Српска ћирилица
(азбука)
 Српска ћирилица или азбука се састоји од тридесет
слова. У облику у каквом се данас користи, српску
ћирилицу је уобличио Вук Стефановић Караџић. Ово
писмо се користи у српском језику заједно са српском
латиницом. Уставом из 2006. године је проглашена за
службено писмо у Србији. Главна карактеристика
српске ћирилице је да је фонетична, што значи да
сваком слову одговара тачно један глас.
 Пиши као што говориш, а читај као што је написано Вук Караџић


Подстакнут
Копитаром
и
по
угледу
на
граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку
написао Аврам Мразовић, Вук је написао своју граматику
коју је назвао „Писменица сербскога језика” и објавио у
Бечу 1814. Вук је своју реформу ћирилице извео приликом
објављивања Српског рјечника 1818. Вук је сматрао да
сваки глас треба да има само једно слово, па је из
дотадашње азбуке избацио све непотребне знакове, који су
се писали иако нису имали својих гласова.
Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова:
Аа
Бб
Вв
Гг
Дд
Ее
Жж
Зз
Ии
Кк
Лл
Мм
Нн
Оо
Пп
Рр
Сс
Тт
Уу
Фф
Хх
Цц
Чч
Шш
 њима је додао једно из латиничке абецеде:
J,j
и пет нових:
Љљ
Њњ
Ћћ
Ђђ
Џџ
а избацио је:
Ѥ ѥ (је)
ѹ (у)
Ѣ, ѣ (јат)
Ѡ ѡ (о)
Ю ю (ју)
Ѿ ѿ (от)
(шч) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс)
полуглас)
І ї (и)
Ѧ ѧ (ен)
Ы ы(јери, тврдо и) Ѵ ѵ (и) Ѹ
Яя
Ѭ ѭ (јус)
Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ
Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь(меки