Uploaded by Оксана Бо

seminar 1 теория

advertisement
1. Definitions of style.
In order to a certain the borders of
stylistics it is necessary to go at some
length into the question of what is style.
The word s t y l e is derived from the
Latin word ‘stilus’ which meant a short
stick sharp at one end and flat at the
other used by the Romans for writing on
wax tablets. Now the word ‘style’ is
used in so many senses that it has
become a breeding ‘ground for
ambiguity. The word is applied to the
teaching of how to write a composition
(see below); it is also used to reveal the
correspondence between thought and
expression; it frequently denotes an
individual manner of making use of
language; it sometimes refers to more
general, abstract notions thus inevitably
becoming vague and obscure, as, for
example, “Style is the man himself”
(Buffon), “Style is depth” (Derbyshire);
“Style is deviations” (Enkvist); “Style is
choice”, and the like.
All these ideas directly or indirectly
bear on issues in stylistics. Some of
them become very useful by revealing
the springs which make our utterances
emphatic, effective and goal-directed. It
will therefore not come amiss to quote
certain interesting observations
regarding style made by different
writers from different angles. Some of
these оobservations are dressed up as
epigrams or sententious maxims like the
ones quoted above. Here are some more
of them. “Style is a quality of language
which communicates precisely
emotions or thoughts, or a system of
emotions or thoughts, peculiar to the
1. Definitions of style.
Для того чтобы определить границы
стилистики, необходимо несколько
углубиться в вопрос о том, что такое
стиль.
Слово "стилус" происходит от
латинского слова "stilus", которое
означало короткую палочку,
заостренную с одного конца и
плоскую с другого,
использовавшуюся римлянами для
письма на восковых табличках.
Сейчас слово "стиль" используется в
стольких смыслах, что оно стало
питательной средой для
двусмысленности. Это слово
применяется для обучения тому, как
писать сочинение (см. ниже); оно
также используется для выявления
соответствия между мыслью и
выражением; оно часто обозначает
индивидуальную манеру
использования языка; иногда это
относится к более общим,
абстрактным понятиям, которые
неизбежно становятся
расплывчатыми и неясными, как,
например, “Стиль - это сам человек”
(Буффон), “Стиль - это глубина”
(Дербишир); “Стиль - это
отклонения” (Энквист); “Стиль - это
выбор” и тому подобное.
Все эти идеи прямо или косвенно
имеют отношение к проблемам
стилистики. Некоторые из них
становятся очень полезными,
раскрывая пружины, которые делают
наши высказывания
author.” (J. Middleton Murry) “. . . a
true idiosyncrasy of style is the result of
an author’s success in compelling
language to conform to his mode of
experience.” (J. Middleton Murry)
“Style is a contextually restricted
linguistic variation,” (Enkvist)
“Style is a selection of non-distinctive
features of language.” (L. Bloomfield)
“Style is simply synonymous* with
form or expression and hence a
superfluous term.” (Benedetto Croce)
“Style is essentially a conational
process, a body of formulae, a memory
(almost in the cybernetic sense of the
word), a cultural and not an expressive
inheritance.” (Roland Barthes). Some
linguists consider that the word ‘style’
and the subject of linguistic stylistics is
confined to the study of the effects of
the message, i.e. its impact on the
reader. Thus Michael Riffaterre writes
that “Stylistics will be a linguistics of
the effects of the message, of the output
of the act of communication, of its
attention-compelling function”.1 This
point of view has clearly been reached
under the influence of recent
developments in the general theory ‘of
information. Language, being one of the
means of communication or, to be
exact, the most important
means of communication, is regarded in
the above quotation from a pragmatic
point of view. Stylistics in that case is
regarded as a language science which
deals with the results of the act of
communication. There is no point in
quoting other definitions of style. They
are too many and too heterogeneous to
выразительными, эффективными и
целенаправленными. Поэтому не
лишним будет процитировать
некоторые интересные наблюдения
относительно стиля, сделанные
разными авторами с разных точек
зрения. Некоторые из этих
наблюдений оформлены в виде
эпиграмм или сентенций, подобных
приведенным выше. Вот еще
несколько из них. “Стиль - это
качество языка, которое точно
передает эмоции или мысли, или
систему эмоций или мыслей,
свойственных автору”. (Дж.
