўзаро алоқани узвий боғлаб борилишини тақозо
қилади.[4] Физикадан ўқитувчи-ўқувчиларнинг ўрганиладиган материаллар бўйича билимини
аниқлаш учун қуйидаги мезонларга таянилди:
159
- физика курсида қонун ва назария ўқитишнинг политехник мазмунини янгилаш йўллари
асосида шакллантирилганлиги;
- замонавий техника ҳақида ўқитувчи ва ўқувчиларнинг фикрлаш қобилиятлари
шаклланганлиги;
- лаборатория ишлари, кўргазма ва тажрибаларни бажариш жараёнида ўқувчилар техник
ижодкорлик қобилиятларининг ривожланганлик даражаси;
Ўқитувчи ва ўқувчилар билими, кўникма ва малакасини муаммо бўйича текшириб кўриш
учун юқоридаги мезонлар асосида тузилган анкета-сўров натижаларига кўра кўпчилик
ўқувчиларнинг физика бўйича политехник билимлари саёз, ҳозирги замон кенг ишлаб чиқариш
жараёнида физиканинг роли, мазмуни ва моҳияти ҳақида тўлиқ тасаввурга эга эмасликлари
аниқланди.[5] Айниқса, ўқитувчиларнинг техникага оид адабиётлардан ва илмий мақолалардан
фойдаланмасликлари оқибатида физикадан бирор асбоб ёки қурилмаларни моделлаштириш ва уни
ўқув жараёнида қўллаш бўйича билимлари паст эканлигини кўрсатди.[6] Шунингдек мазкур
мақолада физика ўқитишда ўқувчиларнинг техник ижодий қобилиятига мажмуавий ёндашишга
ҳаракат қилинди. Бунда муаммо бўйича физика курсида келтирилган мавзуларнинг физика
ўқитишни такомиллаштиришдаги роли, ўрни ва ҳозирги замон ишлаб чиқаришидаги аҳамияти
жадвал сифатида тизимланди. Жадвалдаги мавзуларнинг мазмунидан келиб чиқиб, ишлаб
чиқаришни механизациялаш ва автоматлаштириш, акустик техника, вакуум техникаси, газ
таъминлаш техникаси, физик катталикларни ўлчовчи асбоблар, космонавтика, лазер-оптик
нурланиш квант генератори, медицина техникаси, иссиқлик машиналари, плазмали генераторnлазматрон, ярим ўтказгичли асбоблар, телефон алоқа, металларга термик ишлов бериш, термоядро
қурилмаси, космик аппаратларнинг учишини бошқариш, фотоэлемент, кимё технологияси,
электроника, металларга электрокимёвий ишлов бериш каби йўналишларда физиканинг амалий
аҳамияти аниқ далиллар билан кўрсатиб берилган.[7]
Мақолада физика ўқитиш жараёнида ўқувчиларнинг техник ижодий қобилиятини ўстириш
жараёнларини тадқиқот сифатида белгиланиш сабабларининг аниқ ифодаси баён этилган бўлиб,
ҳозирги даврда бутун ишлаб чиқариш соҳалари янги техника ва технологиялар билан
таъминланганлиги кўрсатилган. Шунинг учун ҳам физика ўқитиш жараёнида ўқувчиларнинг техник
ижодий қобилиятини ўстириш йўллари орқали ўқитишни такомиллаштириш зарур экан. Бунда,
аввало техника ва технологияларда қўлланиладиган физика қонуниятлари асосида яратилган
асбобларни аниқлаш, уларни ишлаш тамойилларини ўрганиш, ишлаб чиқаришдаги аҳамиятини
ифодаловчи жадвал яратилди.
Жадвалдаги материаллардан фойдаланиш физика дарсларининг сифати ва самарадорлигини
оширади, ўқувчиларда техника янгиликларига нисбатан билим ва ақлий ривожланиш пайдо бўлади,
назарий ва амалий ахборотлар зичлиги кучаяди. Кейин политехник йўналишлар мазмунининг
янгиланишига доир физикадан курс машғулотлари турлари ва уларни ўтказиш методикаси ишлаб
чиқилган. Бунда, политехник йўналишлар мазмунини янгилашга доир физикадан ўқув
машғулотларини янги педагогик технологиялар асосида ташкил этишнинг учтурига таянилди, яъни
таълим жараёнида ўқувчиларнинг мустақил билим олишларини ташкил этиш, ўқув машғулотларида
амалий тажрибалар ўтказиш йўли билан ўқувчиларнинг политехник тайёргарлигини кучайтириш ва
физика ўқитишнинг политехник мазмунини янгилашда дидактик материалларнинг имкониятларини
очиш.[8]
Ҳар қандай фанни ўқитиш сингари, физикани ўқитиш ҳам ўқувчиларнинг таълим-тарбия
олишларини ва ривожланишларини кўзлайди. Бу мақсадлар орасида мазмун бўйича ҳам, амалга
ошириш методлари бўйича ҳам чегара йўқ, - ўқитиш жараёнида ўқувчилар билим ва маҳорат
оладилар, шу билан бирга, уларни тарбиялаш ва ривожлантириш ҳам мумкин. Мазкур ифодалар
мужассамлантирилиб, ўқувчиларни ўқитиш, тарбиялаш ва ривожлантиришнинг ўзаро боғлиқлигитаълим мониторинги ишлаб чиқилди.
Таълим жараёнида ўқувчиларнинг мустақил билим олишлари олдин ўтилган материалларни
қайта эсга олиш учун уйга вазифалар тарзида бериб юбориш ва китобдан мураккаб бўлмаган
мавзуларнинг бандларини мустақил ўқиб, мазмун ва моҳиятини ўзаро мулоқот ва мунозара тарзида
тушунтириб бериш орқали амалга оширилди Шу асосида КҲКлари физика курсидан “Суюқлик ва
газлар босими”, “Паскаль ва Архимед қонунлари” мавзуларининг методикаси ишлаб чиқилди.
160
Ўқув машғулотларида амалий тажрибалар ўтказиш йўли билан ўқувчиларнинг политехник
тайёргарлигини кучайтириш масаласи “Суюқликнинг қаттиқ жисмга кўрсатадиган таъсири
суюқлик зичлигига боғлиқлигини намойиш қилувчи тажриба”, “Ўтказгич ва ярим ўтказгичларнинг
температурага боғлиқлигини кўрсатувчи тажриба”, “Терморезистор ёрдамидаўтказилган тажриба”,
“Транзисторли сигнализатор қурилмаси ёрдамида ўтказилган тажриба”, “Ноэлектр катталикларни
электр йўли билан ўлчашга доир тажрибалар”, “Фотоэлектрик генераторларнинг ишлаш
тамойилларини ўрганиш” каби қўлда тайёрланган қурилмаларни ўқув жараёнига қўллаш орқали
амалга оширилди.[9]
Физика ўқитишнинг политехник мазмунини янгилашда дидактик материалларнинг
имкониятлари узоқ йиллар давомида олиб борилган тадқиқот ишидан маълумки, физика ўқитиш
жараёнида фан ва техника ютуқларини ўқувчилар онгига сингдиришда тарқатма дидактик
материаллардан фойдаланиш катта самара беришини тасдиқлади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати
1. Умумий ўрта таълимнинг давлат таълим стандартлари ва ўқув дастури.//Б.М.Мирзахмедов
умумий таҳрири остида.- Т.: Шарқ нашриёт-матбаа концерни, 1999. - 383 б.
2. Аширов Ш.А. Касб-ҳунар коллежларида физикадан умумлаштирувчи дарслар мазмуни ва
методикаси. Дис .... пед.фан.ном. Т.: ТДПУ, 2006. - 133 б.
3. Инатов Х. Ярим ўтказгичларда электр токи // Методик тавсиянома
– Жиззах., 2006. – 16
б.
4. Инатов Х., Турақулов Х.А., Каримов М.А. Автоматика элементларидан фойдаланиш бўйича
дидактик материаллар. //Ж. Совет мактаби. – 1988. - № 5. – Б. 32-34.
5. Касб-ҳунар коллежларида мутахассислар тайёрлаш учун ўқув режа ва дастурлар. - Т.: 2000. 104 б.
6. Нўъмонхўжаев А., Хусанов А., Худойбердиев А. ва бошқ. Физика. 3-китоб Академик лицей ва
касб-ҳунар коллежлари учун ўқув қўлланма. Т.: Ўқитувчи, 2005. 256 б.
7. Нурматов Ж., Исроилов И., Нишонова М. ва бошқ. Физикадан лаборатория ишлари Академик
лицей ва касб-ҳунар коллежлари учун ўқув қўлланма. -Т.: Ўқитувчи, 2003.- 288 б.
8. Ахмедов Б. И. Физика таълимининг полтехник мазмунини янгилаш йўллари //Ж.Узлуксиз
таълим. -2004. -4-сон. –Б.33-34.
9. Ахмедов Б. Физикадан дидактик топшириқлар тўплами /Методик тавсиянома. -Жиззах, Жиз
ПИ, 2007.- 14 б.
ИЛДИЗ ЧИҚАРИШНИНГ СОДДА УСУЛЛАРИ
Бобоева
М.И.
ЖизПИ 3-курс талабаси
Нарбеков
Н.Н.
ЖизПИ катта ўқитувчи
Жамиятда кундан кун илм-фан ривожланиб, замонавий теxника ва теxнологиялар жадаллик
билан ўзгариб бораяпти. Ҳозирги замонда янгиланиш талабларига тўлалигича жавоб берадиган, ҳар
қандай масала ечимини тез топа оладиган етук мутаxассислар тайёрлаш ва уларнинг билимини
ошириш муҳим аҳамиятга эга. Ҳозирги теxнологияларнинг жадал ривожланиш даврида,
юртимиздаги бўлажак ёш кадрларнинг барча фанлардан, айниқса, математика фанидан олган билим
ва савиясини мукаммал даражага етказиш, маънавиятли баркамол авлодни тарбиялаб етиштиришда
алоҳида аҳамият касб этади.
Ривожланиш даврида, юртимиздаги бўлажак ёш кадрларнинг барча фанлардан, математика
фанидан олган билим ва савиясини мукаммал даражага етказиш, маънавиятли баркамол авлодни
тарбиялаб етиштиришда алоҳида аҳамият касб этади.
Шу муносабат билан талабаларда қизиқиш ўйғотадиган қуйидаги оғзаки ёки енгил ҳисоблаш
мумкин бўлган тавсияларни мисол сифатида келтирамиз.
Квадрат илдизни оғзаки ҳисоблаш.
1-жадвал.
161
Сонларнинг
квадратлари
12
22
32
42
52
62
72
82
92
Уларнинг
қийматлари
1
4
9
16
25
36
49
64
81
Охирги рақами
1
4
9
6
5
6
9
4
1
Жадвалга этибор қаратсак, 5 сони марказда, қолган сонлар квадратларининг қийматлари
охиридаги сонлар бир-бирига нисбатан тескари тартибда (жадвал тагидаги стрелкаларга қаранг)
такрорланишини кўришимиз мумкин. Квадрат илдизни оғзаки ҳисоблашда, аввало, берилган
соннинг чап томонидаги иккита рақам қайси сонларнинг квадратлари орасида жойлашганлигини
текширамиз. Бу сонларнинг кичиги танланади. Энди изланаётган соннинг иккинчи рақамини топиш
учун, охири 5 сони билан тугайдиган икки хонали соннинг квадрати қоидасидан фойдаланамиз.
Таққослаш қандай амалга оширилиши ва ҳисоблаш ишлари қуйидаги мисолларда батафсил баён
килинган.
1- мисол. 4356 илдизни чамалаб ҳисобланг.
Илдизни ҳисоблаш учун берилган соннинг чап томонидаги иккита рақамини оламиз, бу сон
бизнинг мисолимизда 43 га тенг. 1-жадвалдан кўриниб турибдики, 43 сони 6 сонининг квадрати 36
сонидан катта, лекин 7 сонининг квадрати 49 сонидан кичкина, яъни , 36  43  49 . Демак,
изланаётган соннинг биринчи рақами 6 экан. Илдиз тагидаги берилган сон, оxири 5 билан
тугайдиган қайси икки xонали соннинг квадратига яқинроқ бўлса, шу сон билан таққослаймиз.
Бизнинг мисолда (биринчи рақам 6) изланаётган соннинг иккинчи рақамини топиш учун 65
сонининг квадрати билан берилган сонни таққослаймиз: 652  4225демак, 4356 4225 Берилган
сон 65 сонининг квадратидан катта бўлганлиги сабабли изланаётган соннинг иккинчи рақамини 1жадвалдаги 5 сонининг ўнг томонидан қидирамиз. Берилган соннинг охирги рақами 6 сони
бўлганлиги сабабли 1-жадвалдан изланаётган соннинг иккинчи рақами 6 га тенг эканлигини
аниқлаймиз. Демак, 4356  66 экан.
2- мисол. 6724 илдизни чамалаб ҳисобланг.
Ушбу соннинг чап томонидаги иккита рақамини оламиз, бу сон бизнинг мисолимизда 67 га
тенг. 1-жадвалдан кўринадики, 67 сони 8 сонининг квадрати 64 дан катта, лекин 9 сонининг
квадрати 81 дан кичкина, яъни, 64≤67<81.
Демак изланаётган соннинг биринчи рақами 8 сони экан. Изланаётган соннинг иккинчи
рақамини топиш учун 85 сонининг квадрати билан берилган сонни солиштирамиз: (85)2 = 7225
демак, 6724≤7225
Берилган сон 85 сонининг квадратидан кичик бўлганлиги сабабли изланаётган соннинг
иккинчи рақамини 1-жадвалдаги 5 сонининг чап томонидан қидирамиз. Берилган соннинг охирги
рақами 4 га тенглиги сабабли 1-жадвалдан изланаётган соннинг иккинчи рақами 2 сони
эканлигини аниқлаймиз. Демак, 6724  82 экан.
Куб илдизни оғзаки ҳисоблаш.
2- жадвал
Сонларнинг
03
13
23
33
43
53
63
73
83
93
куби
Уларнинг
қийматлари
0
1
8
27
64
125
216
343
512
729
Охирги
рақами
0
1
8
7
4
5
6
3
2
9
162
Жадвалга эътиборни қаратсак, 0, 1, 4, 5, 6, 9 сонларининг куби шу сонларнинг ўзи билан
тугаяпти. 2, 3, 7 ва 8 сонларининг куби эса 10 сонидан нечтага кичкина бўлса, шу сон билан
тугаяпти. (10-2=8, 10-3=7, 10-7=3 ва 10-8=2).
Юқоридаги 2-жадвалдан фойдаланиб, куб илдизни осон ва оғзаки топиш йўлларини қуйидаги
мисолларда кўриб чиқамиз.
1- мисол. 3 175616 илдизни ҳисобланг.
Аввало, изланаётган куб илдизнинг иккинчи рақамини топамиз. 2-жадвалнинг охирги рақами
қайси соннинг кубига тўғри келса, изланаётган соннинг иккинчи рақами шу сонга тенг бўлади.
Бизнинг мисолда бу сон 6 га тенг.
Энди изланаётган соннинг биринчи рақамини топамиз. Ушбу соннинг чап томондаги учта
рақамини оламиз, бу сон бизнинг мисолимизда 175 га тенг. 2-жадвалдан кўриниб турибдики, 175
сони 5 сонининг куби 125 сонидан катта, лекин 6 сонининг куби 216 сонидан кичкина, яъни,
125≤175<216.
Демак, 3 175616  56 экан.
2- мисол.
753571 илдизни ҳисобланг.
Юкоридаги мисолдагидек, изланаётган куб илдизнинг иккинчи рақамини топамиз. 2жадвалнинг охирги рақами қайси соннинг кубига тўғри келса, изланаётган соннинг иккинчи рақами
шу сонга тенг бўлади. Бизнинг мисолда бу сон 1 га тенг.
Энди изланаётган соннинг биринчи рақамини топамиз. Ушбу соннинг чап томондаги учта
рақамини оламиз, бу сон бизнинг мисолимизда 753 га тенг. 2-жадвалдан кўриниб турибдики, 753
сони 9 сонининг куби 729 дан катта, яъни, 729≤753. Изланаётган соннинг биринчи рақами 9 сони
экан.
Демак, 3 753571 91 экан.
Аждод ва авлодларимиз қолдирган бой маънавий-тариxий меросдан фаxр туйғусини ҳис этган
ҳолда уларнинг муносиб ворислари бўлишга интилиш, илм-у фанимиз ривожи ва истиқболи
тўғрисида қайғуриб, ёшларни ҳақиқий ватанпарвар, зукко ва ҳар бир муаммони еча оладиган,
билимдон қилиб тарбиялаш ҳар биримизнинг бурчимиздир.
Фойдаланилган адабиётлар.
1. Саитов Ё. Математика ва математиклар ҳақида. Т.: “Ўкитувчи”, 1992.
2. Афонина С.И. Математика ва гўзаллик. Т.: “Ўқитувчи”, 1987.
3. А.Азамов. Букет от математика. Т.: “Шарқ”, 2005.
4. Тўлаганов Т.Р. Элементар математика. Т.: “Ўқитувчи”, 1997.
3
ЁШЛАР ТАРБИЯСИ – КЕЛАЖАК ТАРБИЯСИ
З. Р. Турсунов
Р. Т. Бобожонов
Мамлакатимизда ёш авлод таълим-тарбиясига алоҳида эътибор қаратилмоқда. Ўғилқизларнинг замонавий билим олиши, юксак маънавиятли бўлиб улғайиши учун зарур шароит
яратиш борасидаги ишлар изчил давом эттирилмоқда. Ёшлар тарбияси ҳамма даврлар, ҳар қандай
жамият учун ҳам энг устувор вазифалардан бири бўлиб келган. Айниқса, бугунги глобаллашув
даврида ўзига хос ва мос миллий, диний қадриятларга асосланган халқимизнинг тарбия борасидаги
азалий анъаналари “оммавий маданият”, менталитетимизга ёт ғоя ва қарашлар таъсирида асл
моҳиятини йўқотиб бораётгани барчамизни ҳам ташвишга солади.
Маълумки бугунги дунё ёшлари - сон жиҳатидан бутун инсоният тарихидаги энг йирик
авлоддир, яни улар 2 миллиард кишини ташкил этмоқда. Тан олишимиз керак, замонавий ахбороткоммуникация технологиялари, айниқса, интернет тараққиёт даражамизни бир неча поғонага
кўтарди, узоғимизни яқин, ишимизни енгил қилди. Лекин ёшларимизнинг уяли телефонга асир
бўлиб қолаётгани, интернет ва ижтимоий тармоқлардан, улардаги маълумотлардан оқилона
фойдаланишлари борасида жиддий ўйлаб кўришимиз керак бўлган жиҳатлар ҳали талайгина.
Ёшларимизнинг мобиль телефон, интернетга бу қадар боғланиб қолишларини асло оқлаб ҳам
163
бўлмайди. Бу энг аввало, уларнинг саломатлигига, маънавиятига салбий таъсир кўрсатмоқда.
164
Интернет тармоқларида алдов ва ғаразли мақсадлар йўлида тарқатилаётган турли маълумотларга
айрим ёшларимиз осонгина ишонмоқда. Натижада оқни қорадан, яхшини ёмондан ажрата олмай,
кимларнингдир қурбонига айланаётганлар ҳам учраб турибди.
Ҳар бир ёшни тарбиялаб вояга етказиш, ўқитиш ва шу каби долзарб масалалар бугунги
куннинг асосий вазифаси бўлиб қолаверади. Ёшларни ижтимоий ҳимоя қилиш, ёш оилалар учун
муносиб уй-жой ва ижтимоий-маиший шароитларни яратиш, уларни жисмонан соғлом, руҳан ва
ақлан ривожланган, мустақил фикрлайдиган, Ватанга содиқ, қатъий ҳаётий нуқтаи назарга эга
ёшларни тарбиялаш, уларнинг ижтимоий фаоллигини ошириш, ижодий ва интеллектуал
салоҳиятини қўллаб-қувватлаш, улар ўртасида соғлом турмуш тарзини шакллантириш, жисмоний
тарбия ва спортга кенг жалб этиш, ёшларга оид давлат сиёсатининг энг асосий мақсади
ҳисобланади.
Мамлакатимиз Президенти томонидан илгари сурилган беш муҳим ташаббус бўйича, ҳамда
Жиззах политехника институти тизимида институт ректорининг 2019 йил 25 майдаги № 389-АФсон буйруғига асосланиб амалга ошириладиган ишларнинг методик дастури ишлаб чиқилган ва
ижро этиб келинмоқда. Дунё миқёсида олиб қарайдиган бўлсак содир этилаётган айрим
нохушликлар, қонунбузарликлар, экстремистик фаолият ва зўравонлик билан боғлиқ
жиноятларнинг аксарияти 30 ёшга етмаган ёшлар томонидан содир этилаётганлиги ҳам маълум
бўлган. Шу муносабат билан Ўзбекистон глобаллашув ва ахборот-коммуникация технологиялари
жадал ривожланиб бораётган бугунги шароитда ёшларга оид сиёсатни шакллантириш ва амалга
оширишга қаратилган умумлаштирилган халқаро ҳуқуқий хужжат - БМТнинг Ёшлар ҳуқуқлари
тўғрисидаги халқаро конвенциясини ишлаб чиқишни тақоза этмоқда. Давлатимиз раҳбари
томонидан таклиф этилаётган ва қабул қилинаётган шу каби кўплаб хужжатларнинг асосий мақсади
ҳам, барчанинг, асосан ёшларимизнинг таълим олиш ҳуқуқини таъминлашга, саводсизлик ва
жаҳолатга барҳам беришга кўмаклашишдан иборат эканлигига қаратилаётганлиги маълум. Бунга
бугунги кунда шарт шароит яратиб бериш мақсадида халқаро меҳнат ташкилоти билан ҳамкорликда
болалар меҳнати ва мажбурий меҳнатга барҳам бериш бўйича таъсирчан чораларнинг
кўрилганлигини, мамлакатимизнинг барча ҳудудларида шахсан давлатимиз Президентининг
виртуал ва Халқ қабулхоналарининг ташкил этилганлигини, янги-янги эркин иқтисодий зоналар
ташкил этилиб, уларда инвесторларга кенг имтиёзлар яратиб берилаётганлигини, ёшларимизнинг
тадбиркорлик қилишига шароитлар яратиб берилаётганлиги ва улар янги иш ўринлари билан
таминланаётганлигини яққол мисол қилишимиз мумкин.
Кишилик тарихида инсон доимо етакчи куч бўлиб келган. Эртанги кунни ўйлаб, тўғри қадам
қўйиш масаласида аввало ким ҳал қилувчи куч бўлган, бу - инсон!
Жиззах политехника институтимизда мамлакатимиз Президенти томонидан илгари сурилган
5 та муҳим ташаббусни бажариш бўйича барча шарт-шароитлар яратилган. Жумладан АРМ,
интернет тизимлари, компьютер хоналари, ўқув хона ва заллари, спорт заллар ва иншоотлари,
маданий ва шинам талабалар турар жойи базалари каби кўплаб шароитлар мавжуд. Биз ёшлар
улардан унумли фойдаланиб, турли танловлар ва байрамларда талабалар ҳаётини акс эттирган
тадбирларда фаол иштирок этиб, институт ижтимоий ҳаётида эркин ва фаол қатнашиб, устозмураббийлар билан исталган пайтда маслаҳатлашиб, жумладан, бевосита ўқув жараёнида ўз
билимимизни ошириб келмоқдамиз. Ҳозирги кунда эса биз улардан масофадан туриб ҳам
фойдаланмоқдамиз. Жиззах политехника институти профессор-ўқитувчилари талабаларда миллий
истиқлол ғояларига садоқат, миллий ва умумбашарий қадриятларга ҳурмат туйғуларини
сингдириш, юксак инсоний фазилатларни, она-ватанимизга ва халқимизга садоқатни акс этувчи
турли вебинар семинарларни онлайн ва офлайн тарзида ўтказиб, талабаларда маънавий ва ахлоқий
тарбияни шакллантириб келмоқда.
Энг асосийси – йигит-қизлар ўз мақсад-муддаоларини миллий истиқлол ғояларига
мутаносиб билишдир. Бошқача сўз билан айтганда, ёшларимиз ижтимоий фаол, сиёсий- ҳуқуқий
маданиятли, маънавий олами юксак бўлмас экан, барча ҳаракатлари қуруқ гапдан иборат бўлиб
қолади. Ана шу муаммоларни изчиллик билан, бир тану бир жон бўлиб ҳал қилиш, шубҳасиз,
ижобий натижалар беради. Зеро, Юртбошимиз қайд этганидек, “Мустақил фикрлайдиган,
замонавий илм-фан ва касб-ҳунарларни пухта эгаллаган, ўз юрти, ўз халқига фидойи, биз бошлаган
ишларни давом эттиришга қодир бўлган, ҳар томонлама соғлом авлодни енгиб бўладими? Бугун
биз ўз олдимизга қўйган юксак мақсадларга етишда ана шу навқирон
165
авлодимиз ҳал қилувчи куч бўлиб майдонга чиқаётгани барчамизга ғурур ва ифтихор бағишлайди”.
Инсоният пайдо бўлибдики, энг долзарб, энг машаққатли ва энг қийин вазифа - ёшлар
тарбияси масаласи бўлиб келган. Барча аллома, мутафаккирлар, миллатнинг зиёлилари жамият
ривожи, мамлакат фаровонлиги, тинчлигу хотиржамлигини ёшлар тарбияси билан боғлаганлар. Бу
бежиз эмас. Қаерда тарбия масаласини таълим билан, миллий қадрият, анъаналар, менталитет
билан узвий боғлиқликда ҳал этишга ҳаракат қилинган бўлса, ўша жойда ривожланиш, тараққиёт
бўлган. Ёшлар таълим – тарбиясига эътиборсизлик қилинган жойда эса инқирозлар, миллий
ўпирилишлар содир бўлаверган.
Ёшлар дунёқараши, тафаккур тарзининг шаклланишида миллий тарихнинг ўрни ва аҳамияти
катта. Чунки тарихдан ибрат олиб яшаш, тарих ҳақиқатларини билиш кишига қувват беради, уни
ҳаёт ҳақиқати билан қуроллантиради.
Хулоса ўрнида шуни айтиш жоиски, ҳозирги кунда ёшлар тарбияси ва уларга бўлган
эътиборни қанчалик кучайтирсак албатта келажакда ўз самарасини беради, натижадамамлакатимиз
ҳар томонлама гуркираб ривожланади, яни ёшлар тарбияси – келажак тарбияси бўлиб қолаверади.
Фойдаланилган адабиётлар.
1. Ёшларнинг тадбиркорлик фаолиятини қўллаб-қувватлаш ва бандлигига кўмаклашиш, уларни
ижтимоий ҳимоя қилиш ҳамда бўш вақтини мазмунли ташкил этишга оид қўшимча чора-тадбирлар
тўғрисида Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони. Тошкент шаҳри. 2021 йил 20
апрель.
2. М. Қуронов., И. Даминов., О. Бозоров., Ш. Акрамова. Миллий тарбия ва ёшлар.
Камалак нашриёти.Тошкент. 2016 й.
3. К. Камолова. Юксак маънавият ва имон бутунлиги учун кураш-давр талаби. Камалак
нашриёти.Тошкент. 2016 й.
4. А. Ўтамуродов., Ш. Тўраев. Миллий ғоя ва ижтимоий тараққиёт. Тафаккур
нашриёти.Тошкент. 2011 й.
СИНТЕТИК МАТЕРИАЛЛАР ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИНГ АТРОФ МУҲИТГА
ТАЪСИРИНИ БАҲОЛАШ
Жиззах политехника институти
Талаба:Қаххоров А.А
Илмий рахбар:Бобомуродов З.А
Аннатация. Пластмасса буюмлар ва уларнинг қисмларини тайёрлашда, майдалаш ва янчиш
ишларида атмосфера ҳавосига стирол, углерод оксиди, термопласт чанги, уксус кислотаси, фенол
ажралиб чиқади. Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи моддалар сурувчи қувур орқали
ташланади, манбалар ташкилий манбалар ҳисобланади.
Ҳисоблаш ишлари таҳлили натижаларига кўра корхона манбаларидан чиқаётган
ингредиентлар миқдорлари ҳозирги ишлаб турган шароитда ва бундан кейин рухсат этилган
миқдоридан ошмаслиги аниқланди.
Калит сўзлар. Пластмасса буюмлар, ваккум-форфор машина, совутгич, пенополиуритан,
пенопласт, агрегат, поливинилхлорид, тозалаш ускунаси.
Полиуритан цехи.
Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган ифлослантирувчи
моддалар атмосферага вентиляция қувури орқали ташланади. Манба параметрлари: баландлиги 12,0
м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчи 1 дона миксер ҳисобланади.
Ушбу ускуна ишлаши натижасида атмосферага поливинилхлорид чанги ва карбон оксиди ажралиб
чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларнимеъёрлаштириш
йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага
166
ташланадиган ифлослантирувчи модда: поливинилхлорид чанги ва карбон оксидининг миқдори
қуйидагича ҳисобланди:
Ускунадан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги, 0,06 г/кг
карбон оксиди ажралиб чиқади.
Поливинилхлорид чанги М = 0,02 * 8000/1000000 = 0,00016 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00016/8/290/3600 * 1000000 = 0,00002 г/с.
Атмосферага ташланадиган карбон оксиди
Карбон оксиди М = 0,06 * 8000/1000000 = 0,00048 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00048/8/290/3600 * 1000000 = 0,00006 г/с.
Полиуритан цехи. Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган
ифлослантирувчи моддалар вентиляция тармоғи орқали сўрилиб тозаланиш жараёнидан кейин
атмосферага қувур орқали ташланади. Манба параметрлари: баландлиги 12,0 м, кўндаланг кесим
юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар 1 дона майдалаш ва 1 дона
тегирмон ҳисобланади. Ушбу ускуналар ишлаши натижасида атмосферага поливинилхлорид чанги
ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
“Йўриқнома”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлор чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги ажралиб
чиқади.
Тозаланиш жараёнигача бўлган чанг аралашмасининг тезлиги 11,7 м, ҳажми 1,46 м3/сек.,
сиғими 0,137 мг/м3.
Тозаланиш жараёнигача бўлган поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича:
В = 0,137 * 1,46/1000 = 0,0002 г/с
М = 0,0002 * 8 * 290 * 3600/1000000 = 0,0017 т/йил.
Тозалаш қурилмасидан чиқишда тезлиги 9,8 м, ҳажми 1,23 м3/сек., сиғими 6,7 мг/м3.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда:
Поливинилхлорид чанги М = 0,02 * 2 * 8000/1000000 = 0,00032 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00032/8/290/3600 *1000000 = 0,000038 г/с.
Тозалаш ускунасининг самарадорлиги – 81,2 %.
Пенопласт тайёрлаш цехи. Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган
ифлослантирувчи моддалар атмосферага вентиляция қувури орқали ташланади. Манба
параметрлари: баландлиги 6,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м. Атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда чиқарувчилар 10 дона механик пресслар ҳисобланади. Ушбу ускуналар
ишлаши натижасида атмосферага пенопласт чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир
кеча кундуз, 290 кун/йил. “Йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан
атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда: пенопласт чангининг миқдори қуйидагича
ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,01 г/кг пенопласт чанги ажралиб чиқади.
У ҳолда: Пенопласт чанги М = 0,01 * 10 * 8000/1000000 = 0,0008 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,0008/8/290/3600 * 1000000 = 0,000095 г/с.
Пенопласт тайёрлаш цехи. Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган
ифлослантирувчи моддалар атмосферага вентиляция қувури орқали ташланади. Манба
параметрлари: баландлиги 6,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар 1 дона гранулятор, 1 дона
пенопласт кесиш, қуритиш ускуналари ва диаторлар ҳисобланади. Ушбу ускуналар ишлаши
натижасида атмосферага пенопласт чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча
кундуз, 290 кун/йил.
“Йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: пенопласт чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
167
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,008 г/кг пенопласт чанги ажралиб
чиқади. У ҳолда:
Пенопласт чанги М = 0,008 * 3 * 8000/1000000 = 0,00019 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00019/8/290/3600 * 1000000 = 0,000023 г/с.
Поливинилхлорид тайёрлаш цехи.
Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган ифлослантирувчи
моддалар атмосферага 4 та чанг тозаловчи ускуналар орқали тозаланиб ташланади. Манба
параметрлари: баландлиги 3,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,2 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар поливинилхлорид
тайёрловчи ускуналар ҳисобланади. Ушбу ускуналар ишлаши натижасида атмосферага
поливинилхлорид чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
“Йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги ажралиб
чиқади. У ҳолда:
Тозаланиш жараёнигача бўлган чанг аралашмасининг тезлиги 11,7 м, ҳажми 0,37 м 3/сек.,
сиғими 29,73 мг/м3.
Тозаланиш жараёнигача бўлган поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича: В = 0,37 *
29,73/1000 = 0,011 г/с
М = 0,011 * 8 * 290 * 3600/1000000 = 0,092 тн/йил.
Тозалаш қурилмасидан чиқишда тезлиги 10,1 м, ҳажми 0,32 м 3/сек., сиғими 8,2 мг/м3.
Атмосферага ташланадиган поливинилхлорид чанги:
М = 0,02 * 4 * 75000/1000000 = 0,006 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,006/8/290/3600 * 1000000 = 0,0007 г/с.
Тозалаш ускуналарининг самарадорлиги: 93,5 %.
Поливинилхлорид тайёрлаш цехи.
Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган ифлослантирувчи
моддалар сўрувчи вентиляция тармоғи орқали сўрилиб чангаз тозалаш қувури орқали атмосферага
ташланади. Манба параметрлари: баландлиги 8,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар поливинилхлоридкукуни
тайёрловчи ускуна ҳисобланади. Ушбу ускуна ишлаши натижасида атмосферага поливинилхлорид
чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларнимеъёрлаштириш
йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ускунадан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги ажралиб
чиқади.
Тозаланиш жараёнигача бўлган чанг аралашмасининг тезлиги 11,8 м, ҳажми 1,48 м3/сек.,
сиғими 0,986 мг/м3.
Тозаланиш жараёнигача бўлган поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича:
В = 1,48 * 0,986/1000 = 0,00146 г/с
М = 0,00146 * 8 * 290 * 3600/1000000 = 0,0112 тн/йил.
Тозалаш қурилмасидан чиқишда тезлиги 10,6 м, ҳажми 1,33 м3/сек., сиғими 0,248 мг/м3.
Тозаланиш жараёнидан кейинги поливинилхлорид чанги:
М = 0,02 * 1 * 75000/1000000 = 0,0015 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
168
В = 0,0015/8/290/3600 * 1000000 = 0,00018 г/с.
Тозалаш ускуналарининг самарадорлиги: 86,6 %.
Поливинилхлорид тайёрлаш цехи.
Хулоса. Ҳисоблаш ишлари таҳлили натижаларига кўра корхона манбаларидан чиқаётган
ингредиентлар миқдорлари ҳозирги ишлаб турган шароитда ва бундан кейин рухсат этилгандан
ошмаслиги аниқланди.
Корхона учун санитария муҳофаза ҳудуди белгиланган бўлиб, атмосферага ташланадиган
ташламалар санитар муҳофаза ҳудудида ҳам рухсат этилган миқдоридан ошмаслиги аниқланди. Бу
эса табиий муҳитнинг меъёрдан юқори даражада ифлосланишига олиб келмайди. Инсон ва бошқа
тирик организмлар саломатлигига салбий таъсир кўрсатмайди.
Адабиётлар
1. Защита атмосферы от промышленных загрязнений [Текст]: справ. -М.: Металлургия. 1998. - Ч.1. - 760 с.
2. Musayev, M.N. Sanoat chiqindilarini tozalah texnologiyasi asoslari: Oliy o ‘quv yurtlarining
5850100—A trof-m uhit muhofazasi yo'nalishi talabalari uchun darslik/ M. N. Musayev; O'zbekiston
Respublikasi Oliy va o'rta-m axsus ta ’lim vazirKgi; — Т.: 0 ‘zbekiston faylasuflari milliy jamiyati
nashriyoti, 2011. — 500 b.
3. “Ўзбекистон Республикаси корхоналари учун атмосфера ҳавосининг ифлослантириш
манбаларини инвентаризациядан ўтқазиш ва унга чиқариб ташланадиган ифлослантирувчи
моддаларни меъёрлаш бўйича йўриқнома”. Ўзбекистон Республикаси Табиатни муҳофаза қилиш
давлат қўмитасининг 2005 йил 15 декабрдаги №105-сонли буйруғи билан тасдиқланган. 2006 йил
3 январда Адлия Вазирлигидан рўйхатдан ўтказилган.
4. СанПиН «Гигиенические нормативы. Перечень предельно-допустимых концентраций
(ПДК) загрязняющих веществ в атмосферном воздухе населенных мест на территории РУз»
Тошкент 2005 г
YOSHLARDA LIDERLIK QOBILIYATINI RIVOJLANTIRISH
VA TASHABBUSKORLIKNI OSHIRISH
Jizzax Politexnika instituti
iqtidorli talaba: Shukurova M.O.
ilmiy rahbar: Bozorov A.G`
Dunyo bugungi kunda tez o‘zgarib bormoqda va biz hayotimizning barcha sohalarida katta
yangiliklarni boshdan kechirmoqdamiz. Bular jumlasiga: haydovchisiz harakatlanadigan avtomobillar, 3D
printerlar, nanotexnologiya, sun’iy intellekt va aqlli bizneslar kiradi. Ushbu yangiliklar va texnologiyalar
bir necha yil oldin umuman mavjud bo‘lmagan. Ushbu o‘zgarishlar dunyodagi ko‘pgina sohalarning odatiy
ish usulini izdan chiqarmoqda va shu bilan birga, mehnat bozoriga va u yerda kerak bo‘ladigan ish
mahoratiga o‘z ta’sirini o‘tkazmoqda. Hozirgi kunda aksariyat sanoat sohalarida eng ko‘p talab qilinadigan
kasblar yoki mutaxassisliklar 10 yil yoki hatto 5 yil oldin mavjud bo‘lmagan va o‘zgarish sur’ati
tezlashishida davom etmoqda. Hisob-kitoblarga ko‘ra, bugungi kunda boshlang‘ich maktabga borirshni
boshlagan 65% o‘quvchi 11 oxir-oqibat hali mavjud bo‘lmagan yangi ish turlarida ishlashiga to‘gri keladi.
Bunday tez rivojlanayotgan va o‘zgarib borayotgan bandlik sharoitida biznes, korporativ va davlat ishlarida
muvaffaqiyat qozonish uchun kelajakdagi talab etiladigan ixtisosliklarni oldindan bilish va oldindan
tayyorgarlik ko‘rish juda muhimdir.
Kelajak uchun bunday muammolarni oldindan o‘ylamaslik va o‘z vaqtida hal qilmaslik korxonalar,
shaxslar, umuman, iqtisodiyot va jamiyat uchun katta iqtisodiy va ijtimoiy xarajatlarga olib kelishi mumkin.
Ta’lim tizimini takomillashtirish O‘zbekistonda barcha darajadagi mavjud ta’lim tizimlari ko‘p yillar
davomida ishlatilgan yuqori standartlashtirilgan ta’limni ta’minlaydi. Biroq bu bilimlar talabalarning
hozirgi zamon talab etayotgan iste’dodlarini rivojlantirishga va hozirgi mehnat bozori talablarini
qondirishga yetarli emas. Bizning boshlang‘ich maktab darajasidagi ta’lim tizimimiz o‘quvchilarga tabiiy
va ijtimoiy fan asoslarini o‘rgatish uchun mo‘ljallangan. Bular juda muhim, ammo ularga qanday qilib
muvaffaqiyatli tadbirkor, biznes yetakchisi va innovator bo‘lishni o‘rgatadigan dasturlar mavjud emas.
Bizga ma’lumki, O‘zbekistonda o‘rta maktab bitiruvchilarining atigi 10 foizi oliy o‘quv yurtlarida talaba
bo‘lishadi. Qolgan talabalar ish topish yoki o‘z kelajagini qurish yo‘lida haqiqiy hayotiy muammolarga
duch kelishadi. Hatto oliy o‘quv yurtlariga o‘qishga kirgan talabalarga ham, asosan, muhandislik,
iqtisodiyot, tibbiyot, huquq va shu kabi ixtisoslashtirilgan fanlar o‘qitiladi. Ammo
169
universitetlarni tugatgandan keyin ham, aksariyat bitiruvchilar o‘z mutaxassisliklaridan boshqa sohalarda
ishlashadi va hayotda muvaffaqiyat qozonish uchun zarur bo‘lgan yumshoq mahoratlarga ega bo‘lmay
chiqishadi.
Bizning ta’lim tizimimiz o‘zini rivojlantirish va muvaffaqiyatga erishish uchun muhim bo‘lgan
yumshoq mahoratlarni o‘rgatmaydi. Ko‘pgina tadqiqotchilar har qanday sohada va ishda muvaffaqiyatli va
12 samarali rahbar bo‘lish uchun muhim bo‘lgan qobiliyatlar mavjudligini isbotlashgan. Bunday qobiliyat
va mahoratlarga quydagilar kiradi:
Kommunikatsiya va muzokaralar olib borish mahorati: insonning o‘zi fikirlarini aniq yetkazish va
boshqalarni ishontirish qobiliyati. Shuningdek, bu – omma oldida chiqish va samarali taqdimotlar o‘tkazish
qobiliyatidir.
Muammolarni hal qilish qobiliyati: muammolarni samarali va o‘z vaqtida hal qilishga qodir bo‘lish.
Muammolarni aniqlash qobiliyati, muqobil yechimlarni yaratish, eng o‘rinli yechimlarni tanlash.
Hamkorlik qobiliyati: boshqalar bilan umumiy til topa olish va guruhning boshqa a’zolari bilan
samarali ishlash.
Tanqidiy fikrlash: har bir savolga va muammoga har xil yondashish va fikrlash doirasidan tashqarida
yondashish.
Xavflarni (risklarni) olish qobiliyati: turli darajadagi tayyorlik va shu bilan birga, hayotdagi xatolar
va muvaffaqiyatsizliklardan saboq olish.
Moliyaviy savodxonlik qobiliyati: moliyaviy mablag‘lardan samarali foydalanish, pul oqimlarini
bilish va pulni foydali loyihalarga samarali yo‘naltirish. Hayotiy misollar juda ko‘p bo‘lib, ularda
o‘zlarining maktab fanlaridan unchalik muvaffaqiyatli bo‘lmagan o‘quvchilar hayotda muvaffaqiyatli
tadbirkor va innovator bo‘lishga erishishgan. Ta’lim tizimi uchun eng muhim maqsadlar nafaqat
fundamental fanlarni o‘qitish, balki yosh avlodni innovatsion fikrlashga va yumshoq mahoratlarni
egallashga yo‘naltirish kerak. Albert Eynshteyn aytadiki: “Ta’lim bu faktlarni o‘rganish emas, balki ongni
o‘ylashga o‘rgatishdir”. Mavjud ta’lim tizimi o‘quvchilarni muvaffaqiyatsizlikka uchragan taqdirda
jazolaydi va bunday tizim o‘z o‘rnida talabalarni muvaffaqiyatsizlikka uchrashdan va tavakkal qilishdan
saqlanishga chorlaydi. Muvaffaqiyatsiz bo‘lishdan va xavf-xatarlardan qo‘rqqanlar, odatda,
muvaffaqiyatga erisha olmaydilar. Bu odamlar har doim ta’minlangan ish joyi va kafolatlangan maoshni
afzal ko‘rib, biror narsani 13 ixtiro qilish, o‘z biznesini ochish yoki boshqa odamlarni boshqarish
mas’uliyatini o‘z zimmasiga olishni xohlamaydilar. Ta’lim tizimiga o‘zgartirish kiritish uchun tavsiyalar
Hozirgi ta’lim tizimi yosh avlodning muvaffaqiyatli kelajagi uchun zarur bo‘lgan yumshoq mahoratlarni
o‘rgatishni o‘z ichiga olishi kerak. O‘zbekistonda ta’lim tizimiga yumshoq ko‘nikmalarni kiritish bo‘yicha
ba’zi tavsiyalar quyida keltirilgan.
Xatarlarni (risklarni) o‘z zimmasiga olish va muvaffaqiyatsizliklardan o‘rganish:
muvaffaqiyatsizliklardan qochib qutulish va har doim hayotda muvaffaqiyatli bo‘lish mumkin emas. Shu
sababli yosh avlod uchun har bir muvaffaqiyatsizlikdan saboq olish va hayotda davom etish juda muhimdir.
Ular tavakkal qilishdan qo‘rqmasliklari kerak va muammolarga duch kelgan holatda tegishli saboqlarni
olishni o‘rganishlari lozim. Xato qilmaydiganlar hayotda o‘smaydilar. Rasmiy ta’lim tizimi shunday yo‘lga
qo‘yilishi kerakki, bu o‘quvchilarni tavakkal qilishga undaydigan va ularni xato vakamchiliklari uchun
jazolamaydigan bo‘lishi lozim. Insonning aql-idroki o‘sishi va hayotdagi yuksalishi orttirgan tajribalari
orqali bo‘ladi.
Haqiqiy bizneslar bilan aloqa o‘rnatish: bizga ma’lumki, maktab va universitet o‘qituvchilarining
aksariyati korporativ va biznes tajribasiga ega emas. Shuning uchun ular o‘qitishlari mumkin bo‘lgan
narsalar bu rasmiy ta’lim va kitoblardan olgan nazariy bilimlaridir. Biroq korporativ ish maktablarda
o‘rgatiladigan bilimardan tubdan farq qiladi. Shuning uchun maktablar va universitetlarni haqiqiy biznes
dunyosi bilan bog‘lash tavsiya etiladi. Bu yerda haqiqiy ish tajribasiga ega bo‘lgan odamlar talabalarga real
hayotiy misollar bilan ba’zi ma’ruzalar o‘qishlari mumkin. Agar rasmiy ta’lim yaxshi tajribaga ega bo‘lgan
ishbilarmon tadbirkorlar bilan talabalar uchun murabbiylik va mentorlik dasturlari o‘rnatilsa, bu yoshlarda
liderlik, innovatorlik va tadbirkorlik qobiliyatini rivojlantirishga tubdan yordam beradi.
Ongni to‘g‘ri dasturlash: muvaffaqiyat uchun yoshlarning ongini rivojlantirish va dasturlash juda
muhimdir. Hayotiy misollar shuni ko‘rsatadiki, xavfdan qochish uchun dasturlashtirilgan odamlar “men
buni qila olmayman” yoki “men bunga qodir emasman”, deyishadi. Ammo “Men buni qanday qila
olaman?” yoki “Nima qilsam buning uddasidan chiqaman?” degan savollar bilan yoshlar ongini to‘gri
170
yolga solishlari mumkin. Chunki bayonot ongni yopadi, savol esa ongni o‘ylashga va harakat qilishga ochib
beradi.
Guruhlarda ishlashni o‘rganish: bizning hozirgi ta’lim tizimimiz yoshlarga faqatgina o‘ziga tayanib
ishlashni o‘rgatadi. Hatto baholash testlari ham o‘quvchi va talabalarning o‘z bilimlarini baholashga
qaratilgan va bunday tizim o‘ziga qaramlikni keltirib chiqaradi. Ammo real hayotda barchamiz birbirimizga tobemiz va bir kishi o‘z kuchi bilan ko‘p narsaga erisha olmaydi. Shuning uchun ta’lim tizimi
yoshlarda boshqalar bilan ishlash va muloqot qobiliyatini rivojlantirish uchun individual emas, balki
guruhda ishlash tizimlarini joriy qilishi lozim. Bu jamoaviy ruhni oshirish va hayotda muhim bo‘lgan birbiriga bog‘liqlik hissini rivojlantirishga yordam beradi.
Moliyaviy savodxonlik: bugungi dunyoda moliyaviy savodxonlik shaxsiy, oilaviy va biznes byudjeti
va moliyasini boshqarishdagi eng muhim mahoratlardan biridir. Ta’lim tizimida yoshlar o‘zlarining shaxsiy
mablag‘larini tejash, sarflash va investitsiya qilish nuqtai nazaridan samarali boshqarish usullarini
o‘rganishlari kerak. Qarz va soliq savodxonligi yoshlarning kelajakda o‘z bizneslarini ochishda va
boshqarishda muhim rol o‘ynaydi. Yosh avlodga tabiiy va ijtimoiy fanlarni o‘rgatish muhim bo‘lsa-da,
ularga bugungi kunda biznes, davlat va korporativ ishlarning muhim talabi bo‘lgan yumshoq mahoratlarni
va qobiliaytlarni o‘rgatish ham juda muhimdir. Yosh avlodimizga bugungi kun talabi bo‘lgan mahorat va
qobiliyatlarni singdirish orqali biz nafaqat shaxsiy hayotlarini to‘gri yolga 15 qoyishga yordam beramiz,
balki yorqin kelajakni yaratishga qodir bo‘lgan insonlarni tarbiyalagan bo‘lamiz.
Foydalanilgan adabiyotlar
9.
Мирзиёев Ш. “Миллий кинематографияни янада ривожлантириш чора-тадбирлари
тўғрисида”ги Қарори. Т.: 2017 й.
10.
Мирзиёев Ш.М. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги
босқичга кўтарамиз. Тошкент : Ўзбекистон, 2018.1-жилд. –529-бет. 18 Мирзиёев Ш.М. 5.
11.
Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги босқичга
кўтарамиз. Тошкент : Ўзбекистон, 2018.1-жилд. – 530-бет.
12.
Йўлдошев Қ. Адабиёт ўқитишнинг илмий-назарий асослари.Т.,”Ўқитувчи”,1996.41бет.
13.
Камол Ж. Достонлар. -Т.: Ғ.Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1978. 18бет.8.
14.
Камол Ж. Достонлар. -Т.: Ғ.Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриёти, 1978. 19бет.
УДК 621.355
БЕЗАКЛИ МЕТАЛЛАНГАН ПЛАСТМАССАЛАР ВА УЛАРНИНГ ХОССАЛЛАРИНИ
ЎРГАНИШ
Базарова Жамила Алижановна1
Зокиров Темур Қодир ўғли2
Жиззах политехника институти ассистенти1, Жиззах политехника институти талабаси2
Аннотация: Безакли қопламали металл билан қопланган пластмассалар пўлат шарчаларни
юзага таъсир эттирилганда яхши бардош беради, шарчалар юқорироқдан ташланганда ҳам
эзилган жой унча чуқур бўлмайди. Худди шундай қопламали енгил қотишмали маҳсулотларда эса
чуқурроқ бўлади.
Металл билан қопланган пластмассаларнинг коррозияга бардошлилиги худди шундай
қопламали металл деталларга нисбатан мустаҳкамдир. Бунга сабаб, пластмасса гальваник
микробуғланиш ҳосил бўлишида иштирок этмаслиги, коррозия ҳосил бўлган тешик эса чуқурлашиб
кетмайди, фақат кенгайиб кетади. Металл билан қопланган пластмассалардан атмосфера
шароитида фойдаланилганда, маҳсулотнинг ташқи кўриниши 2-3,5 йилгача сақланиб туради.
Калит сўзлар: полистирол, полиэтилен, фенолформалдегидли ва эпоксидли шиша
пластиклар, полиэфир пластиклар, полиамидлар, полиэтилентерефталат, фторопласт, коррозия.
Ҳозирги вақтда металл билан қопланиладиган пластмассалар кўпгина қисми безакли
қопламалар билан қопланмоқда. Безакли металланган пластмасса маҳсулотларни саноат миқёсида
ишлаб чиқариш 1962 -1964 йиллардагина бошланган. Лекин бу ишлаб чиқариш жуда тез
171
ривожланди. Безакли металланган пластмассаларнинг жаҳон бозоридаги йиллик айланмаси бир
неча ўн миллион долларга баҳоланмоқда. Дунёда металланган пластмассалар билан шуғулланувчи
юздан ортиқ фирмалар мавжуд.
Металл билан қопланган пластмасса маҳсулотлари одатда рангли металлар ва енгил
қотишмалар ўрнини босади. Бу билан сезиларли даражада иқтисод қилинади. Пластмасса деталлар
металларга қараганда тахминан икки марта арзон ва бир неча маротаба енгилдир. Пластмассанинг
қиймати металл билан қопланган маҳсулотлар қийматининг атиги 20 -30 % га яқин қисмини ташкил
этади. Пластмассаларни металлашнинг яна бир муҳим ютуғи, металл буюмларга механик ишлов
бериш, силлиқлаш ва сайқаллаш каби қиммат ва оғир меҳнат талаб қилувчи жараёнларнинг олиб
борилмаслигидир.
Безакли металланган пластмассалардан турли хил кенг истеъмол қилинадиган деталлар:
маиший техникалар, фотоаппарат ва телефонлар учун корпус ва ёрдамчи қисмлар, ошхона асбоб–
анжомларива овқатланиш учун хизмат қиладиган жиҳозлар, эшик тутқичлари, рақамлари ва
ёзувлари, жомадон ва музлаткич ҳошиялари, безакли панжара ва тагликлар, муқовалар, тугмалар,
оддий тақинчоқлар, ўйинчоқлар, безакли паннолар, барельефлар (текис юзага ишланган бўртма
нақш), гуллар учун туваклар, кулдонлар, папирос қутилари, соат қисмлари.
Махсус қопламалар билан қопланган пластмасса маҳсулотларидан кенг миқёсда
фойдаланилмоқда. АБС–пластикини металл билан қоплаш йўли билан муҳр чизмалари, тўлқин
узатгичлар, ўйма қолиплар, тишли ғилдирак ва нашр учун машиналар қисмлари тайёрланади.
Металл билан қопланган поликарбонатлар юқори қаттиқлик хоссасига эга бўлади. Улардан
линзали антенналар тайёрлашда фойдаланилади.
Кумуш ёки бошқа металлар билан қопланган полистирол, полиуретан ва асосан
пенополиуретанлардан енгил тўлқин узатгичлар ва антенналар сифатида фойдаланилади.
Самолётнинг пластмасса қисмларини ёмғирли эрозиядан сақлаш учун юқори коррозия
бардошликка эга бўлган никел қопламаларидан фойдаланилади. Кимёвий металлаш усулида металл
қопламаларга кукунсимон ва ғовак материаллар, масалан, актив кўмир, ионитлар, олмослар
суртилади. Электр ўтказувчанликни ошириш учун кимёвий металлаш усулида металл қатламлари
ва толасимон материаллар суртилади.
Металл билан қопланган пластмассалар – бу ўзига хос бўлган композицион материаллар
ҳисобланади. Бунда уларнинг хусусиятлари бошланғич пластмасса таркибига, уларнинг ишлаб
чиқариш усули ва тартибига, юзаларни металлашга тайёрлаш ва металлаш усулларига, ва металл
қопламаларнинг хоссаларига (уларнинг қалинлиги, таркиби ва тузилиши) боғлиқдир.
Пластмассаларни металлашда металл қаватларнинг пластмасса билан узвий, мустаҳкам
бирикиб, боғланиш хусусиятларии (электр ўтказувчанлиги, оптик, магнитли хоссалари ва
бошқалар, металлнинг табиатда тарқалиши ва қоплама тузилиши)жуда муҳим аҳамиятга эга
ҳисобланади. Кимёвий йўл билан металлашни пластмасса ва бошқа электр ўтказмайдиган
моддаларнинг барча турларида қўллаш мумкин. Лекин бу имкониятлардан фойдаланганда
истеъмолчилар талаблари ва технологиялардан фойдаланиш муҳим ҳисобланади:
1. Пластмасса асоснинг металл қоплама билан мустаҳкам бирикиши.
2. Пластмасса ва қоплама белгиланган механик ва физик хусусиятларга эга бўлиши лозим.
3. Пластмассанинг хусусиятлари қўлланилиш соҳаларидаги ўзига хос талабларга тўлиқ жавоб
бериши керак.
4. Пластмассалар ўзигахос бўлган кимёвий хоссаларга эга бўлиши керак, тули хил
эритмаларга кимёвий барқарор ва осон едирилиши керак.
Ҳозирги вақтда металланган пластмассаларнинг 90 % ини АБС-пластиклари ташкил этади.
Уларга ишлов бериш қулай, зич қопланган, сирт юзасини осон едириш мумкин, асос билан зич
ҳолатдаги металл қопламалари ҳосил қилинади.
Зарбга чидамли полистирол, найлон, полиацетал, полифениленоксид, полисулфон,
поликарбонат, полипропилен каби пластмассаларни саноатда юқори масштабда металланади.
Лабораторияшароитда тажриба асосида поливинилхлорид, найлон ва капрон, полиметилметакрилат
ва полиацетал, эпоксид смолалар металланмоқда. Полиэтилен, фенолформалдегидли ва эпоксидли
шиша пластиклар, полиэфир пластиклар, полиамидлар, полиэтилентерефталат, фторопласт,
углеродли толалар кабибир қанча пластмассалар махсус усуллар билан металланади.
172
СНП, СНК, СТАН, эплон, АБС-2020 каби пластмасса маркаларини ва стирол ва
полипропилендан олинган сополимерларни сиртини металлаш натижасида декоратив металл
қопламалари ҳосил қилинади.
Пластмассаларни сиртини металлашдан олинган қопламалар қуйидаги хоссаларга эга бўлиши
керак: иссиқликка чидамли, иссиқликка чидамлилик коэффициентининг юқори бўлиши, циклик
ҳароратли нагрузкага чидамли, ишлов беришнинг қулайлиги (босим остида шаклини ўзгартириш
(суюлиш, оқувчалик), юзани силлиқлаш, ички кучланиш, қисқариш), зич ва қаттиқ, кимёвий
барқарор ва едирилишга чидамли.
Юпқа (0,2 – 0,5 мкм) электр ўтказувчан қопламани ҳосил қилиш учун кимёвий металлашдан
фойдаланилади. Бундай қопламалар Ni-P, Ni-B, Ni-Co-P, Cu, Ag дан ҳосил қилинади. Қуйидаги
расмда бундай қопламаларнинг асос билан жипслашиши тасвирланган.
Кимёвий металлашдан кейин пластмасса билан металл қопламанинг зич бирикиши (F T)
ни қуритиш вақтига боғлиқлиги графиги
Айрим кимёвий чўктирилган металл қопламалар масалан, юпқа қатламли кимёвий
чўктирилган мис ва печатли платалар учун чўктирилган Ni-P қопламалари, ўз ўзини функцияларини
сақловчи ҳисобланади.
Электр ўтказувчан галваник нимқатламнинг таркиби ҳар хил бўлиши мумкин. Бундай юпқа
қатламларга хира ёки ялтироқ мис, хира ва ярим ялтироқли никел қопламалари мисол бўлади.
Декоратив металлашда температура ўзгариши билан иссиқликка чидамлилик коэффициентининг
юқори бўлишида биринчи юпқа қатлам металл ва пластмассани зичлаштириш ва кучланишни
тўғрилаш элементни сўндириш учун хизмат қилади. Бунинг учун қоплама юқори пластикликка эга
бўлиши ва умумий қалинликнинг ¾ қисмини ташкил этиши керак. Металлашнинг иш услубини
яхшилаш учун пластмассаларни қисилган ҳолда кимёвий-галваник қоплаш усулида қаттиқ никелли
қопламаларни ҳосил қилиш керак. Пластмассаларни декоратив металлашдан ялтироқ, ялтироқли
мовутсимон ёки қора хромли, никелли, юпқа қатламли олтиндан олинган сифатли қопламалар
олишда фойдаланилади.
Металл билан қопланган пластмассаларнинг коррозияга бардошлилиги худди шундай
қопламали металл деталларга нисбатан мустаҳкамдир. Бунга сабаб, пластмасса гальваник
микробуғланиш ҳосил бўлишида иштирок этмаслиги, коррозия ҳосил бўлган тешик эса чуқурлашиб
кетмайди, фақат кенгайиб кетади. Металл билан қопланган пластмассалардан атмосфера шароитида
фойдаланилганда, маҳсулотнинг ташқи кўриниши 2-3,5 йилгача сақланиб туради.
Одатда металланган пластмассалар анод ҳимояси учун механизм бўйича коррозиягаучрайди:
мис қават эритилади, бунинг натижасида юзада коррозия маҳсулоти бўлган яшил ёки тўқ малла
рангдаги доғлар пайдо бўлади. Коррозия жараёни узоқроқ давом эганда металл қатламга, айниқса
никелга кимёвий ишлов берилади. Бунда адгезия камаяди ва нуқтали бўртмалар ҳосил бўлади. Бу
турдаги коррозия жараёни металл билан қопланган пластмассалар (АБС –пластикка нисбатан
полипропилен деталлар анча чидамли) хоссаларига ва кимёвий металлашдан олдин
173
юзадаги фаоллаштириш турларига таъсир кўрсатади. Коррозия жараёни жуда узоқ муддат давом
этганда қоплама бузилади ва кўчиб кетади.
Коррозияга бардошлиликни ошириш мақсадида пластмассаларга никел қаватни кўпроқ
миқдорда суркалади (25 -30 мкм), дуплекс ва триплекс никел қопламалар, микроғовакли ва
микроёриқли хромли қопламалардан ҳам фойдаланилади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1.
R. Deshpande. Battery Cycle Life Prediction with Coupled Chemical Degradation and
Fatigue Mechanics/Journal of The Electrochemical Society, 2012, - №159 (10), Р 1730-1738.
2.
Bolun Xu, Modeling of Lithium-Ion Battery Degradation for Cell Life
Assessment/Article in IEEE Transactions on Smart Grid June, № 8, 2016, P 118-125.
3.
Юдилевич С.Р., Коликова Г.А., Кривченко Г.В. // Сб. трудов по хи-мич. источн. тока.
С.-П.: Химиздат, 2004. - С. 56-68.
Юдилевич С.Р., Подалинский Ю.А., Коликова Г.А. // Электрохимическая энергетика.-2003.Т.3, -№4, -С. 200-203.
KITOB VA KITOBXONLIK.
Jizzax Politexnika Instituti
Talaba Bozorov Otabek Odil o‘g‘li
Ilmiy raxbar Yuzboyev Rustam Alimbekovich
Kitob – umr yo‘llarini yorituvchi so‘nmas nur, inson hayotiga mazmun baxsh etuvchi saodat manbai,
unga har qanday vaziyatda ham hamroh bo‘luvchi sodiq do‘st. Insonning ma’naviy kamolotini ta’minlashda
kitob singari kuchli qudratga ega vosita yo‘q. Shu bois azal-azaldan ma’rifat peshvolari, ahlidonishlar butun
insoniyatni kitob o‘qishga, undan ilmu odob sirlarini o‘rganishga chorlab kelishgan. Axloq-odob borasida
buyuk asarlar yaratgan Muhammad Jabalrudiy kitob haqida shunday deydi: «Ey, aziz! Kishi uchun kitobdan
azizroq va yoqimliroq suhbatdosh yo‘qdir. Kitob fasohat, balog‘atda, latofatda tengi yo‘q, munofiqlikdan
xoli hamrohdir. Yolg‘izlikda va g‘amli ayyomlarda munis ulfatdir. Unda na nifoq boru, na gina. U shunday
hamdamki, so‘zlarida yolg‘on va xato bo‘lmaydi. Suhbatidan esa kishiga malollik yetmaydi. U o‘z do‘stini
dilini og‘ritmaydi. Yuragini esa siqmaydi. U shunday rafiqdirki, kishi orqasidan g‘iybat qilib yurmaydi.
Uning suhbatidan senga shunday fayzli foydalar yetadiki, bunday foydani odamlardan topa olmaysan.
Aksincha, aksar odamlar suxbatidan kishiga zarar yetadi. Kitobdek do‘st ichidi barcha ilmu hilm
mujassamdirki, u kishilarni o‘tmishdan va kelajakdan ogoh qilib turadi. Shuning uchun ham “kitob aql
qal’asidir”
Bugun jamiyatimizda kitobxonlikni rivojlantirish ayniqsa, o‘rtasida yoshlar o‘rtasida mutolaa
madaniyatini rivojlantirishga davlat tomonidan alohida e’tibor berilib, ko‘plab samarali ishlar amalga
oshirilmoqda. Jumladan, Prezidentimizning 2017 yil 12 yanvardagi «Kitob mahsulotlarini chop etish va
tarqatish tizimini rivojlantirish, kitob mutolaasi va kitobxonlik madaniyatini oshirish hamda targ‘ibot qilish
bo‘yicha komissiya tuzish to‘g‘risida»gi farmoyishi, 2017 yil 13 sentyabrdagi «Kitob mahsulotlarini nashr
etish va tarqatish tizimini rivojlantirish, kitob mutolaasi va kitobxonlik madaniyatini oshirish hamda targ‘ib
qilish bo‘yicha kompleks chora-tadbirlar dasturi to‘g‘risida»gi va 2018 yil 12 maydagi «Buyuk allomalar,
adib va mutafakkirlarimiz ijodiy merosini keng o‘rganish va targ‘ib qilish maqsadida yoshlar o‘rtasida
kitobxonlik tanlovlarini tashkil etish to‘g‘risida»gi qarorlari asosida mamlakatimizda kitobxonlik
madaniyatini rivojlantirishga qaratilgan bir qator tashkiliy-amaliy chora- tadbirlar amalga oshirilishi
jamiyatda kitobga bo‘lgan munosabatning ijobiy tomonga o‘zgarishiga zamin yaratdi.
Mazkur hujjat ijrosini ta’minlash maqsadida viloyatlarda “Kamolot” yoshlar ijtimoiy harakati
Markaziy kengashi, Yozuvchilar uyushmasi, Respublika Ma’naviyat targ‘ibot markazi hamda viloyati
hokimligi hamkorligida “Yoshlar o‘rtasida kitob mutolaasi va kitobxonlik madaniyatini yuksaltirish”
mavzuida respublika seminarlari bo‘lib o‘tkazilmoqda.
— Ko‘rgazmada faoliyat yuritayotgan barcha axborot-resurs markazi hamda kitob savdosi bilan
shug‘ullanayotgan tadbirkorlik sub’ektlari qatnashayapti. Unda bolalar, mumtoz, jahon adabiyoti va ilmiyommabop kitoblar namoyish qilinayotgani kitobxonlarda o‘zgacha qiziqish uyg‘otmoqda.
Seminar doirasida, shuningdek, shoir hamda yozuvchilar, taniqli san’atkorlar yoshlar bilan “Men
sevgan kitob” va shu kabi mavzular da uchrashuvlar o‘tkazilmoqda. Unda kitobxonlik va mutolaa
174
madaniyatini yuksaltirish, kitobxonlik saviyasi hamda uni shakllantirish yo‘lida bugun axborot-resurs va
kutubxona markazlari oldida turgan vazifalar xususida so‘z boradi.
— Bu kabi anjumanlar beqiyos ahamiyatga ega, — deydi O‘zbekiston Respublikasi xalq shoiri
Anvar Obidjon. Albatta, bunda izchil ishlar olib borilishi o‘zining samarasini beradi. Prezidentimizning
farmoyishida kitob mahsulotlarini chop etishdan tortib, uni tarqatish, mutolaa madaniyatini oshirish kabi
inson ma’naviyatini yuksaltirishga qaratilgan barcha jabha qamrab olingani nihoyatda muhim ahamiyatga
ega.
Xalqimiz tilida kitob o‘qib bilim va munosib tarbiya olish, kasb-hunar o‘rganishning ahamiyatiga
doir maqollar juda ko‘p. Jumladan, “Kitobsiz aql – qanotsiz qush”, “Bilim – aql chirog‘i”, “Go‘zallik –
ilmu ma’rifatda”. Bunday hikmatli naqllarni yana uzoq davom ettirish mumkin. Necha ming yillardan
buyon insonlarga to‘g‘ri yo‘lni ko‘rsatib kelayotgan, ularning bilimli, tarbiyali, kasb-hunarli va albatta
baxtli bo‘lishining muhim omili – bu kitobga do‘st bo‘lish, va kitob o‘qishni kanda qilmaslikdir. Ayniqsa,
yoshlarning hayotida kitobning alohida o‘rni bor.Chunki,yaxshi kitob insonda Vatanga muhabbat, milliy
va umuminsoniy qadriyatlarga hurmat tuyg‘ularini yuksaltirib, yaxshilik va ezgulikka undaydi.
Ayni vaqtda o‘tkazilgan kuzatish va tahlillar bu sohada o‘z yechimini kutayotgan bir qator dolzarb
muammolar borligi va ularni hal etish zarurligini ko‘rsatmoqda. Xususan, xalqimiz, avvalo, yoshlarning
ma’naviy-ma’rifiy, badiiy-estetik talablariga javob beradigan sifatli kitoblarni chop etish, ta’lim
muassasalari va axborot kutubxonalarining kitob fondini tizimli ravishda boyitib borilmasligi, sohaga
zamonaviy axborot-kommunikatsiya texnologiyalarining jalb etilmaganligi, kitob fondlarini to‘ldirib
borish uchun oldindan adabiyotlar ro‘yxatini shakllantirish tizimi mavjud emasligi, aholi ayniqsa, yoshlar
o‘rtasida kitobxonlikni ommalashishiga jiddiy to‘sqinlik qilmoqda.
Xozirgi kunda mamlakatimizda kitobxonlik saviyasini oshirish, mutolaa madaniyatini yuksaltirish
katta ahamiyatga berilayotgani, lekin ko‘plab bolalarimiz kitobdan uzoqlashib, ko‘p vaqtini ijtimoiy
tarmoqlada o‘tkazayotgani bu ham bor gap. Yoshlarni kitobga oshno qilish muammosi, avvalambor,
adabiyot o‘qitishda sifat jihatidan yangilanish bo‘lishini taqazo qilmoqda. O‘quvchilarda kitobga muhabbat
o‘qilgan kitobning sir asrorini bilgandan keyingina shakllanadi. Ezgu ishlar, ezgu qaxramonlardan ibrat
olish, yaxshilarning yaxshiligi, yomonlarning yomonligi asosi va omillarini aniqlash asarlarni o‘rganishda
yetakchilik qilishga, qaxramonlarning xarakterli tomonlari, hatti-harakati, gap so‘zlari tahlil qilinishiga
erishish maqsadga muvofiq.
Yoshlar o‘rtasida kitobxonlikni keng targ‘ib qilish ishlarini mavofiqlashtirish va axborot kutubxona
faoliyatini oshirish maqsadida davlatimizda bir qator ishlar olib borilmoqda. Ayniqsa yoshlar o‘rtasida
kitobxonlikni targ‘ib qilish borasida g‘oliblarga qimmatbaho sovg‘alar berilishi albatta targ‘ibot ishlari
yuqori darajada olib borilishidan darakdir.
Xulosa qilib aytganda, yuksak intellektual salohiyatga, o‘z mustaqil dunyoqarashiga ega,
tashabbuskor, jismonan sog‘lom va ma’nan yetuk bo‘lgan haqiqiy vatanparvar xodimlargina bugungi
kunda amalga oshirilayotgan islohotlarning hal qiluvchi kuchi, xalqimizning haqiqiy ma’nodagi qahramoni
hisoblanadi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2017 yil 12 yanvardagi “Kitob mahsulotlarini chop
etish va tarqatish tizimini rivojlantirish, kitob mutolaasi va -kitobxonlik madaniyatini oshirish hamda
targ‘ibot qilish bo‘yicha komissiya tuzish to‘g‘risida”gi farmoyishi.
2.
O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining. 14.12. 2020y № 781-sonli 2020-2021
yillarda kitobxonlik madaniyatini rivojlantirish va qo‘llab quvvatlash milliy dasturini tasdiqlash
to‘g‘risidagi qarori.
3.
Xalq so‘zi 22.05.2021 y.
ПРОИЗВОДСТВО ЭЛЕКТРОЭНЕРГИИ ИЗ СОЛНЕЧНОЙ ЭНЕРГИИ: ПРОБЛЕМЫ И
ПЕРСПЕКТИВЫ
Джизакский политехнический институт (Узбекистан)
Студент кафедра энергетики
Арзикулов Фазлиддин Фахриддин угли
Ассистент преподаватель кафедра энергетики,
Болиев Алишер Мардиевич
175
Аннотация: Солнечная энергия производится солнечным светом - это неизменный
возобновляемый источник энергии, который не является экологически чистым. Каждый час на
Землю поступает достаточно энергии солнечного света, чтобы удовлетворить мировые потребности
в энергии на целый год. В сегодняшнем поколении электричество было необходимо нам каждый
час. Эта солнечная энергия вырабатывается в промышленных, коммерческих и жилых помещениях.
Он легко может поглощать энергию от прямых солнечных лучей. Так что это очень эффективное и
свободное загрязнение окружающей среды для окружающих. В этой статье мы рассмотрели
солнечную энергию от солнечного света и обсудили их будущие тенденции и аспекты. В статье
также предпринята попытка обсудить рабочие типы солнечных панелей; акцентировать внимание
на различных применениях и методах продвижения преимуществ солнечной энергии.
Ключевые слова: солнечная энергия, возобновляемые источники энергии, солнечные панели,
солнечный бетонный коллектор.
В настоящее время, из-за уменьшения количества возобновляемых источников энергии,
последние десять лет становятся более важными для стоимости одного ватта устройства солнечной
энергии. В ближайшие годы он определенно станет экономичным и будет развиваться как лучшая
технология как с точки зрения стоимости, так и с точки зрения применения. Земля ежедневно
получает солнечный свет (примерно 1366 Вт). Это неограниченный источник энергии, доступный
бесплатно. Основное преимущество солнечной энергии по сравнению с другими традиционными
генераторами энергии заключается в том, что солнечный свет можно напрямую преобразовывать в
солнечную энергию с использованием самых маленьких фотоэлектрических (PV) солнечных
элементов. Было проведено большое количество исследовательских работ по объединению
процессов солнечной энергии путем разработки солнечных элементов / панелей / модулей с высокой
степенью преобразования. Основное преимущество солнечной энергии состоит в том, что она
доступна для обычных людей и доступна в больших количествах по сравнению с ценами на
различные ископаемые виды топлива и масел в последние десять лет. Кроме того, солнечная энергия
требует значительно меньших затрат на рабочую силу по сравнению с традиционной технологией
производства энергии.
Количество энергии в виде тепла и излучения называется солнечной энергией. Показано на
рис.1. Это лучистый свет и тепло солнца, которые являются естественным источником энергии,
использующим ряд постоянно меняющихся и развивающихся технологий, таких как солнечная
тепловая энергия, солнечная архитектура, солнечное отопление, электростанция на расплавленной
соли и искусственный фотосинтез. Большая доступная солнечная энергия делает очень
привлекательным источником электричества. 30% (приблизительно) солнечной радиации
возвращается в космос, а остальная часть поглощается океаном, облаками и сушей.
176
Рисунок 1. Внутренняя реакция солнечной энергии.
Солнечная энергия работает путем преобразования солнечного света в электричество. Затем
это электричество можно использовать в вашем доме или экспортировать в сеть, когда в нем нет
необходимости. Это делается путем установки солнечных панелей на крыше, которые
вырабатывают электричество постоянного тока. Затем он подается в солнечный инвертор, который
преобразует электричество постоянного тока от ваших солнечных панелей в электричество
переменного тока.
Рисунок 2. Солнечные электростанции.
1. Солнечные панели состоят из кремниевых фотоэлектрических элементов. Когда
солнечный свет попадает на солнечные панели, солнечные фотоэлементы поглощают солнечные
лучи, и за счет фотоэлектрического эффекта вырабатывается электричество. Электроэнергия,
производимая панелями, называется электричеством постоянного тока (DC), и она не подходит для
использования в бытовых приборах. Вместо этого электричество постоянного тока направляется в
центральный инвертор (или микроинвертор, в зависимости от настройки системы).
2. Инвертор может преобразовывать электричество постоянного тока в электричество
переменного тока (AC), которое можно использовать в домашних условиях. Отсюда электричество
переменного тока направляется на распределительный щит.
3. Распределительный щит позволяет передавать полезную электроэнергию переменноготока
на бытовые приборы в вашем доме. Ваш распределительный щит всегда будет гарантировать, что
солнечная энергия будет использоваться в первую очередь для питания вашего дома, и будет
получать доступ к дополнительной энергии из сети только тогда, когда солнечной энергии
недостаточно.
4. Все домохозяйства, использующие солнечную энергию, должны иметь двунаправленный
счетчик (счетчик коммунальных услуг), который розничный продавец электроэнергии установит
для вас. Двунаправленный счетчик может регистрировать всю мощность, потребляемую в доме,
177
но также записывать количество солнечной энергии, которая экспортируется обратно в сеть. Это
называется нетто-счетчиком.
5. Любое неиспользованное солнечное электричество затем отправляется обратно в сеть.
Экспорт солнечной энергии обратно в сеть принесет вам кредит на счет за электроэнергию,
называемый зеленым тарифом (FiT). В ваших счетах за электроэнергию будет учтена
электроэнергия, которую вы покупаете из сети, а также кредиты на электроэнергию,
вырабатываемую солнечной системой, которую вы не используете.
Благодаря солнечной энергии не нужно включать ее утром или выключать на ночь - система
сделает это автоматически и без проблем. Также нет необходимости переключаться между
солнечной энергией и сетью, поскольку солнечная система может определить, когда лучше всего
это сделать, исходя из количества энергии, потребляемой в доме. На самом деле солнечная система
требует очень небольшого обслуживания (поскольку в ней нет движущихся частей), а это значит,
что вы вряд ли узнаете, что она там есть. Это также означает, что качественная солнечная
энергетическая система прослужит долгое время.
Солнечный инвертор (обычно устанавливаемый в гараже или в доступном месте) может
предоставить такую информацию, как количество электроэнергии, произведенной в любой
конкретный момент времени, или сколько она выработала за день или в целом с момента работы.
Многие качественные инверторы имеют беспроводную связь и сложный онлайн-мониторинг.
Он содержит линейный параболический отражатель, концентрирующий свет на приемнике,
расположенном вдоль фокальной линии отражателя. Он состоит из ресивера - трубки,
расположенной непосредственно над серединой параболического зеркала, и жидкости с рабочей
жидкостью. Рабочая жидкость нагревается до 150-350 0С, когда она течет через ресивер, затем
используется в качестве источника тепла для системы выработки электроэнергии.
Он содержит линейный параболический отражатель, концентрирующий свет на приемнике,
расположенном вдоль фокальной линии отражателя. Он состоит из ресивера - трубки,
расположенной непосредственно над серединой параболического зеркала, и жидкости с рабочей
жидкостью. Рабочая жидкость нагревается до 150-350 ° С. Поскольку она течет через приемник,
затем используется как в линзе Френеля преломление происходит на поверхности, в то время как
большой материал между двумя поверхностями не имеет проблем с преломлением. Он будет
использовать более высокую температуру, чем обычный, а также использоваться для обогрева печи.
Эта установка использовалась для модификации поверхности металлических материалов. Это
оборудование использует солнечную энергию в области высоких и очень высоких температур. Эти
температуры достигаются за несколько секунд. Концентратор Френеля показал уменьшение
отражающей поверхности на 34,3% по сравнению с параболическим устройством того же диаметра,
20-минутная серия действий, необходимая для ручной регулировки для отслеживания солнца,
оказалась основным недостатком этого устройства. система генерации.
Это экономит до 20% затрат на электроэнергию. Его можно использовать в удаленныхместах.
Простая установка (т.е. не требуется никаких проводов, шнуров и т. Д.). Крыша, что означает, что
не требуется новое пространство, и каждый домашний или коммерческийпользователь может
генерировать собственное электричество. Это широко доступный солнечный свет с бесплатным,
экологически чистым, возобновляемым ресурсом. Он не имеет движущихся частей и не требует
дополнительного топлива, кроме солнечного света, для выработки энергии. Нет необходимости в
воде и топливе.
Нет выработки энергии, когда не светит солнце. Первоначальная стоимость высока. Для
большого количества энергии требуется больше площади. Для применения переменного тока (AC)
требуется инвертор, а также хранение в ночное время. Производство монокристаллов кремния
фотоэлектрических систем является технически сложным, энергоемким и трудоемким.
Большинство людей знают о не возобновляемых источниках энергии. Солнечная энергия
становится все более популярной благодаря своей экономической выгоде. Благодаря резервному
питанию от батареи, солнечная энергия может обеспечивать электричеством круглосуточно, даже
в пасмурные дни и ночью. Это также используется с межсетевой системой с непрерывным
источником питания. Он имеет больше преимуществ по сравнению с другими формами энергии,
такими как ископаемое топливо и нефтяные месторождения. Это альтернатива, которая является
178
многообещающей и устойчивой для удовлетворения высокого спроса на энергию. У исследований
солнечных элементов и солнечной энергии многообещающее будущее во всем мире.
Список использованной литературы:
1.
Аллаев К. Р. Состояние и перспективы развития энергетики мира и Узбекистана. //Проблемы энергои ресурсосбережения. — Ташкент, 2006. № 3. с.26–44.
2.
Исмайлов К. А., Кенжаев З. Т., Абдиреймова Г. Р., Солнечная энергетика: сегодня и завтра, //9-ой
Межд.конф., Қозоғистон, г.Алматы — 2016.с.225–226.
3.
Кенжаев, З. Т. Состояние и перспективы развития солнечной энергетики / З. Т. Кенжаев. — Текст:
непосредственный // Молодой ученый. — 2017. — № 37 (171). — С. 6-7.
4.
Жураева З.И., Жураев И.Р. Анализ развития и использования приоритетных видов возобновляемых
источников энергии в энергетике Узбекистане // Universum: технические науки: электрон. научн. журн. 2020.
№ 4 (73).
5.
