Ambrozija predanosti (SP)

AMBROZIJA PREDANOSTI Sažeto proučavanje Šrila Rupa Gosvamijevog Bhakti-rasamrta-sindhua Šri Šrimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada Sadržaj Uvod Predgovor Prvi deo Obeležja čiste službe predanog poštovanja Prvi stupnjevi bhakti-yoge Sposobnost kandidata da prihvati predano služenje Služba predanog poštovanja nadmašuje oslobođenje Čistoća službe predanog poštovanja Kako da obavljamo službu predanog poštovanja Postupci u pogledu pravila predanog služenja Uvrede koje treba da izbegavamo Dalje razmatranje pravila službe predanog poštovanja Veština slušanja i pamćenja Vidovi transcendentalnog služenja Objavljeni sveti spisi Pet moćnih oblika predanog služenja Neophodne sposobnosti za obavljanje predanog služenja Spontano služenje s predanim poštovanjem Dalje objašnjenje spontane predanosti Zanosna ljubav Priroda bhakte koji oseća zanosnu ljubav Predano služenje iz čiste ljubavi prema Bogu Drugi deo Transcendentalni nežni osećaji Osobine Šri Krsne Osobine Krsne dalje objašnjene Krsnina ličnost Dalje objašnjenje osobina Sri Krsne Krsnine bhakte Podsticanje zanosne ljubavi Znaci zanosne ljubavi Ostali znaci zanosne ljubavi Izražavanje ljubavi prema Krsni 1 Dalje odlike zanosne ljubavi prema Krsni Dodatni simptomi Simptomi neprestanog zanosa Posredna izražavanja zanosne ljubavi Nektar predanosti Treći deo Neopredeljena ljubav prema Gospodinu Transcendentalna ljubav (služenje) Šta pobuđuje bhakte da služe Krsnu Ravnodušnost i rastanak Načini susreta sa Krsnom Strahopoštovanje sinova i ostalih Predanost u bratskoj ljubavi Doživljaji u bratskoj ljubavi Roditeljska ljubav Predano služenje u bračnoj ljubavi Četvrti deo Zanos smeha Začuđenost i viteštvo Samilost i gnev Strah i užas Mešanje rasa Dalje proučavanje mešanja rasa Iskrivljeno predstavljanje transcendentalnih osećaja Posvećeno šestorici Gosvamija iz Vrndavana nana-sastra-vicaranaika-nipunau sad-dharma-samsthapakau lokanam hita-karinau tribhuvane manyau saranyakarau radha-krsna-padara vinda-bhajananandena mattalikau vande rupa-sanatanau raghu-yugau šri-jiva -gopala kau „Odajem svoje ponizno poštovanje šestorici Gosvamija, Šri Sanatani Gosvamiju, Šri Rupa Gosvamiju, Šri Raghunatha Bhatta Gosvamiju, Šri Ragunatha Dasa Gosvamiju, Šri Jiva Gosvamiju i Šri Gopala Bhatta Gosvamiju koji su vrlo vešti u pomnom ispitivanju i proučavanju svih objavljenih svetih spisa s ciljem da uspostave večna religiozna pravila za dobrobit svih ljudskih bića. Tako su se proslavili u sva tri sveta i vredi da uzmemo njihovu zaštitu, jer su zaokupljeni stavom goplja i transcendentalnom službom punom ljubavi prema Radhi i Krsni." Predgovor Ova knjiga je sažeta studija Bhakti-rasamrta-sindhua koju je na sanskritu napisao Srila Rupa Gosvami Prabhupada, glavni od šesrorice Gosvamlja koji su bili neposredni učenici Gospodina Caitanye Mahaprabhua. Kada je prvi puta sreo Gospodina Caitanyu, Srila Rupa Gosvami Prabhupada je bio ministar u muhamedanskoj vladi Bengala. U to vreme se zvao Sakara Mallik, a njegov brat Sanatana, Dabir Khas i imali su vrlo odgovorne položaje u vladi Navaba Huseina Šaha. U ondašnje vreme, pre petsto godina, indijsko društvo je bilo vrlo neumoljivo i kada bi član kaste brahmana prihvatio službu muhamedanskog vladara, bio je odmah isključen iz njihovog društva, što je bio slučaj sa dva brata, Dabir Khasom i Sakara Mallikom. Pripadali su visokom društvu sarasvata-brahmana, ali su bili njihovi otpadnici, pošto su prihvatili ministarske položaje u vladi Huseina Šaha. Jedino je Svojom milošću, Gospodin Caitanya prihvatio ove dve uzvišene ličnosti za Svoje učenike i uzdigao ih do položaja gosvamlja, najvišeg položaja u brahminskoj kulturi. Na sličan način, Gospodin Caitanya je prihvatio Haridasa Thakura za Svog učenika, iako se Haridasa Thakura rodio u muhamedanskoj porodici i kasnije je bio postavljen za acaryu pevanja i mantranja Svetog Imena Gospodina: Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. Gospodin Caitanya je dao sveopšte pravilo da svakog ko poznaje nauku o Krsni i služi Gospodina treba da prihvatimo kao nakog na višem položaju od osobe koja je rođena u porodici brahmana. Ovo je izvorno pravilo koje prihvata čitava vedska književnost, naročito Bhagavad-gita i Srimad-Bhagavatam. Bhakti-rasamrta-sindhu uči ovo pravilo pokreta Gospodina Caitanye da se svako obrazuje i uzdigne do uzvišenog položaja gosvamlja. Gospodin Caitanya je sreo dva brata, Dabira Khasa i Sakara Mallika, u selu Ramakeli u okrugu Maldah. Posle tog susreta braća su odlučila da se povuku iz državne službe i pridruže Gospodinu Caitanyi. Sakara Mallik koji je kasnije postao Rupa GosvamI, se povukao iz svoje službe i sakupio sav novac koji je nagomilao za vreme svoje službe. U Caitanya-caritamrte opisano daje njegova nagomilana ušteđevina u zlatnicima bila jednaka milionima dolara i ispunila je prostran brod. Podelio je novac na uzoran način koji naročito treba da slede sve bhakte i društvo uopšte. Pedest posto nagomilanog blaga je podelio osobama svesnim Krsne, naime brahmanima i Vaisnavama; dvadeset i pet procenata rođacima, a dvadeset i pet procenata je sačuvao za slučaj nužde i lične poteškoće. Kasnije kada je Dabir Khas takode odlučio da se povuče iz službe, Navab se jako usprotivio i bacio ga u tamnicu, ali je Srila Sanatana Gosvami, iskoristio novac svoga brata koji je bio poveren seoskom bankara i pobegao iz tamnice Huseina Šaha. Na taj način su se oba brata pridružila Gospodinu Caitanyi Mahaprabhuu. Rupa Gosvami je prvi put sreo Gospodina Caitanyu u Prayagu (Alahabadu) u Indiji i Gospodin gaje deset dana neprestano podučavao na Dašašvamedha ghatu koji se u tom svetom gradu koristi za kupanje. Naročito je uputio Rupu Gosvamlja u nauku o svesnosti Krsne, a ova učenja Gospodina Caitanye koja mu je preneo, ispričana su u našoj knjizi Drevna mudrost iz Indije. Kasnije je Srila Rupa Gosvami Prabhupada razradio ova Gospodinova učenja temeljnim poznavanjem objavljenih svetih spisa i ovlašćenim pozivanjem na raznu vedsku književnost. U svojim molitvama posvećenim šestorici Gosvamija, Srila Srinivasa Acarya ih opisuje kao visoko učene poznavaoce ne samo sanskrita, već i stranih jezika kao što su persijski i arapski. Vrlo su detaljno proučavali sve vedske spise da bi uspostavili kulturu Caitanye Mahaprabhua prema ovlašćenim pravilima vedskog znanja. Sadašnje širenje filozofije o svesnosti Krsne je takode zasnovano na autoritetu Srila Rupe Gosvamija Prabhupada, pa smo zato većinom poznati kao rupanuge ili njegovi sledbenici. Sa ciljem da bi nas podučio je napisao svoju knjigu Bhakti-rasamrta-sindhu koja je sada predstavljena u ovom obliku. Osobe zainteresovane za svesnost Krsne mogu da iskoriste ovu veliku književnost i utemelje se u svesnosti Krsne. Bhakti znači služba predanog poštovanja. Svaka služba ima neku privlačnu odliku koja sve više i više podstiče na njeno obavljanje. Na ovom svetu svako od nas je zaokupljen nekom vrstom službe, a zamah nam daje zadovoljstvo u kome uživamo dok je vršimo. Podstaknut naklonošću prema ženi i deci, čovek sa porodicom radi i danju i noću, pobuđen ćovekoljubivim osećajima na isti način deluje iz ljubavi prema familiji, dok rodoljub deluje u cilju svoje domovine i