Миддлтон Мерри) “...истинная
особенность стиля - это результат
успеха автора в том, что он
заставляет язык соответствовать его
способу восприятия.” (Дж. Миддлтон
Мерри)
“Стиль - это ограниченная
контекстом лингвистическая
вариация” (Энквист).
“Стиль - это набор неотличимых черт
языка” (Л. Блумфилд).
“Стиль - это просто синоним формы
или выражения и, следовательно,
излишний термин”. (Бенедетто
Кроче)
“Стиль - это, по сути, процесс
общения, набор формул, память
(почти в кибернетическом смысле
этого слова), культурное, а не
экспрессивное наследие”. (Ролан
Барт). Некоторые лингвисты считают,
что слово "стиль" и предмет
лингвистической стилистики сводятся
fall under one more or less satisfactory
unified notion. All of them point to
some integral significance, namely, that
style is a set of characteristics by which
we distinguish one author from another
or members of one subclass from
members of other subclasses, all of
which are members of the same general
class. It follows then that the term
‘style*, being ambiguous, needs a
restricting adjective to denote what
particular aspect of style we intend to
deal with. It is suggested here that the
term individual style should be applied
to that sphere of linguistic and literary
science which deals with the
peculiarities of a writer’s individual
manner of using language means to
achieve the effect he desires. Deliberate
choice must be distinguished from a
habitual idiosyncrasy in the use of
language units; every individual has his
own manner and habits of using them.
The speech of an individual which is
characterized by peculiarities typical of
that particular individual is called an
idiolect. The idiolect should be
distinguished from what we call
individual style, in as much as the word
‘style* presupposes a deliberate choice.
What we here call Individual style,
therefore, is a unique combination of
language units, expressive means and
stylistic devices peculiar to a given
writer, which makes that writer’s works
or even utterances easily recognizable.
Среди характерных черт
«телеграфного стиля» писателя
исследователи называют точность и
лаконичность языка, холодную
к изучению эффектов сообщения, то
есть его воздействия на читателя.
Так, Майкл Риффатерре пишет, что
“стилистика будет лингвистикой
эффектов сообщения, результатов
акта коммуникации, его функции
привлечения внимания”.1 Очевидно,
что эта точка зрения была достигнута
под влиянием недавних разработок в
области общей теории информации.
Язык, являющийся одним из средств
общения или, если быть точным,
самым важным
средство коммуникации
рассматривается в приведенной
выше цитате с прагматической точки
зрения. Стилистика в этом случае
рассматривается как наука о языке,
которая имеет дело с результатами
акта коммуникации. Нет смысла
цитировать другие определения
стиля. Их слишком много и они
слишком разнородны, чтобы
подпадать под одно более или
менее удовлетворительное
унифицированное понятие. Все они
указывают на некое интегральное
значение, а именно на то, что стиль это набор характеристик, по которым
мы отличаем одного автора от
другого или представителей одного
подкласса от представителей других
подклассов, все из которых являются
членами одного и того же общего
класса. Из этого следует, что термин
"стиль", будучи двусмысленным,
нуждается в ограничивающем
прилагательном для обозначения
сдержанность в описаниях
трагических и экстремальных
ситуаций, предельную конкретность
художественных деталей, умение
опустить необязательное.
Разработанный писателем приём
вошёл в историю литературы под
названием «принцип айсберга». Его
сущность состоит в том, что
огромный вес придаётся подтексту,
так называют скрытый смысл
высказывания, который
внимательный читатель
расшифровывает при помощи
деталей, намёков, символов. Именно
этот материал произведения
напоминает ту значительно большую
часть айсберга, которая спрятана под
водой и зачаровывает своей
таинственностью.
