SADRZAJ UVOD............................................................................................................................................................. 2 RAZVOJ JIT I LEAN FILOZOFIJE ....................................................................................................................... 3 FILOZOFIJA JIT I LEAN MIŠLJENJA .................................................................................................................. 4 U LOGISTIČKOJ MREŽI ................................................................................................................................... 4 Primer uspešne primene JIT filozofije ........................................................................................................... 8 5. JIT I LEAN MIŠLJENJE U E–POSLOVANJU ................................................................................................. 12 6. ZAKLJUČAK .............................................................................................................................................. 14 7. LITERATURA ............................................................................................................................................ 15 1 UVOD Savremeni kontekst poslovanja karakterišu turbulentne promene koje se dešavaju i u organizacionoj sredini i u okruženju. Razumevanje i upravljanje tim promenama neminovno uslovljava implementaciju informacionih tehnologija (IT) u svim oblastima poslovanja i prelazak rada ''sa papirima'' na virtuelnu stvarnost. Implementacija i primena IT u poslovnim procesima i aktivnostima danas je posebno aktuelna u elektronskom poslovanju (E-poslovanju). Tehnologijom elektronskog poslovanja ostvaruje se brža, preciznija i efikasnija razmena podataka, lakše i efektivnije delenje informacija, tj. efektivnija komunikacija između svih učesnika u E-lancu. Vreme koje je potrebno za transmisiju poruka sa jednog kraja sveta na drugi, sada se meri sekundama. Najrazvijenije zemlje sveta raspolažu resursima koji ne ograničavaju, već omogućavaju planiranje ''just in time'' (ili tačno na vreme) isporuke, proizvoda i usluga, ali i JUST IN TIME (JIT) proizvodnju. Posebno je interasantan koncept lean mišljenja u poslovanju. Ovakav način poslovanja ostvaruje smanjivanje svih troškova i ulaganja resursa uz povećanje mogućnosti zadovoljavanja dnevnih zahteva potrošača. Danas je cilj svake, iole ozbiljne organizacije, upravo uspostavljanje ovakvog načina poslovanja koji joj može omogućiti postizanje konkurentske pozicije na tržištu. Primena principa lean mišljenja podrazumeva pravovremeno dobijanje ''signala'' od potrošača. Da bi celo poslovanje sistemski funkcionisalo ''tačno na vreme'' neophodno je obezbediti efektivan i efikasan protok informacija kroz ceo lanac snabdevanja. Ovo je moguće ostvariti Eposlovanjem. Funkcionisanje ''JIT'' procesa na principima lean mišljenja u bilo kojoj organizaciji je nemoguća bez dobre podrške visoko razvijenih informaciono - komunikacionih tehnologija koje koriste i proizvođači i potrošači1. 1 Banjanin, M. (2002): Marketing logistika, ''Megatrend'' - univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2 RAZVOJ JIT I LEAN FILOZOFIJE Istorijski gledano, JIT bi mogao imati svoje začetke u 20.