zemljaka. Ta sila koja podstiče čoveka sa ćovekoljubivim, porodičnim i rodoljubivim osećajima, naziva s trasa ili vrsta izmene nežnosti (odnos) čija je draž vrlo prijatna. Bhakti-rasa je izmena nežnosti koja se razlikuje od obične rase u kojoj uživaju svetovni radnici. Rade vrlo teško dan i noć da bi uživali u određenoj rasi koja se naziva čulno zadovoljenje. Privlačnost ili draž svetovne rase nije dugotrajna i zato su svetovni radnici uvek skloni da promene svoje mogućnosti uživanja. Poslovan čovek nije zadovoljan što radi čitavu nedelju i pošto želi pramenu za kraj nedelje, odlazi negde i pokušava da zaboravi svoje poslovne aktivnosti. Zatim, pošto je proveo vikend u zaboravu, ponovo se vraća na svoj stari položaj i započinje isti posao. Bavljenje nečim materijalnim znači prihvatiti dotični položaj za neko vreme i zatim ga promeniti. Ovo naizmenično izmenjivanje se stručno naziva bhoga-tvaga, što znači izmenjivanje čulnog zadovoljenja i odricanja. Živo biće ne može da bude postojano ni u čulnom zadovoljenju ni u odricanju. Promene se neprestano odvijaju, jer zbog našeg večnog, prirodnog položaja ne možemo biti srećni ni u jednom od njih. Čulno zadovoljenje ne traje dugo, pa se zato naziva capala-sukha ili nestalna sreća. Na primer, porodični čovek koji mukotrpno radi čitav dan i noć i uspeva da pribavi udobnosti za članove svoje porodice, uživa neku vrstu rase, ali čitav napredak u materijalnoj sreći se najednom okončava zajedno sa telom, čim je njegovom životu kraj. Zato se za ateiste smrt smatra Božjim predstavnikom. Bhakta spoznaje prisustvo Boga posredstvom službe predanog poštovanja, dok Ga ateista spoznaje u vidu smrti. Prilikom smrti sve je svršeno i treba da otpoćnemo novo poglavlje života pod drugačijim okolnostima, možda višim ili nižim nego u prethodnom životu. U svakom polju delatnosti, političkom, društvenom, nacionalnom ili međunarodnom, rezultat naših aktivnosti biće svakako okončan na kraju života. Međutim, bhakti-rasa. nežni osećaji koji se uživaju prilikom transcendentalnog služenja Gospodina s puno ljubavi, se ne završavaju na kraju života, već neprestano traju, pa se zato nazivaju amrta, ono što ne propada, već traje večno. Ovo potvrđuje čitava vedska književnost. Bhagavad- gita kaže da i mali napredak u bhakti-rasi može spasiti bhaktu od najveće opasnosti, a toje gubljenje mogućnosti da se stekne ljudski oblik života. Rase koje nastaju iz naših osećanja prema društvenom, porodičnom i širem porodičnom životu ispunjenom nesebičnim pomaganjem drugih, čovekoljubljem, rodoljubljem, socijalizmom, itd. ne osiguravaju nam da ćemo biti ljudsko biće u sledećem životu. Pripremamo se za sledeći život svojim stvarnim aktivnostima u sadašnjem životu, jer se živom biću nudi određena vrsta tela koja proizlazi iz njegovih delatnosti u sadašnjem telu. Ove delatnosti razmatra viši autoritet koji se naziva daiva ili Božji autoritet Opisan je u Bhagavad-giti kao glavni uzrok svega što postoji, a u Srimad-Bhagavatamu je rečeno da čovek preuzima sledeće telo putem daiva-netrena, što znači pod nadzorom Uzvišenog autoriteta. U običnom smislu reči, daiva se objašnjva kao sudbina. Pod nadzorom daive stićemo telo koje je izabrano od 8 400 000 oblika; izbor ne zavisi od nas, već nam je dodeljen prema našoj sudbini. Ako nam je sada telo zaokupljeno delatnostima svesnosti Krsne, onda je sasvim sigurno da ćemo u sledećem životu imati barem ljudsko telo. Čak iako nije u mogućnosti da dovrši svoje napredovanje u bhakti-yogi, ljudsko biće zaokupljeno svesnošću Krsne se rađa na višem stupnju ljudskog društva tako da samim tim može da nastavi svoje napredovanje. Zato su se verodostojne delatnosti u svesnosti Krsne amrta ili dugovećne i to je tema Bhakti-rasamrta-sindhua. Ozbiljan učenik može da shvati ovu večitu zaokupljenost bhaktirasom pošto pročita Bhaktirasamrta-sindhu. Prihvatanje bhakti-rase ili svesnosti Krsne će nam istovremeno omogućiti srećan život oslobođen nespokojstva, podariti nam blaženstvo transcendentalnog života i tako umanjiti značaj oslobođenja. Bhakti-rasa je sama po sebi dovoljna da stvori osećanje oslobođenja, jer privlači pažnju Uzvišenog Gospodina, Krsne. Uglavnom, bhakte početnici su nestrpljivi da vide Krsnu ili Boga koji se ne može videti ili spoznati našim sadašnjim, materijalno otupelim čulima. Proces službe predanog poštovanja kao što je preporučeno u Bhakti-rasamrta-sindhuu postepeno će nas izdići iz materijalno uslovljenog života i uzvisiti do duhovnog položaja gde bhakta postaje prečišćen od svih lažnih imenovanja. Čula onda postaju nezaprljana, jer su stalno u dodiru sa bhakti-rasom, a kada su prečišćena čula obuzeta služenjem Gospodina, postajemo utemeljeni u životu bhakti-rase i na ovom transcendentalnom stupnju možemo neprestano uživati u delatnostima za zadovoljenje Krsne. Kada smo tako zaokupljeni službom predanog poštovanja, sve vrste rasa ili nežnih osećaja se pretvaraju u večnos. Na početku se podučavamo prema propisanim pravilima pod nadzorom acarye ili duhovnog učitelja i postepeno kada se uzdignemo, služba predanog poštovanja prelazi u naviku i postaje neusiljena želja da se služi Krsna. Postoji dvanaest vrsta rasa, kao što će biti objašnjeno u ovoj knjizi i obnavljanjem svog odnosa sa Krsnom kroz pet glavnih rasa možemo večno živeti u potpunom znanju, sreći i blaženstvu. Osnovno pravilo uslova života je da imamo opštu težnju da volimo nekoga i bez nje niko ne može živeti, jerje prisutna u svakom živom biću. Čak i životinja kao što je tigar ima težnju za ljubavlju barem u uspavanom stanju, a ona je jako naglašena kod ljudskih bića. Ono što nedostaje, međutim, je nedoumica gde treba da počiva naša ljubav tako da svako postane srećan. U sadašnje vreme nas društvo uči kako da volimo svoju domovinu, porodicu ili sopstveno biće, ali ne postoji obaveštenje gde treba da počiva naša težnja za ljubavlju tako da svako može da bude srećan. Ono što nam nedostaje je Krsna i Bhaktirasamrtasindhu nas uči kako da podstaknemo svoju izvornu ljubav prema Njemu i utemeljimo se na tom položaju gde možemo da uživamo u svom srećnom i blaženom životu. Na samom početku dete voli svoje roditelje, zatim braću i sestre i kako iz dana u dan raste počinje da voli porodicu, društvo, zajednicu, zemlju, narod ili čak čitavo ljudsko društvo. Ali težnja za ljubavlju nije zadovoljena čak i ako volimo celo ljudsko društvo; ostaje potpuno neutoljena sve dok ne saznamo ko je uzvišeni ljubljeni. Naša ljubav može biti potpuno zadovoljena samo ako počiva na Krsni. Ova je tema bit i suština ove knjige koja nas uči kako da volimo Krsnu putem pet različitih transcendentalnih rasa. Naša težnja za ljubavlju se širi baš kao podrhtavanje svedosti ili vazduha i ne znamo gde završava. Bhakti-rasamrta-sindhu nas upućuje u nauku kako da besprekorno volimo svako živo biće jednostavnim metodom ljubavi prema Krsni. Nismo uspeli da stvorimo mir i slogu u ljudskom društvu čak ni velikim pokušajima kao što su Ujedinjene Nacije, jer ne znamo pravi način koji je veoma jednostavan, ali treba promišljeno da ga shvatimo. Bhakti-rasamrta-sindhu podučava sve ljude kako da na jednostavan i prirodan način vole Krsnu, Vrhunsku Božansku Ličnost. Ako to nauče, onda je vrlo lako da odmah sad i istovremeno