того, с каким конкретным аспектом
стиля мы намерены иметь дело.
Здесь предлагается, чтобы термин
"индивидуальный стиль" применялся
к той сфере лингвистики и
литературоведения, которая
занимается особенностями
индивидуальной манеры писателя
использовать языковые средства для
достижения желаемого эффекта.
Преднамеренный выбор следует
отличать от привычной
идиосинкразии в использовании
языковых единиц; у каждого
человека своя манера и привычки их
употреблять.
Речь индивида, которая
характеризуется особенностями,
типичными для этого конкретного
индивида, называется идиолектом.
Идиолект следует отличать от того,
что мы называем индивидуальным
стилем, поскольку слово "стиль"
предполагает осознанный выбор.
Таким образом, то, что мы здесь
называем индивидуальным стилем, это уникальное сочетание языковых
единиц, выразительных средств и
стилистических приемов,
свойственных данному писателю, что
делает произведения или даже
высказывания этого писателя легко
узнаваемыми.
2. Foregrounding (выдвижение,
актуализация) and its levels.
Convergence(схождение).
Decoding stylistics investigates the
same levels as linguistics – phonetic,
graphical, lexical, grammatical. The
basic difference: it studies expressive
means of each level not as isolated
devices but as a part of the whole text
on lengthy segments of text. One of the
fundamental concepts of decoding
styles is foregrounding. Foregrounding
means a specific role that some
language items play in a certain context
when the reader's attention cannot but
be drawn to them. Decoding stylistics
laid down a few principle methods that
ensure the effect of foregrounding. They
are: convergence of expressive means,
irradiation, defeated expectancy,
coupling, semantic fields, semi-marked
structures, strong position, salient
feature.
Convergence – denotes a combination
of stylistic devices promoting the same
idea, emotion or motive; any type of
expectancy means will make sense
stylistically when treated as a part of the
whole unit (the context, the whole
text).
Defeated Expectancy. may be found on
any linguistic level. It may be expressed
by unusual suffix, zeugma, oxymoron,
paradox…. Coupling. Provides
cohesion, consistency & unity of the
text form & content. It may be found on
any linguistic level. The affinity
сходство may be phonetic (alliteration,
assonance, rhyme, rhythm.) & semantic
(use of synonyms, antonyms, root
2. Foregrounding (выдвижение,
актуализация) and its levels.
Convergence(схождение).
Стилистика декодирования исследует
те же уровни, что и лингвистика, –
фонетический, графический,
лексический, грамматический.
Основное отличие: здесь изучаются
выразительные средства каждого
уровня не как изолированные приемы,
а как часть всего текста на длинных
отрезках текста. Одной из
фундаментальных концепций
декодирования стилей является
выделение на передний план.
Выдвижение на передний план
означает определенную роль, которую
играют некоторые языковые элементы
в определенном контексте, когда
внимание читателя не может не быть
привлечено к ним. Стилистика
декодирования заложила несколько
принципиальных приемов,
обеспечивающих эффект выделения на
первый план. К ним относятся:
конвергенция выразительных средств,
иррадиация, ожидание поражения,
сцепление, семантические поля,
полуразмеченные структуры, сильная
позиция, характерная черта.
Конвергенция – обозначает
комбинацию стилистических приемов,
продвигающих одну и ту же идею,
эмоцию или мотив; любой тип средств
ожидания будет иметь стилистический
смысл, если рассматривать его как
часть целого блока (контекста, всего
текста).
Побежденное ожидание. может быть
найден на любом лингвистическом
уровне. Это может быть выражено
необычным суффиксом, зевгмой,
repetition, paraphrase.) & structural (all
kinds of parallelism, syntactical
repetition- anadiplosis,
framing). Semantic field. It identifies
lexical. elements in text segments and
the whole work that provide its thematic
and compositional cohesion. Lex. ties
relevant to this kind of analysis will
include synonymous and antonymous
relations, morphological derivation,
relations of inclusion (various types of
hyponymy and entailment), common
sense in the denotative or connotative
meanings of different words. Semimarked structures is associated with
the deviation from the grammatical and
lexical norm. It's an extreme case of
defeated expectancy much stronger than
low expectancy encountered in a
paradox or anti-climax, the
unpredictable element is used contrary
to the norm so it produces a very strong
emphatic impact.