M. Cheng and Y. Zhu, “The state of the art of wind energy conversion systems and technologies: A review,”
Energy Convers. Manage., vol. 88, pp. 332–347, Dec. 2014.
6.
Shruti Sharma, Kamlesh Kumar Jain, Ashutosh Sharma a review on “Solar Cells: In Research and
Applications”, Materials Sciences and Applications, 2015, 6, 1145-1155 Published December 2015.
7.
N. Gupta, G. F. Alapatt, R. Podila, R. Singh, K.F. Poole, (2009). "Prospects of Nanostructure-Based Solar
Cells for Manufacturing Future Generations of Photovoltaic Modules". International Journal of Photo energy 2009:
1. doi:10.1155/2009/154059.
8.
Askari Mohammad Bagher, Mirzaei Mahmoud Abadi Vahid, Mirhabibi Mohsen. “Types of Solar Cells and
Application”. American Journal of Optics and Photonics.Vol. 3, No. 5, 2015, pp. 94-113.
9.
Шогучкаров С. К., Жамолов Т. Р., Болиев А. М. Исследование влияния различных концентраций пыли
на вольт-амперные характеристики фотоэлектрической батареи //Universum: технические науки. – 2019. – №.
4 (61).
10.
Mukhammadiev M. et al. Assessment of investment technologies for use of hydro-accumulating stations on
intermediate channels of irrigation systems and water reservoirs //IOP Conference Series: Earth and Environmental
Science. – IOP Publishing, 2020. – Т. 614. – №. 1. – С. 012088.
11.
Muhammadiev M. et al. Detritus removal from a pumping-plant intake chamber with hydrajet pumps //IOP
Conference Series: Materials Science and Engineering. – IOP Publishing, 2020. – Т. 883. – №. 1. – С. 012123.
12.
Shoguchkarov S. et al. The effect of the surface geometry of a photovoltaic battery on its efficiency //E3S
Web of Conferences. – EDP Sciences, 2020. – Т. 216. – С. 01149.
13.
Болиев А. М. ВЛИЯНИЕ ПАНДЕМИИ COVID-19 НА ЭНЕРГЕТИЧЕСКИЙ СЕКТОР. ОСНОВНЫЕ
ПРОБЛЕМЫ В СЕКТОРАХ ВОЗОБНОВЛЯЕМЫХ ИСТОЧНИКОВ ЭНЕРГИИ //ИННОВАЦИОННОЕ
РАЗВИТИЕ НАУКИ И ОБРАЗОВАНИЯ. – 2021. – С. 169-179.
14.
Alisher B. Frequency-Controlled Electric Drive of Pumping Units //International Journal of Engineering and
Information Systems (IJEAIS) ISSN. – 2020. – С. 109-111.
15.
Alisher B., Mirzaev U. Technical and Economic Indicators of a Microhydroelectric Power Station in
Agriculture //International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS) ISSN. – 2020. – С. 51-56.
16.
KHASANOV M. et al. Optimal planning DG and BES units in distribution system consideringuncertainty of
power generation and time-varying load //Turkish Journal of Electrical Engineering & Computer Sciences. – 2021.
– Т. 29. – №. 2. – С. 773-795.
17.
Abdel-Mawgoud H. et al. Simultaneous Allocation of Multiple Distributed Generation Units in Distribution
Networks Using Chaotic Grasshopper Optimization Algorithm //2019 21st International Middle East Power Systems
Conference (MEPCON). – IEEE, 2019. – С. 687-691.
18.
Kamel S. et al. Radial Distribution System Reconfiguration for Real Power Losses reduction by Using Salp
Swarm Optimization Algorithm //2019 IEEE Innovative Smart Grid Technologies-Asia (ISGT Asia). – IEEE, 2019.
– С. 720-725.
19.
Khasanov M. et al. Allocation of Photovoltaic and Wind Turbine Based DG Units Using Artificial
Ecosystem-based Optimization //2020 IEEE International Conference on Environment and Electrical Engineering
and 2020 IEEE Industrial and Commercial Power Systems Europe (EEEIC/I&CPS Europe). – IEEE, 2020. – С. 15.
20.
Olimov O. Basic Ways to Improve Efficiency Operations of Asynchronous Electric Drives //International
Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS) ISSN. – 2020. – С. 107-108.
21.
Olimov O., Khazratkulova X. USE WIND ENERGY IN THE CONDITIONS OF JIZZAKH REGION
(UZBEKISTAN) //InterConf. – 2020.
УДК 681.54
179
ПОЛУЧЕНИЕ НОВЫХ МЕСТНЫХ ИСТОЧНИКОВ ЖИДКИХ ПАРАФИНОВ ДЛЯ
ФЛОТАЦИОННОГО ОБОГАЩЕНИЯ ХЛОРИДА КАЛИЯ В АО «ДЕХКАНАБАДСКИЙ
КАЛИЙНЫЙ ЗАВОД»
Кахрамонов Сордор Корабек угли1
Ваккасов Собир Сайфуллаевич2
Старший преподаватель Джизакского политехнического института1, Студент Джизакского
политехнического института2
Аннотация. Проведен анализ литературы, посвященный изучению флотационных процессов.
Установлено, что использования в качестве собирателя аминов жирного ряда и смеси
углеводородов положительно влияют на селективность флотационного обогащения
сильвинитовых руд. Хроматографическим анализом определены и сопоставлены качественноколичественный составы импортируемого и полученного жидкого парафина. Доказано, что
использование жидкого парафина полученного из жидкого вторичного сырья, флотация проходит
лучшими показателями, кроме того, позволяет увеличить извлечение KCl в концентрат и снизить
расход дорогостоящего амина, тем самым снизить себестоимость.
Ключевые слова: флотация , флотореагенты, собиратель, извлечение, сельвинитовая руда,
хлорид калия, жидкое вторичное сырьё, хроматографический анализ, жидкие парафины,
предельные углеводороды.
Аннотация. Флотацион жараёнларни ўрганишга йўналтирилган адабиётлар таҳлил
қилиниб, ёғ қатори аминларнинг углеводородлар билан аралашмада йиғувчи сифатида
фойдаланилиши, сильвинитли рудаларнинг флатацион бойитилишига ижобий таъсир этиши
аниқланди. Хроматографик таҳлил орқали импорт қилинаётган ва маҳаллий иккиламчи
маҳсулотдан олинган суюқ парафинлар таркиби аниқланди ва қиёсланди. Маҳаллий иккиламчи
маҳсулотлардан олинган суюқ парафин флотация жараёнини яхшилаши, KCl нинг концентратга
ажралишини ошириши ва қимматли бўлган амин сарфини камайишига, бу билан тан нархнинг
арзонлашига олиб келиши исботланди.
Калит сўзлар: флотация, флотореагентлар, йиғувчилар, ажратиш, сельвинитли руда, калий
хлорид, иккиламчи суюқ хомашё, хроматографик таҳлил, суюқ парафинлар, тўйинмаган
углеводородлар.
Annotation. The analysis of the literature on the study of flotation processes. It has been established
that the use of fatty amines and a mixture of hydrocarbons as a collector positively affects the selectivity of
flotation concentration of sylvinite ores. Chromatographic analysis determined and compared qualitativequantitative compositions of imported and obtained liquid paraffin. It is proved that the use of liquid
paraffin obtained from liquid secondary raw materials, flotation is the best indicators, in addition, it allows
to increase the extraction of KCl in concentrate and reduce the cost of an expensive amine, thereby reducing
the cost.
Keywords: flotation, flotation reagents, collector, extraction, selvinite ore, potassium chloride, liquid
recyclable materials, chromatographic analysis, liquid paraffins, saturated hydrocarbons.
Введение. В последние годы в химической промышленности республике Узбекистан
происходят большие изменения. Перспективными направлениями развития химического
производства
являются
осуществление
программы
локализации,
производства
импортозамещающих продукции на основе переработки вторичного сырья местной
промышленности.
Флотация-основной процесс обогащения полезных ископаемых. Она применяется при
обогащении 95% добываемых руд цветных металлов, анеметаллических (фосфориты, графит, тальк,
мелкие классы угля)-почти 100 % [1, 2].
Такое широкое применение этого процесса объясняется тем, что флотация позволяет
извлекать ценные компоненты наиболее полно и комплексно при необходимом качестве
концентратов, а также обогащать тонко вкрапленные, бедные и те руды, которые не могут быть
переработаны другими процессами [3 - 5].
Одним из важных стадий переработки руд в химической промышленности является
концентрирование соединений металлов и обогащение руд. Основными химическими препаратами,
применяемые в этом технологическом процессе, являются флотореагенты, которые
180
используют за счет импорта. В качестве флотореагентов используют многие соединения, однако
флотореагенты, применяемые в промышленности, обычно являются относительно
высокомолекулярные алифатические амины и жидкие парафины. Основными компонентами
флотореагентов, которые используются в промышленности, являются парафины с С11-С22 [6].
При флотации сильвина в качестве собирателя используют катионоактивные реагенты, в
частности первичные алифатические амины, которые взаимодействуют с поверхностью минералов
полезного компонента KCl, образуют на нем оболочку, придающую гидрофобность. Это и
позволяет минералу соединиться с пузырьками воздуха и всплыть в пену концентрата. Однако
помимо KCl и NaCl в исходной руде содержатся глинистые примеси, обладающие развитой
поверхностью. Они способны сильно диспергировать при измельчении руды и активно
адсорбировать молекулы амина. Наибольший интерес с точки зрения влияния на процесс
разделения калийных солей оказывает тонкодисперсная глинистая фракция 0,001 мм. Удельная
поверхность глинистых шламов, доступная катионно-активному собирателю - амину, составляет
350-370 м2/т. Солевой шлам представлен тонкодисперсным сильвином и галитом крупностью 60
мкм, он образуется при переизмельчении минералов в процессе добычи, транспортировки,
подготовки руды к флотации и непосредственно во флотационных камерах [7].
Авторами работы [8] предлагается использования в качестве собирателя аминов жирного ряда
и смеси углеводородов - керосин. Как правило, керосин содержит до 30 % ароматических
углеводородов, которые отрицательно влияют на селективность флотационного обогащения
сильвинитовых руд. Кроме того, нафталиновые углеводороды являются канцерогенными
веществами, потому вовлечение их в процессе нежелательно.
Внастоящеевремявреспублике Узбекистан основным пользователями флотационных
процессов являются Наваинский горно-металлургический комбинат, Алмаликский горнометаллургический комбинат, АО «Дехканабадский калийный завод» и др., накоторых
флотируютрудыцветных, редких, черных металлов, каменные угли, фосфатные руды, серу, полевой
шпат, борные руды, калийные соли и другие полезные ископаемые.
АО «Дехканабадский калийный завод» в процессе флотационного обогащения хлорида калия
из природного сильвинита в составе собирательной смеси флотареагентов используются жидкие
парафины. Жидкие парафины – это в основном насыщенные углеводороды с числом углерода С5 С18 нормального строения.
Объект исследования: процесс флотации обогащения хлорида калия из природного
сильвинита в составе собирательной смеси АО «Дехканабадский калийный завод».
Предметами исследования являются жидкие парафины с числом углеродов С14С18нормального строения, жидкое вторичное сырье производство полиэтилен и полипропилен
реакцией полимеризации в присутствии катализатора Циглера-Натта в растворе гексана.
Методы исследования. В работе использованы хром-масс-спектроскопия: хромато-массспектрометр «AgilentTechnology» GС 6890 / МS 5973N с использованием капиллярной колонки
размером 30м×0,25 мм с 5% фенилметилсилоксана в диметилсилоксане, газ носитель - водород,
температура инжектора - 280С, температура MS источника - 230С, температура MS квадруполя 180С, при программировании температуры термостата колонок от 100 до 280С, скорость подъема
температуры 10С мин, величина пробы 1 мкл., в режиме без деления потока, кроме этого для
определения физико-механических и технологических свойств исследованы стандартизированные
методы испытаний и др.
Результаты и обсуждения исследований. Для выбора источника исходного сырья и
проведения дальнейших исследовательских работ, проведен хроматографический анализ и
определен качественно-количественный состав импортируемого жидкого парафина (рис.1).
181
A
b
u
n
d
a
n
c
e
T
IC
:S
A
M
5
2
7
7
.D
3
.1
64
.1
5
1
.4
e
+
0
8
5
.2
1
1
.3
e
+
0
8
1
.2
e
+
0
8
1
.1
e
+
0
8
1
e
+
0
8
9
e
+
0
7
6
.2
8
8
e
+
0
7
7
e
+
0
7
6
e
+
0
7
5
e
+
0
7
4
e
+
0
7
3
e
+
0
7
2
e
+
0
7
1
e
+
0
7
7
.3
0
4
.0
0
6
.0
0
8
.0
0
1
0
.0
0
1
2
.0
0
1
4
.0
0
1
6
.0
0
1
8
.0
0
2
0
.0
0
2
2
.0
0
2
4
.0
0
T
im
e
->
1 - Tetradecane; 2- Pentadecane; 3- n-Cetan; 4 - n-Heptadecane; 5 - n-octadecane Рис.1.
Хроматограмма импортируемого жидкого парафина флотационного обогащения
хлорида калия из природного сильвинита в составе собирательной смеси флотареагентов
Полученные результаты показывают, что основой состава импортируемого жидкого
парафина являются насыщенные углеводороды с числом углеродов С14-С18нормального строения,
и это является основанием для поиска и избрания сырьевого источника.
В газохимическом комплексе Устюрт (Республика Каракалпакистан) производятсяполиэтилен
и полипропилен реакцией полимеризации в присутствии катализатора Циглера-Натта в растворе
гексана. В этом процессе кроме основного полимерного продукта, также образуется жидкое
вторичное сырье. Остаточный продукт является олигомером используемых мономеров, основную
массу которых составляют парафины с С6 до С20.
Качественный и количественный состава отработанного гексана, определяли
хроматграфическим методом (рис.2).
Хроматографический анализ показывает, что состав отработанного гексана в основном
состоит из насыщенных углеводородов фракции С14 -С18 нормального строения.
Разделение смеси жидкого вторичного сырья, проведено на лабораторном вакуумноперегоночном аппарате снабженной с кубом, дефлегматором, термометром, холодильником Либиха
соединенной с вакуумным насосом: перегонку провели до показание термометра 135 С под
вакуумом - 650 мм ртутного столба. Из одного литра образца отработанного гексана, получено 0,450
литров фракции С12 - С20 насыщенных углеводородов нормального строения. При этом плотность
полученного образца жидкого парафина при 20 С составляет 745 кг/м3.
182
Abundance
TIC: SAM3492.D
2.16
8.5e+07
8e+07
7.5e+07
7e+07
5.16
6.5e+07
6e+07
5.5e+07
5e+07
10.94
4.5e+07
16.30
4e+07
20.15
3.5e+07
3e+07
2.5e+07
2.42
2.06
2e+07
23.33
2.77
1.5e+07
1e+07
5000000
0.79
4.46
4.93
6.01
26.14
1
48
9.50
9
.0
8.8
9.34
4
9.7 11.90
1 16.09
7
1
5.51
5.14
14
.9
28.67
22.54
445.44
33.10
22.85
2.07
3.93
30.98
23. 2 26.32
3
3 35.08
19.56
19.23
17.15
5.00
10.00
15.00
20.00
25.00
30.00
35.00
Tim
e-->
1 - 2-methylpentane; 2 - 3-methylpentane; 3 - hexane; 4 - cyclopentane; 5 -cyclohexane; 6 - 2Ethylhexane; 7 - trans-1-ethyl-3-methylcyclopentane; 8 - n-octane; 9 - ethylcyclohexane; 10 - octane; 11 5-methylnonan; 12 -9-methyleicosane; 13 - 3-methylnonan; 14 - 2-heptenal; 15 -decane; 16 -1cyclohexyl; 17 - 4-ethyldecane; 18 -undecane; 19 - 3-methyl-undecane; 20 - 1-hexyl-3methylcyclopentane; 21 -dodecane; 22 - 1-hexylcyclohexane; 23 -tridecane; 24 - 3-methyl-tridecane; 25 n-tetradecane; 26 - 5-methyltetradecane; 27 -pentadecane; 28 -n-hexadecan; 29 -nonyl-cyclohexane; 30 5-methyl-pentadecane; 31 - n-octadecane; 32 -cyclohexylmethane; 33 - n-eicosane; 34 - n-docosane; 35 2-methyl-cyclodecanone; 36 - n-Tetracosane; 37 - Z,Z-3,13-octadecedien-1-ol; 38 -hexacosane
Рис.2. Хроматограмма жидкого вторичного сырьяпроизводства полиэтилена и
полипропилена реакцией полимеризацией в присутствии катализатора Циглера-Натта в растворе
гексана
На основе, полученного лабораторных условиях жидкого парафина провели флотацию
сильвинитов в заводской лаборатории АО «Дехканабадский калийный завод» на лабораторной
флотационной установке. Эксперименты проводили параллельно с импортным образцом жидкого
парафина. Поступающая на обогащение руда содержит значительное количество
водонерастворимых примесей, которые в процессе переработки превращаются в тонкий (мелкий),
практически не фильтрующийся материал - глинистый шлам. Содержание глинистых материалов
в руде колеблется от 3 до 12%. Полезный компонент сильвин (KCl) по своему содержанию в руде
также значительно колеблется и составляет 18-35% от общей массы руды. Остальная масса руды
представлена хлористым натрием (NaCl), не вызывающим особых осложнений при флотации
сильвина (KCl). Флотация солей проводится в растворе, насыщенном по составляющим породу
компонентам (калию и натрию). Раствор отличается сильным пенообразованием, повышенной
вязкостью и поверхностным натяжением. При этом флотируемость солей зависит от изменения
состава раствора, избирательной коагуляции ряда солей, интенсивного мицеллообразования и
высаливания реагентов. Это приводит к ослаблению или даже полной потере собирательных и
183
пенообразующих свойств ряда реагентов, применяемых при обогащении других полезных
ископаемых. Полученные результаты приведены ниже в табл.1.
Таблица 1
Сравнительные результаты лабораторных исследований флотации сильвинитов в
присутствии импортируемых и полученных жидких парафинов
Параметры
Импортный ЖП
184
Полученный ЖП
Норма по
Сырьё
.
.
.
Полученный
(хлористый калий)
Хвост
продукт
Масса
KCl, %
Масса
KCl, %
НТД
408
31,53
408
31,53
130,5
89
132,31
89.2
≥ 83
277,5
3,5
275,69
3,5
≤ 3,8
Результаты испытаний показывают, что полученный жидкий парафин из отхода газохимического
комплекса СП ООО «Uz-KorGasChemical» отработанного гексана в АО «Дехканабадский калийный
завод», отвечают по всем параметрам полученного на основе импортного сырья. Установлено, что
определяющих успех флотационного процесса, весьма важным является реагентный режим, под
которым подразумевается ассортимент применяемых реагентов, их расход, порядок подачи в процесс
и время контакта. Для эффективного управления процессом флотации необходимо исследовать
факторы, влияющие на расходы реагентов, а для этого, в свою очередь, исследовать принципы
построения технологической схемы обогащения, выявить цели управления, возмущения и управляющие
воздействия. Кроме того, без стабилизации некоторых параметров или приведения их к оптимальному
режиму проведение мероприятий по управлению реагентным режимом окажется неэффективным из-за
наложения многих возмущающих факторов.
Резюме. Проведен анализ литературы, посвященный изучению флотационных процессов.
Установлено, что использования в качестве собирателя аминов жирного ряда и смеси углеводородов
положительно влияют на селективность флотационного обогащения сильвинитовых руд.
Хроматографическим методом анализа определены и сопоставлены качественно-количественный
составы импортируемого и полученного жидкого парафина. Доказано, что использование жидкого
парафина полученного из жидкого вторичного сырья флотация проходит лучшими показателями, кроме
того, позволяет увеличить извлечение KCl в концентрат и снизить расход дорогостоящего амина 6 г /1 т
руды, тем самым снизить себестоимость.
Литература
1. В.И.Брагин. Флотационные методы обогащения: конспект лекций для студентов специальности
130405.65 «Обогащение полезных ископаемых».–Красноярск: ИПКСФУ,2010.–123с.
2. Абрамов A.A. Теоретические основы повышения селективности действия реагентов-модификаторов при
флотации // Цветные металлы. 2013. № 7. С. 23-29.
3. Матвеева Т.Н., Иванова Т.А., Громова Н.К. Сорбционные и флотационные свойства реагентов
растительного происхождения при селективной флотации сульфидных минералов, содержащихблагородные
металлы // Цветные металлы. 2012. № 12. С. 16-20.
4. Абрамов A.A. Теоретические основы создания инновационных технологий. Ч. 1. Теоретические основы
современной флотации // Цветные металлы. 2013. № 2. С. 41-45.
5. Л.Я.Шубов, С.И.Иванков, Н.К.Щеглова. Флотационные реагенты в процессах обогащения минерального
сырья-М.:Недра,1990.-Книга1-с.5-26.
6. Д.С. Олиферович, Л.Ю. Шилин, С.В. Батюков, В.Н. Пригара. Анализ и учет факторов, влияющих на
технологический процесс флотации калийных руд. Доклады БГУИР. 2009 № 2 (40) c. 59-66.
7. Пат. 2424855. РФ Процесс флотации с использованием органометаллического комплекса в качестве
активатора. ВилхоненД.М-Л., Луббе Л.Заявл. 23.01.2007. Опубл. 27.07.2011. Бюл.№21.
8. Пат. № 925793. Республика Беларусь. Собиратель для флотации калий содержащих руд. Е. И. Щербина, Е.
И. Грушова, А. Е. Поляков, Н. И. Воробьев, И. Б. Махлянкин, 3. C. Подлесная, В. Г. Зеленкина, А. С. Малахов,
М. А. Гамилов, В. T. Бор. Заявл. 28.01.80; Опубл. 07.05.82. Бюл.17.
ОИЛАДА АВЛОДЛАРНИНГ ЎЗАРО ТАРБИЯВИЙ ТАЪСИРИ БИЛАН БОҒЛИҚ
ТАРБИЯ МЕТОДЛАРИ ВА ВОСИТАЛАРИ
Ахмедова Мукаррам Турсуналиевна – Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика
университети “Ижтимоий педагогика” кафедраси доценти, п.ф.н.,
Турдиқулова Нилуфар Тўлқин қизи – мазкур университет 1-босқич магистранти
Аннотация: Ушбу мақолада оилада авлодларнинг ўзаро тарбиявий таъсири технологияси,
мазкур жараённи амалга ошириш босқичларини алоҳида-алоҳида лойиҳалаш, шунингдек, мазкур
185
масалани муваффақиятли ҳал этиш эса ўз навбатида авлодларнинг ўзаро тарбиявий таъсири билан
боғлиқ тарбия методлари ва воситаларини тизимлаштириш ҳақида фикрлар баён этилган.
Таянч тушунчалар: оила, тарбия, метод, ота-она, бола, тарбия, шахс, масъул, ишонтириш,
насиҳат, дўқ-пўписа, бақириш, эркин фикрлаш, тарбиялаш, ташаббускорлик,табиий.
Оилада авлодларнинг ўзаро тарбиявий таъсири мазкур жараённи амалга ошириш
босқичларини алоҳида-алоҳида лойиҳалашни талаб этади. Мазкур масалани муваффақиятли ҳал
этиш эса ўз навбатида авлодларнинг ўзаро тарбиявий таъсири билан боғлиқ тарбия методлари ва
воситаларини тизимлаштиришни талаб этади. Қуйида ана шундай метод ва воситаларни келтириб
ўтамиз.
Оилада болаларни тарбиялаш методлари – бу улар ёрдамида ота-оналарнинг, бола
тарбиясига масъул бошқа шахсларни болаларнинг онги ва хулқ-атворига мақсадга йўналтирилган
таъсир этишини амалга ошириш йўллари (усуллари) йиғиндиси. Гарчи оилада болаларни тарбиялаш
методлари тарбиянинг умумий методларидан фарқ қилмасада, бироқ улар бир қанча ўзига
хосликларига эга:
 аниқ ҳатти-ҳаракатларга асосланган ҳолда, болага индивидуал таъсир этиш;
 ота-оналарнинг, бола тарбиясига масъул бошқа шахсларни педагогик маданияти билан
боғлиқ ҳолда методларни танлаш: тарбия мақсадини тушуниш, ота-оналик, масъуллик роли,
қадриятлар ҳақидаги тасаввурлари, оиладаги муносабат услублари ва бошқалар.
Шунинг учун оилавий тарбия методлари ота-оналарнинг, бола тарбиясига масъул бошқа
шахсларни шахси ва улардаги ўзига хосликларни ўзида ёрқин ифодалайди. Қанча ота-она, бола
тарбиясига масъул шахс бўлса, тарбия методлари ҳам шунча хилма-хил. Масалан, баъзи ота- оналар
учун ишонтириш – енгил насиҳат қилиш, бошқалари учун – дўқ, пўписа, бақириш. Методлар отаоналар, бола тарбиясига масъул шахсларнинг тарбияда нимани устун қўйишига ҳам жуда боғлиқ:
баъзилари болани доимий қулоқ солишга ўргатиш бўлганлиги учун, улар танлаган методлар ҳам
боланинг сўзсиз бажаришини талаб этади. Бошқалари эса болаларини эркин фикрлашга тарбиялаш,
ташаббускорликни намоён этишга ўргатиш учун табиийки, ана шу мақсад билан боғлиқ методларни
танлайди.
Барча ота-оналар, бола тарбиясига масъул бошқа шахслар фойдаладиган оилавийтарбиянинг
умумий методларига қуйидагиларни киритиш мумкин: ишонтириш (ҳикоя, суҳбат, изоҳлаш,
насиҳат); шахсий намуна; рағбатлаш (мукофотлаш, тақдирлаш); жазолаш (танбеҳ бериш,
огоҳлантириш). Баъзи оилаларда педагогнинг маслаҳати билан тарбияловчи вазиятларяратилади ва
фойдаланилади.
Оилада болаларни тарбиялашда ахлоқий мавзудаги суҳбат кенг фойдаланилади. Ахлоқий
мавзудаги суҳбат – бу ахлоқий мазмунга эга аниқ факт ва ҳодисаларни эмоционал баён этиш. Ҳистуйғуга таъсир этиб, ҳикоя тарбияланувчиларга ахлоқий қадрият ва хулқ-атвор меъёрлари
моҳиятини ўзлаштириш ва тушунишга ёрдам беради. Яхши ҳикоя нафақат ахлоқийтушунчаларнинг
мазмунини очиб беради, балки болаларда ахлоқий меъёрларга алоқадор, хулқ- атворга таъсир
этадиган ҳатти-ҳаракатларга ижобий муносабатни уйғотади. Ахлоқий мавзудаги ҳикоя бир қанча
функцияларни бажаради: билимлар манбаига айланади, шахснинг ахлоқий тажрибасини бошқа
одамларнинг тажрибаси билан бойитади. Ниҳоят, ҳикоянинг яна бир муҳим вазифаси – тарбияда
ижобий намунадан фойдаланишга имкон беради.
Этик суҳбат – икки томонни ҳам – ота-она, бола тарбиясига масъул бошқа шахслар ва
болаларни иштирокини талаб этувчи, билимларни тизимли ва кетма-кет муҳокама қилиш методи.
Суҳбат ҳикоядан ота-она, бола тарбиясига масъул бошқа шахсларнинг боланинг фикрларини
эшитиш ва ҳисобга олиш, уларга ўзининг муносабатини билдиришда тенгҳуқуқлилик ва
ҳамкорликка риоя қилиш тамойилларига асосланиши билан фарқланади. Этик суҳбат
дейилишининг сабаби, энг аввало унинг предмети сифатида ахлоқий муаммоларни
шакллантирилганлигидир. Этик суҳбатнинг мақсади – ахлоқий тушунчаларни чуқурлаштириш,
билимларни умумлаштириш ва мустаҳкамлаш, ахлоқий қарашлар тизимини шакллантиришдан
иборат.
Этик суҳбатнинг самарадорлиги қатор муҳим шартларга риоя қилишни талаб этади:
1. Суҳбатнинг қарашлар, ғоялар, фикрлар курашини талаб этувчи муаммоли тавсифга эга
бўлиши жуда муҳим.
186
2. Суҳбат маъруза кўринишини олмаслиги керак, яъни ота-она гапиради, бола эшитади.
3. Суҳбат учун мавзу боланинг эмоционал тажрибасига яқин бўлиши керак.
4. Суҳбат вақтида барча нуқтаи назарларни аниқлаш ва таққослаш муҳим.
5. Ота-оналар суҳбатга раҳбарлик қилаётганда болаларнинг ўзлари мустақил хулосаларга
келишларига ёрдам беришлари ҳар томонлама тўғри бўлади.
Изоҳлаш – ота-она, бола тарбиясига масъул бошқа шахсларнинг болаларга ҳиссий-оғзаки
таъсир этиш усули. Изоҳлашнинг ҳикоя ва тушунтиришдан фарқланадиган муҳим белгиси алоҳида
шахсга йўналтирилганлигидир. Ушбу методни қўллаш оиладаги болаларнинг умумий ёки оила
аъзоларининг шахсий хусусиятларини билишга асосланади. Кичик ёшдаги болалар билан иш олиб
боришда изоҳлашнинг оддий усул ва воситалари қўлланилади: «Шундай ҳаракат қилиш керак»,
«Ҳамма шундай қилади». Ўсмирлар билан ишлаганда маънавий-ахлоқий тушунчаларнинг
ижтимоий аҳамияти ва маъносини изоҳлаш зарур. Изоҳлаш қуйидаги ҳолатларни юзага келтириш
учун қўлланилади:
1) янги маънавий-ахлоқий сифатлар ёки хулқ кўникмаларини таркиб топтириш ва
мустаҳкамлаш;
2) болаларда муайян ҳодисага тўғри, онгли муносабатни ҳосил қилиш.
Оила тарбиясида изоҳлаш ишонтиришга таянади. Ишонтириш воситасида бола руҳиятига
сезиларсиз ҳолда таъсир этилади. Одатда болалар ишонувчан бўлишади. Ота-она, бола тарбиясига
масъул бошқа шахсларнинг ишонтиришдан болаларга маълум кўрсатмани қабул қилиши зарур
бўлган вазиятларда фойдаланиши муҳим аҳамиятга эга. Мазкур методдан бошқа методларнинг
таъсирини кучайтириш учун ҳам фойдаланилади.
Оилавий тарбияда қўлланиладиган методлардан бири ўгит ва насиҳатдир. Ўгит ва насиҳат
орқали болаларда кишилик бурчини англаш, ҳалол ва ростгўй бўлиш, она Ватанини ва меҳнатни
севиш каби фазилатлар шакллантирилади. Ўгит ва насиҳат методидан фойдаланганда одатда,
кўпроқ мақолларга мурожаат этилади. Чунки мақоллар панд-насиҳат тарзида тингловчига (II шахс)
нисбатан маслаҳат, насиҳат, истак ва буйруқ шаклида ишлатилади.
Намуна – махсус сифатларни тарбиялаш методи. Намуна ғоявий-ахлоқий эътиқоднинг
муҳим воситаси бўлиб, у аниқ ҳатти-ҳаракат билан у ёки бу кишининг онги ва ҳис-туйғусига таъсир
кўрсатишдан иборатдир. Намуна биринчи сигнал даражасига таъсир этади, сўз эса иккинчи. Намуна
тақлид қилиш учун аниқ намуна беради ва бундан ташқари ҳис-туйғу, онг, эътиқодни
шакллантиради, фаолиятни фаоллаштиради. Намуна ҳақида гап кетганда, энг аввало, жонли аниқ
кишилар – ота-оналар, тарбиячилар, дўстлар тушунилади.
Оилада болаларни тарбиялаш юзасидан қўлланиладиган намуна кўрсатиш методи жуда кўп
шаклларда учрайди. Эртак ва достонларда учрайдиган намуна кўрсатиш методининг характерли
томони – унинг асосан икки йўналишда кўзга ташланишидир. Бир томондан ижобий феъл-атворга
эга бўлган кишиларнинг ҳатти-ҳаракатларини кўрсатиш билан ундан нафратланишга, ярамас
уринишлардан қочишга тарғиб қилинади.
Машқ методи муайян машқ ёрдамида болалар фаолиятини оқилона, мақсадга мувофиқ ва ҳар
томонлама пухта ташкил қилиш, уларни ахлоқ меъёрлари ва хулқ-атвор қоидаларини бажаришга
одатлантиришдир. Одатлар болаликдан таркиб топади ва шахс ривожланишининг кейинги
босқичларида мустаҳкамланиб боради.
Оилада ота-оналар болаларда ижобий одатларнинг тарбияланиб бораётганлигини кузатиб
боришлари керак. Болалар одатларни ўз яқинларидан мерос қилиб олмайди, балки улар
атрофдагилар билан фаол мулоқотга киришишлари туфайли тақлид қилиш, узлуксиз тарбияни
йўлга қўйиш асосида таркиб топтирилади. Натижада одат характерга айланади.
Машқ муайян хатти-ҳаракатларни кўп маротаба такрорлашни ўз ичига олади. Машқ ва
одатлантириш бола учун онгли, ижобий жараёндир. Машқ натижасини кўникма, одат, янги
билимлар ҳосил қилинади, ўқувчининг ақлий қобилияти ривожланади, маънавий-ахлоқий
сифатлари бойийди, ҳаётий тажрибаси ортади.
Ўргатиш болаларда ижтимоий хулқ-атвор кўникмалари, одатларини шакллантириш
мақсадида режали ва изчил ташкил қилинадиган турли ҳаракатлар, амалий ишлардир.
Ўргатиш бир неча изчил ҳаракатлар йиғиндисидир. Ўқитувчи бу ҳаракатларни кўрсатиб
бериши, тушунтириши, кузатиши лозим.
187
Рағбатлантириш оилада болаларнинг хатти-ҳаракати ва фаолиятига ижобий баҳо бериш
асосида унга ишонч билдириш, кўнгилини кўтариш ва уни қўллаб-қувватлаш методидир. Оила
тарбиясида рағбатлаш методи: 1) маъқуллаш ва мақташ; 2) алқаш; 3) мукофотлаш шаклларида
учрайди.
Оилада болаларни тарбиялашда фойдаланиладиган жазолаш методи турли шаклларда –
уялтириш, огоҳлантириш, койиш (танбеҳ бериш), уришиш шаклларида қўлланилади.
Танбеҳ бериш – энг муҳим жазо чораси. Ота-она боласига юзма-юз туриб танбеҳ беради.
Огоҳлантириш – содир этилиши мумкин бўлган муайян хатти-ҳаракатларнинг олдини олиш
мақсадида қўлланилади.
Уялтириш –боланинг маълум хатти-ҳаракатларига оила аъзолари (ота-оналар, акаукалар,қариндошлар, танишлар) олдида баҳо бериш. Одамнинг энг нозик сезгиларидан бири уят,
ор-номус ва шарм-ҳаёдир. Одамда инсонда иззат-нафс, одамийлик қанча кучли бўлса, аввало, ўзини
ҳурмат қилса, унда ор-номус, уят шунчалик кучли бўлади. Болаларни тарбиялашда шу ҳистуйғуларни эҳтиёткорлик билан ўстириш лозим, лекин ҳадеб уялтиравериш ва қизиртиравериш
ярамайди. Бундан оқилона ва ўз ўрнида фойдаланиш керак, шундагина ижобий натижага умид
қилиш мумкин.
Оилада болаларни тарбиялаш методлари хилма-хил бўлиб, улар оила тарбияси мақсади,
вазифалари, мазмунидан келиб чиққан ҳолда қўлланилади.
Оилада тарбиявий вазифаларни ҳал этишнинг воситалари хилма-хил бўлиб, улар орасида
қуйидагиларни кўрсатиб ўтиш мумкин: сўз, халқ оғзаки ижоди, ота-она обрўси, меҳнат, табиат,
миллий урф-одатлар, анъаналар, ижтимоий фикр, радио, газета ва журналлар, кун тартиби,
адабиёт, музей ва кўргазмалар, ўйинлар ва ўйинчоқлар, демонстрация, спорт, байрамлар, рамзлар
ва бошқалар.
Инсон ҳар куни, ҳар соат, ҳар дақиқада бошқалар билан муомалада бўлади. Ана шу
муомаланинг яхши ёки ёмонлиги унинг лутфида намоён бўлади. Лутф эса сўзлар жамланмасини
ифода этади. Оила тарбиясида сўзнинг ўрни алоҳида. Бола ёшлигиданоқ, энг кўп сўз орқали
тарбияланади. Оилада ширин сўзлилик, мулойимлик билан болаларга мурожаат қилиб борилса,
келажакда болаларад ҳам худди шундай ижобий хислатлар намоён бўлади. Аксинча бўлса,
қўполлик, дағаллик, қўрслик каби хислатлар бола шуурига сингиб кетади. Педагог олима
С.Нишонованинг фикрича, болаларни гўдаклигидан, тили энди чиқаётган вақтдан бошлаб муомала
одобига ўргатиб борилса, улар катта бўлганларида ҳам беибо сўзларни ишлатмайди, инсонни
таҳқирловчи хатти-ҳаракатлар қилмайди. Масалан, она саволлар беравериб, чарчатган боласига
қараб, «ўчир», «йўқол» деб ўшқиради. Бола ҳам эртасига бошқаларга шундай муомала қилади. Ахир
тилимизда «Ассалом», «Хайр, яхши қолинг», «Яхши ётиб туринг», «Раҳмат»,
«Саломат бўлинг», «Лаббай», «Сиз», «Кечирасиз», «Марҳамат» сўзлари ҳам бор-ку3.
Халқ оғзаки ижоди қадим замонлардан бўён жаҳон халқларининг, шу жумладан ўзбек халқ
педагогикасининг ҳам муҳим тарбия воситаси бўлиб келган. Халқ оғзаки ижодининг турли
жанрлари оилада болаларни тарбиялашда воситаси сифатида ҳозиргача фойдаланиб келинмоқда.
Оилада болаларни тарбиялашда мақоллар, афсона ва ривоятлар, эртак ва достонлар, масаллар катта
аҳамиятга эга.
Урф-одат кўпчилик томонидан қабул қилинган бўлиб, у кишилар турмушига сингиб кетади,
бу кўпроқ оилавий муносабатларда содир бўлади. Масалан, ўзбек халқига хос урф- одатларга
саломлашиш қоидалари, қиз-келинларни эрталабки ҳовлиларни супуриб, сув сепиши, меҳмонларга
алоҳида ҳурмат кўрсатиш, байрам арафаларида бемор, ёлғиз кимсалардан хабар олиш, ҳашар
кабилар киради.
Оила тарбиясининг яна бир муҳим воситаларидан бири оилавий анъаналардир. Уларга
“Бешик тўйи”, «Суннат тўйи», «Қизлар мажлиси», «Келин салом», «Таъзия маросими» кабиларни
киритиш мумкин. Уларнинг ҳар бири ўзига хос хусусиятларига эга бўлиб, уларни ўтказиш орқали
аждодлар томонидан минг-минг йиллар давомида сақланиб келаётган удумлар, маросимларга ўсиб
188
келаётган авлодларда ҳурмат ҳиссини таркиб топтиради. Шунингдек, оилада болаларда меҳроқибат, дўстлик, ҳамдардлик, ўзаро ишонч, тотувлик, тартиблилик каби фазилатлар шаклланади.
Юқорида баён этилганлари асосида оилада авлодлар тарбиявий таъсирини ташкилэтишнинг
қуйидаги технологиясини ишлаб чиқдик:
Тарбиявий
таъсирлар
Мақсад
Олам ҳақидаги
тасаввурларни
шакллантириш
Болаларда табиатжамият-инсон
Таъсир
кўрсатиш
даражаси
Шакл, метод
ва воситалар
Кутиладиган
натижа
Тасаввурҳаракат-фаолият
Индивидуал,
жамоавий,
ўргатиш,
Ҳаёт мазмунини
англатиш
Келажакка ишонч
ҳосил қилдириш
Аждодлар меросини
ўзлаштириш орқали
порлоқ келажакка
интилиш ҳиссини
қарор
топтириш
Субъект-субъект,
Инсон
ҳаётининг туб
моҳияти, эзгу
амалларнинг
боқийлигини
тушунтириш
Мотивация-
субъект-объект
муносабатлари
фаолият-қадрият
Индивидуал,
жамоавий,
ишонтириш, машқ,
рағбатлантириш
Оммавий, этик
суҳбат, намуна,
талаб, байрам ва
анъаналар,
санъат ва
адабиёт
Ўз-ўзини
ривожлантириб боришни қарор
топтириш
Ўз-ўзини
ривожлантириб
бориш инсон
камолотининг асоси
эканлиги ҳақидаги
ишончни ҳосил
Мотивация-рағбатрефлексия
Индивидуал,
рағбатлантириш,
маъқуллаш, намуна
1-
Юксак маънавиятли шахсни шакллантириш
1-расм. Оилада авлодлар тарбиявий таъсирини ташкил этиш технологияси
Хулоса қилиб айтганда, оилада авлодларнинг ўзаро тарбиявий таъсири маълум шакл, метод
ва воситалар мажмуидан иборат бўлиб, мазкур ҳолат тарбиявий жараёнга технологик ёндашувни
талаб этади. Оилада авлодларнинг ўзаро тарбиявий таъсири шакл, метод ва воситаларининг
лойиҳаланиши тарбия жараёнининг самарадорлигини кафолатлайди.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Иномова М.О. Оилада болаларнинг маънавий-ахлоқий тарбияси. – Т.: Низомий номидаги
ТДПУ, 1999.
2. Нишонова С. Эзгулик йўли. – Т.: Маънавият, 2000
3. Узоқов Ҳ., Fозиев Э., Тожиев А. Оила этикаси ва психологияси. – Т.: Ўқитувчи, 1992.
4. Сафаров О., Маҳмудов М. Оила маънавияти. – Т.: Маънавият, 1998.
ЖАМИЯТИМИЗДАГИ АЁЛЛАРНИНГ ЎРНИ ВА МУАММОЛАРИ
Уришбаев Элбек Элмурод ўғли
Жиззах Политехника институти
Йўл муҳандислиги кафедраси ассистенти
Душанова Дилдора Базаровна
111-18 ТИЭ гурух талабаси
Маълумки, минг йиллар давомида ҳар қайси жамиятнинг маданий даражаси ва
маънавий баркамоллиги аёлларга бўлган муносабат билан белгиланган. Аёлни эъзозлаш,
унга эҳтиром кўрсатиш ўзбек халқига хос хусусиятдир.
Ҳадиси шарифдаги “Жаннат оналар оёғи остидадур”, “Аввал онангизга, яна онангизга,
ва яна онангизга, сўнгра отангизга яхшилик қилинг”, деган беназир сўзларда ҳам ана шу
адоқсиз эҳтиром намоён бўлиб турибди. Шу маънода мустақил Ўзбекистонимизда хотин қизларнинг жамиятдаги ўрни ва мавқеини мустаҳкамлаш борасида давлат аҳамиятига молик
салмоқли ишлар амалга оширилмоқда.
Мамлакатимизда хотин-қизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, ҳуқуқ ва
қонуний манфаатларига сўзсиз риоя қилинишини таъминлаш, оналик ва болаликни ҳар
томонлама қўллабқувватлаш, уларнинг турли соҳа ва тармоқларда ўз қобилият ва
имкониятларини рўёбга чиқариши учун шарт-шароит яратиш, шунингдек, оила институтини
мустаҳкамлаш борасида кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда. Бироқ ушбу соҳадаги
189
ишларнинг ҳолати хотин-қизларни ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш, улар билан мақсадли
ишларни ташкил этиш, оилаларда маънавийахлоқий муҳитни мустаҳкамлаш ва
соғломлаштиришнинг самарали механизмини яратишга тўсқинлик қилаётган бир қатор тизимли
муаммо ва камчиликлар мавжудлигини кўрсатмоқда. Ҳаёт шиддат билан ўзгараётган даврда
жамият ҳам тараққий этар экан, инсонлар ҳам замон билан ҳамнафас бўлишга ҳаракат қилашади.
Бу аёлларга ҳам тегишлидир. Эндиликда аёллар фақат уй-ишлари, бола тарбияси билан
шуғулланиб, “ ё оила, ё иш” ,- деган фикрлар гендер тенглигига тўсқинлик қилади. Кўриб
турибмизки, ривожланишнинг энг ўткир муаммоларидан бири тенгликка эришиш, айниқса,
жамиятда ҳам, оилада ҳам эркак ва аёлнинг гендер тенгилигига эришиш энг оғир масалалардан
биридир. Минг афсуски, хотин-қизлар кўпинча ривожланиш жараёнидан четда қолади ва ҳатто
унда иштирок этган тақдирда ҳам жуда катта қийинчиликлар ва ҳатто йўқотишлар (Бунда кўпгина
ҳолларда оилавий низолар, ажримлар) эвазига эришади.
Мамлакатимизнинг сиёсий ҳаётида, давлат ва жамият бошқарувида, иқтисодиётимизнинг
барча тармоқларида, маданият, илму - фан, халқ таълими, соғлиқни сақлаш, спорт каби ижтимоий
соҳаларда аёлларимизнинг ўрни ва роли ортиб бораётганлиги айниқса эътиборлидир. Бугунги
кунда азизу мукаррам аёлларимизнинг барча соҳа ва тармоқлардаги ўрни ва таъсири янада ортиб
бормоқда. Бунинг тасдиғини республикамизда меҳнат билан банд аҳолининг 45 фоизини хотинқизлар ташкил этаётганида ҳам яққол кўриш мумкин.
Аёлларимиз орасида таниқли давлат ва жамоат арбоблари, жумладан, ўнлаб сенатор ва
депутатлар, вазир ва ҳокимлар, Ўзбекистон Қаҳрамонлари, академиклар, профессорлар,
Ўзбекистон халқ шоирлари, Халқ ўқитувчилари, Халқ артистлари, нодавлат ташкилотларнинг
фаол вакиллари борлиги барчамизни қувонтиради.
Ҳозирги вақтда мамлакатимиз бошқарув тизимида аёлларнинг улуши 33 фоизга етди.
Юртимиз бўйича бир ярим мингга яқин хотин-қизлар турли даражадаги раҳбарлик лавозимларида
ишламоқда. Хусусан, ташкилотчи ва ташаббускор опа-сингилларимиз 6 та туманда ҳоким
вазифасида, юзлаб ҳудудларимизда ўринбосар ва маслаҳатчи лавозимларида самарали фаолият
кўрсатмоқда. Йирик корхоналар, банклар ва компаниялар, тадбиркорлик субъектларини
бошқармоқда.
Кейинги вақтда Ўзбекистон касаба уюшмалари федерацияси, Маҳалла ва оилани қўллабқувватлаш вазирлиги раҳбарияти бошчилигида республика ишчи гуруҳи тузилиб, барча ҳудудларда
аёлларни қийнаётган муаммолар аниқланди. Ушбу муаммолар бўйича манзилли иш олиб бориш
учун мутлақо янги тизим – “аёллар дафтари”ни жорий этилди. Кейинги 3 ойда республика
комиссияси томонидан ушбу “дафтар”га киритилган 80 минг нафар хотин-қизнинг муаммолари ҳал
этилиб борилмоқда. Ижтимоий ҳимояга муҳтож, турмуш шароити оғираёлларнинг 32 минг нафари
иш билан таъминланди. Инқирозга қарши кураш жамғармаси маблағлари ҳисобидан салкам 17 минг
нафар хотин-қизга амалий ёрдамлар кўрсатилди.
Мамлакатимизда сўнгги икки йилда гендер тенгликни таъминлаш борасида муҳим қадам
ташланиб, “Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари
тўғрисида”ги, “Хотин-қизларни тазйиқ ва зўравонликдан ҳимоя қилиш тўғрисида”ги қонун,
ҳамдаЎзбекистон республикасининг 2020-2030 йилларда гендер тенгликни таъминлаш Стратегияси
лойиҳаси давлат бошқаруви органлари, нодавлат нотижорат ташкилотлари, халқаро экспертлар
вакилларидан иборат ишчи гуруҳ томонидан ишлаб чиқилди. Бир сўз билан айтганда, бу янги тизим
замирида ҳам муҳим жиҳат: натижага ишлашдек, ҳаётий мезон мужассам. Натижа нимадан иборат?
Юртимиз хотин-қизларига бахт улашиш, уларнинг ҳеч кимдан кам бўлмай қадр топиб,
ислоҳотлардан мамнунлик туйғуси билан яшашларига рағбатдир.
Фойдаланилган адабиётлар
1. Хотин-қизлар ва эркаклар учун тенг ҳуқуқ ҳамда имкониятлар кафолатлари тўғрисида
ЎРҚ-562-сон Тошкент ш., 2019 йил 2 сентябрь,
2. Мирзиёев Ш.М.Буюк келажагимизни мард ва олижаноб ҳалқимиз билан бирга
қурамиз.Т.Ўзбекистон 2016 йил
ОЛТИНГУГУРТ БИЛАН ИШЛОВ БЕРИЛГАНДА ЗАМБУРУГЛАРНИНГ
СПОРАЛАРИ РИВОЖЛАНИШ КОБИЛИЯТИНИ СУСАЙТИРИШ УСУЛЛАРИ
190
Гулбаев Яхшилик Ирсалиевич
к.ф.н. доцент
Нурматова.Н талаба
Жиззах политехника институти
Аннотация: Олтингугурт билан ишлов берилган замбуруғларнинг споралари ривожланиш
қобилиятини йўқотади. Олтингугурт препаратлари ўзидан соф олтингугурт буғини ажратиш
қобилиятига эга, бу эса ўз навбатида замбуруғлар мицелисига ва спорасига, хужайра липидларида
эриш йўли билан киради ва уларга фунгицидлик таъсирини кўрсатади.
Калит сўзлар: фунгицид, олтингугрт, сорт, оҳак, концентариция, замбуруғ, тетрасулфид.
Аннотация: Споры грибов, обработанные серой, теряют способность к развитию.
Препараты серы обладают способностью выделять из себя пары чистой серы, которые, в свою
очередь, проникают в мицелий и споры грибов, растворяя их в клеточных липидах и оказывая на
них фунгицидное действие.
Ключевые слова: фунгицид, сера, сорт, известь, концентрат, грибок, тетрасульфид.
Abstract: Spores of fungi treated with sulfur lose their ability to develop. Sulfur preparations have
the ability to release pure sulfur vapor from themselves, which in turn enters the mycelium and spores of
fungi by dissolving them in cellular lipids and exerting a fungicidal effect on them.
Keywords: fungicide, sulfur, sort, lime, concentration, fungus, tetrasulfide.
Олтингугурт препаратларига олтингугурт талқони, олтингугуртнинг намланувчи кукуни,
олтингугурт коллоиди ва олтингугуртнинг охакли қайнатмаси (ООҚ) киради. Улар учун уншудринг замбуруғлари, турли доғланиш касалликларига нисбатан юқори самарадорликка эга,
шунингдек акарицидлик хоссасига хам эга, аммо калмаразга камроқ таъсирчан, касаллик
қўзғатувчиларга нисбатан химоя қилувчи (касалликнинг олдини олувчи) ва даволовчи таъсир
кўрсатади. Олтингугурт билан ишлов берилган замбуруғларнинг споралари ривожланиш
қобилиятини йўқотади [ 1 ].
Олтингугурт препаратлари ўзидан соф олтингугурт буғини ажратиш (сублимияция)
қобилиятига эга, бу эса ўз навбатида замбуруғлар мицелисига ва спорасига, хужайра липидларида
эриш йўли билан киради ва уларга фунгицидлик таъсирини кўрсатади. Олтингугурт водород
акцептори сифатида гидрирлаш ва дегидрирлаш жарайонларини бузади. Бунда Н 2S хосил бўлади.
Замбуруғлар споралари ва мицелийлари олтингугуртни ўзлаштириб, ундан Н 2S ни хосил қилади ва
шу йўсинда соф олтингугурт замбуруғни зарарсизлантиради. Бироқ ўсишдан тўхтаган замбуруғ
споралари соф олтингугуртдан водород сульфид (Н2S) хосил қила олмайди, хосил бўлган Н2S нинг
ўзи хам замбуруғлар учун юқори захарликка эгадир. Н 2S каталаза, цитохромоксидаза, лактаза
ферментларининг фаоллигини сусайтиради. Соф олтингугурт, шунингдек ферментлар таркибидаги
металлар (темир, мис, марганец, рух)дан сульфидлар хосил қилади, буларнинг барчаси зсмбуруғлар
ҳаёт фаолиятини бузади ва оқибатда уларни нобуд қилади.
Турли замбуруғларнинг споралари соф олтингугуртни турлича ўзлаштириш ва уларни Н2S
га айлантириш билан захарлилигини камайтириш қобилиятига эга, бу эса ўз навбатида
олтингугуртнинг таъсирчанлиги ўзига хос эканлигини белгилайди [ 2 ].
Юқорида келтирилган маълумотларга қараганда олтингугурт препаратларининг
таъсирчанлиги, қўллаилган препаратларнинг узоқ вақт давомида замбуруғ мицелийсига яқин
жойда соф олтингугурт буғини ажратиб туришига боғлиқдир, бу эса ўз навбатида фунгицидни
химоя қилинувчи ўсимликка бир текис сочилишини таъминлаш зарурлигини тақозо қилади,
бунинг учун фунгицид ўсимликка яхши ёпишадиган бўлиши керак [ 3 ].
Олтингугурт аралашмаларини тайёрлашда аввало олтингугурт хақида тушунчага эга
бўлишимиз керак. Бу гурухга оддий олтингугурт, хамда олтингугуртнинг органик ва ноорганик
бирикмалари киради (унинг заррачаларининг диаметри 4-200 микронга тенг). Улардан баъзи
бирлари фунгицид ва акарицид хисобланиб, замбуруғ билан касалланган, хамда ўсимликхўр
каналарга қарши қўлланиши мумкин бўлади [ 4 ].
Олтингугуртдан тайёрланган баъзи препаратлар (масалан туйулгани) чанглаб сепиш йўли
билан, бошқалари сувда эритилиб (олтингугурт охак қайнатмаси (ООҚ, полисульфид препарат)
сепиш йўли билан қўлланилади. Яна алохида турлари ўсимликлар уруғларини дорилаш орқали
қўлланилади [ 5 ].
191
Олтингугуртдан тайёрланган препаратлар касалликларни келтириб чиқарувчиларни турига
боғлиқ бўлади. Чангланганда сувда эритиб сепилганда олтингугурт ва унинг бирикмалари
ўсимликларни куйдириб юбормайди, уруғлар дориланганганда хосилдорлигини тушириб
юбормайди.
Одамлар ва иссиққонли хайвонларга нисбатан захари кам таъсир қилади.
Биринчи ва иккинчи сортли олтингугурт концентратлари – олтингугуртнинг биринчи
сортининг тозалиги 40-80% ни ташкил этса, иккинчи сорти 20-40% ни ташкил этади [ 6 ].
Бу юқорида келтирилган олтингугурт препаратлари сариқ ранг кўринишда толқон холда
бўлади. Улар оддий холда кислотада, сувда хосил қилади. Қиздирилганда 112,8 оСда эрийди.
Ёнганда кўкимтир рангли ёниш хусусиятига эга бўлиб, олтингугурт ангидридини хосил қилади:
S+O2→SO2, 3S=3H2O↔3H2S+H2SO3,
Кальций гидрооксиди билан бирлашиб, калций сульфидини ва сульфитини беради:
Са(OH)2+ H2S→СаS+2H2O;
Са(OH)2+SO2→СаSO3+ H2O.
Яна бирлаша бориб, кальций сульфид ўзига олтингугурт атомларини (кўп холларда
тетрасульфид 4та ёки пентасульфид 5та олтингугурт атомларини) бириктириб кальций
полисульфидни хосил қилади.
СаS+Sx→СаS·Sx,
Бу ерда Х– бирикмадаги олтингугурт атомларининг сони бўлиб, 5 тагача бўлади.
Кальций сульфит тиосулфитга айланади.
СаSO3+S→ СаS2O3
Унинг тузилиши қуйидагича бўлади:
Биринчи сортли олтингугурт препаратлари- ун шудринг касаллиги билан касалланган қанд
лавлаги, нўхот, лўя, бодринг, олма, ноклар;антрокноз касаллиги билан касалланган тарвуз, қовун,
бодринг; оидиум (ириш) касаллиги билан касалланган узум ва ўргамчиккана тушган пахта
далаларига гектарига 15-20кг дан чанглаш йўли билан сепилади. Пахтага сепишда иқтисод қилиш
учун олтингугурт охакка 1:1-1:3 аралашма холда ишлатилади.
Сувда эритилиб сепиш учун 1 қисм ўлмаган охак, 2 қисм олтингугурт 17 қисм сув олинади.
Адабиётлардан маълум бўлишича бу аралашма 70 минут қайнатилади, (лекин аслида 5
хаттоки 8 соат қайнатилган) бунда кетишига қараб сув қуйиб турилади. Лойиха иштирокчилари
далалардаги препаратлар тайёрланаш усулларини кўришганда, идишнинг тепаси очиқ холда
қайнатилаётгани, шу билан бирга тайёрланаётган препаратлар ёғоч, кетмон ёки лопаталар билан
аралаштирилаётганини гувоҳи бўлишган.
Лойиха иштирокчилари изланишлари натижасида аниқландики, кўп холларда (1 қисм ўлмаган
охак, 2 қисм олтингугурт 17 қисм сув) 2 қисм олтингугурт ўрнига сортидан қатъий назар 2кг
олтингугурт қўшилаётгани маълум бўлди. Аслида 1 сорт олтингугуртдан 4-5 кг 2-сорт бўлса 8-10 кг
олиб 17 литр сувга қўшилса керакли зичликка эришиш мумкинлиги аниқланди.
Адабиётлар:
1. Gulbaev J. I. et al. Synthesis and crystalline structure of thiosemicarbasons and o-oxy-acetophenon
//UZBEKSKII KHIMICHESKII ZHURNAL. – 1997. – С. 43-44.
2. Gulbaev J. I. et al. Crystal and molecular structure of uranium dioxocomplex with benzoyl hydezone of
salicylic aldehyde //UZBEKSKII KHIMICHESKII ZHURNAL. – 1997. – С. 28-31.
3. Khudojarov A. B., Gulboev N. I., Sharipov K. T. Synthesis and crystal structure of [MoO~ 2 (2-OC~ 6H~
4CH (CH~ 3) NNCOC~ 6H~ 5)(CH~ 3)~ 2SO] //UZBEKSKII KHIMICHESKII ZHURNAL. – 1997. – С. 3-6.
4. Гулбаев Я. И. и др. Синтез и кристаллическая структура тиосемикарбазона о-оксиацетофенона
//Узбекский химический журнал. – 1997. – Т. 2.
5. Гулбаев Я. И., Рашидова Н. Т. РЕНТГЕНОГРАММА МОЛЕКУЛЫ СЕМИКАРБАЗОНА ПАРАОКСИ
БЕНЗОАЛЬДЕГИДА С МОЛИБДЕНОМ // Science and Education. – 2020. – Т. 1. – №. 2.
6. Гулбаев Я. И., ИсомиддиновЖ. Қ. Ў., Дадоева М. С. Қ. СИНТЕЗ СЕМИКОРБАЗОНА
ПАРАОКСИБЕНЗО АЛЬДЕГИДА С МОЛИБДЕНОМ //Science and Education. – 2020. – Т. 1. – №. 9.
192
ШЎРЛАНГАН ҚУМОҚ ГРУНТЛАРНИНГ ХОССАЛАРИНИ ЎРГАНИШНИНГ
АСОСИЙ ЖИҲАТЛАРИ.
Гулиев Абдулаким Абдукадирович
Жиззах политехника институти
Аннотация: Ушбу мақола қумоқ лёссимон грунтларнинг намланганида тузлар ювилиши
таъсирида деформацион характеристикалари ва қўшимча деформацияларни аниқлаш жихатларига
бағишланган.
Калит сўзлар: деформация, қўшимча деформация, тузлар ювилиши, ўта чўкувчан грунтлар,
лёссимон грунтлар
Ўрта Осиёда, жумладан Ўзбекистонда аксарият бино ва иншоотлар шўрланган чўкувчан
лёссимон грунтларнинг устида барпо этилган. Бу бино ва иншоотларнинг асоси бўлиб хизмат
қиладиган шўрланган лёссимон грунтлар қачонлардир маълум сабабларга кўра (ер ости
сувларининг кўтарилиши, ер ости инженерлик коммуникацияларининг аварияси, ер усти канал ва
ариқларининг носозлиги оқибатида) юқори даражада намланишини ҳисобга олсак, биз ўрганаётган
муаммо, яъни шўрланган қумоқ грунтларнинг намлигини ошиши билан унинг ҳар-хил
ҳусусиятларини ўзгаришини, тузларнинг ювилиши ҳисобига деформацион хоссаларининг
ўзгаришини эътиборга олиш долзарб муаммолардан бири бўлиб қолади. [3]
Жиззах вилоятининг Жиззах, Зафаробод, Фориш, Пахтакор, Арнасай, Дўстлик туманларида
Арнасай-Тузкон тизимларидаги сув майдонлари чегарасининг кенгайиши ҳисобига ер ости
сувларининг йилдан-йилга кўтарилиши юз бермоқда. [4]
Шўрланган грунтлар тарқалган территорияларни қурилиш мақсадида мухандис-геологик
изланишлар ўтқазишда қуйидагиларни аниқлаш керак бўлади:
o майдон бўйлаб ва чуқурлиги бўйича тузларнинг тарқалиши;
o қийин ва ўрта, енгил эрийдиган тузлар мавжудлиги;
o юза ва грунт сувларининг химик таркиби;
o суффозион воронка, ёриқлар ва бошқа техноген ходисалар таъсирларининг мавжудлиги;
Бундан ташқари ўрганилаётган майдонда ётган грунтлар хоссаларини сувга тўйинганда ва
тузлар ювилганда ўзгаришини, ҳар хил бино ва иншоотлар қурилиши ва фойдаланишида маҳаллий
тажрибани ҳисобга олган ҳолда ўрганиш зарур бўлади.
Шўрланган грунтларнинг деформацион характеристикаларини юқоридаги методика ёрдамида
ўрганишда қуйидагиларни: грунт зичлиги, дисперс микроагрегат ва турли таркиби, грунт сув
ўтказувчанлиги, нисбий ўта чўкувчанлик қиймати ва суффозион сиқилувчанлиги, солиштирма
боғланиш ва ички ишқаланиш бурчагини табиий зичлик-намлик ҳолатида ва сувга тўйинган ва
тузлар ювилган ҳолатларида аниқлаш зарур бўлади.
Ҳисобий характеристикаларини аниқлашни қуйидаги уч схема бўйича олиб бориш:
биринчи-грунт табиий зичланган-намлик ҳолатида, бунда сувда эрийдиган грунт қисми қаттиқ
заррачалар скелети билан бирга қаттиқ фазани ташкил этади;
иккинчи-тўлиқ сувга тўйинган ҳолатида, бунда қаттиқ фаза минерал скелети қийин эрийдиган
ва ўрта эрийдиган тузлар билан биргаликда бўлади;
учинчи-грунт таркибидаги мавжуд тузлар тўлиқ ювилган ҳолатида, грунт қаттиқ
заррачаларидан сувда эрийдиган қисми тўлиқ ажралган холда ўтқазиш таклиф этилади. [2]
Тузлар ювилишининг башаротига боғлиқ ҳолда учинчи схема бўйича ҳисобий
характеристикаларни аниқлаш енгил, ўрта ва қийин эрийдиган тузлар шўрланган грунт қисмидан
фильтрация ёки қоришманинг берилган таркибининг чиқиб кетиши билан аниқланади.
Шўрланган ва ўта чўкувчан грунтлар ўта чўкувчанлик миқдори ва суффозион сиқилувчанлиги
сувга тўйинганлик даражаси ва тузлар ювилишини эътиборга олиб тузлар ювилиши тезлиги ва
иншоотдан фойдаланиш вақтини ҳисобга олиб аниқланади.
Шўрланган шишувчи ва ўта чўкувчан грунтларда шишувчи босим миқдори ва ҳисобий
характеристикалари- сиқилувчанлик коэффициенти ва умумий деформация модулини ўрганиш
мақсадида компрессион тажриба берилган юклама маълум интервалларида ўтқазилади.
Грунтнинг ҳолатига боғлиқ ҳолда (бузилган ва бузилмаган структурали) компрессион тажриба
мақсади ва топшириғи қуйидаги схемада белгиланади: (юкламасиз ва юклама таъсирида,
193
сувсиз ва сувга тўйинган ҳолатларида), қайсики бу бино ва иншоотлардан фойдаланиш
фаолиятидаги грунтни тўлиғича ифода этсин. [1]
Шўрланган ўта чўкувчан грунтлар компрессион сиқилиш тажрибасини уларнинг шишишга
ва ўта чўкувчанликка мойиллигини эътиборга олган ҳолда қуйидаги схема асосида ўтқазиш таклиф
этилади.
1. Тажриба жараёнида намунанинг қуриши ва намланишига йўл қўйилмаган ҳолда табиий
зичликга ва намликга эга бўлган грунтда ўтқазилади. Зичловчи босим қуйидаги босқичларда 0.0250.05-0.1-0.2-0.3 МПА ўтқазилади.
2. Шишиш деформацияси барқарорлашган ҳолатига келгунча дистилланган ва пресли сувда
эркин шишиш имконияти бўлган ҳолатда тажриба ўтқазилади.
3. Пресли ёки дистирланган сув билан грунтни намлангандан кейинги ҳолатда тажриба
ўтқазилади: а) Тўғри усул билан шишиш босимини аниқлаш учун-намуна ҳажми ўзгармас бўлган
ҳолда, босим ва шишиш босимидан нисбий шишиш миқдорини аниқлаш учун-ҳар хил босим
таъсирида намуна ҳажмининг чегараланган ўзгаришли ҳолида.
Шўрланган гилли грунтларда 2 ва 3 схемалар шишувчи босим фарқини аниқлаш учун
ўтқазилади. Шишиш босими учун “ғовакликнинг бошланғич ҳолатида”ги намунани эгаллаган
босими қабул қилинади.
4. Эркин шишиш имконияти бўлмаган ҳолда грунт намунасининг сувга тўлиқ тўйингандан
кейинги ҳолида тажриба ўтқазилади.
5. Табиий тузилишга эга бўлган шўрланган ўта чўкувчан грунт намунаси берилган (табиий
ва табиий ҳамда иншоотдан тушувчи босим ва бошқалардан) вертикал босим таъсирида шартли
равишда барқарорлашгунча сиқилади ва кейин пресли ва дистирланган сув билан ўта чўкувчан
деформацияни аниқлаш учун намланади. Шўрланган гилли грунтлар ўта чўкувчанлик хоссаларини
аниқлаш учун 4 ва 5 схемалардаги тажрибалар ўтқазилади.
6.Табиий тузилишдаги шўрланган гилли грунтлар намунаси берилган юкламада шартли
барқарорлашганча сиқилади, кейин юклама ўзгармаган ҳолда ўта чўкувчанлик деформацияси
шартли барқарорлашганча намланади, ундан кейин суффозион чўкиш барқарорлашганча сув
фильтрацияси узлуксиз давом эттирилади.
7. Эркин шишиш имконияти бўлмаган ҳолда тузларнинг ювилиши юз бергандан кейин грунт
намунасида тажриба ўтқазилади. Компрессион тажрибалар натижалари бўйича ҳисобий
характеристикалар аниқланади. Грунт деформацион хоссаларининг ўзгариши нисбий чўкиш
коэффициентининг пасайиши ҳисобига аниқланади.
Намланган қумоқ лёссимон грунтларнинг деформацион характеристикаларини тузлар
ювилиши таъсирида ўзгаришини бино ва иншоотларни лойиҳалаганда эътиборга олиш мақсадга
мувофиқ. Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, шўрланган туманларда бино ва иншоотларни
лёссимон, қумоқ чўкувчи грунтларда барпо этишда тузлар ювилиши таъсирида содир бўладиган
деформация ҳақида ва бу жараённи ривожланишига таъсир кўрсатадиган омиллар ҳақида аниқ ва
тўлиқ малумотга эга бўлиши керак. Бу хулосадан кўриниб турибдики, тузлар ювилиши таъсир
этганда юқори даражада намланган қумоқ лёссимон грунтларнинг физик-механик хоссаларини
ўзгариши, уларда содир бўладиган қўшимча деформация ва бу деформацияни келтириб чиқарган
сабабларни ҳамда уни аниқ миқдорини аниқлаш ҳозирги куннинг долзарб масалаларидан биридир.
Адабиётлар
1.
А. Хасанов, З.Хасанов Основания и фундаменты на лёссовых просадочных грунтах Т. : ”ИПТД УЗБЕКИСТОН”,2006.-49 б.
2.
Рахманов Б. Диссертация на соискание ученой степени кандидата технических наук
М.1991.-84, 104б.
3.
Гулиев А.А., Мингяшаров А.,Х .Зилзилавий туманларда бино ва иншоотларни
лёссимон грунтларда барпо этиш. “Меъморчилик ва қурилиш муаммолари” Илмий техник журнал–
С.:,2. 2018. – Б. 45-46.
4.
Гулиев А.А. Ер ости сувлари сатҳининг кўтарилиши ҳисобига ўта чўкувчан грунтлар
хоссаларини ўзгариши. . “Меъморчилик ва қурилиш муаммолари” Илмий техник журнал– С.:,2.
2020. – Б. 51-53.
194
СИЁСИЙ ВА ИЖТИМОИЙ ҲАЁТДА ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ФАОЛ
ИШТИРОКИНИНГ БАРҚАРОРЛИГИ ВА ФАРОВОНЛИГИ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Талаба:Келдиёрова Ф.
Илмий раҳбар:Дадаева Г.С.
Бугунги кунда ўзбек аёлларининг нафақат оила ва фарзандлар тарбиясидаги ўрни, балки,
мамлакатимиз тараққиётига қўшаётган ҳиссаси ҳам беқиёс. Бугун юртимизда хотин-қизларнинг
ҳақ-ҳуқуқларини, қонуний манфаатларини таъминлаш, қобилият ва имкониятларини рўёбга
чиқариш, бир сўз билан айтганда опа-сингилларимизни жамиятнинг тенг ҳуқуқли, фаол ва бунёдкор
аъзосига айлантириш борасида кенг кўламли ишлар амалга оширилмоқда. Аёллар ижтимоий
ҳимоясини кучайтириш, жумладан, бандлигини таъминлаш, соғлигини мустаҳкамлаш, оналик ва
болаликни муҳофаза қилиш, уларнинг турмуш даражасини яхшилашга эътибор юксак даражага
кўтарилди десак хато бўлмайди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев 2019 йил 21 июнь куни Ўзбекистон
Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг йигирманчи ялпи мажлисида сўзлаган нутқида,
мамлакатнинг сиёсий-ижтимоий ҳаётида аёлларнинг ўрни ва нуфузини мустаҳкамлашга алоҳида
тўхталиб ўтган.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 5 та муҳим ташаббуси доирасида хотинқизларнинг бандлигини таъминлаш, тадбиркорликни, хусусан, оилавий тадбиркорликни
ривожлантириш, «устоз-шогирд» анъаналари асосида ҳунармандчилик билан шуғулланишни
тарғиб этиш, аҳоли томорқаларидан самарали фойдаланиш, пиллачилик соҳасида касаначиликни
кенгайтириш орқали бандликни таъминлаш мақсадида 2019 йил 20 ноябрдаги Вазирлар
Маҳкамасининг 919-сон қарори тасдиқланди.
Барчамизга маълумки, ўтган қисқа давр мобайнида хотин-қизлар манфаатларини ҳимоя
қилиш, улар аҳволини тубдан яхшилашга қаратилган Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2
та фармони, 2 та қарори, Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 6 та қарори ва 4 та
фармойиши қабул қилиниб, изчил амалга оширилмоқда ва самарали натижалар бермоқда.
Давлатимиз раҳбари томонидан хотин-қизларни ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш, улар учун барча
шароитларни яратиб беришга алоҳида эътибор қаратилаётгани, аёллар ва оила масалалари давлат
сиёсати даражасига кўтарилиб, мазкур сиёсатни мамлакатимиздаги барча идора ва ташкилот
раҳбарлари қўллаб-қувватлаётгани ва уни амалга оширишда фаол иштирок этаётганлигига
барчамиз гувоҳ бўлаяпмиз. Айниқса, оғир ижтимоий вазиятга тушиб қолган, ногиронлиги бўлган,
иш билан таъминланмаган хотин-қизлар ижтимоий ҳимояси борасида мамлакатимизда мисли
кўрилмаган ишлар олиб борилаётганини нафақат мамлакатимиз балким, жаҳон ҳамжамияти,
нуфузли халқаро ташкилотлар, чет элликлар ҳам тан олиб, қизиқиш билдиришмоқда, биздан
тажриба ўрганишга ҳаракат қилишмоқда.
Ўз навбатида бу масаланинг бутун дунёдаги бугунги ҳолатига эътибор қаратадиган бўлсак,
маълумотлар шуни кўрсатадики, жаҳонда мавжуд жамиятлар аҳолисининг ярмини, ҳаттоки ундан
кўпроғини аёллар ташкил этади, аммо инсон фаолиятининг ва жамиятнинг кўпгина мураккаб
соҳалари, яъни билим, ихтисос, малака, кўникмалар талаб қилинадиган соҳаларида уларнинг
иштироки ниҳоятда оздир. Шунингдек, ҳозирги кунда дунёдаги ўта камбағал одамларнинг 60
фоиздан ортиғини, саводсиз аҳолининг эса учдан икки қисмини аёллар ташкил қилади. Мактабга
жалб қилинмаган болаларнинг ҳам учдан икки қисми қизлар ҳисобланади. Бутунжаҳон соғлиқни
сақлаш ташкилотининг маълумотларига кўра, бутун дунёда ҳар учинчи аёл (35%) ҳаёти давомида
у ёки бу турдаги зўравонликка дуч келар экан.
Бу мисолларни келтиришимдан мақсад - қиёсий таҳлилгина бугунги ислоҳотларнинг мазмун
- моҳиятини янада чуқурроқ англаш имконини беради.
Президентимиз томонидан олиб борилаётган оқилона сиёсатга ана шундай таҳлилий нуқтаи
назардан ёндашсак, унда хотин - қизлар ҳаёти билан боғлиқ бир қатор жиддий муаммоларнинг аниқ
ечими ифода этилаётганлиги ва бу муаммоларни бартараф этишда мустаҳкам пойдевор
бўлаётганининг гувоҳи бўлаяпмиз. Яна бир қувонарли жиҳати хотин-қизларнинг ҳақ - ҳуқуқларини
ҳимоя қилиш, оила ва жамиятдаги нуфузини оширишда республикамиздаги мавжуд барча вазирлик
ва идоралар кенг жалб қилинаяпти, бугун аёллар масалаларига барча ташкилотлар
195
ва уларнинг раҳбарлари бошқача кўз билан, яъни ижобий ва жиддий қарашмоқда. Бундай ёндашув
амалий ва самарали натижаларни бермоқда, хотин-қизларнинг яхши яшаши, меҳнат қилиши учун
барча шароит ва имкониятлар яратилмоқда.
Бундай имконият албатта ҳар бир аёлда меҳнатга, ўз иқтидор ва қобилиятини рўёбга
чиқаришга, янги ғоялар устида ишлашга, ташаббускорлик кўрсатишга иштиёқ ҳамда келажакка
ишонч уйғотаяпти. Янги-янги ютуқ ва марралар сари етаклаяпти, иқтидорли, қобилиятли, билимли,
салоҳиятли хотин-қизлар сафи кенгайиб бормоқда.
Шу ўринда бир мисол, жорий йил 11-17 март кунлари бўлиб ўтган, мамлакатимиз делегацияси
ҳам қатнашган БМТ Хотин-қизлар аҳволи бўйича комиссиясининг 63-сессиясидаБМТ Бош котиби
Антонио Гутерриш қуйидаги фикрларни билдирди: “Қаердаки сиёсий ва ижтимоий ҳаётда хотинқизлар фаол иштирок этаётган бўлса, ўша жойда иқтисодиёт ўсмоқда, барқарорлик
мустаҳкамланмоқда ва фуқароларнинг фаровонлиги юксалмоқда”.
Бу фикрлардан шундай хулосага келиш мумкинки, мамлакатимизда хотин-қизларнинг ҳуқуқ
ва манфаатларини ҳимоя қилиш, аёлларнинг мамлакат ижтимоий-сиёсий ҳаётида тўлақонли
иштирок этишига эришиш, гендер тенгликни таъминлаш бўйича олиб борилаётган давлат сиёсати
нақадар тўғрилигига ишонч ҳосил қиламиз.
Аччиқ бўлса ҳам тан олишимиз керак, узоқ йиллар аёллар муаммоларига етарлича эътибор
қаратилмаган, лекин эътироф этиш жоизки, бугун Ўзбекистонда хотин-қизларни ижтимоий ҳимоя
қилиш, уларни ишга жойлаштириш, уй-жой билан таъминлаш, бир сўз билан айтганда ҳар қандай
муаммоларнинг ечими юзасидан аниқ, ҳуқуқий механизмлар ишлаб чиқилиб, амалиётга татбиқ
этилган ва самарали натижалар бермоқда.
Бугунги кун талаби хотин-қизларни янгича ёндашув, янгича ғоя ва янгича ташаббусларбилан
чиқишларига кўмак бериш, мамлакатимизда амалга оширилаётган ислоҳотлар, янгиланишлар,
сиёсий жараёнларда уларнинг фаол иштирок этишларини таъминлашдан иборат. Ўзбекистон
Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатининг
йигирманчи ялпи мажлисида сўзлаган нутқида таъкидлаганидек, “Ҳозирги кунда ҳар бир хотинқиз демократик жараёнларнинг кузатувчиси эмас, балки фаол ва ташаббускор иштирокчиси
бўлмоғи шарт.” Бу даъват ўз навбатида барча вазирлик, идора ва ташкилотлар қатори сиёсий
партиялар зиммасига ҳам алоҳида масъулият юклайди.
Биз ўз вазифамизга таҳлилий танқид асосида ёндашадиган бўлсак, ҳали олдимизда ечимини
кутаётган масалалар анчагина эканлигига гувоҳ бўламиз. Давр шиддат билан ўзгариб бораётган
бугунги кунда вақтнинг ҳар бир дақиқасидан унумли фойдаланган ҳолда, бор куч ва
имкониятимизни, билим ва салоҳиятимизни сафарбар этиб, хотин-қизларни демократик
жараёнларнинг фаол иштирокчисига айлантирмоғимиз лозим.
Сир эмас, қайси вилоят, туман, шаҳар партия ташкилотларининг раҳбарлари аёл киши бўлса,
ўша ерда ишлар тизимли олиб борилмоқда, ижро интизомига риоя этилмоқда, ишга ёндашув тўғри
ташкил этилган, бир сўз билан айтадиган бўлсак, аёллар ўз ишига масъулият билан ёндашади.
Шунингдек, аёлларга ўз бизнесини ташкил этиш, бизнес ғояларини тайёрлашда ёрдам бериш,
узоқ вақт давомида бола тарбияси билан банд бўлган, оғир иқтисодий аҳволга тушиб қолган
аёлларни талаб катта бўлган касбга тайёрлаш ҳам олдимиздаги муҳим вазифалардан бири
ҳисобланади.
Аслида хотин-қизларни иш билан таъминлаш, жуда кўпгина муаммоларнинг олдини олишга
хизмат қилади, жумладан, оилавий келишмовчилик, оилавий ажримлар, ҳамда хотин-қизлар
ўртасида хуқуқбузарлик ва жиноятчилик каби иллатларнинг камайишига асос бўлади.
Аёлга муносабат – миллат, давлат, эртанги кун ва келажак авлодга бўлган ҳурматни намоён
этишнинг асосий мезони ҳисобланади.
Мамлакатимизда сўнгги йилларда аёллар масаласида жамиятда гендер тенгликни таъминлаш,
аёлларимиз учун муносиб меҳнат ва турмуш шароитларини яхшилаш, ёшларнинг ўз билим ва
салоҳиятларини тўлақонли намоён этишини таъминловчи тизим яратилди. Хусусан, ҳозирги
пандемия даврида бу борадаги ишлар самарасига ҳар қачонгиданда кўпроқ эътибор қаратилмоқда.
Ўтган хафта давлатимиз раҳбари бошчилигида ўтказилган видеоселектор йиғилишида ҳам
жамиятда аёллар ва ёшларнинг ролини ошириш ҳамда бандлигини таъминлашда бугунги кун
196
талабларидан келиб чиққан ҳолда амалга оширилиши лозим бўлган муҳим вазифалар белгилаб
берилди.
Жумладан, йиғилишда давлатимиз раҳбари томонидан юртимизда аҳолини ижтимоий қўллабқувватлаш мақсадида моддий ёрдам ва кўмакка муҳтож оилалар рўйхати, яъни «темир дафтар»
тузилган, эндиликда ҳар бир маҳалла, туман, шаҳар ва вилоят кесимида «ёшлар дафтари» ва «аёллар
дафтари» шакллантирилиши таъкидланди. Бу рўйхатлар «темир дафтар»дан алоҳида бўлиб, унга
ижтимоий, ҳуқуқий, психологик қўллаб-қувватлашга, билим ва касб ўрганишга эҳтиёжи ва иштиёқи
бор бўлган ишсиз ёшлар ва хотин-қизлар киритилиши белгилади.
Шунингдек, бу ташаббусни амалга ошириш механизмлари Хатирчи тумани ва Янгиер шаҳри
мисолларида тушунтириб ўтилди.