-tim godinama prošlog veka. Kao začetnika prvobitnog oblika bi mogli spomenuti Henrya Forda, čoveka koji je bio jedan od inovativnijih ljudi onog vremena. On je prvi u svojoj fabrici automobila upotrebio automatsku traku na kojoj je svaki čovek radio svoj posao i ništa drugo. Time se znatno povećala produktivnost i brzina kojom su se sklapala nova vozila. Ono što je važnije za sam početak JIT-a je to da je ruda gvožđa, koja je bila potrebna za metalne delove vozila, dolazila u fabriku upravo u vreme kad je bila potrebna, znači nije bilo nikakve rude na skladištu. Iz toga se može videti da je Ford primenjivao, recimo neko načelo JIT-a, a to je smanjenje zaliha na najmanji mogući nivo, tj. na onaj nivo koji je potreban da bi preduzeće bilo operativno2. JIT su do današnjeg nivoa razvili Japanci. U Japanu se taj sistem počeo razvijati prvenstveno zbog nedostatka prostora koji im je bio potreban za skladištenje sirovina. Tu se prvenstveno misli na kompaniju Toyota koja je preuzela jednu od glavnih uloga u razvoju JIT-a, a ostale kompanije su to na neki način kopirale. Japanski industrijalci su proučavali američke proizvodne metode. Tu se prvenstveno misli na proučavanje Fordove prakse i statističke kontrole kvalitete proizvoda. Japanci su prepoznali uspešnost u toj američkoj praksi, ali su uvideli i jedan detalj na koji Amerikanci nisu obraćali pažnju – ljude. Oni su shvatili da ljudi ne predstavljaju samo fizičku snagu koja obavlja poslove koje im zadaju nadređeni, već kreativne pojedince koji su najkompetentniji da daju neki predlog kako poboljšati radni proces. Pošto se u Toyoti to najviše primenjivalo, često se za JIT kaže da je to «Toyota production system» (TPS). Oni su razvili i posebne koncepte u proizvodnji, kao što su Kaizen i Kanban. Tokom devedesetih godina prošlog veka dolazi do preuzimanja tog japanskog modela u svim većim kompanijama širom sveta. 2 http://en.wikipedia.org/wiki/Just-in-time_(business) 3 FILOZOFIJA JIT I LEAN MIŠLJENJA U LOGISTIČKOJ MREŽI Neke od osnova Just In Time proizvodnje su povećanje kvaliteta proizvoda, povećanje produktivnosti, smanjenje zaliha na najmanji mogući nivo, ukidanje skladišta te smanjenje troškova i škarta (loših proizvoda). JIT se temelji na pripremi sirovina, materijala i poluproizvoda za proizvodnju tek onda kad za njima postoji potreba na tržištu, tj. nabavlja se samo onoliko koliko je potrebno za proizvodnju, a proizvodi se onoliko koliko se traži na tržištu. To se postiže umrežavanjem (povezivanjem) dobavljača, proizvođača i kupaca što omogućuje kontinuiranost proizvodnog procesa bez čekanja na dobavljače ili kupce. Zbog tih karakteristika JIT još možemo nazvati: - Proizvodnja bez zaliha - Nulte zalihe - Toyota sistem - Japanska proizvodnja - Ujednačeni tok proizvodnje JIT bi smo mogli nazvati i filozofijom, tj. Nekom vrstom ponašanja (ovde se misli na «ponašanje organzacije») koje uključuje sledeće elemente: - Kvalitet - Učešće radnika - Pouzdani dobavljači - Stručnost radnika - Održavanje opreme JIT je specifičan možda po tome što se uvažava mišljenje radnika, tj. omogućuje se svakom članu organizacije da iznese svoje mišljenje kako poboljšati neki poslovni proces. To je metoda koja se sve više primjenjuje u velikim kompanijama (Toyota, Dell Computers), a deluje pozitivno na psihu radnika, podiže im moral, a samim time i njihovu motivisanost za rad. Cilj je stvoriti osjećaj kod svakog radnika da je važan za organizaciju i da timski rad deluje pozitivno na dobrobit organizacije, ali i svakog člana organizacije. 4 Posebne koncepte u proizvodnji predstavljaju Kaizen i Kanban sistemi, kao i Lean koncept proizvodnje. 1.1.Kaizen Da bi shvatili kako Kaizen funkcioniše, mogli bi krenuti od same reči Kaizen. Kaizen je složenica koja bi u slobodnom prevodu značila kontinuirano poboljšanje. U pravilu, on se odnosi na konstantno poboljšavanje proizvoda i usluga, ali i samog poslovnog procesa kao i sredstava za rad. Ciljevi u Kaizenu su identifikovati i eliminisati škart te osigurati kvalitet, sigurnost i trajno poboljšanje. Kaizen se temelji na nekoliko poslovnih pravila: Ne sme se prihvatati postojeće stanje Treba podržavati pozitivan pristup, odnosno usmerenost Ne sme se tražiti izgovor i opravdanjr, nego ustrajati na rešavanju problema Treba podržavati akcije i sprovoditi ideje Treba koristiti svoje znanje u timskom radu Iz ovih poslovnih pravila možemo i videti zašto Kaizen znači kontinuirano poboljšanje. Možemo zaključiti da se to postiže tako što stalno postavljamo nove ciljeve kojima onda težimo, a kad ih dostignemo, oni su zapravo samo odskočna daska za nove ciljeve3. 