Романички стил у уметности Уметност која је створена почетком XI века после доба Карла Великог и Отона I се назива романичка уметност. Поникла је на много ширим територијама од оних на којима су се развијале каролинћка и отонска уметност. Ова уметност обележава коначну победу хришћанства изражену кроз ходочашћа, крсташке ратове и јединствен стил у уметности. Религијска архитектура је главна уметност романичкго стила. Подижу се градске цркве са клаустрима и зградама за становање, крстионице и надгробне цркве. Цркве се састоје од три брода или пет бродова одвојених редовима стубова и оријентисаних у правцу запад – исток. На две трећине дужине улаза на западу подужне бродове пресеца трансепт – попречни брод, који може бити једнобродан или тробродан. На месту пресецања подужних вродова и трансепта образује се простор укрснице и одатле се дели на све четири стране. Романичка катердрала Сен Сернен у Тулузу, у Јужној Француској, има пет продужних бродова, тробродни попречни брод и хорски део на истоку са полукружном апсидом. Слика 1. Основа цркве Сен Сернен у Тулузу, Француска 1080-1120 година Слика 2. Црква Сен Сернен у Тулузу, Француска Слика 3. Унутрашњост цркве Сен Сернен у Тулузу, Француска Једнообразност романичке црквене архитектуре не постоји. Заједничке су им полукружни лук, масивност и свођење архитектонских волумена на геометријске облике попут купе, пирамиде и ваљка. Романички градитељи заменили су у већини случајева, дрвену кровну конструкцију старохришћанских базиликаљ каменим сводом, бачвастим или крстастим. Тако продужени главни брод у цркве у Везлеју, у Бургундији, има динамичан састав крстастих сводова, издеђених помоћу лукова од разнобојног камена на травеје, мање јединице на које се унутрашњи простор дели. У Италији се у 11. и 12. Веку развијача снажна грађевинска делатност у Пизи. Резултат је монументални комплекс грађевина, који чине катедрала, звоник и крстионица. Италијанска романика има највише посебности. Звоник катедрале у Пизи је одвојен од цркве и ваљкастог је облика. Познатији је под именом „крива кула“ јер је још приликом зидања почео да се криви због слабих темеља. Катедрала има пет продужних бродова са равном дрвеном таваницом над главним бродом, тробродан попречни брод и куполу. Фасада има низове лукова и шара. На просторе јужнословенских земаља романички стил је дошао са извесним закашњењем, тек у 13. веку и трајао је до краја 14. века. Ову уметност на тим просторима ширили монаси. Најмонументалније споменике романичке уметности имају градови Приморја, али постоје и заједничке особине са уметности Словеније и Хрватске. Црква Светог Стошије у Задру, грађена током 12. и 13. века, припада зрелом романичком стилу. Тробродна са равном дрвеном таваницом над главним бродом, катедрала има над бочниим бродовима галерије, а испод апсиде крипту. Западна фасада обликом показује тробродну поделу грађевине. Можда под утицајем катедрале у Пизи, са којом је задар одржавао трговачке везе. Фасада има, од портала па све до врха забата, низове аркада који леже на танким стубићима. У велике грађевине романичког стила у Приморју убраја се и катедрала у Трогиру. Изграђена је током 13. века као тробродна базилика са три апсиде. Велике, масивне и мирне зидне површине дају трогирској катедрали утисак монументалности. Камена скулптура у романичком стилу углавном је везана за архитектуру. У облику дубоког, понекад бојеног рељефа, декорише портале, често целу запдну фасаду, стуб и стубац цркве и клаустра. Тимпаноноска композиција изнад улаза приказује у средини велику фигуру Христа који зрацима из руку шаље апостоле да шире јеванђеље. Око две средишње фигуре приказани су незнабошци, знаци зодијака и радови кој одговарају понјеидним месецима календара.. Све слободне површине западног портала Трогирске катедрале су, такође, рељефно обрађене. Два лава, као знаменитост моћи и снаге цркве чувају улаз стражарећи са обе његове стране. Изнад њих на бочним профилисаним странама, као илустррације месеца приказани су сеоски радови – клање свиња, оврезивање винограда коа и знаци зодијака. На крајним пиластрима, такође бочно од улаза исклесане су наге стојеће фигуре адама и еве. Композиција је прилагођена полукружном архитектонском оквиру и пуна је свежих и непосредних детаља из живота. Осим камене скулптуре, у романичком стилу урађена су на овим просторима и значајна дела дрворезбарства. Године 1214. Настали су дрвени рељефи на вратима сплитске катедрале. Рељефи мајстора Бувине иконографски припадају уметности Византије, а стилски припадају раној романици. Рељефи су плитко резани, фигуре људи су непропорционалне, перспектива је инверзна, а линеаризам веома наглашен. Од романичког сликарства добро су очуване минијатуре у књигама, слике на дрвету – иконе и крстови – и фреске у црквама. У цркви Св. Михаила у Стону на полуострву Пељешцу очуван је на зиду ктиторски портрет са моделом цркве коју ктитор држи у руци. То су наглашена линеарност и дводимензионалност . Златарство и уметничка обрада метала достигли су у романичкој уметности завидан ниво. У металу понекад заједно са емаљом, израђиване су корице за књиге, литургијски предмети и реликвијари, свећњаци и крстови. Рељљфи се истичу лепо обрађеним површинама.