Ҳақиқатан ҳам бугун юртимизда хотин-қизлар ва ёшлар аҳолининг катта қисмини ташкил
этмоқда. Натижада ижтимоий масалаларнинг аксарияти айнан шу икки қатлам вакиллари
иштирокида ҳал этилмоқда.
Шу боис, мазкур икки йўналиш бўйича Ўзбекистонда давлат сиёсатини маҳалла даражасигача
юритадиган вертикал тизим яратилмоқда.
Бугун давлатимиз раҳбари томонидан жамиятда аёллар ва ёшлар фаоллигини ошириш ҳамда
улар дуч келаётган муаммо ва тўсиқларни бартараф этиш учун илгари сурилаётган «ёшлар дафтари»
ва «аёллар дафтари»ни шакллантириш учун ёшлар масалалари бўйича ҳар бир туманда алоҳида
ҳоким ўринбосари, унинг 3 нафаргача мутахассиси, Ёшлар ишлари агентлиги бўлимининг 3 нафар
ходими, вилоятда ҳам ҳоким ўринбосари, унинг 4 нафар мутахассиси, Ёшлар ишлари агентлиги
бошқармасининг 11 нафар ходими фаолият юритяпти. Хотин-қизлар масалалари бўйича ҳар бир
маҳаллада алоҳида раис ўринбосари, туманда – маҳалла ва оила бўлими бошлиғи ўринбосари ва 2
нафар мутахассиси, вилоятда эса 8 нафаргача штат бирликлари ташкил этилган.
Эндиликда ишлар самарадорлигида янгича ёндашув ва механизмлардан ҳам кенг
фойдаланилади. Яъни, сектор раҳбарлари ва мутасадди идоралар вакилларига ҳар бир маҳалладаги
ҳолатни ўрганиш, ёшлар ва аёллар билан бирма-бир мулоқот қилиб, эҳтиёжларини, қизиқишларини
аниқлаш борасида ҳам аниқ кўрсатма ва топшириқлар берилди.
«Ёшлар дафтари» ва «аёллар дафтари»га киритиладиган ишсиз ёшлар ва хотин-қизларда
мотивация уйғотилиб, касбий кўникмалар шакллантирилади. Мамлакат келажагини таъминловчи
аёллар ва ёшлар масаласида мутлақо янги, замон талабларига мос иш услублари асосида муаммолар
ечимига эришилади.
Бу эса, ўз навбатида, жамиятнинг ижтимоий-сиёсий ҳаётида хотин-қизлар ва ёшларнинг
фаоллигини ошириш, уларни ижтимоий ҳимоя қилиш тизимини янада кучайтириш, жамият ва
давлат ҳаётининг барча жабҳаларида ўзларининг иқтидор ва салоҳиятларини тўлақонли намойиш
этишига кенг имкониятлар яратади.
Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, аёлларимизни ижтимоий ҳимояга муҳтож шахсдан,
ижтимоий фаол шахсга айлантиримоғимиз лозим. Аёл фаол бўлса, фарзандлари баркамол бўлади,
оиласи фаровон бўлади, жамиятимиз эса гуллаб яшнайди.
Фойдаланилган адабиётлар:
“Янги Ўзбекистон” ва “Правда Востока” газеталари таҳририяти ДУК, 2021 йил.
1.
2. И.А Каримов: “Баркамол авлод орзуси”, “Ўзбекистон миллий энциклопедияси”. Давлат
илмий нашриёти. Тошкент-2000 й.
3. Ўзбекистон Республикаси “Тасвирий ойина” ижодий уюшмаси. Ободлик кўнгилдан
бошланади. Тавсиялар. Тошкент-“Фан ва технология”-2013 й., 60-бет.
УДК 656.1
АВТОМОБИЛЛАР ТЕХНИК ҲОЛАТИНИ ДИАГНОСТИКАЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ.
Доц О.К.Адилов, Д.Зухурова (ЖизПИ)
Аннотация
Ушбу мақолада ишлаб чиқилган тавсиялар асосан автотранспорт воситаларини эксплуатация
даврида ҳаракат хавфсизлигини таъминлашдаги фаолиятини оширишга хизмат қилади.
Калит сўзлар: автомобил, ҳаракат хавфсизлиги, йўл хавфсизлиги, йўл ҳаракат белгиси,
хавфли участка.
Аннотация
197
В этой статье приведена разработка методических рекомендаций и применения их результатов
в производство в целях усовершенствования безопасности дорожного движения автомобилного
транспорта.
Ключевые слова: автомобиль, безопасность движения, дорожное движение, знаки
дорожного движения, опасный участок.
Abstract
This paper provides designing methodical recommendations and using there results to improve
traffic safety in transport.
Key words: car, traffic safety, traffic, traffic signs, dangerous site
Автомобил белгиланган сифат кўрсаткичларига эга бўлган, сифати - унинг вазифасига мувофиқ
ҳолда белгиланган талабларни қондиришга яроқлилигини таъминлайдиган хусусиятлар мажмуи
бўлганлиги сабаб, эксплуатация даврида турли хил шаклдаги нуқсонлар юзага келиши оқибатида
носозликлар оқибатида техник ҳолат даражаси бузилади.
Транспорт воситасининг эксплуатация муддати ошган сари деталларнинг ейилиши ва
носозликлар натижасида унинг техник ҳолати эксплуатация жараёнида ёмонлашиб боради:
двигател қуввати ва ҳаракат техник тезлиги пасаяди, ёнилғи сарфи ва ейилиш жадаллиги ўсади,
бошқарув қулайлиги ёмонлашади, техник хизмат кўрсатиш ва таъмирлаш ҳажми ортади,
ишончлилиги пасаяди.
Эксплуатация жараёнида транспорт воситасининг техник ҳолатига кўпгина эксплуатацион
омиллар таъсир этади. Уларнинг асосийлари қуйидагилар:
эксплуатацион материаллар сифати (бензин, дизел ёнилғиси, газ ёнилғиси,
мойлаш материаллари, махсус суюқликлар - антифриз, тормоз суюқлиги ва бошкалар);
- йўл шароитлари;
- иқлим шароитлари;
- транспорт воситасидан техник фойдаланиш (қувватдан фойдаланиш тартиблари,
автомобилни бошқариш сифати);
- техник сервис кўрсатиш ва таъмирлашнинг сифати;
- транспорт воситасини сақлаш сифати.
Транспорт воситасининг техник холат тўғрисида маълумотнинг борлиги ва унинг
кенгайиши автомобиллар техник эксплуатациясида учрайдиган муааммоларни ечишда амалий
ёрдам қилади, автомобилга кўрсатилаётган техник таъсирларни режалаштириш ва
самарадорлигини баҳолаш имконини бериш учун диагностика натижаларига таянади. Диагностика
етилиб келаётган бузилишларни ўз вактида аниклаш, уларнинг вужудга келиш имконияти
ижтимоий ва иқтисодий оқибатларининг олдини олишга ёрдам беради. Техник диагностикалаш
тизими давомида автомобил техник холатини аниқлаш учун керак бўладиган технологик жиҳозлар
мажмуи аҳамиятга эгадир.
Шу ўринда транспорт воситалари двигатель, шасси қисмларидаги асосий элементлари
техник кўрсаткичларини баҳолаш мақсадга мувофиқдир.
1Транспорт воситалари ҳаракатланиш давомида ҳаракат хавфсизлигига таъсир этувчи
асосий омиллар таркибига османинг элементлари ҳам боғлиқ бўлиб, ушбу элементларнинг
хавфсизлик кўрсаткичлари бузилишига 10-15% луши мавжудлигини этиборгаолиш зарур. Содир
бўлган йўл транспорт ходисаларида османинг элементлари этиборга олинмай, асосан тормоз ва рул
бошқармалари хусусиятлари таъсири ўрганилиб келинган.Албатта, маънбалардан маълумки, осма
элементлари транспорт воситалари ҳаракатланиши жараёнида ҳосил бўлган ташқи турткиларини
сўндириш ва равон ҳаракатланишни таъминлашдир. Шунингдек, турли йўл шароитларида
транспорт воситалари ҳаракатланишини таъминлаш, осма элементлари ҳисобига шиналарнинг йўл
қопламаси билан тишлаши жадалигини таъминлашга ҳам хизмат қилади. ИИБ ЙҲХБ статистик
маълумотларига асосан транспорт воситалари(ТВ) томонидан содир этилган йўл транспорт
ходисалари миқдори қуйидаги расмда келтирилган.
1жадвал
Агрегатлар
Ҳодисаларнинг солиштирма
кўрсаткичи %
Двигател
8,3
198
Тормоз тизими
32
Рул бошқармаси
27
Электр жиҳозлари
13
Юриш қисми
17,2
Бошқа қисмлар
2,5
Жами
100
Йўллардаги қатнов жараёнида содир бўлаётган йўл-транспорт ҳодисаларига юқорида қайд
этилган носозликлардан тормоз тизимига 32%, бошқарув тизимига27% ва юриш қисмига 17,2%
миқдорда носозликлари сабаб бўлмоқда.
1- расм. Транспорт воситалари томонидан содир этилган йўл транспорт ходисалари
Транспорт воситалари техник ишчи қобилиятига асосан эксплуатация жараёнида ЙТҲлар
келиб чиқишига сабабчи бўлган асосий элементлар қуйидаги жадвалда қайд этилган.
Албатта, ўқув ва илмий маънбаларда тормоз тизимига, бошқарув тизимига диагностика
ўтказиш технологияси мавжуд, лекин асосан юриш қисмидаги осмалар техник хусусиятларини
баҳолашда диагностик технология тўлиқ эмаслиги сабаб содир бўлаётган йўл-транспорт
ҳодисаларининг миқдори юқори кўрсаткични ташкил этмоқда.
Олиб борилган экспремент тадқиқотлар жараёнида, автомобил амортизаторларининг
ейилиши жараёнинг таъсири аниқланди, ушбу ҳолатлар мавжуд бўлган ҳолларда осмаларнинг
ейилиши 50%ни ташкил этган ҳолда, тўғри қуруқ йўлда 80 км/с тезлик билан ҳаракатланишда
тормозланиш йўли 1,5 метрга ошиши аниқланди.
Aвтoмoбил йўлдa ҳaрaкaтлaниши жaрaёнидa унгa тaъсир этувчи oмиллaр ҳисoбигa
динaмик xусусият ўзгaриши юзaгa кeлaди вa тeбрaниш ҳисoбигa шoвқин пaйдo бўлaди.
Aвтoмoбилнинг ҳaрaкaтлaниш жaрaёнидa тeбрaнишни динaмик сўндиргичлaр сaмaрaли бўлиб,
тeбрaнмa шoвқинни сўндирaди ( aмaртизaтoрлaрдa, двигaтeлдa). Ушбу жaрaённинг тaҳлили қуйида
келтирилган. Бундa тeбрaнишни сўндириш мaссaси-м, бикрлик-к, бeвoситa ҳaрaкaт жaрaёнидa
тeбрaниш шoвқинни сўндиришгa xизмaт қилaди.
Ушбу ҳoлaтдa ҳoсил бўлaдигaн уйғoтувчи куч F эгилиш қoнунияти бўйичa F0*sin ω t
бaҳoлaнaди.
199
Бундa m-тeбрaнишни сўндириш мaссaси вa к-бикрлик ω-тeбрaниш чaстoтaсигa мoс
кeлишини эътибoргa oлиб, ω = ω 0 гa тeнг дeб қaбул қилинaди.
2-рaсм. Динaмик тeбрaнишлaрни сўндиришнинг принципиaл сxeмaси.
Юқoридaги рaсмдaн кўриниб турибдики, aсoсaн ҳaрaкaт дaвoмидa aвтoмoбилнинг бaрчa
кoнструктив элeмeнтлaридa мaълум техник носозликлар юзaгa кeлиши ҳисoбигa йўл транспорт
ходисалар миқдoри oшиб бoрaди.
Шу мaқсaддa йщл транспорт ходисалар миқдорини камайтириш учун тaвсиялaр:
- aвтoмoбил кoнструкциялaрини яxшилaш, aвтoмoбилнинг aйлaнувчи қисмлaрини стaтик вa
динaмик мувoзaнaтлaш.
- aвтoмoбилнинг йўл қoплaмaси билaн тишлaшиш сaмaрaдoрлигини oшириш.
- рeзинaлaр, гидрaвлик, пнeвмaтик вa пружинaлaрни тeбрaнишдaн ҳимoялaшни қўллaш.
- ички ишқaлaнишдaн ҳимoялoвчи мaтeриaллaрни қўллaш.
- ишқaлaнишдaн, тeбрaнишдaн, ейилишдaн ҳимoя қилувчи eлeмeнтлaр сaмaрaдoрлигини
oшириш.
Носозликларнинг синфланиши
Технологи
Юзага
Транспорт
технологик
жараёни
Доимий эмас
Вақт меъёрлари
бўйича
Доимий
Фаолиятини
бошқариш
бўйича
Вертикал
Маҳаллий
Умумий
Ишлаш қобилияти
бўйича
3-рaсм. Носозликларнинг синфлaниши.
Шу ўринда, автомобиллар техник ҳолатининг эксплуатация жараёнида ҳаракатланиш
хавфсизлигига таъсир даражаси юқорилигини этиборга олиб эксплуатация олди текширув назорат
ишлар технологияси олиб борилиши мақсадга мувоффиқдир. ГОСТ 51709-2001 талаби асосида
юриш қисми техник ҳолати текширилиши талаб этилади. Бироқ, амартизаторлар техник ҳолатини
диагностика текширув ишлари ташқи ҳолатлар учун занглаш, едирилиш, корпусдаги шовқин,
жипсликнинг йўқолиши. Амартизаторлардаги ўзгаришлар, штоклар ҳаракатининг бузилиши,
ейилиш даражаси, клапинлар ейилишини аниқлаш имкони бўлмайди.
Эксплуатация жараёнида мавжуд бўлган ушбу нуқсонлар кузов тебранишларини юзага
келтириб, бузилиш жараёнларини олиб келади.
Диагностик хизматни ташкил этишдаги рақобатбардошлик даражасини оширишнинг асосий
йўналишлари қуйидагилар:
- хизмат кўрсатиш сифатини ошириш;
- буюртмани бажариш вақтини камайтириш;
- хизмат кўрсатишнинг имтиёзли ва сийловли баҳо сиёсатини олиб бориш;
- мижозлар учун қулайликлар яратиш, уларга ҳурмат ва эҳтиром билан муомала қилиш ва
хизмат кўрсатиш маданиятини ошириш;
200
- ишлаб чиқаришни ривожлантириш, янги техника ва технологияни қўллаш, хизмат
кўрсатишнинг янги шаклларини таклиф этиш.
Хизмат кўрсатиш сифати – хизмат турлари, хизматни бажаришга сарфланган вақт, иш
бажариш сифати, тақдим этилган қулайлик ва маданият даражаси билан характерланади.
Хизматнинг юқори сифатига замонавий жиҳозларни қўллаш, меҳнатни тўғри ташкил қилиш
ва рағбатлантириш, сифатли эҳтиёт қисмларни ишлатиш, иш сифатини назорат қилиш орқали
эришилади.
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, транспорт логистикаси орқали моддий оқимлардан
самарали фойдаланишни тўғри ташкил қилсак, йўлларда сифат назоратини мукаммаллаштирсак,
нафақат йўлнинг эксплуатацион ҳолати яхшиланади, балки содир бўладиган йўл-транспорт
ходисаларининг сонинг ва ҳалокатлилик кўрсаткичининг камайишига олиб келади.
Фойдаланилган адабиётлар.
1. Ш.М.Мирзиёев Ўзбекистон Республикаси автомобиль транспорти агентлиги ходимлари
билан бўлиб ўтган маърузаси. 2018 йил 28 август.
2. Ўзбекистон Республикаси автомобил – дарё транспорт агентлиги Жиззах вилоят бўлими
маълумотлари. 2017.
3. Ҳамрақулов О., Магдиев Ш. Автомобилларнинг техник эксплуатацияси. Жиззах.
“Адолат”, 2005.-262б.
4. Жиззах ш ИИБ ЙХХБ статистик макълумотлари 2017 й.
5. Адилов О Автотранспорт корхоналарида ҳаракат хавфсизлиги хизматини
такомиллаштириш. Тошкент. “Наврўз”. 2015- 122б
6. Прудовский Б.Д., Ухарский В.Б. Управление технической эксплутацией автомобилей по
нормативным показателям. М. “Транспорт”, 1990.- 145 стр.
ANALYSIS OF PROGRAMS FOR THE OPERATION OF FACILITIES LOCATED ON
EUROPEAN UNION ROADS
Ravchanova Dildora
2nd year masters of the department "Road Engineering" of Jizzakh Polytechnic Institute
Supervisor: Candidate of Technical Sciences, Associate Professor Ganiev Inomjon
Gulomovich
Head of the Department of Road Engineering, Jizzakh Polytechnic Institute
Аннотация. Мақолада Европа Иттифоқи йўлларида жойлашган иншоотларни эксплуатация
қилиш дастурлари таҳлил қилинган.
Таянч сўз ва иборалар: кўприк, нуқсон, эксплуатация, кўприкни кўздан кечириш
Annotation. The article analyzes the operation programs of the facilities located on the roads of the
European Union.
Keywords: bridge, defect, exploitation, bridge review
The project, known as BRIME (Bridge Management in Europe), was undertaken by the national
highway research laboratories in the United Kingdom, France, Germany, Norway, Slovenia and Spain. It
was 50% funded by the European Commission Directorate General for Transport, with balancing funds
provided by the authorities responsible for the national road networks in the participating countries. Further
details concerning the project are given in the other project deliverables and a brief overview is given on
the TRL web-site (http://www.trl.co.uk/brime/index.htm).
Over the last 50 years there have been major road building programmes in Western Europe to cope
with the increasing growth in traffic. However in most countries the main motorway construction
programme is now coming to an end and attention is switching to maintenance of the existing stock.
Many of the bridges built in these road programmes are showing signs of deterioration after only a few
decades in service, as a result of the increasing volume of traffic and increases in the weights ofindividual
vehicles. Deterioration is exacerbated because many modern structures are more prone to chemical
degradation than their forerunners. The effects of alkali silica reaction, chloride ingress and carbonation are
worsened by low cover and poor quality materials, and are causing progressive
201
deterioration of the bridge stock. As bridges age, deterioration caused by heavy traffic and an aggressive
environment becomes increasingly significant resulting in a higher frequency of repairs and possibly a
reduced load carrying capacity. By contrast highway structures in Eastern Europe tend to be older, have
been neglected and are in need of major rehabilitation.
In both cases a systematic approach to maintenance is required to ensure that structures remain safe
and serviceable. Numerous management systems have been developed throughout Europe to assist
engineers in deciding what maintenance is required and when it should be carried out. The simplest systems
consist of a database that holds all the relevant information on each structure – for example structural details,
records of inspections, previous maintenance history – that the engineer needs to reach a decision. More
complex systems contain algorithms that manipulate the data to produce optimum maintenance strategies
at both project level and network level, taking into account constraints such as inadequate funding.
Most systems have been developed either for a particular stock of bridges, or to meet the requirements
of a particular bridge owner and then developed further to meet the needs of a wider market. The project
was aimed at developing a framework for a system that specifically met the needs of the European Road
Network.
Work Programme The research was undertaken in seven workpackages, six of which focused on the
modules required to create a bridge management system. Each of these six workpackages was split into two
stages; the first stage involved a review of the state of the art and an identification of the requirements for a
BMS. The second stage involved developing guidelines for the various modules for the system. Under the
seventh workpackage, existing systems were reviewed and the findings, together with the results from other
workpackages, were used to develop the framework for a BMS.
The first workpackage comprised a review of current methods used in Europe and North America for
inspecting and assessing bridge condition. Three basic types of bridge inspection were identified:
superficial, general, and major. A fourth type of inspection – an in-depth or special inspection – is carried
out on structures where there is a particular problem or cause for concern either found during aninspection
or already discovered on other similar bridges. These inspections are also carried out for a variety of other
reasons, for example on bridge foundations after flooding, and on structures afterearthquakes. They involve
extensive measurements on site and may include laboratory testing. Other types of inspection such as an
‘acceptance inspection’, which is carried out before a structure is opened to traffic and a ‘guarantee
inspection’ are used in some countries.
The results of an inspection are used to provide a measure of the structure’s condition. Two
approaches have been used. The first is based on a cumulative condition rating obtained from a weighted
sum of all the assessments of the condition of each element. The second gives the assessed condition of the
bridge as the highest condition rating of the bridge elements.
Artificial intelligence methods were investigated as a means of improving condition assessment and
a review was undertaken of neural network, fuzzy logic and genetic algorithms. A neural network model
was then developed for categorising the condition of corroded areas on reinforced concrete bridges.
Whilst this gave promising results it could only give the condition at the time the measurement was made:
further work is required to evaluate the change in condition with time.
The second workpackage developed recommendations for methods to assess the load- carrying
capacity of highway bridge structures. These methods were based on a review of current assessment
procedures used in the countries participating in BRIME. This included details of the characteristics of
existing structures, the standards used in design and assessment, and experimental methods used in the
assessment of bridge structures. The purpose of this work was to illustrate how assumptions for material
and structural properties, and traffic loads can be obtained and used in structural assessment.
To assess whether structural elements are capable of carrying modern day traffic loads, models for
both element resistance and applied loads are required. Load models that take account of the extreme traffic
loads applied to structures were developed. Material strengths were obtained from statistical data for
reinforced and prestressed concrete, steel, masonry and timber structures.
Bridge assessment in the partner countries is based either on a deterministic or a semi- probabilistic
(ie with the use of partial safety factors) approach. In both cases the load effects are determined by structural
analysis, using design standards that can be amended to take account of information from measurements
on the structure. These methods are sometimes considered to be conservative, and a new
202
approach using reliability methods to take account of uncertainties in variables is emerging. Reliability
calculations are beginning to be introduced, with the target reliability index becoming the governing factor
for assessment.
The workpackage partners recommendation is based on assessment procedures adopted in the UK
in which several levels of assessment of increasing sophistication are available.
References
1.
Ganiev, I.G. (2019) "PREVENTIVE MONITORING RAILWAY REINFORCED CONCRETE
BRIDGES," Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers: Vol. 15: Iss. 3 , Article 32.
2. https://ec.europa.eu/jrc/en/news/keeping-european-bridges-safe
YER VA SUVLARNING ICHKI ENERGIYASI
(GEOTERMAL ENERGIYA)
Jizzax politexnika instituti (O‘zbekiston)
402-20 EE guruxi talabasi
Yazdanov Islom Vaxob o‘g‘li, Saparboyev Otabek Nurmuhammad o`g`li,
Energetika kafedrasi katta o‘qituvchisi
Narimonov Baxodir Absalomovich
Annotatsiya: Ushbu maqolada yer ostidagi issiq suv, issiq havo yoki bug‘ energiyalaridan, hozirgi
texnologiyalar bilan elektr energiyasi ishlab chiqarish mavzusida gap boradi.
Kalit so‘zlari: Geotermal energiya,er yadrosi,biomassa,biogaz, bakteriyalar,xavo va bug‘
Аннотация: В этой статье обсуждается производство электроэнергии из подземных вод,
горячего воздуха или пара с использованием современных технологий.
Ключевые слова: геотермальная энергия,ядро земли, биомасса, биогаз, бактерии, воздух и
пар.
Abstract: This article discusses the production of electricity from groundwater, hot air or steam
using modern technologies.
Key words: geothermal energy, core of the earth, biomass, biogas, bacteria, air and steam.
Yer ostidagi issiq suv, issiq havo yoki bug‘ energiyalaridan, hozirgi texnologiyalar bilan elektr
energiyasi ishlab chiqarish va xonani isitish uchun foydalanish mumkin
Yer yuzasi quyosh singari issiqlik energiyasini nurlantiradi. Bu energiya geotermal energiya deb
atalib, u odamlarni issiqlik va elektr energiyasi bilan ta’minlashi mumkin. Uni ishlab chiqarish atrofmuhitni ifloslantirmaydi, ya’ni ekologik toza hisoblanadi.
Geotermal energiya yerda yonuvchi gazlar va kosmik changlar aralashish jarayoni natijasida 4
milliard yil avval paydo bo‘lgan. Yer yadrosining 6,5 ming kilometr atrofidagi chuqurligida temperatura
5000 gradusgacha ko‘tarilishi mumkin.
Qadimda odamlar yer ostidan otilib chiqqan qaynoq va issiq suv manbalaridan davolash maqsadida
foydalanganlar. Vaqt o‘tishi bilan bu shifobaxsh suvlardan boshqa maqsadda ham foydalana boshlagan.
Qadimgi rimliklar Pompey shahrida geotermal suv yordamida o‘z binolarini isitish tizimini yaratgan.
Amerikalik hindular esa deyarli 10000 yil avval issiq suv manbalaridan ovqat pishirish uchun
foydalanganlar.
Yer ostidagi issiq suv, issiq havo yoki bug‘ energiyalaridan, hozirgi texnologiyalar bilan elektr
energiyasi ishlab chiqarish va xonani isitish uchun foydalanish mumkin.
Biomassa — chiqindini yoqish natijasida olinadigan energiyadir. Amalda biomassa bu — chiqindi.
Qurigan daraxt yoki ularning shox-shabbasi, tomorqadan poliz o‘simliklarining ildizpoyalari, yog‘och
qobig‘i va qirindilari kabilardir. Bunday chiqindilar tarkibi chorva fermalarida ozuqa va to‘shama sifatida
ishlatiladigan somon hamdir.
Ko‘proq miqdorda qishloq xo‘jaligi ekinlari: don, paxta, makkajo‘xori va boshqalar bo‘lishi mumkin.
Odatda uyimizdan chiqqan, maishiy chiqindilar chiqindixonaga chiqarilib, ko‘mib tashlanadi.
Maishiy chiqindi ham biomassaning bir turi, undan ham bioyoqilg‘i ishlab chiqarishda foydalanishmumkin.
Biomassadan foydalanish juda oddiy. Maxsus pechlar yoqilib, qozonlarda suv isitiladi, buqqa
aylantirib va elektr energiyasi olish uchun trubinalar aylantiradi.
203
Biomassa energiyasi — biomassani chiqitga chiqarish, biogaz olish va foydalanish energetikaning
istiqbolli yo‘nalishi hisoblanadi. Biomassa manbalariga qattiq maishiy, sanoat chiqindilari, shaharning
loyqa va oqava suvlari va chorvachilik, o‘simlik qoldiqlari, o‘rmon mahsulotlari, xususan, yog‘och
tayyorlash va jo‘natishda, yog‘och materiallari ishlab chiqarishdagi, yog‘och, qog‘oz massalari va boshqa
chiqindilar kiradi.
Biogazning tarkibi
Ko‘rsatkichlar
Metan
SN4
Hajmdagi hissasi, foiz
Hajmdagi
yonish
icsiqligi,
MDj/m3
Yonish temperaturasi , S0
55-70
SO2
Komponetlari
27-44
35,8
Zichligi:
Normal, g/l
Xavfli holat, g/l
N2
N2S
1
3
60 foiz SH4+
40 foiz SO2
aralashmalari
100
10,8
22,8
-
21,5
650-750
-
585
-
650-750
0,72
102
1,98
408
0,09
31
1,54
349
1,2
320
Mutaxassislarning hisob-kitobiga ko‘ra, biomassadan olinadigan energiya O‘zbekiston energetika
ehtiyojining 15–19 foizni qonidira oladi. Energiya ishlab chiqarishning bunday usuli, ma’lum darajada
atrof-muhitni muhofaza qilish muammosini hal etishda mamlakat qishloq xo‘jaligini yuqori sifatli o‘g‘it
bilan ta’minlaydi. Biogaz uskunalari alohida parranda fabrikalari va bo‘rdoqichilik, chorvachilik
komplekslarida sinovdan muvaffaqiyatli o‘tgan edi. Lekin hozircha keng tarqalmadi, ommalashmadi.
Biogaz. Odamlar biogazdan 200 yildan beri foydalanib kelmoqdalar. Elektr paydo bo‘lgunga qadar
Londonda biogaz yer ostidagi kanalizatsiya trubalaridan olingan va maxsus gaz lampalarida ko‘chalarni
yoritishga foydalanilib, ko‘cha «gazli shoxi» deyilgan.
Biogaz odatda karbonat angidrid (SO2) va (SN4) metan gazlari aralashmasidir. U havo va kislorod
kirishi mumkin bo‘lmagan holatda (kislorod bo‘lmasligi, «anaerob holati» deyiladi), turli biologik
mikroorganizmlar parchalanishidan hosil bo‘ladi. Xashak bilan oziqlanadigan hayvonlar, jumladan, yirik
va mayda shoxli mollar ko‘p hajmda biogaz ishlab chiqaradi. Aniqrog‘i, hayvonlarning o‘zi emas, ularning
me’da-ichak tizimida yashovchi mikroorganizmlar ishlab chiqaradi.
Xom ashyo turlaridan biogaz ajralib chiqishi
Boshlang‘ich
xom
1 kg quruq moddadan
Gaz
tarkibidagi
ashyo
ajralib chiqadigan biogaz, l/kg. metan, foiz
O‘t-o‘lan
630
70
Daraxt barglari
220
59
Qarag‘ay ninalari
370
69
Kartoshka poyasi
420
60
Makka poyasi
420
53
Bug‘doy poyasi
340
58
Pista sheluxasi
300
60
Yirik shoxli mol go‘ngi
200–300
60
Ot go‘ngi poxoli bilan
250
56–60
Uy chiqindisi va axlati
600
50
Fekal
250–310
60
Oqar suvlarning qattiq
570
70
cho‘kindisi
Biogaz uskunalari har xil hajmda bo‘lishi va uy xo‘jaligida har xil hayvonlarning go‘ngidan
foydalanish mumkin. Hozirgi paytda O‘zbekistonda 9341 chorva fermalari, 3,3 million dehqon, 66134
fermer xo‘jaliklari ishlab turibdi. Ularda 7,0 mln. boshdan ortiq qoramol, 24,6 ming bosh parranda, 92,7
ming bosh cho‘chqa, 14,0 mln. bosh qo‘y-echkilar mavjud. Ko‘rinib turibdiki, kelajakda biogaz
qurilmalaridan keng foydalanish uchun yetarlicha imkoniyat bor.
Biogaz, shuningdek, botqoqda va ko‘l tubida organik qoldiqlar, chirish sharoitida ko‘p namlik va
kislorod bo‘lmaganligidan ham paydo bo‘ladi. Bundan tashqari, anaerob sharoitida yashash qobiliyati,
metan hosil qilish qobiliyatidagi mikroorganizmlarning boshqa xususiyatlarga ham ega. Ular yog‘ochning
204
asosiy ingredienti tsellyulozani hazm qilishi mumkin. Bu bakteriyalarning yana bir xususiyati,
temperatura, kislotali, suv hajmi va boshqalarda yashash sharoitiga juda sezgir hisoblanadi.
Chiqindixonada biomassadan to‘g‘ridan-to‘g‘ri biogaz olishda foydalanilsa bo‘ladi. Chiqindi
chirishi davomida metan gazi ajralib chiqadi. Ular trubalarda to‘planib, issiqlik elektrstantsiyasiga
yuboriladi, u yerda aralashma tabiiy gaz bilan qo‘shilib, elektr energiyasi ishlab chiqarishda foydalaniladi.
Bunday usulni chorva va parranda fermalarida ham qo‘llash mumkin. Chorva go‘ngi chirishi
davomida metan ishlab chiqaradi, uni xo‘jalikda elektr va issiqlik energiyasi maqsadlarida ishlatish
mumkin.
Shunday qilib, biomassa va biogaz atmosferaga zararli gazlar (karbonat angdrid va metan) chiqishini
kamaytiradi va qo‘shimcha elektr va issiqlik energiyasi ishlab chiqaradi. Ushbu o‘simlik va chorvachilik
dunyosi chiqindisidan doimiy asosda qayta tiklanadigan energiya manbasini paydo qiladi.
Dengiz suvining ko‘tarilish va qaytish energiyasi — dengiz suvining ko‘tarilishi va qaytishi oy va
quyoshning gravitatsiyasi hamda Yerning aylanishi tufayli hosil bo‘ladi. Qirg‘oq atrofida to‘lqin darajasi
12 metrgacha ko‘tarilishi mumkin. Ko‘tarilish va qaytish energiyasidan, elektr energiyasi ishlab
chiqaradigan generator uchun foydalanilishi mumkin. Shu bilan birga bu qayta tiklanadigan energiya
manbasi o‘ziga xos sharoit talab etadi va hozircha keng masshtabda ommalashmagan. Bugungi kunda
iqtisodiy foydali elektr energiya ishlab chiqaradigan 20 ga yaqin joylarda 3 metrdan kam bo‘lmaganqulay
va yaxshi darajadagi to‘lqinlar mavjud. Hozir dengiz suvining ko‘tarilishi va qaytishini elektr energiyasiga
aylantiruvchi texnologiyalar ishlab chiqilgan. Dengiz to‘lqini energiyasi — dengiz va okean yuzasida
esadigan shamol tufayli hosil bo‘ladigan to‘lqindan paydo bo‘ladi. Hisob-kitoblarga ko‘ra, dunyodagi
okeanlarning qirg‘og‘idagi to‘lqinlar energiyasining jami 2 dan 3 milliongacha megovatt energiyani tashkil
etadi.
Bu to‘lqin energiyasidan foydali ishga, jumladan, suvni chuchuklashtirish va rezervuarlarni suv bilan
to‘latish uchun foydalanilishi mumkin. To‘lqin energiyasi qayta tiklanadigan energiya manbaidir. To‘lqin
energiyasidan elektr energiyasi olish hozirgi paytda ommalashmagan, chunki bu sohada faqat
eksperimental izlanishlar olib borilmoqda.
FOYDALANILGAN ADABIOTLAR RO`YXATI
1. Наримонов Б. А., Саъдуллаев Т. М. ПОЛУЧЕНИЕ ЭЛЕКТРОЭНЕРГИ ПРИ ПОМОЩИ ВОДЫ
//ПРОБЛЕМЫ ТЕХНИКО-ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ СИСТЕМ И ФИЗИКО. – 2020. – С. 38.
1. Соодуллаев А. С., Наримонов Б. А. ИЗ ИСТОРИИ ЭЛЕКТРИЧЕСКИЕ РАБОТЫ //Научнопрактические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое
обеспечение сельскохозяйственного производства. – 2017. – С. 1230-1232.
3. Мустафакулов А. А. и др. Структура и свойства кристаллов кварца, выращенных на нейтроннооблученных затравках //Менделеев. – 2020. – №. 2. – С. 4-7.
3. Abror Q. Research and Analysis of Ferromagnetic Circuits of a Special Purpose
Transformer //Fazliddin, A., Tuymurod, S., & Nosirovich, OO (2020). Use of Recovery Boilers At GasTurbine Installations Of Compressor Stations And Thyristor Controls. The American Journal of Applied
sciences. – 2020. – Т. 2. – №. 09. – С. 46-50.
4. Нариманов Б. А., Арзикулов Ф. Ф. У. ВОЗОБНОВЛЯЕМЫЕ ИСТОЧНИКИ ЭНЕРГИИ,
ВОПРОСЫ УСТОЙЧИВОСТИ И СМЯГЧЕНИЯ ПОСЛЕДСТВИЙ ИЗМЕНЕНИЯ КЛИМАТА
//Universum: технические науки. – 2020. – №. 10-3 (79).
5. ПОЛУЧЕНИЕ ЭЛЕКТРОЭНЕРГИ ПРИ ПОМОЩИ ВОДЫ
БА Наримонов, ТМ Саъдуллаев - … СИСТЕМ И ФИЗИКО, 2020 - aeterna-ufa.ru
6. Нариманов Б.А., Арзикулов Ф.Ф. Возобновляемые источники энергии, вопросы устойчивости и
смягчения последствий изменения климата // Universum: технические науки : электрон. научн.
журн. 2020. 10(79). URL: https://7universum.com/ru/tech/archive/item/10841 (дата обращения:
11.02.2021).
7. Absalamovich N. B. Research on the use of alternative energy sources in Uzbekistan: Problems and
prospects //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. – 2020. – Т. 10. – №.
11. – С. 763-768.
ИНТЕРНЕТ ВА АХБОРОТ ХАВФСИЗЛИГИНИНГ ГЛОБАЛ МУАММОЛАРИ
Жиззах политехника институти «Ижтимоий фанлар» кафедраси ўқитувчиси
Жалол Ахмедов
205
“Транспорт” факультети 2 курс 101-19 гуруҳ талабаси Савриддинов Отабек
Аннотация. Ушбу мақолада ёшлар онгу шуурини интернет орқали кириб келаётган зарарли
ғоя ва таъсирлардан самарали ва ишончли ҳимоялашнинг устувор йўналишлари атрофлича ёритиб
ўтилган. Бугунги ахборот кучайган,ахборот манба ва воситаларининг турли-туманлиги шароитида
ёшларнинг онгини эгаллаш учун кескин кураш жараёни таҳлил қилинган.
Калит сўзлар: Интернет, зарарли ғоя, Глобал тармоқ, ахборот, ёшлар тарбияси.
Ҳозирги кунгача интернет тўғрисидаги баҳслар тингани йўқ. Аммо, биз ХХ асрнинг мана шу
кашфиётисиз кундалик ҳаётимизни тасаввур қила олмаймиз. Зеро, интернет бугунги кунда кенг
кўлланилиб, ахборот манбаи бўлиб келмоқда.
Маълумки, интернет узоқни яқин қилиш, вақтни тежаш, ахборот олиш ва тарқатиш
майдонининг кенглиги, ўзида матн, овоз, тасвир мавжудлиги, таълим жараёнида масофавий ўқитиш
ва одамларнинг билимга бўлган эҳтиёжини қондириш, инсонларнинг мулоқот жараёнида дўстлар
топишини осонлаштириш ва ҳоказо имкониятлари билан барчага қўл келмоқда.
“Бугунги кунда замонавий ахборот майдонидаги ҳаракатлар шу қадар тиғиз, шу қадар
тезкорки, - деб эътироф этган мамлакатимизнинг Биринчи Президенти И.Каримов, - энди
илгаригидек, ҳа, бу воқеа биздан жуда олисда юз берибди, унинг бизга алоқаси йўқ, деб бепарво
қараб бўлмайди”[1.Б.112].
Умуман олганда, интернетнинг ижобий хусусиятлари жуда кўп, шу билан биргаликда, унинг
салбий томонлари ҳам йўқ эмас. Тараққиёт жараёнида интернет ахборотни оммага тезкор равишда
етказиб бермоқда. Айниқса, хорижий давлатларда рўй бераётган турли хил воқеа-ҳодисалар ҳақида
тезкор маълумотлар олмоқдамиз.Глобал тармоқнинг ўсиб келаётган ёш авлод тарбиясига ҳам
таъсири бор. Давлатимиз раҳбари томонидан бу борада “...бугунги кунда бутун дунёда аҳолининг,
биринчи навбатда, ёшларнинг онги ва қалбини эгаллаш учун қандай кескин кураш олиб
бораётганини, диний экстремизм, терроризм, гиёҳвандлик, “оммавий маданият” каби таҳдидлар
кучаётганини ҳисобга оладиган бўлсак, фарзандларимиз тарбияси, маънавий-маърифий соҳадаги
ишларимизни бир зум ҳам сусайтирмасдан, аксинча, уларни янги босқичга кўтаришимиз
мумкин”[2.Б.17].
Бугун дунёни тўр сингари ўраб олган Интeрнeт тизими орқали истаган одам ҳар қандай
маълумотни қабул қилиши ёки узатиши мумкин. Одам боласи табиатан янгиликка, ахборотга ташна
экан, ўз эҳтиёжларни қондиришда бутун дунё хабарномаси бўлган интернет кeйинги йилларда кўп
маъқул ва номаъқул оқибатларга олиб кeлмоқда. Интeрнeт бирор бир давлат қонунларига
бўйсинмайди ва ҳeч кимга ўз фаолияти учун ҳисоб бeрмайди. Янги ахборот маконида маълумотлар
жуда катта ҳажмда жойлаштирилади ва яшин тeзлигида тарқалади. Албатта, унинг кишилар
дунёқараши, билими ва савиясининг кeнгайишидаги аҳамиятини инкор этмаймиз. Ўзбекистон
Республикаси Президентининг 2019 йил 19 мартда ёшлар тарбиясига оид ўтказилган видеоселектор
йиғилишида ёшлар тарбиясига эътиборни янада кучайтириш борасидаги вазифалар белгилаб
берилиб, уларни ҳар томонлма ривожлантириш борасида 5 та ташаббус илгари сурилди.
Видеоселекторда Юртбоши томонидан ёшларни интернетдаги зарарли хуружлардан асраш, уларни
ахборот технологияларидан унумли фойдаланишга ўргатиш масалаларига ҳам алоҳида аҳамият
қаратилди [3].
Жамиятда ахборот ҳам билим манбаи ҳам энг асосий мулоқот воситаси бўлиб ҳисобланади.
Жамиятни ахборотлаштиришда радио, телевидение, оммавий-ахборот воситалари ва Интернет
тизимининг аҳамияти жуда юқоридир. Ҳар ким ҳар доим бирор ишни бажариш ёки бирор мақсадга
эришиш учун ахборотдан фойдаланади. Ҳар бир инсон масалан, об-ҳаво прогнозини, транспорт
воситалари қатнови жадвалини, банк ва бизнес маълумотларини ҳамда кундалик янгиликлардан
ҳабардор бўлиши мумкин. Агарда инсон кундалик ахборотлар ва янгиликлардан хабардор бўлмас
экан у жамиятдан узилиб қолиши муқаррар.Айтиш жоизки, интернетнинг ахборот майдони кун
сайин кенгайиб, ахборот манбалари тез-тез янгиланиб туради. Бу эса, ўз навбатида, тараққий
этишимизда муҳим омил бўлиб хизмат қилмоқда.Интернетнинг салбий томонини мисол сифатида
келтирадиган бўлсак, ундаги айрим маълумотлар ёшларнинг онгига таъсир кўрсатмоқда.
Ёшларимизнинг аксарият қисми интернетдаги турли хил ахборотни ўқиб, миллий удумларга, диний
қадриятларимизга бефарқ бўлмоқда. Бугунги кунда интернет ёшларнинг ижтимоий ҳаётига ҳам
таъсир ўтказиб, миллий урф-одатларимизга кескин ўзгартиришлар
206
киритмоқда. Айрим сайтларда миллий маънавиятимиз, диний қадриятларимизни ҳисобга олмасдан
маълумот ва суръатлар жойлаштирилаётгани ҳам сир эмас. Айни пайтда ёшларга интернетдаги
маълумотни тўғри қабул қилишни ўргатишимиз лозим. Ўсиб келаётган ҳар бир ўсмир интернетдаги
маълумотдан тўғри фойдаланиш ва унинг зарарли эканини ажратиб олса мақсадга мувофиқ
бўларди. Чунки, интернетдаги ахборот хуружи тобора авж олиб бораётган ҳозирги пайтда унинг
жамият тараққиётига, ёшларнинг онгига ва миллий қадриятларга таҳдиди борган сари кучайиши
кузатилмоқда. “Интернет ва ахборот асри ҳисобланган давримизда ёшларимизнинг оила ва оилавий
ҳаёт ҳақидаги тасаввурлари ўзгариб бормоқда...Ёшларимизнинг никоҳгача ва никоҳ давридаги
хулқига, уларнинг айрим бўйсунмаслик каби таъсирларгаберилишига сабаб бўлмоқда” [4.Б.23]
Мамлакатимизда интернетдан фойдаланишни тартибга солиб, провайдерлар назоратини
кучайтириш, турли муқобил сайтлар ва ахборот майдонлари яратиш орқали уларни ёшларнинг,
аҳолининг талабларига мос равишда ривожлантириш масаласига жиддий эътибор қаратилиши
керак. Бу эса ўз навбатида, интернетдаги салбий ахборотларининг олдини олади. Ёшлар интернетга
кириб реал ҳаётдан узоқлашиб қолаётганини хориж тажрибаси мисолида кўришимиз мумкин.
Бугунги кунда интернет-кафеларда бизнинг айрим ёшларимиз ҳам ўзларининг вақтини йўқотмоқда.
Интернет-кафеларга иш юзасидан кирар эканмиз, аксарият ҳолатда, дарс пайти мактабдан “қочган”
ўқувчи компьютерда турли хил ўйинларни ўйнаётганини ва чат орқали гаплашаётганини кўрамиз.
Ачинарлиси шундаки, улар ўзларининг вақтини беҳуда ўтказиб, “эзгулик йўлида” ваҳшийларча
ўлдириб, дунёни “кимдандир ёки нимадандир” халос этадигандай ўйинлар гирдобига тушиб
бормоқда.
Хулоса сифатида шуни алохида такидлашимиз лозимки, глобаллашув жараёнида
ёшларимизнинг аждодларимиздан қолган бой, маънавий меросини ўқиб-ўрганиш, теран англаши
уларни комиллика етаклайди. Интернет тармоқлари орқали дунёни билишлари эса уларнинг
интелектуал салоҳиятларини ошишига замин яратади. Шу маънода сўз юритадиган бўлсак,
ўтмишини қадрлаб, келажакка юз тутган юртнинг ворислари ўтмиши каби келажаги ҳам буюк
юртни дунёга танитишади.
Адабиётлар:
1. Каримов И.А. Юксак маьнавият - енгилмас куч. Иккинчи нашри. Тошкент. “Маьнавият”
2010.-175 б.
2.Ш.М.Мирзиёев Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халқимиз билан бирга қурамиз. –
Тошкент: “Ўзбекистон” НМИУ, 2017. - 488 бет.
3.Президент
бешта
муҳим
ташаббусни
илгари
сурди.
Улар
нима?
https://kun.uz/news/2019/03/20/prezident-beshta-muhim-tashabbusni-ilgari-surdi-ular-nima.
4.Жўрабекова Ҳ.М. Оилавий муносабатлар-ижтимоий муносабатларнинг таркибий қисми
сифатида. Хотин-қизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш ва оилаларни мустаҳкамлашда
давлат ва нодавлат ташкилотлари ҳамкорлигининг аҳамияти мавзусидаги республика илмий-амалий
анжумани материаллари.22-25-б. 2018. 212 бет.
КИТОБХОНЛИК ВА КИТОБ ТАРҒИБОТИНИ КУЧАЙТИРИШ АХБОРОТ
КУТУБХОНА ФАОЛИЯТИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШГА ТЎСҚИНЛИК ҚИЛУВЧИ
ОМИЛ ВА УЛАРНИ БАРТАРАФ ЭТИШ ЙЎЛЛАРИ
Холдоров Б.Б. ЖизПИ доценти
Ғайбуллаева М.А. ЖизПИ талаба
Қиличов А.А. ЖизПИ ассистенти
Ҳар бир ота-она ўз фарзандини етук инсон бўлиб етишишини ҳоҳлайди. Комил инсон ўз
навбатида юрт равнақи, Ватан тинчлиги, халқ фаровонлигии, юртнинг ривожланиб, гуллаб
яшнашига масъул шахсдир. Ана шундай комил инсонлар, ватанпарвар ёшлар тарбиясида
китобхонлик маданиятининг ўрни юқори. Шуни инобатга олиб давлатимиз томонидан аҳоли,камол
топиб бораётган ёшлар ўртасида китобхонлик маданиятини шакллантириш, интеллектуал
салоҳиятини ошириш бўйича турли қарор ва қонун, фармойишлар эълон қилиниб улар ижроси
таъминланиб келмоқда.
207
Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Миромонович Мирзиёев 2019-йил
19-март кунида ўтказилган видеоселекторда илгари сурилган 5 та муҳим ташаббусининг тўртинчи
йуналиши ёшлар маънавиятини йуксалтириш улар ўртасида китобхонликни кенг тарғиб қилиш
бўйича тизимли ишларни ташкил ташкил этишга йуналтирилган. Бунга кўра ҳар бир ҳудудга 1
миллион донадан бадиий, тарихий, илмий, оммабоп мавзулардаги китоблар етказиб бериш назарда
тутилган. Шунингдек, ахборот кутубхона марказларини реконструкция қилиш ва капитал
таъмирлаш, тадбиркорлар томонидан халқ кутубхоналари ташкил этиш белгиланди, ҳамда ўсиб
бораётган ёшларни болалик чоғидан китобга меҳр уйғотиш, мустақил фикр ва кенг дунёқарашни
шакллантириш мақсадида ташкил этилган китобхонлик клубига 264 минг ўқувчилар аъзо бўлдилар.
Республикамизда ташкил этилган “Book challenge” доирасида 600 мингдан ортиқ китоблар
умумтаълим мактабларига совға қилинди. Республика миқёсида ўтказилаётган “Ёш китобхон”
кўрик танлови ҳам ёшларда китобга меҳр ва қизиқиш уйғотишда, ўларнинг маънавиятини камол
топтиришда кўмакчи бўлиб келмоқда.
Бундан ташқари китобхонликни кенг тарғиб этиш, ахборот ресурс марказлари ва ноширлик
уйларининг фаолиятини такомиллаштириш бўйича қатор Президентимиз қарор ва фармойишлари,
Вазирлар маҳкамасининг қарорлари қабул қилинди. Жумладан, Вазирлар Маҳкамасининг 2020- йил
14-декабрдаги 781-сон қарорига мувофиқ 2020-2025-йилларда китобхонлик маданиятини
ривожлантириш ва қўллаб қувватлаш “Миллий дастури” қабул қилинди. 2017-йил 12-сентабрда
Ўзбекистон Респкбликаси Президенти Шавкат Миромонович Мирзиёевнинг “Китоб
маҳсулотларини нашр этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва
китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғиб этиш бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури
тўғрисидаги” қарори эълон қилинди. Буларга кўра ноширлик уйлари фаолиятини
такомиллаштириш бадиий, илмий, оммабоп, маърифий, ёшларнинг интеллектуал салоҳиятини
оширувчи адабиётларни чоп этиш ва тарқатиш, ахборот кутубхона фаолиятини такомиллаштириш,
моддий техник базани янгилаш такомиллаштириш, китобхонлик инфратузилмасига кадрларни
тайёрлаш, китобхонлик маданиятини ривожлантиришга қаратилган лойиҳа ва танловларни ташкил
этиш ва бошқалар назарда тутилган.
Бугунги кунда ёшларни турли зарарли оқимлардан, терористик, экстремистик кучлардан, ёд
ғоялардан асраш давр талабидир. Бунинг учун эса албатта ёшлар маънавиятини ошириш, уларни ўз
фикрига эга, мустақил шахс сифатида тарбиялаш жуда муҳимдир. Ёшларни етук шахс сифатида
камол топтиришда эса китоб муҳим аҳамиятга эга ҳисобланади. Китоб ўқиган, ўз фикрига эга бўлган
кенг дунёқарашли инсонни бундай ёд ғоялар таъсирига учрамайди. Бинобарин, китобга ошно
бўлган инсонлар бундай бузғунчи, ёд ғоялар таъсирларига қарши тура олади, бундай ёмон
иллатларга қарши курашиб, бутун инсоният тараққиётига, унинг тинчлигига ҳисса қўшади. Қалбида
китобга меҳр-муҳаббати бўлган баркамол авлод мустақил, ҳур, кундан кунга ривожланиб тараққий
этиб бораётган Ватанимизнинг – келажагидир.
“Қуш уясида кўрганини қилади” деб бежизга айтишмаган доно халқимиз. Китобга бўлган
муҳаббат, қизиқиш энг аввало оилада вужудга келади. Фарзандининг етук шахс бўлиб етишишини
истаган ҳар бир ота-она, фарзандини болалигидан уни таълим тарбия олишига, китобга ошно
бўлишига, китобхон, зукко, ақлли шахс бўлиб етишишига катта эътибор қаратади. Бугунги кунда
кўплаб ёшларимиз мобил алоқа воситаларига, ижтимоий тармоқларга боғланиб қолган. Бунинг
натижасида ёшларда китобга бўлган қизиқиш йўқолиб бормоқда, ижтимоий тармоқлардаги турли
хил савияси паст, номақбул маълумотлар олиш натижасида, ёшларимиз онгида маънавий бўшлиқ
пайдо бўлиб, бу бўшлиқ фойдали маълумотлар билан эмас турли хил ёд ғоялар билан тўлиб
бормоқда. Бу эса ўз навбатида ёшларимизни турли хил зарарли иллатлар, ёд ғоялар таъсирига тушиб
қолишига олиб келмоқда.
Бундай салбий оқибатларни олдини олиш учун эса ёшларимизда болалигидан китобга меҳрмуҳаббат уйғотиб, уларни етук интеллектуал салоҳиятли комил шахс қилиб тарбиялашимиз лозим.
Бунда эса албатта ота-онанинг ўрни, оиладаги маънавий муҳит аҳамиятлидир.
Китобхонликни ривожлантиришда таълим муассассаларини аҳамияти катта. Масалан бизнинг
Жиззах Политехника институтида ҳам ҳар йили тизимли равишда “Ёш китобхон” кўрик танлови
ўтказилиб келмоқда. Бу танловни ўтказишдан асосий мақсад таълим олаётган ёшларни китобхонлик
маданиятини ошириш, китоб мутолаасига қизиқтиришдан иборат.
208
Хусусан Жиззах Политехника институтининг учинчи ўқув биноси қошида замонавий ахборот
кутубхонаси ташкил этиш, бундан асосий шу ҳудуддаги ёшларни, жумладан, уйушмаган тарбияси
оғир ёшларни ушбу ташкил этилган кутубхоналарга жалб этиш мақсадга мувофиқ бўлади.
Шунингдек ушбу кутубхоналарни барча учун очиқ қилиб қуйиш, ёшу қари каттайу кичик. Жиззах
Политехника институтининг учинчи ўқув биноси Шароф Рашидов туманида ташкил этилган
кутубхоналарда шу атрофдаги уйушмаган ёшлар ўртасида китобхонлик тадбирларини ўтказиб
бориш ва рағбатлантиришга катта эътибор бериш китобхонлик ва китобсеварликни оширишга
ҳисса қушилган бўлади.
Ҳозирги кунда ҳар бир ислоҳотларнинг тарғиботчиси реклама бўлганлигини инобатга олиб
китобхонликни ва китобга бўлган муҳаббатни фақат Ёшлар телеканалининг маълум сонларида эмас,
балким барча телеканалларда ҳар бир реклама сонларида ҳеч бўлмаганда ўн сония давомида тарғиб
эттирилиб борилса халқимизнинг ҳар бир фуқоросида китобга ва китоб ўқишга бўлган муносабатни
ижобий томонга йуналтирган бўламиз. Бу ишларни амалга ошириш учун албатта Ёшлар иттифоқи
билан Ўзбекистон Респкбликаси Миллий телерадиокомпанияси ўртасида ҳамкорлик ишларини
йулга қўйиб олишимиз зарур ҳисобланади.
Адабиётлар:
1.ПҚ-781 “2020 — 2025 йилларда китобхонлик маданиятини ривожлантириш ва қўллабқувватлаш миллий дастурини тасдиқлаш тўғриси”да қарори https://lex.uz/docs/5160827
2.2017-йил 12-январдаги “Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини
ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш
бўйича комиссия тузиш тўғриси”даги Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармони
https://president.uz/uz/lists/view/180
ТАШҚИ МУҲИТНИНГ ЎСИМЛИКЛАР ДУНЁСИГА КОРСАТАДИГАН ТАЪСИРИ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Талаба: Ахмедов Ж.Э
Илмий раҳбар: Жўраева О.Х
Ўсимликларнинг ҳаёти ташқи муҳит билан узвий боғланган. Ташқи муҳитнинг ўсимлик
ҳаёт фаолиятига таъсир этувчи айрим таркибий қисми экологик омил бўлиб ўсимликларнингяшаш
шароити, яъни уларнинг ташқи муҳитини белгилаб беради. Экологик омиллар абиотик, биотик ва
антропоген гуруҳларга ажратилади. Абиотик омилларга ўлик табиатнинг таркибий қисмлари
киради. Улардан энг муҳимлари тупроқ, ҳарорат, сув, ёруғлик ва намликдир. Тупроқ
ўсимликларнинг яшаш муҳити ҳисобланади. Уларни сув ва минерал озуқа моддалар билан
таъминлайди. Тупроқ организмларининг сув муҳитидан қуруқликка чиқишида нормал шароит
яратиб берган муҳит ҳисобланади. Эдафик омил бошқа экологик омиллардан ўзининг характерли
томонлари билан ажралиб туради. Тупроқ омили турли жойларда турлича бўлиб, у доимо ўзгариб
туради.
Ҳарорат асосий иқлим омилларидан бири бўлиб, бу ҳаётий жараёнлар унга боғлиқ.
Ҳарорат организмларга бевосита ва билвосита таъсир кўрсатади. У, ўсимликлар ва ҳайвонлар
таъсирида ўзрапиб туради. Масалан, ўрмонлар таъсирида муҳит ҳарорати пасаяди. Асаларилар ўз
уясида ҳарорат 13°С гача пасайганда, мускуллари ҳаракати кучайиши натижасида уя ҳароратини 20
—30°С гача кўтаради. Ҳайвонлар ўз инларида ҳам маълум ҳароратни сақлайдилар.
Ҳарорат ҳайвон ва ўсимликлар ҳаётида бу экологик омил модда алмашиниш тезлиги,
фотосинтез, транспирация ва бошқа биохимик ва физиологик жараёнлар ҳамда экологик ҳулқ- атвор
реакцияларига таъсир қилади.
Сув ҳам асосий экологик омиллардан бири бўлиб, ер юзидаги ўсимликлар ва ҳайвонларнинг
яшаши учун муҳим омил ҳисобланади. Муҳит билан модда олмашинуви ва фотосинтез жараёнида
сув метаболит ва эритувчи сифатида қатнашади. Минерал тузлар ўсимликка тупроқдан сувда эриган
ҳолда ўтади.
Ёруғлик ўсимликлар учун биринчидан фотосинтез жараёнининг амалга ошишида асосий
шароитлардан ҳисобланади, иккинчидан у транспирацияни, яъни буғлашишни тезлаштиради.
209
Учинчидан, ўсимликларнинг ўсиш тезлигини секинлаштирадиган муҳит омили ҳисобланади. Лекин
бу жараёнлар ҳар доим бир хил ўтмайди. Ўсимлик ривожланиши фазасини ўтганда, маълум
даражада, ёруғлик ва қоронғуликни талаб қилади.
Ёруғлик ўсимликларнинг ўсишида, яъни ҳужайра ва тўқималарда борадиган ўсиш жараёнлари
ва органларнинг ҳосил бўлишига бевосита таъсир қилади.
Ёруғлик манбаи қуёш радиацияси ҳисобланади. Бутун тушаётган қуёш радиациясининг 42%
атмосфера орқали қайтарилади, 15% атмосферани иситиш учун кетади, фақатгина 43% ер юзига
келиб етади. Қуёш радиацияси бу иссиқлик ва сайёрамиздаги ҳаётнинг асосий манбаидир.
Биотик омилларга тирик табиатнинг таркибий қисмлари, яъни бактериялар, замбуруғлар,
ҳайвонлар ва ўсимликлар киради.
Антропоген омиллар инсоннинг тирик организмларга таъсири бўлиб, ҳозирги кунда бу
таъсир натижасида табиий муҳитга жуда катта зарар етмоқда. Ўсимликлар турларининг
камайишига ва яшаш шароитига инсон бевосита таъсир кўрсатади. Ер юзида ўсимликлар қоплами
қисқариб, турлар таркиби камайиб бормоқда. Маълумотларга қараганда, ҳозирги вақтда
ўрмоларнинг умумий майдони 50% га қисқариб кетган. Ўзбекистон ўрмон хужалиги фонди майдони
9119 минг гектар бўлиб, унинг ўрмон билан қопланган майдони 2776 минг гектарни ташкил этади.
Тоғ ёнбағирларидаги ўрмонларни кесиш анча кўчайган. Шунинг учун ҳукуматимиз ташаббуси
билан ёғочбоп теракзорларни кўпайтириш ҳаракати бошлаб юборилди.
Инсоннинг сувдан нотўғри фойдаланиши оқибатида Орол денгизининг сатҳи пасайиб
кетди, натижада заҳарли чиқиндилар билан ифлосланган тупроқ ўсимликларга салбий таъсир
этмоқда. Дарё бўйларидаги туқайлар қўрий бошлади. Илгари ҳосилдор ўтлоқ ва пичанзорларнинг
маҳсулдорлиги кескин ўзгарди.
Ўрмонлар ёнғинлардан ва сув босишлардан ҳам катта зарар кўради. Ҳозирда туристлар
ҳам ўрмонларга катта зиён етказадилар. Улар чодир қуриш учун бир қанча ёш дарахтларни кесиб
зарар етказмоқда. Чорва молларни бетухтов боқиш оқибатида фойдали ўтлар камайиб уларни
ўрнини чорвачилик учун фойдасиз ўтлар эгалламоқда.
Шундай қилиб, инсонларнинг ўсимликлар дунёсига таъсири натижасида кўпчилик
ўсимликлар камайиб ёки йўқолиб бораётган турларга айланмоқда.
Адабиётлар рўйхати:
1. И. А.Каримов. Ўзбекистон ХХI аср бўсағасида: хавфсизликка таҳдид, барқарорлик
шартлари ва тараққиёт кафолатлари. Т., “Ўзбекистон”,1998.
2. И. Холлиев, А. Икромов “Екология” Меҳнат нашриёти 2001 й.
3. Ўзбекистон Республикасида атроф-муҳит ҳолати ва табиий ресурслардан фойдаланиш
тўғрисида “Миллий маъруза” -2008 й.
4. Ш. Отабоев. Инсон ва биосфера. Т., “Ўқитувчи”,1995й
5. А.Ергашев, Т. Эргашев. Экология, Биосфера ва табиатни муҳофаза қилиш Тошкент
“Янги аср авлоди” 2005 й.
СИНТЕТИК МАТЕРИАЛЛАР ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИНГ АТРОФ МУҲИТГА
ТАЪСИРИНИ БАҲОЛАШ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Талаба: Эргашев М.Ю
Илмий раҳбар: Жўраева О.Х
Аннатация. Пластмасса буюмлар ва уларнинг қисмларини тайёрлашда, майдалаш ва янчиш
ишларида атмосфера ҳавосига стирол, углерод оксиди, термопласт чанги, уксус кислотаси, фенол
ажралиб чиқади. Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи моддалар сурувчи қувур орқали
ташланади, манбалар ташкилий манбалар ҳисобланади.
Ҳисоблаш ишлари таҳлили натижаларига кўра корхона манбаларидан чиқаётган
ингредиентлар миқдорлари ҳозирги ишлаб турган шароитда ва бундан кейин рухсат этилган
миқдоридан ошмаслиги аниқланди.
Калит сўзлар. Пластмасса буюмлар, ваккум-форфор машина, совутгич, пенополиуритан,
пенопласт, агрегат, поливинилхлорид, тозалаш ускунаси.
Полиуритан цехи.
210
Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган ифлослантирувчи
моддалар атмосферага вентиляция қувури орқали ташланади. Манба параметрлари: баландлиги 12,0
м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчи 1 дона миксер ҳисобланади.
Ушбу ускуна ишлаши натижасида атмосферага поливинилхлорид чанги ва карбон оксиди ажралиб
чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларнимеъёрлаштириш
йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлорид чанги ва карбон оксидининг миқдори қуйидагича
ҳисобланди:
Ускунадан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги, 0,06 г/кг
карбон оксиди ажралиб чиқади.
Поливинилхлорид чанги М = 0,02 * 8000/1000000 = 0,00016 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00016/8/290/3600 * 1000000 = 0,00002 г/с.
Атмосферага ташланадиган карбон оксиди
Карбон оксиди М = 0,06 * 8000/1000000 = 0,00048 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00048/8/290/3600 * 1000000 = 0,00006 г/с.
Полиуритан цехи. Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган
ифлослантирувчи моддалар вентиляция тармоғи орқали сўрилиб тозаланиш жараёнидан кейин
атмосферага қувур орқали ташланади. Манба параметрлари: баландлиги 12,0 м, кўндаланг кесим
юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар 1 дона майдалаш ва 1 дона
тегирмон ҳисобланади. Ушбу ускуналар ишлаши натижасида атмосферага поливинилхлорид чанги
ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
“Йўриқнома”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлор чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги ажралиб
чиқади.
Тозаланиш жараёнигача бўлган чанг аралашмасининг тезлиги 11,7 м, ҳажми 1,46 м 3/сек.,
сиғими 0,137 мг/м3.
Тозаланиш жараёнигача бўлган поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича:
В = 0,137 * 1,46/1000 = 0,0002 г/с
М = 0,0002 * 8 * 290 * 3600/1000000 = 0,0017 т/йил.
Тозалаш қурилмасидан чиқишда тезлиги 9,8 м, ҳажми 1,23 м 3/сек., сиғими 6,7 мг/м3.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда:
Поливинилхлорид чанги М = 0,02 * 2 * 8000/1000000 = 0,00032 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00032/8/290/3600 *1000000 = 0,000038 г/с.
Тозалаш ускунасининг самарадорлиги – 81,2 %.
Пенопласт тайёрлаш цехи. Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган
ифлослантирувчи моддалар атмосферага вентиляция қувури орқали ташланади. Манба
параметрлари: баландлиги 6,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м. Атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда чиқарувчилар 10 дона механик пресслар ҳисобланади. Ушбу ускуналар
ишлаши натижасида атмосферага пенопласт чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир
кеча кундуз, 290 кун/йил. “Йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан
атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда: пенопласт чангининг миқдори қуйидагича
ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,01 г/кг пенопласт чанги ажралиб чиқади.
У ҳолда: Пенопласт чанги М = 0,01 * 10 * 8000/1000000 = 0,0008 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
211
В = 0,0008/8/290/3600 * 1000000 = 0,000095 г/с.
Пенопласт тайёрлаш цехи. Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган
ифлослантирувчи моддалар атмосферага вентиляция қувури орқали ташланади. Манба
параметрлари: баландлиги 6,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар 1 дона гранулятор, 1 дона
пенопласт кесиш, қуритиш ускуналари ва диаторлар ҳисобланади. Ушбу ускуналар ишлаши
натижасида атмосферага пенопласт чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча
кундуз, 290 кун/йил.
“Йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: пенопласт чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,008 г/кг пенопласт чанги ажралиб
чиқади. У ҳолда:
Пенопласт чанги М = 0,008 * 3 * 8000/1000000 = 0,00019 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,00019/8/290/3600 * 1000000 = 0,000023 г/с.
Поливинилхлорид тайёрлаш цехи.
Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган ифлослантирувчи
моддалар атмосферага 4 та чанг тозаловчи ускуналар орқали тозаланиб ташланади. Манба
параметрлари: баландлиги 3,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,2 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар поливинилхлорид
тайёрловчи ускуналар ҳисобланади. Ушбу ускуналар ишлаши натижасида атмосферага
поливинилхлорид чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
“Йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
Ускуналардан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги ажралиб
чиқади. У ҳолда:
Тозаланиш жараёнигача бўлган чанг аралашмасининг тезлиги 11,7 м, ҳажми 0,37 м 3/сек.,
сиғими 29,73 мг/м3.
Тозаланиш жараёнигача бўлган поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича: В = 0,37 *
29,73/1000 = 0,011 г/с
М = 0,011 * 8 * 290 * 3600/1000000 = 0,092 тн/йил.
Тозалаш қурилмасидан чиқишда тезлиги 10,1 м, ҳажми 0,32 м 3/сек., сиғими 8,2 мг/м3.
Атмосферага ташланадиган поливинилхлорид чанги:
М = 0,02 * 4 * 75000/1000000 = 0,006 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,006/8/290/3600 * 1000000 = 0,0007 г/с.
Тозалаш ускуналарининг самарадорлиги: 93,5 %.
Поливинилхлорид тайёрлаш цехи.
Манба ташкиллаштирилган манба ҳисобланади, яъни ҳосил бўлган ифлослантирувчи
моддалар сўрувчи вентиляция тармоғи орқали сўрилиб чангаз тозалаш қувури орқали атмосферага
ташланади. Манба параметрлари: баландлиги 8,0 м, кўндаланг кесим юзаси 0,4 м.
Атмосферага ташланадиган ифлослантирувчи модда чиқарувчилар поливинилхлорид кукуни
тайёрловчи ускуна ҳисобланади. Ушбу ускуна ишлаши натижасида атмосферага поливинилхлорид
чанги ажралиб чиқади. Манбанинг иш вақти 8 соат/бир кеча кундуз, 290 кун/йил.
Ўзбекистон Республикаси Адлия вазирлигида 2006 йил 3 январда 1533-сон билан рўйхатга
олинган “Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги корхоналарда атмосферага ифлослантирувчи
моддалар чиқарадиган манбаларни ҳисобга олиш ва ифлослантирувчи моддаларнимеъёрлаштириш
йўриқномаси”нинг 1-иловаси 1.10. банди 1.10.1 жадвалига асосан атмосферага ташланадиган
ифлослантирувчи модда: поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича ҳисобланди:
212
Ускунадан атмосферага “Йўриқнома”га асосан 0,02 г/кг поливинилхлорид чанги ажралиб
чиқади.
Тозаланиш жараёнигача бўлган чанг аралашмасининг тезлиги 11,8 м, ҳажми 1,48 м3/сек.,
сиғими 0,986 мг/м3.
Тозаланиш жараёнигача бўлган поливинилхлорид чангининг миқдори қуйидагича:
В = 1,48 * 0,986/1000 = 0,00146 г/с
М = 0,00146 * 8 * 290 * 3600/1000000 = 0,0112 тн/йил.
Тозалаш қурилмасидан чиқишда тезлиги 10,6 м, ҳажми 1,33 м3/сек., сиғими 0,248 мг/м3.
Тозаланиш жараёнидан кейинги поливинилхлорид чанги:
М = 0,02 * 1 * 75000/1000000 = 0,0015 т/йил.
Вақт бирлиги ичидаги миқдори қуйидагига тенг:
В = 0,0015/8/290/3600 * 1000000 = 0,00018 г/с.
Тозалаш ускуналарининг самарадорлиги: 86,6 %.
Поливинилхлорид тайёрлаш цехи.
Хулоса. Ҳисоблаш ишлари таҳлили натижаларига кўра корхона манбаларидан чиқаётган
ингредиентлар миқдорлари ҳозирги ишлаб турган шароитда ва бундан кейин рухсат этилгандан
ошмаслиги аниқланди.
Корхона учун санитария муҳофаза ҳудуди белгиланган бўлиб, атмосферага ташланадиган
ташламалар санитар муҳофаза ҳудудида ҳам рухсат этилган миқдоридан ошмаслиги аниқланди. Бу
эса табиий муҳитнинг меъёрдан юқори даражада ифлосланишига олиб келмайди. Инсон ва бошқа
тирик организмлар саломатлигига салбий таъсир кўрсатмайди.
Адабиётлар
1. Защита атмосферы от промышленных загрязнений [Текст]: справ. -М.: Металлургия. 1998. - Ч.1. - 760 с.
2. Musayev, M.N. Sanoat chiqindilarini tozalah texnologiyasi asoslari: Oliy o ‘quv yurtlarining
5850100—A trof-m uhit muhofazasi yo'nalishi talabalari uchun darslik/ M. N. Musayev; O'zbekiston
Respublikasi Oliy va o'rta-m axsus ta ’lim vazirKgi; — Т.: 0 ‘zbekiston faylasuflari milliy jamiyati
nashriyoti, 2011. — 500 b.
3. “Ўзбекистон Республикаси корхоналари учун атмосфера ҳавосининг ифлослантириш
манбаларини инвентаризациядан ўтқазиш ва унга чиқариб ташланадиган ифлослантирувчи
моддаларни меъёрлаш бўйича йўриқнома”. Ўзбекистон Республикаси Табиатни муҳофаза қилиш
давлат қўмитасининг 2005 йил 15 декабрдаги №105-сонли буйруғи билан тасдиқланган. 2006 йил
3 январда Адлия Вазирлигидан рўйхатдан ўтказилган.
4. СанПиН «Гигиенические нормативы. Перечень предельно-допустимых концентраций
(ПДК) загрязняющих веществ в атмосферном воздухе населенных мест на территории РУз»
Тошкент 2005 г
ЗАЩИТА КУЗОВА АВТОМОБИЛЯ ОТ КОРРОЗИИ
Полвонов Вохиджон Отабек угли
Группа 110-20 ИТС
Руководитель Эрназаров Азиз Алибоевия
Преподаватель кафедры «Инженерия транспортных средств»
Аннотация. В статье приведена информация о видах коррозийных разрушений кузова
автомобиля. Приведены основные типы разрушения кузова автомобиля, источники возникновения
разрушительных процессов коррозии. Рассмотрены виды покрытий кузова для защиты от коррозии.
Ключевые слова: коррозия, эрозия, климатическое воздействие, антикоррозийное покрытие,
мастика.
Коррозия, ржавление, ржа — это самопроизвольное разрушение металлов и сплавов в
результате химического, электрохимического или физико-химического взаимодействия с
окружающей средой. Разрушение по физическим причинам не является коррозией, а
характеризуется понятиями «эрозия», «истирание», «износ». Причиной коррозии служит
213
термодинамическая неустойчивость конструкционных материалов к воздействию веществ,
находящихся в контактирующей с ними среде». [1]
Коррозия является большой угрозой для кузова. Если вовремя не предпринять должные меры,
в дальнейшем, коррозия может привести в непригодное состояние
Рис. 1. Части кузова наиболее подвергающиеся коррозии
Причиной образования коррозийных процессов является сам кузов, так как изготавливается
он из металла, структура которого в значительной степени подвержена окислительным процессам.
В связи с этим, большинство владельцев автомобилей, с некоторой периодичностью, сталкиваются
с подобными проблемами. Чтобы мелкий очаг не перерос в более значительный, осуществляется
постоянный мониторинг состояния лакокрасочного покрытия кузова.
Одним из обязательных требований в эксплуатации автомобиля является проведение
планового технического осмотра. Осматривая лакокрасочное покрытие на предмет повреждений,
незамедлительной нейтрализации подвергаются даже незначительные царапинки или сколы. Если
отнестись к этому без должного внимания, то скорость износа кузова автомобиля, в значительной
степени, увеличивается. Восстановить участок кузова с развившимся очагом разрушения, является
достаточно сложной задачей.
Основные типы разрушения кузова автомобиля
Выделяют следующие типы окислительных процессов:
Местное окисление
В данном случае разрушение имеет точечный характер, развиваясь на небольшом участке.
Подобный тип можно считать начальной фазой более значительных последствий;
Общее окисление
Здесь, распространение ржавчины предполагает значительный охват металлической
поверхности, с высоким уровнем разрушения. Согласно настоящим исследовательским данным, в
области ремонта автомобильной техники, разрушительные процессы коррозии, в основном,
отличаются по окислительному воздействию. Соответственно, каждому виду окисления,
выделяются также дополнительные уровни, подразумевающие частные особенности негативного
воздействия на металлическую поверхность, либо идентичные детали. Подходя к решению
проблемы без чьей-либо помощи, стоит получить, либо уже иметь, необходимые знания о причинах
появления ржавчины и ее особенностях. Имеющийся арсенал знаний позволит предотвратить
возникновение новых очагов разрушения, за счет проведения обязательного технического осмотра,
со знанием основных моментов его осуществления.
214
Рис. 2. Пример образования коррозии на крыле автомобиля
Рис. 3. Воздействие коррозии на кузов
Источники возникновения разрушительных процессов
Основными источниками являются:
1. Воздействие механического характера
Вид разрушения металлической структуры, вызванной взаимодействием процессов окисления
с непосредственным присутствием вибраций и трения;
2. Воздействие химического характера
Подобный тип разрушения кузова подразумевает активное вмешательство в структуру
корпуса транспортного средства химических элементов из внешней среды;
3. Воздействие электрохимического характера Основным источником электрохимической
коррозии является вода, которая, в большинстве случаев, содержит различные примеси
химического свойства. Природа происхождения подобных составов определяется уровнем
загрязнения дорожного покрытия различного рода реагентами. Попадание этих веществ происходит
в процессе изменения погоды. Здесь главным образом подразумевается дождь или резкое
потепление, при котором активные вещества, находящиеся в растворенном состоянии, легко
попадают на кузов транспортного средства. В результате этого запускается начальный этап
окисления металлической поверхности. Если относится к техническому осмотру недостаточно
серьезно, то мелкое повреждение легко преобразуется в активный очаг разрушения.
В целях сохранения должной работоспособности транспортного средства, необходимо, на
постоянной основе, проводить техническое обслуживание. Однако, вновь обнаруженные очаги
развития, следует устранять на корню. Удаление последствий коррозии, с последующим
восстановлением поверхности, подразумевает использование различных средств. На сегодняшний
день, средства высокого качества доступны не только профессиональным специалистам. Их можно
приобрести в любом автомобильном магазине.
215
Рис. 4. «Особенности механизма защитного действия цинк наполненных и
лакокрасочных покрытий» [2]
Ламинирование кузова
Процесс ламинирования кузова подразумевает нанесения на поверхность лакокрасочного
покрытия специальной пленки, основу которой составляет полимерная структура. Такой способ
достаточно удобный, так как после монтажа, она становится незаметной. Помимо высокой степени
прозрачности пленки, незаметность также достигается за счет контакта высокой плотности.
Использование такого способа защиты оправданно в местах с высокой степенью уязвимости
поверхности. К ним относят двери, крылья и капот.
Вдобавок к высокой степени прозрачности, пленка отлично переносит резкие перепады
температуры, позволяя тем самым сохранить поверхность автомобиля в первозданном состоянии
на длительный период времени. Как правило, использование подобного средства защиты
поверхности практикуется у автомобилистов, часто меняющих транспортные средства.
Оцинковка поверхности
Положительные характеристики данного способа защиты позволяют противостоять
электрохимическому типу разрушения, являющегося наиболее распространенным. Процесс
оцинковки, в большинстве случаев, осуществляется в процессе производства автомобиля,
непосредственно на заводе. Условиями данного процесса предусматривается погружение корпуса
будущего автомобиля в ванну с цинком. Кристаллизация цинкового слоя позволяет обеспечить
основному металлу качественную защиту. Таким образом, при получении повреждения,
разрушается в первую очередь слой цинка. Только после этого воздействию подвергается основной
металл. Замедление разрушительного процесса позволяет вовремя принять меры.
Грунтование
Использование грунтовок в качестве защитного средства кузова автомобиля, является одним
из самых популярных способов. Высокую популярность грунтовка получила по причине
относительно низкой стоимости и простоты в эксплуатации. По истечении определенного
временного промежутка, кристаллизованная грунтовка, помимо основной функции, приобретает
изоляционные характеристики. Нанесение слоя грунтовки предполагает последующее нанесение
краски.
Рис. 5. Нанесение грунта
216
Добившись нужного результата, создается совокупная защита, позволяющая уберечь металл
от негативного воздействия воды и кислорода. Однако, воздействие ржавчины настолько сильное,
что говорить о полной защите не приходится. Подобный способ позволяет снизить скорость
развития процессов окисления, но не исключить их полностью. Таким образом, если не оказывать
должного внимания лакокрасочному покрытию, то со временем также появятся очаги разрушения.
Защита лакокрасочным покрытием
Красящие вещества, активно применяемые автолюбителями, помимо создания внешней
привлекательности, создают отличную преграду различным воздействиям из внешней среды.
Однако, процесс восстановления поврежденных участков с помощью краски требует должной
сноровки, так как вновь окрашенный участок, с нарушением техники нанесения, более чем заметен.
Таким образом, покраска поврежденного слоя требует проведения ряда мероприятий,
основанных на выборе более подходящей красящей структуры. Ее функции должны отвечать всем
требованиям стойкости, отличному взаимодействию с грунтовкой и быть максимально безопасной
в эксплуатации. В большинстве случаев, поверхность, доведенная до первоначального состояния,
сохраняет свои положительные качества на достаточно длительный период.
Процесс организации защиты воздействиям коррозии является достаточно требовательным с
точки зрения наличия обширных знаний и некоторого опыта. Главным образом, это необходимость
выбора правильного требуемого материала и способа его эксплуатации.
Список литературы
1. Власов В.М., Жанказиев С.В., Круглов С.М. и др.; Техническое обслуживание и ремонт
автомобилей: Учебник для студ. учреждений сред. проф. образования. Под ред. В.М. Власова. - 2-е
изд., стер.- М.: Издательский центр «Академия», 2011.- 480с.
2. Епифанов Л.И., Епифанова Е.А. Техническое обслуживание и ремонт автомобилей:
учебное пособие. - 2-е изд. перераб. и доп. - М.: ИД «Форум»: Инфра - М, 2012. - 352 с.
3. Передерей В.П.. Устройство автомобиля. Учебное пособие для учебных учреждений
среднего профессионального образования. - М.,ИД «Форум»- Инфра-М.2010.
4. Пехальский А.П., Пехальский И.А. Устройство автомобилей. Учебник для Ссузов. - М.,
Академия 2010.
5. Пехальский А.П., Устройство автомобилей: лабораторный практикум: учеб. пособие для
студ. учреждений сред. проф. образования. - М.: Издательский центр «Академия», 2010. - 272с.
6. Положение о техническом обслуживании и ремонте подвижного состава автомобильного
транспорта.
ЁШЛАР КАМОЛОТИДА ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК МУЛОҚОТНИНГ
АХАМИЯТИ.
Икромова Фарангиз – талаба,
Юсупов К.Х- илмий рахбар,
ЖизПИ, Узбекистон Республикаси.