volimo sva živa bića. Ovo se može uporediti sa zalivanjem korena drveta ili hranjenjem želuca. Kao što smo već iskusili, zalivanje korena drveta ili snabdevanje želuca namirnicama je sveopšte prihvatljiv naučni postupak. Svako dobro zna da kada nešto pojedemo, ili drugim rećima dostavimo namirnice želucu, energija koja se stvorila pri takvom postupku se odmah prenosi kroz čitavo telo. Slično tome, kada zalivamo koren drveta, stvorena energija se odmah prenosi kroz čitavo drvo, čak i ono najveće. Nije moguće da zalivamo drvo deo po deo, niti da odvojeno hranimo različite delove tela. Bhakti-rasamrta-sindhu će nas naučiti kako da upalimo svetlost koja će najednom sve obasjati svuda, a onaj ko ovo ne upozna gubi čitav smisao života. Što se tiče materijalnih neophodnosti, u današnje vreme ljudska civilizacija je jako napredovala u pogledu životnih udobnosti, ali ipak nismo srećni, jer smo izgubili iz vida cilj života. Materijalne udobnosti same za sebe nisu dovoljne da nas učine srećnima. Očigledan primer je Amerika: najbogatiji narod na svetu koji ima sve mogućnosti za materijalne udobnosti stvara klasu ljudi koja je potpuno smetena i osujećenih životnih ciljeva. Zato pozivam takve smetene ljude da nauče umetnost službe predanog poštovanja prema uputstvu Bhakti-rasamrta-sindhua i siguran sam da će vatra materijalnog života koja bukti u njihovim srcima biti odmah ugašena. Osnovni uzrok nezadovoljstva je da nam uspavana težnja za ljubavlju nije ispunjena uprkos znatnom napretku u materijalističkom načinu života. Bhakti-rasamrta-sindhu će nam praktično pokazati kako možemo živeti u ovom materijalnom svetu potpuno zaokupljeni službom predanog poštovanja i tako ispuniti sve želje u ovom i u sledećim životima. Bhakti-rasamrta-sindhu nije predstavljena da bi osudila bilo kakav način materijalističkog života, već da pruži obaveštenje teolozima, filozofima i ljudima uopšte kako da vole Krsnu. Možemo da živimo bez materijalnih udobnosti, ali istovremeno treba da naučimo umetnost kako da zavolimo Krsnu. Sada pronalazimo toliko mnogo načina da iskoristimo svoju težnju za ljubavlju, ali ustvari gubimo iz vida pravi cilj. Krsnu. Zalivamo sve delove drveta, ali smo promašili koren. Pokušavamo da na svaki način održavamo telo krepkim, ali zaboravljamo da snabdevamo želudac hranom. Izgubiti iz vida Krsnu takode znači izgubiti iz vida samog sebe, jer su prava samospoznaja i spoznaja Krsne naporedni procesi. Na primer, ako vidimo sebe ujutro znači da vidimo i izlazak sunca, jer se bez sunčeve svetlosti niko ne može videti. Na sličan način, sve dok nismo spoznali Krsnu, nema ni govora o samospoznaji. Bhakti-rasamrta-sindhu je naročito namenjena ljudima koji su sada zaokupljeni svesnošću Krsne. Iskreno se zahvaljujem svim mojim prijateljima i učenicima koji mi pomažu oko napredovanja svesnosti Krsne i sa zahvalnošću potvrđujem doprinos mog dragog učenika Sriman Jayananda brahmacarija. Zahvaljujem se i direktorima ISKCON štampe koji su se postarali da objave ovu veliku knjigu. Hare Krsna. Uvod Prizivanje povoljnosti: Gospodin Šri Krsna je Vrhunska Božanska Ličnost, uzrok svih uzroka, nepresušan izvor svih rasa ili izmena nežnosti koje se nazivaju nepristrasna ljubav (divljenje bez ličnog učestvovanja), služenje, prijateljstvo, roditeljska ljubav, bračna ljubav, komična osećanja, sažaljenje, bojazan, viteštvo, strava i užas, čuđenje i razaranje. Uzvišeni je privlačni oblik i Svojim sveopštim, transcendentalnim, privlačnim odlikama je zarobio srca svih gopija na čelu sa Tarakom, Palikom, Syamom, Lalitom i najzad Šrimati Radharani. Neka milost Njegovog Gospodstva bude uz nas tako da ne bude nikakve prepreke u izvršavanju ove dužnosti pisanja Bhakti-rasamrta-sindhua koju je naredio Njegova Božanska Milost Šri Šrimad Bhaktisiddhanta Sarasvati Gosvami Prabhupada. Odajem svoje cenjeno poštovanje lotosovim stopalima Srila Rupe Gosvamija Prabhupada i Šrila Bhaktisiddhante Sarasvati Gosvamlja Prabhupada koji su me nadahnuli da sastavim ovu skraćenu studiju Bhakti-rasamrta-sindhua. Ovo je uzvišena nauka službe predanog poštovanja kao što ju je uspostavio Šri Caitanya Mahaprabhu koji se pojavio pre petsto godina u zapadnom Bengalu u Indiji da bi raširio svesnost Krsne. Srila Rupa Gosvami započinje svoju čuvenu knjigu odavanjem poštovanja Šri Sanatani Gosvamiju, svom starijem bratu i duhovnom učitelju i u svojoj molitvi se nada da će biti vrlo zadovoljan Bhakti-rasamrta- sindhuom. Dalje želi da utapanjem u okean nektara uvek oseti transcendentalno zadovoljstvo u službi Radhe i Krsne. Odajmo svoje cenjeno poštovanje svim slavnim bhaktama i acaryama (svetim učiteljima) koji se mogu uporediti sa ajkulama u velikom okeanu naktara i koji ne mare za raznorazne reke oslobođenja. Impersonalisti se vrlo rado stapaju u uzvišeno postojanje poput reka koje teku i ulivaju se u okean koji se može uporediti sa oslobođenjem, a reke sa različitim putevima oslobođenja. Impersonalisti prebivaju u vodi reke koja se napokon uliva u okean da bi se pomešala sa njim. Međutim, ne poseduju nikakvo obaveštenje da se unutar okeana kao i unutar reke nalaze bezbrojna vodena živa bića. Ajkule koje borave u okeanu ne mare za reke koje se ulivaju u njega. Bhakte večito žive u okeanu službe predanog poštovanja, pa se na taj način čak ni ne obaziru na reke. Drugim rečima, čiste.bhakte uvek ostaju u okeanu transcendentalne službe pune ljubavi prema Gospodinu i nemaju nikakve veze sa drugim procesima koji se porede sa rekama koje se samo postepeno ulivaju u okean. Srila Rupa Gosvami se moli svom duhovnom učitelju, Srila Sanatani Gosvamiju, da zaštiti Bhaktirasamrta-sindhu — okean čistog nektara službe predanog poštovanja — od logičara sklonih prepiranju koji se bespotrebno mešaju u nauku služenja Gospodina. Upoređuje njihove dokaze i logiku sa vulkanskom erupcijom usred okeana gde takve vulkanske erupcije mogu da nanesu vrlo malo štete, a slično tome, oni koji se protive službi predanog poštovanja i postavljaju mnogobrojne filozofske teze o konačnoj transcendentalnoj spoznaji ne mogu da uzburkaju ovaj veliki okean službe predanog poštovanja. Pisac Bhakti-rasamrta-sindhua, Šrila Rupa Gosvami, vrlo ponizno daje do znanja da samo skromno pokušava da raširi svesnost Krsne po čitavom svetu, iako ponizno smatra sebe nepodesnim za to. Ovo treba da je stav svih onih koji propovedaju svesnost Krsne i slede stope Šrila Rupe Gosvamlja. Nikada ne treba da smatramo sebe sposobnim propovednicima, već jednostavnim oruđem u rukama prethodnih acarya i samo ako sledimo njihove stope moćićemo da nešto doprinesemo za dobrobit napaćenog čovečanstva. Bhakti-rasamrta-sindhu je podeljena na četiri dela, baš kao i okean koji se ponekada tako deli i u okviru ove podele postoje različiti odeljci. Prvobitno je u Bhakti-rasamrta-sindhuu okean podeljen kao što se deli vodena masa okeana na istok, zapad, sever i jug, dok se odeljci u okviru ove podele nazivaju talasima. Kao što u okeanu uvek postoje različiti talasi, bilo na istočnoj, zapadnoj, severnoj ili južnoj strani, slično tome i Bhakti-rasamrta-sindhu ima različite talase. U prvom delu postoje četiri talasa, a prvi od njih je uopšten opis službe predanog poštovanja. Drugi deo se odnosi na propisana pravila službe