1.2.Kanban Kanban je metoda koja je također razvijena u Toyoti, a temelji se na stalnom praćenju stanja i nabavci materijala koja je regulisana potražnjom na tržištu. Ta cela metoda inspirisana je sistemom popunjavanja polica koji se koristi u samoposlugama, gde kupci sami biraju robu s polica. Da bi taj sistem funkcionisao, mora se voditi računa o tome da police budu stalno popunjene. Roba koja se potroši, ili će biti uskoro potrošena, mora se naručiti kako bi bila na vreme dostavljena. Kanban zapravo u prevodu znači kartica, a tako se i ta metoda realizuje. Kartice ispunjavaju radnici i na njima upisuju podatke o materijalu ili poluproizvodu koji im je potreban u proizvodnji (šifra proizvoda, naziv, jedinica pakovanja, broj komada...). Takve kartice 3 http://sr.wikipedia.org/wiki/Каизен 5 zapravo predstavljaju radne naloge, a svaki radnik prima i zadaje naloge samo za materijale i poluproizvode koje on koristi4. 1.3.Lean koncept Poznat kao lean mišljenje, je proširen i na druge funkcionalne jedinice kompanije i to na dizajn, razvoj i logistiku. Primenom ovog pristupa mreža logistike svoje performanse podiže na jedan viši nivo i sve izmene u poslovnim procesima usklađuje sa zahtevima potrošača.U osnovi principi lean mišljenja podrazumevaju da se roba proizvodi i isporučuje kupcima tačno na vreme i u skladu sa ugovorenom prodajom. Ceo logistički lanac se koordinira pomoću signala koji se dobijaju od potrošača. Koristi se sistem kontrole materijala pod nazivom pull raspoređivanje koji reaguje isključivo na zahteve potrošača. Time je moguće redukovati ili izbeći nastajanje zaliha, čije je postojanje kod tradicionalnog push raspoređivanja opravdano proizvodnjom proizvoda onda kada postoje raspoloživi ljudski, materijalni i tehnološki resursi. Push raspoređivanje ne povećava osetljivost kompanije na signale iz okruženja. Da bi se uspostavio efektivan logistički lanac i omogućila primena filozofije JIT i principa lean mišljenja neophodno jesagledati njihove ključne faktore: minimalna zakašnjenja, minimalne zalihe, minimalne greške, minimalno vreme zastoja i jednostavnost i vidljivost procesa. Faktori zakašnjenja i zaliha su u međusobnoj interakciji, u smislu uzajamnog pojačavanja, odnosno promene jednog faktora prouzrokuju promene drugog. Tako će povećano zakašnjenje u procesu rezultirati povećanim zalihama koje nastaju da bi se nadoknadilo zakašnjenje. Stvaranje zaliha ne pomaže podizanju nivoa produktivnosti, već naprotiv, stvara veće troškove i sprečava povećanje efikasnosti procesa. Nastajanje grešaka dovodi do zakašnjenja. Greške dovode do stvaranja sigurnosnih zaliha koje dalje mogu prouzrokovati nastajanje problema. Mnoge greške i problemi mogu nastati kao posledica neplaniranih zastoja sredstava za rad. Održavanje zaliha umanjuje kvalitet proizvoda. U tom smislu JIT filozofija i lean mišljenje mogu da doprinesu minimalizaciji grešaka, bitnim otkrivanjem problema i njihovih uzroka i pronalaženjem i primenom rešenja. 4 http://en.wikipedia.org/wiki/Kanban 6 Jednostavnost i vidljivost procesa, kao faktori JIT filozofije i lean principa podrazumevaju organizaciju procesa sa logičkim redosledom operacija i koji će spojiti sve ljude i svu opremu neophodnu za tok procesa. Jedan od ključnih doprinosa JIT-a logistici je razumevanje pitanja koliko i kada naručiti. Odgovor na pitanje koliko delova proizvesti u datom vremenu daju ekonomski pokazatelji kvantiteta, dok se za pitanje ''kada naručiti'' koristi princip granične vrednosti, odnosno sigurne vrednosti zaliha. Koncepti ekonomskih pokazatelja kvantiteta (eng.