Хозирги кунда мамлакатимиз ахолисининг 32 фоизини ёки 10 миллионини 30 ёшгача булган
ёшларимиз ташкил этади. Ёшларнинг иродали, иймон-эътикодли, мустакил ва эркин фикрли, хар
кандай хуружларга дадил карши бора олишга кодир инсон булиб етишишларида таълим муассасаси,
оила, махалла хамкорлиги,
миллий
ва
умуминсоний
кадриятларга асосланган
маънавий-мафкуравий
тарбиянинг
ахамияти
катта.
Мамлакатимизда ёшларнинг хар жихатдан баркамол инсонлар булиб етишиши учун ташкилийхукукий ва ижтимоий-маънавий шарт-шароитлар яратилмокда.
Маълумки, узок утмишда шаклланган диний-фалсафий оламнинг ходисаси хисобланадиган
тасаввуф таълимоти асрлар мобайнида мураккаб ва зиддиятли тараккиёт йулини босиб утди. Энг
мухими, бу таълимотда хамиша эзгулик гоялари илгари сурилиб, инсоннинг ахлокий, маънавийрухий камолот йул ва даражалари хусусида мулохаза юритилди. Кискача айтганда, тасаввуф комил
инсонни тарбиялаш таълимоти булиб, у инсон рухияти, эрки, маърифий интилишларини
217
ифодалаб, Шарк, жумладан, Узбекистон халклари фалсафий тафаккурида мухим уринни эгаллаган,
маънавиятимизни бойитишга улкан хисса кушган эзгу гоялар, чукур маъноли хикматлар
силсиласидир.
Ислом дини замирида вужудга келган тасаввуф мохиятининг тарихий-фалсафийтомонларини
тадкик килишда айни пайтда унда ижтимоий адолат, ёмонликка, зуравонликка,урушларга, диний
экстремизмга, фанатизмга карши, ижтимоий баркарорликни, одамлар ва бутун халклар орасида
дустлик муносабатларини урнатишни куллаб-кувватловчи жуда куп гоялар ва фикрлар
мужассамлашганлигини назарда тутмок зарур. Давлат сиёсатининг диний масалаларга муносабати
Биринчи Президентимиз И.А.Каримовнинг “Давр шу куннинг зарур муаммоларини хал этишга
интилиш баробарида она тарихнинг илгор анъаналаридан сабок олишни хам такозо этади” деган
сузларида уз ифодасини топган.
Маданиятимиз тасаввуф билан йугрилган. Хар бир нарсамизда: меъморчилигимизда,
санъатимизда, суз муомаламизда, урф-одатларимизда тасаввуфнинг таъсири бор. Мамлакатимизда
сунгги йилларда Ислом динининг буюк маърифатпарвар кучини халкимиз орасида янада кенг
ёйишга, жумладан тасаввуфнинг инсон маънавий камолотидагиахамиятига хукумат даражасида
эътибор каратиб келинмокда. Президентимиз Шавкат Мирзиёев узининг купгина чикишларида
мукаддас Ислом динимизнинг софлигини ва янада ривожини таъминлаш борасида, унинг ёшлар
маънавий камолотидаги урни масаласига катта эътибор каратиб келмокда. Бу борада
Президентимизнинг куйидаги сузлари яккол мисол булади: “Азалий кадриятларимиз ва ахлокий
фазилатларни узида мужассам этган мукаддас динимизни асраш ва кадрлаш хар биримизнинг
шарафли бурчимиздир”. Ислом - хакикатни англаш демакдир, у одамзодни эзгу амалларни
бажаришга ундайди, хар биримизни яхшилик ва тинчликка чорлайди, хакикий инсон булишни
ургатади. Биз ислом динидан зуравонлик ва хунрезлик максадларида фойдаланишга уринаётган
кимсаларни кескин коралаймиз ва улар билан хеч качон муроса кила олмаймиз.
Айни пайтда мамлакатимизда комил инсонни шакллантиришга каратилган кенгкамровли,
тизимли ишлар миллий ва маънавий тамойиллар хамда умуминсоний кадриятлар уйгунлиги асосида
амалга оширилмокда.Шарк фалсафаси ва ислом таълимотида рахм-шафкат, мурувват, одамийлик
каби фазилатлар доимо улугланиб, мадх этилиб келинган. Шунинг учун усиб келаётган ёш авлодни
ота-боболаримиз томонидан яратилган ва халкимиз томонидан куз корачигидек сакланиб
келинаётган маънавий меросимиз булган дин ва диний кадриятларимизга булган муносабатни
шакллантириш ёшларнинг дунёкарашини кенгайтиради. “Бинобарин, дин одамларда ишонч
хиссини мустахкамлаган. Уларни поклаб, юксалтирган. Хаёт синовлари, муаммо ва
кийинчиликларни енгиб утишларида куч багишлаган. Умуминсоний ва маънавийкадриятларни
саклаб колиш хамда авлоддан-авлодга етказишда ёрдам бериб келган”.
Бугунги кунда тасаввуфга бошкача нуктаи назар ва кизикиш, узгача эхтиром биланкарай
бошладилар. Тасаввуфда жорий килинган маънавий-рухий тахлиллар, авваломбор,инсон такдирига,
уларнинг соглом турмуш тарзига эътиборни каратар экан, хуррият,эркинлик, тенглик каби гоялар
унинг асоси эканлиги таъкидланади.Ёш авлодни эътиборини ахлокий кадрият масалаларига каратар
эканмиз, буюк тарикатчиларнинг гузал ахлок сирлари, нафс, рух ва калб тавсияларидан окилона
турмуш тарзини шакллантиришда асосий омил сифатида фойдаланиш мухимлигини курсатиб утиш
зарур.
Окилона турмуш тарзини таъминлайдиган инсоний фазилатларни тавсифлар эканмиз,унинг
дунёкараши ва шахс сифатидаги кобилиятларини назарга олишимиз керак. Шунингдек, жамиятнинг
хар бир аъзоси узининг рухий маънавий, ахлокий жихатдан таъминланган булиши зарур.Окилона
турмуш тарзи халкимизнинг анъана, урф-одат, исломий кадриятлари билан узвий богланган
булиб, унинг бутун мохиятини тасаввуфий таълимотлар уз ичига олади. Билим ва заковатнинг
киммати, жамият тараккиёти ва шахс маънавий-ахлокий камолоти окилона турмуш тарзи учун
ахамияти шу кадар каттаки, уни таърифлашни адо килиб булмайди. Ахмад Яссавий, Нажмиддин
Кубро, Алишер Навоийнинг жахонга машхур асарларидаги бир-биридан мухим ва сермазмун
фикрлардан унумли фойдаланиш хам соглом турмуш тарзини шакллантиришда ёрдам беради.
Умумбашарий кадриятлардан бири булган инсон кадр-кимматини юксак даражага кутарадиган
соглом турмуш тарзини яратишда тасаввуф таълимотларидан окилона фойдаланган холда утиш
даврининг кийинчиликларини бартараф этиш, буларни мехнат хамда ижтимоий фаолият билан
таъминлаш бугунги куннинг мухим вазифаларидан биридир.
218
Бинобарин, мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотларнинг туб максади хам
инсон, унинг манфаат ва эхтиёжларини кондиришга каратилган. Демак, окилона турмуш тарзини
шакллантиришда мутафаккирларнинг тасаввуфий таълимотларини хамда куйидаги фикрларини
тавсия этамиз.
 Оилада мутасаввуф олимларнинг таълимотларидан ахлокий тарбияни шакллантиришда
меъёрий тарзда фойдаланиш.
 Ёшларда диний ва дунёвий кадриятларга окилона карашни шакллантириш.
 Тасаввуфий маслак тизимида оиланинг мукаддаслигин эътироф этувчи жихатлардан
ижодий фойдаланиш.
 Ёшларга комил инсон булиб шаклланишида “Дил ба ёру, даст ба кор”,
 хотиржамлик, илохий ишк, халол мехнат, адолат каби гоялари мохиятини тушунтириш;
 Окилона турмуш тарзини карор топтиришда аёл ва эркакнинг узига хос
 сифатларини шакллантиришга эътибор каратиш.
 Харом лукмаларнинг асорати, халол лукмаларни фазилатини тавсифлаш.
 Гийбат, гараз, хасад, тухмат каби балоларни окилона турмуш тарзига ёт эканлигини
англаш.
 Никох деб аталмиш мукаддас тушунчани турмуш тарзининг асоси деб билиш.
 Соглом жамият соглом оила яратади, деган фикрни ёшлар онги ва калбига сингдириб
бориш.
Багрикенглик тафаккури динларга булган холис муносабат, бирор динни бошкасидан
устун куймаслик, уларни ажратмаслик, уларни бир-бирига карши куймаслик, инсон диний
эътикодига хурмат билан караш, шу билан бирга бошка дин гояларини зуравонлик билан
сингдиришга
уринмаслик,
яъни
миссионерлик
фаолияти
билан
шугулланмаслик,
динсизлархукукларининг хурмат килиниши каби мохиятан зарур булган масалаларни уз ичига
камраб олади. Ёшлар тафаккурига каратилган турли тахдидларнинг ортиши эса, айнан талабалик
йилларида ёшларни толерантлик асосида тарбияланишини мухим ижтимоий-сиёсий вазифага
айлантиради.Ёшларда багрикенглик тафаккурини шакллантириш масаласи хамда унинг таълим
тизимига жорий этиш жараёнида куйидаги тамойилларга риоя этиш талаб этилади:
- демократик ва фукаролик, дунёвий жамият кадриятлари, умумбашарий ва миллий мезонлар
уйгунлигига таяниш;- “гояга карши гоя, жахолатга карши маърифат” гояси талабларини бош
йуналиш килибтанлаш;
- миллий гоя, миллий манфаатлар ва миллий мафкура гояларини ёшлар
тафаккуридаузлуксиз шакллантириш тизимини яратиш;
- “кучли давлатдан, кучли жамият сари” гоясининг таълим ва тарбия жараёнининг барча
боскичларида узлуксиз шакллантиришга эришиш;
- ёшларнинг ижтимоий йуналтирилган фаоллиги, миллий ва умумбашарий кадриятларни
урганишга булган эхтиёжини хисобга олиш;
- ёшларни шахс сифатида камол топдириш фаолиятига давлат ва жамият ривожининг
келгуси такомили асоси сифатида караш;
- ёшларни жамият ривожининг истикбол захира бойлиги сифатида англаш.
Ёшлар тафаккурида багрикенглик тафаккурини шакллантириш вазифаси педагоглар олдида
турган долзарб масалалардан булиб, унинг ижобий ечими ёшларни дунёвий илмлар асосида
тарбиялашнинг мухим талабларидан биридир.Багрикенглик тушунчасини ёшлар тафаккурида
шакллантириш жараёнида уларнинг билим савияси ва тафаккуридаги толерантлик буйича билим
даражасини белгилаб олиб, сунгбарча гурухлар савиясини назарий ва амалий билимлар билан
бойитиб бориш мухим ахамияткасб этади.
Мазкур педагогик жараён ёшларнинг ёш хусусиятлари, уларнинг уз фикрига эга
булишга интилиши, уларнинг мулокот олиб бориш, бахс килиш, уз фикрини бировларга утказиш
маданиятлари даражаларини хам инобатга олиш зарур. Чунки багрикенглик инсоннинг умумий
билим ва маданият даражасини белгиловчи асосий курсаткичлар доирасига кирувчи кадриятлардан
хисобланади. Багрикенглик тушунчаси ва тафаккури ёшлар онгида ислом маданияти асосида
жамиятда узини тутиш ва уз фикрини бошкаларга утказиш борасида куйидаги куникмаларнинг
шакллантирилишини талаб этади:
219
 дунёдаги ирк, миллат, элат, маданият, дин, тил ва давлатларнинг турли-туман, рангбаранг
ва узига хослигини кабул қилиш ва хурматлаш;
 узга ирк, миллат, элат, маданият, дин, тил ва давлатлардаги инсонларнинг узига
хоскадриятлари тизими, урф-одатлари, мантикий фикрлаш жараёни, турмуш тарзи мавжудлигини
тан олиш, англаш, мана холатнинг табиий эканлигини тушуниш;
 узга бир инсоннинг унинг ирки, миллати, элати, маданияти, дини, тили ва давлатиданкатъий
назар, бизга нисбатан фаркли томонларининг борлигини қабул қилиш ва мана шуфарклар тизимига
ижобий муносабатда булиш;
 хар кандай инсонга булган муносабатда унинг эмоционал-хиссий жихатларини бахолашда
умумбашарий гуманитар мезонларга таяниш,
 узга инсон ички дунёсини бахолашга уриниш, узга инсон кадрлаган хис-туйгуларни
бахолаш.
Шу билан бирга ёшларга куйидаги йуналишларда умумбашарий ва миллий
кадриятлартизими доирасидаги билим ва куникмаларнинг бериб борилиши талаб этилади:
 багрикенглик тушунчасининг илмий-назарий ва тарихий илдизларини билиш;
 экстремизм, этноцентризм, фундаментализм, радикализм, миллатчилик, миллий худбинлик,
гурухли худбинлик, диний акидапарастлик ва диний риёкорлик каби толерантликка карши булган
тушунчаларнинг мазмунини тугри англаш ва бахолашга урганиш, уларга карши булган
багрикенглик тафаккурига таянишга ургатиш;
 дунёвий давлат ва дин муносабатлари, эътикод эркинлиги тушунчаси, инсон ва диний
эътикод, дахрийлар хукуклари масалалари буйича миллий истиклол гоясига асосланган билимлар
ва куникмаларни шакллантириш;
 мафкуравий зиддиятлар ва карама-каршиликлар, мафкуравий кураш жараёнларида ёшлар
тафаккурини турли мафкуравий тахдидлардан асрашга ургатиш;
 талаба-ёшларни узаро мулокот ва муомала маданиятига, бахс олиб бориш, етакчиликкилиш,
конфликтларнинг ижобий ечимини топиш, узгалар хукукларини хурматлаш маданиятига ургатиш;
 хар бир шахс ноёб ходиса, такрорланмас вокелик эканлигини чукур англаш, узгаларгазарар
етказмаслик, узгалар билан инсоний муносабатга киришиш маданиятини, инсонлараро
коммуникативлик куникмаларини шакллантириш.
Ёшларда багрикенглик тафаккурини шакллантиришнинг асосий максади ислом
маданиятида кадимдан илгари суриб келинаётган дунёвий ва диний багрикенглик, узга динва
миллат вакилларига хурмат, узга маданиятларни кадрлаш, миллий бойликларга хурмат биланкараш,
сабр-токатли булиш, дустлик муносабатларини урната олиш ва кадрлаш, оила
ва жамиятда бардошлилик куникмаларини курсата олиш, биродарлик, хамдардлик,
хурфикрлилик, садокат, эъзоз, бировларни камситмаслик, узгалар хатолари устидан кулмаслик,
узгаларни хурламаслик, уз кучига хаддан зиёд ишонмаслик, тинчлик ва тотувликни кадрлаш,
инсонларни баркарорликка сафарбар эта олиш каби куникмаларни тарбиялашга каратилгандир.
Талаба-ёшлар онгида багрикенглик тафаккурини шакллантириш ёшларда куйидаги умумий ва
изчил куникмаларнинг тарбияланишини назарда тутади:
 жамиятда тотувлик, хамжихатлик ва хамкорликка асосланган толерантликмуносабатларини
хар жабхада урната олувчи етук шахс;
 багрикенгликка ёт булган муносабатларга катъий карши чика оладиган фаол шахс.
 багрикенглик кадриятларини кенг таргиб ва ташвик эта оладиган, уз гоялари
атрофидаёшларни мусажжам этиб, уларни бунёдкорлик фаолиятига жалб эта оладиган етакчи шахс.
Шундай килиб, талаба - ёшлар тафаккурида багрикенглик тафаккурини шакллантириш ислом
маданияти асосидаги толерантлик буйича умумбашарий ва миллий кадриятлар мажмуасини тулик
эгаллаган етук, фаол ва етакчи шахс тарбиясига каратилмоги даркор.
Фойдаланилган адабиётлар руйхати
1.
Каримов И.А. Узбекистон ХХ1аср бусагасида: хавфсизликка тахдид, баркарорлик
шартлари ва тараккиёт кафолатлари. -Тошкент:Узбекистон, 1997.
220
2.
Мирзиёев Ш. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги
боскичга кутарамиз. - Т.1., -Тошкент: “Узбекистон”,2017.
3.
Багрикенглик тамойиллари декларацияси. Юнеско Халкаро меъёрий хужжатлари. –
Т.: Адолат,2004.
4.
Жушон М.А. Ислом, тасаввуф ва ахлок. Т.:Истиклол, 2000.
BRIDGE FAILURE ANALYSIS
Normatov Islamjon
2nd year masters of the department "Road Engineering" of Jizzakh Polytechnic Institute
Supervisor: Candidate of Technical Sciences, Associate Professor Ganiev Inomjon
Gulomovich
Head of the Department of Road Engineering, Jizzakh Polytechnic Institute
Аннотация. Мақолада Европа Иттифоқи йўлларида жойлашган иншоотларни эксплуатация
қилиш масалалари таҳлил қилинган.
Таянч сўз ва иборалар: кўприк, нуқсон, эксплуатация, хизмат муддати, кўприк
бузилишлари
Annotation. The article analyzes the issues of exploitation of structures located on the roads of the
European Union.
Keywords: bridge, defect, exploitation, service life, bridge violations
Ageing transport infrastructure in Europe
More than 1234km of over 100 meter long road bridges are found along the major European transport
corridors in the Trans-European Transport Network, connecting people while making transport easy and
fast.
But this critical transport infrastructure is ageing.
Many of the bridges were built during the economic boom of the 1950s and have now reached the
end of their design life.
Most bridges also carry significantly more vehicles than originally expected. This makes bridge
maintenance, inspection and monitoring of critical importance.
Recent tragic events, such as the Genoa bridge collapse, only highlight this need.
Evolution in bridge maintenance research
A new JRC report presents a comprehensive analysis of research and innovation (R&I) in bridge
maintenance, inspection and monitoring in Europe in the last quarter of a century.
It spans across sensing technology, bridge safety, improvement of maintenance methods, materials
and components, periodic manual inspection of the structures, natural or man-made hazards and their
impact on bridges.
Bridges across Europe are in a dangerous state, warn experts.
Collapse in Genoa shows how key tunnels and crossings are reaching the end of their life (Figure 1
and Figure 2).
Fears have risen about the condition of infrastructure across Europe after the deadly collapse of a
stretch of a motorway bridge in Genoa, with experts warning that some road bridges are in a dangerous
state. In France, the transport minister warned that the country’s road network was in a “critical state” after
a recent study carried out by the French government found a third of its road bridges required repairs and
that 841 posed a potential risk.
In Italy, as many as 300 bridges are at risk of failure, including a bridge near Agrigento, Sicily,
designed by Ricardo Morandi, the same engineer behind the Genovese bridge. The Sicilian authorities
closed the structure because of structural damage in its pillars.
Shares in the holding company of Autostrade per l’Italia, the operator of both the bridge and
motorway that ran over it, fell dramatically in trading on the Milan stock exchange after the Italian
government said it would take steps to revoke the company’s concession.
221
Figure 1. Abandoned vehicles seen on the Morandi motorway bridge.
Figure 2. Destruction of the bridge
The summary of the general audit on the state of France’s road network was published in July without
fanfare, but does not make reassuring reading for motorists.
Its authors reported a “marked deterioration” of roads in general, and bridges and viaducts in
particular.
“Of the 12,000 bridges in the network, a third need repairs … often small repairs in order to prevent
the appearance of structural deterioration,” it said.
“In 7% of cases, the damage is more serious, leading eventually to a risk of collapse and therefore the
strong probability of the preventative closure of these road bridges to heavy vehicles or all vehicles.”
Elisabeth Borne, the French transport minister, said she would present new legislation next month
including a review of the country’s infrastructure. The government is also proposing a €1bn (£895m) plan
to “safeguard the road network” and carry out urgent repairs.
222
1.
“All the bridges will be visited yearly and given more detailed inspections every three years,” she
said, adding: “There has been clear underinvestment in this … about 50% of road surfaces need renewing
and almost one in 10 bridges is in a bad state.”
The last reported bridge incident in France was on 15 May when a supporting wall of the viaduct on
the A15 motorway at Gennevilliers, north-west of Paris, collapsed causing the closure of the motorway in
both directions.
Christian Tridon, the president of Strres, which represents French companies that repair and reinforce
structures, said he feared the problem in France was greater than the government report suggested, because
it covers only “the bridges we know about, that are regularly inspected and evaluated”.
He added: “There are many mayors of small communes that have one or two bridges and nobody
goes to see them to talk about helping repair them.”
In Italy, other bridges inspected for damage include Rome’s Magliana and the Celico span in Reggio
Calabria. Bridges over the Milano-Meda highway outside Milan are also under observation, both for
material decay and for problems related to heavy goods vehicles in Italy’s most industrialised area.
In Germany a report last year by the Federal Highway Research Institute found that while only 12.4%
of the country’s road bridges were in bad condition, just 12.5% were considered good. Many of the bridges
were built in the 1960s and 70s and were not designed for the heavy freight traffic of today.
The report said infrastructure in east Germany was generally in better condition because large parts
were replaced in a major renovation programme in the 1990s and 2000s after German reunification. Bridges
in west Germany were significantly older and were subjected to heavier loads and more traffic.
Heavy goods vehicles are already barred from a number of bridges, including the Leverkusen Bridge
over the Rhine north of Cologne. The span has been closed to large vehicles since 2012 after cracks were
discovered. It is scheduled to be replaced by 2024. A former regional transport official has described it as
a “monument to the fatal state of German infrastructure”.
While Germany’s road network is relatively well-regarded by European standards, the country is
often criticised for underspending on regional infrastructure. Richard Dietrich, an architect and bridge
designer, told the Hannoversche Allgemeine newspaper that Germany’s bridges were “rottingdangerously.
The risk of collapse can no longer be ruled out.”
In the Netherlands, the Dutch transport sector lobby group TNL said it was concerned by the state of
road bridges maintained by local and provincial authorities, but relatively happy with the condition of those
under national government control.
“We remind those involved of the need to build up reserves for the maintenance and renovation of
bridges,” a spokesman told the Financieele Dagblad newspaper. This year, the newspaper said, 14 Dutch
bridges were considered at “unacceptable risk of collapse” in Noord-Holland province alone.
TNL said key tunnels and bridges on motorways around Europe that were built in the 60s and 70s
were reaching the end of their life.
Most of Italy’s infrastructures androad network was built in the 50s and 60s. According to the CNR,
the National Council for Research, many of those structures are at risk today because of their age.
The CNR points to the materials used, such as reinforced concrete or prestressed concrete, which
according to experts lasts 50 to 60 years.
“We have used materials which are destined to deteriorate quickly, like those of the Morandi Bridge,”
said Antonio Brencich an engineering professor at the University of Genoa.
He warned of the risks associated with the bridge two years ago.
“Engineering experts in previous decades believed that reinforced concrete would have permitted the
construction of miniature Colosseums that would have lasted forever. But that’s not that way it turned out,”
Brencich said. “There are structures from those years that should now be demolished.”
In Bulgaria, the authorities announced on Thursday plans to renovate more than 200 bridges, most of
which were built between 35 and 40 years ago, and are considered to be in a bad state.
The country is the poorest member of the EUand has been receiving financial aid from Europe to
modernise its infrastructure.
References
https://ec.europa.eu/jrc/en/news/keeping-european-bridges-safe
223
2. Paulsson, B., To¨yra¨, B., Elfgren, L., Ohlsson, U. and Danielsson, G., Increased loads on railway
bridges of concrete. In Advanced Design of Concrete Structures, edited by K Gylltoft et al., pp. 201 – 206,
1997 (Cimne: Barcelona).
ЭНЕРГИЯ САРФИНИ ХИСОБЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ЎЛЧАШ ВОСИТАЛАРИНИНГ
НОАНИҚЛИГИ
К.М. Эркинов талаба ЖизПи.,
Ф.М Исроилов ЖизПи.
Аннотация: Ўлчаш соҳасида кенг кўламда олиб борилаётган ишлар унинг фан-техникадаги
ва кишилик жамиятининг ҳаётдаги роли ниҳоятда юқори эканлигидан далолат беради. Ва,
албатта жамиятнинг тараққиёти ўлчашларнинг ҳолати ва имкониятлари ва унинг метрологик
таъминоти билан белигиланади. Ўлчашлар бирлилигини таъминлаш метрологиянинг энг долзарб
(устивор) масалаларидан бири ҳисобланади. Шунинг учун ҳам ўлчашлар натижасида олинган ҳар
қандай ўлчаш информацияси (ўлчашлар қандай шароитда, қандай вақтда, қаерда ўтказилишидан
қатъий назар) талаб этиладиган аниқликда ўлчаш бирлилигини таъминлашда унинг аҳамияти ва
фойдаси.
Таянч иборалар: Ўзстандарт, метрологи, Синаш, калибрлаш, ёрлиғ, экспорт, ЎзДСт,
модификатсия.
Keywords: Uzstandart, metrologica, label, export, standard, Oz DSt, modification.
Опорные слова: Узстандарт, измерений, этикетка, экспорт, Oz DSt, модификация,
метрологии.
Ўлчашлар бирлилигини таъминлаш метрологиянинг энг долзарб (устивор) масалаларидан
бири ҳисобланади. Шунинг учун ҳам ўлчашлар натижасида олинган ҳар қандай ўлчаш
информацияси (ўлчашлар қандай шароитда, қандай вақтда, қаерда ўтказилишидан қатъий назар)
талаб этиладиган аниқликда ўлчаш бирлилигини таъминлашдек талабга жавоб берсагина унинг
аҳамияти ва фойдаси кўпроқ (юқори) бўлади. Философларнинг талқинича физикавий хоссалар,
жараёнларни текшириш, ўрганишда энг асосий йўл (метод) ўлчашлар ҳисобланади.
Техник аспектда эса ўлчашларнинг аҳамияти технологик жараёнларни бошқариш,
маҳсулотнинг юқори сифатлилигини таъминлаш, объектни бошқариш, назорат қилиш бўйича
информация ҳосил қилиниши билан белгиланади.
Энди эса ўлчашларни фанда тутган аҳамияти (роли) тўғрисида тўхталамиз. Ноаниқлик ўлчаш
натижалари ва қийматлари ёйилишини тавсифланиши билан боғлиқ бўлган, яъни ўлчанаётган
катталик етарли асослаш билан ёзиш мумкин бўлган параметрдир. “Ноаниқлик” атамаси
таърифидан у ўлчаш натижасига мувофиқ ўлчовнинг миқдорий аниқлиги ва ўлчанадиган катталик
қиймати ўлчаш шартларида аниқланган қиймат интервали ичида туришига рухсат этилиши мумкин
бўлган ишончлилик даражасини ифодалайди.
Ўлчашлар ноаниқлиги РМГ 43-2001 – “Ўчашлар ноаниқлигини ифодалаш бўйича қўлланма”
ва O‘zT 51-147:2006 - Тавсиялар. Ўзбекистон Республикаси ўлчашларни таъминлаш давлат тизими.
Синов ва калибрлаш лабораторияларида ноаниқликни қўллаш стандартларига мувофиқ ноаниқлик
бўйича баҳоланади.
Ўлчашлар ноаниқлиги - ўлчаш натижалари билан боғлиқ бўлган ва ўлчанаётган катталикка
етарли асос билан қўшиб ёзилиши мумкин бўлган қийматлар тарқоқлигини (сочилишини)
тавсифловчи параметр ёки кўрсаткич.
Параметр, масалан, стандарт оғиш (ёки унга каррали сон) ёки ишонч интервали (оралиғи)
кенглиги бўлиши мумкин. Ноаниқлик атамаси русчада “Неопределенность” (инглизчада
“Uncertainty”) сўзларини англатади. Ўлчаш ноаниқлиги одатда кўплаб ташкил этувчиларни ўз ичига
олади. Бу ташкил этувчиларнинг баъзилари қатор ўлчашлар натижаларининг статистик
тақсимланишидан баҳоланиши мумкин ва экспериментал стандарт оғишлар билан тавсифланиши
мумкин. Стандарт оғишлар билан тавсифланиши мумкин бўлган бошқа ташкил этувчилар ҳам
тажрибага ёки бошқа ахборотларга асосланган эҳтимолликларнинг тахмин қилинган
тақсимланишидан баҳоланади.
224
1978 йили метрология соҳасида дунёда энг катта обрўга эга бўлган Халқаро ўлчовлар ва
тарозилар комитети (МКМВ, CIPM) ўлчашларнинг аниқлик характеристикаларини баҳолашнинг
ҳалқаро бирлилигининг мавжуд эмаслигини тан олган ҳолда Халқаро ўлчовлар ва тарозилар
бюросига (МБМВ, BIPM) ушбу муаммони кўриб чиқиш тўғрисида мурожат қилди. Натижада ушбу
муаммони ҳал қилиш мақсадида 32 мамлакатнинг миллий метрологик лабораториялари ва 7 халқаро
ташкилотлар жалб этилди:
Халқаро ўлчовлар ва тарозилар комитети (МКМВ, CIPM);
Халқаро ўлчовлар ва тарозилар бюроси (МБМВ, BIPM);
Халқаро электротехник комиссия (МЭК, IEC);
Халқаро клиник химия федерацияси (МФКХ, IFCC);
Халқаро стандартлаштириш ташкилоти (ИСО, ISO);
Тоза ва амалий химия халқаро бирлашмаси (ИЮПАК, IUPAC);
Тоза ва амалий физика халқаро бирлашмаси (ИЮПАП, IUPAP);
Халқаро қонунлаштирувчи метрология ташкилоти (МОЗМ, OIML).
1993 йилда халқаро ҳужжат «ўлчашларда ноаниқликни ифодалаш бўйича қўлланма» [1]
француз тилида ишлаб чиқилди ва 1999 йили рус тилида [2] чоп этилди.
Ушбу қўлланманинг мақсади:
қандай қилиб ўлчашлар ноаниқлиги ҳисоботини тузиш ҳақида тўлиқ маълумот олишни
таъминлаш;
ўлчаш натижаларини ҳалқаро таққослашлар учун асос яратиш эди.
1993 йил нашрдан кейин қўлланма ноформал халқаро стандарт статусини олдики ҳамма илмий
ва техникавий ўлчашлар ва бутун жаҳон бирлилик ва ўлчашлар ноаниқлиги тарифини баҳолашда
келишилганликни киритди.
Бошқа мамлакатлар ҳудудий ва миллий стандартлари, мисол қиёслаш ва синов
лабораториялар аккредитацияси бўйича Европа нормалари ЕN 45001, ўлчашларнинг миқдорий
натижаларини ноаниқлик қийматлари билан таъминлашни мажбурий талабини қўйдилар.
ИСО/МЭК 17025: 1999 [3] халқаро стандарти қабул қилингандан кейин синов ва калибрлаш
лабораторияларига кўрсатилган талаблар асослилиги аккредитацияланган лабораторияларда
ноаниқликни баҳолаш талаблари халқаро талаблар бўлди. Ҳар хил чет эл метрологик ташкилотлари
ва институтлари ушбу талаб асосида метрологик фаолиятнинг аниқ соҳаси учун қўлланмалар ишлаб
чиқдилар [4-6].
Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда агар синаш ва калибрлаш лабораториялари уларда
сифат тизими амал қилишини, улар техник ваколатга эга ва техник асосланган натижалар олишга
қодирлигини кўрсатмоқчи бўлса, улар “Синаш ва калибрлаш лабораторияларининг ваколатига
бўлган умумий талаблар” O‘zDST/ИСО/МЭК 17025:2007 нинг барча талабларига мос бўлишикерак.
Ушбу талаблардан бири – лаборатория томонидан ўтказиладиган калибрлаш ва ўлчашлар
ноаниқлигини баҳолашга бўлган талабдир.
Ўлчаш ноаниқлиги - бу ўлчаш натижаси билан боғланган ва улар (қийматлар) нинг
сочилишини тавсифловчи параметр бўлиб, уни ўлчанаётган катталикка тегишли деб билмоқ асосли
бўлиши мумкин.
Ўлчашлар натижалари билан боғлиқ, қийматлар сочилишини характерлайдиган параметр
сифатида одатда алоҳида ўлчашлар натижасининг ўртача квадратик оғиши (ЎКО) қўлланади.
Ўртача арифметик қийматнинг ЎКО, яъни стандарт оғиш кўринишида ифодаланган ўлчаш
ноаниқлиги эса стандарт ноаниқлик деб номланади.
«Ноаниқлик» ифодасидан келиб чиқадики, ноаниқлик бу ўлчаш натижасига мос келувчи
миқдорий ўлчов аниқлиги ва ўлчанган катталик қиймати ўлчаш шароитида аниқ оралиқ қийматлар
ичида ётишини (мавжудлигини) рухсат этиладиган ишонч даражасини билдиради.
Шундай қилиб, ўлчанаётган катталик Y ни функционал боғлиқлиги орқали акс этирувчи
умумий кўринишда ифодалаш керак:
Y = f(X1, X2, …, Xn),
(1)
бу ерда, Хi (i=1, 2,…, n) катталиклар кириш катталиклари ва Y эса чиқиш каталиги деб
аталади.
225
Катталик ва катталик қийматларининг ўзгариши ҳақидаги мавжуд маълумотларнинг турига
(статистик ёки ностатистиклигига) қараб кириш катталиклари стандарт ноаниқликлари А тип ва В
тип бўйича баҳоланади.
Агар катталик ҳақидаги маълумот статистик бўлса, яъни тажриба ёки синов йўли орқали кўп
каррали ўлчашлар натижасида олинган бўлса, у ҳолда кириш катталиклари стандарт ноаниқлиги А
тип бўйича баҳоланади.
Агар катталик ҳақидаги маълумот ностатистик бўлса, яъни ушбу ўлчаш мобайнида
баҳоланмасдан қайсидир мустақил баҳолаш натижаси (калибрлаш тўғрисидаги гувоҳномада ва
бошқа сертификатларда, стандарт, техникавий шартлар, паспорт, ишлаб чиқарувчи таснифи,
справочник ва бошқа маълумот манбаларида кўрсатилган маълумотлар) дан олинган бўлса ва фақат
битта қиймати, ёки катталик қиймати жойлашиши мумкин бўлган кўлам чегаралари маълум бўлса,
у ҳолда кириш катталиклари стандарт ноаниқлиги В тип бўйича баҳоланади.
Стандарт ноаниқлик u(x) ни А тип бўйича баҳолаш статистик маълумотларни қайта ишлашда
қўлланаладиган ҳар қандай усулларга [7-10], яъни стандарт оғиш S x ва ўртача қийматни x
кузатишлар серияси асосида, масалан

u(x)  Sx 

 
x x

(2)
формуладан фойдаланиб ҳисоблашга асосланган.
Стандарт ноаниқликни В тип бўйича баҳолаш илмий муҳокама асосида бажарилади. В тип
бўйича баҳолаш катталик қийматини ва уни мумкин бўлган ўзгарувчанлиги тўғрисидаги ҳамма
маълумотларга асосланади ва мутахассисдан катта маҳорат, билим, тажриба талаб қилади.
Хi ҳақидаги мавжуд маълумотларни, кейинчалик уларнинг катталик баҳосини ва стандарт
оғишини эҳтимолликлар тақсимоти функцияси ёрдамида тўғри тавсифлаш ёки у ёки бу
эҳтимолликлар тақсимоти функциясига тўғри мансублигини аниқлаш зарур.
Стандарт ноаниқликни В тип бўйича баҳолашда қуйидаги асосий тақсимотлар қўлланилади:
тенгэҳтимолли (тўғри бурчакли ёки текис), Симпсон (учбурчакли), трапециодал, нормал (Гаусс) ва
бошқалар. Эҳтимолликлар тақсимоти функцияси қуйидаги шаклларда келтирилган.
Тенг эҳтимолли (тўғри бурчакли ёки
текис)
Симпсон (учбурчакли)
Нормал (Гаусс)
Турли хил эҳтимолликлар тақсимотига эга маълумотларни стандарт ноаниқлиги u(х) ни В
тип бўйича баҳолаш қуйидаги формула ёрдамида амалга оширилади
u(х)=a/k,
(3)
бу ерда а- эҳтимоллик тақсимотининг яримкенглиги (полуширина);
226
k- қамраб олиш коэффициенти.
227
Қамраб олиш коэффициенти k тенгэҳтимолли (тўғри бурчакли ёки текис) тақсимот учун
га, Симпсон (учбурчакли) тақсимоти учун
га, нормал тақсимот учун 99,73 % эҳтимоллик
даражаси билан
га тенг.
Энди чиқиш (билвосита ўлчанадиган) катталиги стандарт ноаниқлигини баҳолаш усуллари
тўғрисида тўхталиб ўтамиз.
Чиқиш катталиклари стандарт ноаниқликлари кириш (бевосита ўлчанадиган) катталиклар
стандарт ноаниқликлари ёрдамида ифодаланади ва шунинг учун у йиғинди стандарт ноаниқлик
дейилади ва uс(у) деб белгиланади.
Кўп ҳолларда ноаниқлик даражасини интервал кўринишида белгилашга тўғри келади. Бу
интервал оралиғида ўлчаш натижаларининг кўп қисми ётади ва уни етарли аниқлик билан ўлчанган
катталикга тааллуқли деб айтиш мумкин. Бундай ноаниқлик даражасини кенгайтирилган ноаниқлик
деб айтилади.
Ноаниқлик ҳақидаги ҳисоботда акс эттириладиган маълумотлар миқдори ўлчашлар
натижасининг қаерда ва қайси мақсадда фойдаланилишига боғлиқ. Масалан, техник ўлчашлардан
то прецизион метрологик ўлчашлар иерархияси бўйича ўлчашлар қанча юқори поғонага тегишли
бўлса, ўлчанаётган катталик баҳоси ва унинг ноаниқлиги қандай топилганлиги тўғрисидаги ҳисобот
шунча батафсил булиши лозим.
Бу иеархиянинг ҳар қандай поғонасида ноаниқликлар тўғрисидаги ҳисобот ҳамма зарурий
маълумотларни ўз ичига олиши керак. Бунинг сабаби бу ҳисоботни ҳар қандай бошқа метрологмутахассис тушуниши керак. Агар кейинчалик бу катталик тўғрисида янги ахборот ёки
маълумотлар пайдо бўлса ва ўлчашлар сифатини келгусида қайтадан баҳолаш зарурияти туғилса,
унинг иложи бўлиши керак. Бунда жуда кам ахборот бергандан кўра, ортиқча бўлса ҳам жуда кўп
маълумот берган маъқул [11].
Юқоридагилардан келиб чиққан ҳолда маҳсулот сифати менежменти, метрология ва
сертификатлаштириш соҳаларида халқаро стандавртлар талабларига мос иш олиб бориш учун
мутахассисларни тайёрлаш жараёнида ўлчашлар ва синовлар ноаниқлигига баҳо беришни бакалавр
ва магистрлар томонидан мукаммал ўзлаштирилишига эришишимиз – давр талабидир.
АДАБИЁТЛАР
1.
Guide to the Expression of Uncertainty in measurement: First edition. ISO, Geneva, 1993.
2.
Руководство по выражению неопределенности измерения: Перевод с англ. под науч. ред. проф.
Слаева В.А. - ГП ВНИИМ им. Д.И. Менделеева, С.- Петербург, 1999.
КИМЁ САНОАТИ ЧИҚИНДИЛАРИ АСОСИДА ОЛИНАДИГАН ҚУРИЛИШ
МАТЕРИАЛЛАРИ
Қурбонов Завқиддинжон Ҳамидуллоевич, ассистент,
Жиззах политехника институти
“Қурилиш материаллари ва конструкциялари” кафедраси
Холбоев Санжар Олимжон Ўғли, талаба
Ўзбекистон Республикаси, Жиззах шаҳри.
E-mail: zavaclash@gmail.com
Аннотация. Саноат чиқиндиларини қайта ишлаш орқали улардан турли ҳил қурилиш
материалларини олиш ҳозирги қурилиш саноатининг долзарб муаммоларидан бири ҳисобланади.
Калит сўзлар: Саноат чиқиндилари, кимё саноати, фосфор, электрофосфор, бетон,
портландцемент.
Аннотация. Получение различных строительных материалов из промышленных отходов
путем вторичной переработки является одной из актуальных задач строительной отрасли.
Ключевые слова: Промышленные отходы, химическая промышленность, фосфор,
электрофосфор, бетон, портландцемент.
Саноат чиқиндиларини қайта ишлаш йўналишини аниқлашда, иқтисо- дий самарадорликка
эришиш билан бир қаторда бошқа омилларни ҳам ҳисобга олиш талаб этилади. Хом ашё
материалларни қайта ишлаш усулларини белгилайдиган асосий ҳоссаларга уларнинг кимёвий
таркиби, физик-механик, заҳарлилик, ёнғин ва портлашга ҳавфлилик каби тавсифлари киради.
228
Саноат чиқиндилари асосидаги хом ашё материаллар комплексли ишлатилганда битта
босқичнинг ишлаб чиқариши иккинчи босқич учун дастлабки материал сифатида қўлланилиши
мумкин. Бунда олинадиган материаллар уларга қўйиладиган талабларига жавоб бериши учунДавлат
стандарти ва сертификатлаш талабларига мос келиши керак.
Республикамиздаги йирик саноат корхоналарида бир қатор чиқиндилар ҳосил бўлади.
Уларга фосфорли шлаклар, гипс ва оҳакли, кремноземли ва ш.к. чиқиндилар киради.
Шлаклар (ГОСТ 3476-74) донали ёқилғиларни ёққанда ҳосил бўладиган қотишма
кўринишидаги чиқиндилар тоифасига киради. Улар майда зарраларни 1000 0С ҳароратда
куйдиришда шаклланади. Куллардан фарқли равишда шлак- лар таркибида ёнмай қолган жинслар
бўлмайди ва улар бир жинслиги билан тавсифланади.
Фосфорли шлаклар фосфорни электр ўчоқда юқори ҳароратда қиздириб олишда ҳосил
бўладиган иккиламчи (чиқинди) маҳсулотдир. Юқори ҳароратда (1300...15000С) кальций фосфат,
кокс углероди ва кремнозем билан реакцияга киришиши натижасида фосфор ва шлак эритмаси
ҳосил бўлади. Хумдондан суюқ ҳолатда олинадиган шлак ҳўл усулда доналанади. Одатда 1 т фосфор
олишда 10...12 т шлак ҳосил бўлади.
Фосфорли шлаклардаги кальций оксиди ва кремноземнинг умумий миқдори 95 % гача етади.
Ушбу оксидлар шлакнинг фазовий таркиби, тузилиши ва хоссаларига сезиларли таъсир кўрсатади.
Фосфорли шлаклар таркибида фосфор ва фторли бирикмаларнинг мавжудлиги шунингдек,
кремнозем миқдорининг анча юқорилиги ушбу чиқиндиларнинг қўлланилиш соҳасини сезиларли
кенгайтиради. Жумладан, фосфорли шлаклар боғловчи материаллар, енгил тўлдирувчилар,
шлакоситалар, шлакли пахта ва бошқа материаллар ишлаб чиқаришда қўлланилади.
Доналанган электрофосфорли (ЭТФ) шлак ранги оч-кулранг бўлиб, шишасимон тузилишга
эга. Фракцияси 0,16...5 мм ли қум шаклидаги ушбу шлакларнинг ҳақиқий зичлиги 2,7 г/см 3, қуруқ
ҳолатдаги уйма зичлиги 1220 кг/м3.
Расм 1.
Доналанган электрофосфорли шлакларнинг умумий кўриниши
Фосфор-шлакли эритмалардан траншеяли технология асосида қуйма шағал олинади. Шлак
қатламининг траншеядаги қалинлиги 100...200 мм, бунда олинадиган шлакли шағал мустаҳкамлиги
100 МПа гача, ўртача зичлиги 2500...2550 кг/м3 бўлиб, миқдори 95...98 % ташкил қилади. Ушбу
шағаллардан мустаҳкамлиги 50 МПа гача бўлган бетонлар олинади (ортиқча цемент
сарфланмасдан). Бундай бетонлар юқори эластиклик модули ва кам чегаравий деформацияланиши
билан тавсифланади.
Фосфор-шлакли пахта ўртача зичлиги 80...200 кг/м 3 бўлган майда ингичка толали дисперсли
материалдир. Бундай пахталар толаларининг ингичкалиги, кимёвий барқарорлиги ва чўзилишга
мустаҳкамлигининг юқорилиги билан тавсифланади. Улардан ип, мато, намат, ўрама ва қоплама
иссиқ сақловчи материал ва буюмлар тайёрлаш мумкин.
ЭТФ қумли бетон таркиби
Тадқиқотлар “Қурилиш материаллари, ва конструкциялари” кафедраси лабораториясида
бажарилди.
Ишланмада тажрибавий намуналарни (бетон куб ва балкачалар) тайёрлаш учун 1м 3 бетон
таркиби қуйидагича танланди (назарий ҳисоблаш асосида): цемент (активлиги-40 МПа,
“Хуаксинцемент” ОАЖ ники)-365кг; ЭТФ шлак қуми-1152кг; шағал-856кг ва сув-220л. Бетоннинг
ҳисобий зичлиги-2235кг/м3. Нисбатларда қуйидагича ифодаланади: Ц:Қ:Ш= 1:1,57:3,43, бунда
С/Ц=0,57.
Олинган натижалар
229
Аниқланган натижаларга кўра ЭТФ қумли бетоннинг ҳақиқий зичлиги 1655 кг/м 3 тенг бўлди.
Унинг 28 кунликка мос келувчи сиқилишдаги мустаҳкамлиги-28 МПа. Демак, электрофосфор
шлаклари асосидаги тўлди- рувчилардан мустаҳкамлиги 12...18 МПа гача бўлган конструкциябоп
иссиқ сақловчи енгил бетонлар олиш мумкин.
Амалиётга жорий қилиниши
ЭТФ шлаклари асосидаги тўлдирувчилардан олинадиган енгил бетонлардан бир қатор иссиқ
сақловчи ташқи ва ички девор панеллари, том ораёпма плиталари ва бошқа ш.к. конструкцияларни
тайёрлаш таклиф этилади. Шунингдек, бундай бетонлар кимёвий ва ишқорли мухитларга чидамли
бўлганлиги учун уларни зарарли мухит таъсирида бўладиган ишлаб чиқариш биноларининг пол
қопламаларида самарали қўллаш мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
1.
Отақўзиев Т.А., Цемент ишлаб чиқариш технологияси. 2018. Тошкент
2.
Техник тадқиқотлар журнали, №1 (2018)
3.
ГОСТ 6139-2003 Песок для испытаний цемента. Технические условия.
4.
ГОСТ 10178-85 Портландцемент и шлакопортландцемент. Технические условия.
5.
Газиев У. А., Отходы промышленностей в производстве строительных материалов и изделий.-Т.:
«BROKCLASSSERVIS» МЧЖ, 2016-262 б.
6.
Дворкин.Л.И., Дворкин.О.Л., Строительные материалиы из отходов промышленности-Ростовна Дон
.: «Феникс», 2007-368 б.
7.
Килиманов А.Ф. Использование промышленних отходов для бетона // Бетон и железабетон.-1988,
№6. 24-25 б
СУПРАМОЛЕКУЛЯР КОМПЛЕКСЛАРИНИ ОЛИШ ВА УЛАРНИНГ БУҒДОЙ
ЎСИМЛИГИ РИВОЖИГА ТАЪСИРИНИ ЎРГАНИШ
Муллажонова Зиёдабону Сайфулла қизи
Хакбердиев Шухрат Маҳрамович
Жиззах политехника институти
Glycirhiza glabra оиласига мансуб бўлган ширинмия (Glycirhiza glabra) ўсимлиги Ўзбекистонда
кенг тарқалган доривор ўсимликлардан ҳисобланади.
Ушбу ўсимлик илдизидан олинадиган глицирризин кислотаси (ГК) ва унинг ҳосилалари бир
қатор фармакологик фаолликга эгадир. Жумладан, улар вирус касалликлари – грипп, герпес,
гепатитнинг А, В, С, шаклларига, қатор бактериал патологияларга, ўсимта касалликларига,
аллергияга қарши таъсир хусусиятига эга. Ушбу хусусиятлари билан бир қаторда ГК ва унинг
моноаммонийли тузи (ГКМАТ) сувда яхши эримайдиган дори воситалари билан супрамолекуляр
комплекслар ҳосил қилиш орқали уларни сувда эрувчанлигини кескин оширади [1-2].
Глицирризин кислотаси асосида турли супрамолекуляр комплексларнинг ҳосил бўлиши,
глицирризин кислотаси таркибида 3 та-СООН ва 5 та -ОН гуруҳлари борлиги билан тушунтирилади.
Бу гуруҳлар ҳисобига глицирризин кислотаси сувда эримайдиган дори препаратлари билан
сувда эрийдиган комплекс бирикмаларни ҳосил қилади. Бундай мақсадда глицирризин
кислотасинингсувда деярли эримайдиган турли хил дори препаратлари (преднизолон, ацетил
салицил кислотаси, урацил ва бошқа) билан 1:1, 2:1, 4:1 нисбатдаги комплекслари олинган. Энг
қизиғи шундаки, бундай усулда олинган комплекс бирикмалар бошланғич доривор
230
препаратларнингтерапевтик таъсирини 10-100 марта кичик дозаларда ҳам сақлаб қолади[3-4-5].
Глицирризин кислотасининг комплексларини олиш учун бир неча хил усулдан фойдаланилади:
Олинган ГКМАТ ни қайта кристалланди ва 50 % ли этил спиртида гомоген система ҳосил
қилинади. Солицил кислата ҳам 50% ли этил спиртда эритрлади. Иккала тайёрланган эритма
аралаштирилиб турилади саккиз соат давомида 70оС давомида. 1:1 ва 2:1 нисбатда олиб борилади.
Буни реакция тенгламасини қуйдагича тасаввур қилиш мумкин:
O
H3C
C
O
H
H
H
O
n
CH3
H3C
H3C
COOH
COOH
OH
HOOC
OH
CH3
H
HOOC
+
O O
H 3C
CH3
O
OH
OH
O
O
H
O
OH
OH
OH
OH
OH
n- миқдор (моль)
Шу ҳисоб китоблардан шуни ҳулоса қилиш мумкинки 2:1 нисбатда олинганда биринчи
ГКМАТ молекуласидаги гидрафоб қисимнинг COOH даги О иккинчи ГКМАТ молекуласининг
гидрофил қисмидаги COOH даги Н билан водород боғи орқали боғланади. Биринчи ГКМАТ
молекуласидаги гидрафоб қисимнинг COOH даги CO(карбонил) , солицил кислотадаги OH
гуруҳдаги Н билан боғланади.
ГКМАТ, Солицил кислата+ГКМАТ, БиоВит, Ширинмия экстракти эритмаларининг буғдой
ўсимлигининг униб чиқишига, узунлигига, тупланишига, илдизига, бошоқлашига ва
клейковинвсига таъсири
Буғдойнинг 9 кунлик кўрсатгичи
Таъсир
Бугдойнинг
Танасининг
Баргининг
Илдизининг
еттирилаётган
униб чиқиш
узунлиги
узунлиги
узунлиги
стимулиатор
вақти
Кантрол
4 кун
9-10 см
5-6 см
1,8 см
-2
Био Вит(10 %)
4 кун
12-13 см
6-7 см
2,2 см
-6
ГкМАТ(10 M)
4 кун
12-14 см
7-8 см
2,5 см
-4
СК-ГКМАТ-10 M
4 кун
12-14 cм
7-9 см
2,8 см
-5
СК-ГКМАТ-10 M
4 кун
14-16 см
8-10 см
3,1 см
Ширинмия
4 кун
13-14 см
6-7 см
2,3 см
-3
экстракти 10 %
ли эритмаси
Жадвалдан шуни ҳулоса чиқариш мумкин ГКМАТ ва СК-ГКМАТ (10 -4М ва 10 -5М)
эритмаларининг буғдойнинг униб чиқишига таьсири юқори эканлигини кўриш мумкин. Био Вит
ва Ширинмия экстракти эритмаларининг таьсири ҳам назоратга нисбатан юқорилигини кўриш
мумкин.
Қанча концентратся юқори қилиб борилса буғдой ўсимлигининг униб чиқишига салбий
таьсир кўрсатиши кузатилди.
Буғдой ўсимлигининг 30 кундан кейинги ўзгариши
Тасир
эттирилаётган
стимулятор
Танасининг
узунлиги
Баргининг
узунлиги
231
Илдизининг
узунлиги
Барглар сони
Кантрол
27-29 см
15-17см
3-4 см
3-4 та
Био Вит -2
31-33 см
19-21 см
4-5см
3-4 та
.
.
232
ГКМАТ(10-6М )
32-34 см
22-24 см
5-6 см
4-5 та
СК-ГКМАТ
32-34 см
21-23 см
5-6 см
4-5 та
СК-ГКМАТ
33-35 см
22-24 см
6-7 см
5-6 та
Ширинмия
экистракти-2
31-33 см
19-22 см
5-6 см
4-5 та
.
.
.
.
Буғдой ўсимлигининг 50 кундан кейин ўзгариши
Танасининг
узунлиги
Баргининг
узунлиги
Илдизининг
узунлиги
Барглар сони
37-39 см
26-32см
7-9 см
6-7 та
Био Вит -2
41-43 см
27-32 см
7-9см
7-9 та
ГкМАТ(10-6М )
43-45 см
29-33 см
8-10 см
8-10 та
СК-ГКМАТ
42-44 см
30-34 см
8-10 см
8-10 та
СК-ГКМАТ
46-48 см
32-36 см
9-12 см
8-11 та
Ширинмия
экистракти-2
41-43 см
29-30 см
8-10 см
7-8 та
Тасир
эттирилаётган
стимулятор
Назорат
.
.
.
.
.
.
Буғдой ўсимлигининг нафас олишига таьсири ўсимликларнинг моддалар алмашинувининг
зарур (муҳим) бир қисми нафас олганда ажралган энергия, ўсимликнинг ўсишига сарфланиши
билан бир қаторда ўсишдан тўхтаган ўрганларнинг фаол ҳолатда ишлашини ҳам таъминлайди.
Нафас олиш ҳам фотосинтезга ўхшаб мураккаб жараён бўлиб бир нечта босқичларда боради. Унинг
оралиқ босқичларида бирқатор органик бирикмалар ҳосил бўлади ва улар бир қатор метаболитик
реаксияларда қўлланилади.Оралиқ бирикмаларга: органик кислоталар ва пентозалар киради.
Нафас олиш фотосинтезга қарама-қарши жараён бўлса ҳам бир қатор ҳолатларда бир- бирини
тўлдиради. Бу икки жараён энергитик эквивалентдир.
Ўсимликнинг нафас олиш тезлиги тез бўлса бу ҳосилдорликка таъсир қилади. Чунки қанча
нафас олиш тез бўлса кислородни кўп қабул қилади ва ўсимлик таркибидаги биополимерларни
монамерларга парчалайди. Биз қўллаган моддалар нафас олиш тезлигини мувозанатда ушлаб
туради.
Буғдой ўсимлигининг фотосинтезига таьсири. Фотосинтез- Яшил ўсимликлар таънасидақуёш
нури таъсирида ноорганик моддалардан (CО2 ва H2О) органик моддаларнинг ҳосил бўлишига
айтилади. Фотосинтез ер юзида қуёш энергиясини кимёвий энергияга айлантирувчи ягона
жараёндир. Ҳосил бўлган органик моддалар жамики организмлар учун енергия манбаий, умуман
ҳаёт асосини ташкил етади[6-7]. Шу билан бирга фотосинтез табиатдаги кислороднингҳам ягона
манбаидир.
Фотосинтез жараёнини қуйидагича схематик тенглама билан ифодалаш мумкин.
Фотосинтез жараёни баргда(баргоғизчаларида) содир бўлади
Синалаётган
1 мг/(л*с)
2мг/(л*с)
3 мг/(л*с)
моддалар
233
эритмаси
Кантрол
0,038
0,041
0,036
БиоВит
0,042
0,030
0,038
ГкМАТ
0,058
0,045
0,038
0,044
0,046
0,049
Ширинмия
экстракти
ГкМАТ 10-4 М ли эритмаси билан ишлов берилганда, бошқаларига қараганда униб чиқиши,
узунлиги, тупланишлар сони, нафас олиши ва фотосинтезига таьсири юқори чиқди.
Ҳосилдорлигини текширилганда битта бошоғида 68-70 тадан дон борлиги кузатилди.
Фойдаланилган адабиётлар
1.Толстиков Г.А., Балтина Л.А., Гранкина В.П., и др. Солодка биоразнообразние, Химия
применение в медицине, Новосибирск. 2007. 311-с.
2.N.D.Abdullaev, D.N.Dalimov, M.F.Faskhutdinov, M.G. Levkovich. Mechanisms of Complexation
of Glycyrrhizinic Acid with some Medicinal Preparations. // 6th International Symposium on the Chemistry
of Natural Compounds (SCNC) 28-29 June 2005. 17.-P Ankara / TURKEY
3. Запесочная Г.Г., Звонкова Е.Н., Куркин В.А., Казакова В.А., Первых Л.Н., Шевченко В.И.,
Быков В.А. Некоторые свойства глицирризиновой кислоты. - Хим. прир. соед. 1994, №6, С.772- 780.
4. Романенко Т.В., Муринов Ю.И. Некоторые особенности течения разбавленных растворов
глицирризиновой кислоты. - Журн. Физ. Хим. 2001, Т 75, №9, с. 1601-1604.
5. Dalimov D.N., Isaeva Y.T., Djuraev A.J., Matchanov O. Derivatives Glycyrrhizinic Acid and Their
Biological potency. //4 International symposium on the chemistry of natural compounds(SCNC- 2001),68June, 2001,Egirdir (Isparta)–Turkey, P.58.
6. Толстикова Т.Г., Толстиков А.Г., Толстиков Г.А. На пути к низкодозным лекарствам //
Вестник Российской академии наук. 2007. Т. 77. № 10. C. 867-874.
7. Стоник В.А., Толстиков Г.А. Природные соединения и создание отечественных
лекарственных препаратов // Вестник Российской академии наук. 2008. Т. 78. № 8. C. 675-682.
ЖАМИЯТИМИЗДА БАРКАМОЛ АВЛОДНИ ВОЯГА ЕТКАЗИШДА
КИТОБХОНЛИКНИНГ ТАРБИЯВИЙ АҲАМИЯТИ.
Уришбаев Элбек Элмурод ўғли
Жиззах политехника институти
Йўл муҳандислиги ассистенти
Назарқулов Жамшид Рустам ўғли
111-18 ТИЭ гурух талабаси
Бугунги кунда жамиятда китобнинг маънавий ҳамда ахлоқий озуқа, маданият ва тил равнақи
учун асосий манба, авлодлардан-авлодларга ўтиб келаётган интеллектуал мерос сифатида мавқеи
ҳамда аҳамиятини сақлаш ва ҳатто тиклашга эҳтиёж сезилаяпти. Аввало, бадиий, маърифий, илмийоммабоп, тарбиявий, ёшларнинг интеллектуал салоҳиятини оширишга қаратилган адабиётларни
чоп этиш, улар билан таълим муассасаларини таъминлаш, миллий ҳамда жаҳон адабиёти
намояндаларининг асарларини саралаш, таржима қилиш ишларини пухта ўйланган тизим асосида
ташкил этиш лозим. Бундан ташқари, ёш авлоднинг китобга бўлган қизиқишини рағбатлантириш
керак.
Адабий асарлар халқ маънавиятини юксалтириш ҳамда адабиётга, миллий қадриятларни
асраб-авайлаш ва улуғлашга давлат даражасида берилаётган эътиборни жамоатчиликка етказиш, ёш
авлоднинг онгу шуурига истиқлол ғояларини сингдириш ва она Ватанга юксак садоқат руҳида
тарбиялашда китобнинг ўрни ва аҳамиятини кучайтириш мақсадида ўтказилган тадбирга таниқли
ёзувчи ва шоирлар, талабалар, коллеж ўқувчилари ташриф буюрдилар. Китобнинг инсон
234
маънавиятини юксалтиришдаги роли ва аҳамиятига бағишланган маърузалар тингланди,
иштирокчиларга ёшларда китобхонлик маданиятини шакллантиришга қаратилган тарқатма
материаллар берилди.
— Замонавий электрон кутубхона қанчалик ривожланмасин, билимларимизни бойитишда
китобнинг ўрни беқиёсдир. Илғор технологиялар билан жиҳозланган Алишер Навоий номидаги
Ўзбекистон Миллий кутубхонаси, 14 та вилоят ахборот-кутубхона маркази, туман марказлари ва
шаҳарлардаги таълим муассасаларида 200 га яқин ахборот-ресурс марказлари аҳолига ахбороткутубхона хизматлари ҳамда “Китоб олами”, “Шарқ зиёкори” ва “Ўздавкитобсавдотаъминоти”
мажмуалари томонидан эса китоб савдоси хизмати кўрсатиш йўлга қўйилган. Ўзбекистон
Ёзувчилар уюшмаси ҳузурида ташкил этилган “Ижод” жамоат фонди ёзувчи ва шоирлар, айниқса,
ёш ижодкорларнинг биринчи китобларини кўп минг нусхада нашр этмоқда. Мутолаага қизиқиш
сусайиши, ўз навбатида, аҳоли саводхонлиги даражаси пасайиши жамият ва давлатнинг барқарор
ривожланиши учун катта таҳдидлардан саналади. Шунинг учун ҳам кўплаб ривожланган
мамлакатларда бу салбий ҳолатнинг олдини олишга қарши қатъий чора-тадбирлар кўрилмоқда.
Умуммиллий комплекс дастурлар ишлаб чиқилаётир. Уларда давлат ҳокимияти ҳамда бошқаруви
органлари, кутубхоналар, таълим муассасалари, таълим, илм-фан ва тадбиркорлик субъектлари,
соҳадаги фуқаролик жамияти институтлари ҳамда оммавий ахборот воситалари саъйҳаракатларини бирлаштириш бўйича тизимли чора-тадбирларни кўриш кўзда тутилади. Бунда
китобхонликнинг қадри ва аҳамияти ҳақида ижтимоий онгни шакллантириш, аҳоли турли қатлами
ўртасида мутолаа маданиятини манзилли қўллаб-қувватлаш ҳамда ривожлантириш, ноширлик
фаолиятини такомиллаштириш, жамиятнинг интеллектуал, маънавий ва маданий эҳтиёжларига
тўлиқ жавоб берадиган китоб бозорини шакллантиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Дунё
тажрибасига кўра, бундай мақсадли дастурлар ҳамда концепциялар қабул қилиниши ижобий
натижа беради. Шу маънода, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 12 январдаги
“Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва
китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш бўйича комиссия тузиш тўғрисида”ги
фармойиши бу борада юзага келган муаммоларни комплекс ҳал қилишга қаратилгани билан
аҳамиятлидир. Ҳозирги кунда махсус ишчи гуруҳ Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш
тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва -китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот
қилиш бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури лойиҳасини ишлаб чиқмоқда. Бу жараёнда
китобхонликни оммалаштириш, унга болалар ва ёшларни китобга ошно қилиш, республикамиз кутубхоналарида мутолаани рағбатлантириш, китобхонлик ва китоб савдосини ривожлантириш,
соҳа учун кадрлар тайёрлаш ҳамда малакасини ошириш тизимини такомиллаштириш, китоб ўқиш
ҳолатини мониторинг қилиш бўйича чора-тадбирларга алоҳида урғу берилмоқда. Китобхонликни
оммалаштириш мақсадида кенг аҳоли қатламини китоб мутолаасига жалб қилиш ва уларни китоб
билан таъминлаш бўйича оммавий тадбирлар, хайрия акцияларини ташкил этиш, ижтимоий
рекламалардан унумли фойдаланиш, ўзбек ҳамда жаҳон адабиётининг, таниқли муаллифларнинг
мумтоз ва замонавий бадиий асарларини тарғиб қилиш, ушбу соҳада жамоатчилик ташаббусларини
қўллаб-қувватлаш, кўнгиллилар (волонтёрлик) ҳаракатини ривожлантириш, китобхонлик
муаммосининг кенг жамоатчилик муҳокамасини, шу жумладан, ижтимоий тармоқлар ҳамда
интернет имкониятларидан кенг фойдаланган ҳолда ташкил этиш бўйича аниқ ишлар олиб
борилиши кўзда тутилаётир. Шуни қайд этиш керакки, болаларни китобга ошно қилиш, уларни
ўқишга муҳаббат руҳида тарбиялаш, ўсмирлар ва ёшлар онгига китоб мутолааси ўз мақсадига
эришиш ҳамда жамиятга ижтимоий мослашишда таъсирчан ва нуфузли восита эканлигини
сингдириш бугунги кундаги долзарб вазифалардан саналади. Шуларни ҳисобга олган ҳолда,
дастурга болалар ҳамда ўсмирлар учун китоб нашр қилиниши, шу жумладан, махсус электрон
китоблар ишлаб чиқарилишини қўллаб-қувватлаш, болалар ва мактаб кутубхоналари фондларини
модернизациялаш ҳамда янада яхшилаш, болалар ва ўсмирларнинг кутубхоналар, мактабдан
ташқари ҳамда ёзги мутолааларини рағбатлантириш, оилавий китобхонлик анъаналарини тиклаш
ва оммалаштириш, болалар ҳамда ўсмирлар адабиётининг энг яхши намуналарини тарғиб қилиш,
ўз она тилида китоб ўқишни рағбатлантириш бўйича чора- тадбирлар киритилмоқда.
Кутубхоналар янги ахборот-коммуникация технологияларини жорий қилиш, уларнинг
моддий-техника базасини мустаҳкамлаш, китоб фондини янада яхшилаш ҳисобига модернизация
235
қилинади. Узоқ аҳоли пунктларида яшайдиган ҳамда кутубхоналарга бориш имконияти чекланган
фуқароларга қулайлик яратиш мақсадида кўчма кутубхона хизматини ривожлантириш,
кутубхоналараро абономент ва ҳужжатларни электрон етказиб беришни, кутубхона ресурсларидан
масофавий фойдаланишни йўлга қўйиш, ушбу зиё масканларида индивидуал, гуруҳ ҳамда оммавий
китобхонликни тизимли равишда ташкил қилишни ривожлантириш, мутолаа маданиятини
тарбиялаш, юксак бадиий асарларга ошно тутинтириш, мамлакатимиздаги кутубхоналар имижини
яхшилаш бўйича аниқ механизмлар таклиф этилаяпти.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш
тизимини ривожлантириш, китоб мутоласи ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот
қилиш бўйича комиссия тузиш “Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон
журнали. № 1, январь-февраль, 2017 йил № 1, 2017 www.iqtisodiyot.uz 8 тўғрисида”ги фармойиши.
2017 йил 12 январь. http://uza.uz/oz/documents/kitobma-sulotlarini-chop-etish-va-tar-atish-tiziminirivoz[h-12-01-2017
2. Ёшларни маънавий-ахлоқий ва жисмоний баркамол этиб тарбиялаш, уларга таълим-тарбия
бериш тизимини сифат жиҳатидан янги босқичга кўтариш чора-тадбирлари тўғрисидаги
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 14 августдаги ПҚ-3907-сон қарори
МАМЛАКАТИМИЗ ИҚТИСОДИЁТИДА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ ВА СЕРВИС
СОҲАСИНИНГ РОЛИ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Комилов Д.Т., Файзуллаев З.И.
Аннотация: Мазкур мақолада мамлакатимиз иқтисодиётида хизмат кўрсатиш ва сервис
соҳасининг роли ва у билан боғлиқ асосий муаммолар ёритилган. Мамлакатимиз ҳудудларида
хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасининг роли BCG матрицаси асосида стратегик таҳлил амалга
оширилган. Стратегик таҳлил натижаларига кўра, ҳудудларида хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасини
маркетинг стратегиялари асосида ривожлантириш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган.
Аннотация: В данной статье рассматриваются роль сферы услуг и сервиса в экономики нашей
страны и основные проблемы, связанные с ней. На основе матрицы BCG осуществлен
стратегический анализ роли сферы услуг и сервиса в регионах нашей страны. На основе результатов
стратегического анализа разработаны рекомендации по развитию сферы услуг и сервиса в регионах
республики на основе стратегии маркетинга.
Хизмат кўрсатиш ва сервис соҳаси ҳам бошқа соҳалар каби инсоннинг муайян эҳтиёжларини
қондиришга қодир бўлган мақсадли фаолият шаклини ҳисобланади. Шу сабабдан ҳам биз мазкур
соҳа ўз ичига қамраб олган тушунчаларни билишимиз муҳим аҳамиятга эгадир. Хизматлар
тушунчаси кенг қамровли бўлиб, яққол моддий кўринишга эга бўлмаган турли фаолият турларини
ўзида акс эттиради. Хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасининг моддий кўринишдаги маҳсулотлардан
фарқи шундаки, бу соҳадаги фаолиятнинг фақат натижасини кўриш мумкин, бироқ хизматларнинг
ўзини ушлаб кўриш имконияти йўқ, шунингдек уларни сақлаш имконияти мавжуд эмас ва бу соҳа
хизматларидан фойдаланиш, одатда бир вақтнинг ва бир жойнинг ўзида содир бўлади.
Иқтисодиётда олиб борилаётган ислоҳотлар асосида янгича замонавий муносабатларни
шакллантириш жараёнлари кечаётган ҳозирги шароитда хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасиниҳамда
уларнинг янги турларини ривожлантириш сиёсатини амалга ошириш муҳим муаммолардан бири
ҳисобланади.
Мамлакатимиз иқтисодиётида турли таркибий ўзгаришлар ва диверсификация жараёнларини
олиб бориш, аҳоли бандлигини таъминлаш, мамлакатимиз аҳолисининг даромади ва турмуш
даражасини оширишда муҳим омил ҳамда йўналишларидан бири бўлиб, хизмат кўрсатиш ва сервис
соҳасини жадал ривожлантириш ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича “Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги фармони
билан тасдиқланган 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта
устувор йўналишлари бўйича Ҳаракатлар стратегиясида “хизмат кўрсатиш соҳасини жадал
236
ривожлантириш, ялпи ички маҳсулотни шакллантиришда хизматларнинг ўрни ва улушини
ошириш, кўрсатилаётган хизматлар таркибини, энг аввало, уларнинг замонавий юқори технологик
турлари ҳисобига тубдан ўзгартириш” муҳим йўналишлардан бири сифатида белгилаб берилди4.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев ўзининг 2018 йил декабр ойидаги
Олий Мажлисга Мурожаатномасида таъкидланидек, - “Биз 2018 йилга “Фаол тадбиркорлик,
инновацион ғоялар ва технологияларни қўллаб-қувватлаш йили” деб ном бериб, Давлат дастури
доирасида 21 триллион сўм ва 1 миллиард долларга тенг 76 мингта лойиҳани амалга оширганимиз
ўтган йили яхши ният билан бошлаган ишларимизнинг натижасини кўрсатиб турибди”5.
Замонавий шароитда иқтисодиётининг энг асосий қонунияти – бу индустриал иқтисодиётни
постиндустриал иқтисодиётга ёки хизматлар иқтисодиётига ўзгариши ҳисобланади. Хизмат
кўрсатиш ва сервис соҳаси тараққий этган иқтисодиётга ўтиш жараёни универсал бўлиб кўплаб
мамлакатларга хосдир. Бу жараён мамлакатларнинг ўз ички имкониятлари ҳамда бу мамлакатлар
иқтисодиётининг ривожланиш даражасига боғлиқ.
Хизмат кўрсатиш ва сервис соҳаси иқтисодиётнинг фундаментал асоси бўлган чекланган
моддий, меҳнат ва молиявий ресурсларни тежайди, инсоннинг бўш вақтини кўпайтиради, унинг
меҳнати ижодий мазмунини оширади, иш вақтидан ташқаридаги оқилона бўлмаган харажатларни
қисқартиради6, инсонлар ҳаётини янада қулай ҳамда ёқимли қилади ва шу орқали аҳолининг барча
ижтимоий гуруҳлари, қатламларининг ҳаётий манфаатларини юзага чиқаради7.
Хизматлар кўрсатиш ва сервис соҳасининг ривожланишининг жаҳон ялпи ички маҳсулоти
таркибидаги улуши бугунги кунга келиб 68,0 фоизга етди. Ҳозирда хизмат кўрсатиш ва сервис
соҳасида 160 дан ортиқ хизмат турлари мавжуд бўлиб, инновацион имкониятларга таянган ҳолда
илм кўп талаб қиладиган соҳалар юқори ўринни эгаллайди.
1-расм. 2005-2018 йилларда ЯИМдаги хизмат соҳасининг
улуши8(фоиз ҳисобида)
4
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича “Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги фармонининг 1-иловаси, “2017-2021 йилларда
Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси”, Lex.uz
5
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси
Фляйшер К., Бенсуссан Б. Стратегический и конкурентный анализ, Методы и средства конкурентного анализа в бизнесе/– М.:
БИНОМ, 2005. – 541 с.
7
Лавлок К. Маркетинг услуг: персонал, технологии, стратегии. М., СПб, Киев: Вильямс, 2005. 997 c.
8
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари асосида тайёрланган.
6
237
Юқорида келтирилган маълумотлардан кўриниб турибдики (1-расм), 2005-2016 йилларда
миллий иқтисодиётимизда хизмат кўрсатиш соҳаси тобора ривожланиб бораётганлиги ҳамда 2005
йилда мазкур соҳа мамлакат ЯИМда 38,4 фоизни ташкил этган бўлса, 2016 йилда ўзининг энг юқори
даражасига эришди ва 49,0 фоизга етди, 2018 йил натижаларига кўра бу даража 36 фоизга тушди.
Халқаро хизматлар бозорини қиёсий тахлили натижалари қуйидаги тенденцияларни
сақланаётганлигини кўрсатмоқда.
Биринчидан, мамлакатлар ЯИМи таркибида хизматлар соҳасининг улушига назар
ташлайдиган бўлсак, бу кўрсаткич АҚШда 78,5 фоиз, Германияда 69,1фоиз, Россияда 43,4 фоизни,
ушбу соҳада яратилаётган иш ўринлари салмоғи эса АҚШда 73,0 фоиз, Германияда 41,0 фоиз ва
Россияда қарийб 30 фоизни ташкил этмоқда.
Иккинчидан, хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасини ривожлантиришнинг асосий йўналишлари
сифатида ахборот ва коммуникация технологиялари, инновацион технологиялар бозорининг
вужудга келиши ва жадал ривожланиши, молия-банк секторини ривожлантиришнинг янги
тартибларини шакллантириш, бошқарув тизимининг самарадорлигини сезиларли даражада
ошириш, аҳолининг замонавий хизмат турларига, шу жумладан халқаро туризмнинг турли
шаклларига бўлган эҳтиёжини мунтазам ошиб бориши кабилар қатнашмоқда.
Учинчидан, баъзи хизмат кўрсатиш ва сервис соҳаларида кўп харажат талаб этадиган юқори
технологияли саноат тармоқларини шакллантириш хизматлар соҳасини ривожлантиришнинг
муҳим омилларидан бири ҳисобланади.
Тўртинчидан, ривожланган мамлакатлар учун анъанавий ҳисобланган молия, суғурта,
аудиторлик, консалтинг ва инжиринг хизматлари муайян даражада ривожланади.
2-расм. Хизмат кўрсатиш соҳасининг миллий иқтисодиётдаги ўрни9
2019 йил 1 октябрь ҳолатига республикада 386,0 мингга яқин фаолият кўрсатаётган
корхоналар ва ташкилотлар қайд этилди. Шундан, хизматлар соҳасида 253 мингдан ортиқ
корхоналар ва ташкилотлар фаолият кўрсатмоқда. Ушбу кўрсаткич ўтган йилнинг мос даврига
нисбатан 21,0 фоизга ошди.
9
www.uzreport.uz
238
3-расм. 2019 йилнинг 9 ойида ялпи ишлаб чиқаришда иқтисодиёт тармоқларига қиёсан
хизмат кўрсатиш соҳасининг улуши10
Хизматлар соҳасида фаолият кўрсатаётган корхоналар ва ташкилотларнинг улуши сезиларли
даражада салмоғлидир. Шундай қилиб, 2019 йил 1 октябрь ҳолатига, у 65,7 фоизни ташкил этди.
Таққослаш учун: кузатилган даврда саноат соҳасида фаолият кўрсатаётган корхоналар ва
ташкилотларнинг улуши - 17,8 фоиз, қурилиш - 9,2 фоизга этди ва атига 7,3 фоиз қишлоқ, ўрмон ва
балиқ хўжалиги соҳаси ҳиссасига тўғри келади.
Яқин ва узоқ хориж давлатлари билан, шунингдек туризм соҳасида ўзаро ҳамкорликни
ривожлантириш яшаш ва овқатланиш бўйича хизматларни кўрсатувчи корхоналар ва
ташкилотларнинг улушини 9,7 фоизга етишига олиб келди. Хизматлар соҳасида фаолият
кўрсатаётган корхоналар ва ташкилотлар умумий сонида ташиш ва сақлаш фаолияти билан
шуғулланувчи корхоналар ва ташкилотларнинг улуши 6,0 фоизга етди. Ахборот фаолияти билан
шуғулланувчи ва алоқа хизматларини кўрсатувчи фаолият кўрсатаётган корхоналар ва
ташкилотларнинг улуши 3,1 фоизни ташкил этди. Соғлиқни сақлаш ва ижтимоий хизматлар
кўрсатиш соҳасида фаолият кўрсатаётган корхона ва ташкилотларнинг улуши 3,0 фоизни ташкил
этди.
Хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасини жадал ривожлантириш учун қулай шарт-шароит яратиш,
унинг иқтисодиётдаги улушини ошириш, хизмат кўрсатиш соҳаси тармоқларида банд бўлганлар
сонини кўпайтириш ва шу асосда аҳоли даромадларини ошириш мақсадида ҳамда халқаро
амалиётдан келиб чиққан ҳолда бир қатор чора-тадбирлар дастури ишлаб чиқилди. Шунингдек,
хизматлар соҳасида эришилган натижаларни янада яхшилаш ҳамда ЯИМ таркибида хизматлар
улушини ошириш мақсадида чора-тадбирлар дастури ишлаб чиқилди.
Маълумки, республикамизда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик учун яратилган қулай
ишбилармонлик муҳити бугунги кунда ўрта мулкдорлар синфининг шаклланишида, мамлакат
иқтисодиётининг барқарор юксалишида, янги иш ўринлари яратилиши ва аҳоли даромадлариортиб
боришида муҳим омил бўлмоқда. Таъкидлаш жоизки, тараққиётимизнинг ҳозирги босқичида фақат
углеводород хомашёси, қимматбаҳо ва рангли металлар, уран хомашёсини қазиб оладиган ва қайта
ишлайдиган корхоналарни, шунингдек, табиий монополияларнинг стратегик инфратузилма
тармоқларини – темир ва автомобиль йўллари, авиаташувлар, электр энергия ишлабчиқариш, электр
ва коммунал тармоқларини тўғридан-тўғри давлат бошқарувида сақлаб қолиш мақсадга мувофиқ
деб топилди.
10Ўзбекистон Республикаси
Давлат статистика қўмитаси маълумотлари.
235
4-расм. Аҳоли жон бошига хизмат кўрсатишнинг ўсиб бориш тенденциялари11
Мамлакатимизда кенг қамровли мулкчилик шакллари бўйича таркибий ислоҳотларнинг
амалга оширилиши натижасида хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасида хусусий секторнинг улуши
тобора ўсиб бормоқда. 2018 йилда мазкур кўрсаткич 52,4 фоизга етди.
Ташқи бозорларда харидоргир, юқори қўшимча қийматга эга бўлган замонавий тайёр
маҳсулотлар ишлаб чиқаришни кўпайтириш ва янги босқичга кўтариш, тайёр маҳсулотлар ҳамда
хизмат кўрсатиш соҳасини тубдан такомиллаштириш, турли замонавий хизмат турлари
экспортининг барқарор ўсиш суръатларига эришишда, ҳеч шубҳасиз, катта замин туғдиради.
Шуни таъкидлаш жоизки, бугунги кунда мамлакатимизда инновацион иқтисодиётни
шакллантириш, замонавий жаҳон тан оладиган ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш турларини
яратиш бўйича қатор ишлар олиб борилмоқда. Айни вақтда бу ишлар хизмат кўрсатиш ва сервис
соҳасини ривожлантиришнинг 2030 йилларга мўлжалланган комплекс дастурлари ишлаб чиқилган
бўлиб, бунда мазкур соҳани янада ривожлантиришга янгича ёндашувни талаб этади.
Шундай қилиб, мамлакатимизда хизмат кўрсатиш ва сервис соҳасини жадал ривожлантириш
бир қатор ижобий ютуқлар келтириш баробарида қуйидаги хусусиятлар ва афзалликларда намоён
бўлади:
 бугунги кунда истеъмол бозорини замонавий хизмат турлари билан тўлдирилиб борилиши
ҳамда унинг ҳажмини оширилиши аҳоли озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда муҳим аҳамиятга
эга бўлмоқда;
 хизмат кўрсатиш ва сервис соҳаси миллий иқтисодиётни ривожлантиришга сезиларли
таъсир кўрсатмоқда ва унинг барқарор тараққиётини кафолатловчи омил сифатида иштирок
этмоқда;
 мазкур соҳани ривожлантириш катта маблағ талаб этмаслиги, ташкил этиш учун маҳаллий
моддий ресурслардан кенг фойдаланиш имкониятлари яратилганлиги ҳам унинг афзаллик
томонларини янада оширади;
 хизмат кўрсатиш ва сервис соҳаси аҳоли даромадларини оширувч и манбаларнинг самарали
воситаси ҳисобланади ва бу мамлакат аҳолиси фаровонлик даражасига ижобий таъсир этади;
 қишлоқ жойларидаги аҳолига кўрсатилаётган хизматлар ва сервис соҳа тармоқлари
кўпайиб бориши натижасида хизмат кўрсатиш даражасини ошиб бориши юз беради.