predanog poštovanja, a treći na predano služenje u zanosu. U četvrtom se nalazi konačni cilj, ljubav prema Bogu. Sve će ovo biti detaljno objašnjeno zajedno sa različitim popratnim simptomima. Ovlašćeni opis bhakti ili službe predanog poštovanja, sledeći stope čuvenih acarya može se sažeti u sledećoj izjavi Šrila Rupe Gosvamija: „Prvoklasna služba predanog poštovanja se prepoznaje po čovekovoj težnji da bude potpuno zaokupljen svesnošću Krsne i povoljno služi Gospodina." Smisao je u tome da neko može biti i nepovoljno svestan Krsne, što se ne može smatrati čistom službom predanog poštovanja koja mora biti oslobođena želje za svakom materijalnom koristi ili čulnim zadovoljenjem, jer te želje izrastaju iz plodonosnih delatnosti i filozofske spekulacije. Uglavnom, ljudi se bave delatnostima samo da bi stekli neku materijalnu korist, dok mnogi filozofi predlažu transcendentalnu spoznaju putem opsežnih knjiga prepunih igre rečima i filozoskog umovanja. Čista služba predanog poštovanja uvek mora bid oslobođena od takvih plodonosnih delatnosti i filozofskih spekulacija. Neusiljenim služenjem s puno ljubavi čovek treba da nauči sve o svesnosti Krsne i čistoj službi predanog poštovanja. Službu predanog poštovanja je potrebno negovati i nije samo nedelovanje za one koji vole da ništa ne rade ili posvete svoje vreme tihoj meditaciji. Za ljude koji ovo žele postoji mnogo različitih metoda, ali se negovanje svesnosti Krsne razlikuje. U vezi sa ovim Srila Rupa Gosvami koristi posebnu reč anušilana ili negovanje koje sledi primer prethodnih učitelja (acarya). Čim izgovorimo reč „negovanje", moramo se pozivati na aktivnosti bez kojih nam sama svesnost ne može pomoći. Sve delatnosti se mogu podeliti u dve vrste: jedna je za postizanje određenog cilja, a druga da bi se izbegla neka nepovoljnost Na sanskritu se ove delatnosti nazivaju pavrtti i nivrtti — povoljne i nepovoljne. Postoje mnogi primeri nepovoljnih delatnosti, na primer bolesnik mora brižljivo da uzima lek da bi se rešio neke nepovoljne bolesti. Oni koji neguju duhovni život i vrše službu predanog poštovanja, uvek se bave nekom aktivnošću koja se može vršiti telom ili mišlju. Mišljenje, osećanje i htenje su delatnosti uma i kad god zaželimo da nešto učinimo, delatnost se ispoljava preko grubih telesnih čula. Zato u svojim umnim delatnostima uvek treba da pokušamo da mislimo na Krsnu i smišljamo kako da Ga zadovoljimo sledeći primer slavnih acarya i ličnog duhovnog učitelja. Postoje telesne, čulne i govorne delatnosti. Osoba svesna Krsne koristi reči za propovedanje Gospodinove slave, što se naziva kirtana, a svojim umom uvek razmišlja o delatnostima Gospodina kako govori na bojnom polju Kuruksetre ili se zabavlja sa Svojim bhaktama u Vrndavanu. Na taj način uvek možemo razmišljati o delatnostima i zabavama Gospodina. Ovo je negovanje razmišljanja u svesnosti Krsne. Slično tome, svojim telesnim delatnostima možemo služiti Krsnu na mnogo načina, ali sve delatnosti moraju biti u vezi sa Njim. Ovakav odnos se zasniva ako uspostavimo vezu sa verodostojnim duhovnim učiteljem koji je neposredni predstavnik Krsne u učeničkom nasleđu. Zato duhovni učitelj treba da upravlja vršenjem telesnih delatnosti u svesnosti Krsne koje treba da se obavljaju sa verom. Povezivanje sa duhovnim učiteljem se naziva inicijacija i od dana kada nas inicira duhovni učitelj, uspostavlja se veza između Krsne i osobe koja neguje svesnost Krsne. Ako nas ne inicira verodostojni duhovni učitelj, stvarno povezivanje u svesnosti Krsne se nikada ne uspostavlja. Ovo negovanje svesnosti Krsne nije materijalno. Gospodin uglavnom poseduje tri osnovne energije — naime, spoljašnju, unutrašnju i ivičnu. Živa bića se nazivaju ivična energija, a materijalna kosmička manifestacijaje dejstvo spoljašnje ili materijalne energije. Zatim postoji duhovni svet koji je manifestacija unutrašnje energije. Živa bića koja se nazivaju ivična energija, vrše materijalne delatnosti kada deluju pod uticajem niže spoljašnje energije, a kada su zaokupljene delatnostima pod uticajem unutrašnje, duhovne energije, njihove aktivnosti su u svesnosti Krsne. To znači da sve velike duše ili velike bhakte ne deluju pod uticajem materijalne energije, već pod zaštitom duhovne energije. Sve delatnosti koje činimo u svesnosti Krsne ili službi predanog poštovanja su neposredno pod upravom duhovne moći. Drugim rečima, energija je vrsta snage koja se može produhoviti milošću verodostojnog duhovnog učitelja i Krsne. U Caitanya-caritamrti Krsnadasa Kaviraja Gosvamija, Gospodin Caitanya izjavljuje daje srećna ona osoba koja Krsninom milošću dođe u dodir sa verodostojnim duhovnim učiteljem. Onome ko ozbiljno želi duhovni život Krsna daje inteligenciju i njegovom milošću napreduje u svesnosti Krsne. Na taj način je čitavo područje svesnosti Krsne neposredno pod upravom duhovne energije — Krsne i duhovnog učitelja i nema nikakve veze sa materijalnim svetom. Kada govorimo o Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, mislimo na Krsnu zajedno sa Njegovim mnogobrojnim ekspanzijama. Umnogostručuje se Svojim potpunim sastavnim delovima, različitim delovima i raznim energijama. Drugim rečima, Krsna znači sve i obuhvata sve. Međutim, uglavnom treba da shvatimo da Krsna znači Krsna sa Svojim ličnim ekspanzijama. Umnogostručuje se kao Baladeva, Sankarsana, Vasudeva, Aniruddha, Pradyumna, Rama, Nrsimha i Varaha kao i mnoge druge inkarnacije i ekspanzije Visnua. U Srimad-Bhagavatamu su opisane kao mnogobrojne, poput nebrojenih valova i na taj način Krsna obuhvata sve takve ekspanzije kao i Svoje čiste bhakte. U Brahma-sarhhiti je rečeno da su sve Krsnine ekspanzije potpune u pogledu večnosti, sreće, blaženstva i znanja. Služba predanog poštovanja znači vršiti delatnosti u svesnosti Krsne koje pružaju transcendentalno zadovoljstvo Uzvišenom Gospodinu Krsni i svaka delatnost koja nije povoljana za Gospodinovo transcendentalno zadovoljstvo ne može se prihvatiti kao služba predanog poštovanja. Na primer, veliki demoni kao Ravana, Kamsa i Hiranyakašipu su uvek razmišljali o Krsni, ali kao o svom neprijatelju. Ovaj način razmišljanja ne može se prihvatiti kao bhakti ili svesnost Krsne. Impersonalisti ponekad pogrešno shvataju službu predanog poštovanja do te mere da odvajaju Krsnu od Njegovih zabava i svega onog što Ga okružuje. Na primer, izgovorio je Bhagavad-gitu na bojnom polju Kuruksetre, ali impersonalisti kažu da iako je Krsna značajan, bojno polje Kuruksetre nije. Međutim, bhakte takođe znaju da bitka na Kuruksetri nema nikakve veze sa njima, ali i pored toga znaju da „Krsna" ne znači daje Krsna usamljen jer je uvek u dodiru sa Svojim pratiocima i svim onim što Ga okružuje. Na primer, ako neko kaže: „Nahrani čoveka sa oružjem", čovek, a ne oružje uzima hranu. Slično tome u svesnosti Krsne, bhakta se može zanimati za mesta i odlike kao što je bojno polje na Kuruksetri — koje je u vezi sa Njim, ali ga se ne tiče bilo koje bojno polje. Zanima ga Krsna — Njegov govor, uputstva itd. i zbog Krsnine prisutnosti bojno polje dobija značaj. Ovo je sažeto shvatanje svesnosti Krsne bez kojeg ćemo svakako pogrešno razumeti zašto se bhakte zanimaju za bojno polje Kuruksetre. Onaj ko se zanima za Krsnu, zanima se i za