- EBQ) i obima narudžbine (eng.- EOQ) teže da troškove svedu na minimum, kao i da ostvare osnovni princip JIT – reagovanje na zahteve potrošača. Osnovni cilj koncepta lean mišljenja je smanjivanje troškova u svim aspektima poslovanja. Lean mišljenje predstavlja jednu cikličnu putanju traženja perfekcije. To je istovremeno i put dodavanja vrednosti proizvodu gledano sa potrošačkog aspekta. Krajnji potrošač ne treba da plaća troškove nastale u lancu snabdevanja. Postizanje perfekcije, kao vrhunskog principa podrazumeva prethodno uspostavljanje četiri principa u poslovnom procesu i to: 1. princip pojedinačne vrednosti; 2. princip indentifikovanja toka vrednosti; 3. princip dizajna toka vrednosti; 4. princip pull raspoređivanja. Princip pojedinačne vrednosti definiše potrošač iz svoje perspektive. Željeni cilj je da se proizvod uvek nađe na ''dohvat ruke''. Prema Poterovom konceptu lanca vrednosti posmatraju se dve grupe aktivnosti. Prva - transformacija sirovina u gotove proizvode, distribucija, marketing i servisiranje, druga - aktivnosti podrške, tj. dizajn, proizvodnja i podrška distribuciji. Sledeći korak je identifikovanje toka vrednosti, odnosno svih koraka u poslovnom procesu kojima se dodaju vrednosti proizvodu. Dizajn toka vrednosti podrazumeva sagledavanje ključnih faktora JIT-a, tj. smanjivanje zaliha, zastoja i grešaka i povećanja jednostavnosti ividljivosti procesa. Ukoliko se postigne takav nivo poslovanja da snabdevanje, pa time i proizvodnja teku u skladu sa zahtevima potrošača, ostvaruje se osnovna ideja JIT filozofije- tj. pull raspoređivanje. Samo postepenim poboljšanjem svega što se radi i radikalnim smanjivanjem troškova moguće je dostići princip perfekcije kao osnovne ideje lean mišljenja. Treba napomenuti da 7 lean mišljenje fokusira sedam vrsta troškova: troškovi prekomerne proizvodnje, troškovi zastoja, troškovi transporta, troškovi neprikladne obrade, troškovi nepotrebnih zaliha, troškovi praznih hodova, troškovi grešaka. Jedna od primena JIT filozofije i lean mišljenja je u posebnoj oblasti koja se naziva logistika brzog reagovanja (eng-QR). Osnovni zadatak logistike je optimizacija tokova u lancu snabdevanja. Nije reč samo o materijalnim tokovima već i o informacionim i vrednosnim. Logistika brzog reagovanja ide u susret željama potrošača, isporučujući pravu robu željene prave količine, pravog kvaliteta u pravo vreme, na pravom mestu i po pravoj ceni. Za uspostavljanje i primenu ovog procesa neophodno je obezbediti efektivnu komunikaciju između organizacije i mreže snabdevanja, što se svakako postiže uvođenjem IT. U tradicionalnim poslovnim sistemima, organizacija procesa se vrši po planovima i predviđanjima što rezultuje nastajanjem zaliha i neusklađenosti proizvodnje i tražnje. Primena principa QR dovodi do usklađivanja ovih razlika kao i do smanjenja vremena razvoja proizvoda i vremena proizvodnje, što dalje omogućava brže usklađivanje sa poslednjim trendovima bez nastajanja prekomernih zaliha5 Primer uspešne primene JIT filozofije 1.4.TOYOTA Za više od šezdeset godina rada Toyota je zaslužila atribut najveće japanske automobilske marke. U sam vrh automobilske industrije probila se zahvaljujući dvema karakteristikama – kvalitetu proizvoda i širini ponude. Medu svim japanskim markama Toyota je najvažnija zbog novih metoda rada i brojnih inovacija koje su obeležile njen prodor u sam vrh autoindustrije. Kompanija se pre svoje automobilske karijere uspešno ustoličila kao proizvođač mašinske opreme za fabrike tekstila. Toyota je svoj prvi automobil, model Al koji je nosio ime Toyoda, proizvela 1935. godine. On je bio rezultat vizije i zamisli