Хулоса ўрнида шуни таъкидлаш мумкинки, хизматлар кўрсатиш ва сервис соҳасини
ривожлантиришга қаратилган комплекс дастур стратегияларини ишлаб чиқиш ва уларни амалга
оширишни ўз вақтида тўғри ташкил этилиши мамлакатимиз ва унинг ҳудудларида мазкур соҳанинг
узоқ муддатли даврда ривожланишини таъминлаб беради ва аҳолининг турмуш даражасини янада
оширишга хизмат қилади.
11Ўзбекистон Республикаси
Давлат статистика қўмитаси маълумотлари.
236
КОМПЬЮТЕР ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИНГ ЁШЛАР ТАБИЯСИДАГИ ЎРНИ.
Жиззах политехника институти
“ Ижтимоий фанлар” кафедраси катта
ўқитувчиси М. Холбекова
521-18ХК(АТ) гуруҳи талабаси О.Абдукаримов
Бугунги шиддат билан ривожланиб бораётган замонда ёшларни интернет сайтларидаги аҳлоқ
нормалари ва маънавиятимизга зид бўлган, шунингдек, ижтимоий-маънавий ҳаётимизга таҳдид
солувчи ахборотлар оқимидан ҳимоялашда санъат, адабиёт, спортга бўлган меҳрини ошириш,
уларнинг бўш вақтларидан унумли фойдаланиш, ёт ғояларга нисбатан иммунитетни шакллантириш
ҳозирги кунда ҳар биримизнинг ватанпарварлик бурчимиздир.
Уч йил олдин Президентимиз томонидан илгари сурилган бешта ташаббус бизнинг
маънавий ҳаётимизнинг ажралмас қисмига айланди. Хусусан, бугунги кунда ёш авлод ўз
ҳаётидаги ижобий таъсирига гувоҳ бўлмоқда. Хусусан, учинчи ташаббус билан олиб борилаётган
ишлар аҳолининг компютер саводхонлигини ошириш, ахборот технологияларига қизиқувчи
ёшларни малакали мутахассислар даражасига кўтариш, дастурий маҳсулотлар яратиш
кўникмаларини ривожлантиришга хизмат қилмоқда
Инсоният янги тамаддунга қадам қўйганини ҳар нафасда ҳис қилмоқдамиз. Бутун дунёда
қадриятлар алмашиши, интеграциялашув, глобаллашув, агар таъбир жоиз бўлса, маданиятлар
аралашуви, синтезлашуви жараёни кечаётган ҳозирги пайтда ўзга урф-одатларга, маънавий
тамойилларга мойил бўлиши табиий ҳол. Бугунги глобаллашув даврида ахборот тарқатиш ниҳоятда
замонавий қиёфага кирди. Интернет тармоғининг жадал ривожланиши жамият ҳаётини тубдан
ўзгартириб юборди. Одамлар иш кунини интернетдан бошлаб, у билан тугатадиган бўлиб қолди.
Кўплаб тадқиқотчилар истилоҳларида кишилар онгини программалаштириш, ахборот
экспансияси, маданий гегемонлик, маданий империализм каби иборалар қўлланмоқда. Ушбу
жараён нафақат катталарга, ҳатто болалар психологиясига ҳам таъсир қилади. Фарзандларимиз
жажжи маънавий дунёсини эгаллаш борасида турли ахборот расталаридан ташқари яна мафкуравий
бозорларда ҳам “савдо” кетмоқда. Болалар онгу шуурини эгаллаш қуролларидан бири
компьютердаги интернет тармоғи ҳисобланиб, у бошқа воситаларга қараганда етакчилик қилмоқда.
Бугун компьютер технологиялари ҳаётимизда мустаҳкам ўринга эга, компьютер саводхонлиги
кўрсаткичи эса кўп ҳолларда инсоннинг юқори савиясини белгилаб берадиган омилга айланиб
бормоқда. Эндиликда компьютерда ишлашни билмайдиган ходимни яхши мутахассис дейиш
қийин.
Давлатимиз томонидан ташкил этилган чора-тадбирлар амалга оширилишида ёшларни
интернетдаги зарарли хуружлардан асраш, уларни ахборот технологияларидан унумли
фойдаланишга ўргатиш масалаларига ҳам алоҳида аҳамият қаратилди. АҚШнинг собиқ Президенти
Ж.Картер: “Тарғиботлар сарфланган 1 доллар қуролланишга сарфланган 10 доллардан
самаралироқ”, – деб бежиз таъкидламаган. Ахборот урушида инсон онги, миллат руҳияти нишонга
айланади. Бу урушда бинолар зарар кўрмасада одамлар ўлдирилмасада, моддий бойликларга
шикаст етмасада, унинг мафкуравий, маънавий, руҳий зарари беқиёсдир.
Ўзбекистон Республикасининг Биринчи Президенти Ислом Каримов сўзи билан айтганда,
“агарки биз бундай хатарларга қарши ўз вақтида қатъият ва изчиллик билан кураш олиб бормасак,
турли зарарли оқимлар бизнинг юртимизга ҳам шиддат билан ёпирилиб кириши, ёшларимизни
гирдобига тортиб кетишини, оқибатда уларнинг ота-она, оила, эл-юрт олдидаги бурчи ва
масъулиятини ўйламайдиган, фақат бир кунлик ҳаёт билан яшайдиган кимсаларга айланиб қолиши
мумкинлигини тасаввур қилиш қийин эмас. Мана шу аччиқ ҳақиқатни юртимиздаги ҳар бир инсон,
ҳар қайси ота-она, энг муҳими, ҳар қайси йигит-қиз чуқур англаб олишини истардим”.
Кучли мафкуравий таъсир воситаларига айланган интернет тизими бугун кўпгина ёшларни
ўз домига тортмоқда. Глобал тармоқ афзалликларини инкор этмаган ҳолда, унинг ёшлар
маънавиятига мафкуравий таъсири, хавф-хатарлари тўғрисида ҳам сўз юритишга тўғри келади.
237
Маълумотларга кўра, бугунги ёшларнинг 90 фоизи асосий ахборот манбаи сифатида интернетга
мурожаат қилишади. Интернетнинг қуйидаги салбий таъсирларини ажратиб кўрсатиш мумкин.

ёт, бузғунчи ғояларнинг кириб келиши (диний экстремизм, миллатчилик, ирқчилик
мисолида);

ғарб яшаш тарзига хос, лекин ўзбек минталитетига зид ғоялар, қарашларнинг ёшларга
таъсири (кийиниш, чекиш, татуировкалар ва хоказо);

порнографик ахборотлар ва текширилмаган ахборотлар (фитна, уйдирма,
бўҳтонлар)нинг тарқалаётганлиги вояга етаётган ёш авлоднинг тарбиясига, хулқ-одобига зарар
етказиши табиий.
Ёшларнинг келажакдаги тақдири ва истиқболи ҳақида ўйлар эканмиз, интернетнинг моҳияти
унинг тараққиёти, инсоният ҳаётига таъсир ўтказиш омилларини, ахборот хавфсизлиги
муаммоларини чуқурроқ ўрганишни, нохолис ахборотларга нисбатан мафкуравий иммунитетни
шакллантиришни тақозо этади. Бу ўринда ёшлар маънавиятига интернетнинг мафкуравий
таъсирини камайтириш учун қуйидаги амалий таклифларни бериш ўринли:

Ёшларни зарарли ахборот оқимларидан ҳимоялаш учун, улар онгида мафкуравий
иммунитетни шакллантириш лозим;

Ёшларда ахборот истеъмоли маданиятини шаллантириш ва интернет тармоғида
маънавий-маърифий, мафкуравий тарғиботни кучайтириш зарур;

Ёшлар назоратини амалга ошириш учун оила, таълим муассасалари ва маҳалла
ҳамкорлигини янада кенг йўлга қўйиш лозим.
Хулоса қилиб айтганда, бешта ташаббус доирасида аҳоли ва ёшлар ўртасида компютер
технологиялари ва Интернетдан самарали фойдаланишни ташкил этиш, ёш авлодни билимли ва
етук кадрлар сифатида шакллантириш муҳимдир. Чунки таълим даражаси ва сифати ҳар қандай
мамлакат келажагини белгилайдиган муҳим омил ҳисобланади.
ЎЗБЕКИСТОНДА АСАЛАРИЧИЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС
ХУСУСИЯТЛАРИ
Фарсахонов Н.Ш., ЖизПИ 3-курс талабаси,
Қўйчиев О.Р., ЖизПИ “УТФ” кафедраси доценти
Асаларилар ҳақида қадимги Мисрликлар ҳам билишган. Улар асалари қутиларини кемаларга
солиб, гуллар кўп жойларга олиб боришган. Қадимги Мисрликлар асаларичилик билан
шуғулланганлигини фиравнлар қабрларидан топилган асал солинган идишлар тасдиқлайди.
Қадимги ёзма ёдгорликлар манбаларига асоан Ра ҳудосининг (Қуёш ҳудоси) кўз ёш томчилари
ерга тушганида асалариларга айланиб қолган экан. Асал ҳудолар ичимлиги ҳисобланган. Шунинг
учун асалари уяларини эҳромларда асрашган. Қадимги мисрлик зодагон аёллар асалдан пардоз
воситаси сифатида фойдаланишган.
Асаларилар гулширасини жиғилдонида олиб келишини, гулчанги тўплашини Аристотел
ўрганиб чиққан. Биринчи бўлиб Аристотел асалариларни кузатган ва эркак арилар хеч қандай иш
бажармаслигини аниқлаб, уларни текинҳўрлар деб атаган. Асалари уясидаги асални эркак
арилардан сақлаш учун, арихона эшикчасига ишчи асалари ўта оладиган, эркак асалари эса
ўтолмайдиган тўсиқ қўйиш таклифини киритган.
XVIII асрда француз олими Реомюр икки ойна деворли асаларихона ясаб, асаларилар ҳаётини
кузатган ва она ари тухум қўйишини, ишчи арилар махсус озиқа билан қуртчаларни тарбия
қилишини исбот қилган. Реомюрнинг замондоши швейцариялик асаларичи Франсуа Гюбер она
асалари эркак асалари билан уядан ташқарида жуфтлашишини маълум қилган. Кейинчалиқ она
асаларини сунъий йўл билан уруғлантириш ҳақида таклиф киритган. Биринчи бўлиб Франсуа Гюбер
асаларилар мумни асал ва гулчангидан ишлаб чиқаришларини аниқлаган. Қадим замонда асал ва
мум савдо-сотиқ қилишда кенг қўлланилган. Асалари оилалари ва асаларичилик сирлари наслдан
наслга мерос сифатада қолдирилган.
1814 йили П.И.Прокоповичнинг қисмларга ажраладиган рамкали уя ихтиро қилиши,
асалариларни нобуд қилмай асал ажратиб олиш имконини берди. Кейинчалик П.И.Прокопович
сунъий мумларда ва асал ажраткичларни ихтиро қилди.
238
Ўзбекистонга асаларилар биринчи марта 1872 йилда олиб келинган. Ташаббускор
асаларичилар томонидан ташкил этилган кўргазмалар маҳаллий аҳоли ўртасида асаларичиликнинг
муваффақиятли ривожланишига таъсир этди. Бу кўргазмаларда асаларичилик усуллари ва
асаларичиликдан олинган маҳсулотлар тарғиб қилинди. Кейинчалик асаларичилар мактаби очилди,
уни юритиш маданияти оширилди. Асаларилар рамкали йиғма уяларга кўчирилди, энди инсонлар
асаларилар ҳаётига аралашиб, уларга ўз вақтида зарур шароит ярата оладиган бўлди. 1926 йилга
келиб Ўзбекистонда 1970 асалари оиласи асраб қолинди. 1930 йили Ўзбекистон Қишлоқ ҳўжалиги
вазирлигининг қарамогида 20080, 1940 йили 37690, 1970 йили 71672 асалари оиласи асралган.
Булардан ташқари, ҳаваскор асаларичиларда 70000 дан кўпроқ асалари оиласи мавжудлиги
аниқланган. 1980 йилга келиб, Ўзбекистон бўйича 190000 асалари оиласи борлиги аниқланган [1].
1-расм. Асалариларнинг инидаги ҳаракати.
Кейинги йилларда Ўзбекистонда асаларичиликни ривожлантиришга алоҳида эътибор
қаратилмоқда. Бунга мисол қилиб, Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2017
йил 16 октябрдаги “Республикамизда асаларичилик тармоғини янада ривожлантириш чоратадбирлари тўғрисида” ги ПҚ – 3327- сонли Қарорини келтиришимиз мумкин [2].
Ҳозирги кунда Тошкент вилоятининг Қибрай туманида янги асаларчилик мажмуаси бунёд
этилган. Бу ерда асал берувчи ўсимликлар қаторида, асалари парваришлаш ҳам йўлга қўйилган.
Шунингдек, тармоқ учун зарур ускуналар ишлаб чиқариш цехлари фаолоияти йўлга қўйилган.
Илм-фан ва ишлаб чиқариш уйғунлиги таъминлаш мақсадида Тошкент давлат аграр
университетида очиладиган махсус кафедра, қишлоқ хўжалигига ихтисослаштирилган илмийтадқиқот маркази ҳам мазкур мажмуага жойлаштирилади.
“Ўзбекистон Асаларичилари” уюшмаси раиси Шерали Суярқуловнинг айтишича, яқинда
уюшма БМТнинг Озиқ-овқат ва қишлоқ хўжалиги ташкилоти (ФАО) билан келишувга эришган.
Унга кўра, мазкур ташкилот томонидан 2018-2021 йилларда ушбу мажмуани ривожлантириш учун
400 минг АҚШ доллари миқдорида маблағ ажратилган [3].
Қишлоқ хўжалик экинларига энг кўп фойда келтираддиган ва ҳосилдорликнинг ошишига
сабаб бўладиган организмлардан бири асалари ҳисобланади. Асаларилар – асосий чанглатувчилар
ҳисобланади. Улар ўсимлик гулсанги ва нектари билан озиқланади. Ўтказилган экперментал
тадқиқотлардан маълумки, асаларилар Ўзбекистонда 8-феврал кунидан бошлаб уядан учиб чиқа
бошлаган. Улар дастлаб иссиқхоналардаги экинлар томон учади, бунинг сабаби иссиқхоналарда
ҳарорат йил давомида деярли иссиқ сақланиши, у ердаги ўсимликлар вегетациясининг тез амалга
ошиши асалариларни ўзига жалб этади.
Ўтказилган тадқиқотлар жараёнида уядан эрта чиққан асаларилар иссиқхонага кириб, намлик
юқорилиги хамда кимёвий таъсирлар натижасида нобуд бўлиши кузатилди. Асаларичилар
239
томонидан қишловдан чиққан оилаларга қўшимча озуқа бериб, оилаларни кучли бўлишига
эришилади. Лекин боғдорчилик соҳасида турли хил кимёвий воситаларнинг меъёрсиз сепилиши,
асалари оиласи аъзоларининг минглаб қирилишига сабаб бўлмоқда.
Ўтказилган тадқиқотлар давомида асалари оиласи тарозида тортилганда, бир кунда ўлган
асаларилар ҳисоби 50 граммни ташкил этган. Бу давр ўсимликларни айни гуллаган даври, яъни 20
мартдан 10 апрелгачага тўғри келган ва бунда асаларилар оиласини ривожланишига кескин таъсир
қилишини кўришимиз мумкин. Илмий адабиётларда боғларга, айниқса иссиқхоналарга пуркалган
кимёвий моддалар таъсири 10-15 кун давомида сақланиб қолиши таъкидлаб ўтилган. Баъзи кимёвий
моддалар, масалан Вертимак, Омайт препаратлари таъсири 15-20 кунгача сақланиши мумкинлиги
исботланган.
Шундай қилиб, кимёвий препаратлар мавсумий тўхтовсиз ишлатилиши, асаларилар оиласи
сонини кескин камайиб кетишига ва бунинг оқибатида уларнинг қирилиб кетишига олиб келиши
мумкин.
Шу сабали асаларилар қишловдан чиқиши билан, яъни феврал ойида асаларини тоғ адирли
худудларга, май-июн ойларида эса пахтазорларга кўчириш керак бўлади. Асалари оилаларини
кўчиришда, у ердаги ҳарорат ва намлик, шунингдек инларини жойлашувига асосий эътиборни
қаратиш талаб этилади. Асаларихона иссиқ бўлиши, ташқаридаги ҳарорат тез ўзгарса хам
ичкаридаги ҳарорат +14оС дан паст бўлмаслиги, биринчи ўн кунлигидан бошлаб тухум қўйиши
натижасида ичкаридаги ҳарорат +34...+35оС бўлиши керак.
Асаларихона қуруқ бўлиши, ёғингарчилик вақтида хам унинг ичига намлик кирмаслигикерак,
шунинг учун асаларихона қопқоғи нишабли қилиб, қопқоқ усти сирти тунука ёки сув ўтказмайдиган
материал билан қопланиши керак.
Асалари оиласини жойлаштиришда энг ками 1 км радиусдаги ўсимликлар дунёсининг
мавжудлигини назарда тутиш ва шундан келиб чиқиб, ишни режалаштириш керак. Асаларилар
оиласини жойлаштиришда 3-4 км радиусда бошқа асаларичилик хўжаликлари бор-йўқлигини
эътиборга олиш керак бўлади [4].
Адабиётлар
1. Интернет сайти: mirishkor.uz
2. Ўзбекистон
Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг
2017
йил
16
октябрдаги “Республикамизда асаларичилик тармоғини янада ривожлантириш чора-тадбирлари
тўғрисида” ги ПҚ – 3327- сонли Қарори
3. Тўраев О. Асаларичиликда куз ва қиш ойларида бажариладиган тадбирлар бўйича
тавсиянома. Тошкент 2017 йил. 36 бет.
4. Хабибуллаев Ф., Ахмаджонова С. Қишлоқ хўжалиги экинларини етиштиришда
асалариларнинг аҳамияти. Фарғона давлат университети. Фарғона. 2021 йил
ҚАДИМГИ МИЛЛИЙ ЛИБОСЛАРНИ ЗАМОНАВИЙ УСЛУБДА
ЛОЙИҲАЛАШНИНГ ИННОВАЦИОН ЁНДАШУВИ
Баратова К. М-Жиззах политехника институти
313-ЕСБКИ ва Т гурух талабаси
Матчонова Н.Н-Жиззах политехника институти
“Табиий толалар ва матога ишлов бериш” кафедраси катта ўқитувчиси
Маълумки, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 21 декабрда қабул қилинган
- 2017-2019 йилларда тўқимачилик ва тикув-трикотаж саноатини янада ривожлантириш чоратадбирлари дастури тўғрисида”ги ПҚ-2687-сонли Қарори мухим омил бўлмоқда. Ушбу Фармон ва
Қарорларнинг мақсади иқтисодиётдаги таркибий ўзгартиришларни давом эттириш, тўқимачилик ва
тикув-трикотаж саноатини модернизациялаш, диверсификациялаш ва жадал ривожлантиришни
таъминлаш, пахта толаси ва ипак хом ашёсини чуқур қайта ишлаш, хорижий инвестицияларни кенг
жалб этиш йўли билан рақобатбардошли, ташқи бозорларда талаб қилинадиган тайёр, экспортга
йўналтирилган маҳсулотлар ишлаб чиқариш ҳажмлари ва турларини кенгайтириш ва бу бўйича
ишлаб чиқарувчиларга бир қатор имтиёзлар бериш кўзда тутилган [1].
240
Тўқимачилик саноати Ўзбекистон саноатининг энг ривожланган ва юқори рентабелли
тармоқларидан ҳисобланади. Тармоқ корхоналарида йигирилган ип, калава, хом ва тайёр матолар,
трикотаж ва тикувчилик корхоналарида - кийим-кечак ва маиший буюмлар ишлаб чиқарилмоқда.
Ўзбекистон учун иқтисодиётнинг мазкур соҳасини ривожлантиришнинг муҳимлиги, биринчи
навбатда, маҳаллий хом ашё (пахта, шойи, жун) базасининг мавжудлиги, шунингдек, тўқимачилик
саноатининг юқори меҳнат сиғимлилиги билан боғлиқ. Бу эса, бандлик ва аҳолининг турмуш
даражасини ошириш каби муаммолар ечимини топиш нуқтаи назаридан ҳам муҳим аҳамиятга эга.
Жаҳон бозорида табиий, сифатли маҳсулотларга бўлган талаб ошиб бормоқда. Шу боис
маҳсулотларнинг сифат кўрсаткичларини изчил назорат қилиб бориш уларни экспорт қилишда
муҳим ўрин тутади.
Юртимизда, янги Ўзбекистонни яратиш мақсадида барча соҳалар қатори таълим тизимида ҳам
туб ислоҳотлар олиб борилаяпти. Юртбошимиз “Биз кенг кўламли демократик ўзгаришлар,
жумладан, таълим ислоҳотлари орқали Ўзбекистонда янги Уйғониш даври, яъни Учинчи Ренессанс
пойдеворини яратишни ўзимизга асосий мақсад қилиб белгиладик. Бу ҳақда гапирар эканмиз,
аввало, учинчи Ренессанснинг мазмун-моҳиятини ҳар биримиз, бутун жамиятимиз чуқур англаб
олиши керак” деб таъкидлаб ўтдилар [2].
Юртбошимиз фикирларидан келиб чиқиб биринчи ва иккинчи Уйғониш даврининг тарихий
шарт-шароити билан қадимги миллий либосларимизни замонавий услубларда лойиҳалаш бўйича
изланишлар таҳлиллари ушбу мақолада келтирилган.
Кийимнинг юзага келиши тўғрисида ҳар хил тахминлар ва қазилма ишларидан келиб чиққан
ҳолда хулосалар мавжуд. Кийим инсоннинг илк ривожланиш давридан бошлаб доимо инсон билан
бирга ривожланиб келди. Кийимнинг дастлабки кўринишлари ибтидоий давр одамларининг қабила
бўлиб яшаган даврида пайдо бўлган. Кийим илк бор ўн икки ойи икки фаслдан, айниқса қиш фасли
қаттиқ бўладиган давлатларда юзага келган. Чунки қишнинг қаттиқ келиши кийимга бўлган талабни
юзага келтирган. Шунинг натижасида терилардан елкани ёпиб тўрувчи ёпинғичлар ва белдан
пастки қисмини ёпиб турувчи буюмлар пайдо бўлган. Ёз кунлари эса иссиқдан сақланиш мақсадида
ўт -ўланлардан фойдаланишган. Кийим кейинчалик иссиқ ва совуқ иқлимли давлатларга тарқалган.
Европада XV-XVII асрлар орасида юзага келган Биринчи Ренессанс даври юртимизда ундан
бир неча юз йил аввал, яъни IX-XI асрларда рўй берган. Ушбу улкан юксалишнинг содир бўлишини
ўз тарихий сабаблари бор, албатта. Чунки, мазкур даврда давлат тараққиёти учун жуда муҳим
бўлган янги ислоҳотлар ва қонунлар жорий қилинган. Бундан ташқари Ўзбекистонда яшаётган
халқларнинг миллий либослари Шарқнинг барча халқлари учун умумий бўлган хусусиятларни ва
бошқа мамлакатларнинг кийим-кечакларида топилмаган ноёб хусусиятларни жуда ҳам
уйғунлаштиради.
Кийимнинг шаклида ва ҳарактерида инсоният жамиятининг ривожланишининг миллий ва
бадиий маданияти акс этиб туради. Шунинг учун кийим киши танасини ташқи муҳит тасиридан
ҳимоя қилиши билан бирга ахборот бериш вазифасини ҳам бажаради. Кийим-кечак ассортименти
ижтимоий-иқтисодий тузум, иқлим, ташқи муҳит, халқ анъаналари, халқнинг турмуш тарзи, йирик
ижтимоий-сиёсий воқеалар, спортга оммавий қизиқиш, шунингдек тикувчилик саноатининг
хомашё базасида янги турдаги материалларни пайдо бўлиши натижасида янгиланади. Янги турдаги
материалларга табий ва сунний толаларнинг аралашмасидан тайёрланган материаллар,
трикотаждан ва тўқув бўлмаган материаллар, кимёвий толалар ва уларнинг аралашмаларидан
тайёрланган матолар, сунъий мўйна, бахмал каби матолар, сунъий ва табиий чарм, ёпиштирувчи
термопластик материал, ўргимчак тўри, ёпиштирувчи иплар, ёпиштирувчи қопламали материаллар
шулар жумласидандир [3].
Қадимги Мисрда, Қадимги Юнонистонда, Қадимги Римда қулларнинг кийими фақат
яланғочликни яшириб (1-расм), жуда бўлса ёғингарчиликдан сақлаган. Қулларнинг кийими энг
дағал газламалардан бўлган, пойафзал эса уларга кўпинча берилмаган. Ўша вақтдаги эркин кишилар
ўз мартабасига қатъий мос кийинар эди. Чеклаш ва ман этишлар газлама сифатига ва рангига, пардоз
ва безаклар миқдорига, кийимлар инсонни қандай мартаба, қай даража ҳокимлик рамзи эканига
тааллуқли бўларди. Миср фирьавнлари ва уларнинг яқин зодагонлари оддий ипдан ва зиғир толадан
тўқилган шаффоф ҳарир газламадан (2-расм). Коғинлар эса қоплон терисидан кийинишар эди.
241
1-расм. Тери ёки дағал полотно лўнги
– қулларнинг кийими (Қадимги Миср)
2- расм. Фираон ва уни хотинининг
кийими
Вақт ўтиши билан, миллий либослар кескин ўзгарганлигини, аммо энг замонавий
вариантлардан бири Шарқнинг энг қадимий анъаналарини ва тарихий алоқани муваффақиятли
сақлаб қолади, унинг илдизлари энг қадим замонларга тақалади.
Иккинчи Ренессанс нафақат минтақамизда, балки жуда катта жўғрофий ҳудудларда сиёсийиқтисодий ва ижтимоий ислоҳотларни амалга оширган. Иккинчи ренессанс даври “Ислом
маданиятининг олтин асри” деб аталиши билан бирга, фанларининг ривожланиши билан юртимизда
иккинчи Уйғониш, яъни иккинчи Ренессанс даврини бошлаб берди. Бу даврда кийим кечаклар халқ
тарихи билан узвий боғлиқлиги билан ажралиб тўради. Уларда бирон бир элат тарихига бориб
тақаладиган анъаналар, ижтимоий муносабатлар, маърифий, диний ва эстетик шаклларнинг айрим
унсурлари ифодаланади (3-расм).
Қадим замонларда эркаклар кўйлаги асосан бир хил тусдаги оқ матодан тикилиб, косиб
дастгоҳида тўқилган. Қашқадарё, Сурхондарё ва Хоразм воҳаларида ҳам ёқаси ётиқ кўйлакларни
кийишган. Чавандозлар, овчилар эса намат-кигиздан, жун мўйнадан, ошланган теридан
тикиладиган чолвор кийишган.
Йигитлар киядиган чопонлар қўлда ёки фабрикада тўқилган йўл-йўл нимшойи беқасамдан
тикилиб, беқасам тўн деб аталган. Энг дастлабки тўн суннат кейин эса никоҳ тўйига атаб тикилган.
Марҳумнинг яқин қариндошлари бўлмиш йигит таъзия-мотам кунлари худди шу тўн устидан
белбоғ боғлаб юрган. XIX-XX аср бошларида Бухоро хонлари ва амирлари аксариятмаросимларда
зардўзи чопон кийишган. Энг моҳир зардўзи усталар уларнинг саройларида меҳнат қилган.
242
3-расм. Иккинчи Ренессанс даврида миллий либосларимиз.
Эркаклар, аёллар, болалар, жумладан, ўғил ва қиз болалар, чоллар ва кампирлар ўзларига хос
бош кийим кийган. Дўппилар учи чўққи, конус шаклида, ярим қубба, таги ясси думалоқ,
тўртбурчак-чорси шаклида тикилиб, ипак, заррин ип, кумуш иплар билан кашта тикиб безатилган.
Воҳамизда пилтадўзи дўппилар, Тошкентда эса гул (кашта) тикилган дўппилар билан бир қаторда
бахмал дўппилар ҳам кийилган.
Аёлларнинг анъанавий кийим бошлари эса кўйлак, лозим, чопон, мурсак, тўн, пешмат,камзул,
нимча. Паранжи-чачвон шаҳарлик аёлларнинг мажбурий устки кийими ҳисобланиб, кўчага чиққан
пайтларида бошга ёпиниб юрганлар, бошларида ҳилма-хил рўмоллар, ранг-баранг дўппилар
кийилган.
Болалар кийимлари нисбатан янги ихтиро. Ўн тўққизинчи асрга қадар кийимларнинг
ибтидоий бошланишидан бошлаб, болалар катталар костюмларининг миниатюра кўринишларини
кийишди. Болалар кийимларида кўпинча этакчали иплар тикилган, бу у болаларга зарар
етказмаслик учун боғлаб қўйиш мумкин болган, аммо костюмнинг ўзи ҳали ҳам кичик нусхада
эди. 1800-йилларнинг бошларида ҳам катталар, ҳам болалар учун модалар, вазни жиҳатидан
енгилроқ ва чекловлардан озод бўлди.
Тикув машинаси оила учун кийим тикишда оғирликни энгиллаштирди ва фуқаролар уруши
даврида болалар кийимлари учун нақшларнинг кўрлаб турлари мавжуд эди. Фуқаролар урушининг
ўзи болалар кийимларини ўзгартирди, чунки аскарлар учун стандарт ўлчамдаги кийимлар тикилган.
Кўп ўтмай, барча кийимлар катталашди ва болалар учун услублар ўлчамлари туфайли фарқ қила
бошлади. Ташиш усуллари турли хил ва янги кийим турларини тақозо этди. Спорт кийимлари
поездларда саёҳат қилишни ҳисобга олган ҳолда ишлаб чиқилган ва қизлар учун махсус костюмлар
ва ўғил болалар учун палтолар саёҳат учун махсус тайёрланган. Аср ўрталарида велосипед ва
болалар аравачаси машҳур бўлиб, болаларга минишда киядиган кийимлар яратилган [4].
Давлатимиз раҳбари нутқидаги “Биз Учинчи Ренессанс масаласини стратегик вазифа сифатида
олдимизга қўйиб, уни миллий ғоя даражасига кўтармоқдамиз” деган сўзлари юртимизда амалга
оширилаётган кенг кўламли туб ислоҳотлардан кўзланган улуғ мақсадларни ифода этади. “Биз
мактабгача таълим ва мактаб таълими, олий ва ўрта махсус таълим тизими ҳамда илмий- маданий
муассасаларни бўлғуси Ренессанснинг тўрт узвий ҳалқаси, деб биламиз. Боғча тарбиячиси, мактаб
муаллими, профессор-ўқитувчилар ва илмий-ижодий зиёлиларимизни эса янги Уйғониш даврининг
тўрт таянч устуни, деб ҳисоблаймиз. Мен ишонаман – ҳурматли ота-оналар бу ташаббусни албатта
қўллаб-қувватлаб, янги Ренессанснинг бешинчи ҳалқаси, бешинчи устуни бўладилар. Ва бу
маънавий-маърифий ҳаётимиздаги энг мустаҳкам устун бўлади, десам, ўйлайманки, сизлар тўла
қўллаб-қувватлайсизлар” деган эътирофи эса, “давлат-таълим-ўқувчи ва ота-она” ҳалқаларини
қатъий бир тизимга мустаҳкамлади ва улуғ мақсадга эришишнинг ишончли йўлини кўрсатиб берди.
Бу йўлни биз талабалар ҳам қуллаб қувватлашимиз ва тикиш ва бичишни йўналишида янги даврдаги
босқичлари буйича ўз фикирларимизни сизлар билан муҳокама қилмоқдамиз [5].
243
Ҳар иккала Уйғониш даврида ҳам энг муҳим жиҳат – давлатнинг, давлат раҳбарининг юксак
эътибори бўлиб келган. Шу сабабли миллийлигимиз, манавиятимиз ва урф одатларимиз асрлар
давомида сақланиб келмоқда. Эркаклар кийим-кечаклари бичимининг даврлар мобайнида ўзгармай
келаётганлиги. Уларнинг минтақаларга қараб фарқланиши ва хусусиятлари эса матосининг ранги
билан белгиланади.
Президентимиз тилга олган Учинчи Ренессанс ғояси ҳам давлатнинг, ҳам ёшларнинг, ҳам отаоналар ва устозларнинг орзу истакларини бирлаштиради. Муҳими, ҳар бир даврда қилинган илмий
тадқиқотларни таҳлил қилиш имконини беради. Ҳар қандай ота-она ўз фарзандининг истеъдоди
барқ уришини, эл-юртга хизмат қиладиган етук инсон бўлиб улғайишини хоҳлайди. Айни шу билан
бирга инсонларни куркига кўрк қушувчи кийимларимизни ва миллий либосларимизни йўқолиб
кетишини олдини олиш учун уларни ҳозирги замон модаларига мос бичиш зарурдир. Олдинги
даврлардаги миллий либосларимизни, нақишларимизни, кашталаримизни хозирги замон модасига
жисплаштиришимиз мухумдир. Бу - тарих, бугун ва келажакни бирлаштирувчи ҳаётбахш ғоя
бўлгани учун ҳам давлат раҳбари Учинчи Ренессанс масаласини миллий ғоя сифатида кўтардилар.
Аввало, илм-фанни ривожлантириш, инновацияларни иқтисодимиз ва ижтимоий ҳаётга жорий
этиш учун норматив-ҳуқуқий база яратилди. Юртимиз тарихида илк бор “Илм-фан ва илмий
фаолият тўғрисида ҳамда «Инновацион фаолият тўғрисида»ги Қонунлар Президентимиз томонидан
имзоланди. Мазкур соҳаларни тартибга солувчи қонун ости ҳужжатлари тайёрланди. Ушбу
маълумотларни келтиришимдан асосий мақсад эндиликда бир ҳар бир кийимни IT
технологияларидан фойдаланган ҳолда яратишимиз ва уни реклама қилишимиз зарурдир [6].
4-расм. Учинчи Ренессанс даврида ҳар бир кийимнинг бичилиши.
Ҳар хил ёшдаги болaлар кийимини конструкциясини ҳисоблаш ва бичув деталларни
автоматик лойиҳалаш дастурини яратиш (4-расм).
- дастурда замон талабларига мос келадиган ўғил болалар кийимларини лойиҳалаш
технологияларини ўрганиш;
- ҳар ҳил ёшдаги болалар кийимини лойиҳалашда ёшига қараб бошланғич параметрларни
киргизиш;
- конструкциядаги ҳисоб ишларини бажариш дастурларини яратиш;
- кийим бичимларини автоматик тайёрлаш дастурини яратиш;
Дастурнинг функционал имкониятлари:
- болалар қийимини конструкциясини ишлаб чиқишда бошланғич параметрларни киргизган
ҳолда автоматик наъмуналар олиш;
- ҳар ҳил ёшдаги ўғил болалар кўйлакларини бичишнинг дастури ишлаб чиқилади;
- ўғил болалар кийимини конструкцияни ҳисоблаш ишларини амалга оширишнинг дастури
яратилади;
Бу эса турли ёшдаги ўғил болалар кўйлагини автоматик бичимини олиш имконини беради.
244
Хулоса қилиб айтганди олдимизда турган вазифалар кийимларни тикиш ва бичишда ҳар бир
давр таҳлилларини олиб бориб. Лобосларимиздаги маънавиятимиз, миллилигимиз ва урф
одатларимизни сақлаб қолган хилда замонавий ахборот технологияларидан фойдаланган ҳолда
бичиш ва энг муҳими уни халқимиз ўртасида кенг жалб қилишда тадқиқотлар олиб боришдан
иборатдир.
Бунинг учун илм-фан соҳаси ва илмий-тадқиқот ишларини ҳажмини кенгайтириш ва
диверсификациялашнинг мақсадли параметрларига эришиш бўйича комплекс чора-тадбирлар
режасини ишлаб чиқиш. Самарали институционал муҳит ва замонавий инфратузилмани яратиш,
илмий ишланмаларни иқтисодиёт тармоқлари талабларига мослаштириш, тижоратлаштириш
кўламини кенгайтириш, илм-фан ва илмий фаолиятни ривожлантиришда тизимли ёндашув татбиқ
этиш чоралари кўришимий лозимдир.
Мана шу мақсадлар ва белгиланган вазифалар юртимизда Учинчи Ренессанс даврининг
бошланишига замин яратиши кутилмоқда. Давлатимиз раҳбари эътироф этганидек, халқимизнинг
улуғвор қудрати жўш урган ҳозирги замонда янги Ўзбекистон янгидан-янги юксак марраларга
эришишига, инсоният бахт-саодати, фаровонлиги ва равнақи учун ўрнак бўлишига шубҳа йўқ.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2016 йил 21-декабрдаги - 2017-2019 йилларда
“тўқимачилик ва тикув-трикотаж саноатини янада ривожлантириш чора-тадбирлари дастури
тўғрисида”ги ПҚ-2687-сон Қарори.
2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг мустақилликнинг йигирма тўққиз йиллигига
бағишланган “Ўзбекистонда янги бир уйғониш – Учинчи Ренессанс даврига пойдевор”
яратилаётгани ҳақидаги нутқидан.
3. Ғофурова С.С., Ғофурова А.Х. “Тикув буюмлари технологияси” ўқув қўлланма “Lesson
press” nashriyoti 2020 yil. 172 b.
4. Liu, X., Duan, S., Hu, Y. Study on the Attention Degree of Consumer Endowments to Children’s
Clothing // Advances in Intelligent Systems and ComputingVolume 1304, 2021, Pages 237-248
5. Shunkarova Sh.P., Rajapova M.N. “Tikuv buyumlarini konstruksiyalash” ўқув қўлланма
“Lesson press” nashriyoti 2020 yil. 144 b.
6. Ўзбекистон Республикаси адлия Вазирлиги хузуридаги интеллектуал мулк агентлигининг
Саноат намуналари бўлимининг ЭҲМ дастурлари учун руйхатдан ўтган DGU 20202350 муаллифлар
(Аббазов И., Матчанова Н., Баратова К., Мамарасулов Б.)
ЛИДЕРЛИКДА БУЮК ШАХСЛАР ТАЖРИБАСИНИ БУГУНГИ
ЁШЛАР ОРАСИДА ТАРҒИБ ЭТИШ
Жиззах Политехника институти
Иқтидорли талаба: Нуриддинов Ш.Б.
Илмий раҳбар:
Мустафаев О.Ш.
Бунда инсонда қуникувчанлик ҳамда психологик чидам бўлиши талаб этилади.
“Мамлакатларни забт этгувчи бахтли фарзандларим ва жаҳонни идора этгувчи қудратли
набираларимга маълум булсинким, Тангри таоло даргоҳидан умидим шуки, куплаб фарзандларим,
аввало, зурриёдим салтанат тахтига ўтириб, мамлакатларни идора этгай. Шунинг учун салтанат
куриш, давлат тутиш бобида ўзим қуллаган ишларни бир неча Тузукка боғладим ва салтанатни
бошқаришда қулланма ёзиб қолдирдим, токи фарзандларим, авлодим ва зурриёдимдан
булганларнинг ҳар бири унга мувофик иш юритсин”, деб айтган эди дунёнинг ярмини забт этган
бизнинг соҳибкирон
Амир Темур бобомиз. Мен бу фикрларни хар сафар ўкиганимда ўзимда фахр, гурур,
ифтихорни хис қиламан. Негаки, дунё тан олган шундай буюк инсоннинг давомчилари, авлодлари
бизнинг юртимиз ёшларидир.
Юртбошимиз Шавкат Мирзиёевнинг мана бу фикрларларини давлатнинг хар бир
фуқаросига тегишли деб биламан: “Танқидий тахлил, катъий тартиб-интизом ва шахсий
жавобгарлик хар бир рахбарни - бу бош вазир бўлсин ёки унинг ўринбосарлари бўладими, хукумат
аъзоси ёки худудлар хокими бўладими, улар фаолиятининг кундалик қоидаси бўлибқолиши керак”.
Президентимиздек жонкуяр инсонлар сафи кенг булса, мана шу юртда
245
ривожланиш бўлади, юксалиш бўлади, албатта.
Бугунги кунда миллий кадриятларимизга таянган холда соғлом фикрлайдиган, Ватанимизни
севиб, уни жондек асраб-авайлаб хизмат киладиган инсон хакикий лидер була олади. Хитой
донишманди Конфуций бундан 2700 йил аввал ўз императорига шундай маслахат берган экан:
“Хоконим, агар бирор мамлакатни босиб олиб, у ерда узок хукмронлик килмокчи булсангиз,
даставвал, ўша ерда яшаётган халқни ўз тарихий маданиятидан махрум этинг, маънавий бухтонни
кучайтиринг. Ўз маданиятидан бебахра бўлиб, маънавий қашшоқлик холатига учраган халқ
уюшмайди, ички низолар гирдобига ўралади, сизга қаршилик курсата олмайди. Бундай холга келган
халқни, мамлакатни идора қилиш қийин бўлмайди”.
Агар биз бундай хатарларга қарши ўз вактида қатъият ва изчиллик билан кураш олиб
бормасак, турли зарарли окимлар юртимизга хам шиддат билан ёпирилиб кириши, ёшларимизни
ўз гирдобига тортиб кетиши оқибатида уларнинг ота-она, оила, эл-юрт олдидаги бурч ва
масъулиятини уйламайдиган, факат бир кунлик хаёти билан яшайдиган худбин кимсага айланиб
колиши мумкинлигини тасаввур қилиш кийин эмас. Мана шу аччик хакикатни хар бир инсон, хар
қайси ота-она, энг мухими, хар қайси йигит-қиз билиб олиши керак. Ўзбекистон Республикасининг
қонунчилик палатаси томонидан 2016 йил 12 августда қабул килинган, Сенат томонидан 2016 йил
24 августда маъқулланган “Ёшларга оид давлат сиёсати туғрисида”ги қонунгакўра, ёшларда хаётга
бўлган қатъий ишонч ва қарашларни шакллантириш, уларни қонунларга, миллий ва умуминсоний
кадриятларга хурмат рухида зарарли таъсирлар ва окимларга қарши тура оладиган килиб
тарбиялаш;
соғлом ва баркамол ёшларни тарбиялашга, жамият хаётида уларнинг роли хамда фаоллигини
оширишга доир тадбирларни ташкил этиш ва ўтказиш;
ёшларни ижтимоий жихатдан қўллаб-қувватлашни, ёш фуқароларнинг шахсий, сиёсий,
иктисодий, ижтимоий хамда маданий хуқуқлари, эркинликлари ва қонуний манфаатларини химоя
қилишни хамда руёбга чиқаришни таъминлайдиган шарт-шароитларни яратишга кумаклашиш;
фан, спорт, санъат ва маданият сохасида ёшларнинг ижодий истеъдоди ва қобилиятини эрта
аниқлашга хамда ривожлантиришга кумаклашиш;
ёшларга оид давлат сиёсати сохасидаги қонун хужжатларининг ижро этилиши, давлат
дастурларининг ва худудий дастурларнинг руёбга чиқарилиши устидан жамоатчилик назоратини
амалга ошириш;
ёшларда соғлом турмуш тарзига интилишни шакллантиришда, юқумли касалликларга ва
бошка ижтимоий хавфли касалликларга, ичкиликбозликка, гиёхвандликка, захарвандликка,
кашандаликка хамда ўзга зарарли иллатларга қарши курашишга доир профилактика чоратадбирларини амалга ошириш, ёшларнинг бўш вактларини мазмунли ташкил этишда, ёшлар
спортини оммавий ривожлантиришда иштирок этиш;
ёшлар орасида экологик маданиятни оширишга, экологик таълим ва тарбияни
ривожлантиришга кумаклашиш;
қонун хужжатларида белгиланган тартибда ёшларни ўкитиш билан шуғулланиши мумкин;
ёшларни тадбиркорликка жалб этишга, касбга йуналтиришга, кайта тайёрлашга ва
малакасини оширишга кумаклашиш кабилар белгиланган.
Хар бир ёш авлод Амир Темур, Жалолиддин Мангуберди, Бухорий, Алишер Навоий каби
мутафаккир боболари яшаган юртда яшаётганини хис қилиб, берилган имкониятларга жавобан ўз
ишига мехр ва масъулият билан ёндашган холда харакат қилса, демакки, мана шу Ватаннинг берган
нон- тузини оз бўлса хам оқлаган бўлар эди.
“Халкимиз азалдан юксак қадрлаб келадиган, хамма нарсадан устун қуядиган адолат
туйғусини хаётимизда янада кенг қарор топтиришни биз биринчи даражали вазифамиз, деб
хисоблаймиз. Бу борада буюк сохиб қирон Амир Темур бобомизнинг: “Адолат хар бир ишда
хамрохимиз ва дастуримиз бўлсин!” деган чуқур маъноли сўзлари хар биримиз учун хаётий
эътиқодга айланиши зарур“. Юртбошимизнинг мана шу фикрлари туб илдизига кириб борадиган
бўлсак, хар бир инсон доимо харакатда, хар ишда давлатимиз қонунларига хурмат билан қараб,
қолганларни хам ўзининг ортидан эргаштира олсагина, у инсон хаётда хақиқий лидер, хар кандай
лавозимда бўлишидан катъий назар, уша соханинг хақиқий мутахассис инсни бўла олади. Пол
Брюла айтганидек, “Қахрамон булиш учун лахза кифоя, бироқ инсон бўлиш учун бутун умр керак”.
Бу билан айтмоқчиманки, хар қандай лавозимнинг лидери бўлсак хам биз ўзимизнинг
246
инсонийлигимизни йукотмаган холда Ватанимиз учун бор куч-қувватимиз билан ишласак, албатта,
юксак марраларни забт эта оламиз.
Бизнинг фарзандларимиз техника асрининг тараққиёт даврида яшамоқдалар, хар хил туғри
ва нотуғри ахборотларга эга бўлиб бормоқдалар. Бугунги кундаги фарзандаларимизга хаммамиз
бахамжихатликда туғри йул-йуриқ курсатайлик. Юртбошимиз изларидан юриб, худди
Президентимиздек жонкуяр бўлиб, Ватан учун бор куч-ғайратимизни ишга солиб хизмат қилсак,
демакки, бизнинг юртимиз кундан кунга тараққий топиб бораверади.
Сохибқирон Амир Темур таъкидлаганидек: “Тажрибамдан кўрилганким, азми катъий,
тадбиркор, хушёр, жанг кўрган, мард, шижоатли бир киши мингта тадбирсиз, лоқайд қишидан
яхшироқдир. Чунки тажрибали бир киши минглаб кишига иш буюради.”
Бугунги кунда айрим ёшларимизни онгсиз, лоқайд бўлиб бораётганини, уларнинг мақсадлари
сари харакат қила олмаётганини ишончсизликка, иродасизликка йуяман. “Мен Ватанимизга
керакли инсон буламан, бу менинг қўлимдан келади, мен хеч қачон тўхтамайман. Негаки, мен
ўзимни, ота-онамни асраш учун, Ватаним учун бугундан бошлаб тинимсиз харакат қиламан. Майли
ишим ўхшамасин, бир куни, албатта, мувафакиятга эришаман”, деб ёниб яшайдиган фарзандларни
тарбиялашимиз зарур. Хар ишда фаол, қатъиятли, хар бир вактдан унумли фойдаланадиган ёшлар
албатта, келажакда ўз ўрнини топа олади.
Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати
1. Мирзиёев Ш.М. Тармоқ ва ҳудудларда рақамли иқтисодиёт ва электрон ҳукуматни жорий
қилиш масалалари бўйича видеоселектордаги нутқи, 2020, [электрон ресурс], URL:
https://president.uz/uz/lists/view/3848
2. Коррупцияга қарши курашиш: Ҳисобот, 2020, [электрон ресурс], URL:
https://antimon.gov.uz/faoliyat/korrupcziyaga-qarshi-kurashish/
3. Мирзиёев Ш.М. Олий Мажлисга Мурожаатномасидаги нутқи, 24.01.2020, [электрон
ресурс], URL: https://president.uz/uz/lists/view/3324
SHARQ ALLOMALARINING OILA VA OILA TARBIYASI HAQIDAGI QARASHLARI
Jizzax politexnika instituti “Ijtimoiy fanlar kafedrasi” assistenti M.Tajibayev
“Avtomobil va avtomobil xo’jaligi” yo’nalishi magistranti B.Meyliyev
Annotatsiya: Maqolada jismoniy tarbiya xalq pedagogikasida shaxsni kamolotga etkazishda,
hayotga, mehnat faoliyatiga tayyorlashda muhim pedagogik omil vazifasini bajarishi, sport yoshlarni
ma’naviy va jismoniy uyg‘unlikda tarbiyalamog‘i lozimligi haqida ma’lumotlar keltirilgan.
Kalit so‘zlar: jismoniy tarbiya, mehnat, o‘yin, iroda, ahloqiy tarbiya, harbiy tayyorgarlik, jasorat,
mardlik.
Pedagogikada oila tarbiyasiga alohida e’tibor beriladi. Oila millat uchun uchish maydoni deb e’tirof
etiladi. Bu haqda SHarq mutafakkirlarining fikrlari alohida e’tiborga molikdir. Masalan, Taniqli olim,
pedagog A.Avloniy o‘zining mashhur “Turkiy Guliston va ahloq” asarida shunday deydi: “Tarbiyani kimlar
qilur? qaerda qilinur? degan savol keladur. Bu savolga birinchi uy tarbiyasi, bu ona vazifasidir ikkinchi
maktab tarbiyasi. Bu ota, muallim, mudarris va hukumat vazifasidur”.[1] Haqiqatdan ham, millat tarbiyasiga
birinchi navbatda onalar mas’uldirlar.
Yoki Abdurauf Fitrat alohida urg‘u berganidek: “Millat onalari tarbiya va ilm olishlari lozim, ahloq
va bilimlarini kamolga etkazishlari zarur”.[2] Darhaqiqat, millatimizning etuk namoyondalarining tarjimai
holiga nazar tashlasak, Muqimiy onasi Oyshabibidan, Munavvar qori onasi Xosiyatxon otindan, Fitrat onasi
Bibijondan, Ishoqxon Ibrat onasi Huribibidan tarbiya va ilm sirlarini o‘rganib, millati, yurti uchun jonkuyar
insonlar bo‘lib etishgan.
Sharq mutafakkirlaridan biri Abu Ali ibn Sino: “Bola tug‘ilgach, ota, avvalo, unga yaxshi nom
qo‘yishi, so‘ngra esa uni yaxshilab tarbiya qilishi kerak”,[3] - deb ta’kidlaydi.
Alisher Navoiyning ta’lim-tarbiya, oila tarbiyasi haqidagi fikri ibratlidir: “Har bir oila farzand
ko‘rmog‘i va uni tarbiyalab voyaga etkazmog‘i kerak. Farzand ota-onasining o‘rinbosari. Farzand ko‘rmoq,
uni tarbiyalab o‘stirmak har bir ota-onaning burchidir. Inson uchun kelajak avlodni yaratishdan, uni
tarbiyalab kelajak uchun foydali kishi qilib etishtirishdan ko‘ra xayrli va lazzatli narsa yo‘qdir”.
247
Sharqning buyuk allomalaridan yana bir Muslihiddin Sa’diy SHeroziy bolani tarbiyalash vazifasini
ularning ota-onalariga, ayniqsa, otaga yuklaydi, ya’ni oilaviy tarbiyaga katta e’tibor beradi. SHuning uchun
u ko‘proq ota-onalarga, ko‘proq otaga murojaat qiladi.
Sa’diy ota-onalarga har bir farzandning xulq-atvorini hisobga olgan holda bolalarni qobiliyatli qilib
o‘stirishni, ahloqiy tarbiyani yoshlikdan boshlashni tavsiya etadi. Sa’diyning uqtirishicha, xulq-atvor
shakllanib bo‘lgach, tarbiya uncha kor qilmaydi, deydi. Ota-onalar, ayniqsa, ota bolasi tarbiyasiga e’tibor
bermasa, bola yomon odamlarga qo‘shilib qolishi mumkiinligini aytadi.
Sa’diy oilada ayollarning mavqei haqida to‘xtalib, ayollar hayotda erlari uchun do‘stdirlar. Ayollar
nafaqat tashqi ko‘rinishdan, balki ma’naviy jihatdan ham go‘zal, rostgo‘y, itoatkor, o‘z eriga sodiq, shirin
so‘z bo‘lishlari va oilaning baxti, mustahkamligi uchun kurashmog‘i lozim, deydi. Onalarni insonga hayot
baxsh etgan ulug‘ zot sifatida ulug‘laydi.
Sa’diyning fikricha, oila bolaning baxtli kelajagi uchun zamin yaratadi. U oilada asosiy tayanch deb
otani biladi. Sa’diy ota-onalarga, ayniqsa, otalarga o‘z bolalarini tarbiyalashni, o‘qitishni, hunar o‘rgatishni,
jismonan chiniqtirishni, ularga odamlar bilan muloqotda bo‘lish odobini o‘rgatishni, sog‘lom bo‘lish uchun
muayyan miqdorda ovqatlanishga odatlantirishni tavsiya etadi.
Yusuf Xos Hojib (“Qutadg‘u bilig” asari)ning uqtirishicha, har bir kishi jamiyatga munosib bo‘lib
kamol topmog‘i kerak. Buning uchun u tug‘ilgan kunidan boshlab zarur tarbiyani olmog‘i lozim.
Chunki:
Yаxshi qiliq oq sut bilan kirsa,
O‘lim kelib tutmaguncha evurmas yo‘riq.[4]
SHoir turkiy xalqlarning an’anaviy tarbiyasiga, oila muhitidagi tarbiyaga alohida e’tibor qaratadi:
Sening o‘g‘il-qizing bunyod bo‘lsa, ey, oliy nasab,
Uyingda tarbiyalagin, boshqa erda tarbiyalama,
O‘g‘il-qizga bilim, ham odob o‘rgat,
Ikki olam uniki, manfaati etarli bo‘ladi.[5]
Uning ta’kidlashicha, bola tug‘ilgandan boshlab oila muhitida yashaydi. SHu oilaga xos bo‘lgan
an’analar, qadriyatlar, urf-odatlar bolaning ma’naviy dunyosiga singadi. Oila jamiyatning bir bo‘lagidir.
Demak, bola oilaviy hayot maktabi orqali jamiyat talablarini anglaydi, his qiladi. Farzandlar tarbiyasi
nihoyatda erta boshlanmog‘i shart. SHundagina ularning noo‘rin hatti-harakatlarga berilishining oldi
olinadi.
Shoir:
Bolaga ota-onaning mehnati singgan bo‘lsa,
So‘ng u bolaning xulq-atvorida bilinadi,
Ota bolani nazoratda tutsa, u yaxshi, ezgu bo‘ladi,
Otasi va onasining yuzi yorug‘ bo‘ladi.[6]
Ota farzandlari tarbiyasiga e’tiborsizlik bilan qarasa, ularning yurish - turishlari ahloq-odobinikuzatib
bormasa, oqibati fojiali bo‘lishi mumkin. Yusuf Xos Hojib ota-onalarni bola tarbiyasiga e’tibor berishga
da’vat etar ekan, jamiyat farzandlar xulq-atvoriga qarab ota-onalarga baho berishini aytadi, ularni
ogohlantiradi:
Kimning o‘g‘il-qizi erka bo‘lsa,
Unda shu kishining o‘zi munglig‘ bo‘lib yashaydi.
Ota bolani kichikligidan bebosh qilib qo‘ysa,
Bolada gunoh yo‘q, barcha jafo otaning o‘zida.
O‘g‘il-qizning xulq-atvori yaramas bo‘lsa,
Bu yaramas ishni ota qilgan bo‘ladi, undan boshqa emas.
Yusuf Xos Hojib tarbiyada kattalar namunasi, ajdodlar tajribasi alohida ahamiyatga ega ekanligini
ta’kidlaydi. Bu haqdagi fikrni «Otalar so‘zi» orqali ifodalab shunday deydi:
Keksa kishining so‘zin eshitgin, nima deydi,
Keksalar so‘zi yigitlar ko‘zidir.
Umuman, o‘zbek xalqining faqat o‘ziga xos, o‘zbek xalqiga xos an’analari haqida barcha allomalar
ibratli fikrlar aytishgan.
A.Fitratning «Rahbari najot» asari ta’lim-tarbiya masalasiga bag‘ishlangan. Uchinchi bobi oila, bola
tarbiyasi, ahloq - odob mavzulariga bag‘ishlangan. Fitratning fikricha, ota-onaning vazifasi - o‘z
248
bolalarini etuk kishilar qilib tarbiyalash. Bunda uch tarbiyaga: jismoniy tarbiya - salomatlik, aqliy tarbiya
- sog‘lom firklilik, ahloqiy tarbiya - ahloqiy sano, ya’ni ahloqiy poklikka e’tibor berilishi kerak.
“Oila vazifalaridan biri - avlodni tarbiyalashdan iboratdir. Dunyo - kurash maydoni. Har bir inson
balog‘atga etgach, shu maydonga kirmasdan iloji yo‘q. Chunki, har kim o‘z baxti uchun kurashadi. Bu
kurashda g‘olib chiqmog‘i uchun uch xil o‘lchov quroliga ega bo‘lishi kerak:
Salomatlik.
Sog‘lom fikr.
Ahloqi sano (oliy darajadagi ahloq).
Har bir kishi bu uch qurolning birisiz maydonga tushsa, mag‘lub bo‘lishi
aniq. Har bir ota o‘z farzandini shu maydonning g‘olibi qilib tarbiyalashi
kerak”.[7]
Fitrat bola ona qornida paydo bo‘lgandan boshlab, onalar farzandlarining salomatligi muhofazasiga
diqqat qilishi lozim. Buning uchun ular shu to‘qqiz oy mobaynida farzand ona qoni bilan tarbiyalanadi.
SHuning uchun homiladorlikda og‘ir ishdan asrash, ovqatdan parhez bo‘lishi kerak. Agar ona kasallikka
chalinsa, o‘sha kasallik ona suti orqali farzandiga ham o‘tadi deb alohida ta’kidlaydi.
Odamning yashash vositasi ovqatdir. Ovqatlar turi, ovqatlanish rejimiga e’tibor kerak. Intizomsizlik
va bevaqt ovqatlanish ko‘p kasalliklarga sabab bo‘ladi. Havo insonga ovqatdan ham muhimdir. Ovqatsiz
5-6 soat yashash mumkin. Havosiz esa yo‘q. Oilada jismoniy mashqlar, o‘yinlar, tozalikka alohida e’tibor
kerak.
A.Avloniy tarbiyani yoshlikdan berishni, bu ishga hammani: ota-ona, muallim, hukumat va
boshqalarning kirishishi kerakligini ta’kidlab: “Tarbiya yo hayot, yo mamot, yo najot, yo halokat, yo saodat,
yo falokat. Tarbiya xususiy ish emas, milliy, ijtimoiy ishdir. Har bir xalqning taraqqiy etishi, davlatlarning
qudratli bo‘lishi avlodlar tarbiyasiga bog‘liqdir”.[8]
Avloniy: “Sog‘lom fikr, yaxshi ahloq, ilm-ma’rifatga ega bo‘lish uchun badanni tarbiya qilish kerak.
CHunki o‘qimoq, o‘qitmoq, o‘rganmoq va o‘rgatmoq uchun insonga kasalsiz jasad lozimdir. Sog‘lomlik
ota-onalardan, fikrlash muallimdan”.
“Taraqqiyot ilmdandur, il, olimlik esa volidalarimizdandir. Turkiston ziyolilari, yurtdoshlar,
onalarimiz, qizlarimizni ma’rifatli qilaylik”,[9] – deydi.
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR
1. A.Avloniy. “Turkiy Guliston yoxud ahlok”, Toshkent – 1992, 17-bet.
2. N.Mustafoeva “Ayol yuksaltirur bashariyatni”. “Tafakkur” jurnali, 1999, № 3, 120-bet.
3. Antologiya pedagogicheskoy mыsli Uzbekskoy SSR. M: 1986, str. 87.
4.O‘rta Osiyoda pedagogik fikr taraqqiyotidan lavhalar. T:1996, 159-bet.
5. O‘rta Osiyoda pedagogik fikr taraqqiyotidan lavhalar. T:1996, 160-bet.
6. O‘rta Osiyoda pedagogik fikr taraqqiyotidan lavhalar. T:1996, 161-bet.
7. K.Hoshimov, S.Nishonova “Pedagogika tarixi”, T:1996, 313-bet.
8. A.Avloniy, tanlangan asarlar, 2-jild, T:1998, 38-bet.
9. N.Mustafoeva. “Ayol yuksaltirur basharni”. “Tafakkur” jurnali, 1999, № 3, 120-bet.
10. G.A.Haydarova, K.U.Pardaeva, B.N.Gapparovlar. “Xalq pedagogikasi”. T: 2009. “Tafakkur”
nashriyoti. O‘quv qo‘llanma.140-144 betlar.
МИРЗО УЛУҒБЕК ҲАҚИДА АЛИШЕР НАВОИЙ
Ирматова Шарофат Мўмин қизи, 342-19 “ТТДИТ” гурухи талабаси,
Д.А.Норматова, Жиззах туманидаги 6-умумтаълим мактаби ўқитувчиси,
М.Жонизокова 13-умумтаълим мактаби ўқитувчиси
илмий рахбар доцент А.А.Мустафакулов
Жиззах политехника институти
Аннотация: Буюк астроном олим Мирзо Улуғбекнинг ҳаёти ва ижоди ҳақида Алишер
Навоий томонидан ёзилган қасидалар келтирилган.
Калит сўзлар: Расадхона, юлдузлар харитаси, секстант, каталог, мақбара, географик
кенглик.
Кириш: Кўҳна ва ҳамиша навқирон Самарқанд шаҳри неча асрлардан бери гўзал тарихий
обидалари билан дунёга сайқал бериб турибди. Шу билан бирга, бу шаҳар бутун инсониятнинг
249
қадимий илм-фан ва маданият ўчоғи ҳам ҳисобланади. Айниқса, темурийлар ҳукмронлиги даврида
Самарқандда илм-фан, маданият, ҳунармандчилик беқиёс даражада ривожланди. Бу темурий
ҳукмдорларнинг ўзлари илм-маърифат намоёндалари эканини, айниқса, дунёвий илмларни
ривожлантиришга муносиб ҳисса қўшганликларини исботидир. Темурий ҳукмдор Мирзо Улуғбек
илм-маърифат борасида Самарқанд осмонида сўнмас юлдуз бўлиб, чарақлаб нур сочди. У дунёда
ўтган жамики ҳукмдорлар орасида ягона олим бўлиб, қисқагина 55 йиллик ҳаёти давомида дунё
илми хазинасига муносиб ҳисса қўша олди.
Асосий қисм: Улуғбек Муҳаммад Тарағай Буюк Темурнинг набираси бўлиб, Темурнинг
кичик ўғли Шоҳрух ва келини Гавҳаршодбегимларнинг фарзанди эди. У Темурнинг навбатдаги беш
йиллик уруши, яъни Ироққа юриши вақтида Султония шаҳрида 1394 йилнинг 22 мартида таваллуд
топган.
Буюк шоир Алишер Навоий Мирзо Улуғбекнинг илмий мероси билан танишиб, бу
ишларнинг беқиёслигидан ҳайратланади ва ўзининг “Хамса” асарида Мирзо Улуғбекнинг ҳаёти
давомида эришган мартабаси, илм-фан соҳасидаги ютуқларини шеър орқали баён этади [1]:
“Темурхон наслидан Султон Улуғбек …
Ки олам кўрмади Султон анингдек...”
Амир Темурнинг вафотидан (1405) сўнг унинг салтанати учун меросхўрлари орасида кескин
курашлар 5 йил давом этди. Бу курашларда Амир Темурнинг ўғли Шоҳрух ғолиб чиқади ва Амир
Темурнинг салтанатини ўз ичига олган иккита давлат тузади. Буни бири - маркази Хирот бўлган
Хуросон давлати, иккинчиси - маркази Самарқанд бўлган Мовароуннаҳр давлати эди. Шоҳрух
Хуросонни ўзи бошқаради. Мовароуннаҳрни эса 15 ёшли ўғли Улуғбекка топширади. 40 йил
ҳукмронлик қилган Мирзо Улуғбек одил подшоҳ сифатида халқнинг қалбидан ўрин олди. Унинг
ҳукмронлиги даврида Самарқанд гуллаб-яшнади, ҳунармандчилик, меъморчилик, адабиёт-санъат
равнақ топди, илм-фан юксалди. Шунинг учун ҳам халқ бу одил халқпарвар подшоҳни фақат яхши
ном билан ёдга олади.
“...Ки давр аҳли биридин айламас ёд,
Анинг абнойи жинси бўлди барбод...” –деб ёзади Навоий.
Ҳақиқатдан ҳам мана 650 йилдирки, Мирзо Улуғбекнинг номини халқ ардоқлаб дилида,
тилида сақлаб, хотирлаб келмоқда. Бугунги кунда ҳам унинг муборак руҳи шод бўлдиким, барча
тарақкийпарвар кишилар ва илм аҳли унинг ёрқин хотираси олдида бош эгиб турибдилар.
“...Валек ул илм сари топди чун даст,
Кўзи олдинда бўлди осмон паст...”.
Улуғбек араб ва форс тилларини мукаммал билган, кўп вақтини сарой кутубхоналарида
ўтказар эди, айниқса, математика ва фалакиётга оид адабиётларни қизиқиш билан ўрганган. У
шеъриятни севган, тарих билан шуғулланган. Аммо асосий эътиборини осмон илмини ўрганишга
қаратган. У Самарқандга ўз даврида машҳур ҳисобланган олимларни тўплаган ва уларнинг
кўмагида Самарқандда расадхона (обсерватория) қурдирган [2-6].
“...Расадким боғламиш зеби жаҳондир,
Жаҳон ичра яна бир осмондир.
Билиб бу навъ илми осмоний,
Ки ондин ёзди Зижи Кўрагоний...”
Бу расадхона ўша даврда ҳам ва ҳозиргача ўз асбоб-ускуналари ва ўтказилган
тадқиқотлари жиҳатидан дунёда беқиёс бўлиб қолди. Улуғбек расадхонасининг энг асосий асбоби
фахрий секстантдир [2-4]. Осмон ёритқичларининг уфқдан баландлигини ва улар орасидаги
бурчакни ўлчовчи бу антиқа асбоб 900 гача етадиган иккита улкан мармар ёйдан ясалган. Бу ёй
мармар тоштахталардан сайкал бериб терилган. Унинг мавжудлиги қадимдан маълум бўлса ҳам,
лекин уни яқин-яқингача ҳеч ким кўрмаган эди. 1908 йилдагина археолог В.Л.Вяткин расадхона
харобаларини қазиш чоғида унинг бир бўлагини топишга муваффақ бўлди.
Секстантни ташкил қилган мармар ёйлар обдон тарашланиб, бир-бирига зич қилиб
бириктирилган кулранг тусли жуда кўп мармар тоштахталардан ясалган. Ёйларнинг устки томони
сайқалланган. Ундаги тоштахталарнинг ўлчамлари турлича: ўртача ҳисобда узунлиги 80 сантиметр,
эни 29 сантиметр, қалинлиги 15 сантиметрга тенг.
Бу улкан астрономик асбоб чуқурлиги 11 метр бўлган махсус қазилган ҳандаққа ўрнатилган.
Шу зайлда асбоб ёйларининг ярмиси (450 гача бўлган қисми) ер остида, қолган қисми эса ер
250
юзасидан 29 метр юқорига чиқиб турган. Афсуски, ёйларнинг ерга кириб турган қисмининг айрим
бўлаклари, аниқроғи 570 дан 900 гача ҳамда ер устки қисмининг 190 дан 210 гача бўлган бўлагини
ташкил қилувчи тоштахталаргина сақланиб қолган. Ҳозирда бор бўлган 60 та мармар тоштахта қайд
этилган. Асбоб ёйларнинг 10 дан 180 гача ва 220 дан 560 даражага бўлган қисмига тўғри келадиган
тоштахталар эса топилмаган. Уларнинг умумий сони 100 тача бўлиши керак [5].
А. Навоий бу расадхонани «жаҳоннинг кўрки, безаги, жахондаги яна бир осмондир», деб таърифлаган. У Самарқанд яқинидаги Оби Раҳмат тепалигида 1428-1429 йилларда бунёд
қилинган. Унинг деворларига 9 осмон сферасининг сурати чизилган. Ўша даврнинг йирик олимлари
- Қозизода Румий, Ғиёсиддин Жамшид, Али Қушчилар билан ҳамкорликда Мирзо Улуғбек
расадхонада тинимсиз ишлаб “Зижи жадиди Кўрагоний” –“Янги астрономик жадваллар” асарини
яратади [3]. Бу асарда астрономиянинг назарий асослари ёритилган ва 1018 юлдузларнинг
вазиятлари жадвали берилган. Шунингдек, сайёраларнинг ҳаракат жадваллари, Қуёш ва Ой
тутилиши вақтлари ҳисоблаб кўрсатилган. Улуғбек тузган тригонометрик жадвалларда ўнта унли
хона аниқлигида ҳисоб олиб борилган. Бу унинг ўз даврининг буюк математиги эканлигидан
далолат беради. Улуғбекнинг «Тарихи арбаъ улус” (“Тўрт улус тарихи”) асари XIII-XIV асрнинг
биринчи ярмидаги сиёсий ҳаётини ўрганишда қимматли манба бўлиб қолди. Улуғбек
кузатишларида олинган натижалар телескоп ихтиро қилингунча энг аниқ ҳисобланган. Масалан,
Улуғбек ҳисобига кўра, юлдуз йили 365 кун 6 соат 10 дақиқа 8 сонияга тенг. Ҳақиқатда эса 365 кун
6 соат 9 дақиқа 15 сонияга тенг эканлиги аниқланди. Улуғбек 1 дақиқадан ҳам камроқ хатога йўл
қўйган. Шунинг учун француз олими Лаплас Улуғбекни “Буюк кузатувчи” деб атаган. Улуғбек
ташкил этган бой кутубхонада турли фанларга оид 15000 дан ортиқ китоблар бўлган. У юнон
олимлари Платон, Аристотель, Гиппарх, Птолемейларнинг классик асарлари билан таниш бўлган.
Ўз ватандошлари Аҳмад Фарғоний, Ибн Сино, ал- Хоразмий каби олимларниг асарларини яхши
ўрганган. Самарқанддаги мадраса ва расадхона ўша даврнинг академияси саналган. Улуғбек 1417
йилда Бухорода, 1433 йилда Ғиждувонда, 1420 йилда Самарқандда мадрасалар қурдириб ,
Бибихоним масжиди, Гўри Амир мақбараси, Шоҳи Зинда ансамбли қурилишларини ниҳоясига
етказган. Бухородаги мадраса пештоқига “Илм ўрганиш ҳар бир муслим ва муслима учун фарздир”деб ёзиб қўйилган. Самарқанддаги мадраса пештоқида эса юлдузли осмон сурати акс эттирилган.
Мирзо Улуғбекнинг дунёқарашини ўзидаакс эттирган бу ёзув ва суратлар мана 650 йилдан бери
унинг қандай олим ва салтанат эгаси бўлганлигидан далолат бериб турибди [5-6].
Жон Гривс томонидан Улуғбекнинг юлдузлар каталоги Европада биринчи бўлиб 1610
йилдан бошлаб тадқиқ этилган ва 1648 йилда Англиянинг энг қадимий илм-маданият маркази
бўлган Оксфордда чоп этилди [3]. 1665 йилда эса Оксфорддаги Бодлеян кутубхонасининг ходими
Томас Хайд томонидан Самарқанд расадхонаси каталогининг янги нашри форс ва лотин тилларида
нашр эттирилди. Улуғбекнинг юлдузлар каталоги 1843 йилда Лондонда, 1853 йилда Парижда, 1917
йилда Америкада нашр эттирилди.
1449 йилда Улуғбекнинг фожиали ўлимидан сўнг Самарқандда ташкил этилган Олимлар
мажмуаси тарқалиб кетди. Самарқанд расадхонасида ишлаган Али Қушчи ҳажга бориш баҳонасида
катта карвон билан Истамбулга бориб яшайди. У Айя София масжиди қошидагимадраса бошлиғи
сифатида фаолият юритади ва шубҳасиз ўзи билан олиб борган Улуғбек зижининг қўлёзмаларини
Яқин Шарқ, Ҳиндистон, Ғарбий Европа мамлакатларида тарқалишига сабаб бўлган. Ҳозирги вақтда
Истамбул кутубхоналарида Ўрта Осиё олимларининг кўплаб қўлёзмалари сақланиши ҳам ушбу
ҳолат билан изоҳланади.
Улуғбек жадвалларида келтирилишича, Самарқанд расадхонасининг географик кенглиги 390
1
11
37 23 га, узунлиги 990 161 га тенг [3]. Юлдузлар координаталари милодий 1437 йилга тўғри
келади. Шундай бўлса-да, Улуғбек расадхонасининг ўрни 1908 йилгача аниқ бўлмаган. Сайёҳлар
Тиллакори масжидидаги цилиндрсимон гумбазни расадхона қолдиғи деб ҳисоблашган.
1908 йилда археолог В.Л. Вяткин тасодифан дарвишларнинг ерга эгалиги ҳақидаги
XVII асрга оид ҳужжатларни текшириш чоғида Самарқанд расадхонасининг аниқ ўрнини аниқлай
олди. У шарқ меъморчилигининг темурийлар давридаги нодир намунаси бўлиб, Кўхак (Чўпон ота)
тепалигида, Обираҳмат ариғи бўйида бунёд этилган. Расадхона цилиндр шаклида уч қаватли,
баландлиги 30,4 метрдан иборат улкан бино бўлган. Унинг асосий қисмини радиуси 40,2 метрли
гигант фахрий секстант ташкил этган.
251
1908-1909 йилларда В.Л. Вяткин томонидан олиб борилган қазиш ишлари натижасида
ушбу секстантнинг ер остида, 11 метр чуқурликда кўмилиб кетган қолдиқлари топилди ва кўпгина
изланувчилар томонидан ўрганилиб келинмокда.
Улуғбек Самарқанддаги ҳукмронлиги даврида халқпарварлиги туфайли,
феодаллардан савдо-сотиқ, ҳунармандчилик солиғи (“тамға”) ундириш тўғрисида фармон беради.
Бу йирик бой-феодаллар учун моддий жиҳатдан йўқотиш бўлди. Камбағаллардан – деҳқонлардан
олинадиган солиқларнинг бирмунча камайтирилиши бой-феодалларни ғазабга келтиради. Ўғли
Абдуллатиф эса нарози феодалларни ўз томонига оғдириб олиш мақсадида ўз мулки доирасида
«тамға”ни бекор қилади. Натижада, улар Абдуллатиф томонига ўтиб олдилар. Абдуллатиф орқали
фитна уюштириб, Улуғбекка қарши юриш қилишиб уни енгдилар.
1449 йил 27-октябрь куни Улуғбек Самарқанд яқинидаги қишлоқда Аббос деган кимса
томонидан қатл қилинади. Унинг жасади Самарқанддаги Амир Темур мақбарасига дафн этилади.
Абдуллатиф фитна уюштириб, укаси Абдулазизни ҳам ўлдиради. Олти ой ўтиб, 1450 йил 8-май куни
эса, Самарқанд яқинидаги боғда падаркуш Абдуллатифнинг ўзини қатл этдилар, унинг бошини
Улуғбек мадрасаси пештоқига осиб қўядилар. Абдуллатифни Улуғбекнинг саркардаларидан бири
Бобо Ҳусайн Туркистоний катл этади.
Хулоса: “Бойлик йўқолади, подшоҳлик емирилади, аммо олимларнинг хизмати мангу
қолади”, – деган эди Мирзо Улуғбек. Ҳақиқатдан ҳам, Улуғбек қолдирган илмий мерос кўп
мамлакат олимлари томонидан асрлар оша ўрганилган ва ўрганилмоқда.
Мирзо Улуғбекнинг табаррук номи илм аҳлининг, бутун тарақкийпарвар кишиларнинг
қалбида абадий сақланади.
Адабиётлар:
1. А.Навоий, “Хамса”, танланган Асарлар тўплами. Тошкент “Ўзбекистон” , 2019.
2. John Morris Roberts, The History of the World, pp.264-74. Oxford University Press, ISBN 9780-19-521043-9.
3. Ziji jadidi Ko’ragoniy haqida www. Ziyouz.com saytida.
4. Ян Гевелий. Атлас звезного неба. Изд-ва “Фан” УзССР , Т. 1978.
5. Шишкин В.А. Обсерватория Улугбека и ее исследование,Труды истории и археологии.
Том V, Т. “Фан”, изд-ва АН УзССР, 1953.
6. Кары-Ниязов. Астрономическая школа Улугбека. Избранные труды.Т. VI. Ташкент, изд-ва
«Фан». УзССР.1967.
ЙЎЛЛАРНИ ЛОЙИҲАЛАШ, ҚУРИШ ВА ЭКСПЛУАТАЦИЯ ҚИЛИШ
ЖАРАЁНЛАРИНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ МАСАЛАСИ
Мадиева Моҳира
Жиззах политехника институти “Йўл муҳандислиги” кафедраси
1-курс магистратура талабаси
Аннотация. Мақолада йўлларни лойиҳалаш, қуриш ва эксплуатация қилиш жараёнини
автоматлаштириш масаласи таҳлил қилинган.
Таянч сўз ва иборалар: йўллар, лойиҳалаш, меъёрий ҳужжатлар, автоматлаштирилган
лойиҳалаш технологияси.
Annotation. The article analyzes the issue of automation of the process of design, construction and
operation of roads.
Keywords: roads, design, regulatory documents, automated design technology.
Йўлларни лойиҳалаш, қуриш ва эксплуатация қилиш жараёни узлуксиз давом этадиган ходиса
бўлиб, уни йўл хаёт цикли деб аталади. Жараённи боши режалаштириш, сўнгра геодезик ва геологик
қидирув ишлари, лойиҳалаш ишлари, қурилиш ишлари ва эксплуатация қилиш киради. Хар бир
жараён ўз навбатида бир неча жараёнларни ичига қамраб олади.
Бугунги кунгача тўпланган тажрибалар шуни кўрсатадики, лойиҳалашда математик
услубларни ва лойиҳалашнинг автоматик тизимларини қўллаш лойиҳаланаётган объектларнинг
252
сифатини оширади ва қурилиш баҳосини сезиларли пасайтиради, шу билан бирга лойиҳани ишлаб
чиқиш муддатини бир қанча камайтиради12.
Ахборот таъминоти таркибига катта ҳажмдаги бошланғич маълумотларни қайта ишлаш ва
тизимлаштириш, оралиқ ва тугалланган натижалар, шу билан бирга бошқа ахборотларни сақлаш
учун мўлжалланган қуйидаги маълумотлар киради:
1. Лойиҳалашда фойдаланиладиган барқарор характердаги маълумотлар, шу билан бирга:
амалдаги меъёрий ҳужжатлар маълумотлари (ГОСТ, ШНҚ, МҚН, ИҚН, йўл элементлари ва
иншоотлари бўйича наъмунавий ечимлар ва бошқалар.). Меъёрий ҳужжатлар ўзгарганда ЭҲМда
сақланаётган маълумотлар янгиланиши лозим.
2. Йўл лойиҳаланаётган туманни хусусиятларини тўлиқ характерлайдиган ҳудудий
характердаги маълумотлар. Бунга асосан, жой геологик тузилиши ва рельефи ҳақидаги
маълумотлар, йўл қурилиш материаллари ва карьерлар тўғрисидаги маълумотлар киради.
3. Ўзгарувчан характердаги маълумотлар, лойиҳалашни бошлашдан олдин киритилган, шу
билан бирга лойиҳалаш жараёнида бир неча вариант бўйича оралиқ ва тугалланган ҳисоблашлардан
олинган натижалар.
Услубий таъминлаш меъёрий-услубий хужжатларда тақдим этилган бўлиб, назария, услублар,
усуллар, алгоритмлар, услубий моделлар, йўлларни лойиҳалаш услублари келтирилган.
Ташкилий таъминлашдан энг кўп самара бўлишини таъминлашга қаратилган тадбирларни ўз
ичига олади. Бунга қуйидагилар киради: лойиҳа ташкилоти, унинг бўлим ва қисмларини ташкилий
тузилишини ўзгартириш, бўлимлар ўртасида баъзи бир вазифаларни қайтадан тақсимлаш; лойиҳақидирув ишлари технологиясини ўзгартириш; лойиҳаловчилар малакасини ошириш, биринчи
навбатда фойдаланадиган ходимларни; меҳнат мутахассислигини ошириш13.
Йўлларни автоматлашган лойиҳалаш технологияси бир қанча омиллар йиғиндисига боғлиқ:
лойиҳа ташкилотида мавжуд бўлган лойиҳа хусусиятига; лойиҳаланаётган йўл тоифасига ва унинг
узунлигига; йўл лойиҳаланаётган туман табиий шароити мураккаблигига; лойиҳалаш босқичига;
қидириш натижасида олинган маълумотларга.