Njegove različite delatnosti. Definicija čistog bhakte koju daje Rupa Gosvami u Bhakti-rasamrta-sindhuu može da se ukratko predstavi na sledeći način: njegova službaje uvek povoljna i stalno u vezi sa Krsnom. Da bi održao čistoću takvih delatnosti u svesnosti Krsne, mora biti oslobođen od materijalnih želja i filozofske spekulacije. Svaka želja izuzev one koja se tiče služenja Gospodina naziva se materijalnom. Filozofska spekulacija se odnosi na ono umovanje koje konačno dovodi do zaključka daje sve praznina ili bezličnost. Ovaj zaključak je beskoristan za osobu svesnu Krsne. Samo u retkim slučajevima čovek dolazi do zaključka da obožava Vasudeva, Krsnu, što sama Bhagavad-gita potvrđuje. Konačni cilj filozofske spekulacije onda mora biti Krsna, sa shvatanjem da je On sve što postoji, uzrok svih uzroka i zato treba da Mu se predamo. Ako se dostigne ovaj konačni cilj, onda je napredak u filozofiji povoljan, ali ako je zaključak filozofske spekulacije daje sve prazno ili bezlično, onda nije bhakti. Karma ili plodonosne delatnosti ponekad se smatraju obrednim, jer ima mnogo ljudi koje jako privlače obredne delatnosti opisane u Vedama. Ako nas privuku bez razumevanja Krsne, takve delatnosti nisu povoljne za svesnost o Njemu. Ustvari, svesnost Krsne se jednostavno zasniva na slušanju, pevanju i mantranju, sećanju itd. U Srimad-Bhagavatamu je opisano devet različitih postupaka i sve što se čini osim njih je nepovoljno za svesnost Krsne i zato uvek treba da se čuvamo od padova. U ovoj definiciji bhakti, Šrila Rupa Gosvami je takode pomenuo reč jnana-karmadi. Ovaj karmadi (plodonosni rad) sastoji se od delatnosti koje nam ne pomažu da dostignemo čistu službu predanog poštovanja, a ni mnogi vidovi takozvanog odricanja nisu povoljni u svesnosti Krsne. Šrila Rupa Gosvami je takode citirao definiciju iz Narada-pancaratre koja glasi: „Osoba se mora osloboditi svih materijalnih imenovanja i svesnošću Krsne se očistiti od sve materijalne zaprljanosti. Treba da oživi svoje čiste osobine i pri tome zaokupi čula na služenje njihovog vlasnika." Služba predanog poštovanja znači da su naša čula obuzeta svojim pravim vlasnikom. U uslovljenom stanju, obuzeta su služenjem ovih telesnih potreba, ali u bhakti-yogi ista čula su zaokupljena izvršavanjem Krsninog naređenja. Sve dok neko smatra da pripada određenoj porodici, društvu ili ličnosti, kaže se daje prekriven lažnim imenovanjima. Kada je potpuno svestan da ne pripada nijednoj porodici, društvu ili zemlji, već da je većno u odnosu sa Krsnom, shvata da ne treba da upotrebi svoju energiju u korist takozvane porodice, društva ili zemlje, već Krsne. Ovo je čistoća svrhe službe predanog poštovanja u svesnosti Krsne. PRVI DIO 1. Obeležja čiste službe predanog poštovanja U Šrimad-Bhagavatamu (3.29.12-13) prilikom poučavanja Svoje majke, Šrila Kapiladeva daje sledeća obeležja čiste službe predanog poštovanja: „Draga majko, misli Mojih čistih bhakta i onih koji nemaju nikakvih želja za materijalnom dobrobiti ili filozofskom spekulacijom su uvek obuzete Mojom službom i nikad ih ne zanima da od Mene nešto zatraže — izuzev da Me verno služe. Čak Me ne preklinju ni da žive sa Mnom u Mom prebivalištu." Postoji pet vrsta oslobođenja, naime, sjediniti se sa Gospodinom, živeti sa Njim na istoj planeti, posedovati iste odlike kao i Gospodin, uživati ista obilja kao i On i živeti kao Njegov pratilac. Bhakta čak ne želi nijednu vrstu oslobođenja, a da i ne govorimo o tome da ne odbacuje materijalno čulno zadovoljenje. Zadovoljan je ako Ga samo služi s ljubavlju i to je obeležje čiste bhakti. U prethodnoj izjavi Kapiladeve iz Šrimad-Bhagavatama opisuje se stvarni položaj čistog bhakte i definišu osnovna obeležja bhakti-yoge. Rupa Gosvami opisuje daljnja obeležja predanog služenja i potkrepljuje ih činjenicama iz raznih svetih spisa. Kaže se da postoje šest obeležja bhakti-yoge koja glase: 1) Čista služba predanog poštovanja pruža istovremeno olakšanje od svih vrsta materijalnih patnji. 2) Početak je opšte povoljnosti i sreće. 3) Sama po sebi pruža transcendentalno zadovoljstvo. 4) Vrlo se retko dostiže. 5) Oni koji je obavljaju se rugaju čak i pomisli na oslobođenje. 6) Čista služba predanog poštovanja je jedini način da se privuče Krsna. Krsna je sveprivlačan, ali čista služba predanog poštovanja privlači čak i Njega, što znači daje čak i transcendentalno jača nego Sam Krsna, jer je Njegova unutrašnja moć. Olakšanje od materijalnih patnji U Bhagavad-giti Gospodin kaže da treba da Mu se predamo i napustimo sve ostale obaveze i takođe daje Svoju reč da će zaštititi takve predane duše od posledica svih grešnih dela. Šrila Rupa Gosvami kaže da su nevolje koje potiču od grešnih dela prouzrokovane samim gresima i gresima koje smo počinili u prethodnim životima. Uglavnom, činimo loša dela iz neznanja koje ipak nije izgovor da izbegnemo posledice takvih dela. Postoje dve vrste grešnih dela: dozrela (ona koja sada ispaštamo) i nedozrela nagomilana u nama i za koja još ne ispaštamo). Na primer, neko može da počini kriminalna dela, ali još nije uhapšen zbog njih, ali čim ga otkriju, zatvor ga čeka. Slično tome, za neke od grešnih delatnosti čekaju nas nevolje u budućnosti, dok sada ispaštamo druge koje su dozrele. Na taj način postoji niz grešnih delatnosti i njihovih popratnih nevolja i jada i živo biće ispašta život za životom usled ovih greha. U sadašnjem životu ispašta posledice grešnih dela svog prethodnog života i u međuvremenu stvara dalje patnje za svoj budući život. Dozrele grešne delatnosti se ispoljavaju ako patimo od hronične bolesti, ako imamo nevolje usled zakonskih posledica, ako smo rođeni u niskoj i degradiranoj porodici ili pak ako smo neobrazovani ili jako ružni. Postoje mnoge posledice grešnih dela koje danas ispaštamo ili ćemo možda ispaštati u budućnosti usled svojih sadašnjih loših dela, ali se sva mogu odmah zaustaviti ako prihvatimo svesnost Krsne. Kao dokaz Rupa Gosvami navodi stih iz Š.B. (11.14.19) u vezi sa uputstvom koje je Gospodin Krsna dao Uddhavi gde kaže: „Dragi Uddhava, služba predanog poštovanja posvećena Meni je poput plamteće vatre koja sagoreva u pepeo beskrajnu količinu goriva koje joj se dodaje." Smisao je u tome da kao što rasplamsala vatra može sagoreti u pepeo bilo koju količinu goriva, tako i služenje Gospodina s predanim poštovanjem u svesnosti Krsne može sagoreti sve gorivo grešnih delatnosti. Na primer, u Bhagavad-giti Aijuna misli d a j e greh ako se bori, ali pošto je Krsna naredio da uzme učešće na bojnom polju, borba postaje služba predanog poštovanja i zato ne podleže nikakvoj grešnoj posledici. Šrila Rupa Gosvami citira još jedan stih u kome se Devahuti obraća svome sinu, Kapiladevu i kaže: „Dragi Gospodine, postoji devet vrsta službi predanog poštovanja koje počinju sa slušanjem i pevanjem i mantranjem. Svako ko sluša o Tvojim zabavama, peva o Tvojim slavama, odaje Ti poštovanje, misli na Tebe i na taj način vrši neku od devet vrsta službi predanog poštovanja — čak iako je rođen u porodici psojedaca (najnižem stupnju u ljudskom društvu) — odmah postaje sposoban da vrši žrtvovanja." (S.B. 3.33.6) Kako je onda moguće da onaj ko je stvarno zaokupljen službom predanog poštovanja u punoj svesnosti Krsne ostane