оксюмороном, парадоксом.... Связь.
Обеспечивает связность,
непротиворечивость и единство формы
и содержания текста. Его можно найти
на любом лингвистическом уровне.
Сходство сходство может быть
фонетическим (аллитерация, ассонанс,
рифма, ритм.) и семантическим
(использование синонимов, антонимов,
повторение корня, парафраза.) и
структурным (все виды параллелизма,
синтаксический повтор- анадиплосис,
обрамление). Семантическое поле. Он
идентифицирует лексический.
элементы в текстовых фрагментах и в
целом произведении, обеспечивающие
его тематическую и композиционную
связность. Лексические связи,
имеющие отношение к такого рода
анализу, будут включать
синонимические и антонимические
отношения, морфологическую
деривацию, отношения включения
(различные типы гипонимии и
влечения), общий смысл в
денотативных или коннотативных
значениях различных слов.
Полуразмеченные структуры связаны с
отклонением от грамматической и
лексической нормы. Это крайний
случай подавленного ожидания,
гораздо более сильного, чем низкое
ожидание, встречающееся в парадоксе
или антиклимаксе, непредсказуемый
элемент используется вопреки норме,
поэтому он производит очень сильное
выразительное воздействие.
3. Denotation and connotation. Types
of connotation.
Connotation (со-обозначение) is
different from Denotation (основное
значение). The denotative meaning of a
word gives us a mere fact (objects,
phenomena, qualities, actions, a manner
of performing an action).
Connotation accompanies denotation.
Not every word in a language has
connotative meaning, because we often
name objects directly. Some words may
have no connotation in one meaning and
may be heavy with connotation in
another. Pig (animal – a greedy person)
Connotation may differ from language
to language and even within the
language. Pig (greedy) – Swine (dirty),
when in Russian “свинья» doesn't have
the connotation «greedy”
Sometimes words with the same
denotation have different connotation.
Donkey (hard-working) – ass (stupid
and stubborn)
A very simple and neutral word may
also be foregrounded.
Заболоцкий: «Лицо коня»
A word can be neutral in the language,
but acquire new connotations in the
text. That’s why connotation can be of
the following types:
1) Language
2) Speech/textual
Language connotations are shared by all
the speakers of the language and
recorded in dictionaries.
3. Denotation and connotation. Types
of connotation.
Коннотация (со-обозначение)
отличается от обозначения (основное
значение). Денотативное значение
слова дает нам простой факт
(предметы, явления, качества,
действия, способ выполнения
действия).
Коннотация сопровождает денотацию.
Не каждое слово в языке имеет
коннотативное значение, потому что
мы часто называем объекты напрямую.
Некоторые слова могут не иметь
коннотации в одном значении и могут
быть насыщены коннотацией в другом.
Свинья (животное – жадный человек)
Коннотация может отличаться от языка
к языку и даже внутри языка. Свинья
(жадный) – свинья (грязный), когда в
русском языке “свинья» не имеет
коннотации «жадный”.
Иногда слова с одним и тем же
значением имеют разную коннотацию.
Осел (трудолюбивый) – осел (глупый и
упрямый)
На первый план также может выйти
очень простое и нейтральное слово.
Заболоцкий: «Лицо коня»
Слово может быть нейтральным в
языке, но приобретать новые
коннотации в тексте. Вот почему
коннотация может быть следующих
типов:
1) Язык
2) Речевой/текстовый
Языковые коннотации являются
общими для всех носителей этого
языка и зафиксированы в словарях.
Textual connotations are unique. They
are created by the author for his exact
purpose. Some speech connotations
become clear from the immediate
context but some textual connotations
may not be revealed until you have read
the whole text.