Аммо, кўпчилик ҳолларда йўлларни автоматлаштирилган лойиҳалаш технологияси қуйидаги
ҳолатларга асосланади:
1. Рельеф ҳақида ахборот тақдим этиш, баъзида рақамли модел тариқасида жойнинг геологик
тузилиши хақида ахборот тақдим этиш, қайсики йўл режаси, бўйлама ва кўндаланг кесимлари,
йўлларни кесишишлари, сунъий иншоотлар бўйича лойиҳа ечимларини ишлаб чиқишда
лойиҳалашнинг ҳамма босқичларида фойдаланиладиган маълумотлар.
2. Лойиҳалашнинг асосий босқичларини аниқ кетма кетлиги бўлиши, қачонки йўл
иншоотлари ёки бошқа элементлар бўйича фақат маълум бир лойиҳа ечимларини аниқлаб
бўлгачгина бажариш мумкин бўлган иш турлари кетма кетлиги бўлиши. Масалан йўл бўйлама
кесимини лойиҳалаш, ЖРМ ни ҳосил қилгандан кейин, йўл режасини вариантларини ишлаб бўлгач,
амалга ошириш мукинлиги, ёки йўл бўйлама кесимини лойиҳаси тайёр бўлгач йўл кўндаланг
кесимини лойиҳалаш ва тупроқ ишлари ҳажмини аниқлаб бўлиши мукинлиги.
3. Ҳамма лойиҳалаш босқичларида натижалар жадавалини олиш ва чизма-график ишларни,
ҳисоблашларни автоматлаштириш.
4. Йўлларни лойиҳалашни технологик таъминоти ҳамма воситаларидан тизимли
фойдаланиш.
5. Лойиҳа ечимларини ишлаб чиқишда ЭҲМ билан муҳандис-лойиҳаловчининг ўзаро таъсир
мулоқати.
6. Лойиҳа ечимларини математик усулларга асосланиб оптималлаштирадиган дастурлардан
фойдаланиш ёки бунга ўхшаш ҳолатлар бўлмаганда йўл узунлиги бўйича ёки унинг айрим
участкалари ва иншоотлари бўйича лойиҳа ечимларини кўп вариантларини ишлаб чиқиш.
7. Лойиҳа ечимларини сонли ва сифат комплекс кўрсаткичлари бўйича (кўринишни
таъминлаш, атроф манзарасини ёритиш, ҳаракат тезлиги, ўтказувчанлик қобилияти, ҳаракат
хавфсизлиги, иш ҳажмлари, эксплуатацион харажатлар, юк ташиш тан нархи, атроф муҳитга
12
13
Fundamentals of Road Design, W. Kühn, Germany, 2013
Fundamentals of Road Design, W. Kühn, Germany, 2013
253
салбий таъсир даражаси, капитал ажратмалар иқтисодий самарадорлиги) лойиҳалашнинг оралиқ ва
тугалланган босқичларида баҳолаш, зарурат бўлганда уларга тузатмалар киритиш.
Бугунги кунда автомобиль йўлларини автоматлаштирилган лойиҳалашнинг жуда кўп сонли
дастурлари комплекси мавжуддир. МДҲ ва хорижда асосан Белоруссиянинг КРЕДО-ДИАЛОГ
компанияси томонидан ишлаб чиқилган КРЕДО комплекс дастуридан кенг фойдаланилмоқда.
Йўлларни автоматлаштирилган лойиҳалаш учун амалдаги ҳама дастурлар бир бирига ўхшаш,
деярли бир хил лойиҳалаш технологиясига эга. Автоматлаштиришни қўллаш лойиҳа ечимларини
сифатини ошириш имкониятини беради, шу билан бирга меҳнат хажмини камайтиради ва лойиҳа
иши бажарилиш муддатини қисқартиради.
Лойиҳа ечими сифатини ошириш қуйидагилар ҳисобига амалга ошади:
1. Ўзининг кўп меҳнат талаб қилиши ва мураккаблиги жиҳатдан қўлда ҳисоблашларда
фойдаланиб бўлмайдиган жуда аниқ ҳисоблаш усулларидан фойдаланиш.
2. Математик оптималлаштириш усулларини қўллаш.
3. Лойиҳа ечимлари вариантларини кўриб чиқиладиган сонини ошириш. Бу усул қўйилган
вазифани ечишда математик оптималлаштириш имконияти бўлмаганда фойдаланилади.
4. Йўл ва иншоотларнинг ишини, алоҳида автомобиллар ва транспорт оқими ҳаракатини,
атроф муҳитга таъсирини моделлаштириш имконияти. Бу қурилиш учун аниқ асосланган вариантни
қабул қилиш имкониятини беради.
5. Қидириш маълумотларини қайта ишлашда, ҳисоблашларни бажаришда, шу билан бирга
чизма-график ва расмийлаштириш ишларида хатолар эҳтимоллигини камайтириш.
Лойиҳа ишлари муддатини ва меҳнат сарфини камайтириш фақатгина ҳисоблаш ва чизмаграфик ишларини автоматлаштириш ҳисобига амалга ошади. Автоматлаштирилган усулда
лойиҳалашда иш самарадорлиги ва унумдорлиги 40-45 % га ошади, шу билан бирга анъанавий
усулга нисбатан лойиҳа учун сарфланадиган капитал харажатлар 20-25 % га камаяди14.
Лойиҳалаш ишларида фойдаланиладиган дастурлар бир қанчани ташкил қилади. Шулардан
замонавий ва жуда кўп фойдаланиладигани AutoCAD, CorelDRAW, HDM, CREDO, MX ROAD
дастурлари ҳисобланади.
Автомобиль йўлларини лойиҳалаш, қуриш ва эксплуатация қилишда ахборот-коммуникация
технологияларига қўйиладиган талаблар қўйилган мақсад ва вазифаларга мувофиқ белгиланади.
Бунда асосий мақсад йўл хаёт циклини ишлашини таъминлаб бериш хисобланади.
Адабиётлар
1. Автомобиль йўлларидаги кўприк иншоотлари ва сув ўтказгич қувурларни сақлаш ва жорий
таъмирлаш ишлари бўйича йўриқнома Автомобиль йўллари атамалари изоҳли луғати. Тошкент,
2008.
2. Ўзбекистон автомобиль йўлларини таъмирлаш ва сақлаш техник қоидалари: МШН 242005*. Тошкент, 2005.
O’ZBEKISTON QISHLOQ XO’JALIGI VA IQTISODI.
JIZZAX POLITEXNIKA INSTITUTI
Iqtidorli talaba Karimov I.
Ilmiy raxbar Axmedov A.T.
Markaziy Osiyoning markazida joylashgan O'zbekiston qadimiy tarixiy va madaniy an'analarga ega.
Shaharlar - Samarqand, Buxoro va Xiva ularning boy arxitektura merosi - dunyo tsivilizatsiyasining
rivojlanish markazlaridan biridir.
Yangi davr oldidan hatto ushbu hududda paydo bo'lgan qishloq xo'jaligining birinchi fokusidapaydo
bo'ldi. Arxitektura yodgorliklaridan tashqari, noyob qo'riqxonalarga qo'shimcha ravishda mamlakatning
diqqatga sazovor joylari bilan bog'liq bo'lishi mumkin.
1991 yilda mustaqillikka erishgach, O'zbekistonning o'zida iqtisodiyotni rivojlantirish uchun yangi
vazifalar kuzatildi. Yosh davlat qiyinchiliklarni engish, ishlab chiqarish faoliyatini tashkil etish, sanoat
tovarlari eksportini rivojlantirishga muvaffaq bo'ldi.
14
Fundamentals of Road Design, W. Kühn, Germany, 2013
254
SSSRni tark etganidan so'ng, davlat bozor islohotlarining o'z dasturiga muhtoj edi, shuning uchun
o'zgarishlar va yaxshilanishlar aholining mentalitetini hisobga olgan holda asta-sekin amalga oshirildi.
Hammasi juda qiyin, beqaror, ijtimoiy muhitda sodir bo'ldi.
Birinchidan, mamlakatda moliyaviy va makroiqtisodiy barqarorlashtirish uchun mo'ljallangan
vazifalar hal qilindi
Ishlab chiqilgan dastur tufayli, siyosat haqi tamoyillari asosiy printsip, shuningdek, O'zbekistonning
bozor munosabatlariga o'tishi, davlatning moliyaviy ahvoli barqarorlashdi.
O'zbekiston iqtisodiyotining muhim sektori qishloq xo'jaligi hisoblanadi. Ushbu filial aholini zarur
oziq-ovqat mahsulotlari va turli sohalar - xom ashyo bilan ta'minlaydi. Qishloq xo'jaligi katta
mexanizatsiyalashgan sanoat sifatida respublika iqtisodiyotida ustuvor ahamiyat beriladi.
Birinchi narsa don ekinlari foydasiga ekilgan maydonlar tarkibi tomonidan sezilarli darajada
o'zgargan. Mamlakatdagi bug'doyning o'rtacha hosildorligi gektar maydon bilan 55 tsentnerga etdi va
ayirboshlash joylari bilan 60-70 tsentnerlar bilan gektar maydon bilan tashkil etdi, bu fermerlarning katta
yutuqidir.
O'zbekistonning eng muhim qishloq xo'jaligi mahsulotlari, paxtadan tashqari meva, sabzavot va don
(bug'doy, guruch va makkajo'xori).
Tahlilchilar O'zbekiston qishloq xo'jaligi sanoatining eksport salohiyatini 5 milliard AQSh dollaridan
ko'proq miqdorda baholaydilar. Respublika asta-sekin yuqori sifatli va raqobatbardosh meva va
sabzavotlarning yirik eksport qiluvchilaridan biriga aylanmoqda. Ammo umuman olganda, don muammosi
hali hal qilinmadi, mamlakat Qozog'istonda faqat bir million tonnadan ortiq oziq-ovqat doninisotib oladi.
O'zbekiston iqlimi qishloq xo'jaligini rivojlantirishga yordam beradi. Quyosh issiqligi va yorug'lik,
yumshoq qirralar, unumdor sug'oriladigan tuproqlar, keng yaylovlar paxta va boshqa qimmatbaho
issiqlikdagi madaniylarning ko'payishiga, yuqori va chidamli don hosildorligini, chorva mollarini
ko'paytirishga imkon beradi.
Zonaning asosiy qismi kichik qoramollar uchun yaylov bo'lib xizmat qiladi, asosan qorako'l qo'ylar.
Bu erda o'nlab yirik fermer xo'jaliklari mavjud.
Respublikaning Yer jamg'armasi 45 million gektar maydon, qishloq xo'jaligi erlari - taxminan 25
million gektar. Ammo ularning 80 foizi yaylovlarni tashkil etadi. Bozor iqtisodiyoti shartlari bizgaoqilona
va samarali foydalanishga imkon beradi.
Islohotlarning muhim bosqichi qishloq xo'jaligining tarmoq markazini diversifikatsiya qilish edi.
Ilgari asosiy madaniyat paxta bo'lsa, endi kartoshka, uzumchilik, asalarichilik, parrandachilik, baliqchilik
va boshqa qishloq xo'jaligi biznesining boshqa turlari bilan shug'ullanish mumkin.
Buning uchun Davlat qishloq xo'jaligida imtiyozli kreditlar tizimlari shaklida imtiyozli shartsharoitlar yaratdi (yoqilg'i, kimyoviy o'g'itlar, biologik va kimyoviy o'simliklar, urug'lar).
Katta miqdordagi mahsulotlarni saqlab qolish uchun katta terminallar qurildi. Agrar sohadagi tizimli
chora-tadbirlarni amalga oshirish nafaqat yuqori sifatli, balki juda aniq miqdoriy natijalarga erishishga
imkon berdi. Shunday qilib, sanoat barqaror ijobiy o'sish sur'atlarini namoyish etadi.
O'zbekistonda Markaziy Osiyoning boshqa joylarida bo'lgani kabi, hosildorlik asosan sug'orish
bilan bog'liq. Sug'orish respublika qishloq xo'jaligini rivojlantirish uchun asosdir. O'zbekistonda er va suv
- ajralmas butun son. Har yili mehnatkash xalqining butun tarixi suv uchun kurash bilan bog'liq.
Qadim zamonlardan beri quruq iqlim bilan raqobatlashadigan mahalliy aholiga suv daryosidan
maydonlarni sun'iy sug'orish uchun foydalanish va bir nechta sug'orish tizimlarini yaratgan. Respublika
sug'orish suvi 75 foizga beriladi.
Dunyo bo'ylab, Markaziy Osiyoda bo'lgani kabi, vaziyat suv inqirozidan og'irlashadi va bu suv
etishmasligi tufayli, ammo uni taqsimlashdagi muammolar. Suv muammosi mamlakatning milliy
xavfsizligiga bevosita ta'sir qiladi.
Shanxay hamkorlik tashkilotining Bishkekdagi sammiti chog'ida mintaqada ijtimoiy-iqtisodiy
xavfsizlik va barqarorlik to'g'ridan-to'g'ri suv va energetika resurslaridan oqilona foydalanishga bog'liq.
Birinchidan, biz transchegaraviy daryolarning suv oqimlaridan foydalanish haqida gapiramiz - bu o'z
hovuzida joylashgan davlatlarning muhim ehtiyojlarini qondirganlar. Bugungi kunda bu mintaqadagi oltita
davlatda yashovchi 50 milliondan ortiq kishining manfaatlariga ta'sir qiladi. Shuning uchun ushbu
255
daryolar oqimidan foydalanish bo'yicha barcha qarorlar, shu jumladan gidroenergetika ob'ektlarini qurishda
barcha mamlakatlarning manfaatlarini hisobga olish kerak.
Aks holda, Amudaryo va Sirdaryoning quyi oqimidagi vaziyatni faqat murakkab, ekologik
quritishning ekologik halokatini kuchaytirishi mumkin. Bu erda istiqomat qiluvchi Qozog'iston,
Turkmaniston va O'zbekistonning o'n millionlab rezidentlari deyarli imkonsiz bo'lib qoladilar.
Ikkinchidan, iqlim o'zgarishi mintaqada, shuningdek, er yuzidagi hamma joyda toza suv miqdori
yiliga 2% ga kamayadi. Farg'ona vodiysida, bir necha yil davomida qurg'oqchilikda, Sirdaryo suvi Orolga
etib bormaydi, deyarli O'zbekiston hududining o'rtasida. Ushbu mamlakatning g'arbiy sohalari deyarli
butunlay suvsizlanadi.
Uchinchidan, ekotizimdagi antropogen yuk kuchayadi. Viloyat aholining o'sish sur'atlari yuqori va
oziq-ovqat tanqisligi ekilgan maydonlarni kamaytirishni imkonsiz qiladi. Ularni sug'orish armiyaning
so'zlariga ko'ra, armiya ma'lumotlariga ko'ra, ekinlar etishtirish zamonaviy texnologiyalardan
foydalangandan, shuningdek, tomchilatib sug'orish kabi zamonaviy texnologiyalardan foydalanishga
qaraganda bir necha baravar namlik sarflanadi.
Bu sodir bo'layotgan voqealar, Amudaryo va Sirdaryo suvi uchun mintaqa mamlakatlarining sovuq
urushlari tufayli bir necha asr davomida boshlangan Orol dengizining ayrimlarining ayanki natijalarini
ko'rish mumkin. Ammo yaqinda to'la va boy baliq dengizi dunyodagi to'rtinchi eng katta ko'l edi.
Birlashgan Millatlar Tashkilotining hujjatlari transchegaraviy suvlar oqilona va adolatli ishlatilishi
kerakligini ta'kidlaydi - chegaraning ikkala tomoniga ta'sir ko'rsatadigan faoliyatni alohida ko'rib chiqadi.
Zarar bo'lganda, uni tugatish yoki pasayish bo'yicha choralar ko'rilishi kerak. Agar kerak bo'lsa,
kompensatsiya masalasi hal qilinishi kerak.
Vaziyat, ayniqsa sovuqda qishda va yozda - o'sib borayotgan mavsumda. Chegara joylarining o'zaro
bog'liqligi bir-biridan kelishmovchilik mojaroning potentsial manbai hisoblanadi. O'zbekistonning qishloq
xo'jaligi ixtisosligi uni Qirg'iziston suv resurslariga jiddiy qaramdir.
Buning uchun, o'z navbatida, suv resurslari energiya xavfsizligi kalitidir. Qishda, Qirg'iziston va
Tojikiston ko'proq energiya talab etganda, ular o'z omborlaridan ortiqcha suvni O'zbekiston va Qozog'iston
hududini egallab olishadi. Yozda o'zbeklar va qozoqlar, Qirg'iziston va Tojikistonni sug'orish, saqlash
uchun, aksincha, qishda qon ketish uchun suv to'planadi.
Har bir partiyalarning dalillarini olib boradi. Ba'zilar suvning in'omida suv deb bilishadi va shuning
uchun zaryadlash to'lovlari g'oyasi hayron qoladi. Boshqalar, shuningdek, to'g'on va kanallarni o'z ichiga
olishi kerak, agar birinchi navbatda to'xtamasa, bu to'g'on bir kunga bardosh bera olmaydi, so'ngra
falokatlar oldini olish mumkin emas.
Vaziyat O'zbekiston, Tojikiston va Qirg'iziston chegaralari qo'shilgan Farg'ona vodiysi chegaralarini
demarkatsiya qilish va delegatsiya qilish bo'yicha ishlar delegatsiyasini kuchaytiradi. Shuning uchun
Rossiyaning ushbu masalalarida "hakamlik sudining" rolini saqlab qolish muhimdir. Vaziyatni hal qilishda
yordamchi Amerika Qo'shma Shtatlari va EIning tayyorligini bildirdi.
Shunday qilib, O'zbekiston qishloq xo'jaligi mamlakatning iqtisodiy majmuasida muhim rol o'ynaydi
va valyuta tushumlarini olishda muhim hissa qo'shadi. O'zbekiston paxta tolasining eksportida dunyoda
ikkinchi o'rinda turadi va eng yirik mamlakatlaridan o'ntaligiga kiradi.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Илашев А., Зиёдуллаев З., Мамасолиев М. Жиззах вилоят агроиқлими шароитида
деҳқончилик омиллари. –Жиззах: Сангзор, 2002. – 88 б.
2.
Губанов Я.В., Тихвинский С.Ф., Горелов Е.П. и др. Технические культуры. – М.:
Агропромиздат, 1986. – 287 с.
3.
Қўйчиев О., Очилов А. Ерёнғоқни етиштириш учун зарур бўлган шарт-шароитлар //
Халқ хўжалиги тармоқлари ва жамиятни ислоҳот даврида ривожлантириш муаммолари.
Минтақавий илмий-амалий конференцияси мақолалари тўплами. –Жиззах, 2002. –Б. 48.
РАНГЛАРНИ ИДЕНТИФИКАЦИЯЛАШ АЛГОРИТМИ ВА ДАСТУРИЙ
ТАЪМИНОТИ
ТУРАПОВ У.Ў.
256
ЖизПИ «Ишлаб чиқариш жараёнларини автоматлаштириш ва бошқариш» кафедраси
мудири, доцент,
МУЛДАНОВ Ф.Р.
ЖизПИ «Радиоэлектроника» кафедраси катта ўқитувчиси
ТЎЙЧИЕВ М.У.
(401-19 ЭЭ, талабаси)
Ҳозирги кунда автоматик тарзда инсон кўзи 14-хил рангни таниб олиш ва ажрата олиш
имкониятига эга, компьютер эса 150 та рангдан ортиғини ажрата бизларга маълум. Ҳар бир
тасвирларни ранглар намоён этади.. Масалан, корхонада 14-хил рангли таёр маҳсулот ишлаб
чиқилмоқда, бизнинг яратган роботкўз ускунамиз 14-хил рангни ажратиб ва ҳар бир рангларнинг
умумий сонини регистрация қилиб хотирада сақловчи қурилмага мухтож. Бу муоммони ечиш учун,
биринчи навбатда, биз инсон кўзи ажрата оладиган 14 –хил рангларни идентификациялаш(таниб
олиш) учун робот-кўз анализатори мезони, алгоритми ва дастурий таъминотини яратиш
шартларини аниқлаб олиш лозим, иккинчидан, мезонимизнинг шартларидан ранглар сонини, ҳар
бир рангларнинг миқдорини ва уларни ажратиб олиш масаласини ечиш учун лозим.
Кириш параметрлари,яъни чиқаётган маҳсулотларни ўч ўлчовли матрица кўринишига
келтириб олиш керак бўлади:
А= {M, N, K},
(1)
бу ерда, M- матрицамизнинг устунлар сони ва N– берилган матрицамизнинг сатрлар сони,
K – ранглар ёки синфлар сонидир.
Рангларни таниб олиш ва синфларга ажратиш мезони қуйидаги босқичлардан иборат:
1.
Кўп диапозонли спектриал олинган рангли тасвир ранги бўйича синфларга К- ранг
ёки синф танланади ва А[n][m] [k] матрицага жойлаштирилади ва унинг формаси чиқарилади;
2.
Маълум масофадаги ер майдонини синфларга ажратиб олинган ранглар матрицаси
А[n][m] [k] дан M, N, K –сони аниқланади.
3.
Олинган рангли тасвирда синф ёки нечта ранг мавжудлиги, ҳар бир ранглар сони,
ранг матрицаси устунлар ва сатрлар сонини аниқлаб олинади.
4.
Ҳар бир ранг ёки синф яратилган мезонлар асосида тахлил этилади.
Роботкўз қурилмаси, инсон каби ҳамма рангни мияда эслаб қолиши ва бу рангни бошқа
рангдан ажрата олиш ишларни бажариш лозим. Роботлар шундай тараққий этган бўлиши керакки
инсон эмоцияси каби ўйлаши, рангни ўзига апроксимациялаши ва рангни ажратишдаги барча
ҳолатларини тўлиқ бажариши керак бўлади.
Рангларни таниб олиш алгоритм шарти қуйидаги босқичлардан иборат:
1. Асосий тасвирдаги биринчи ранг матрица шаклида тасвирлаб олиниши ва матрица
элементлари пикселлардан иборат бўлиши керак.
2. Қидиралаётган рангимиз маълумотлар база(МБ)сидаги 2-чи ранг билан ўхшашлигини ҳал
қилувчи мезон корреляция коэффициент усули қўлланилади.
3. Агар ўхшашлик 0.95 % фоиздан яқори бўлса, ўхшашларини 1-деб оламиз, ундан акс ҳолда
ўхшашлик паст бўлса 0- деб белгилаб оламиз.
4. Натижада таниб олиш эхтимоллиги 0 ва 1 рақамдан иборат бўлади ва бу қийматлар учун
янги матрица ҳосил бўлади.
5. Яқинлилик эҳтимоллиги корреляция коэффициент усули асосида текширилади (биринчи
ранг матрицаси элементи ичидаги ўхшашликлар, яъни 1-лар сони қанча кўп бўлса яқинлилик
эҳтимоли юқори бўлади).
Юқоридаги барча муоммоларни ечими учун 14-хил рангларни таниб олувчи
классификаторнинг алгоритми, мезонлари ва С++ тилида дастурий таъминот яратилди ва унинг
асосий ойнаси 1-чи расмда келтирилган.
257
Хулосада, яратилган дастурий таъминоти 100% фоиз аниқликда рангларни ажрата
олиш имкониятига эга.
Расм 1. Рангларни таниб олиш дастури ойнаси кўриниши
Дастурда рангларни идентификациялашнинг анъанавий шакллари ва усулларини таҳлил
қилиш амалга оширилди, рангларнинг ёрқинлигини кучайтириш ва филтрлашнинг мавжуд усуллари
танлаб усулининг модификатцияси такомиллаштирилди.
ҚЎЛЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1. Айфичер, Эммануил С., Джервис, Барри У. Цифровая обработка
сигналов: практический подход, 2-е издание. Пер. с англ. – М.: Издательский дом «Вильямс»,
2004 г. – 992 с.: ил.
2. Гайдышев И. Анализ и обработка данных. – СПб: Питер, 2001, 403 с.
3. Ефимова М.Р. Множественная корреляция. - М.: Изд-во МИУ, 1984.
4. Зайнидинов Х.Н., Турапов У.У. Информатив параметрларнинг
мажмуасини шакллантиришда кўп мезонли дисперсия усули. //Форғона политехника
институти. Илмий техника журнали. ISSN 2181-7200, Форғона шаҳри, 2017,Том 21, №2, стр.145148
5. Колкот Э. Проверка значимости. - М.: Статистика, 1987.
6. Каханер Д., Моулер К., Нэш С. Численные методы и программное
обеспечение. – М.: Мир, 2001.
7. Растригин Л.А. Распознавание и оптимизация (выбора алгоритмов
поиска) . В кн.: Случайный поиск и распознавание. – Ташкент: Фан, 1985. – стр. 4-10.
8. Свидетельство DGU 03428. Зарегистрирован в государственном
реестре программ для ЭВМ РУз. г. Ташкент, 04.11.2015 г. Программа для идентификации
изображения/ Мухитдинов Х.А., Турапов У.У., Маллаев О.У., Нуржанов Ф.Р., Абдукаримов С.С.
9. Турапов У.У.,Маллаев О.У. Қидирилаётган шахсни белгилар
ёрдамида маълумотлар базасидан таниб олиш жараёнига компютерли математик модел
қуриш. Ахборот ва телекоммуникация технологиялари муаммолари: Илмий-техник
конференциясининг маърузалар туплами. 1-қисм. 12-13 март 2015. –Тошкент, 2016. – стр. 289-291.
10. Турапов У.У., Нуржанов Ф.Р. Мураккаб жараёнда кириш
параметрларни синфларга ажратиш мезонларини яратиш. Проблемы информационных и
телекоммуникационных технологий .Республиканской научно-технический конференции.Часть
2,Ташкент 2015 г. – стр. 179-181.
11. Турапов У.У.,Нуржанов Ф.Р. Тасвирларни таниб олиш моделини
қуриш ва улар орасидаги корреляцион боғлаш усули. Радиотехника информационные
телекоммуникационные технологии: проблемы и развитие. Сборник статей международной научнотехнической конференции 1-том. г.Ташкент, 2015. стр. 21-24.
12. Турапов У.У.,Нуржанов Ф.Р.,Маллаев О.У. Икки тасвирни ва
тасвирдаги обьектларни идентификациялашда дисперсия ва корреляция усулларини қўллаш.
ЦРПП и АПК при Ташкентском университете информационных технологий.Современное
258
состояние и перспективы применения информационных технологий в управлении. Доклады
Республиканской научно-технической конференции. 7-8 сентябр 2015. г. Ташкент. стр. 356-362.
13. Турапов У.У.,Нуржанов Ф.Р.,Маллаев О.У. Применение метода
дисперсии при создании анализатора роботаглаза. Узбекский журнал «Проблемы
информатики и энергетики».№2. 2016 с.
14. Растригин Л.А. Распознавание и оптимизация (выбора алгоритмов
поиска) . В кн.: Случайный поиск и распознавание. – Ташкент: Фан, 1985. – стр. 4-10.
15. Свидетельство DGU 03428. Зарегистрирован в государственном
реестре программ для ЭВМ РУз. г. Ташкент, 04.11.2015 г. Программа для идентификации
изображения/ Мухитдинов Х.А., Турапов У.У., Маллаев О.У., Нуржанов Ф.Р., Абдукаримов С.С.
16. Турапов У.У.,Маллаев О.У. Қидирилаётган шахсни белгилар
ёрдамида маълумотлар базасидан таниб олиш жараёнига компютерли математик модел
қуриш. Ахборот ва телекоммуникация технологиялари муаммолари: Илмий-техник
конференциясининг маърузалар туплами. 1-қисм. 12-13 март 2015. –Тошкент, 2016. – стр. 289-291.
17. Турапов У.У., Нуржанов Ф.Р. Мураккаб жараёнда кириш
параметрларни синфларга ажратиш мезонларини яратиш. Проблемы информационных и
телекоммуникационных технологий .Республиканской научно-технический конференции.Часть
2,Ташкент 2015 г. – стр. 179-181.
ҲУДУДЛАРДА ИНВЕСТИЦИОН ЖОЗИБАДОРЛИКНИ ОШИРИШ
ЙЎНАЛИШЛАРИ
ЖИЗЗАХ ПОЛИТЕХНИКА ИНСТИТУТИ
Иқтидорли талаба Суханбаров Арабжон Мурод ўғли
Илмий рахбар Азизтоева Феруза Алпомишевна.
Аннотация. Ушбу мақолада ҳудудларга инвестициялар жалб қилишнинг ўзига хос
хусусиятлари, аҳамияти очиб берилган. Инвестициялар жалб қилишнинг ҳудудий ҳолати таҳлил
қилиниб, инвестицион фаолликни ошириш йўналишларни ривожлантириш бўйича таклифлар
асосланган.
Таянч тушунчалар: инвестиция, ҳудуд, инвестициявий сиёсат, инвестициявий салоҳият,
хорижий инвестициялар, эркин иқтисодий зоналар.
Аннотация. Данная статья раскрывaется специфику и важность привлечения инвестиций
в регионы. Проанализирована региональная ситуация привлечения инвестиций и обоснованы
предложения по развитию направлений повышения инвестиционной активности.
Ключевые слова: инвестиции, регион, инвестиционная политика, инвестицооннаяпотенциал,
иностранные инвестиции, свободные экономические зоны.
Annotation. In this article it will be revealed that the importance of special characteristics of
attracting investment in particular regions. It is based on offers in terms of the way which improve actives
of investment and applying the investment regionally is analysed.
Key words. Investment, region, investing policy, investing capability, foreign investment,free
economic zone
Ҳозирги кунда жаҳон амалиётида инвестициялардан самарали фойдаланиш, ҳар бир
ҳудуднинг инвестицион жозибадорлигини оширишга қаратилган мақсадли стратегияларини ишлаб
чиқиш, фаол инвестицион сиёсат юритиш борасида энг долзарб масалалардан бири ҳисобланади.
Инвестициялар самарадорлигини оширишнинг мақбул механизмини излаб топишда нисбатан қисқа
вақт ичида иқтисодий жиҳатдан катта натижаларга эришган ривожланаётган мамлакатлар
тажрибаси ҳам алоҳида аҳамияга эга. Янги индустриал мамлакатлар 15 Гонкон, Сингапур, Жанубий
Корея, Тайван амалиёти шуни кўрсатмоқдаки, иқтисодий ўсиш даражаси 10
Доклад о мировых инвестициях за 2017 год. Издание Организации Объединенных Наций,
Женева. 2017.- 46
1
259
% дан юқори кўрсаткич қайд қилинган даврда мамлакат иқтисодиётига киритилган инвестициялар
салмоғи ялпи ички маҳсулот (ЯИМ)га нисбатан 35-40 % ни ташкил этган бўлиб, уларнинг катта
қисми ички инвестициялар ҳисобига тўғри келган.
Ўзбекистон Республикасида иқтисодиётнинг устувор тармоқларини
ривожлантириш учун инвестицияларни жалб қилиш сиёсати – мавжуд маблағлардан, вақт ва
имкониятлардан тўғри фойдаланиш, мамлакат иқтисодиётини юксалтириш, унинг жаҳон иқтисодий
тизимига интеграциялашувини рағбатлантириш йўли билан инвестицияларни фаол жалб қилишга ва
улардан оқилона фойдаланишга қаратилган. Бу борадаги вазифанинг аҳамиятини Ўзбекистон
Республикасининг Президенти 16 ҳам алоҳида кўрсатиб берди “Энг асосийси, бу ислоҳотлар
натижасида халқимиз учун фаровон ва муносиб турмуш шароитини яратиб беришимиз керак.
Одамларимиз етарли даромад топиши учун энг қулай бизнес ва инвестиция муҳитини шакллантириб,
янги-янги
корхоналар ва иш
жойларини
кўпайтиришимиз
зарур”.
Иқтисодиётни
модернизациялашнинг ҳозирги даврида мамлакатимизда амалга оширилаётган инвестиция
соҳасидаги ислоҳотлар иқтисодий барқарорлик, таркибий тузилмалар ислоҳотини белгиловчи муҳим
омил ҳисобланади. Аҳоли турмуш фаровонлигини ўсиши, иқтисодий ўсиш суръатларини ошириш,
иш ўринларини яратишга хизмат қилувчи фаол инвестиция сиёсатини ишлаб чиқиш ва уни
ҳудудларда изчил амалга ошириш иқтисодий сиёсатнинг энг муҳим вазифаларидан бири
ҳисобланади.
Инвестициялар ва ташқи савдо вазирлиги маълумотлари 17 бўйича 2019 йил давомида барча
молиялаштириш манбалари ҳисобидан инвестицияларни ўзлаштириш ҳажми 220,7 трлн. сўмга
етказилиб, тасдиқланган йил прогнозига нисбатан 2 барорбар ўсди. Асосий капиталга
инвестициялар ҳажми 189,9 трлн. сўмни, 2018 йил кўрсаткичларига нисбатан ўсиш даражаси эса 1,3
баробарни ташкил этди. Асосий капиталга инвестициялар ҳажмининг ялпи ички маҳсулотдаги
улуши 2018 йилда 30 фоиздан амалдаги 36,2 фоизга қадар ўсди (умумий инвестициялар ҳажмининг
ялпи ички маҳсулотдаги улуши 2019 йил натижалари билан 42,1 фоизни ташкил этди.
Инвестициялаш учун асосий объект бу ҳудудларнинг инвестицион салоҳияти ҳисобланиб,
танланган ҳудуднинг ишлаб чиқариш омили билан таъминланганлик даражаси, аҳолининг истеъмол
талаби сингари кўрсаткичларнинг ривожланишига боғлиқ. Бунда ҳудуднинг ижтимоий- иқтисодий
ривожланиши, табиий ресурслар билан таъминланганлик, меҳнат ресурслари ва уларнинг
рақобатбардошлиги, аҳолининг харид қобилияти,
ҳудуд бюджети ва корхоналар молиявий таъминланганлик даражаси, ҳудудда истиқомат
қилувчиларнинг хўжалик фаолиятидаги иқтисодий кўрсаткичлар, соҳа, тармоқларни инвестицион
юридик шарт-шароитлари ишлаб чиқаришнинг алоҳида омилларидан фойдаланиш тартиби ва
бошқалар ҳам ҳал қилувчи аҳамиятга эга.Ҳудудлардаги инвестиция жараёнларининг таҳлиллари 18:
биринчидан, чет эл инвестициялари ва кредитларни жалб қилиш ва ўзлаштириш жараёни ҳудудлар бўйича
нотекисдир; иккинчидан, банк сектори инвестиция жараёнидан бутунлай ташқарида бўлиб ҳудудлардаги
корхоналарнинг инвестиция фаоллигига сезиларли таъсир кўрсатмайди. Бу борада таъкидлаш лозимки,
ҳудудлар миқёсида асосий капиталга киритилган инвестицияларда ҳудудлар улушининг ўзгариши
бир-биридан кескин фарқланади (1-жадвал).
1-жадвал
Ўзбекистон Республикасида асосий капиталга киритилган инвестицияларда ҳудудлар
улушининг ўзгариши19,
(жамига нисбатан % ҳисобида)
Ўзбекистон Республикаси Президентининг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 2020 йил.Lex.uz.
Ўзбекистон Республикаси Инвестициялар ва ташқи савдо вазирлиги маълумотлари https://mift.uz.
18
Собиров А. Ўзбекистон Республикаси иқтисодиётига инвестициялар жалб этишни давлат томонидан
тартибга солиш механизмларини такомиллаштириш. Иқтисод фанлари номзоди диссертацияси. - Т.: ТДИУ
2009. - 109 б.
19
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари асосида муаллиф томонидан
тузилган.
16
17
260
Ҳудудлар
Ўзбекистон
Республикаси
Қорақалпоғистон
Республикаси
Андижон
Бухоро
Жиззах
Қашқадарё
Навоий
Наманган
Самарқанд
Сурхондарё
Сирдарё
Тошкент
Фарғона
Хоразм
Тошкент шаҳри
2012
100
2013
100
2014
100
2015
100
2016
100
2017
100
2018
100
6,0
8,23
11,12
14,22
7,47
3,68
5,6
2,50
7,20
2,32
11,10
4,35
3,10
4,58
3,55
1,58
9,52
6,21
3,10
15,20
4,49
10,01
3,55
12,19
5,65
3,69
6,67
4,35
2,80
10,40
6,62
4,00
17,35
4,04
9,67
2,95
12,72
4,69
4,59
6,38
3,80
2,63
10,62
5,67
4,16
16,94
3,99
9,28
2,64
13,42
4,04
4,72
6,85
3,92
2,40
9,73
5,12
3,22
16,45
3,99
11,57
2,51
14,16
5,72
5,16
6,67
4,03
2,49
7,96
4,83
2,90
20,54
3,68
18,13
2,37
16,77
4,59
5,03
5,45
4,86
2,22
7,08
4,07
3,09
18,98
3,8
7,3
3,0
14,3
9,4
6,6
5,4
5,7
2,0
8,7
4,6
2,8
20,4
Ўзбекистон Республикасида асосий капиталга киритилган инвестицияларда ҳудудлар
улушининг ўзгариши таҳлил қилинганда энг юқори кўрсаткич Тошкент шаҳри ҳисобига тўғри
келиб, бу кўрсаткич 2017 йилда 18,98 %, 2018 йилда 20,4 % ни ташкил қилган. Ҳудудлар кесимида
қуйидаги вилоятларда республика бўйича паст кўрсаткичлар қайд қилинган: Сирдарё 2,22 %,
Хоразм 2,8 %, Жиззах 3,0 %. Демак ҳудудларнинг инвестицион жозибадорлигини ошириш,
инвестицион муҳитга таъсир этувчи омилларни яхшилаш талаб этилади.
Ҳар бир танланган ҳудудларнинг кўлами, ташкилий-қонуний тизимини ва бюджети, ҳудуд
имкониятларини инобатга олган ҳолда ҳудудларга нисбатан қўллаш мумкин бўлган инвестиция
сиёсати бўйича масалаларни комплекс ҳал қилиш, бор имкониятларни маълум бир йўналишга
ажратиш мумкин:
- ҳудудни стратегик ривожлантиришни ифодаловчи, ҳудудий ривожлантириш дастурларини
ишлаб чиқиш керак. Ушбу дастур маҳаллий ва хориж ишбилармонлар ўртасида алоқаларни
жонлантириш, ҳудуд ўзига хослигини курсатишга ҳар қандай шароитда ҳам иқтисодий
шерикчиликка тайёр эканлигини намойиш қила олишни ифодалаши керак;
- ҳудуд иқтисодиётини ўсиш кўрсаткичлари асосида ва уларни жадаллашган тарзда
ривожланишини рағбатлантириш. Тўғридан-тўғри маҳаллий ва чет эл инвестицияларини унумли
лойиҳаларга жалб қилиш стратегиясини такомиллаштириш;
- замонавий таълим-фан тараққиётини қўллаш асосида кадрлар салоҳиятлардан унумли
фойдаланиш мақсадида тадбиркорлик муҳитига инновацион технологияларни тадбиқ этиш;
ҳудудларда ички инвестиция имкониятларини ривожлантириш ва корхоналарга
инвестицияларни жалб қилиш жараёнида жадал рағбатлантириш ва қўллаб-қувватлаш тизимини
такомиллаштириш;
- норматив-ҳуқуқий муҳит асослари ҳамда инвестицияларни қонуний ва институционал
кафолатлаш механизмлари ишлаши, баъзан пайдо бўладиган келишмовчиликларини бартараф
қилиш;
- ҳудудий ижтимоий - иқтисодиётнинг ўсиш нуқталари каби устувор йўналишларига
эътиборни қаратиш;
- республика бўйича ҳудудий иқтисодий ва курорт-туристик салоҳиятларига инвестицион
жозибардорлигини ва имиджини шакллантириш (жумладан, курорт-туристик соҳаси бўйича
кластер лойиҳасини амалга ошириш истиқболларига қуйидаги босқичга ажратилади: 1) экотуризм;
2) агротуризм ва 3) этник туризмни ташкил қилиш механизмларини янада такомиллаштириш;
- ҳудудларнинг инвестицияларни бошқариш тизими ва ўзига хос қалтисликларини
камайтириш;
261
- ҳудудларнин иқтисодий ва инвестиция салоҳиятларини оширишга ёрдам берувчи ишлаб
чиқариш инфраструктураси объектларини янгиланиб боришига давлатнинг рағбатлантирувчи
сиёсатини қўллаб-қувватлаш;
- ҳудуд иқтисодиёти самарадорлигини ошириш: ҳар бир тармоқнинг ўзига хос хусусиятлари
асосида ривожланишидаги тафовутларни йўқотиш.
Маълумки, ҳудудий инвестиция ислоҳотлари иқтисодий, ижтимоий-ташкилий ва технологик
ривожланиш даражаларини, иқтисодий-молиявий ресурслардан самарали фойдаланиш, ҳудудий
ишчи кучидан оқилона фойдаланиш мақсадга мувофиқ. Бу борада ҳудудлараро дастурлар талаб
қилинадики, бу йирик муаммоларни ҳал қиладиган инвестиция лойиҳаларининг ҳудудий
интеграциясига кўмаклашади.
Ўзбекистон шароитида инвестиция сиёсатининг ҳудудий ўзгариши иқтисодиётнинг
инновацион ривожланиши билан боғлиқ бўлиб, ҳудудларнинг ички ва ташқи конъюнктуралар
ўзгаришига тез мослашиб бориши билан белгиланади. Ҳудудлар салоҳияти анча юқори бўлган
сезиларли иқтисодий самара бериши мумкин. Шунинг учун, ҳудудларнинг Инвестиция
Дастурларининг бажарилиши бўйича чора-тадбирларга алоҳида эътибор қаратиш лозим (1-расм).
Инвестициялар самарадорлигини баҳолаш
Қонунчилик
базаси
Инвестиция учун қулай
шароитлар
ЯММ
таркибида
инвестициялар
улуши
Инвесторларнинг
давлат томонидан
қўллаб-
Моддий
Малакали
мутахассислар
Капитални жалб
қилишнинг ҳудудий
манбалари
Бозор ҳажми
Инфратузилма
Хорижий
Хусусий
Ички
Аралаш
1-расм.Ҳудудларга инвестициялар жалб этишнинг самарадорлигини баҳолашнинг
тавсифланиши20
Шу мақсадда ҳудудларга инвестициялар жалб этишнинг самарадорлигини баҳолашни умумий
ҳолда тавсифладик. Мазкур тавсифланиш иқтисодиётда инвестиция муҳитининг жозибадорлигини
бевосита таъсир кўрсатувчи шарт-шароитларнинг ўзига хос хусусиятларини ифодалайди.
Ҳудудларнинг инвестициявий жозибадорлигини баҳолашнинг асосий элементларига эса:
иқтисодий ривожланиш, инвестиция инфратузилмаси, бозор муносабатлари ва тижорат
инфратузилмаси даражаси, ҳудудда инвестицион фаолиятни юритиш ҳавфсизлиги ҳамда ҳудуд
демографик тавсифи киритилган.
20
Муаллиф томонидан маълумотлар асосида тузилган.
262
Инвестициявий салоҳият меҳнат бозорини модернизация қилишга ҳам боғлиқ, жумладан,
ходимнинг инновацион тури – креативлиги, унинг ташаббускорлиги, фаоллиги маъсулияти, жамоа
билан ишлаш кўникмаси, эгилувчанлиги, мобиллиги, руҳий барқарорлиги. Россиялик иқтисодчи
С.М. Вдовиннинг эътироф этишича 21 “Маҳаллий ва хорижий сармоядорлар учун минтақанинг
инвестицион жозибадорлиги минтақани малакали ишчи ва мутахассислар билан таъминлашга
боғлиқ. Шу муносабат билан кадрлар тайёрлаш ва қайта тайёрлаш тизимини ривожлантиришга
алоҳида эътибор қаратиш лозим”. Ҳудудий хусусиятларга хос инвестициялар жозибадорликни
оширишда илмий тадқиқот ишларининг техник таъминоти даражасини юксалтиради, илмий- педагок
кадрлар тайёрлаш ва малакасини оширишнинг янги имкониятларини яратади.
Вилоят туманларининг инвестицион жозибадорлигини ошириш, хусусан инфратузилма ва
хусусан, инфратузилма, ахборот коммуникацион тизимларини яхшилаш ҳамда бошқа инвестицион
муҳитга таъсир этувчи омилларини яхшилаш талаб этилади. Инвестициялар самарадорлигига салбий
таъсир кўрсатувчи омиллар Жиззах вилоятида фаолият юритувчи тадбиркорлар, ишбилармонлар,
инвесторлар иштирокида оғзаки маьлумотлар тўплаш асосида қуйидагича гуруҳланади (2-жадвал).
Мазкур жадвалда ҳудудларда инвестициялар самарадорлигига салбийтаъсир кўрсатувчи иқтисодий,
ташкилий, инновацион, ҳуқуқий омиллар шаклланишига кўра гуруҳланди.
Ўзбекистонлик иқтисодчи олимлардан Ш.И.Мустафакуловнинг фикрича 22 “Юқоридаги
муаммоларнинг асосий ечими сифатида қуйидагиларни амалга ошириш мақсадга мувофиқ:
ҳудудларнинг табиий-географик жойлашуви, инвестицион жозибадорликни акс этувчи
кўрсаткичларни баҳолаш инвестиция маблағлари йўналтирилган объектдан келадиган даромад
(иқтисодий қайтим) ҳамда инвестиция рискини аниқлаш орқали амалга оширилиши лозим,
мамлакатнинг сиёсий ҳолати, мавжуд бўлган табиий ресурслар заҳираси, инвесторлар учун яратилган
имтиёзлар, инфратузилма ҳолати, ҳудудларнинг инвестицион рейтинги хорижий инвестициялар
оқими ҳамда ички инвестицияларнинг фаоллашувига қаратилган стратегияларни белгилашда
маркетинг асосномалари тўғри белгиланиши лозим”.
2-жадвал
Ҳудудларда инвестициялар самарадорлигига салбий таъсир кўрсатувчи омиллар23
Шаклланишига кўра омиллар
Иқтисодий
Хориждан
келтириладин
асбоб-ускуналар,
ажратиладиган
кредитларни
ўз
вақтида
конвертация
қилинмаслиги
Банк-молия, кредит
ташкилотлари,
божхона
хизматидаги
Ташкилий
Маъмурий-бошқарув
органларининг ижро
интизоми
борасидаги
маъсулиятсизлиги
Инфратузилма
ахборот
коммуникацион
тизимларидаги
Инновацион
Импорт
ўрнини
босувчи
ишлаб
чиқариш ва хизмат
кўрсатишнинг йўлга
қўйилмаганлиги
Ҳуқуқий
Замонавий
техниктехнологиялар жорий
қилиш,
экспорт
операциясини
соддалаштиришни
ҳуқуқий
жиҳатлари
етарли
даражада
такомиллашмаганлиги
ва Ишлаб
чиқаришни Ҳудудий
солиқ
ва
модернизация
божхона
қилишга қаратилган қонунчилигининг
фаол
инвестиция назорати тўлиқ олиб
Вдовин. С.М. Инвестиционная привлекательность как фактор устойчивого развития региона.
Экономическый анализ: теория и практика. Москва. 41 (392). 2014.-24 с.
22
Мустафакулов Ш.И.Ўзбекистон ҳудудларида инвестицион муҳит жозибадорлигини ошириш
йўналишлари. Миллий товарлар рақобатбардошлигини оширишда замонавий маркетинг
концепцияларидан фойдаланиш. Республика илмий-амалий анжумани илмий мақола ва тезислари
тўплами (2018 йил, 27 ноябрь). –Т.: ТДИУ. Фан ва технологиялар, 2018 й.-32 б.
21
23
Муаллиф томонидан гуруҳланган.
263
муаммолар
муаммолар
сиёсатини
олиб борилмаслиги
боришнинг сустлиги
Инфратузилма,
Маҳаллий ишчикучи Эркин
иқтисодий Қонунчилик
АКТ
ва
малакаси, зоналар, технопарклар ҳужжатларининг
инвестицион
рақобатбаршлиги
ривожланишида
тадбиркорлар
учун
муҳитга
таъсир ва
касбий етарлича имкониятлар рағбатлантирувчи
кўрсатувчи
маҳоратининг
яратилмаганлиги
характерда
воситаларнинг
пастлиги
эканлигининг
тарғиб
ривожлани
қилинмаслиги
ва
сустлиги
бошқалар
Салоҳиятли
банк Хорижий давлатдан Юқори технологик ва Танланган соҳа
ва
филиаллари,мини- келтирилаётган
энергия
тежамкор тармоқларни
банкларни ташкил асосий
воситалар, тармоқларни
инвестицион
этиш,
уларнинг эҳтиёт қисмларнинг ривожлантириш
юридик
шароитлари,
капиталлашувини
божхона
контекстида
ишлаб
чиқаришнинг
кучайтиришнинг
сертификациядан
инновацион
алоҳида
етарли
даражада ўтказиш учун кўп йўналишларнинг
омилларидан
ривожланмаганлиг вақт ва харажат ривожланмаганлиги
фойдаланиш тартиби
и муаммоси ва талаб қилиниши.
ва бошқа омиллар.
бошқалар.
Олиб борилган тадқиқотлар натижаларига асосланиб ижтимоий-иқтисодий ривожланиш
имкониятларини ҳисобга олган ҳолда, ҳудудларга нисбатан қўллаш мумкин бўлган инвестиция сиёсати
бўйича масалаларни ҳал қилишда қўйидаги йўналишларга алоҳида эътибор қаратиш лозим деб ҳисоблаймиз:
- ҳудудни стратегик тараққиётига таъсир кўрсатувчи ҳудудий инфратузилма ва инвестицион
инфратузилма дастурларининг ўз вақтида бажарилиши устидан қатъий назорат олиб бориш;
- ҳудудий иқтисодиёт тараққиётини рағбатлантириш мақсадида ривожланиш даражаси нисбатан
орқада қолаётган вилоятлар учун узоқ муддатга мўлжалланган кредитлар ажратиш тизимини жорий қилиш
орқали инвестициялар ҳажмини ошириш ҳамда тўғридан-тўғри маҳаллий, чет эл инвестицияларини
самарали лойиҳаларга жалб қилиш;
- инвестицион муҳитни ва жозибадорликни ошириш мақсадида тадбиркорлик муҳитига инновация
технологияларини тадбиқ этиш, ҳудудий корхоналарга инвестицияларни жалб қилиш жараёнида ташқи ва
ички имкониятлардан кенг фойдаланиш.
СИСТЕМА ЦВЕТНОГО ТЕЛЕВИДЕНИЯ PAL
Kаршибоев Шароф Абдурауфович
Ассистент
Расулов Абдурасул Умар угли.
Талаба
Жиззах политехника институти “Радиоэлектроника” кафедраси
Аннотация: В этой статье рассказывается о принципах работы системы цветного
телевидения PAL и ее удобстве, ее роли в современных информационных коммуникациях.
Система PAL в своей основе содержит все идеи американской системы NTSC. Особенность
системы PAL заключается в оригинальном способе устранения фазовых искажений, присущих
системе NTSC. Идея компенсации фазовых искажений заключается в том, что фаза поднесущей
«красного» ЦРСЕR – Y от строки к строке меняется на 180°. Фаза поднесущей «синего»
сигналацветности при этом остаётся неизменной.
Инверсия фазы «красного» сигнала цветности от строки к строке приводит к тому, что
искажения сигналов на выходах синхронных детекторов и перекрёстные помехи, вызванные
фазовыми искажениями, оказываются одинаковыми в соседних строках по форме, но с разными
знаками. Следовательно, они могут быть скомпенсированы, если перед синхронным детектором или
после него сложить сигналы двух соседних строк.
264
Изменение фазы вектора ЕR – Y приводит к тому, что фазовые ошибки ∆θ двух соседних
строк m и m + 1 (рис.1а), одинаковые по величине, имеют разные знаки.
)
б)
Рис.1. Компенсация фазовых искажений в системе PAL
– векторные диаграммы двух соседних строк;
o
искажений;
∆θ и
∆θ – дополнительные изменения угла θ из-за фазовых искажений.
В системе PAL, как и в системе SECAM, используются ЦРС ЕR – Y и ЕB – Y. В ТВ- приёмнике
для сигнала цветности устанавливается ультразвуковая линия задержки на период одной строки (64
мкс). Таким образом, в тракте обработки появляются два одноименных сигнала
цветности с относительной задержкой на период одной строки. Изменение полярности
вектора ЕR – Y в сигнале цветности на выходе линии задержки и последующее сложение двух
напряжений (напряжения на выходе УЗЛЗ Е'Р1
 инвертированным напряжением на её входе Е'Р2) устраняет фазовую ошибку ∆θ, что показано
на рис.1б. Удвоенный размах вектора Е Р за счёт ограничения приводится к нормальной величине.
Одним из недостатков системы PAL является усложнение тракта обработки сигнала
цветности. Однако достоинства этой системы перед
NTSC сделали эту систему весьма привлекательной, поэтому многие страны Западной
Европы, Азии, Африки и Австралия приняли её в качестве своего ТВ-стандарта.
Структурная схема кодирующего
устройства системы PAL
Упрощённая
структурная схема кодирующего
устройства системы PAL показана на
рис.2.
Рис. 2. Упрощённая структурная схема кодирующего устройства системы PAL
В матрице из сигналов Е'R, Е'G и Е'B формируются сигналы Е'Y, Е'R - Y
иЕ'B – Y. Цветоразностные сигналы через ФНЧ, ограничивающие их спектр,
поступают на балансные модуляторы. Один из них (ФНЧ-R) служит для
265
одуляции поднесущей сигналом Е R – Y, а другой (ФНЧ-В) – сигналом EB – Y. Балансный
модулятор «II» получает колебания поднесущей частоты непосредственно от генератора
поднесущей. На балансный модулятор «I» колебания поднесущей поступают через коммутатор
фазы и фазовращатель. Фазовращатель обеспечивает сдвиг фазы поднесущей на 90°, а коммутатор
изменяет фазу колебания, поступающего от генератора поднесущей, на 180° от строки к строке.
Управление коммутатором осуществляется специальными импульсами, поступающими от
генератора коммутирующих импульсов. Синхрониза- ция генератора осуществляется импульсами
строчной частоты.
С выходов балансных модуляторов сигналы поступают на сумматор «I».

сигнал яркости с помощью сумматора «II» вводится
синхронизирующийсигнал.Далееследуетлиниязадержки,
обеспечивающая совпадение во времени сигналов яркости и цветности. Сигналы цветности
отстают от сигналов яркости, так как каналы цветности имеют значительно более узкую полосу
пропускания и вносят соответственно большую задержку при обработке сигнала. Сложение
сигналов яркости и цветности осуществляется в сумматоре «III».
Полный цветовой сигнал с выхода видеодетектора поступает на полосовой фильтр. С
помощью полосового фильтра выделяются сигналы цветности, передаваемые на поднесущей
частоте. Выделенные сигналы цветности поступают на сумматор «I» и через фазовращатель,
обеспечивающий поворот фазы на 180°, на сумматор «II». Кроме того, цветовые сигналы поступают
на блок задержки. Блок задержки представляет собой последовательное включениедвух линий:
ультразвуковой и регулируемой линии, обеспечивающей точную подстройку времени задержки.
Задержанные цветовые сигналы с выхода регулируемой линии задержки поступают на оба
сумматора. Выделение сигналов Е'R – Y и Е'B – Y осуществля-ется с помощью двух синхронных
детекторов. Выделение сигнала
Е'B – Y осуществляется в синхронном детекторе «II», на который также
подаётся колебание опорной частоты от генератора поднесущей. На синхронный детектор
«I», помощью которого выделяется сигнал Е'R – Y,
опорное колебание поднесущей поступает через коммутатор фазы и фазовращатель.
Фазовращатель сдвигает фазу опорного колебания на 90°, а
с помощью коммутатора фазы осуществляется коммутация фазы на 180° от строки к строке.
Коммутатор фазы управляется с помощью генератора коммутирующих импульсов. Правильная
последовательность коммутации задаётся схемой цветовой синхронизации.
Список литературы
1.
В.Ф.Самойлов, Б.П.Хромой Телевидение, «Связь», М.1975.
2.
В.Ф.Самойлов, Б.П.Хромой Основы цветного телевидения, «Радио и связь», М.,
1982.
3.
К.Т.Колин, Ю.В.Аксентов, Е.Ю.Колпенская Телевидение, «Радио и связь», М.,
1987.
4.
С.А.Седов Индивидуальные видеосредства, Справочное пособие,
«Наукова думка», Киев, 1990.
5.
В.А.Виноградов Устройство и ремонт современных цветных телевизоров,
«КОРОНА принт», СПб, 1999.
6.
В.И.Лузин, Н.П.Никитин, А.А.Шестаков, Ю.Г.Стефанович,
В.Г.Исаков Основы телевизионной техники, «СОЛОН-Пресс», М., 2003.
AYOLLAR ISH BILAN BANDLIGINI TA’MINLASHDA TADBIRKORLIKNING O‘RNI
SHukurova M. O
Bobanazarova J.X
Jizzax politexnika instituti
Bugungi kunda aholining ish bilan bandligini ta’minlash muammosi jamiyat ijtimoiy-iqtisodiy
rivojlanishning eng muhim makroiqtisodiy xususiyatlaridan biri bo‘lib iqtisodiyotda alohida ahamiyatga ega.
SHuningdek, mamlakatimiz Prezidenti SH.M.Mirziyoev tashabbusi bilan qabul qilingan 2017-2021
266
yillarda O‘zbekiston Respublikasini rivojlantirishning beshta ustuvor yo‘nalishi bo‘yicha Harakatlar
strategiyasida “aholi bandligini oshirish maqsadida aholining real pul daromadlari va xarid qobiliyatini
oshirish, kam ta’minlangan oilalar sonini va daromadlar bo‘yicha farqlanish darajasini yanada kamaytirish,
yangi ish o‘rinlarini yaratish, mehnat bozori mutanosibligini va infratuzilmasi rivojlanishini ta’minlash,
ishsizlik darajasini kamaytirish” asosiy vazifa sifatida belgilangan [1].
Mamlakatimizda ayollarga g‘amxo‘rlik ko‘rsatish, mehnatga layoqatli ayollarning ish bilan bandligini
ta’minlash, ular bilan yakka tartibda ish olib borish va oilaviy, xususiy tadbirkorlikka keng jalb etishda
manzilli qo‘llab-quvvatlash tizimlari samaradorligini oshirish bo‘yicha muvofiqlashtirilgan ishlarni amalga
oshirish, ish bilan samarali bandligini ta’minlash mexanizmlarini takomillashtirish hozirgi kunning eng
dolzarb masalalaridan biri hisoblanadi.
Bugungi kunda O‘zbekiston aholisining 17 milliondan ziyodini xotin-qizlar tashkil qilyapti. Ularning
biznes sohasidagi loyihalarini qo‘llab-quvvatlash hamda muammolarini bartaraf etish uchunjoylarda xotinqizlarni tadbirkorlikka o‘qitish, biznesga oid namunaviy rejalarini ishlab chiqish va ularga amaliy yordam
ko‘rsatishning yangi tizimi joriy etildi, Buning uchun byudjetdan qo‘shimcha ravishda 1 trillion so‘mdan
ziyod mablag‘ yo‘naltirildi, «Xalq banki» tizimida, eng avvalo, «Ayollar tadbirkorligini qo‘llab-quvvatlash
departamenti» tashkil etildi. Bankning 14ta hududiy va 196ta tuman (shahar) filliallariga xotin-qizlarni
qo‘llab-quvvatlash bo‘yicha joriy qilingan boshqaruvchi o‘rinbosari lavozimlariga eng munosib nomzodlar
tayinlandi va ish rejalari ishlab chiqildi.
Savdo-sanoat palatasi, Biznes va tadbirkorlik oliy maktabi, «Tadbirkor ayol» ishbilarmon ayollar
hamda «Hunarmand» uyushmalari, xotin-qizlar tadbirkorlik markazlari, shuningdek, boshqa nodavlatnotijorat tashkilotlar bilan hamkorlikda ayollar tadbirkorligiga xos bo‘lgan 60 xildan ortiq namunaviy
«Biznes reja» loyihalari va tarqatma materiallar tayyorlanib, joylarga etkazildi. Ayollarning moliyaviy
savodxonligini oshirish va tadbirkorlikka yo‘naltirish bo‘yicha alohida veb-sahifa hamda «telegramm bot»
ishga tushirilib,«Ayollar daftari»ga kiritilgan xotin-qizlarning xohish-istaklari, har bir hududning ichki
xususiyatlaridan kelib chiqib, biznesga yo‘naltirish bo‘yicha aniq hisob-kitoblar bilan tushuntirishlar
berildi. Bu bo‘yicha tashkil etilgan o‘quv-kurslariga esa 2 ming nafardan ziyod ayollar jalb qilindi[2].
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti “Joylardagi ijtimoiy muammolarni hal etishga oid tadbirkorlik
tashabbuslarini, ayniqsa, yoshlar va ayollar tadbirkorligini qo‘llab-quvvatlashga ustuvor ahamiyat berish
zarur. SHu maqsadda aholi va tadbirkorlarga, mikromoliya xizmatlari va moliyaviy resurslarga, davlat
xaridlariga keng yo‘l ochib beriladi. Bunday choralar orqali odamlarimizda tadbirkor bo‘lishga ishtiyoq va
ishonch ortadi, ular ko‘proq daromad olishga intiladigan bo‘ladi”[3] degan fikrlarni bildirib, ushbu sohada
echimi topilishi zarur bo‘lgan masalalar talay ekanligini ta’kidlab o‘tdi.
Bu muammoning echimi sifatida ayollar ish bilan bandligi bo‘yicha davlat siyosatini amalga
oshirishning vositasi boshqaruvning barcha bosqichlarida ish bilan bandlikka ko‘maklashishning milliy,
hududiy va mahalliy dasturlarni ishlab chiqish, uni amalga oshirish hisoblanadi. Fikrimizcha, bugungi
kunda ayollar tadbirkorligini rivojlantirish ularning ishga joylashishga ishtiyoqlarini oshirish, iqtidor,
imkoniyatlarini rag‘batlantirish lozim.
Hammamizga ma’lumki, koronavirus pandemiyasi mehnat bozoriga, mehnat munosabatlari va aholi
bandligiga ko‘maklashishda hamda tashqi chegaralar yopilishi munosabati bilan ishsizlarniayniqsa,
ayollarni bandligini ta’minlash bo‘yicha kechiktirib bo‘lmas zaruriy choralar ko‘rilishini taqozo etdi.
Hozirgi kunda Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligining Respublika aholi bandligi va mehnatni
muhofaza qilish ilmiy markazi tomonidan o‘tkazilgan ijtimoiy tadqiqot natijalariga ko‘ra O‘zbekistonda
mehnatga layoqatli aholi soni - 19 121 ming, band aholi soni - 13 205 ming tashkil etadi.
Rasmiy sektorda bandlar – 5 673 ming kishini, iqtisodiyotning norasmiy sektorida bandlar – 7 531
ming, shu jumladan xorijda ishlayotganlar - 1 912,6 mingni tashkil etadi. Joriy yil uchinchi chorakda
ishsizlik darajasi 11,1 foizni tashkil etdi, 30 yoshgacha bo‘lgan yoshlar orasida - 17,1 foiz,
ayollar orasida – 14,7 foiz. Joriy yilning o‘tgan davrida mehnat organlari tomonidan 513 ming
xotin-qizlarga bandlik va mehnat sohasidagi xizmatlar ko‘rsatilib, 125,4 ming nafari doimiy ishlarga
joylashtirildi.
Ishsiz va “temir daftar”ga kiritilgan kam ta’minlangan oilalardagi xotin-qizlardan
260,3 ming nafari haq to‘lanadigan jamoat ishlariga jalb qilindi va ularning ish haqqi uchun vazirlik
huzuridagi Jamoat ishlari jamg‘armasi mablag‘lari hisobidan 270,5 mlrd.so‘m mablag‘lar
267
moliyalashtirib berildi, 30,8 ming ishsiz xotin-qizlarga ishsizlik davrida 15,3 mlrd.so‘m ishsizlik nafaqasi
tayinlandi.
SHuningdek, og‘ir turmush sharoitida yashayotgan 7 706 nafar xotin-qizlarnining 6 822 nafarini
(88,5%) bandligi ta’minlandi. Jumladan, 180 nafari ijtimoiy-iqtisodiy rivojlantirish dasturi doirasida ishga
tushayotgan korxonalarda yaratilayotgan ish o‘rinlariga, 1 654 nafari mavjud korxonalardagi
bo‘sh
(vakant)
ish
o‘rinlariga, 186
nafari kvota
ish
o‘rinlariga, 103 nafari hunarmandchilik
yo‘nalishida, 194 nafari oilaviy tadbirkorlik yo‘nalishida, 190 nafari homiylar hisobidan shaxsiy va
yordamchi xo‘jaligida chorvachilik, asalarichilik, quyonchilik, issiqxona va boshqalarni tashkil qilish
hisobiga, 3 133 nafari haq to‘lanadigan jamoat ishlariga, 422 nafari subsidiya mablag‘lari ajratish orqali
va 760 nafari boshqa yo‘nalishlarida bandligi ta’minlandi. Mehnat bozorida talab yuqori bo‘lgan
kasblarga o‘qitish orqali 34,7 ming fuqarolar bandligiga ko‘maklashildi, shundan 24,4 ming (70%)
xotin-qizlarni tashkil etdi. Fuqarolarning tadbirkorlik tashabbuslarini qo‘llab- qo‘vvatlash
maqsadida
mehnat
organlariga
murojaat
qilgan 1,6
ming nafar xotin- qizlarga 335 mln.so‘m – yakka
tartibdagi tadbirkor sifatida ro‘yxatdan o‘tish, kichik korxonalar va mikrofirmalarni davlat ro‘yxatidan
o‘tkazish, tadbirkorlikka o‘qitish va kredit olishda sug‘urta polisi to‘lovi uchun xarajatlarni qoplash uchun
subsidiya mablag‘lari ajratildi.
Xususiy tadbirkorlik sub’ektlarining 231 nafariga xodimlarini kasbga tayyorlash, qayta tayyorlash
va ularning malakasini oshirish xarajatlarni qoplash uchun 5,3 mlrd.so‘m subsidiya mablag‘lari ajratilib,
natijada 2,2 ming xotin-qizlarni bandligi ta’minlandi. SHaxsiy tomorqalarda engil tipdagi issiqxona
qurilishi, ekin ekishga urug‘lar va ko‘chatlar hamda, sug‘orish vositalarini harid qilgan 12,7 ming xotinqizlarga 32,4 mlrd.so‘m subsidiya mablag‘lari moliyalashtirib berildi.
Bundan tashqari, qishloq xo‘jaligi, meva-sabzavotchilik, baliqchilik, quyonchilik, tikuvchilik va
hunarmanchilik yo‘nalishlari kooperativlar tashkil etilib, ularga ishsiz ayollar a’zo sifatida biriktirilmoqda.
Bugungi kunda, 149 ta tumandagi 8,7 ming gektar zahirada foydalanilmayotgan lalmi er maydonda
389 ta kooperativlar tashkil etildi hamda pudrat shartnomasi asosida biriktirilgan 6,8 mingxotin-qizlarga
15,1 mlrd.so‘m subsidiya mablag‘lari ajratildi.
Bugungi kunga qadar, “Tadbirkor ayol” O‘zbekiston ishbilarmon ayollar assotsiatsiyasi bilan
hamkorlikda qariyib 130 nafar xotin-qizlar uchun Bandlikka ko‘maklashish davlat jamg‘armasi
mablag‘lari hisobidan 116 mln. so‘m subsidiya ajratish evaziga “G‘oyadan biznes rejagacha” qisqa o‘quv
kurslarida tadbirkorlik ko‘nikmalariga o‘qitildi.
Bundan tashqari, BMTning “Xotin-qizlarga nisbatan kamsitishlarning barcha shakllariga barham
berish to‘g‘risida”gi konvensiyaning 14 - moddasiga binoan mazkur konvetsiyada ishtirokchi davlatlar
«qishloq joylarida ayollarga nisbatan kamsitishlarga barham berish yuzasidan quyidagi chora-tadbirlarni
ko‘rishlari, chunonchi: ularning rasmiy va norasmiy ta’lim olish, tayyorgarlikdan o‘tishning barcha
turlariga ega bo‘lish huquqini ta’minlashlari, yollanib ishlash orqali yoki mustaqil mehnat faoliyati orqali
teng iqtisodiy imkoniyatlarga ega bo‘lishlari, shuningdek jamoa faoliyatining barcha turlarida ishtirok
etishlarini ta’minlashlari kerak»[3].
Qishloq ayollarini ish bilan ta’minlashning samarali ijtimoiy sohadagi muammolarini o‘rganish
uchun Qashqadaryo viloyatining Kitob, SHahrisabz, Samarqand viloyatining Pastdarg‘om, Urgut,
Qoraqalpog‘iston Respublikasining Beruniy, Ellikqal’a, Jizzax viloyatining Paxtakor va Zarbdor
tumanlarida mehnat ko‘rsatkichlarini sotsiologik baholash asosida aniq sotsiologik tadqiqotlar o‘tkazildi.
So‘rovnoma natijalari bo‘yicha hududiy xususiyatlarga xos investitsiyalar jozibadorligini oshirish (21,6
%) va ayollarning tadbirkorlik faoliyati bilan shug‘ullanishlariga imkoniyat yaratish (20,4%), yangi ish
joylari yaratish (15,6 %), qisqartirilgan ish kunida ishlash (14,6 %) va boshqa chora-tadbirlar (27,0 %) ish
bilan band bo‘lishning asosiy sharti hisoblanmoqda. Keyingi o‘rinlarda yangi ish o‘rinlari yaratgan
korxonalarga soliq va kreditlar bo‘yicha imtiyozlar berishni takomillashtirish (11,8 % ), qishloq ayollari
uchun ish bilan bandlikni zamonaviy turlaridan unumli foydalanish (19,5 %), ayollar o‘rtacha ish xaqi
miqdorini har bir tarmoqning tarif tizimi bo‘yicha takomillashtirish (18,3 %), ish vaqtining davomiyligi,
serfarzand ayollar uchun ularning sharoitlarini hisobga olgan holda ish vaqtini belgilash (16,0 %) ayollar
orasida ish bilan bandlik darajasini oshirishga erishish mumkinligi qayd etilgan. Ayollarning biznes
tashabbuslarini qo‘llab-quvvatlash (8,4%), mahallalarning ixtisoslashuvini (hunarmandchilik, tikuvchilik,
qayta ishlash, ixcham issiqxonalar tashkil qilish) hisobga olgan holda mini-klasterlar tashkil etish (5,5 %)
chora-tadbirlari eng past ko‘satkich sifatida belgilangan.
268
Olib borilayotgan tadqiqotlar davomida Rossiya, Janubiy Koreya, Malayziya, Indoneziya singari
davlatlarda ayollar ish bilan bandligining zamonaviy mehnat munosabatlari o‘rganildi. Janubiy Koreyada
“Ish bilan bandlikning masofaviy mehnat turi (telework) virtual munosabat bo‘lib, ish beruvchi va xodim
o‘rtasida qisqa muddatli ishga yollashning samaradorligini ifodalaydi, ya’ni kichik biznes va xususiy
tadbirkorlik bilan shug‘ullanuvchi xotin-qizlarning 32,2 % aynan mazkur xizmat turi bilan
shug‘ullanadilar”. [4] Keyingi yillarda mazkur davlatlarda zamonaviy mehnat munosabatlarining
moslashuvchan yangi shakllari joriy etilmoqda, jumladan, masofaviy mehnat, frilans, autsorsing,
autstaffing. Bizningcha rivojlangan davlatlar tajribasi va mehnat munosabatlarini keng tadqiq qilish,
amaliyotda qo‘llash ish bilan samarali bandlikni ta’minlashga xizmat qiladi.
Ayollar ish bilan bandligini oshirish mexanizmlarini takomillashtirishda tadbirkorlikni rivojlantirish
uchun quyidagi chora-tadbirlarni amalga oshirish maqsadga muvofiq:
- innovatsion ustuvor soha faoliyati uchun mehnatga layoqatli ayollarni tayyorlashga va qayta
tayyorlashga davlat buyurtmasi tizimini tashkil etish;
- tadbirkorlik faoliyatini keng rivojlantirishga asoslangan o‘zini o‘zi band qilishning zamonaviy
turlarini kengaytirish;
- kasbga yo‘naltirish tizimini rivojlantirish asosida ularni ishga joylashtirish uchun maqsadli dasturlarni ishlab
chiqish va ayollarning tadbirkorlik faoliyatini rag‘batlantirish, kichik biznesni qo‘llab-quvvatlashni o‘z ichiga oluvchi
samarali ish o‘rinlarini saqlash va yangi ish joylarini yaratish;
- ish bilan band ayollarning ish haqini yagona majburiy sug‘urta to‘lovlaridan ozod etish va
ishsizlik nafaqasini eng kam iste’mol savatchasi miqdoriga tenglashtirish;
- kichik biznes va xususiy tadbirkorlikni tashkil etish (tarmoqlarda) va ayollarning zamonaviy
sohalarni o‘zlashtirishlariga imkoniyatlar yaratish.
Adabiyotlar ro‘yxati:
1. O‘zbekiston Respublikasi Mahkamasining 2021yil 8 yanvardagi 2- son qarori.
2. O‘zbekiston Respublikasi Bandlik va mehnat munosabatlari vazirligi ma’lumotlari. htt: //
www.lex.uz.
3. O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti SHavkat Mirziyoevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi. //
“Toshkent oqshomi” 2018 yil 29 dekabr.
4. Женщины в сфере труда. Тенденции 2016 г. Резюме.-45 с.
5. http: // www. ilo.org. Xalqaro mehnat tashkilotining rasmiy sayti.
УЎК
МАЪНАВИЙ ҚАДРИЯТЛАР ВА “ОММАВИЙ МАДАНИЯТ”
ДУХОВНЫЕ ЦЕННОСТИ И «ОБЩЕСТВЕННАЯ КУЛЬТУРА»
SPIRITUAL VALUES AND "PUBLIC CULTURE"
Қаюмов Абдумалик Абдукамол ўғли
Жиззах политехника институти
“Саноат технологиялари” факультети талабаси
Аннотация: Ушбу мақолада дунёнинг глобаллашув жараёнида миллий маданият, маънавий
қадриятларнинг ўрни ва роли, маънавий қадриятларни асраб-авайлашда ёшлар тарбиясининг
аҳамияти, “оммавий маданият” ва унинг салибй жиҳатлари ҳусусида сўз боради.
Таянч сўзлар: Давлат, тарбия, таълим, санъат, маданият, миллий маънавият, маънавий
қадрият, “оммавий маданият”, ёшлар тарбияси ва ҳ.к.
Аннотация: В статье рассматривается национальная культура в процессе глобализации, место
и роль духовных ценностей, важность воспитания молодежи в сохранении духовных ценностей,
«массовой культуры» и ее крестового похода.
Ключевые слова: Государство, воспитание, образование, искусство, культура, национальная
духовность, духовные ценности, «массовая культура», воспитание молодежи и др.
269
Abstract: This article discusses the national culture in the process of globalization, the place and role
of spiritual values, the importance of educating young people in the preservation of spiritual values, "mass
culture" and its crusade.
Keywords: State, upbringing, education, art, culture, national spirituality, spiritual values, "mass
culture", youth education, etc.
Кириш:
Мамлакатимизда бугунги глобаллашув жараёнида ёшларни миллий қадриятлар асосида
интеллекти юқори ва ватанпарвар қилиб тарбиялашга катта аҳамият қаратил-моқда. Абдурауф
Фитрат ўзининг “Оила” номли асарида болаларни “диққатлари ва зеҳнлари чуқур ва жиддий
бўлишига ўргатинг.... Кўрганлари устидан тез хулоса чиқармасинлар”, – дея таъкидлаб, фарзанд
тарбиясига эътибор бериш лозимлигини уқтиради.
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси давлатимизнинг қомусий ҳужжати бўлиб, бу
ҳужжат таҳлил қилинганида унда ёшлар тарбияси, ахлоқ-одоби, ижтимоий ҳимоялангани,
конституциявий ҳақ-ҳуқуқларига оид етмишга яқин атама ва сўз бирликмалари мавжуд экани
маълум бўлди. Жумладан, бунёдкорлик ғояларига содиқлик, юксак масъулият, ижтимоий
адолатпарварлик, инсонпарварлик, демократик-ҳуқуқий давлат, фуқароларнинг тинчлиги, миллий
тотувлик, халқимизнинг урф-одатлари ва анъаналари, қадриятлари, ижтимоий ҳаётда мафкуралар
хилма-хиллиги ва эркинлиги, инсон ва жамият муносабатларидаги ижтимоий адолат, дунё
ҳамжамиятида халқлар ва миллатларнинг суверен тенглиги, фуқароларнинг эътиқоди, жинси, ирқи,
миллати, тили, дини, ижтимоий келиб чиқиши, шахсий ва ижтимоий мавқеидан қатъи назар қонун
олдидаги тенглиги, шаъни ва обрўсининг дахлсизлиги, фуқароларнинг виждон эркинлиги, адолатли
меҳнат, ижод эркинлиги ва ҳар бир шахснинг маданий ютуқлардан фойдаланиш эркинлиги, ёш
авлодни тарбиялаш ва бепул таълим олиши каби фикрлар келтирилган бўлиб, улар Бош
Қомусимизда ҳуқуқий жиҳатдан кафолатланган.
Асосий қисм:
Одоб-ахлоқ миллий қадриятларимизнинг таркибий қисмидир. “Давлат ўз фаолиятини инсон
ва жамият фаровонлигини кўзлаб, ижтимоий адолат ва қонунийлик принциплари асосида амалга
оширади”. Дарҳақиқат, ёш авлодни қонунийлик принциплари асосида ўз халқига, унинг
қадриятларига, анъаналарига, тили ва маданиятига муҳаббат ва ҳурмат руҳида тарбиялаш орқали ўз
халқини миллатларнинг бутун жаҳон ҳамжамиятида тенглардан бири сифатида идрок қилувчи
ҳақиқий инсонни, ўз Ватанининг жонкуярини тарбиялаш долзарбдир. Биламизки, ёшлар ижтимоий
гуруҳ сифатида, ўзи кўзлаган мақсади йўлида мамлакатдаги ижтимоий тизим ривожига бевосита
фаол таъсир кўрсатади. Ёшларнинг ижтимоий ривожланишини уларнинг маънавий савияси
даражаси орқали аниқласа бўлади. Ёшларнинг маънавий қарашлари миллий, диний, ўз- ўзини
англаш ҳолатлари, талаблари, ҳаётдаги фаолияти орқали ўз аксини ифода этади. (1. 45 бет)
Таъкидлаш жоиз, Ватан сўзининг маъносига Ўзбекистон ёшлари алоҳида урғу беришар экан.
Ёшларнинг аксарияти “Дунёда давлатлар кўп, лекин бизнинг Ўзбекистон Ватанимиз – ягона ва ҳеч
қаерда топилмайди”, деган фикрларни билдиришгани диққатга сазовордир.
Албатта, сўнгги йилларда республикамизда фан, маданият, ишлаб чиқариш, таълим соҳасида
жадал ривожланишлар суръати яққол кўзга ташланмоқда. Хусусан, таълим тизимида амалга
оширилган туб ислоҳотлар тизимга янги ах-борот-коммуникация ва педагогик технологияларнинг
кириб келишига асос бўлди.
Инсон маънавий олами бўйича ўнга яқин мақолалар муаллифи Абдухалил Маврулов ўзининг
“Ватанни севиш масъули-яти” китобида ёшлар ҳақида шундай фикрларни илгари сурган:
“Ёшларимизнинг аксарияти даврнинг руҳини тўғри ҳис этмоқда. ... Айни пайтда ёшларда ақл ва
фаросатнинг мутаносиблигини таъминлашга бўлган интилиш жамият барқарор-лигини
мустаҳкамловчи омил сифатида баҳоланиши мумкин.
Эришилган ютуқлар қатори ёшларимизнинг айрим қисмида мавжуд бўлган, баъзан янгидан
пайдо бўлаётган салбий ҳо-латлар, ушбу вазиятга айрим катталарнинг муносабати-ю ўша
ёшларнинг бундай иллатларга нисбатан ёндашуви хавотирли. Баъзи ёши улуғларнинг ёшларимиз
дунёқарашидаги муайян салбий ўзгаришларга нисбатан “замон ўзгарди, ёшлар ҳам ўзгарди-да ёки
бундай ҳолни “табиий жараён” сифатида таҳ-лил этишга уринишлар ҳам мавжудки, бу ҳар қандай
илм аҳлини ташвишга солиши табиий”. Бугунги глобаллашув ва тезкор ривожланиш даврида
инсонлар ўзгармоқда, қадриятлар трансформацияси юз бермоқда. Булар “оммавий маданият”
270
деган ниқоб остида ахлоқий бузуқлик ва зўравонлик, индивидуализм, эгоцентризм ғояларини
тарқатиш, керак бўлса, шунинг ҳисобидан бойлик орттириш, бошқа халқларнинг неча минг йиллик
анъана ва қадриятлари, турмуш тарзининг маънавий негизларига беписандлик, уларни қўпоришга
қаратилган хатарли таҳдидлар одамни ташвишга солмай қўймайди.
Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг “Ёшлар тарбиясига етарли эътибор қаратилмагани
оқибатида ўтган йили (2016) 18 дан 30 ёшгача бўлган фуқаролар томонидан жами 31 минг 933 та
жиноят содир этилган”, – деган фикрлари барчамизни огоҳликка чорлайди.
Қадриятлар – маънавий камолот асоси маънавий ҳаётда эришган ютуқлари ҳисобланади.