neprečišćen? To je nemoguće. Onaj ko je zaokupljen svesnošću Krsne i bhakti-vogom bez sumnje se oslobađa svih zaprljanosti materijalnim, grešnim delima, jer služba predanog poštovanja može uništiti sve njihove posledice. Bhakta je i pored toga budan da ne počini grehe i to je njegova posebna odlika. Tako ŠrimadBhagavatam izjavljuje da služenjem s predanim poštovanjem čak i onaj koje rođen u porodici koja jede pseće meso može biti dostojan da uzme učešća u izvođenju obrednih svečanosti preporučenih u Vedama. Prema ovoj izjavi se podrazumeva da onaj ko je rođen u porodici psojedaca uglavnom nije sposoban da izvodi yajne ili žrtvovanja. Sveštenička kasta koja je zadužena za priređivanje ovih obrednih svečanosti preporučenih u Vedama naziva se red brahmana, jer niko ne može da ih izvodi ako nije brahmana. Neko se rađa u porodici brahmana ili psojedaca usled svojih prošlih dela. Ako se rodi u porodici psojedaca znači da su mu sva prošla dela grešna, ali ako čak i takav čovek pođe putem službe predanog poštovanja i otpočne sa pevanjem i mantranjem Gospodinovih Svetih Imena — Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare — najednom postaje sposoban da izvodi obredne svečanosti. Znači da su njegove grešne posledice najednom otklonjene. U Padma Purani je rečeno da postoje četiri vrste posledica grešnih dela koje su ovako navedene: 1) posledica koja još nije dozrela, 2) posledica koja miruje u vidu zrna, 3) posledica koja je već dozrela i 4) posledica koja je gotovo dozrela. Takode se kaže da sve ove posledice odmah iščezavaju za one koji se predaju Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, Visnuu i služe Ga s predanim poštovanjem u potpunoj svesnosti Krsne. Posledice opisane kao „skoro dozrele" odnose se na nevolje koje čovek sada ispašta, a one koje „miruju u vidu zrna" označavaju da duboko u srcu postoji određena zaliha grešnih želja koje su poput klica. Sanskritska rsi kuta znači da su gotovo spremne da proizvedu seme, ili njegovu posledicu. „Nedozrela posledica" se odnosi na slučaj kada se semenke još nisu pojavile. Iz ove izjave Padma Purane shvatamo da je materijalna zaprljanost vrlo podmukla. Njen početak, dozrevanje, posledice i kako ih čovek ispašta u vidu patnji su karike u dugačkom lancu. Kada obolimo od neke bolesti često je vrlo teško da odredimo njen uzrok, gde otpočinje i kako dozreva. Međutim, ne obolimo iznenada, već je za to ustvari potrebno vreme. Kao što na polju medicine, da bi se bolest sprečila, lekar ubrizgava serum da bi onemogućio širenje zaraze, slično tome, delotvoran serum da se zaustavi dozrevanje svih klica naših grešnih dela je samo bavljenje svesnošću Krsne. U vezi sa tim, Sukadeva Gosvami govori u Srimad-Bhagavatamu (6.2.17) u priči o Ajamili koji je otpočeo život kao dobar i pokoran brahmana, ali gaje u ranoj mladosti potpuno pokvarila prostitutka. Na kraju svog života punog poroka, samo je pozvao ime „Narayana" (Krsna) i izbavio se uprkos tolikim gresima. Sukadeva ističe da su strogosti, milostinja i priređivanje obrednih svečanosti preporučeni procesi, ali njihovim izvođenjem ne možemo otkloniti iz srca klicu grešnih želja kao što je to bio slučaj sa Ajamilom u njegovoj mladosti. Ova klica grešnih želja može se otkloniti jedino ako dostignemo svesnost Krsne, što se vrlo lako može postići pevanjem mahamantre ili Hare- Krsna mantre kao što je preporučio Sri Caitanya Mahaprabhu. Drugim recima, sve dok ne usvojimo put bhakti-yoge ne možemo se stoposto očistiti od posledica grešnih dela. Izvođenjem vedskih obreda, davanjem novca kao milostinju i podvrgavanjem strogostima samo se privremeno možemo osloboditi posledica grešnih dela, ali ih u sledećem trenutku ponovo moramo počiniti. Na primer, čovek koji pati od venerične bolesti usled prekomernog upuštanja u polne odnose mora da pretrpi oštre bolove prilikom lečenja, pa se izleći za neko vreme, ali pošto nije uspeo da otkloni polni nagon iz svog srca, mora ponovo da se upusti u isto i postane žrtva iste bolesti. Tako nas lekarska nega može privremeno lišiti nevolja takvog veneričnog oboljenja, ali sve dok ne shvatimo da je polni odnos odvratan, nemoguće je da se spasimo od takve ponovne nevolje. Slično tome, izvođenje obreda, davanje milostinje i strogosti koji su preporučeni u Vedama mogu nas privremeno sprećiti da delujemo na grešan način, ali sve dok srce nije čisto, moraćemo ponovo i ponovo da činimo grešna dela. U Šrimad-Bhagavatamu je dat jedan drugi primer slona koji ulazi u jezero, svojski se kupa i temeljno čisti telo, ali zatim čim izađe na obalu, uzme prašinu sa zemlje i baci je na sebe. Slično tome, čovek koji nije naučio o svesnosti Krsne ne može se potpuno osloboditi želje za grešnim delima. Ni procesom yoge, filozofskom spekulacijom, niti plodonosnim delatnostima ne možemo se spasti od klica grešnih želja, već se ovo može postići jedino predanim služenjem. U Šrimad-Bhagavatamu (4.22.39) postoji još jedan dokaz gde Sanatkumara kaže: ,.Dragi kralju, lažni ja ljudskog bića toliko je silan da ga drži u materijalnom životu kao daje svezan snažnim konopcem. Jedino bhakte mogu vrlo lako da prerežu njegov čvor svesnošću Krsne. Ostali koji nisu svesni Krsne, već pokušavaju da postanu veliki mistici i izvođači obreda, ne mogu napredovati kao bhakte. Zato je svačija dužnost da se bavi delatnostima svesnosti Krsne da bi se oslobodio čvrsto svezanog čvora lažnog ja i materijalnih delatnosti". Čvrsto svezan čvor lažnog ja je posledica neznanja. Sve dok ne poznajemo prirodu svoje prave ličnosti sigurno ćemo pogrešno postupiti i tako upasti u klopku materijalne zaprljanosti. Svesnost Krsne može rasterati ovo neznanje o pravim činjenicama kao što Padma Purana potvrđuje na sledeći način: „Čista služba predanog poštovanja je najviša prosvetljenost i kada je takva prosvetljenost prisutna, ubija nepovoljne zmije želja baš kao šumski požar." U vezi sa ovim je dat primer da kada izbije šumski požar, razbuktali plamenovi sami po sebi ubijaju sve zmije u šumi. Na šumskom tlu ima mnogo, mnogo zmija i kada vatra plane, sagoreva suvo lišće i istovremeno napada zmije. Četvoronožne životinje mogu da pobegnu ili barem pokušaju da to učine, ali zmije na mestu umiru. Slično tome, razbuktala vatra svesnosti Krsne je toliko silna da smesta ubija zmije neznanja. Svesnost Krsne je opšte povoljna Srila Rupa Gosvami daje definiciju povoljnosti i kaže da stvarna povoljnost znači delatnosti za dobrobit svih ljudi na svetu. Sada postoje grupe koje se bave dobrotvornim delatnostima u pogledu društva, zajednice ili nacije. Čak postoji i pokušaj da se pomogne čitavom svetu u vidu Ujedinjenih Naroda, ali usled nedostataka ograničenih nacionalnih delatnosti, takav opšti masovni program za dobrobit čitavog sveta nije praktično izvodljiv. Međutim, svesnost Krsne je toliko ugodna da može pružiti najvišu dobrobit čitavoj ljudskoj rasi. Privlačna je za svakoga i svako može osetiti rezultat. Stoga se Rupa GosvamI i ostali čuveni znalci slažu da je sveobuhvatan program širenja svesnosti Krsne i bhakti-yoge po čitavom svetu najveća dobrobit za čovečanstvo. Kako svesnost Krsne može privući pažnju čitavog sveta i kako svaki pojedinac može osetiti njeno zadovoljstvo, objašnjeno je u Padma Purani na sledeći način: „Onaj ko se bavi službom predanog poštovanja u punoj svesnosti Krsne smatra se da čini najveću uslugu čitavom svetu i da zadovoljava svakoga na svetu. Pored ljudskog društva zadovoljava čak i drveće i životinje koje takođe privlači svesnost Krsne." Praktičan primer je pokazao Gospodin Caitanya kad je putovao kroz prašumu Jharikhanda u središnjoj Indiji da bi raširio Svoj pokret sankirtana. Tigrovi, slonovi, jeleni i sve druge životinje su Mu se pridružile i na svoj način učestvovale u plesanju i pevanju Hare Krsna. Štaviše, čovek koji je zaokupljen svesnošću Krsne i deluje u službi predanog poštovanja može razviti sve dobre osobine koje se uglavnom mogu naći kod polubogova. Šukadeva Gosvami kaže u Šrimad-Bhagavatamu (5.18.12): „Dragi moj kralju, oni koji imaju nepokolebljivu veru u Krsnu i koji su bez dvoličnosti, mogu razviti sve dobre osobine polubogova. Čak i polubogovi vole da žive sa bhaktom zbog visokog stupnja njegove svesnosti Krsne i zato se podrazumeva da su se osobine polubogova razvile u njegovom telu." S druge strane, čovek koji nije svestan Krsne nema dobrih osobina. Može biti visoko obrazovan sa akademske tačke gledišta, ali u stvarnosti može biti niži od životinje. Čak iako je visoko akademski obrazovan, ako ne može da prevazide područje mentalnih aktivnosti, sigurno će se baviti samo materijalnim delatnostima i tako ostati neprečišćen. U savremenom svetu ima toliko mnogo ljudi koji imaju visoko obrazovanje sa materijalističkih univerziteta, ali je očigledno da ne mogu da prihvate svesnost Krsne i razviju uzvišene osobine polubogova. Na primer, čak iako nije tako dobro obrazovan po univerzitetskom standardu, mladić svestan Krsne može odmah da napusti nedozvoljeni polni život, kockanje, uzimanje mesa i opojnih sredstava, dok oni koji nisu svesni Krsne, iako vrlo visoko obrazovani, često su pijanice, mesojedi, ženskaroši i kockari. Postoje praktični dokazi kako osoba svesna Krsne razvija sve dobre osobine, što nije moguće za onoga ko nije svestan Krsne. Imamo iskustvo da mladić svestan Krsne nije vezan čak ni za bioskope, noćne klubove, predstave golih plesačica, restorane, prodavnice pića itd. Postaje potpuno slobodan i pazi da ne traći svoje dragoceno vreme na pušenje, piće, odlazak u pozorište i na plesove. Onaj ko nije svestan Krsne uglavnom ne može da mirno sedi čak ni pola sata. Sistem yoge nas uči da shvatimo da smo Bog ako mirno sedimo. Ovaj sistem može biti ispravan za materijaliste, ali koliko dugo će moći da budu tihi? Mogu tobože sesti i utonuti u takozvanu meditaciju, ali odmah posle svog izvođenja yoge ponovo će se baviti takvim aktivnostima kao što su nedozvoljeni polni život, kockanje, uzimanje mesa i mnoge druge besmislice. Međutim, onaj koje svestan Krsne postepeno razvija uzvišene osobine, jer se najuzvišenije osobine mogu razviti ako postanemo Krsnine čiste bhakte. Zaključak je da niko stvarno ne može posedovati nikakve dobre osobine ako mu nedostaje svesnost Krsne. Sreća i blaženstvo u svesnosti Krsne Šrila Rupa Gosvamije ispitao različite izvore sreće i blaženstva te ih podelio na tri kategorije: 1) sreća koja potiče od čulnog uživanja, 2) sreća koja potiče od poistovećivanja sa Uzvišenim Brahmanom i 3) ona koja je nastala od svesnosti Krsne. U Tantra-šastri Gospodin Šiva ovako govori svojoj ženi Sati: „Draga moja ženo, onaj ko se predao lotosovim stopalima Govinde i tako razvio čistu svesnost Krsne, vrlo brzo može steći sva savršenstva za kojima teže impersonalisti; a osim toga, može da uživa sreću i blaženstvo koje su dostigle čiste bhakte." Sreća koja potiče iz čiste službe predanog poštovanja je najviša zato što je večna, ali sreća nastala iz materijalnog usavršavanja ili spoznaje da smo Brahman je niža, jer je privremena. Niko ne može sprečiti ako skliznemo sa nivoa materijalne sreće, pa čak postoji svaka mogućnost da padnemo sa nivoa duhovne sreće ako potiče od poistovećivanja sa bezličnim Brahmanom. Videli smo da slavni sannyasiji mayavadiji (impersonalisti) — visoko obrazovani i gotovo spoznate duše ponekad mogu pristupiti političkim ili društvenim aktivnostima. Razlog je taj da ne izvlače i ne stiču nikakvu transcendentalnu sreću iz bezlične spoznaje, pa zato moraju da se spuste na materijalni nivo i pristupe takvim svetovnim poslovima. Postoje mnogi primeri, naročito u Indiji, da se takvi mayavadi sannyasiji ponovo spuštaju na materijalni nivo, ali onaj koje potpuno svestan Krsne nikada se neće vratiti ninakakav materijalni nivo. Koliko god da ga privlači i primamljuje, uvek zna da se nikakve delatnosti za materijalnu dobrobit ne mogu uporediti sa duhovnom aktivnošću svesnosti Krsne. Postoje osam mističnih savršenstava koje dostižu istinski uspešni yogji. Anima-siddhi se odnosi na moć pomoću koje smo u stanju da se toliko smanjimo da možemo da prodremo u unutrašnjost kamena. Savremena naučna dostignuća nam takode omogućuju da prodremo u kamen, pošto prokopavaju mnoge podzemne prolaze, prodiru u brda, itd. Tako je materijalistička nauka takode dostigla mistično savršenstvo anima-siddhi ili pokušaja da se prodre u unutrašnjost kamena. Slično tome, yoga-siddhiji ili savršenstva, su materijalističke veštine. Na primer, jedna yoga-siddhi razvija moć da postanemo toliko lagani da možemo lebdeti u vazduhu ili na vodi, ali to isto čine i materijalistički naučnici: lete u vazduhu, lebde na površini vode, pa čak i putuju vodom. Pošto uporedimo sve ove mistične yoga-siddhije sa materijalističkim savršenstvima videćemo da savremeni naučnici pokušavaju da dostignu ista savršenstva. Tako, ustvari, ne postoji razlika između mističnog i materijalističkog savršenstva. Jednom je neki nemački naučnik rekao da su takozvana savršenstva yoge već dostigli savremeni naučnici i nije mnogo mario za njih. Mudro je odlučio da ode u Indiju i nauči kako da spozna svoj večni odnos sa Uzvišenim Gospodinom putem bhakti-yoge ili službe predanog poštovanja. Naravno, što se tiče kategorija mističnih savršenstava postoje određeni procesi koje materijalistički naučnici još nisu uspeli da razviju. Na primer, mistični yogi može da prodre u sunčevu planetu jednostavno putem sunčevih zraka i ovo savršenstvo se naziva laghima. Slično tome, yogi može da dodirne Mesec svojim prstom. Iako savremeni astronaut ide na Mesec uz pomoć svemirskih brodova, izlaže se tolikim poteškoćama, dok onaj ko poseduje mistično savršenstvo može da ispruži ruku i prstom dodirne Mesec. Ovaj siddhi se naziva prapti ili dostizanje i pomoću njega savršeni yogi ne samo što može dodirnuti Mesečevu planetu, već može ispružiti svoju ruku bilo gde i uzeti šta god zaželi. Može sedeti na hiljade kilometara udaljen od nekog mesta, ali ako zaželi može da ubere voće iz vrta koje se tamo nalazi i to se naziva prapti siddhi. Savremeni naučnici su proizveli nuklearno oružje pomoću kojeg mogu da razore beznačajan deo ove planete, ali yoga-siddhi poznata kao išita može samo ako zaželimo stvoriti ili razoriti čitavu planetu. Drugo savršenstvo se naziva vašita i pomoću njega možemo da upravljamo nad svakim, što je jedna vrsta hipnoze koja je skoro neodoljiva. Ponekad yogi koji je dostigao izvesno savršenstvo u ovoj mističnoj moći vašita dolazi među ljude, govori svakojake besmislice, upravlja njihovim