kompanije Toyoda Spinning & Weaving iz Nagoye (osnovane 1918), Sakičija Tojode. Sakiči je svoj prvi izum patentirao još davne 1891. godine, a na početku dvadesetog veka na scenu industrijske istorije stupio je važan 5 http://en.wikipedia.org/wiki/Just_In_Time_(business) 8 izum mašinska preslica koja je imala i automatsko prekidanje rada u slučaju kada bi se u izradi pređe pojavila greška. Ovakav nadzor i kontrola kvaliteta osnovna su karakteristika svih preduzeća koja je isti osnivač iz ovoga, prvoosnovanoga, dalje razgranao. Sakiči je sina Kičira godine 1929. poslao u Detroit da bi na licu mesta, u Fordovoj fabrici, video pokretnu proizvodnu traku koju je, zajedno sa proizvodnjom automobila - davnašnjim snom porodice Tojoda doneo u Japan. Kičirov doprinos poboljšanju efikasnosti američkog primera bio je sistem koji je omogućio da radnici koji su se nalazili pored pokretne trake dobijaju tačno onoliko delova koliko im je bilo neophodno, čime je značajno smanjena potreba za zalihama, a Toyota je time u moderni automobilski rečnik dodala svoju prvu novinu slogan, just-in-time". Firma Toyota Motor Company osnovana je 1937. godine u mestu Koromo u blizini Nagoje. Ova fabrika i danas radi pod imenom Honša, a Koromočoje 1959. Godine postao Toyota-čo (čo na japanskom znači grad). Preduzeće se razvijalo polako, slično i samom automobilizmu u meduratnom i posleratnom razdoblju u Japanu. Tek su Sakičijevi unuci, na čelu sa Eidžijem, uspeli da Toyotu pretvore u nešto više od ni po čemu izuzetne automobilske fabričice, iz koje je od osnivanja pa do 1950. godine prosečno godišnje izlazilo samo po 3.500 vozila (u toku rata - lakih kamiona). Godine 1950. Toyota Motor Co. je čak bila i pred stečajem, a 2.146 zaposlenih radnika je dobrovoljno otišlo u penziju. Tada je u Japanu počinjalo razdoblje brzog privrednog rasta i obnavljanja države. Već sledeće godine novoosnovano Toyotino preduzeće (Toyota Motor Sales Company, sada Toyota Isusho) ostvarilo je 249 miliona jena dobiti. Godišnja proizvodnja beleži brzi rast. Godine 1950. iznosilaje teknešto preko 20.000 automobila, a već 1960. preko 165.000. Cilj proizvodnja 3.000 automobila mesečno dostignut je već aprila 1958. i odmah zatim povećan na 10.000. Takvo povećanje kapaciteta bilo je moguće jedino uz pomoć fabričke opreme koja je bila dovoljno fleksibilna i prilagodljiva da je omogućavala izradu različitih modela automobila na istim pokretnim trakama. Tada je važnu ulogu počeo da igra Kičirov izum tačne dostave komponenata jer su na taj način bitno smanjeni troškovi koje nameću zalihe. Tada nastaje i Toyotin proizvodni sistem. Kao osnovu sačuvana je Fordova pokretna traka proizvodna linija i podela proizvodnje na kratke, jednostavne radne postupke koji se stalno ponavljaju. Radnicima na pokretnoj traci data je pri tome dodatna, važna odgovornost - sistem samokontrole kvaliteta, koja je svakom radniku dozvoljavao zaustavljanje pokretne trake ukoliko primeti da dolazi do problema u proizvodnji. Važna uloga u daljem razvoju Toyote i noviteta, koje je ona uvela u svet 9 autoindustrije, pripada Taiči Ohnou. Kao mašinski inženjer za projektovanje industrijske opreme, on je u drugoj polovini pedesetih godina posetio Sjedinjene Američke Države gde se upoznao sa novostima na području konstrukcije opreme. U Japan se vratio sa iskustvom koje je Toyoti omogućilo da celu organizaciju proizvodnje obme naglavačke. Industrijsku pokretnu traku organizovao je na način sličan onome kako su u Sjedinjenim Državama organizovani supermarketi. Činjenica da supermarket obezbeduju kupovinu upravo one količine i vrste proizvoda koja im je potrebna, a da se pri tome popunjavanje zaliha na policama vrši paralelno sa kupovinom, pre nego što se one potroše, učinila mu se toliko važnom i inspirativnom