Қадимги Римда инсон томонидан табиатни ўзлаштириш “Cultura” деб аталган. “Оммавий маданият”
тушунчасига ўзбек олимлари қуйидагича таъриф беради: “Оммавий маданият” – маданият
мавжудлигининг мураккаб ҳамда ҳамма вақт бир хил талқин қилинмайдиган ўзига хос шакли.
Оммавий маданиятни Ғарб маданияти билан боғлиқ ҳодиса деб тушуниш, шунингдек, уни
ғоясизлик, сифатсизлик ва дидсизлик намунаси сифатида баҳолаш кенг тарқалган”. “Маънавият:
асосий ту-шунчалар изоҳли луғати”да ҳам худди шундай изоҳ берилган. Файласуф олим А.Эркаев
“Оммавий маданият” дунёда жуда тез ва кенг тарқалди. “Оммавий маданият”да баъзи бир ижобий
жиҳатлар билан бир қаторда салбий жиҳатлар ҳам кўп. Энг аввало, “оммавий маданият” инсонни
барча соҳаларда, жумладан, маданият ва дам олиш, бўш вақтни ташкил қилиш борасида ҳам
индивидуаллигини йўқотган истеъмолчига айлантириб қўяди. Унинг истеъмол қилаётган маънавиймаданий маҳсулотлари, “санъат асарлари” эса стандартлашган, миллий қиёфасиз (поп- арт) товарга
айланади.
Биринчи Президентимиз И.А.Каримов ўзининг “Юксак маънавият – енгилмас куч” асарида
таъкидлаганидек, “Биз юртимизда янги ҳаёт асосларини барпо этар эканмиз, бир масалага алоҳида
эътибор беришимиз лозим. Яъни, коммунистик мафкура ва унинг ахлоқ нормаларидан воз
кечилганидан сўнг жамиятда пайдо бўлган ғоявий бўшлиқдан фойдаланиб, четдан биз учун мутлақо
ёт бўлган, маънавий ва ахлоқий тубанлик иллатларини ўз ичига олган «оммавий маданият»
ёпирилиб кириб келиши мумкинлигини унутмаслик керак. Ҳозирги вақтда ахлоқсизликни маданият
деб билиш ва аксинча, асл маънавий қадриятларни менсимасдан, эскиликсарқити деб қараш билан
боғлиқ ҳолатлар бугунги тараққиётга, инсон ҳаёти, оила муқаддаслиги ва ёшлар тарбиясига катта
хавф солмоқда ва кўпчилик бутун жаҳонда бамисоли бало-қазодек тарқалиб бораётган бундай
хуружларга қарши курашиш нақадар муҳим эканини англаб олмоқда. Бу ҳақда фикр юритганда,
бизнинг улуғ аждодларимиз ўз даврида комил инсон ҳақида бутун бир ахлоқий мезонлар мажмуини,
замонавий тилда айтганда, шарқона ахлоқ кодексини ишлаб чиққанликларини эслаш ўринли, деб
биламан. Ота-боболаримизнинг онгу тафаккурида асрлар, минг йиллар давомида шаклланиб, сайқал
топган ор-номус, уят ва андиша, шарму ҳаё, ибо ва иффат каби юксак ахлоқий туйғу ва тушунчалар
бу кодекснинг асосий маъно-мазмунини ташкил этади, десак, ўйлайманки, хато қилмаган бўламиз.
Шу нуқтаи назардан қараганда, уят-ўлимдан қаттиқ, деган гаплар халқимиз тилида ўз-ўзидан пайдо
бўлмаган, аксинча, бундай иборалар эл- юртимизга мансуб эзгу ва гўзал ахлоқий қадриятларнинг
асл мазмунини ифода этади. Ҳозирги глобаллашув жараёнида мафкуравий полигонларнинг ядро
полигонларидан ҳам кучлироқ, хавфлироқ бўлган бир даврда “оммавий маданият” тушунчаси
инсоният ҳамжамиятида алоҳида бир ҳусусиятга эга бўлган, бутун инсониятнинг эътиборини
қаратаётган мустақил бир феномен сифатида юзага келганлигини кўриб турибмиз” – деган самимий
гапларида ҳам бир олам маъно мужассамдир. (2.4-5 бетлар)
Жамият тараққиёти ривожланган сайин инсонларнинг атроф-муҳитга бўлган қизиқиши,
дунёқараши, онгу тафаккури ўзгариб бораверади.
XXI аср инсонларнинг ҳар томонлама шаклланишига, ҳар жабҳада ўзини кўрсата олиш
даражасининг ўсиб боришига олиб келди. Хусусан, глобаллашган ҳозирги жамият ўзининг энг
юқори даражасига эришдики, ҳаттоки, баъзи-бир ривожланган давлатларнинг олимлари инсонкаби
фикрлай оладиган, инсон каби хатти-ҳаракатларни такрорлайдиган робот-одамларни ихтиро
қилишди. Бу нарсалар бевосита ривожланаётган ҳозирги жамиятда инсонларнинг келажак ҳаётлари
нафақат ижтимоий-иқтисодий, балки, маънавий-мафкуравий жиҳатдан ҳам глобаллашув даврининг
қурбони бўлишига олиб келмоқда. Шундай бир шароитда ёшларнинг ҳар жиҳатдан баркамол инсон
бўлиб етишишлари учун бу яратилаётган янгидан-янги технологияларни қандай қабул
қилишмоқдалар, бу янги нарсаларга ёшлар қандай жавоб беришмоқдалар, жамият ҳаётининг
271
асосини, бевосита техника маконида яшаётган улар ҳозирги кириб келаётган турли хил
ахборотларни маънавий жиҳатдан етарли даражада қабул қила олиш даражасини ошириб
боришлари лозим.
Ёшларнинг ҳозирги ривожланган даврда ташқаридан кириб келаётган ҳар хил ахборотларни
таҳлил қилиб қабул қилишлари учун биринчи навбатда оиладаги муҳитга, боғча, мактаб, академик
лицей, коллеж ва олий таълим муассасаларида (маънавий-маърифий ишларнинг самарадорлигини
ошириш) таълим жараёнида ижтимоий-гуманитар фанларнинг ўрнига алоҳида эътибор бериш,
фарзанд тарбиясини алоҳида олинган тизим, усул асосида олиб бориш керак. (3.22-бет)
Мусиқада ва ашулачиликда “рэп”, “рок” каби жанрлар, жан-гарилик, мистик-фантастик
фильмлар, триллерлар, блокбастерлар фикримизни тасдиқлайди”,-деб ёзади. “Оммавий маданият”
ниқоби остида вақти-вақти билан пайдо бўладиган турли ижтимоий ҳаракатлар ва гуруҳлар
(“хиппи”лар, “пранк”лар, “рокер”лар ҳамда “гей”лар (бесоқолбозлар) ҳаракати, антиглобалистлар
ва ш.к.), фаҳш ва зўравонликни, “вампир”лик ва жодугарликни тарғиб қилув-чи фильмлар,
очиқчасига порнографик саҳналардан ибо-рат видео лавҳалар, дисклар ва бошқалар таъсири эса
инсон шахсини емиришга, жамиятни дегуманизация қилишга олиб келади. Бундай шароитда ёш
авлодни, миллий маданиятни қандай ҳимоя қилиш керак, деган масаланинг ўзи жиддий сиёсий,
маънавий ва илмий муаммога айланади”, – деб ҳақли равишда эътироф этади Ш.Ғойибназаров. (7.
51-бет)
Шуни таъкидлаш жоизки, анъанавий маданиятда бўлганидек, оммавий маданиятнинг ҳам
универсал характеристикаси ҳамон мавжуд эмас. Буни шундай тушунтириш мумкин. Гап шундаки,
“Оммавий маданият” илмий-фалсафий категория сифатида ўзида якдил учта тушунчани қамрайди.
Биринчидан, “маданият” – алоҳида характердаги маҳсулот. Иккинчидан, “оммавийлик”
– маҳсулотни тарқатиш меъёри. Учинчидан, “маданият” – маънавий бойлик. Аввало, ҳар бир
нарсанинг пайдо бўлишида эҳтиёж, муҳит, шароит, эътибор бўлиши керак. Ҳозирги глобаллашув
жараёнида оммавий ахборот ва коммуникация воситаларининг ривожланиши “оммавий
маданият”нинг ҳеч қаршиликсиз кириб келишига шарт-шароитни яратиб берди. Ёшларда табиий
тарзда ҳамма нарсага қизиқувчанлик, янгидан-янги ахборотларнинг алмашинувига эътибор
қаратилишига олиб келди. Ёшларнинг аксарият қисмида ўсмирлик даври қийин кечади. Хусусан, бу
даврда боладаги турли хил ўзгаришларнинг унинг руҳиятига таъсир қилиши, ўзининг “мен”ини
шакллантиришга, ўзига ишончнинг ортиб боришида, руҳий дунёсининг шаклланишига, катталар
каби фикрлар олиш даражаларининг ўсишига олиб келади. Албатта, бу даврдаги ўсмирларнинг ички
дуёнсини ўрганиш, уларда содир бўлаётган салбий иллатларнинг олдини олиш биринчи галда
оилавий муҳитда ота-онанинг ўрни алоҳидадир. Бунга сабаб аксарият кўпчилик ота-оналар
фарзандларининг тарбияси борасидаги асосий ишларни кимларнингдир “елкасига” осишга ҳаракат
қилишадилар. Бу ёшдаги ўсмирларни (айниқса, қиз болаларни) биринчи галда ота-она тўғри
тушунмаса, унинг юриш-туришидаги ўзгаришларни, фикрлашидаги ўзгаришларни ўз вақтида
англаб етмаса кимларгадир “юк” сифатида ташланган ўсмирлар улар билан ота-онаси каби муомила
қила оладиларми, уларга ўзларининг ботиний туйғуларини тўғри айта оладиларми, бу нарсаларнинг
барчаси аввало оилавий муҳитнинг қанчалик ижобий бўлса, ўсмирдаги ҳислатларнинг ҳам ижобий
томонларга ўзгаришига олиб келади.
Ҳозирда бизнинг ёшларимизга таклиф қилаётган ўзгача маданиятнинг илдизлари ғарб
давлатларида пайдо бўлган маданиятнинг илдизларига бориб тақалади. Хусусан, “Оммавий
маданият” шаклланишининг илдизлари жамият тузилмасининг мавжудлигига бориб тақалади. Хосе
Ортега и Гассет халқни ижодий имкониятларга боғлиқ равишда табақалаштиришга бўлган
ёндашувни шакллантириб берган эди. Бундай ҳолда камчиликни ташкил этган “ижодий элита
(киборлар)” - ҳамда “омма” – аҳолининг миқдор жиҳатидан асосий қисмига оид тасаввур юзага
келади. Демак, мос равишда “киборлар маданияти” ҳамда “омма” яъни, оммавий маданият
тўғрисида сўзлаш мумкин бўлади. Ана шу даврда маданият юзага келиб, бу тўлақонли таълим олиш
имкониятига эга, аммо, элитага оид бўлмаган янги ижтимоий қатламлар шаклланиши туфайли рўй
берди.
Ўтган асрда маданиятларнинг шаклланишида рўй берган юксалишлар аста-секин баъзи-бир
давлатларнинг маданиятларининг уйғунлашувига, уларнинг асл ҳолатидан бошқа
маданиятларнинг қоришувига ўта бошлади. Бу қоришув жарёнларида кўпгина кичик халқларнинг
маданиятлар йўқ бўлиб кета бошлади. XX аср бошида оммавий жамият ва у билан
272
боғлиқ тарзда оммавий маданият турли соҳага оид йирик олимлар тадқиқотлари мавзусига
айланди: файласуф Хосе Ортега и Гассет (“Омма қўзғолони”), Карл Ясперс (“Давримиздаги
маънавий вазият”), Освальд Шпенглер (“Европа таназзули”), социологлар Жан Бодрийар
(“Бугунги кун фантомлари”), Питирим Сорокин (“Инсон. Цивилизация. Жамият”) кабилар
оммавий маданиятни таҳлил қила туриб, уларнинг ҳар бири унинг тобора тижоратлашиб
бораётганлигини қайд этади. Санъат тўғрисида сўз юритар экан, Питирим Сорокин XX аср
ўрталарига оид қуйидаги мойилликни қайд этади: “Кўнгилхушлик учун мўлжалланган товар
сифатида санъат тобора кўпроқ савдо кишилари, тижорат манфаатлари томонидан ва мода
талабларига мос равишда назорат қилиб борилмоқда... бундай вазият тижоратчиларни гўзаллик
“шайдолари”, ҳакамларига айлантириб, ижодкорларни шуларнинг реклама ва оммавий ахборот
воситалари орқали тиқиштирилаётган талабларига бўйсунишга мажбур қилмоқда”. Аслида санъат
инсонларга гўшзалликни тақдим қилиш билан бирагликда маданият ҳордиқни ҳам бериши лозим
эди. Лекин “оммавий маданият” мафкурачилари ўзларининг асл мақсадларини яширган ҳолда
санъат асарларида салбий таъсирларни беришга, уларда ўта даражада юқори бўлган жозибани
бахш этишга киришадилар. Бунда биринчи навбатда инсонларнинг руҳиятига таъсир этувчи
дурдона маданият асарларига ўта замонавийликни сингдиришга киришадилар. Хусусан, улар
биринчи галда ўсмирларнинг онги тафаккурига таъсир қилишнинг турли хил усулларини топишга,
уларда келажакка ишончнинг йўқолишига, фақатгина бугунги кун билан яшашга ўргатадиган
маҳсулотларни яратишга киришидилар. Бунда улар киийимларда, муомила маданиятида, оилавий
масалаларда, қўшиқларда, фильмларда, ҳаттоки, ёшларбоп мултфильмларда ҳам ўзларининг
мақсадларини кўрсатишга ҳаракат қилишадилар. Бу нарсалар ўз навбатида ўсмирларнинг ушбу
нарсаларга мойиллигини юзага келтирмоқдаки,
ушбу мойиллик оммавий маданият
тарқатувчиларрнинг асосий мақсадларига эришишларида муҳим омил бўлиб хизмат қилмоқда.
XXI аср бошида ҳам замонавий тадқиқотчилар худди шундай ҳодисаларни қайд этиб келмоқдалар.
Замонавий мойилликлар кумулятив тусга эга ва маданият ҳамда унинг асослари моҳиятига таъсир
этган қатор ўзгаришлар келтириб чиқардилар. Шулардан асосийлари: маданиятнинг
тижоратлашуви, демократлашув, ҳам илм-фан, ҳамтехника соҳасида чегаралар мавҳумлашуви –
шунингдек, асосий эътиборнинг моҳиятдан жараёнга кўчиши ва ҳ.к.
Ҳозирги вақтда фаннинг оммавий маданиятга муносабати ҳам ўзгариб бормоқда. Карл
Ясперс оммавий маданиятни “санъат моҳиятининг тушкунлиги, инқирози” деб атаган бўлса, бу
каби қарашлар 1960-1970 йиллар постмодернизм доирасида қайта кўриб чиқилиб, у кўплаб
тадқиқотчилар учун оммавий маданият ва сайланма маданият қарама-қаршилигига чек қўйди.
Ҳозирги мазмундаги оммавий маданият ХIХ аср охири – ХХ аср бошида шаклланди. Оммавий
ахборот ва коммуникация (радио, кино, телевидение, кўп нусхали газеталар, суратли журналлар,
кейинчалик Интернет)нинг кескин ривожи бунга сабаб бўлди. Маънавий, маданий товарларни
ишлаб чиқариш индустрияси пайдо бўлди. Бироқ, аҳолининг функционал билимларида –
кўтарилиш, маънавиятида эса - пасайиш кузатила бошлади.
Мустақил фикрловчи, талабчан дидли одамлар қанча кўп бўлса, оммавий маданиятнинг
бозори шунча касод бўлади. Улар ўзларига таклиф этилаётган бемаза, саёз, бетайин маданият ва
санъат асар (товар)ларига қайрилиб ҳам қарамайдилар. “Оммавий маданиятчилар” уларни авраш
учун “юлдуз”ларни, “олим”ларни ёллайдилар. Ўртамиёна маҳсулотларни “зўр” деб ўтказиш учун
аввал одамларнинг диди ўлдирилиб, улар асл маънавий-маданий қадриятларидан
бегоналаштирилади. “Бизга шу ҳам бўлаверади”, - дейдиган авом харидорлар армиясини
яратишади.
Ақлли, талабчан, зийрак одамлар ўзлари ейдиган, ичадиган, киядиган, эшитадиган, кўрадиган,
ўқийдиган маҳсулотларига юксак талаб қўйишади. Яхши маҳсулот кўп маблағ, вақт, юксак ақл, янги
технологияларни талаб қилади. Бунда “оммавий маданият”нингишлаб-чиқарувчиларига фойда кам
тушади. Уларга эса фойда жуда керак. Жуда кўп керак.
Мамлакатимизда олиб борилаётган ҳар бир ислоҳотнинг асл замирида мана шу юрт, мана шу
ватан келажаги учун ўзининг бутун борлиғини, ақлий салоҳиятини ишга сола оладиган ёш авлодни
тарбиялашдан иборатдир. Халқимизнинг неча йиллар давомида шаклланиб келган урф- одат ва
анъаналарини, миллий менталиетини сақлаган ҳолда, уни келажак авлодга етказишда мана
273
шу ватан келажаги учун ёниб яшайдиган ёшларнинг ўрни алоҳидалигини доимий равишда
тушунтириб бориш лозим.
Давлатимиз раҳбарининг “Ёшлар, хусусан, ўсмирлар орасида безорилик, жиноятлар сони
ортишига қандай омил-лар сабаб бўляпти? Баъзи йигит-қизлар учун меҳр-оқибат, ахлоқ-одоб
тушунчалари бутунлай бегона бўлиб бораётга-ни, уларда бефарқлик, масъулиятсизлик, меҳнат
қилмасдан кун кўришга интилиш каби иллатлар пайдо бўлаётгани – ач-чиқ бўлса-да, ҳақиқат”, –
деган фикрлари ҳам бежиз эмас.
Бундай маълумотлар кишини беихтиёр ўйга толдира-ди. Хўш, ўсмирлар ота-она, мактаб,
маҳалланинг қуршови-да, эътиборида бўлса-да, бундай гуруҳларга қандай қўшил-моқдалар?
Маълумки, инсон ҳуқуқбузарлик йўлига жамият, оила, мактаб билан узвий алоқанинг узилиши
туфайли киради.
Президентимизнинг “Ёш оилалар орасида арзимас сабаблар билан ажрашишлар кўпайиб
бормоқда. Бегуноҳ болалар етим бўлиб, меҳр ва эътиборга энг ташна вақтида ота-она тарбиясидан
четда қолмоқда. ...Яна бир нохуш ҳолатни бугун афсус билан айтмоқчиман: оилаларда носоғлом
муносабатлар, қайнона-келин, эр-хотин ўртасидаги жанжал-лар, хотин-қизларимиз орасида ўз
жонига қасд қилиш ҳолатлари борлиги шахсан мени қаттиқ изтиробга солмоқда, – деган фикри
барча оилалар, таълим-тарбия тизими, оила билан боғлиқ давлат ва жамоат ташкилотларининг бу
масалага илмий, амалий ва инновацион жиҳатдан ёндашишлари зарурлигини кўрсатмоқда. Ўртага
қўйилаётган оилавий ва ёшлар тарбиясига оид муаммоларнинг қуйидаги сабаблари бор: а)
катталарнинг ўсмирларга шахс сифатида эмас, таъсир объекти сифатида қараши; б) ўсмирлар
катталар ҳаракатида ўзларига мос бўлмаган ахлоқни кўриб, сезсалар улардан қоча бошлайдилар,
натижада, улар ўзларини алдамайдиган, тенг кўрадиган одамни излашни бошлайдилар; в) жуда
кўп болалар учун оила ҳаётий мисолларда тажовузкор ахлоқ ва психик жароҳатни келтириб
чиқарувчи вазиятларнинг асосий манбаи ҳисобланади; г) ўсмир ўзи яшаётган оилани дўстларининг
оилалари билан солиштиради, ундан тўғри ёки нотўғри хулоса чиқаради; д) ўқитувчи ўсмирнинг
оилавий шароитини ўрганмасдан муомала қилиши, унинг ахлоқи кескин ўзгаришига ҳам олиб
келиши мумкин; е) ўсмир ҳаётининг шароитлари (етимлик, жиноятчилик, жисмоний ва психик
заифликлар). Жиноятчиликнинг катта фоизи ҳаёт шароити ўта оғир бўлган ўсмирлар, яъни
жиноятчи, ота-она ёки ҳар иккови мунтазам спиртли ичимликлар истеъмол қилувчи, жанжалкаш
оилаларнинг болалари, жисмоний ва психик оғишга мойил бўлганлар ҳи- собига тўғри келади.
Ўсмир ва ёшларни бундай ахлоқий ҳолатлардан ва турли-туман оғишлардан, иллатлардан, ёмон
гуруҳларга кириб қолишдан сақлашда нажот кўприги бўлиб хизмат қиладиган ягона нарса – бу
ўсмир қалбига йўл топа олиш, у билан дўстона, самимий, ўзаро ишонч асо-сига қуриладиган
муносабат ўрната олишдир. Баъзи ота-оналар фарзанди яхши инсон бўлишини истаб, уларга
эътиборни ҳаддан ташқари кучайтириб, ўзлари билмаган ҳолда унга барча шароитлар, компьютер,
қиммат кийим-ке-чаклар, кези келса қўлига пул, уяли телефон олиб берадилар. Бундай тарбияни
илмий тилда (гиперопека) дейилади. Ота-она кўз қорачиғидай асраб, бутун куч-қуввати ва меҳрини бериб, оқибатда боқибеғам, ландавур ёки текинхўрни, меҳр-шафқатсиз фарзандни тарбиялаши
ҳам мумкин. Бундай ҳолатларнинг олдини олишда болани ёшлигида-ноқ унинг хулқи
шаклланишига, миллий-ахлоқий, маъна-вий-маданий қадриятлар, миллий истиқлол мафкураси
асосида Ватанга содиқ қилиб тарбиялаш мақсадга мувофиқдир.
Хулоса:
Маънавий қадриятлар амалий жиҳатдан кенг маънода инсоннинг барча хатти-ҳаракати,
фаолияти, хулқи, одоби, инсонлар билан бўлган муносабатларида намоён бўлса, тор маънода
одамларнинг фалсафий, диний, сиёсий, ахлоқий, ҳуқуқий қарашларида, тафаккури,
дунёқарашларида намоён бўлади. Бугунги инновацион технологиялар ривожланиб бо-раётган
даврда чинакам маънавиятли ва маърифатли одамги-на инсон қадрини билиши, ўз миллий
қадриятларини, миллий ўзлигини англаш, эркин ва озод жамиятда яшаш, мустақилдавлатимизнинг
жаҳон ҳамжамиятида ўзига муносиб ўрин эгаллаши учун фидойилик билан кураша олиши мумкин.
Маънавият инсон руҳиятини ифодалайди. Яъни, ўзлигини англаш, дид-фаросат, ақл-идрок,
яхшиликни ёмонликдан, эзгуликни жаҳолатдан, адолатни разилликдан, огоҳликни лоқайдликдан,
оқилликни жоҳилликдан ажрата билиш қобилиятини белгилайди. Маънавият чексиз борлиқнинг
инсон руҳида ифодаланиши ҳамда комил инсоннинг онги, қалби, виждонидир.
274
Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати:
1. Шавкат Мирзиёев. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб,
янги босқичга кўтарамиз. “Ўзбекистон”, 2016.
2. И.Каримов. Юксак маънавият – енгилмас куч. Т. Маънавият. 2008 й.
3. Мажидов Н. Оила – муқаддас Ватан. Соғлом авлод учун. №1. 2000.
4. Маврулов А. Ватанни севиш масъулияти. Т:“Sano-standart”. 2015.
5. Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси. Т; “Ўзбекистон”, 2012.
6. Ўзбекистон ёшларининг ижтимоийлашув жараёнлари. Т; “Ижтимоий фикр”. 2011.
7. Ғойибназаров Ш. Оммавий маданият Т; “Ўзбекистон”, 2012.
8. Кошифий В.Ҳ. Ахлоқи Муҳсиний. – Т; ЎзМЭ, 2010.
УДК 544.72
ГАУКОНИТЛИ СОРБЦИОН МАТЕРИАЛЛАР ОЛИШ УЧУН МИНЕРАЛ ХОМ АШЁ
КОНЛАРИНИ ТАНЛАШ
Бутаёров Саидислом Шухратжон угли2
Мамадиёрова Шахноза Иззатиллаевна1
Жиззах политехника институти ассистенти1, Жиззах политехника институти талабаси2
Муаммонинг келиб чиқиши. Саноат техник ва оқова сувларини юмшатиш ва оғир металлардан
тозалашда эксплуатацион хусусиятлари етарли даражада юқори бўлаган бентонит, каолинит,
биотит, вермикулит глауконит каби табиий минераллар истиқболли ҳисобланади.
Республикамизнинг турли конлари глауконитларининг физик-кимёвий хоссаларини тадқиқ
қилиш учун Паркент, Бухоро, Қорақалпоқ конларидан глауконит минерали намуналари олиб
келинди, уларнинг физик-кимёвий хоссалари ўрганилиб, бир-бири билан таққосланди ва мақбул кон
танлаб олинди. Бу конларнинг заҳираси етарли миқдорда бўлиб, саноат миқиёсида ўзлаштириш
имконияти мавжуд.
Ушбу изланишдан мақсад, табиий глауконит минерали конлари намуналарини қиёсий
таққослаб, хом ашё учун мақбул конни танлаб олишдан иборат.
Методология. Ўрганиладиган объект сифатида Паркент, Бухоро ва Қорақалпоқ конлари
глауконит минерали намуналари олинган. Намуналарда кимёвий, минерологик ва термиктахлиллар
ўтказилган, шунингдек фракцион таркиблари аниқланган.
Илмий янгилиги. Хом ашё таркибидаги глауконит минералининг асосий қисми (50-55 %) 0,080,125 мм ли фракцияларида бўлиши аниқланди. Энг мақбул хом ашё сифатида таркибида сорбция
жараёнида бошқа металллар билан алмашинишга мойил бўлган калий элементи нисбатан кўпроқ
бўлган Паркент глауконит кони танлаб олинди.
Олинган маълумотлар. Ўтказилган тажрибалар асосида Паркент, Бухоро, Қорақалпоқ
глауконитлари намуналари кимёвий ва минералогик тахлил қилинди. Хом ашё намуналарининг
0,125 мм дан кичик фракцияларида глауконит минерали максимал миқдорда бўлиши аниқланди.
Глауконит минералини қайта ишлаб, экологик тоза адсорбент олиш учун энг мақбул хом ашё кони
танлаб олинди.
Калит сўзлар: табиий минераллар, глауконит, термик тахлил, фракция, бойитиш,
сорбент.
Хусусиятлари:
- Чанги кони глауконити сорбент учун мақбул хом ашё ҳисобланади;
- 0,125 мм дан кичик фракцияларда глауконит миқдорни максимал бўлади.
Оқова сувларни юмшатиш ва тозалашда фаоллантирилган кўмир ва цеолитларни қўллаш
самарали бўлиши билан бирга, уларнинг нархи баландлиги, регенерация жараёнларимураккаблиги
ва танлаш хусусиятига эга бўлганлиги учун уларни бу сохада қўллаш нисбатан қимматга тушади.
Шунинг учун оқова сувларни тозалаш мақсадида самарали табиий материалларни қидириш ва
уларни қўллаш имкониятларини излаш долзарб ҳисобланади.
275
Бажарилган илмий изланишларда [1-5] нефтни қайта ишлаш ва технологик сувларни
юмшатиш, гальваника цехлари оқова сувларини тозалаш учун торф ва ёғоч қипиғи асосида олинган
сорбентлар таклиф қилинади, бунда ёғоч қипиғи таркибидаги целлюлоза олти валентли хром
ионларини уч валентгача қайтарувчи вазифасини ҳам ўтайди. Саноат оқова сувларини юмшатиш ва
оғир металлардан тозалашда бентонит (монтмориллонит), каолинит, биотит, вермикулит глауконит
каби табиий минераллар самарали ва истиқболли ҳисобланади [6-10]. Бу табиий минералларнинг
истиқболли дейилишига сабаб, улар нисбатан арзон ва етарли миқдорда бўлиб, эксплуатацион
хусусиятлари етарли даражада юқори ҳисобланади.
Табиий минералларнинг адсорбцион хусусиятлари уларнинг кимёвий, минерологик таркиби,
шунингдек кристалларни тузилиши ва заррачаларининг дисперслиги билан тушунтирилади [11].
Улардаги асосий кимёвий компонентлар SiO 2 (30-70%), Al2O3 (10-40%) ва H20 (5-10%) бўлиб,
солиштирма юзаси 500м2/г гача бўлади.
Муаллифларнинг [12, 13] ишида алюмосиликатлардан иборат турмалиндаги оғир
металларнинг адсорбцияси ўрганилган. Турмалин таркибида бор тутган мураккаб таркибли
алюмосиликат ҳисобланиб, танлаб адсорбциялаш хусусиятига эга.
Турли органик моддалар билан ифлосланган, хусусан пластмасса заводларида ҳосил
бўладиган чиқинди сувларни тозалашдаги асосий муаммолар тозалашда қўлланиладиган
сорбентлар, ионитларнинг қимматлиги ва асосан четдан келтирилишидир. Шуларни инобатга олган
ҳолда биз бундай техник ва чиқинди сувларни тозалаш учун глауконит каби табиий ион
алмашинувчи минералларни фаоллашириб, қўллаш устида илмий изланишлар олиб бордик.
Республикамизнинг турли конлари глауконитларининг физик-кимёвий хоссаларини тадқиқ
қилиш учун Паркент (Чанги кони), Бухоро, Қорақалпоқ (Қиронтау) конларидан глауконит
намуналари олиб келинди ва уларнинг физик кимёвий хоссалари, жумладан кимёвий ва
минерологик таркиби ўрганилиб, бир-бири билан таққосланди. Бу конларнинг заҳираси етарли
миқдорда бўлиб, саноат миқиёсида ўзлаштириш имконияти мавжуд.
Танлаб олинган турли конлардан келтирилган глауконит намуналарининг кимёвий таркиби
рентгено-флоуросцент усулида аниқланди, тахлил натижалари 1-жадвалда келтирилган.
Келтирилган маълумотлардан шундай хулоса қилиш мумкинки, намуналар олинган конлардаги
табиий минералларнинг кимёвий таркиби бир-бирига яқин бўлиб, Паркентдаги “Чанги” кони бошқа
конларга нисбатан истиқболли ҳисобланади, бу намуна таркибида сорбция жараёнида ион
алмашинишга мойил бўлган калийнинг миқдори нисбатан кўпроқ бўлиб, асосий элементларнинг
таркиби эса бошқа конларникидан бир оз фарқ қилади.
1-жадвал
Турли конлардан олинган глауконит намуналарининг кимёвий таркиби
т/
Глауконит таркибидаги элементлар миқдори, %
р
Намуна
таркибига
Чанги кони
Бухоро кони
Қиронтау кони
№ кирувчи
элементлар
1
Si
34.7
33,1
37,6
2
Fe
33,9
33,4
36,3
3
K
10,3
8,1
7,6
4
Al
4,6
4,2
3,7
5
Ca
13,2
10,1
9,4
6
Бошқа
катионлар
2,3
3,1
3,4
Фойдаланилган адабиётлар
1. Козлов, А. И. Применение торфяного адсорбента для очистки гальванических стоков / А.
И. Козлов, В. И. Кондибор; Белорус. Госуд. политех. академия. - Минск, 1994. -12 с.
2. Воропанова, А. А. Использование древесных опилок для очистки сточных вод от хрома
276
шестивалентного / А. А. Воропанова, С. Г. Рубановская // Экология и промышленность. - 1998. № 1. - С. 22-24.
3. Удаление из сточных вод тяжелых металлов с использованием опилок в качестве сорбента
/ Yu Bin, Shukla Alka, Shukla Shyam S., Dorris Kenneth L.J. Hazardous Mater; Англ, 2000. - №1-3, 3342 с.
4. СанПиН 2.1.5.980-00. Гигиенические требования к охране поверхностных вод. М.: Изд-во
стандартов. 2000.
5. ГН 2.1.5.1315-03. Предельно допустимые концентрации (ПДК)
УДК 621.355
АККУМУЛЯТОР БАТАРЕЯЛАРДА ФОЙДАЛАНИЛАЁТГАН ЭЛЕКТРОЛИТНИНГ
ХУСУСИЯТИ ВА ЭЛЕКТРОДЛАРИНИНГ ТАРКИБИНИ ЎЗГАРТИРИШ ОРҚАЛИ
УЛАРНИНГ ЎЗ-ЎЗИДАН ЗАРЯДСИЗЛАНИШИНИ КАМАЙТИРИШ УСУЛЛАРИ
Саидбахромова Шохсанам2
Маматқулов Асилбек Қирйигитович1
Жиззах политехника институти ассистенти1, Жиззах политехника институти магистранти2
Аннотация: Қўрғошинли аккумулятор батареяларида ўз-ўзидан зарядсизланиш жараёни
турли ташқи омиллардан ташқари электрод тайёрланадиган қотишмаларнинг таркибига узвий
боғлиқлиги изоҳланди. Қўрғошин-кислотали аккумуляторлар ишлаб чиқаришда қўрғошин-сурма
қотишмали электрод таркибидаги сурманинг ўрнига кальций метали киритилса, кальцийнинг
электроманфийлиги юқорилиги туфайли ўз-ўзидан зарядсизланишини камайтириш мумкин.
Калит сўзлар: аккумулятор, қўрғошин, электролит, кальций, сурьма, зарядсизланиш,
электродлар, коррозия, қуюқлаштириш.
Дунёда турли ўлчамдаги ва энергия сиғими турлича бирламчи энергия манбалари бўлган
кислотали, ишқорли, литий-ион каби ва бошқа аккумулятор батареялари ишлаб чиқариш
жараёнларини такомиллаштириш, модернизация қилиш бўйича қатор, жумладан қуйидаги устувор
йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: аккумуляторлардаги мусбат ва манфий электродлар
таркибларини мақбуллаштириш, сепараторлар шакли ва таркибларини қисқа туташувдан самарали
ҳимояловчи ва электролитнинг нисбатан осон кўтарилишини таъминлаб берувчи ғовакликка ва
шаклга эга бўлган сепараторлар ишлаб чиқариш, ўз-ўзидан зарядсизланиш даражасини камайтириш
ва бошқалар [1].
Мусбат фаол масса оқиб кетишини камайтириш учун қуюқлаштирилган электролитлардан
фойдаланилганда тажрибаларни бажариш учун 1,7 % Pb, 1,3 % Sb, 97 % Cd қотишмасидан иборат
оддий мусбат электроддан ва 1,0 % Pb ва 99,0 % Sb дан иборат манфий электроддан фойдаландик.
Бунда электродларни фаол масса билан қоплаш, қуритиш, сепараторларни ўрнатиш ва бошқа
тайёрлаш жараёнлари корхонанинг мавжуд технологиялари асосида олиб борилди.
Қуюқлаштирилган электролит тайёрлаш учун 6 % миқдорда пироген кремниземдан (SiO 2) иборат
қуюлтирувчи қўшилди, натижада гель холдаги электролит ҳосил қилинди. Бу электролит синов
аккумуляторига қуйилди ва сепараторларга шимилиши учун маълум вақт сақланди, таққослаш учун
эса намуна билан бир хил конструкцияда йиғилган аккумулятор оддий электролит билан тўлатилди
ва электролитнинг шимилиши учун маълум вақтга қўйиб қўйилди.
Иккала аккумуляторда ҳам электролит сепараторга тўлиқ шимилгач, турли электролитларда
фаол массанинг сепаратордан оқиб кетиш жараёнларини таққослаш бўйича тажрибалар олиб
борилди. Электролитнинг сепараторлардан оқиб кетишига асосан аккумуляторнинг зарядланиш ва
зарядсизланиш жараёнлари таъсир қилади [2].
Тажриба натижалари шуни кўрсатдики, бошланғич 20 та циклда иккала намунада ҳам
зарядсизланиш сиғимлари бир хил натижалар берди. Лекин ишлаш цикллари ортган сари
зарядсизланиш сиғимлари бўйича улар орасидаги фарқ сезила бошлади (1-жадвал).
1-жадвал
Фаол масса оқиб кетишининг олдини олиш учун қуюқлаштирилган электролитлардан
фойдаланиш тажриба натижалари
Ишла
Оддий
Зарядсизла
Гель
Зарядсизла
ш цикли, электролитли
ниш сиғими, %
электролитли
ниш сиғими, %
277
марта
1
3
5
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
аккумулятор,
А*соат
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
аккумулятор,
А*соат
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
60
92
95
100
97
95
86
79
75
72
70
69
68
66
91
93
100
96
95
93
91
88
86
83
82
80
79
1- жадвалдан кўриниб турибдики, оддий электролитли таққослаш аккумуляторида
зарядланиш-зарядсизланиш жараёни 50 циклга етганда зарядсизланиш сиғими 75 % ни ташкил
қилди (талаб бўйича 80 % дан кам бўлмаслиги керак), шу шароитда гель электролитли аккумулятор
намунасида зарядсизланиш сиғими 88% ни ташкил қилди, 90 цикл ишлаганда эса, бу кўрсаткич 80
% га тенг бўлди, бу эса уларнинг ҳизмат муддатини 2 мартага ошириш имконини беради.
Тажрибадан
кейин
аккумулятор
электролитлари
текширилганда
таққослаш
аккумуляторидаги фаол масса суюлиб, қисман оқиб кетиши кузатилди, идиш тубида шлам ҳосил
бўлганлигини, ток узатгичларда коррозия бошланганини кўрдик. Гель электрлитли аккумуляторда
эса мусбат фаол масса сақланиб қолганлигини, оқиш аломатлари йўқлигини, мусбат ток узаткичлар
эса қониқарли холатда эканлиги аниқланди. Гель холдаги электролит электрод блоки ғовакларида
фаол масса мустаҳкамлигини оширади, шу сабабли унинг оқиб кетиши сезиларли даражада
камаяди. Бунда электролит аккумуляторнинг барча қисмида суюқ холда бўлганлиги учун ички
қаршилиги кам бўлади.
Аккумулятор батареялари ўз-ўзидан зарядсизланишига харорат ва электрод қотишмасининг
таъсири ўрганилганда биз нафақат аккумулятор батареяларининг ўз-ўзидан зарядсизланишига
салбий омилларнинг таъсири ва уларни камайтириш усулларини, балки қўрғошин-сурмали
электродларни бошқа таркибли электродларга алмаштириш орқали бу омилларни камайтириш
устида ишлар олиб бордик. Кимёвий ток манбаларининг ўз-ўзидан зарядсизланиш даражаси, унинг
хизмат қилган муддати ва турига, яъни хизмат кўрсатиладиган ёки ҳизмат кўрсатилмайдиган
аккумуляторлар эканлигига боғлиқ [3]. Оддий аккумуляторларда улар тўлиқ зарядланганда, тоза
холда бўлса, +10 ÷ -150С да, қуруқ холатда сақланганда, бу жараён меёрда бўлади. Бунда
кучланишнинг пасайиши янги ва эксплуатация қилинган аккумуляторларда мос равишда турлича
бўлади. Агар автомобил аккумулятори узоқ муддат ишлатилган бўлса, у холда бу
аккумуляторларда ўз-ўзидан зарядсизланиш 8-10 % атрофида бўлади, янги аккумуляторларда бу
кўрсаткич 6 % дан ошмаслиги керак. Хизмат кўрсатилмайдиган аккумуляторларда эса бу кўрсаткич
1 % дан ошмайди. Анъанавий қўрғошинли аккумуляторларда 3 йилдан кам ишлаган ток манбаалари
талабларга жавоб берадиган шароитларда сақланган холларда ҳам 4-5 ойда тўлиқ зарядсизланади.
Тажрибалар натижасида аккумулятор батареялари сақланиш вақтининг сақлаш хароратига
боғлиқлиги ўрганилди. Янги аккумуляторларнинг ўз-ўзидан разрядланиш даражаси биринчи ойда
сезиларсиз бўлиб, вақт ўтириш ва хароратнинг кўтарилиши билан бу кўрсаткич ўзгарди. 2жадвалда 12 В, 60 А/соат электр сиғимига эга бўлган қўрғошин-сурмали аккумуляторнинг +100С;
+250С ва +400С хароратларда ўз-ўзидан зарядсизланиш даражалари келтирилган.
278
/р
2-жадвал
Қўрғошин-сурмали аккумуляторнинг турли хароратларда
ўз-ўзидан зарядсизланиш даражалари
Сақлаш харорати
Сақлаш харорати
Сақлаш харорати
0
0
+10 С
+25 С
+400С
Сақл
Зарядсиз
Сақла
Зарядсиз
Сақла
Зарядсиз
аш
ланиш
ш муддати,
ланиш
ш муддати,
ланиш
муддати,
даражаси, %
ой
даражаси, %
ой
даражаси, %
ой
1
98
1
97
1
95
2
96
2
92
2
86
4
93
4
83
4
75
6
90
6
77
6
66
8
86
8
72
8
56
10
82
10
66
10
45
12
78
12
58
12
37
14
72
14
49
14
29
16
76
16
41
16
24
0
18
72
18
36
18
17
кўриниб турибдики, сақлаш харорати қанча юқори бўлса, ўз-ўзидан
зарядсизланиш даражаси ҳам шунча юқори бўларкан.
Аккумуляторлар 60 % гача зарядсизланган бўлса, уларни қайта зарядламасдан ишлатиб
бўлмайди, бунда шундай хулоса қилиш мумкинки, янги аккумулятор батареялари +10 0С да 12
ойгача, +250С да 7 ойгача +400С да эса 4 ойгача ишчи холатда сақланиши мумкин.
Одатдаги қўрғошинли аккумулятор батареяларини ишлаб чиқаришда, панжарали
электродларни тайёрлаш учун қўрғошинга 1,7 % миқдорда сурма қўшилади [4]. Бу
изланишларимизда биз аккумуляторнинг ўз-ўзидан зарядсизланиш даражасини камайтириш учун
сурмага нисбатан электроманфий бўлган кальцийдан фойдаландик (сурьманинг стандарт
потенциали Е= -0,14 В, кальцийнинг стандарт потенциали Е= -1,87 В). Бунда қайтар жараёнлар
тезлигининг пасайишини унда жараёнга салбий таъсир қилувчи сурманинг йўқлиги ва кальцийнинг
нисбатан электроманфийлиги асосида тушунтирилиши мумкин.
Тажрибалар натижалари шуни кўрсатдики, анъанавий электродларнинг бундай таркибли
электродларга алмаштирилиши эксплуатация давомида электролитнинг йўқотилишини сезиларли
камайтиради ва ўз-ўзидан зарядсизланиш даражасини пасайтиради (3-жадвал). Бундай
акккумуляторларни электролит қўшиш учун қопқоқда кўзда тутиладиган тирқишсиз ишлаб
чиқариш мумкин. Олинган натижаларга кўра, бу усулда тайёрланган электродлар асосида хизмат
кўрсатилмайдиган аккумуляторлар тайёрлаш имконини беради. Шу билан бирга бундай
аккумуляторлар ўрнатилган кучланишни аниқ таъминлаб берувчи электр жихозлари ўрнатилишини
талаб қилади.
3- жадвал
Қўрғошин-кальцийли аккумуляторнинг турли хароратларда
ўз-ўзидан зарядсизланиш даражаси
0
Сақлаш харорати +10 С
Сақлаш харорати +250С
Сақлаш харорати +400С
Сақлаш
ЗарядсизСақлаш
ЗарядсизСақлаш Зарядсизланиш
/р муддати, ой
ланиш
муддати, ой
ланиш
муддати,
даражаси, %
даражаси, %
даражаси, %
ой
2- жадвалдан
1
2
4
99
98
97
1
2
4
98
96
94
279
0
2
4
97
94
92
0
6
8
10
12
14
16
96
95
94
93
92
91
6
8
10
12
14
16
93
91
89
88
86
84
6
8
10
12
14
16
89
87
84
81
79
76
18
90
18
81
18
72
Аккумулятордаги анъанавий электродни янги таркибли электрод билан алмаштириш
натижасида олинган натижаларга таяниб, шундай хулоса қилиш мумкинки, янги аккумулятор
батареялари +100С да 18 ойгача, +250С да 12 ойгача +400С да эса 10 ойгача ишчи холатда сақланиши
мумкин экан. Қўрғошин-сурмали электрод таркибидаги 1,7 % сурьмани нисбатан электроманфий
бўлган 0,1 % ли кальцийга алмаштирилганда ўз-ўзидан зарядсизланиш даражаси бир ойда 6 % дан
4% гача камайган. Бундай турдаги аккумуляторларда ўз-ўзидан зарядсизланиш даражаси камлиги,
ишчи суюқликнинг йўқотилиш даражаси камлиги туфайли хизмат кўрсатилмайдиган кимёвий ток
манбаалари тайёрлаш имконини беради.
Кимёвий ток манбааларининг ўз-ўзидан зарядсизланиш даражаси 6 % дан ошмаслиги керак.
Янги таркибли қўрғошин-кальцийли электродлардан иборат аккумуляторларнинг ўз-ўзидан
зарядсизланиш даражаси биринчи ойда сезиларсиз бўлди, вақт ўтиши ва хароратнинг кўтарилиши
билан бу кўрсаткич ўзгариб борди. Тажрибалар натижалари шуни кўрсатдики, анъанавий
электродларнинг бундай таркибли электродларга алмаштирилиши эксплуатация давомида
электролитнинг йўқотилишини сезиларли камайтиради ва ўз-ўзидан зарядсизланиш даражасини
пасайтиради, олинган саноат-синов натижалари 4-жадвалда келтирилган.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
4.
R. Deshpande. Battery Cycle Life Prediction with Coupled Chemical Degradation and
Fatigue Mechanics/Journal of The Electrochemical Society, 2012, - №159 (10), Р 1730-1738.
5.
Bolun Xu, Modeling of Lithium-Ion Battery Degradation for Cell Life
Assessment/Article in IEEE Transactions on Smart Grid June, № 8, 2016, P 118-125.
6.
Юдилевич С.Р., Коликова Г.А., Кривченко Г.В. // Сб. трудов по хи-мич. источн. тока.
С.-П.: Химиздат, 2004. - С. 56-68.
7.
Юдилевич С.Р., Подалинский Ю.А., Коликова Г.А. // Электрохимическая
энергетика.-2003.-Т.3, -№4, -С. 200-203.
ОИЛАДА КИТОБХОНЛИК МАДАНИЯТИНИ КУЧАЙТИРИШНИНГ МУААМО ВА
ЕЧИМЛАРИ
Махамматова Сурайё. Самарқанд вилояти,Оқдарё туманидаги
19-умумтаълим мактабининг тарих фани ўқитувчиси
Китоб –инсон умр йўлларини ёритувчи сўнмас нур, инсон ҳаётига мазмун бахш этувчи саодат
манбаи, ҳар қандай вазиятда ҳам ҳамроҳ бўлгувчи содиқ дўст. Инсоннинг руҳий-маънавий
камолотини таъминлашда китобчалик кучли қудратга эга восита йўқдир. Шу боисдан, азал- азалдан
маърифат пешволари, аҳли донишлар бутун инсониятни китоб ўқишга, ундан илму одоб сирларини
ўрганишга чорлаб келишган. Тарбиянинг барча мезон ва унсурлари, аввало, оилада
шаклланганидек, китобхонлик маданиятини тарбиялашда ҳам оиланинг ўрни ниҳоятда каттадир.
Қуш уясида кўрганини қилади, деган нақлга таянсак, бу моҳият янада долзарб босқичга кўтарилади.
Дарҳақиқат, шахс такомилида оилавий муҳит, оилавий қадриятлар асосий восита ролини
ўтайди. Ота-онанинг маънавий даражаси, ахлоқий қарашлари бевосита фарзандга ҳам кўчиб ўтади,
фарзандлар шахсиятида акс-садо беради. Бинобарин, китобхонлик, бадиий адабиётга муҳаббат ҳам
инсон маънавий тафаккурини, тарбия аҳволини намоён қилувчи муҳим хусусиятлар сирасидир.
Китоб дунёсига ошифта, адабий оламга ҳамнафас, бадииятдан баҳраманд қалб эгаси
280
ўзидаги бу туйғу ва фазилатларни атрофдагиларга, айниқса оиласига ҳам юқтириши, сингдириши
эҳтимоли юқори. Китобхон ота-оналарнинг фарзанди ҳам китобга ўзгача меҳр кўрсатади, бу
маънавият хазинасига табиий қизиқиш ва интилиш туяди. Шу боис китобхон авлод тарбиясида,
аввало, ота-онанинг тарбияли бўлиши, бадиий адабиётга ошно эканлиги муҳим зариятдир.
Шундай оилалар борки, ота-она атайин китоб дўконларига бориб, фарзандларининг ёши ва
дунёқарашларига қараб китоб танлаб оладилар. Харид қилинган китоблар эса, оиланинг китоблар
жавонидан олтин хазинадек ўрин олиб, нафақат қалб, тафаккурни бойитиш воситаси, балки,
хонадоннинг файзу-баракотини таъминловчи нур сифатида эъзозланади.
Ўқитувчи сифатида ўқувчиларимнинг ота-оналарига фарзандингизга китоб олиб беринг, 1
ҳафтада, қўйингки 1 ойда битта бадиий китоб ўқисин, десам, баъзилари, китоб сотиб олишни нима
кераги бор, ҳамма китоб интернетдаку, хохлаганини ўқисин, деб жавоб беради. Ҳатто, мақтаниб,
“болам компьютерни яхши билади, интернет тизимидан хохлаган ахборотни бир зумда олади”,
дейишади мағрурланиб. Аслида-чи, тўғри ёшларимиз компьютер ривожланган асрда яшаяпти.
Асосий билимни интернет саҳифаларидан олишга ҳаракат қилишаяпти. Эътибор берадиган бўлсак,
болаларимиз тобора китоб ўқимай қўйишаяпти. Муҳтарам президентимиз Шавкат Мирзиёев
таъкидлаганларидек, “Нега деганда, биз фарзандларимизнинг онги, дунёқараши асрлар давомида
синовдан ўтган, юксак маънавият хазинаси бўлган жаҳон ва миллий адабиётимиз асосида эмас,
балки қандайдир шубҳали, зарарли ахборотлар асосида шаклланишига бепарво қараб
туролмаймиз” [ 1. 529-бет ].
Китоб- билим булоғи. Бу булоқдан баҳра олмаган инсон жоҳилликка юз тутади. У ҳар қандай
тубанликка қўл уриши, инсонийликни, виждонини арзимаган нарсага сотиб юбриши мумкин.
Оилада китобхонлик қай даражада кенг оммалашган бўлса, ўз навбатида бу жойда умуминсоний
қадриятлар барқарор турмуш тарзига айланади.
Интернет қаршисида соатлаб ўтирадиганлар ғараз ниятли кимсаларнинг домига илиниб,
қанчадан-қанча қотилликларга қўл урмоқдалар. Аммо китоб ўқиган инсон бундай қабиҳликларга
қўл урмаслиги аниқ. Амир Темур бобомиз айтганларидек: “Китоб барча бунёдкорлик, яратувчилик
ва ақл идрокнинг, илму-донишнинг асосидир. Ҳаётни ўргатувчи мураббийдир” [2. Янги
Ўзбекистон].
Аждодларимиз илм ўрганиш, китоб ўқишга ҳамиша энг муҳим вазифа сифатида қараб
келишган. Қуръони каримнинг илк нозил бўлган ояти “Ўқи” амри билан бўлган.[3. 76-бет]. Отабоболаримиз илм ўрганиш, китоб ёзиш ва ўқиш борасида бутун тарих давомида бошқаларга ўрнак
бўлишган. Тарихдан бизга маълумки, илгари Яссавий, Бедил, Фузулий, Махтумқули, Машраб
ғазалларини ёд билмаслик ор саналган. Ўтмишда хориждан юртимизга саёҳат ёки тижорат ниятида
келган машҳур шахслар бу ердаги кутубхоналар ва китоб дўконларининг кўплиги ва китобларнинг
хилма-хиллигини кўриб ҳайратланганлар.
Китобсевар халқимизнинг азалий қадриятларини такамоллишатириш ҳар қачонгидан ҳам
зарурдир. Унинг учун эса аввало, оилада китобхонлик маданиятини ошириш зарур. Китобхонлик
маданиятига эга бўлиш учун қуйидаги тавсияларни эътиборга олиш назарда тутилади:
- Китоб мутолаасида ҳамиша фарзандларга ўрнак бўлиш;
- Китоб танлаш маданиятига эга бўлиш;
- Муайян вақтларда оила даврасида навбатма-навбат китоб ўқиб беришни йўлга қўйиш;
- Хотирани кучайтириш аҳамиятига эга бўлгани боисдан фарзандларнинг шеър ёдлашига
алоҳида аҳамият қаратиш, бир ойда камида 2 та шеър ёдлатишга эришиш;
- Ҳар бир фарзанднинг ёш ва характер хусусиятини, руҳий маънавий дунёсини назарда тутган
ҳолда китоб тақдим қилиш;
- Кичик ёшдаги болаларга кўпроқ ранг-баранг суратларга бой, катта-катта ҳарфларда ёзилган,
унинг беғубор хаёлоти сарҳадларини акс эттира олган асарларни танлаш;
- Ўрта ёшли китобхон фарзанд учун эса унга тенгдош қаҳрамонлар тақдири акс этган, ҳаётий,
хаёлий-фантастик воқеалар тасвирланган, кўнгил кечинмалари жонлантирилган асарларни тавсия
қилиш;
- Катта ёшдаги мустақил, оила қурган фарзандлар билан ҳам тез-тез китоб мутолааси хусусида
суҳбат ўтказиб, зарурий тавсиялар бериб туриш;
- Ҳар бир китоб мутолааси учун ҳар кунлик ва ҳафталик миқдорларни белгилаш ва мунтазам
назорат қилиб бориш;
281
- Ўқилган асар мазмун-моҳияти, қаҳрамонлар характер-хусусияти, ижодкор ёндошуви,
олинган таассуротлар бўйича оила давра суҳбати ташкил қилиб бориш;
- Ўз вақтида ва талаб даражасида мутолаа қилган китобхон фарзандни алоҳида
рағбатлантириш;
- Бадиий адабиёт ўқишга етарлича қизиқиш билдирмаётган, топшириқларни ўз вақтидабажара
олмаётган фарзанд билан алоҳида шуғулланиш, унда китобхонлик кўникмаларини
ривожлантиришга эришиш;
- Жамиятнинг моддий-маънавий тараққиёти учун муносиб ҳисса қўшадиган юксак
маънавиятли, интеллектуал салоҳиятли оила сифатида қадр топиш.
Юқоридаги мулоҳазалардан кўринадики, маънавий баркамол китобхон авлод тарбиясидаоила
муҳим ва мустаҳкам пойдевор. Шу боис жамиятда китобхонликни ривожлантириш, мутолаа
маданиятини такомиллаштириш борасидаги ҳар қандай фаолиятда оила билан ҳамоҳанг, ҳамфикр
иш юритиш кўзланган мақсадларга эришишга муносиб замин яратади.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Мирзиёев Ш.М. Миллий тараққиёт йўлимизни қатъият билан давом эттириб, янги
босқичга кўтарамиз. Тошкент: “Ўзбекистон”. 2018, 1-жилд. 529-бет.
2.
Муҳаммад Али. Ўзбекистон халқ ёзувчиси. Янги Ўзбекистон газетаси, 2021 йил 9
апрел сони.
3.
А.Зиётова. Диншунослик. Самарқанд-2019 й. 76-бет.
ТАДБИКОРЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ АСОСИДА ИШ БИЛАН БАНДЛИКНИ
ОШИРИШ ИМКОНИЯТЛАРИ
Махамматов Э. Я.
Жиззах Политехника институти 1 курс магистри.
Бобаназарова Ж.Х. И.ф.д.
Инновацион иқтисодиёт шароитида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг жадал ва
самарали ривожланиши эвазига микроиқтисодиётда рўй бераётган ўзгаришларга асосланиб,
индивидуал инсон капиталининг бирламчи асосини ишчи кучи эмас, балки инсон унумли
қобилиятлари ташкил этади.
Ривожланган хорижий мамлакатларда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни
ривожлантиришда меҳнат муносабатлари тажрибасини ўрганиш натижасида мамлакатимизда ҳам
қуйидаги чора-тадбирларни амалга ошириш мақсадга мувофиқ:- касбий ўсиш, меҳнат мазмунини
бойитиб бориш учун касбий тайёргарлик ҳамда рақобат борасида муносабатларнинг қўллабқувватланиши; кичик бизнес ва тадбиркорликни иқтисодиётнинг турли соҳаларида ташкил этилиши
меҳнатга лаёқатли аҳолининг катта қисми учун янги иш жойларини очиш имконияти юқорилиги; бўш
иш ўринлари банки ва ахборотлар алмашишнинг интенсив усулларини йўлга қўйилганлиги ҳамда
юқори малакали (эксклюзив) кадрларга эҳтиёжларни рағбатлантирувчи икки томонлама маълумотлар
банкининг очиқлигига эришиш.
Ҳаракатлар Стратегиясида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни ривожлантириш устувор
йўналишлардан бири сифатида белгиланган. Жумладан, “...хусусий мулк ҳуқуқи ва кафолатларини
ишончли ҳимоя қилишни таъминлаш, хусусий тадбиркорлик ва кичик бизнес ривожи йўлидаги барча
тўсиқ ва чекловларни бартараф этиш, унга тўлиқ эркинлик бериш, “Агар халқ бой бўлса, давлат ҳам
бой ва кучли бўлади” деган тамойилни амалга ошириш, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликни кенг
ривожлантириш учун қулай ишбилармонлик муҳитини яратиш, тадбиркорлик тузилмаларининг
фаолиятига давлат, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи ва назорат идоралари томонидан ноқонуний
аралашувларнинг қатъий олдини олиш вазифалари белгиланган [1].
Шу ўринда кичик бизнес ва тадбиркорлик фаолиятининг ўзига хос хусусиятлари ва унда
бандликка эътибор қаратиш мақсадга мувофиқ. Бугунги кунда кичик бизнес ва хусусий
тадбиркорликнинг ялпи ички маҳсулот таркибидаги улуши ортиб бормоқда, у иқтисодиётдаги етакчи
кучга айланиб, бозорларимизни зарур товар ва хизматлар билан тўлдириш, аҳоли даромади ва
фаровонлигини оширишнинг асосий манбаи, иш билан таъминлаш билан боғлиқ муаммоларни ҳал
этишнинг муҳим омилига айланаётгани алоҳида аҳамият касб этади.
Академик Қ.Х. Абдураҳмоновнинг эътироф этишича инновацион тадбиркорлик меҳнат
муносабатларининг замонавий шакли бўлиб, ҳам акциядорлик жамияти миқёсида, ҳам кичик
282
корхонада шахсий тадбиркор сифатида амалга оширилиши мумкин [2,480]. Жумладан, инновацион
тадбиркорлик фаолиятини кичик тузилма - кичик инновацион корхонаси сифатида амалга
оширишнинг ўз афзалликлари ва камчиликлари мавжуд, инновацион фаолиятни шахсий тадбиркор
сифатида амалга оширишнинг афзалликлари ва камчиликлари гуруҳланди (1-жадвал).
1-жадвал
Инновацион фаолиятни шахсий тадбиркор сифатида амалга оширишнинг
афзалликлари ва камчиликлари
Инновацион фаолиятни шахсий
тадбиркор
сифатида
амалга
оширишнинг афзалликлари
Бизнесни ташкил этишда давлат
томонидан рўйхатга олишнинг енгиллиги
Банкда
ҳисоб
варақни
очиш
тезкорлиги
Инновацион
фаолиятни
шахсий
тадбиркор сифатида амалга оширишнинг
камчиликлари
Молия-хўжалик, инновацион ва бошқарув
функцияларининг қўшиб олиб борилиши
Шахсий
тадбиркорликни
амалга
оширишда кредит олиш учун гаров масаласи
мураккаблиги
тортишнинг
Ташқи молиялаштириш манбаларини
ва солиқ топишнинг мураккаблиги
Солиққа
соддалаштирилган тартиби
ставкаларининг пастлиги
Менежментнинг соддалиги ва бунинг
Ишлаб чиқарилган инновацион маҳсулот
учун чиқимларнинг камлиги
учун мижоз топишнинг қийинлиги
Ҳисоботларнинг соддалиги
Мажбуриятлар бўйича тўлиқ шахсий
маъсулият
Бизнесни юритишда мустақиллик ва
КБХТда
иш
билан
бандликнинг
юксак самарадорликка эришиш учун замонавий
шаклларини
тадбиқ
этиш
мотивациянинг кучлилиги
имкониятларидан тўлиқ фойдаланмаслик
Расмий статистик маълумотларга кўра ҳозирги пайтда Ўзбекистонда 218,2 минг якка тартибдаги
кичик бизнес субъекти фаолият юритмоқда. Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари
ҳиссасига мамлакат ялпи ички маҳсулотнинг 56,9 фоизи тўғри келади, улар меҳнатга лаёқатли
аҳолининг 78,2 фоизини иш билан таъминламоқда [3,3]. Шунингдек, Ўзбекистонда аҳоли иш билан
бандлигини таъминлаш ва даромадини ошириш учун кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик
соҳаларида инновацион, ноанъанавий иш жойларини кўпайтириш меҳнат бозорини
барқарорлаштириш имкониятларини янада кейгайтиради.
Иқтисодиётнинг инновацион салоҳиятини фаол турдаги такрор ишлаб чиқариш манбаига
айлантириш имкониятини белгилайдиган муҳим омиллардан бири иш билан бандлик ва меҳнатга
лаёқатли аҳолининг ижтимоий ишлаб чиқаришдаги иштирокидир.
Мамлакатимизда аёлларга ғамхўрлик кўрсатиш, уларнинг давлат ва жамият бошқарувидаги
ўрнини кучайтириш, иқтисодий фаолликларини оширишга катта эътибор берилмоқда. Бу борада
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги 4947-сон Фармонининг 1иловасида келтирилган «2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг
бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси»да хотин-қизларнинг ижтимоий-сиёсий
фаоллигини ошириш, уларни давлат ва жамият бошқарувидаги ўрнини кучайтириш, касб-ҳунар
коллежи битирувчи қизларининг бандлигини таъминлаш, уларни тадбиркорлик фаолиятига кенг
жалб этиш, оила асосларини янада мустаҳкамлаш» вазифаси белгиланган.
Мазкур қонунчилик ҳужжатининг талабларидан келиб чиқиб, уларнинг бугунги даврдаги
ижросини таъминлаш аҳолини ижтимоий фойдали меҳнатга жалб этиш муаммоси давлат ва жамият
олдида турган энг долзарб вазифалардан бири бўлиб қолишига имкон яратиш лозим. Айниқса,
қишлоқ жойларида аёлларни иш билан бандлигини оширишнинг ўзига хос хусусиятларини илмий,
ташкилий ва амалий нуқтаи-назардан таҳлил қилиниши эса уларнинг иш билан бандлигини
оширишнинг самарали вазифаси эканлигидан далолат бермоқда.
Иқтисодий, ижтимоий, миграцион, демографик, муносабатлар аёлларнинг иш билан
бандлиги самарадорлигини оширишда гендер тенглиги даражасида ўрганилиши лозимки, бу жараён
уларнинг нафақат ижтимоий ишлаб чиқаришда иш билан бандлиги балки, уларнинг оилавий
283
юмушлар ва фарзандлар тарбияси билан машғуллигини уйғун тарзда олиб боришларига шароитлар
яратиш керак. Аёлларнинг иш билан бандлиги уларнинг иқтисодиёт тармоқлари ва бошқа фаолият
соҳаларида меҳнат ва фарзандлар тарбиясини уйғун тарзда, руҳий-физиологик хусусиятларини ҳисобга
олувчи иш билан бандлиги ҳолатида жамиятда шаклланувчи ишлаб чиқариш муносабатларининг
йиғиндисидан иборат. Бу ўринда қишлоқ жойларда иш ўринларининг шаҳарга нисбатан камлиги,
мактабгача таълим муассасаларининг етишмаслиги, аёлларнинг рақобатбардошлиги ва сафарбарлиги
пастлиги сингари сабаблар уларнинг иш билан бандлигини мураккаблаштиришга олиб келади.
Макроиқтисодий ўзгаришларнинг асосий белгиларидан бири янги иш жойларини ташкил
этиш бўлиб ишсизлик даражасини камайтириш, биринчи навбатда, иш кучи таклифидан келиб чиққан
ҳолда янги иш жойлари яратишга боғлиқдир. Мамлакатда янги иш ўринлари яратишнинг ўзига хос
тизими яратилган бўлиб янги иш ўринлари инвестиция дастурлари, маҳаллийлаштириш, ишлаб
чиқаришни модернизациялаш ва технологик қайта жиҳозлаш тармоқ дастурлари, касаначиликни
ривожлантириш ҳисобига яратилмоқда.
Ҳаракатлар стратегиясида ҳудудларни ҳар томонлама ривожлантириш бўйича қарийб 25
мингта инвестицион лойиҳани руёбга чиқариш ҳисобига 256,4 мингдан ортиқ иш ўринлари ташкил
этилишига эришиш кўрсатилган. Бу чора-тадбирларни ижроси сифатида иқтисодиёт тармоқларининг
мавжуд салоҳиятидан самарали фойдаланиш, шу жумладан саноат, хизматлар соҳасида, янги
объектларни ишга тушириш, кичик бизнес, фермер ва деҳқон хўжаликларини ривожлантириш
ҳисобига 2017 йилнинг январь-август ойларида 521,5 минг киши, шу жумладан 268,2 минг нафар
аёлларнинг иш билан бандлиги таъминланди.
Аёллар ва эркакларнинг кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликда иш билан бандлиги ўзига
хос хусусиятлар билан фарқланади, жумладан, эркаклар мазкур фаолиятни саноат, қурилиш, савдо,
хизмат кўрсатишда мақбул бўлган тармоқ деб ҳисобласалар, аёллар хизмат кўрсатиш, савдо, енгил
саноат, қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини қайта ишлаш тармоқларини афзал кўрадилар. Қишлоқ
жойларида эса аёллар мазкур соҳаларда кўпроқ касаначиликни маъқул деб ҳисоблайдилар ва бу
борада уларни яқин дўстлари, турмуш ўртоғи, оила, аёллар уюшмалари қўллаб-қувватлайдилар.
Аёлларга мос иш ўринларини ишлаб чиқаришнинг кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик соҳаларида
яратиш юқори унумдорликни таъминлайди.
Бундан келиб чиққан ҳолда эътироф этиш керакки, аёлларнинг айниқса, меҳнат бозорига
биринчи бор кириб келаётган қизларнинг мутахассислиги бўйича ишга жойлаштиришда реал ва
молиявий секторлар бўйича иш билан бандлигини таъминлашнинг аниқ тартибларни белгилаш
орқали уларнинг ўз иш ўринларидаги қўнимлилигини таъминлаш ҳамда бу борада иш берувчилар,
нодавлат нотижорат ташкилотлари маъсуллигини ошириш, меҳнатни ташкил қилиш ва
бошқаришнинг айнан аёллар манфаатига қаратилган механизмларни такомиллаштириш мақсадга
мувофиқ.
Республикада оилавий тадбиркорлик аёлларнинг иш билан бандлигини иқтисодий тартибга
солишда муҳим имкониятлардан бири ҳисобланади. Аёллар тадбиркорлиги, айниқса оилавий
тадбиркорлигини ривожлантириш учун қуйидаги самарали механизмларни татбиқ этиш лозим:
•
аёллар тадбиркорлигини иқтисодий қўллаб-қувватлаш тўғрисида меъёрий- қонуний
ҳужжатларни ишлаб чиқиш ва уларни амалиётга татбиқ этиш;
• тижорат банклари, суғурта, лизинг ва бошқа молиявий ташкилотлар томонидан имтиёзли
кредитлар ажратиш ҳамда хизматлар кўрсатишни янада такомиллаштириш;
• қайта ишлаш саноати, хизмат кўрсатиш соҳаларида аёллар учун тадбиркорлик иш жойларини
яратиш, қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида уларнинг оилавий тадбиркорлиги учун иқтисодий
имтиёзлар тақдим этиш;
• аёл тадбиркорлар учун зарур бўладиган иқтисодий ахборот ва маслаҳатларни берадиган
инновацион марказлар, бизнес-инкубаторлар фаолиятини янада такомиллаштириш.
ФОЙДАЛАНГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ 4947-сонли
Фармонига 1-ИЛОВА 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта
устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси. http://strategy.gov.uz. -11 Б.
2. Абдурахмонов Қ.Х. Меҳнат иқтисодиёти: назария ва амалиёт. Дарслик. -Т.: ЎзР ФА “Fan”
нашриёти, 2019. - 568 Б.
3. https://www Stat.uz.
284
ЁШЛАР ТАРБИЯСИДА 5 ТА МУХИМ ТАШАББУСНИНГ ТУТГАН ЎРНИ
Магистр Темирова Гулиърано Улашовна1,
311-19 гуруҳ талабаси Сайфиева Насиба Ўктам қизи2
1
Жиззах давлат педогогика институти
2
Жиззах политехника институти
Маълумки бугунги дунё ёшлари - сон жиҳатидан бутун инсоният тарихидаги энг йирик
авлоддир, яни улар 2 миллиардни ташкил этмоқда. Ҳар бир ёшни тарбиялаб вояга етказиш, ўқитиш
ва шу каби долзарб масалалар бугунги куннинг асосий вазифасидир. Ёшларни ижтимоий ҳимоя
қилиш, ёш оилалар учун муносиб уй-жой ва ижтимоий-маиший шароитларни яратиш, уларни
жисмонан соғлом, руҳан ва ақлан ривожланган, мустақил фикрлайдиган, Ватанга содиқ, қатъий
ҳаётий нуқтаи назарга эга ёшларни тарбиялаш, уларнинг ижтимоий фаоллигини ошириш, ижодий
ва интеллектуал салоҳиятини қўллаб-қувватлаш, улар ўртасида соғлом турмуш тарзини
шакллантириш, жисмоний тарбия ва спортга кенг жалб этиш, ёшларга оид давлат сиёсатининг энг
асосий мақсади ҳисобланади. Юртимизда ёшлар масаласи Давлат сиёсати даражасига кўтарилган.
Давлатимиз сиёсатининг устувор йўналишларидан бири бўлган ёш авлодни жисмонан ва
руҳан соғлом, Ватанга садоқат руҳида тарбиялаш, уларни келажагимизнинг муносиб ворислари
этиб вояга етказиш, бу борада юртимизда кенг қамровли ишлар амалга оширилмоқда. Айниқса,
ёшларнинг билим олиши ва касб танлаш борасидаги ҳуқуқ ва имкониятларини кенгайтириш
мақсадида олий ўқув юртлари, касб-ҳунар коллежлари, мактаб ва мактабгача таълим муассасалари,
спорт иншоотлари замон талаблари даражасида бунёд этилиб, етарли шарт- шароитлар билан тўлиқ
таъминланмоқда. Фахр билан айтиш жоизки, кўплаб ёшларимизўзларининг интеллектуал салоҳияти
билан халқаро олимпиадалар, спорт мусобақалари, қолаверса, барча соҳаларда катта
муваффақиятларга эришиб, юртимиз байроғини, Ватанимиз шарафини ҳимоя қилиб келаётганлиги
барчамизни дилдан қувонтиради.
Кишилик тарихида инсон доимо етакчи куч бўлиб келган. Эртанги кунни ўйлаб, тўғри қадам
қўйиш масаласида аввало ким ҳал қилувчи куч бўлган, бу - инсон!
Жиззах политехника институти мисолида Президентимиз томонидан илгари сурилган 5 та
муҳим ташаббус бўйича барча шарт-шароитлар яратилган. Жумладан АРМ, интернет тизимлари,
компьютер хоналари, ўқув хона ва заллари, спорт заллар ва иншоотлари, маданий ва шинам
талабалар турар жойи базалари каби кўплаб шароитлар мавжуд. Биз ёшлар улардан унумли
фойдаланиб, турли танловлар ва байрамларда талабалар ҳаётини акс эттирган тадбирларда фаол
иштирок этиб, институт ижтимоий ҳаётида эркин ва фаол қатнашиб, устоз-мураббийлар билан
исталган пайтда маслаҳатлашиб, жумладан, бевосита ўқув жараёнида, бугунги карантин
шароитида электрон почта ва телеграм орқали, телефон орқали ўз билимимизни ошириб
келмоқдамиз.
Биринчи ташаббус - ёшларнинг мусиқа, рассомлик, адабиёт, театр ва санъатнинг бошқа
турларига қизиқишларини ошириш бўйича талабалар орасида сўровномалар олиниб, мусиқа,
рассомлик, адабиёт, театр ва санъат бўйича мавжуд имконият ва қамров ҳолати ўрганиб чиқилган
ва шунга мос ҳолда талабаларнинг қизиқишларига қараб тўгараклар ташкил этилмоқда. Биринчи
ташаббус доирасида талабалар ўртасида китобхонликни кенг тарғиб қилишга бағишланган
тадбирлар ўтказилиб улар факултет, институт миқёсида салаланиб турли хил наминатциялар бўйича
ўринлар олмоқдалар. Институт ёшларидан тузилган “Ибрат” номли талаба театри республикамизда
етакчи ўринларни забт этиб келмоқда. Санъатнинг бошқа турлари бўйича тўрли хил кўргазмалар
ташкил этилиб мунтазам равишда тадбирлар ўтказилиб келинмоқда. Кўргазмадан ўрин олган
ижодий асарларда турли ёмон иллатлар, наркомания, кашандачилик, ҳамда коруппциянинг инсон
ҳаётига кўрсатган салбий оқибатлари ва фаровон ҳаёт лаҳзалари намойиш этилган. Ўқувчилар
қўйдаги тасвирлар орқали тегишли хулосалар чиқариб, теран фикр эгасига айланадилар. Бундай
кўргазмалар ёшларни тўғри йўл билан тарбиялаш ва келажакка аниқ мақсад билан йўналтириш учун
хизмат қилади.
Иккинчи ташаббус - ёшларни жисмоний чиниқтириш ва спорт соҳасида ўз қобилиятини
намоён қилишлари учун зарур шароитлар яратиб беришга қаратилган бўлиб унда ёшларнинг спорт
285
турлари бўйича ишларга қаратилган. Бу борада Жиззах политехника институтида талабалар ҳамда
профессор-ўқитувчилар учун барча шароитлар яратилган бунга енг замон талабиларига тўлиқ жавоб
берадиган 2 та спорт зал, 5 та фудбўл ўйинлари ўтказиш учун спорт майдонлари барпо этилган унда
спортнинг бу тури бўйича ўйинлар мунтазам ўтказилиб келинмоқда. Спорт тўгаракларида
жисмоний чиниқтириш мақсадида эрталабки бадан тарбия машғулотлари ҳам доимий равишда
ўтказилиб турилади. Спорт мажмуаси спорт машғулотлари ва спорт мусобақаларини ўтказиш
талабларига тўлиқ жавоб беради. Институтда Ўзбекистон талабалар спорт Ассоциациясининг
Жиззах политехника институти “Талаба” спорт клуби ташкил этилган. Институтда спортнинг 12
тури бўйича спорт тўгараклар ташкил этилган бўлиб, барча спорт турлари бўйича керакли жихозлар
билан тўлиқ таъминланган. Спортнинг футбол ва мини футбол турлари бўйича вилоят волейбол,
баскетбол, гандбол турлари бўйича республика мусобақалари ҳам мунтазам ўтказилиб келинмоқда.
Спортни кенг жорий қилиш ёш авлодни манан ҳамда жисмонан етук инсонлар бўлиб етишишида
асосий ўрин тутувчи мезонлардан бирилиги хаммамизга маълум. Спорт турлари бўйича институт
талабалари Вилоят ва Республикада фахирли ўрин эгаллаб келаётгани бу ташаббуснинг уларга
берилаётган улкан натижаларидан далолат беради.
Учинчи ташаббус. Хаммамизга маълумки хозирги кунда кампютер технологиялари кириб
бормаган соха йўқ. Бу ташаббусда ёшлар ва ахолининг кампютер саводхонлигини ошириш уларга
кенг шароитлар яратиб беришдан иборат. Бу ташаббус доирасида юртимизда кенг қамровлиишлар
амалга ошрилмоқда. Талбалар ва профессор ўқитувчилар учун кампютар хоналарнинг
кўпайтирилиши ва тўгараклар ташкил этилиб уларга талаба ёшларнинг кенг жалб қилиниши
уларнинг бу сохага қизиқишларини ошириб янада уларни фаоллаштирмоқда. Бу борада
институтимизда қилинаётган ишларга тўхталадиган бўлсак жами 510 та компьютер, шундан ўқув
жараёнида 452 та, 90 та принтер, 21 та Wi-fi қурилмалари, 3 та сервер, 43 та видеопроектор 35 та
тармоқ қурилмалари, 1 дона инфокиоск, 2 та электрон эълонлар доскаси ва 50 та UPS қурилмалари
ва 60 та AVtech моноблоклар билан бойитилган ҳозирда 12 та компьютер синфи фаолият олиб
бораётганлиги хам бунга яққол мисолардан биридир. Бу рақамларни 2021 йилда яна кўпайтириш
компьютер, принтер, телевизор ва видеопроектор қурилмалари сотиб олиш режалаштирилган.
Институтнинг ягона локал компьютер тармоғидан оптик толали алоқа каналлари орқали
интернет глобал тармоғига уланиш имконияти йўлга қўйилган. MinVuz-1 ва MinVuz-2 таъриф
режасига кўра интернетга уланиш тезлиги 10 M бит/с ва Тас-IX да 60 Мбит/с ни ҳамда институтнинг
ахборот ресурс маркази 4 Мбит/с ва Тас-IX да 30 Мбит/с интернет линиясидан фойдаланиш йўлга
қўйилган. Институтда интернетдан ҳавфсиз фойдаланиш учун йўлга қўйилган Kerio Control
тизимидан рўйхатдан ўтказилган барча фойдаланувчилар локал тармоқдаги компютерлар ва 21 та
WiFi тармоқ орқали ўзларининг шахсий (Notebook, Netbook ва мобил) қурилмаларидан интернетга
уланиш имкониятига эга.
Хулоса қилиб айтганда Приздентимиз томонидан илгари сурилган беш мухим ташаббус бутун
республика ёшларини хар бир ташаббус доирасида фаол бўлишга ундаётганлиги ҳаммамизга
малум. Ташаббусларда фаол ёшлар юксак интеллектуал салоҳиятга, ўз мустақил дунёқарашига,
ташаббускор, жисмонан соғлом ва маънан етук бўлган ҳақиқий ватанпарвар ходимларгина бугун
тизимда амалга оширилаётган ислоҳотларнинг ҳал қилувчи кучи, халқимизнинг ҳақиқий маънодаги
ҳимоячиси ҳисобланади. Ёшларни беш мухим ташаббус атрофида жамлаш уларни бўш вақтларини
мазмунли ўтказиш учун Жиззах политехникаинститутида барча шароитлар яратилган.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “2017-2021 йилларда
Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устивор йўналиши бўйича Ҳаракатлар
стратегияси” тўғрисидаги ПФ-4947- сонли фармони. Адолат нашриёти. Тошкент, 2017. -112 б.
2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг мустақилликнинг йигирма тўққиз йиллигига
бағишланган “Ўзбекистонда янги бир уйғониш – Учинчи Ренессанс даврига пойдевор”
яратилаётгани ҳақида гапирди нутқидан.
3. 2017 йил 12 январдаги «Китоб маҳсулотларини чоп этиш ва тарқатиш тизимини
ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини ошириш ҳамда тарғибот қилиш
бўйича комиссия тузиш тўғрисида»ги Президент фармойиши.
286
ИЗУЧЕНИЕ И ВНЕДРЕНИЕ В ПРОЦЕСС ОБУЧЕНИЯ ПРОГРАММНОГО
КОМПЛЕКСА «TNQURILISH»
Студент 3го курса Александр Кан, группа 170-18 ТИЭ (АЙ) Ташкентского Государственного
технического университета
Научный руководитель: А. Джумаев старший преподаватель кафедра «Дорожная
инженерия» ТГТУ
В настоящее время со студентами активно проводятся научно-исследовательские работы.
Развитие потенциала строительных организаций Узбекистана для удовлетворения актуальных
социальных потребностей страны является одним из актуальных вопросов. Сегодняшней
основной задачами является, привлечение студентов к научной работе в области проектирования,
строительства и эксплуатации автомобильных дорог, чтобы подготовить знающих специалистов,
которые подходят для производственного процесса. По этому изучение и внедрение программного
комплекса «TNQurilish» разработанной на основе нормативных документов на строительства и
эксплуатации автомобильных дорог является актуальными. Нормативная база программного
комплекса «TNQurilish» включает в себя весь спектр строительных норм и правил действующих в
Республике Узбекистан. Программа позволяет получить следующие формы расчетов:
 Ресурсная смета;
 Локальная смета;
 Локально-ресурсная ведомость;
 Разбивка цены контракта по видам работ (для тендеров);
 Сводная ресурсная смета по объекту;
 Сводная локально-ресурсная ведомость по объекту;
 Сводная ресурсная смета по стройке;
 Сводная локально-ресурсная ведомость по стройке;
 Сводный расчет по статьям затрат;
 Справка счет-фактура о стоимости выполненных работ (понесенных затрат);
 Справка ведомость материалов.