Kinds of connotation
Irina Arnold points out 4 types of
connotation according to the info they
convey.
Emotive ( darling, honey,
бледненький)
Evaluative (stubborn,
obstinate, miserly, thrifty) – by using
such words we suggest that we
like/dislike, approve/disapprove of this
thing. It’s not a matter of feelings, but
of reasoning. Very often we evaluate a
certain phenomenon as good/bad, but it
does not mean that the words we use
have connotations: Смелый, честность.
Бесстрашный is a stronger word in
meaning, so it has a connotation.
Expressive (huge vs big, grab
vs take, up he jumped – inversion) –
deals with intensity
Stylistic (лицо – лик – рожа,
purloin похищать – steal – pinch
защипнуть) – whether the word or
structure is neutral or belongs to the
elevated or colloquial or low colloquial
language.
Текстовые коннотации уникальны. Они
созданы автором именно для его цели.
Некоторые речевые коннотации
становятся понятны из
непосредственного контекста, но
некоторые текстовые коннотации
могут быть не выявлены до тех пор,
пока вы не прочтете весь текст
целиком.
Виды коннотации
Ирина Арнольд выделяет 4 типа
коннотации в зависимости от
информации, которую они передают.
- Эмоциональный ( дорогая, солнышко,
бледненький)
- Оценочный (упрямый, строптивый,
скупой, бережливый) – используя такие
слова, мы предполагаем, что нам
нравится/не нравится,
одобряем/неодобрительно относится к
этой вещи. Это вопрос не чувств, а
рассуждений. Очень часто мы
оцениваем определенное явление как
хорошее/плохое, но это не значит, что
используемые нами слова имеют
коннотации: Смелый, честность.
Бесстрашный - более сильное по
значению слово, поэтому у него есть
коннотация.
- Выразительный (огромный против
большого, захват против взятия, вверх
он прыгнул – инверсия) – имеет дело с
интенсивностью
- Стилистический (лицо - лик - рожа,
purloin похищать – украсть, ущипнуть
защипнуть) – является ли слово или
структура нейтральными или
принадлежат к возвышенному,
разговорному или низкому
разговорному языку.
4. Sources of connotation.
All in all there are 4 sources:
4. Sources of connotation
Всего существует 4 источника:
1) Synonymical relations (father –
daddy)
1) Синонимические отношения (отец –
daddy)
2)Relations between the direct and
figurative meaning (don’t be a pig –
don’t be greedy)
2)Соотношение между прямым и
переносным значением (не будь
свиньей – не будь жадным)
3)
Relations of formal similarity
(connotations arise because the very
sound form of a word may suggest a
certain meaning) (the qualities of light glitter (about gold) – glisten ( a river) –
glimmer (pearls) – glare ( about the sun)
всё блестеть
3) Отношения формального сходства
(коннотации возникают потому, что
сама звуковая форма слова может
предполагать определенное значение)
(качества света - блеск (о золоте) –
поблескивать (река) – мерцать
(жемчуг) – блики (о солнце) всё
блестеть
(flee –fly – flutter трепетать – fast light
movement – escape – bird - wings)
(бежать –летать – трепыхаться
трепетать - быстрое легкое движение побег - птичьи крылья)
It gives an author the opportunity to
create new words that might suggest a
meaning, though the word does not
exist.
4)
Restriction. Some words are
restricted in usage to a particular style
or a sphere where they sound quite
expected but if they appear outside the
expected sphere, they produce a striking
effect. Very often restriction gives us
the effect of defeated expectancy on the
sentence level.
Это дает автору возможность создавать
новые слова, которые могли бы
подсказать значение, хотя самого слова
не существует.
4) Ограничение. Некоторые слова
ограничены в употреблении
определенным стилем или сферой, где
они звучат вполне ожидаемо, но если
они появляются за пределами
ожидаемой сферы, они производят
поразительный эффект. Очень часто
ограничение дает нам эффект
ожидания неудачи на уровне
предложения.
Download