da je pokušao da je uvede u proizvodnju na pokretnoj traci i industrijsku proizvodnju uopšte. Kasnije je iz toga u Toyotinim fabrikama nastao vučni system proizvodnje po principujustintime — kanban, nazvan po japanskoj reči koja označava njegov osnovni element. Toyotina industrijska rešenja uskoro su počela da se primenjuju ne samo u Japanu, nego i drugde u svetu. Uporedo sa razvojem automobilizma uopšte, u toku šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kompanija se razvijala velikom brzinom i uspešno se ustanovila kao izvoznik. Kompanija Toyota dobila je svoj naziv 28. avgusta 1937. prilikom osnivanja Toyota Motor Company. Jula 1936. raspisan je konkurs za zaštitni znak i ime firme, na koji je pristiglo više od 20.000 predloga. Pobednički znak bio je sastavljen od znakova katakane (vrste japanskog pisma), izmenjen tako da odaje utisak brzine. Sam logo Toyoda postao je Toyota, a razlog je bio estetske prirode. Važan je bio i način pisanja: za japansko pisanje logoa bilo je potrebno osam poteza četkicom. Osam je u Japanu srećan broj koji najavljuje blagostanje, a ime je i zvučalo lepše. Toyota danas u okolini svoje centrale u istočnim predgrađima Nagoje ima čak 12 fabrika samo dve njene fabrike nalaze se u drugim krajevima Japana. U Toyota-čo je i centrala preduzeća i sedište za proizvodnju važnih službi od razvoja i projektovanja do dizajnerskog odeljenja. Podružnica sa službom prodaje (zajedno sa marketinškim i izvoznim sektorom) nalazi se u Tokiju, gde je i drugi dizajnerski studio. U Japanu se nalaze i dve probne staze, dva lučka kompleksa u okolini Nagoje i ceo niz drugih preduzeća i odeljenja, važnih za funkcionisanje kompanije. Proizvodi koje koristi veliki broj ljudi širom sveta i koji nose Toyotin zaštitni znak poznati su potome što su ljudi njima zadovoljni. Za to postoji više razloga, a jedan od najvažnijih je pouzdanost i opšti kvalitet njenih automobila, koji je omogućen sistemom proizvodnje. Ovaj sistem svoje priznanje nije dobio samo kod zadovoljnih kupaca, već i kod svih konkurenata, 10 drugih proizvodača automobila. U njemu se insistira na efikasnosti i velikoj brzini prilagodljivosti na uslove tržišta. Dva važna stuba Toyotinog proizvodnog sistema su pravovremena nabavka (jnst-in-time) i autonomacija. Just-in-time, odnosno kontinuirana nabavka, proces je u kome se na svim mestima u sistemu proizvodnje automobila na zalihama nalazi tačno onoliko delova koliko je potrebno za tekuću proizvodnju, dok se nabavka dodatnih količina delova vrši ,,u hodu", odnosno kontinuirano, shodno potrebama. Autonomacija je, s druge strane, izraz koji označava automatizovane radne procese uporedo sa kontrolom kvaliteta. Ljudski nadzor potreban je samo kada se ustanovi greška u proizvodnji. Tada se mašina zaustavlja i ne pokreće se sve dok se ne otkloni uzrok greške. Toyotin sistem za proizvodnju je u terminologiju autoindustrije uveo i neke druge pojmove, kao na primer: Kaniban sistem, koji na jednostavan način nadgleda i upravlja celim procesom nabavke just-in-time. Pritom, informacije idu od krajnje instance - od pokretne trake za proizvodnje ka dobavljačima. Informacije se prenose pomoću kodnog sistema i slova i brojeva na karticama, a svi zaposleni sve vreme obaveštevaju o tome koliko im je delova potebno iz nabavke. Džidoka u osnovi reč je o pojmu sličnom autonomaciji koji omogućava veću odgovomost zaposlenih. Džidoka obezbeduje samoregulaciju industrijskog procesa. Osnova ovog sistemaje uže koje visi iznadpokretne trake i omogućava svakom zaposlenom da je u svakom trenutku zaustavi ukoliko ustanovi da je došlo do greške u proizvodnji. Andon — informaciona tabla koja pomoću upaljenih ili ugašenih lampica sa brojevima i slovima prikazuje tok procesa proizvodnje. Na njoj je sve vrlo