Ресурсная смета – это смета на строительные или ремонтные работы, составляемая ресурсным
методом. Показывает стоимость работ и материалов (ресурсов) в текущих или прогнозируемых
ценах и тарифах, которые могут быть сформированы на основе текущих стоимостных показателей
ресурсов.
Локальная смета – первичный сметный документ, составленный на отдельные виды работ
(затрат) на основании объёмов, которые были определены при разработке рабочей документации.
Необходимость в локальном сметном расчёте возникает в случаях, когда окончательные размеры
затрат и объёмы работ пока не определены, и их необходимо уточнить или когда они не могут в
ходе проектирования быть определены достаточно точно, что предполагает уточнение объёмов,
методов и характера работ уже в ходе строительства. Строительная локальная смета представляет
собой таблицу с указанием перечня работ, шифра этих работ и затрат на выполнение. Составляется
документ (в общем случае – на один вид работ), исходя из: исходных данных заказчика,
номенклатуры и количества, необходимого по рабочей документации оборудования (инвентаря), а
также данных чертежей, ведомостей объёмов СМР, оборудования и материалов, дефектных
ведомостей, спецификаций, объёма работ и основных решений по организации монтажа с учётом
пояснительных записок к проектным материалам, сметных нормативов, действующих в момент
составления документа, рыночных цен (тарифов) и транспортных расходов на оборудование,
инвентарь, мебель.
Данные в сметах группируются в разделы по разным принципам. Это может быть группировка
по конструктивным элементам объектов или по технологически обусловленной
последовательности видов строительных работ с учётом их особенностей. Сметные расчёты по
зданиям и сооружениям допускают разделение на работы нулевого цикла – подземную часть и на
надземные этапы. Разделы детализируются в зависимости от типологии работ (затрат).
287
ТЕР — это один из видов единичных расценок, которые применяются для определения
сметной стоимости строительно-монтажных работ.
ФЕР (федеральные единичные расценки) – это сметные нормативы, содержащие расценки на
выполнение единичных строительных работ. Данные сметные нормативы регламентируют
выраженные в натуральной форме отдельные элементы прямых затрат, приходящиеся на единицу
объема строительных работ и конструктивных элементов: расход строительных материалов,
затраты труда строительных рабочих, времени работы строительных машин.
Локальная ресурсная ведомость – это документ, в котором рассчитываются все
производственные ресурсы, необходимые для выполнения объекта. Показатели вычисляются
основываясь на проектных данных и на государственных характеристиках. Расчёт сметы
проводится в два этапа:
На первом этапе расчёт проводится, основываясь на физический объём всех необходимых
ресурсов, которые понадобятся для объекта и возможных работ. На втором этапе суммируются
однородные ресурсы, которые имеют однородный шифр, после этого формируется локальная
ресурсная ведомость.
Смета имеет множество положительных моментов, единственным недостатком, является то,
что на разработку точных данных необходимо затратить много времени. Бюджетные и небольшие
компании из-за затратности стараются не прибегать к данному виду расчёта.
Локальный ресурсный сметный расчёт. Основой данного документа является сводная
ведомость ресурсов. Стоимость сметных ресурсов рассчитывается приблизительно без точного
оценивания каждого ресурса.
Ресурсно-индексный метод составления смет.
При ресурсно-индексном методе подсчёт необходимых ресурсов и их калькуляция
осуществляется в текущих тарифах, которые необходимы для выполнения решения. Калькуляция
основывается на основании натуральных измерителей, которые необходимы для строительства.
Сюда входят материалы, энергоресурсы, затраты на выплату рабочим. Обычно ресурсы выделяются
из проектных материалов.
Ресурсно-индексный метод назван так не зря, и сочетает в себе ресурсный метод с
индексацией ресурсов, которые будут использоваться в строительстве. Является комбинированным
методом расчёта сметной стоимости. Важными ресурсными показателями при данном методе
являются:
 расчёт трудоёмкости ресурсов, которые будут потрачены на выполнение поставленныхцелей
и задач, которые будут выполнять соответствующую работу и обслуживание рабочих машин;
 затраты времени на машины, необходимые для использования в строительстве;
 расход всевозможных ресурсов и материалов, которые необходимы для построения объекта;
288
 информация о потребностях материалов, которые составляются для раздельных
конструкции. Также сюда входят и другие материалы, которые необходимы для строительных
нужд;
 информация о затратах рабочих, а также о времени работы необходимого промышленного
оборудования, направленного на постройку объекта.
Ресурсный метод является более простым, чем ресурсно-индексный.
Уже можно исходить из данного метода, судя из его названия. По данному методу смета будет
составляться из тех цен, которые действуют на рынке на данный момент. Общую смету и стоимость
всего объекта получают суммируя необходимые строительные материалы, человекозатраты,
эксплуатацию оборудования, машин, без которых невозможно создание объекта. Если предыдущий
метод является более практичным, при расчёте сметы вырабатывается определённый индекс и
человеку не страшна никакая инфляция, то здесь всё проще, но рискованней. Расчёт всех затрат
производится исходя из активных действующих цен.
СПИСОК ИСПОЛЬЗОВАННОЙ ЛИТЕРАТУРЫ:
1.
Гарманов Е.Н. Экономика дорожного хозяйства. Учебник.- М.: Академия, 2013.
2.
Каюмов Р.И. Организация и финансирование инвестиций – Учебник.- Т. «Fan va
texnologiya» , 2012.
3.
ИКН 71-12 «Правила использования показателей единой рентабельности при
строительстве, реконструкции, ремонте и содержания автомобильных дорог общего пользования»,
Научно-исследовательский институт автомобильных дорог ГАК «Узавтойул», Т., 2012 г
СВЕТОДИОД ЛАМПАЛАРНИНГ
ТЕХНИК – ИҚТИСОДИЙ КЎРСАТКИЧЛАРИ
Бурхонов Шерзод Икром ўғли ЖизПИ АЛ нинг аниқ фанлар йўналиши 1-босқич
талабаси, илмий раҳбар ЖизПТ доценти А.А.Мустафақулов
Аннотация:Мақолада яримўтказгич светодиод лампаларнинг техник- иқтисодий
кўрсаткичлари бошқа ёруғлик манбалари билан солиштирилиб таҳлил этилган.
Таянч сўзлар: Светодиод, яримўтказгич, светотехника, электрон, ковак ўтишлар, оқлик
даражаси, донор.
Аннотация:В статье анализируются технические и экономические показатели
полупроводниковых светодиодных ламп с другими источниками света.
Abstract:The article analyzes the technical and economic indicators of semi-conductor LED (light
em itting diod) bulbs with other sources of light.
Кириш: Электр энергиясини тежаш борасидаги давлат сиёсатининг асосий тамойили, буэнергия ресурларидан самарали фойдаланиш энергияни тежаш билан боғлиқ давлат ислоҳатларини
қўллаб-қувватлаш, энергияни истеъмол қилишга янгича ёндошувни шакллаштириш, энергия
тежовчи технологияларни ишлаб чиқаришга, ҳаётга тадбиқ этиш ва атроф муҳитни экологик соф
сақлаш демакдир.
Асосий қисм: Яримўтказгичлардаги р-n ўтиш жараёнида ҳосил бўладиган люминесценция
ҳодисасидан ёруғлик манбаи сифатида фойдаланиш туфайли светотехникада инқилобий ўзгариш
содир бўлди.Чунки, светодиод электр энергиясини бевосита ёруғлик нурланишига айлантирувчи
яримўтказгичли қурилмадир. Бу нурланиш яримўтказгичлардаги р-n ўтиш жараёнида электронлар
ва ковакларнинг рекомбинация энергиясидан ҳосил бўлади [1-3]. р-n ўтиш бўлиши учун р-типли ва
n -типли яримўтказгичларнинг контактини ҳосил қилиш керак. Бунинг учун яримўтказгич
кристалига бир томондан акцептор аралашма, иккинчи томондан донор аралашмалар киритилади.
Ҳосил қилинган светодиоддаги тақиқланган зона кенглиги кўринадиган областдаги ёруғлик
қвантлари энергиясига яқин бўлиши [1], яримўтказгич материалининг нуқтавий ва аралашмали
нуқсонлардан холи бўлиши талаб этилади. Акс ҳолда рекомбинацион жараён нурланишсиз амалга
ошади [2].
hν=E1 –E0 (1) hν (400-700 нм).
289
Светодиод нурланишида инфрақизил ва ультрабинафша нурланишлар бўлмайди светодиод
деярли қизимайди. У механик жиҳатдан мустаҳкам, ишлаш муддати назарий жихатдан 100 минг
соатгача етади [3]. Светодиод лампалар чўғланма лампаларга нисбатан 100 мартагача, люминесцент
лампаларга нисбатан 5-10 мартагача кўпроқ ишлайди (чўғланма лампаларнинг иш муддати 1000
соат, люминесцент лампаларнинг иш муддати 5000 соат қилиб белгиланган). Светодиод лампалар
электр энергияси сарфи тежалишини кафолатлайди, замонавийлик ва қулайликни яратади. Симоб
моддаси бўлмагани эса экологик софликни таъминлайди
Қуйида CD-LM 3 w ва LM-LBL 5-7 w моделларда яратилган
светодиод лампаларининг
техник-иктисодий кўрсатгичларини келтирамиз [4].
Иш кучланиши
Ток кучи
Ёруғлик оқими
Самарадорлиги
Қуввати
Ишлаш муддати
Қувват коэффициенти
160-240 v
0.01-0.02 А
200-210 lm
85-90 lm/w
3w
25000 соат
0.5-0.6
130-265 v
0.03-0.04 А
595-630 lm
85-90 lm/w
5w
10000 соат
0.5-0.6
130-265 v
0.03-0.04 А
595-630 lm
85-90 lm/w
7w
10000 соат
0.5-0.6
Яр
имўтказг
ич
материал
га
тақиқлан
ган
зонаси
кенглиги
ҳар хил бўлган аралашмаларни киритиш-легирлаш орқали битта светодиодда спектрнинг кўриниш
областида бир неча хил тўлқин узунликдаги нурланишларни ҳам ҳосил қилиш ҳам мумкин (расм
[1]).
Бу светодиод лампаларда оқлик даражаси, ёруғлик ранги-ҳарорати 6500 К бўлиб, бу
кундузги ёруғликка якин.
Бу лампаларни қувватини чўғланма лампаларнинг қуввати ва сотилиш нархлари билан
қуйидагича таққослаш мумкин.
Светодиод лампалар
Чўғланма лампалар
3w қуввати 11000(сўм) нархи эквивалент 30w қуввати 5000(сўм) нархи 5w
қуввати 14000(сўм) нархи эквивалент 50w қуввати 5500(сўм) нархи 7w
қуввати 15000(сўм) нархи эквивалент 70w қуввати 6500(сўм)нархи 18w
қуввати 25000(сўм) нархи эквивалент 300w қуввати 7500(сўм нархи
Хулоса: Светодиод лампалар ишлатилганда ёритиш харажатлари 10 мартагача камаяди ва
электр энергияси тежамкорлигига эришилади. Шу сабабли Жиззах эркин иқтисодий ҳудудида
“Ёрқин чироқлар” номли Ўзбекистон-Корея қўшма корхонаси ташкил этилган бўлиб, унда
яримўтказгич светодиод лампаларнинг турли хил модификациялари, турли хил қувватларда, кўплаб
партияларда ишлаб чиқарилиши йўлга қўйилган.
Адабиётлар:
[1]. Спроул Р. Современная физика.Пер.с англ. М.1974. Изд-во “Наука”. стр. 356, 445.
290
[2]. Моделунг О. Локализованные состояние. Пер.с. англ. М.1985. Изд-во “Наука”. стр. 112
[3].Гаркуша
И.П.
Элементы
физики
полупроводников.
Днепропетровск. Учеб.пос. НГУ. 2012. стр. 45.
[4]. еgl-nur@mail.ru
TAKOMILLASHGAN QUYOSH KOLLEKTORI MIKROKONTROLLERINI
LOYIXALASH QUYOSH KOLLEKTORIDAN UNUMLI VA SAMARALI FOYDALANISH
Abdiyev Hasan assistent
Toshtemirov Dilshod talaba
Jizzax Palitexnika Instituti ‘‘Rardioelektronika’’ kafedrasi
Bugungi kunda kelib, aholi sonining oshishi hamda uning ehtiyojlarini qanoatlantirish uchun zarur
bo’lgan energiya miqdoriga bo’lgan talab keskin oshib ketdi. Biroq ushbu energiya manbaalariningkeskin
kamayishi natijasida butun boshli Yer sayyorasida energetik inqiroz vujudga kelmoqda. Bunga sabab qayta
tiklanmaydigan energiya manbalari – quruq va suyuq yoqilg’i manbaalarininng keskin kamayishidir.
Quyosh kollektorining dastlabki modelini 18 – asrning oxirida Shvetsariyalik olim Goratsion Sossiyur
yaratgan bo’lib, ichida isish xususiyatiga ega bo’lgan qatlami mavjud shisha va yog’och qutidan iborat
qurilma edi. O’sha vaqtdayoq olim uning “kichkina, arzon va oddiy” ekanligini sezgan edi [1]. Shishadan
o’tib yutuvchi plastinkaga tushgan Quyosh energiyasi shu yerda issiqlik energiyasiga aylanish jarayonini
davom ettirish uchun olingan issiqlik issiqlik tashuvchiga yuboriladi. Bunda issiqlik tashuvchi bo’lib,
trubalarda aylanayotgan havo yoki suyuqlik hisoblanadi.Quyosh kollektori tuzilishidagi maqsus shisha
naychalari, boshqaruv mikrokontrolleri, sezuvchan datchiklari import sifatida chet eldan kirib kelgan.
Agar fotoelektr panellar tushayotgan Quyosh energiyasining 14-18% dan foydalansa, Quyosh
kollektoridagi ushbu samara 70 - 80 % ga yetadi.Quyosh kollektorini mintaqaga moslashtirish umumiy
siklik parametrlari asosida jadval tuzish(temperature, sath o’zgarishi).Quyosh kollektorini optimal
joylashtirish, sozlamasini to’g’ri qilish orqali mavjud maxsimal temperaturaga tez vaqtda erishish Quyosh
kollektorini kontrollerini qayta loyxalash, masofadan nazorat qilish, malumot olish va malumot uzatish[2].
Qolgan jihozlar: Suyuqlik qozoni, suv nasozi, favqulotda isitish tizimi, ulovchi similar va suv
turbinalar maxaliy ishlab chiqarishda amalga oshirilmoqda.
Quyosh kollektorining boshqaruv kontrollerini loyixalash uchun ishlatiladigan elementlari 50%
import orqali yetkiziladi qolgan qismlari ishlab chiqarish jarayonida amalga oshiriladi. Mintaqada issiq suv
tanqisligi, qish mavsumida esa issiqlik taminotiga qo’shimcha tizim yarish orqali aholiga sifatli, arzon
issiqlik manbalarini ko’paytirish va xususiylashtirish mumkinligi.
Aholi yashash manzillarida, davlat va xususiy tashkilotlarda, ommaviy to’planuvchi maskanlarda
hamda boshqa issiqlik manbayi kerak boladigan mavjud joylarda ornatish mumkin. Ishlab chiqarishda
aholining 10-15 kishini ish bilan taminlash mumkin. Startap loyixada yana 5-6 kishini yangi ish o’rni bilan
taminlash mumkin.
Quyosh kollektorining mavjud boshqaruv kontrolleri import narxlari donasi 700 000 dan
1 000 000 sumgacha mavjud Maxaliy startap loyixa sifatida rejalashtrilayotgan boshqariv kontroller donasi
500 000 dan 700 000 sum gacha bo’lishi kutilmoqda
291
Kutilayotgan quyosh kollektori boshqaruv kontrollerining amaldaga kontrollerdan afzalliklari:
1) Ishdan chiqsa qayta ishlash mumkinligi,
2) Ishchi dasturi va Boshqaruv paneli foydalanishga qulayligi,
3) Qo’shimcha loyixalarni kiritish mumkinligi,
4) Qo’shimcha dasturlar kiritish mumkinligi
5) Kompyuterga bog’lash mumkinligi,
6) Ishlash samarasini diagramma shaklida chiqarib olish mumkinligi,
7) Masofadan boshqarish, malumot olish, malumot uzatish mumkinligi,
8) Loyixadagi mikrokontrollerni boshqa maqsadlarda foydalanish mumkinligi
Quyosh kollektori kollektorini optimallashtirish (arzonlashtirish, foydalanish yaroqligini uzaytirish,
foydalanishni osonlashtirish) Quyosh kollektorining maksimal issiqlik ko’rsatkichi 70 C ni 100 C dan
oshirish.
Quyosh kollektori
Bu qurilmaning oddiy turlarida suvning aylanishi kollektor va undan yuqoriroqda bak – akumulyator
orasidagi temperatura farqlari sababli tabiiy holda ro’y beradi. Biroz murakkabroq turida suv yoki antifriz
bilan to’ldirilgan o’zining qismiga ega bo’ladi. Bu qismda issiqlik tashuvchining sirkulyatsiyasi uchun
nasos ulangan bo’ladi, bak to’g’ridan – to’g’ri kollektor bilan yoki binoning ichida ham o’rnatilishi ham
mumkin[3].
292
a)
b)
5 – rasm. a) Bir konturli kollektorning qurilma sxemasi; b) Ikki konturli kollektorning qurilma
sxemasi;
1- Quyosh kollektori; 2 - Nasos; 3- Bak-akkumulator; 4 – Boshqaruvchidatchik; 5 – Nazorat qiluvchi
va boshqaruvchi moslama; 6- Issiqlik almashtirgich. Bu qurilmaning kamchiligi shundan iboratki,
ventilyatorning ishlashi uchun qo’shimcha energiya sarfi mavjudligi ushbu tizimning xarajati oshishiga olib
keladi. Biroq atrof – muhit harorati 17ºC dan yuqori bo’lmasa, plastina – yutuvchi sirtdan ikki tomonlama
aylanayotgan havo ortiqcha issiqlik yo’qolishisiz samarali ishlaydi. Havo kollektorlarining asosiy
afzalliklari ularning oddiyligi va ishonchliligidir. Agar e’tibor bilan ishlatilsa, u 10 – 20 yil xizmat qilishi
mumkin. Bundan tashqari issiqlik tashuvchi element almashinishi kuzatilmaydi, chunki havo muzlamaydi.
Adabiyotlar
[1]. Умаров, Б., & Абдиев, Х. (2020). устройство, размеры и параметры преобразователей
тока большой емкости для систем регулирования реактивной мощности. инновационное развитие:
потенциал науки и современного образования, 10-13.
[2]. Жуманов, А., Абдиев, Х., & Файзуллаев, А. (2021). классификация воздушных линий
электропередачи. современная наука: актуальные вопросы, достижения и, 45.
[3]. Абдиев, Х., Умаров, Б., & Тоштемиров, Д. (2021). СТРУКТУРА И ПРИНЦИПЫ
СОЛНЕЧНЫХ КОЛЛЕКТОРОВ. In НАУКА И СОВРЕМЕННОЕ ОБЩЕСТВО: АКТУАЛЬНЫЕ
ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ (pp. 9-13).
QADIMIY SUN’IY INSHOOTLARDA ISHLATILGAN QORISHMANING KIMYOVIY
TARKIBINI LABARATORIYA TAHLILI
Umirzoqov Zarpulla Antarovich
Jizzax Politexnika Instituti,
“Yo’l muxandisligi” kafedrasi assistenti,
O’zbekiston Respublikasi, Jizzax shahri.
E-mail: umirzakovzarpullajon@gmail.com
Irisqulova Kamola Normat qizi 12219 AY va A guruh talabasi
Annotasiya: Ushbu maqolada ota-bobolarimizning sun’iy inshoatlar qurish sohasidagi yutuqlari
aks etgan.
Kalit so’zlar: to’g’on, suyuqlik, bosim, kon, qoya, Paskal qonuni, suvoq, tuya suti, qorishma.
ЛАБОРАТОРНЫЙ АНАЛИЗ ХИМИЧЕСКОГО СОСТАВА СМЕСИ,
ИСПОЛЬЗУЕМОЙ В ДРЕВНИХ ИСКУССТВЕННЫХ СОРУЖЕНИЯХ
Умирзаков Зарпулла Антарович
Джизакский политехнический институт,
Ассистент кафедры “Дорожная инженерия”,
Республика Узбекистан, город Джизак.
Ирисқулова Камола Нормат қизи студент группы
122-19 АД и А
Аннотация: В статье отражены достижения наших предков в области искусственного
строительства.
293
Ключевые слова: плотина, жидкость, давление, добыча, порода, закон Паскаля, гипс,
верблюжье молоко, смесь.
LABORATORY ANALYSIS OF THE CHEMICAL COMPOSITION OF THE MIXTURE
USED IN ANCIENT ARTIFICIAL STRUCTURES
Umirzakov Zarpulla Antarovich
Jizzakh Polytechnic Institute,
Assistant of the Department of Road Engineering,
Republic of Uzbekistan, Jizzakh city.
Annotation: This article reflects the achievements of our ancestors in the field of artificial
construction.
Keywords: dam, liquid, pressure, mining, rock, Pascal's law, plaster, camel's milk, mixture
Xonbandi - O’zbekistonda qadimiy zamondan bizning davrimizgacha saqlanib kelgan to’g’ondir. U
Jizzax viloyati Forish tumanidagi Band shaharchasi yaqinida joylashgan. Tadqiqotchi olimlarning fikricha,
to’g’on haqida yozma manbaalar mavjud emas. Shunday bo’lsada, tahminiy sanasi turli xil keltiriladi - bir
guruh olimlar ushbu to'g'onni X asrda qurilgan deyishsa, boshqa bir guruh olimlar XVIasr, 1582 yilda
qurilgan deyishadi.mazkur to'g'on 1973 yildan buyon Respublika miqyosidagi yodgorlik sifatida davlat
muxofazasida saqlanadi. unga qadar esa bir necha asrlar davomida dehqonlar va ziroatchilarga holis hizmat
qilib kelgan. To’g’onning uzunligi 50 metrdan ziyod, pastidan 24 metr, balandligi 15 metrdan ziyod.
To’g’on tekislangan rangdor koshinlardan maxsus suv ko’taruvchi aralashma yordamida terilgan. Bundan
ko’rinib turibdiki, XVII asrga kelibgina Paskal qonuni asosida shakllangan usuldan bundan necha yillar
avvalroq Movaraunnaxr muhandis-gidrotexniklari suyuqlik bosimini hisobga ola bilishgan. To’g’onning
g’arbiy qismidagi suv bo’shatmasida turli balandliklarda 9 ta konussimon shaklda yoriqlar qurilgan.
To’g’on poydevori tepa qismidan 4 barobar qalinroq. Pastkiqismining qalinligi 8 metr, tepasi 2 metr. Ya'ni
trapetsiyasimon qilib qurilgan, bu o'z navbatida to'g'on mustaxkamligini oshiradi. Avvallari to’g’on o’zida
uzunligi 1,5 km, kengligi 52 metrga, daraning boshlanish qismi 200 metrga teng suv omborini saqlagan.
Bugungi kunda sun’iy suv omborining jomidan foydalanilmaydi, zero, eng tepa qismiga qadar loyqa
chiqindilar bilan to’lib, jarlikning tekis qismiga aylangan. Jizzah viloyati Forish tumanida joylashgan Band
shaharchasi yaqinida, Xonbandi tog qoldiqlarining g'arbiy etagida o’rta asrlarda Xonbandi deb atalmish
deyarli katta suv ombori bo’lib, bu yerga qish-bahor mavsumlarida tarnovlar orqali keluvchi Ilonchisoy
suvlari to’plangan. Xonbandi - bu to’g’on bo’lib, o’rta asrlarda bahoriy suvlar yordamida sug’orish
maqsadida suvsiz dasht o’rtasiga qurilgan. Bugun to’g’on yirik sharsharaga aylangan. Bugungi kunda u
yerda Aydarko’lga suv oqadi. Qachonlardir shu yerlik aholi mazkur to’g’onni qurishgan, aslida bu yerlarda
Tuzkon deya atalmish kichik tuzli ko’l bo’lgan halos. Endi Aydarko’l Tuzkon bilan qo’shilib oqmoqda.
Qachonlardir bu joylarda xandon pistalar mo’l o’sgan, lekin endi yalang’och toshlarnigina ko’rish mumkin.
Suvayirgich cho’qqilarining keskin, notekis chizgilari, tikka qoyali shimoliy qiyaliklar hamda nisbatan
g’arbiy nishab juda ajoyib manzarani tashkil qiladi. Bu yerda siz to’g’onni yoki bugun shu yerliklarning
so’zi bo’yicha Sharsharani ko’rishingiz mumkin. Nurota tog’larining, deyarli barcha vodiylarida tarixiy
shoxlab ketgan sug’orish tizimlari saqlanib qolgan bo’lib, ular daryo boshidan tog’osti tekisligigacha
davom etadi. Bu kabi sug’orish tizimlarining ish faoliyatini saqlab qolish aytarli darajada mushkul ishdir.
Keskin toshli qiyaliklar orasidan ariqlar o’tqazish uchun mahalliy aholi tomonidan ko’p metrli toshli
devorlar qurilgan bo’lib, nishablar peshayvonlarga aylangan. So’nggi bir necha o’n yilliklar mobaynida suv
sathi pasayganligi bois, ko’plab ariqlar, ayniqsa, tog’ yonbag’rilari va tog’ osti tekisliklaridagi sug’orish
tizimlari qarovsiz qolgan va asta-sekinlik bilan vayron bo’lmoqda. Xonbandi suv ombori ham vayron
bo’lgan, biroq, ko’pmetrli toshli to’g’on yaxshi saqlangan. Mahalliy aholining aytishicha, granit koshinlar
yaxshi saqlangan, sababi, suvoq aralashmasi tuya suti asosida tayyorlangan. Ko’klamzor bahorda
atroflarida siyrak buta o’suvchi, po’panak o’sib ketgan to’g’on atrof muhitga uyg’un ko’rinishdagi
murakkab muhandislik inshootini tashkil qiladi. Shunda Xonbandisiz bu yerlarni tasavvur qilish qiyin qoyador qo’shni nishablar bilan qo’shilib to’g’on darani hosil qiladi. Tog’ etagi chegarasidagi nishab
qoyalarni o’z ichiga olgan ishlov berilgan dalalar Nurota tog’laridan keluvchi oqar suvlar bilan sug’oriladi.
Arnasoy ko’l tizimi bilan bir qatorda, Pistali va Baliqli kabi hovuzlar ham mavjud.Shimoliy- sharqiy hamda
janubiy g’arbiy tumanlarda erosti suvlari o’tadi. Tuman maydonida arxeologik
294
yodgorliklar ham uchraydi, xususan, miloddan avvalgi 1 ming yillik qabrlar Yetimtau, Qoratosh, XVI
asrga tegishli Abdullaxonning chorbog’ini hamda Xonbandi to’g’onini uchratish mumkin.
Quyida mazkur to’g’on qurilishida ishlatilgan qorishma va hozirgi zamonaviy qurilishda
ishlatiladigan qorishmaning kimyoviy tarkibining bir biridan farqi ko’rsatilgan:
Xonbandidagi X-asrda qurilgan suv to’g’onida qo’llanilgan qorishmaning kimyoviy tarkibi
Namua
olish
sanasi
01.05.
2017 г
SiO2
Al2O
3
Fe2O
3
CaO
MgO
SO3
Na2O
K2O
TiO2
Cr2O3
Mn2O3
P2O
5
to’plam
ppp
34.48
4.44
3.00
13.78
1.28
0.16
0.38
1.00
0.35
0.044
0.0737
0.00
74.29
15.3
0
Sulfatga chidamli standart beton qorishmasining kimyoviy tarkibi
Namuna
olish
sanasi
SiO2
Al2O3
Fe2O3
CaO
MgO
SO3
Na2O
K2O
TiO2
Cr2O3
Mn2O3
P2O5
to’plam
ppp
01.05.
2017 г
59.80
0.98
1.51
12.14
0.40
0.43
0.00
0.08
0.12
0.0632
0.0365
0.00
81.04
5.70
Umumqurilish Portlandsementidan tayyorlangan standart beton qorishmasining kimyoviy tarkibi
Namuna
olish
sanasi
01.05.
2017 y
SiO2
Al2O3
Fe2O3
CaO
MgO
SO3
Na2O
K2O
TiO2
Cr2O3
Mn2O3
P2O5
to’plam
ppp
52.82
0.72
1.24
10.71
0.30
0.32
0.00
0.08
0.12
0.0505
0.0349
0.00
71.85
5.84
Bu Olmaliq tog kon metallurgiya kombinati labaratoriyasi xulosalariga kora qadimgi ishlatilgan
qorishma hozirgi umumqurilish Portlandsementidan tayyorlangan standart beton qorishmasining kimyoviy
tarkibiga juda ham yaqinligini ko’ramiz.
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR RO’YXATI:
1. A.Muxammadjonov O’zbekiston tarixi: 7-sinf uchun darslik. Qayta ishlangan uchinchi nashr .
T.:SHarq.2017.-160 b.
2. ГОСТ 28013—98 ПРИНЯТ Межгосударственной научно-технической комиссией по
стандартизации, техническому нормированию и сертификации в строительстве (МНТКС) 12 ноября
1998 г.
РАЗВИТИЯ СПОРТИВНОГО ДВИЖЕНИЯ СРЕДИ СТУДЕНЧЕСКОЙ МОЛОДЁЖИ
Ходжиматов Валижон Меликузиевич.
Старший преподаватель Джизакского политехнического института
Аннотация: В статье проанализированы преимущества студенческих спортивных клубов в
пропаганде массового физического развития. здоровый образ жизни. Ушбу мақолада асосан
талабалар спорт клубларнинг оммавий жисмоний ривожланишини тарғибот қилиш. Соғлом турмуш
тарзини шакллантириш.
Resume:
This article is mainly to promote the mass physical development of student sports clubs. Creating a
healthy lifestyle.
Ключевые слова: мотивация, физическое развитие, здоровый образ жизни, спортивный клуб,
массовое спортивное движение, студенческий спорт, мотивация, жисмоний ривожланиш, соғлом
турмуш тарзи, спорт клуб, оммавий спорт харакати, талабалар спорти.
Ухудшающее положение физической подготовленности и здоровья молодежи, подводит
руководство вузов совместно с кафедрой физического воспитания активно поддерживать массовое
спортивное движение среди студентов. В свою очередь, улучшение физического воспитания
молодежи является важным фактором формирования активного интереса к здоровому образу жизни
(ЗОЖ). Правительство Узбекистана и региональные органы власти в последнее время
предпринимают ряд серьезных мер по оздоровлению нации.
Принят «Указ Президента Республики Узбекистан о мерах по широкому внедрению здорового
образа жизни и дальнейшему развитию массового спорта. 30.10.2020 г. 6099. в которой планируется
повысить долю граждан, регулярно занимающихся физической культурой и спортом. С помощью
внедрения в вузы такой организационной структуры, как спортивный клуб, возможно,
295
решить данную проблему. Спортивные клубы должны стать основной ячейкой развития массового
спортивного движения.
С их помощью возможна популяризация определенных видов спорта, современных направлений, привлечение внебюджетных и спонсорских средств, создание фан-клубов. Основной
проблемой является то, что во многих вузах не хватает денежных средств, квалифицированных
кадров, отсутствует современная материально-техническая база. Только в некоторых вузов имеют
хорошо оснащенные спортивные базы, лишь незначительное число вузов обладает бассейнами,
а остальным приходится арендовать спортивные залы. На протяжении всей истории человечества
физическая культура и спорт лишь только способствовали подготовке человека к жизни,
закаливанию организма и укреплению здоровья, содействовали гармоничному физическому
развитию, воспитанию моральных и физических качеств, значимых для трудовой и оборонной
деятельности. Для воссоздания студенческого спорта в Узбекистане образована (Ассоциация
студенческих спортивных клубов «Талаба»). Идея создания была поддержана Министерством
высшего учебного заведением Узбекистана. Молодым людям необходимо дать возможность
проявить свой характер, показать, на что они способны. Спортивные клубы, созданныестудентами
активистами в своих вузах, должны стать такой возможностью. 4 сентября 2015 года вступил в силу
Закон Республики Узбекистан. О физической культуре и спорте.04.09.2015.г.№394.где прописана
обязанности спорт клубов, содействовать развитию физической культуры и спорта.
В Джизакском политехническом институте усилиями руководства и активными студентами
уже не первый год функционирует спортивный клуб «Талаба» В настоящее время организована
работа, более чем в 15 секциях по разным видам спорта. В учебном 2020–2021 году по итогам
«Универсиады» и организацию физкультурно-оздоровительной работы среди студентов заняли
призовое место в группе с контингентом студентов очной формы обучения до 6000 человек. Главная
цель спортивного клуба привлечение молодежи и профессорско-преподавательского состава (ППС)
к систематичным занятиям физической культурой и спортом для укрепления здоровья,
профилактики вредных привычек и популяризация современных направлений в физической
культуре.
Спортивный клуб это одно из структурных подразделений образовательной системы . Задачи
деятельности спортивного клуба: ‒ увлечь студентов физической культурой и спортом; ‒
формирование мотивации и устойчивого интереса к укреплению здоровья; ‒ организация
физкультурно-спортивной работы со студентами; ‒ участие в спортивных соревнованиях разного
уровня среди образовательных организаций Узбекистана; ‒ содействие обучающимся, членам
спортивных сборных команд вуза в создании оптимальных условий для качественного учебнотренировочного процесса; ‒ поддержка волонтерского движения и студенческого самоуправления
на факультете; ‒ организация спортивно-массовой работы со студентами с патологией в состоянии
здоровья; ‒ обеспечение повышенной стипендии студентам за достижения в спортивной
деятельности; ‒ материальное стимулирование активистов факультетских спортивных клубов; ‒
сотрудничество с кафедрой физической культуры.
Студенческий спортивный клуб обладает собственным названием, эмблемой, атрибутикой,
спортивной формой. «Талаба» сообща с руководителями факультетов и руководством вуза в
соответствии с законодательством Узбекистана способствует обеспечению финансирования
деятельности клубов, предоставляя спортивные объекты, спортивное оборудование и инвентарь,а
деятельность студенческих спортивных клубов и выработаны основные направления деятельности
студенческих спортивных клубов: ‒ популяризация физической культуры, спорта и ЗОЖ; ‒
укрепление здоровья, воспитание физических и морально-волевых качеств, повышение социальной
активности студентов и работников вуза посредством занятий физической культуройи спортом; ‒
организация и проведение внутри вузовских спартакиад и соревнований по различным видам
спорта, а также спортивно-массовых мероприятий на факультете; ‒ участие в спортивных
соревнованиях проводимых студенческими спортивными лигами; ‒ реабилитация студентов с
отклонениями в состоянии здоровья; ‒ поощрение обучающихся, достигших высоких спортивных
результатов; ‒ информация о графике спортивных, физкультурных и
оздоровительных мероприятиях в вузе.
Рейтинг видов спорта по популярности среди студентов. Результаты анкетирования
показали, что большинство респондентов предпочитают заниматься игровыми видами спорта.
296
Лидирует по популярности самый доступный вид спорта — футбол-19,40 %. На втором месте
волейбол-14,30 % и на третьем — баскетбол-11,80 %. И в последние годы набирает популярность
среди студентов кураш10 %. Это связано с тем, что в институте, в рамках учебных занятий на
первом курсе, проводятся ознакомительные занятия по этим видам спорта. Проведя анализ
секционной работы спортивного клуба «Талаба» было установлено, что секционная работа в
основном направлена на формирование сборных команд по видам спорта для участия в спортивных
соревнованиях различного ранга. И, к сожалению, осталось без должного внимания
оздоровительно–рекреационное направление. Студентам, которые хотели бы заниматься
самосовершенствованием физической формы, и оздоровлением организма предоставленнебольшой
выбор секций. студентов. отягощениями, на тренажерах и т. д. Уже сегодня программа по
физической культуре вводит в учебный процесс инновационные физкультурно-спортивные и
оздоровительные технологии личностно-ориентированного направления, которые наиболее
результативны, чем традиционно сформировавшаяся система физического воспитания в вузе.
Охватывающее разнообразные формы двигательной активности, сбалансированное питание,
режим дня и отдыха, диагностику физического состояния. Достоинства и преимущества
выражаются в мотивации молодежи к регулярным занятиям физической культурой и спортом, в
следовании ЗОЖ. Занятия на сегодняшний день обладают наиболее высоким рейтингом среди
студенческой молодежи Красота, здоровье и долголетие имеют вечную ценность и значимость.
Люди во все времена стремятся быть красивыми, успешными, здоровыми, нравиться себе и
окружающим. Спорт,культура только способствует и направляет молодежь в формировании стиля
жизни и в верном распределении приоритетов. Преимущество секционной работы обусловлено
самостоятельным выбором, добровольностью, соответствием выбранного занятия влечениям и
пожеланиям студентов. Важно заметить, что коллективная настроенность и взгляды являются
немаловажным фактором влияния на индивидуальность молодого человека, а коллективная
деятельность воспитывает ответственность.
Студенческий спорт — это тренировки, борьба, разочарования и победы. Это гордость собой
и своим родным вузом. Студенческий спорт способствует улучшению физического и духовного
здоровья, служит альтернативой наркотикам, алкоголю, интернету, ночному образу жизни.
Литература:
Популяризация спортивного движения среди студенческой молодежи / Л. В. Морозова, О. Г.
Морозов. Текст: непосредственный // Педагогика: традиции и инновации: 04.05.2021).
Закон Республики Узбекистан. О физической культуре и спорте. 04.09.2015 г. 394.
Указ Президента Республики Узбекистан о мерах по широкому внедрению здорового образа
жизни и дальнейшему развитию массового спорта. 30 10.2020 г. 6099.
ПРОИЗВОДСТВО ЭЛЕКТРОЭНЕРГИ ПРИ ПОМОЩИ ВОДЫ
Джизакский политехнический институт (Узбекистан)
Студент кафедры энергетики
Уралов Журабек Абдурахмон угли
Старший преподаватель кафедра энергетики
Наримонов Баходир Абсаломович
Annotation: The article discusses the issues of electric power generation and the optimal method for
managing hydroelectric power plants. Working process of hydraulic turbines and reduction of efficiency in
hydraulic turbines. The analysis of the increase in the productivity of hydroelectric power plants and the
turbulent flow of water, which can increase the efficiency factor of hydroelectric power plants, has been
carried out.
Keywords: Hydroelectric power station, power plant, generator, dam, coal, gravity, propeller
Аннотация: Мақолада электр энергиясини ишлаб чиқариш ва гидроэлектростанция-ларни
бошқаришнинг оптимал усули муҳокама қилинади. Гидротурбинлар қурилмаларининг иш жараёни
ва гидротурбларда самарадорлик коэффицентини камайтириш. Гидроэлектростанциянинг
самарадорлигини ошириш ва гидроэлектростанцияларнинг ишлаш коэффитсиентини ошириши
мумкин бўлган турбулент сув оқими таҳлил қилинди.
297
Калит сўзлар: Гидроэлектростанция, электр станцияси, генератор, тўғон, кўмир, тортишиш,
перванели.
Аннотация: В статье рассмотрены вопросы выработке электрической энергии и оптимальный
метод управления гидроэлектростанций. Рабочий процесс гидротурбинных установок и снижения
коэффициента полезного действия в гидротурбинах. Выполнен анализ повышение
производительности гидроэлектростанции и турбулентный поток воды, которых можно повышать
коэффициент производительности гидроэлектростанций.
Ключевые слова: Гидроэлектростанция, электростанция, генератор, дамба, уголь, гравитация,
пропеллер.
На самом деле, гидроэлектростанции и электростанции, работающие на угле, производят
электричество аналогичным образом [1]. В обоих случаях источник энергии используется для
вращения
части
похожей
на
пропеллер,
называемой
турбиной,
которая
затем вращает металлический вал в электрическом генераторе, который является двигателем,
вырабатывающим электричество. Угольная электростанция использует пар для вращения лопастей
турбины [2]. В то время как гидроэлектростанция использует падающую воду для вращения
турбины. Результаты одинаковы [3].
Теория заключается в том, чтобы построить плотину на большой реке с большим перепадом
высот. Дамба хранит много воды за ней в водохранилище. У основания стены плотины есть
водозабор [4]. Гравитация заставляет его падать через заграждение внутри плотины. На конце
заглушки находится турбинный винт, который вращается движущейся водой. Вал от турбины идет
вверх в генератор, который вырабатывает энергию. Линии электропередач подключены
к
генератору, который проводит электричество в ваш дом. Вода продолжает пропеллер через
хвостовую часть в реку мимо плотины.
Что касается работы этого генератора, инженерный корпус объясняет это так:
«Гидравлическая турбина преобразует энергию протекающей воды в механическую энергию.
Гидроэлектрический генератор преобразует эту механическую энергию в электричество. Работа
генератора основано на принципах обнаружил Фарадей. Он обнаружил, что когда магнит проходит
мимо проводника, он вызывает электричество. В большом генераторе электромагниты создаются
путем циркуляции постоянного тока через петли проволоки, намотанные на стопки магнитных
стальных слоистых пластов. Это называется полем. полюсов, и установлены по периметру ротора.
Ротор прикреплен к валу турбины и вращается с фиксированной скоростью. Когда ротор вращается,
это заставляет полюса поля (электромагниты) перемещаться мимо проводников, установленных в
Статор. Это, в свою очередь, вызывает ток электричества и напряжение на выходных клеммах
генератора.
Насосное хранение повторное использование воды для пикового потребления электроэнергии.
Спрос на электроэнергию не "плоский", а постоянный. Спрос растет и возрастаетв течение дня, а в
одночасье потребность в электроэнергии в домах, на предприятиях и других объектах уменьшается.
Например, здесь, в Атланте, штат Джорджия, в 17:00 в жаркий августовский выходной день, вы
можете поспорить, что существует огромная потребность в электричестве для работы миллионов
кондиционеров. Но через 12 часов в 5 часов утра не так уж и много. Гидроэлектростанции более
эффективны в обеспечении пиковых потребностей в электроэнергии в течение коротких периодов,
чем электростанции на ископаемом топливе и атомные электростанции, и один из способов сделать
это - использовать «насосное хранилище», которое повторно использует одну и ту же воду более
одного раза.
Насосное хранилище - это метод сохранения воды в резерве для пиковых потребностей в
энергии за счет перекачки воды, которая уже протекала через турбины, обратно в бассейн хранения
над электростанцией в то время, когда потребительский спрос на энергию низок, например, в
середине в ночь. Затем воде позволяют течь обратно через турбогенераторы в периоды, когда
потребность в них высока и в систему помещается большая нагрузка.
298
Рис. 1. Дневное время: вода течет вниз через турбины, производя электричество
Рис. 2. Ночь: вода накачивается в гору в резервуар для завтрашнего использования
Насосное хранилище: повторное использование воды для пикового потребления
электроэнергии.
Резервуар действует как батарея, накапливая энергию в форме воды, когда потребности
низкие, и вырабатывая максимальную мощность в дневные и сезонные пиковые периоды.
Преимущество накопительного хранилища заключается в том, что гидроагрегаты способны быстро
запускаться и быстро регулировать производительность. Они работают эффективно при
использовании в течение одного часа или нескольких часов. Поскольку насосные резервуары для
хранения относительно невелики, затраты на строительство, как правило, низкие по сравнению с
обычными гидроэнергетическими сооружениями.
Список использованной литературы
1. Саъдуллаев Т. М., Сайлиев Ф. О. Разработка оптимальных решений бесконтактных
коммутирующих для электрических машин переменного тока //Молодой ученый. — 2020. — №2.
— С. 51-54.
2. Зарипов, Ш. У. и др. Разработка рациональных решений бесконтактного управления
электроприводами горных машин //Современные научные исследования и разработки. — 2017. —
№ . 8. — С. 201–205.
3. Саъдуллаев, М. С. и др. Использование устройств, состоящих из бесконтактных
элементов, в управлении компенсирующими устройствами //Молодой ученый. — 2018. — № . 1.
— С. 23–25.
299
4. Саъдуллаев Т. М., Сайлиев Ф. О. Разработка оптимальных решений бесконтактных
коммутирующих для электрических машин переменного тока //Молодой ученый. — 2020. — №2.
— С. 51-54.
5. Соодуллаев А. С., Наримонов Б. А. ИЗ ИСТОРИИ ЭЛЕКТРИЧЕСКИЕ РАБОТЫ //Научнопрактические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое
обеспечение сельскохозяйственного производства. – 2017. – С. 1230-1232.
МЕТОДИКА СОСТАВЛЕНИЯ СХЕМ РАЗВИТИЯ СЕЛЬСКОГО СТРОИТЕЛЬНОГО
ПРОИЗВОДСТВА
Тошматов Н.У., Сайдуллаев С.Р., студент 341-17 МКК Лапасов Ж.
Разработка генеральных планов и схем комплексного развития инфраструктуры, дороги,
инженерных коммуникаций, перерабатывающих, производственных, а также строительстважилых
домов образцового типа на сельской местности разрабатываются в соответствии с постановлением
правительство Республики Узбекистан и на основании инструкции по составлению схем развития
регионов с учетом материально-технического обеспечения строительных и производственных
работ.
Исходя из продолжающих структурных преобразований на селе, сельское строительное
производство на местах решаться отдельно для каждого региона республики, области, города и
района.
На основании решения правительства и хокимиятов при строительстве сельских объектов
разрабатываются комплексные сводные схемы развития строительства, где определены пути
межотраслевого кооперирования различных строительных министерств, ведомств, частных
строительных организаций, а также Министерства промышленности строительных материалов.
Таким образом, составление генерального плана комплексного развития села и сельской
строительной индустрии является первым этапом, необходимым для принципиально правильного
обоснования программы развития строительства и промышленности строительных материалов для
сельского строительства. Вторым этапом этого процесса являются — увязка этих вопросов с
общими республиканскими программами, учитывающими потребности всех видов строительной
индустрии.
По мере потребности, при составления комплексных республиканских программ развития
села необходимо вносит необходимые коррективы и в отраслевые планы сельского строительства.
При обосновании дальнейшего развития производственной и строительной отрасли должно
решаться многовариантные задачи и при этом надо выбирать оптимальные решения,
обеспечивающие минимальные народнохозяйственные затраты с наименьшими сроками их
окупаемости. Для расчета необходимо иметь полные исходные данные по существующей
инфраструктуре, инженерных коммуникации, дороги а также строительства новых зданий и
сооружений, в котором надо учитывать технико-экономические показатели строительных,
промышленных и транспортных организаций.
К технико-экономическим и эксплуатационным показателям относятся следующие;
- перечень и характеристики заводов, предприятий и производственных баз (сборного
железобетона, товарного бетона и раствора, асфальтобетона; эффективных облегченных
материалов и конструкций, лесопереработки, производства металлоконструкций; ремонта
строительных, дорожных машин и автотранспорта; баз механизации и отделочных работ; баз
спецмонтажных организации и др.) с указанием основных технико-экономических показателей их
деятельности;
- уровень механовооруженности, механизации и комплексной механизации основных
строительных работ;
- размеры собственного жилищного и культурно-бытового фонда, перечень объектов
непроизводственного назначения;
- характеристика выполняемых строительно-монтажных работ по видам строительства,
конструктивным показателям зданий и сооружений, видам строительных материалов;
- сложившиеся нормативы и объемы поставок основных строительных материалов и изделий
(без фондируемых) по государственным планам и кооперированным связям;
- то же, по ремонту строительной техники и автотранспорту;
300
- количество и характеристика средств малой механизации, строительной оснастки,
инвентаря и инструмента.
После накопления и анализа вышеперечисленных исходных данных рекомендуем следующие
часть работы — расчет материально-технической обеспечения, а также строительной,
производственной мощности строительных предприятий и их материальных баз.
На основе перечисленных данных определяют основные направления и ожидаемые итоги
повышения технического уровня строительства: для этого разрабатываются мероприятия,
обеспечивающие повышение производительности труда и качества строительства, снижающие его
сроки и себестоимость.
На основании сведений о потребности в материалах, изделиях и услугах разрабатывают план
интенсификации, модернизации, реконструкции (а иногда и списания) существующих мощностей
и строительства новых предприятий. Составляют титульные списки всех необходимых для развития
производственной базы строительства капитальных вложений и строительно-монтажных работ и
титульные списки на проектно-изыскательские работы по годам строительства и последующий
период. Заканчивается работа над схемой-подсчетом экономической эффективности развития
строительных работ с технико-экономической оценкой разработанных мероприятий. При этом в
сфере строительного производства учитываются: повышение производительности труда; уровень
полносборного строительства; уровень механизации и комплексной механизации; сокращение
сроков и стоимости строительства; повышение качества строительства, причем имеются в виду не
только качество изделий и строительных работ, но и качественные характеристики самих зданий и
сооружений (например, улучшенная планировка жилья, увеличение долговечности сооружений,
удобства эксплуатации производственных зданий, создание крупных и малых животноводческих
ферм, заводы по переработки сельскохозяйственной продукции в местах ее производства). В сфере
промышленного производства учитываются повышение производительности труда и
рентабельности предприятия; улучшение использования мощностей; уменьшение себестоимости и
материалоемкости продукции и улучшение ее качества, в том числе повышение заводской
готовности.
Окупаемость необходимых средств на развитие сельского строительства определяется
непосредственно в народном хозяйстве с учетом развития сельскохозяйственного производства.
Литература.
1.
Тошматов Н. У., Сайдуллаев С. Р. О методах определения потери и подсосов воздуха
в вентиляционных сетях //Молодой ученый. – 2016. – №. 7-2. – С. 72-75.
2.
Тошматов Н. У., Мансурова Ш. П. Возможности использование сточных вод заводов
по переработки плодоовощных продуктов для орошения сельскохозяйственных полей //Me′
morchilik va qurilish muammolari. – 2019. – С. 44.
3.
Ташматов Н. У., Мансурова Ш. П. ИЗУЧЕНИЕ ХАРАКТЕРИСТИКИ
ШУМОЗАЩИТЫ ОГРАЖДАЮЩИХ КОНСТРУКЦИЙ В ЗДАНИЯХ ПОВЫШЕННОЙ
ЭТАЖНОСТИ //ПРОБЛЕМЫ НАУЧНО-ПРАКТИЧЕСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ. ПОИСК ИВЫБОР.
– 2021. – С. 51.
4.
Ташматов Н. У., Мансурова Ш. П. Исследование воздуховодов с продольной щелью
или отверстиями и способы обеспечения равномерной раздачи или всасывания воздуха //Science and
Education. – 2021. – Т. 2. – №. 4. – С. 200-208.
5.
Каримович М. Т., Рахматуллаевич С. С. НЕКОТОРЫЕ ВОПРОСЫ СОСТАВА И
ОЦЕНКИ СОСТОЯНИЙ ПРОМЫШЛЕННЫХ ГАЗОВЫХ ВЫБРОСОВ И ИХ КОМПОНЕНТОВ
//Science and Education. – 2020. – Т. 1. – №. 8.
6.
Ташматов Н. У., Мансурова Ш. П. Исследование воздуховодов с продольной щелью
или отверстиями и способы обеспечения равномерной раздачи или всасывания воздуха //Science and
Education. – 2021. – Т. 2. – №. 4. – С. 200-208.
7.
Matniyazova B., Matniyazov K. Prospects and possibilities of use of composite materials in
construction production in the republic of uzbekistan //Problems of Architecture and Construction. – 2019.
– Т. 1. – №. 4. – С. 46-48.
301
ЕНГИЛ САНОАТ ТАРМОҚЛАРИДА ИШ БИЛАН БАНДЛИКНИ ТАЪМИНЛАШ
Жиззах Политехника институти
магистри Мирзаев Д.С.
Илмий раҳбар и.ф.д.Бобаназарова Ж.Х.
Ҳалқаро майдонда глобаллашув жараёнлари, иқтисодиётнинг таркибий ўзгаришлари ва
ривожланишнинг замонавий босқичи енгил саноат тармоқларини самарали бошқаришни алоҳида
тадқиқ қилишни талаб қилади. Зеро халқаро майдондаги енгил саноат соҳасида рақобатнинг ҳам
кескинлашувига, ҳар бир мамлакатнинг халқаро меҳнат тақсимотидаги ўз мавқеини мустаҳкамлаш
учун курашишнинг кучайишига ҳам таъсир кўрсатади. Бу борада бизнинг мамлакатимизда ҳам
мазкур соҳага инновацияларни кенг жалб қилиш, тадбиркорларни молиявий рағбатлантириш
ва
тартибга солиш механизмини такомиллаштириш,
уларнинг
рақобатбардошлигини таъминлаш, бу соҳада хотин-қизларнинг иш билан бандлигини ошириш
бўйича амалга ошираётган чора-тадбирларини такомиллаштиришга йўналтирилган илмий
изланишларга алоҳида эътибор қаратилмоқда.
Сўнгги йилларда давлатимиз томонидан тўқимачилик саноати қўллаб- қувватланаётгани
туфайли мамлакатимизда юқори сифатли, рақобатбардош маҳсулот ишлаб чиқарувчи замонавий
тўқимачилик корхоналари ташкил этилди. Натижада тармоқда ишлаб чиқариш ҳажми ва халқаро
стандартларга жавоб берадиган тўқимачилик маҳсулотлари экспорти барқарор ўсиб бормоқда.
Шунингдек, енгил саноатини ривожлантириш истиқболларинингмолиявий жиҳатларига нисбатан
тегишли қарорлар қабул қилиш жараёнида, аввало, Ўзбекистондаги саноат маҳсулотлари ишлаб
чиқаришнинг таркибий тузилишидаги ўзгаришлар ҳам, албатта, ҳисобга олиниши зарур деб
ҳисоблаймиз.
Корхоналар амалиётида бошқарув тизимидаги муаммолар, маҳаллий маҳсулотларни
тайёрлаш ва жаҳон бозорларига етказиш бўйича тадқиқотлар ўтказилмаслиги натижасида
бошқаришнинг стратегик режаларни амалга ошириш имкониятларидан тўлиқ фойдаланилмаяпти.
Мазкур муаммоларнинг ечими сифатида 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республикасини янада
ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида «...принципал жиҳатдан янги маҳсулот ва
технология турларини ўзлаштириш ва шу асосда ички ва ташқи бозорларда миллий товарларнинг
рақобатбардошлигини таъминлаш» устувор йўналиш сифатида белгилаб берилган [1]. Мазкур
вазифаларнинг самарали ижросини таъминлаш, енгил саноат тармоқларида иш билан бандликнинг
илмий-услубий асосларини такомиллаштиришни тақозо этади.
Таъкидлаш лозимки, енгил саноат мамлакатимиз саноати ва иқтисодиётининг муҳим
тармоқларидан бири ҳисобланади. Охирги йилларда саноатнинг бу тармоғида мамлакатимиз
ЯИМнинг 10-15 % яратилмоқда. Республикамиз бўйича асосий капиталга киритилган
инвестицияларнинг 9- 10-18 % ҳам енгил саноат корхоналарига тўғри келмоқда. Унинг
мамлакатимиз экспортидаги салмоғи 6-10 % ни ташкил этмоқда. Бундай шароитда Ўзбекистонда
енгил саноат бўйича ишлаб чиқариш дастурларининг бажарилишида хотин-қизларнинг бандлиги
ҳолатини таҳлил қилиш ҳам муҳим аҳамиятга эга. Чунки бундай таҳлилни амалга ошириш,
бошқарувнинг ташкилий-иқтисодий механизмларини такомиллаштириш ва соҳа тараққиёти
истиқболининг молиявий жиҳатларини аниқлаш (белгилаш) имконини ҳам беради.
Ўзбекистон Республикасида сўнгги 10 йил ичида енгил саноати маҳсулотларининг
экспорти ошди, энг аввало, гилам ва гилам буюмлари (жами тўқимачилик буюмлари экспортининг
4,5 %), пайпоқ буюмлари, тикувчилик-тўқимачилик кийимлари (50%) ва тўқимачилик газламалари
(12,4 %) экспорти тезкор ўсди. Тўқимачилик ва енгил саноатининг рақобатбардошлиги ҳамда
инновацион маҳсулотларининг сифат даражасига эътибор Ўзбекистоннинг жаҳон бозорида паст
мавқеини ва ўрта ҳамда узоқ муддатли истиқболда чора- тадбирлар, механизмлар ишлаб чиқариш
заруратини кўрсатади. Шунингдек мазкур соҳада хотин-қизларнинг иш билан бандлигини ошириш
имконияти юқорилиги билан характерланади. Енгил саноатда иш билан бандликнинг замонавий
турлари, объектив шарт-шароитларини ўрганиш муҳим ижтимоий-иқтисодий аҳамиятга эга бўлиб,
иш билан бандликни оқилона, самарали инновацион ва ўзини-ўзи банд қилиш каби замонавий
турларини кўпайитириш мақсадга мувофиқ.
Олиб борилган тадқиқотлар давомида енгил саноат тармоқларида иш билан таъминлашнинг
бош мезони (мақсади) –меҳнат даромадларини ошириш ҳисобланади ва унга қуйидаги асосий
302
кўрсаткичларни ижобий натижалари асосида эришилади: меҳнат ҳақини ошириш; енгил саноат
тармоқларида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликдан тушумларни кўпайтириш; мазкур
тармоқда касаначилик меҳнатини унумли ташкил этиш; молия-кредит ва солиқ тизимларини
имтиёзларидан оқилона фойдаланиш; енгил саноатнинг тикувчилик, туқувчилик тармоқларида
даромадларни кўпайтириш ва х.қ.
Енгил саноат соҳаларида иш билан таъминлашда янги иш жойлари яратишни
кўпайтиришни асословчи мезонга қуйидаги кўрсаткичлар киради: иш жойларини яратиш; асосий
фондларга инвестициялар жалб этиш; иш жойларини янги техника ва технология билан қайта
жиҳозлаш; енгил саноат соҳасида янги иш жойлари яратишни рағбатлантириш; ҳудудий ижтимоий
инфратузилмани ривожлантириш ва бошқалар.
Шу билан бир вақтда енгил саноатда иш билан таъминлашда ишчи таклифини камайтириш
мезони қуйидаги кўрсаткичлар асосида шаклланади: ўз-ўзини банд қилиш соҳаларини
ривожлантириш; инфляция даражасини камайтириш; ишлаб чиқариш ва меҳнатни ташкил қилишни
бозор услубларини қўллаш; бандликни эгилувчан ва ностандарт шаклларини кенгайиши; маҳаллий
ходимлар малакаси ва мобиллигини ошиши; ишчи кучи экспортини рағбатлантириш ва бошқалар.
Енгил саноатда иш билан
таъминлашнинг асосий мезонлари
Меҳнат даромадларини ошириш – бош мезон
Янги иш жойлари яратишни
кўпайтириш
Ишчи кучи таклифини
камайтириш
Иш билан оқилона бандликни
таъминлаш
Табиий ишсизлик
даражасига эришиш
1-расм. Енгил саноат тармоқларида хотин-қизларни иш билан таъминлашнинг асосий
мезонлари чизмаси
“Ўзбекистонни 2020-2030 йилларда ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш стратегияси”да
енгил саноат, пахта-тўқимачилик, мева-сабзовотчилик, чорвачилик, ипакчилик каби кластерларида
ва кооперацияларида, ҳамда бошқа соҳалари бўйича янги иш ўринлари яратишни истиқболдаги
параметрлари белгилаб берилди. Биргина 2019 йилда норасмий иш билан бандлар ваишсизлар учун
370047 та янги иш ўринлари яратилган бўлса, уларнинг улуши хотин-қизлар учун 38,5 % га тенг. Бу
кўрсаткичлар меҳнат бозорига кириб келаётган аёлларнинг ўсиб бораётган таклифини жуда паст
даражада қониқтиради. Шунинг учун ҳудудларда аёллар иш билан бандлигини ошириш учун иш
ўринлари миқдорини камида 2-3мартага кўпайтириш стратегик режаларини ишлаб чиқиш ва
уларнинг ижросини таъминлаш лозим.
Юқоридагилардан хулоса қилиб таъкидлаш лозимки, енгил саноат тармоқларида
ташкилий-бошқарув усуллар соҳа фаолиятини давом эттиришда ва корхонанинг асосий мақсади
бўлган фойда олишда катта аҳамиятга эга. Корхонада иш юритиш тартиби қанчалик самарали йўлга
қўйилган бўлса, бошқарув тузилмаси самарали, режали, узоқни кўзлаб тузилган бўлса ишнинг
натижаси ижобий бўлади.
Фойдаланган адабиётлар рўйхати:
1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги ПФ-4947сонли фармони. // www.lex.uz.
2.
Ўзбекистон
Республикаси Вазирлар
Маҳкамасининг
23.02.2021
йилдаги
«Ўзтўқимачиликсаноат» уюшмасининг тўқимачилик ва тикув-трикотаж соҳасини ривожлантириш
303
жамғармаси маблағларини шакллантириш ва ундан фойдаланиш тартиби тўғрисидаги низомни
тасдиқлаш ҳақида»ги қарори. Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси 23.02.2021.
МОДЕЛИРОВАНИЕ РАБОТЫ ДВИГАТЕЛЯ ТРАКТОРА, РАБОТАЮЩЕГО В
АГРЕГАТЕ С ХЛОПКОВОДЧЕСКИМИ МАШИНАМИ
Информационные модели хлопкоуборочного агрегата
Ўразалиев Фахритдин Бахритдинович – ассистент Жиззах политехника институти
«Муҳандислик ва компьютер графикаси» кафедраси Urazaliyev1969@mail.ru +998933036974
Қосимов Шоҳжахон Қурван ўғли–Жиззах политехника институти 810-20 ҚМБ ва КИЧ
гуруҳ талабаси +998331074007
Аннотация: Мақолада пахта йиғим-терим бирликларининг ташқи таъсирларни ўзгартириш
шароитида ишлашини моделлаштириш баён этилган. Ахборот моделларининг оқимчалари ва пахта
йиғим-терим бирлиги схемаси берилган.
Калит сўзлар: Симуляциялар, таъсирлар, юклама, тезлик режими, индикатор, агрегат,
лойиҳалаш схемаси.
Аннотация: В статье излагается моделирование работы хлопкоуборочных агрегатов в
условиях изменяющихся внешных воздействий. Даны блок-схемы информационных моделей и
схема хлопкоуборочного агрегата.
Ключевые слова: Моделирования, воздействия, нагрузка, скоростной режим, показатель,
агрегат, расчетная схема.
Abstract: The article describes the modeling of the operation of cotton harvesting units in the
conditions of changing external influences. The flowcharts of information models and the scheme of the
cotton harvesting unit are given.
Keywords: Simulations, impacts, load, speed mode, indicator, aggregate, design scheme.
Работа хлопкоуборочного агрегата протекает в условиях изменяющихся внешних
воздействий, влияние которых проявляется в непрерывном изменении нагрузочного и скоростного
режимов их работы, что в конечном счете, сказывается на энергетических, технико-экономических
показателях агрегета, а также на качестве выполнения работ.
Взаимосвязь между эксплуатационными показателями и внешними воздействиями,
связанными с технологическим процессом хлопкоуборочного агрегата сложна и неоднозначна. К
тому же распределение крутящего момента двигателя на два потока: привод исполнительных
рабочих органов хлопкоуборочной машины и привод движителей трактора, накладывает
определенные связи при расчете средних значении эксплуатационных показателей агрегата.
Существенной особенностью составляющих внешних воздействий, определяющих условия
функционирования, является то, что они могут быть отнесены к категории случайных в
вероятностно-статистическом смысле, т.е. таких компонентов, значения и характер изменения
которых могут быть установлены лишь в результате опыта. Поэтому выходные показатели работы
агрегата будут тахте случайными в вероятностно-статистическом смысле.
Для практического учета случайных факторов, имеющих место при работе хлопкоуборочных
агрегатов, необходимо установить закономерности изменения этих факторов, дать им качественную
и количественную оценку, т.е. определить их статистические характеристики. В связи с этим
возникает необходимость разработки расчетной схемы агрегата, т.е. его динамической модели,
которая наиболее полно отражала бы реальные условия функционирования машины. Эту схему
можно рассматривать как модель исследуемой машины в том смысле, что она отражает наиболее
существенные стороны рабочего процесса реальной машины.
В общем случае информационную модель хлопкоуборочного агрегата, как и любого машиннотракторного агрегата (МТА), можно представить в виде многомерной системы с многими
входными и выходными переменными (рис. 1 а).
304
Рис. 1. Блок-схемы информационных моделей
хлопкоуборочного агрегата и его систем.
Входными параметрами являются: внешние условия и факторы, или внешние воздействия,
образующие вектор-функцию X ={х1(t), х2(t), х3(t), …, хk(t)} – условия эксплуатации; управляющие
воздействия, представляют вектор-функцию U ={u1(t), u2(t), u3(t), …, uℓ(t)}; внутренние возмущения,
учитывающие взаимодействия между отдельными исполнительными органами и узлами в виде
вектора-функции внутренних связей Z={z1(t), z2(t), z3(t), …, zm(t)}.
Выходные
параметры
также
представляют
собой
вектор-функцию
Y ={y1(t), y2(t), y3(t), …, yn(t)}, которая показывает, как ведет себя машина в реальных условиях
функционирования, т.е. определяет энергетические, эксплуатационные и другие показатели работы
машины.
Расчетная схема должна быть дополнена вектором – Yu ={yu1(t), yu2(t), …, yun(t)}, показывающим,
как должна работать машина. Отклонение вектора у oт yu и определяет точность работы машины
как динамической системы.
305
Рис. 2. Схемы хлопкоуборочного агрегата, как одномерной динамическом системы.
Число компонентов k, ℓ, m и п векторов зависит от типа машины и ее исполнительных органов,
степени учета различных условий работы и других факторов.
Входные параметры х1(t), х2(t), х3(t), …, хk(t) включают: профиль поверхности поля, рельеф
местности, твердость и влажность почвы, состояние растительной массы и урожайность
хлопчатника, ширина захвата агрегата, техническое состояние и сопротивление рабочих органов,
реакции почвы на опоры агрегата, сопротивление движению и другие. Управляющие воздействия
u1(t), u2(t), u3(t), …, uℓ(t) – повороты руля трактора, скорость движения, количество подаваемого топлива
и др. переменные. Составляющими вектopaми Z могут быть изменения момента сопротивления на
исполнительных органах машины, на ВОМ трактора и другие процессы, определяющие внутренние
связи в агрегате.
Выходные параметры y1(t), y2(t), y3(t), …, ym(t) – энергоемкость, удельный расход топлива,
производительность, частота вращения коленчатого вала двигателя, к.п.д. агрегата и другие.
Символом t отмечается, что все племенные являются функциями времени.
В практике моделирования машинно-тракторных агрегатов определение многомерной
зависимости оказывается слишком сложной и громоздкой для практического применения, а подчас
и невозможно, поэтому с целью упрощения анализа моделей рассматриваются, как правило, одноили двумерные динамические системы [1, 2, 3]. Такие модели агрегатов и их систем частично
искажают реальную картину рабочих процессов, но требуют сравнительно несложный
математический аппарат.
Если рассматривать отдельно составляющие хлопкоуборочного агрегата, то их динамические
модели могут быть представлены схемами, изображенными на рис. 1 в, 2 а,б , в. На рис. 1 входными
переменными будут Man(t) – момент сопротивления на валу уборочного аппарата, Mkb(t) –момент
на валу контропривода вентиляторов и очистителя, Mk(t) – крутящий момент на полуосях ведущих
колес, также влияющий на процесс формирования момента сопротивления на ВОМ трактора Mbom(t)
– что установлено во время экспериментов.
При необходимости в качестве выходной переменной может быть принято и изменение
крутящего момента Mexa(t) на коленчатом валу двигателя (рис. 1 а), входными воздействиями будут
Mbom(t) и Mk(t).
Обычно, анализируя процессы, имеющие место при работе сельскохозяйственных агрегатов,
полагают в первом приближении, что каждое входное воздействие влияет только на какую-либо
одну из выходных переменных, т.е. ограничиваются рассмотрением динамической модели с одним
входом и одним выходом, так называемые одномерные динамические системы (рис. 2 а, б, в). Здесь
Z(t) – неровности поверхности поля, RB(t) – изменения реакции почвы на колесах машины, nдв(t) –
частота вращения коленчатого вала двигателя.
Использованной литературы.
306
1. Агеев Л.Е. Основы расчета оптимальных и допускаемых режимов работы машиннотракторных агрегатов.–Л.: Колос. 1978.–296 с.
2, Лурье А.Б. Статистическая динамика сельскохозяйственная агрегатов.–2-е изд., перераб. идоп.–
М.: 1981.–382 с.
3. Моделирование сельскохозяйственная агрегатов и их систем управления. Под ред. проф.
А.Б. Лурье–Л.: Колос. Ленинград. отделение, 1979.–312 с.
ТАЛАБАЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛОҚИЙ ФАЗИЛАТЛАРИНИ
РИВОЖЛАНТИРИШДА АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ
Мирсагатова
Н.С.
ТДПУ, катта ўқитувчи
Алишер Навоий Шарқ мумтоз адабиётининг барча жанрларида мислсиз маҳорат кўрсатиб,
ўлмас бадиий дурдоналар яратди. У – адолат, хақгўйлик ва поклик тимсоли бўлиб, бутун умри
давомида адолатни, инсон ҳуқуқларини ҳаммадан кўра кўп ва хўп куйлади. Шунинг учун ҳам, унинг
сермазмун ҳаёти ва ижоди бизни ҳамиша ростгўйлик ва ҳалолликка, адолат ва софдилликка даъват
этади. Навоий ижодида ҳам замондошлари, ҳам келажак авлодни комилликка, юксак маънавият
соҳиби бўлишга даъват этади. Улуғ шоир халк ҳаётида муҳим ўрин тутган қадрият ва
анъаналаримиз ҳақида куйлашни ўзининг бурчи деб билади ва бунга бир умр содиқ қолади. Унинг
адолатпарварлиги, инсоний туйғуларни ижтимоий масалалар билан қўшиб тараннум этиши ва
талқин қилиши фақат Навоийгагина хос бўлган фазилатдир.
Навоий хазратлари сўз мулкининг султони, донишманд олим, эл-улус ободончилиги,
тинчлиги учун ёниб яшаган йирик давлат арбоби ҳам эди. Унинг рахнамолигида Хирот ва Астробод
шаҳарлари чирой очиб, жафокаш халқ адолат шабадаларидан бахраманд бўлди. Хусусан, улуғ
мутаффакир ва адиб Алишер Навоийнинг буюк асарлари ўқувчи-ёшларда миллий фазилатларни
шакллантиришда муҳим манба бўлиб ҳисобланади. Зеро, Алишер Навоийнинг номи, унинг бадиий
мероси замон ва макон сарҳадлари оша инсониятни адолат, эзгулик сари даъват этиб келмоқда. Улуғ
аллома асрлар давомида халқ билан ҳамнафас, замон билан ҳамқадам, ул зотни ҳар бир давр учун
замондош дейилса муболаға бўлмайди. Ҳақиқатдан ҳам Навоий ижоди инсон қалбининг қувончи ва
қайғусини, эзгулик, одамийлик ва ҳаёт мазмунини теран ифода этган адибдир. Ушбу асардаги
ахлоқий-фалсафий ғояларни ўрганиб, ундаги маънавий-ахлоқий тарбияга оид қарашларни ёшлар
онгига етказиш бугунги кунда жуда ҳам муҳимдир. Навоий асарларининг ёшлар маънавий-ахлоқий
таълим-тарбиясидаги ўрни ва аҳамияти тобора ортиб бораётганлиги барчамизга маълум. Аллома
томонидан яратилган асарлар мазмунидан англанадики, уларда илгари сурилган қарашларнинг
марказида инсон ва унинг камолотини таъминлаш ғояси туради. Мазкур ўринда навоийшунос олим
В. Зоҳидов қуйидаги фикрни ифода этади: “Навоий ижоди ҳамда амалий фаолиятининг энг асосий,
марказий масаласи, йўналиш нуқтаси ҳар нарсадан олдин инсон, унинг тақдири, бахти, саодати,
унинг яхши яшаши, бу учун зарур жамият масалаларидир” [1, 48 б.]. Алишер Навоий инсонни
ниҳоятда улуғлайди, уни яшашга, бахтли саодатли бўлишга, дунёни обод қилишга, ўзидан яхши из
қолдиришга чақиради. “Олам кўрки бўлган инсон вужуди табиатдаги бошқа нарсалардек, – дейди
Алишер Навоий, – ўтдан, сувдан, хаводан, тупроқдан ташкил топгандир” [2, 15 б.]. Навоийнинг яна
таъкидлашича, инсонда ҳис, руҳ, ақл бордирки, унинг бу руҳий ҳаёти ўша тўрт унсурдан таркиб
топган баданлар-жисмлар томонидан ҳаракатга келтириб турилади. Дон ва руҳни тан ва жисмдан
ажратиб бўлмайди, улар ўзаро бир бўлганликлари учун тирикдир.
Алишер Навоий инсонга юксак баҳо беради. Инсоннинг хулқ-атвори, дунёқараши, одобахлоқи, маданий-маънавий қиёфаси, унинг таъбирича, ижтимоий муҳитга боғлиқ. Инсон ижтимоий
муҳит маҳсули сифатида шаклланиб, камолотга эриша боради. Бошқача айтганда, инсонни
ижтимоий мавжудотга айлантирадиган ҳал қилувчи омил жамият, ташқи муҳит, ижтимоий
шароитлардир. Навоийда инсон олий мавжудот деб таърифланади: инсон оламдаги бутун
нарсалардан устун туради, дунёда унга тенг келадиган ҳеч нарса йўқ. Навоий асарларида ҳалоллик,
поклик, ростгўйлик, иймон-эътиқодлилик сингари инсонга ярашиқли ахлоқий-маънавийфазилатлар
эъзозланади. Навоий халқ манфаати учун ишлайдиган, халқнинг бахт-саодати йўлида курашадиган,
ўзи пок, дили пок одамларни ҳақиқий инсон деб билади. Худбин, қора кўнгил,
307
ҳасадчи, халққа нафи эмас, зарари тегадиган кишилардан ҳазар қилади. Навоий инсон одобини,
хулқ-атворини биринчи ўринга қўяди. Инсон учун энг муҳим нарса олтин-кумуш, мол-дунё эмас,
балки унинг одоб-ахлоқи эканлигини қуйидагича ифодалайди:
Олтин кумуш этма касб давлат кунидин,
Ким тортар адаб улуси меҳнат тўнидин.
Гар йўқтур адаб не суд олтинидин,
Элнинг адаби хушроқ эрур олтинидин [2, 15 б.].
Одоб-кичик ёшларни катталар дуосига сазовор этади; ёшлар у дуо баракасидан умрбод
баҳраманд бўладилар. Одоб-улуғлар кўнглида ёшларга меҳр уйғотади ва у одобли ёшга бўлган
муҳаббат кўнглида абадий қолади. Ёшларни кўзга улуғ қилиб кўрсатадиган феъл-атвори одобдир,
одоблиларнинг юриш-туришларида халқ улуғворлик кўради. Одоб-кишилар тарафидан қилиниши
мумкин бўлган ҳурматсизлик эшигини бекитади... Одоб уруғини эккан одамнинг ҳосили жавоҳир
бўлади”. Алишер Навоийнинг эътироф этишича, мамлакатнинг обод, иқтисодий, моддий жиҳатдан
мустаҳкам, элу-юртнинг тинч-осойишталиги, одамларнинг фаровон ҳаёти кўп жиҳатдан шоҳга,
унинг адолати, ҳалол-покизалиги, инсофу-диёнатига боғлиқ. Адолатли подшо Хақ таолонинг
халойиқига кўрсатган марҳаматидир, бундай шоҳ мамлакат учун тинчлик ва фаровонлик
сабабчисидир. Подшоҳнинг бутун фикри зикри, асосий эътибори элнинг осойишталиги,
фаровонлиги, юртнинг ободонлигига қаратилиши зарурлиги ҳақида гапириб, эслатиб ўтганимиз
“Маҳбуб ул-қулуб” асарининг биринчи фаслида муаллиф шундай дейди: “Одил шоҳ қуёш билан”
баҳор ёмғиридек қора тупроқдан гуллар очади ва мамлакат халқи бошига олтин билан дурлар
сочади. Камбағал ва бечора одамлар унинг яхши, мулойим муомаласидан роҳатда; золим амалдор
ва миршаблар унинг сиёсати тиғивудан қўрқувда. Адолатли шоҳ шундай қўриқчики, унинг сояйи
давлатида қўй-қўзилар бўри хавфидан омон; ёмонларга шафқатсизлигидан йўлдаги мусофирлар
йўлтўсарлар ваҳимасидан эсон... Ҳайбатидан йўлларда қароқчилар йўқ ва халқ қўли ўз моли билан
тўлиқ. Забтидан амалдорлар қалами синиқ ва золимлар байроғи йиқиқ... Қасоскор тиғидан ўғри қўли
эл молига етмайди... Савдо қилиш учун тун бўйи дўконларда шам ўчмайди, олди-сотди қилувчилар
кўчаларда безорилар дайдишидан қўрқмайди... Шаҳарда кўчалар посбони у, далада қўйлар чўпони
у. Аҳолининг ҳовли-боғи унинг шарофатидан обод... Кампирлар ип йигираркан, чарх овозига жўр
бўлиб, унинг хақига дуо ўқийдилар... Фақирлар унга дуо-таҳсин ўқиб, эркалик қиладилар. Шоҳ эса,
очиқ қўллилик билан фуқарога саховат қилади ва уни сийлайди... Адолатпарвар шоҳ халқни рози
қилса, Хақ таоло шоҳдан рози бўлади...” [3, 25 б.].
Алишер Навоий ўз асарларида адолатли, инсофли, диёнатли хукмдорларни халқ ғамини ўз
ғами деб билмайдиган золим, жоҳил, фосиқ подшоҳларга қарама-қарши қўйди. У адолатли подшоҳ
ёрқин кўзгу бўлса, золим, жоҳил, фасиқ подшоҳлар унинг тескарисидир, униси ёруғ тонг бўлса,
буниси-қоронғу кечадир, дейди. Алишер Навоий ёмон иллатли қозиларни ислом дини қўрғонига
раҳна солувчи сифатида қаттиқ танқид қилиб ундайларни жазоламоқ керак, дейди. Унинг
таъкидлашича, қози адолат йўлидан чиқмаслиги лозим. Модомики, ҳукми элнинг моли ва жонига
тааллуқли экан, қозининг шиори тўғрилик ва адолат бўлмоғи керак. Адолат пешволари ҳисобланган
қозилар ва қонуншунос муфтилар халоллик, инсоф диёнатли бўлиши, қонун йўлидан бир қадам ҳам
тоймаслиги ҳақида Навоий томонидан юқорида эслатиб ўтилган адолат ғоялари миллий истиқлол
мафкурамиз ғоялари ва қадриятлари учун ҳам муҳим аҳамиятга эга. Қинғир ишнинг қийиғи қирқ
йилдан кейин ҳам чиқади, деган хикмат бор халқда. Ойни этак билан ёпиб бўлмаганидек,
нопокликдан сир сақлаб ғирромликни эл-юртдан бекитиб юриш мумкин эмас. Нопоклик,
фирибгарлик, ғирромликни сири бугун бўлмаса, эртага, бу жойда бўлмаса, бошқа жойда, албатта
ошкор бўлади. Навоий лирикаси ҳаёт таронаси ва инсон мадҳиясидир. Навоий ҳаётни эътироф
қилади, уни севади, инсонни шарафлайди ва улуғлайди. Зероки, оламнинг олам бўлиб яратилиши
ҳам, асосан, ҳаёт гули бўлган инсон учундир, дейди.
Бинобарин инсон ҳаётини, ўзлигини, умрни севиши, қадриятлаши керак деган қарашлар
қуйидаги мисраларда жо бўлган:
Жондин сени кўп севармен, эй умри азиз,
Сондин сени кўп севармен, эй умри, азиз.
Ҳар неники севмак андин ортиқ бўлмас,
Ондин сени кўп севармен, эй умри азиз [2, 46 б.].
308
Ушбу рубоий ҳаётга, инсонга муҳаббат, умрни ғанимат билиб қадрлаш ғояларини акс
эттиради. Мисраларда ҳаётга, инсонга муҳаббат мисрама-мисра кучайиб боради. Биринчи мисрада
шоир ёрининг азиз умрини жонданда кўпроқ севажагини изҳор этади. Лекин буни кам деб билади
ва миқдор тушунчасига мурожаат қилади. Шоир дунёда қанчадан қанча сон бўлса, ёрга, ҳаётга
бўлган муҳаббат ўшандан ҳам ортиқлигини айтади. Буюк мутафаккир Алишер Навоий ижодининг,
унинг амалий фаолиятининг марказий, йўналиш нуқтаси ҳам ҳамма нарсадан олдин – инсондир.
Ана шу инсон Навоий талқинида ижодкор, қобилиятли, доно, билимли, сабру қаноатли, саҳий,
ҳимматли, ростгўй, адолатли, инсонпарвар, дўстга содиқ, ваъдасига вафодор, камтар шахс каби
сифатларни моҳиятини англаб етишга ўргатиш керак.
Адабиётлар:
1. Донишманлар туҳфаси. – Т., 2009.
2. Алишер Навоий. “Махбуб ул-қулиб. – Т.: Ғ.Ғулом нашриёти, 1993.
3. Навоийга армуғон. 5-китоб. – Т.: Ўзбекистон, 2006.
ТАЛАБАЛАРГА ГЕОДЕЗИЯ 
Download