informativno i pregledno prikazano i moguće je odmah ustanoviti gde dolazi do teškoća u proizvodnom procesu. Kaizen - Važan deo sistema za proizvodnju su stalna poboljšanja radnog procesa. Zaposleni i dobavljači redovno se sastaju i razgovaraju o poboljšanju kvaliteta i smanjenju troškova. Zaposleni u pogonima potaknuti su i ohrabreni da iznose nove zamisli i predloge u vezi sa poboljšanjem mašinske opreme i alata sa kojima rade. U Toyoti su pojedinačna poboljšanja, vezana za smanjenje troškova, veću produktivnost, sigurnije i čistije radno okruženje, poznata pod nazivom kaizen. Predlagači poboljšanja redovno dobijaju nagrade, a najvažnija poboljšanja nagraduju se novčanim nagradama i do 100.000 jena. Kada je automobil nov, vlasnik sa njime skoro da nema problema. Ali, tokom godina korišćenja stvari mogu da se promene. To, međutim, ne važi za Toyotine automobile. Oni se odlikuju pouzdanošću i izdržljivošću, a to je moguće ustanoviti po tome koliko često vozača ostave na cedilu. Po raspoloživim statističkim podacima, kao npr. onima koje daje nemačko 11 automoto društvo ADAC koje na putevima Nemačke pomaže vozačima, svi Toyotini modeli se, po pravilu, nalaze na samom vrhu u pogledu pouzdanosti, što znači da stvaraju najmanje problema, odnosno imaju najmanji procenat kvarova zbog kojih nije moguće dalje nastaviti vožnju6. 5. JIT I LEAN MIŠLJENJE U E–POSLOVANJU Tradicionalni potrošači danas više nisu zadovoljni pristupom na tržištu da ''jedna veličina odgovara svima''. Oni traže proizvode i usluge od džinsa do informacije - da budu skrojeni prema individualnim ukusima. Ali i više od toga. Traže da se uključe u odlučivanje o dizajnu proizvoda i to više nije rezervisano samo za proizvođače. Komunikacione tehnologije danas podržavaju taj princip poslovanja omogućavajući trenutni pristup velikom broju informacija bilo gde u elektronskom globalnom selu. Centar informacija sve više usmerava kupac pa se iz tog razloga poslovne veštine i mogu i moraju menjati. Naravno, osnovne veštine u profesijama – strukturama ne mogu nestati ili izgubiti na važnosti. One ostaju zadate lliderima da stvore novi kontekst tj. da veštine prenesu u nove okolnosti. Zbog toga, danas, primena E-poslovanja u poslovnim organizacijama i dalje aktualizira tri navigaciona pitanja Petera Druckera : ''Koji je naš posao?; Ko je naš kupac?; Šta ceni naš kupac?'' Možda je najbolji odgovor na ova tri pitanja sadržan u sledećoj rečenici: ''Proces prodaje se transformiše u stvaranje, prodaju i održavanje odnosa sa individualnim potrošačima.'' To stvara novi poslovni fenomen, tj. potrošač ili kupac postaje konkurencija. Logistika brzog reagovanja dramatično dobija na važnosti. Pošto potrošač pomaže u odlučivanju to pomera tradicionalni u novi odnos proizvođač -potrošač koji je mnogo kompleksniji. Iz tog razloga principi lean mišljenja u elektronskom poslovanju pomažu da se lakše, brže, konzistentnije i pouzdanije savladaju individualna i organizaciona tromost, kulturna izolacija i neiskustvo u upotrebi novih alata u kreiranju novog proizvoda i usluge. E-poslovanje uključuje poslovno komuniciranje, kupoprodajne transakcije, transfer novca, tj. poslovanje između organizacije i njenih poslovnih klijenata (firma-sa-firmom ili B2B) i organizacije sa potrošačima (firma-sa-potrošačem ili B2C) primenom elektronskih mreža računarskih sistema. Ono se implementira u sve interkompanijske i intrakompanijske funkcije (tj. 6 http://en.wikipedia.org/wiki/The_Toyota_Way 12 marketing, finansije, proizvodnju, prodaju, ugovaranja, rezervne delove, servisne usluge) koje unapređuje poslovanje koristeći informaciono - komunikacione tehnologije (e-mail, WWW, EDI, LITS,...). Ovakav vid poslovanja omogućava organizacijama da na efektivniji i efikasniji način dođu do svojih klijenata i prošire vidljivost tražnje duž celih lanaca snabdevanja. Funkcionisanje E-poslovanja je nezamislivo bez primene interneta, intraneta i ekstraneta. Proširuje se polje kreativnosti što otvara kompanijama nove mogućnosti za efektivniju i efikasniju saradnju sa svojim klijentima. Primene E-poslovanja grupišu se u kategorije komunikacije i saradnje u intra i ekstra E-poslovanja poslovnih sistema. Intra saradnja i komunikacija omogućavaju razmenu informacija i podataka između zaposlenih u organizaciji a ekstra E-poslovanje omogućava kupovinu proizvoda putem Interneta. Internet daje mogućnost organizacijama da formiraju strateške poslovne alijanse sa svojim klijentima ali i sa svojim konkurentima. Ova globalna mreža omogućava brzo formiranje globalnih alijansi poslovnih partnera, korišćenje tržišnih mogućnosti i povezivanje njihove snage i sposobnosti u jedinstvenu mrežu poslovnih resursa. Poslovna vrednost E-poslovanja se prevashodno ogleda u privlačenju novih potrošača inovativnim marketingom i zadržavanju postojećih potrošača poboljšanjem usluga. Rastući trend u poslovanju predstavljaju informacioni portali firme (eng. EIP). To je interfejs zasnovan na integraciji intraneta i drugih tehnologija koje otvaraju mogućnost intranet i pojedinim ekstranet korisnicima da pristupe unutrašnjim i spoljašnjim poslovnim aplikacijama i uslugama firme. Na ovaj način se omogućava specifičnije i selektivnije dolaženje do željenih informacija, lakši pristup ključnim Web sajtovima, kao i brži prenos vesti bez dužeg ''surfovanja'' internetom. Sa aspekta potrošača E-poslovanjem se štedi vreme, novac i povećava udobnost. Dakle, filozofija JIT i lean mišljenja podstiču tačan, pravovremen i "bogat" protok informacija u organizacijama i između organizacija što im omogućava da planiraju i realizuju sve svoje procese just in time, a potrošačima da njihove proizvode dobiju tačno na vreme u i skladu sa svojim željama. 13 6. ZAKLJUČAK Primena IT u savremenim uslovima poslovanja sa konstantnim promenama u globalnom okruženju je dobila vodeće mesto u povećanju efektivnosti i efikasnosti rada organizacija. Primena tehnologija E-poslovanja bitno utiče na povećanje uštede sopstvenih resursa, organizacija i potrošača. Prevashodno se misli na uštedu vremena i energije pojedinaca, kao i organizacionih sistema. Sve više se otvaraju mogućnosti poslovanja bez granica, uspostavljanja kontakta sa celim svetom i pristupa različitim tržištima i grupama potrošača. Omogućava se just in time razmena informacija i podataka što povećava efektivnost logističkih procesa i usluga. JIT filozofija i E-poslovanje su usko povezani, tj. E-poslovanje podržava JIT sisteme obezbeđujući brz protok informacija, podataka i ''signala'' od strane potrošača. Filozofija JIT nema isključivu primenu samo na proces proizvodnje, već se kao "lean mišljenje" implementira i u sve druge vrste procesa, a time i u E-poslovanje. Klikom na samo jedan taster može se istog trenutka, odnosno just in time, doći do željenih informacija, ali i roba i usluga. Eposlovanje koristi potrošačima, zadovoljavajući njihove najspecifičnije zahteve i želje. Ono "otvara vrata" novoj poslovnoj paradigmi - zadovoljiti potrebe potrošača. Pravovremeno zadovoljavanje potreba, odnosno skraćivanjem "lead time" (ili vremena od momenta porudžbine do isporuke), ima za posledicu zadovoljne potrošače i zadovoljne organizacije u ostvarenju konačnih ciljeva. Isporučiti proizvod ''tačno na vreme'' bez primene IT, odnosno Eposlovanja bi billo gotovo nemoguće. 14 7. LITERATURA 1. http://en.wikipedia.org/ 2. Stanković R. (2009): Proizvodni i uslužni menadžment, Visoka poslovna škola strukovnih studija Čačak 3. Banjanin, M. (2002): Marketing logistika, ''Megatrend'' - univerzitet primenjenih nauka, Beograd 15