mislima, iskorištava ih, uzima njihov novac, a zatim odlazi. Postoji još jedno savršenstvo u misticizmu poznato kao prakamya (magija) i pomoću nje možemo steći šta god želimo. Na primer, možemo usuti vodu u oko i zatim je vratiti iz unutrašnjosti oka i samo ako zaželimo možemo stvarati čuda. Najviše savršenstvo mistične moći naziva se kamavasayita-siddhi koja je takođe magija, ali dok moć prakamya čudotvorno deluje u okviru dometa prirode, kamavasayita dopušta suprostavljanje prirodi — drugim rečima, ono što je nemoguće. Naravno, možemo da steknemo ogromnu privremenu sreću ako dostignemo ovakva materijalistička savršenstva yoge. Ljudi koji su zaslepljeni sjajem savremenih materijalističkih dostignuća glupo smatraju da je svesnost Krsne za nedovoljno inteligentne. „Bolje se osećam kada sam zaokupljen materijalnim udobnostima — održavanjem lepog stana, porodice i spolnog života." Ne znaju da svakog trenutka mogu biti zbačeni sa svog materijalnog položaja; usled neznanja ne znaju da je pravi život večan. Kratkotrajne telesne udobnosti nisu cilj života i samo usled najgušće tmine neznanja može ih zaslepiti blještavi napredak u materijalnim udobnostima. Šrila Bhaktivinoda Thakura je zato rekao da napredak u materijalističkom znanju čini ljude još više nerazumnijima, jer svojim sjajem prouzrokuje da zaborave svoju pravu ličnost. Za njega je ovo propast, jer je ljudski oblik života namenjen da se izbavimo iz materijalne zaprljanosti. Napretkom svetovnog znanja, ljudi se sve više i više upliću u materijalno postojanje i nemaju nikakve nade da se izbave iz ove strahote. U Hari-bhakti-sudhodayi se kaže da se Prahlada Maharaja, Gospodinov čuveni bhakta, ovako molio Nrsimhadevu (inkarnaciji polu-čoveka— polu-lava): „Dragi moj Gospodine, neprestano se molim Tvojim lotosovim stopalima samo da se čvrsto utemeljim u službi predanog poštovanja. Samo se molim da budem postojaniji i temeljniji u svesnosti Krsne, jer je sreća koja potiče od svesnosti Krsne i službe predanog poštovanja toliko silna da njome mogu da dostignem sva ostala savršenstva religioznosti, političkog napretka, čulnog zadovoljenja, pa čak i oslobođenje od materijalnog života." Ustvari, čisti bhakta ne teži ni za jednim od tih savršenstava, jer je sreća koja potiče od službe predanog poštovanja i svesnosti Krsne tako beskrajna i transcendentalna da se nijedna druga sreća ne može porediti sa njom. Kaže se da čak jedna kapljica sreće u svesnosti Krsne ne može ni izdaleka da se uporedi sa okeanom sreće koji proističe iz drugih delatnosti. Zato svako ko je imalo razvio čistu službu predanog poštovanja može vrlo lako da odbaci sve vrste zadovoljstava koja proističu iz religioznosti, ekonomskog napretka, čulnog zadovoljenja i oslobođenja. Jednom je živeo veliki bhakta Gospodina Caitanye poznat po imenu Kholaveca Šridhara koji je bio jako siromašan. Zarađivao je tako što je prodavao čaše od bananinog lišća i njegov prihod je bio beznačajan. Ipak je potrošio pedeset posto svoje male zarade na obožavanje Ganga, a sa drugih pedeset posto je nekako živeo. Gospodin Caitanya se jednom pojavio pred ovim poverljivim bhaktom, Kholaveca Šridharom, i ponudio mu bogatstvo koje zaželi, ali Mu je on rekao da ne želi nikakvo materijalno bogatstvo. Bio je sasvim zadovoljan svojim tadašnjim položajem i jedino je želeo da stekne nepokolebljivu veru i predanost lotosovim stopalima Gospodina Caitanye. Ovo je položaj čistih bhakta: ne žele ništa drugo osim da svakog dana dvadeset i četiri časa budu zaokupljeni službom predanog poštovanja; ne žele čak ni blaženstvo oslobođenja ili stapanje sa Uzvišenim. U Narada-pancaratri je takođe rečeno da svako ko je razvio čak i malo službe predanog poštovanja ne haje nizakakvu vrstu sreće koja proističe iz religioznosti, ekonomskog razvitka, oslobođenja ili čulnog zadovoljenja ili pet vrsta oslobođenja. Takva sreća se čak ni ne usuđuje da uđe u srce čistog bhakte. Kaže se da kao što kraljičine lične pratilje i služavke slede kraljicu sa svim počastima i poštovanjem, slično tome, radosti i veselja religioznosti, ekonomskog napretka, čulnog zadovoljenja i oslobođenja prate služenje Gospodina s predanim poštovanjem. Drugim rečima, čistom bhakti ne nedostaje nikakva sreća koja potiče iz nekog drugog izvora. Ništa ne želi, osim da služi Krsnu, ali čak iako ima neku želju, Gospodin je ispunjava, a da je lično i ne zatraži. Retkost čiste službe predanog poštovanja Na početnom stupnju duhovnog života postoje razne vrste strogosti, pokora i sličnih postupaka za sticanje samospoznaje. Međutim, čak iako je onaj ko vrši ovakve procese, bez ikakvih materijalnih želja, ipak ne može dostići službu predanog poštovanja. Takođe nema puno izgleda ako samostalno nastoji da dostigne da predano služi Gospodina, jer Krsna ne pristaje da je bilo kome dodeli. Lako može da pruži čoveku materijalnu sreću ili čak oslobođenje, ali ne pristaje tako lako da dodeli Svoju službu predanog poštovanja koja se ustvari može steći samo milošću čistog bhakte. U Caitanya-caritamrti (Madhya 19.151) se kaže: „Milošću duhovnog učitelja koji je čisti bhakta i milošću Krsne, može se dostići služba predanog poštovanja. Drugog načina nema." Retkost predanog služenja je takođe potvrđena u tantra-šastri gde Gospodin Siva kaže Sati: „Draga moja Sati, ako je neko dobar filozof i ispituje različite procese znanja može dostići oslobođenje iz materijalne zapletenosti. Vršenjem obrednih žrtava koje su preporučene u Vedama može se uzvisiti do nivoa pobožnih delatnosti i tako u potpunosti uživati u materijalnim udobnostima života. Ali takvi napori ne mogu nikome podariti službu predanog poštovanja posvećenu Gospodinu, čak iako pokušava tim procesima mnogo, mnogo hiljada života." U Srimad-Bhagavatamu Prahlada Maharaja takođe potvrđuje da samo ličnim naporima ili uputstvima viših autoriteta ne možemo dostići stupanj službe predanog poštovanja. Moramo dobiti blagoslov prašine lotosovih stopala čistog bhakte koji je potpuno oslobođen zaprljanosti materijalnim željama. U Šrimad-Bhagavatamu (5.6.18) Narada takođe kaže Yudhisthiru: „Dragi moj kralju, Gospodin Krsna koji je poznat kao Mukunda, večni je zaštitnik Pandava i Yadua. Takođe je tvoj duhovni učitelj koji te podučava u svakom pogledu i za tebe je jedini Bog vredan obožavanja. Nežan je i pun ljubavi i upravlja svim tvojim delatnostima — ličnim i porodičnim, a uz to ponekad izvršava tvoja naređenja kao da je tvoj glasnik! Dragi moj kralju, koliko si srećan, jer dragi čak ne mogu ni da sanjaju o svim tim naklonostima koje ti ukazuje Uzvišeni Gospodin." Smisao ovog stiha je da Gospodin lako daje oslobođenje, ali retko pristaje da duši podari službu predanog poštovanja, jer njom Sam Gospodin može da se kupi. Blaženstvo sjedinjavanja sa Uzvišenim Srila Rupa Gosvami kaže da ako se brahmananda ili blaženstvo sjedinjavanja sa Uzvišenim, pomnoži trilion puta, ipak se ne može porediti sa atomskom česticom sreće i blaženstva koja proističe iz okeana službe predanog poštovanja. Dok zadovoljava Gospodina Nrsimhadeva svojim molitvama, Prahlada Maharaja kaže u Hari-bhakti-sudhodayi: „Dragi moj Gospodaru univerzuma, osećam transcendentalno zadovoljstvo u Tvom prisustvu i utapam se u okeanu blaženstva. Smatram da sreća brahmanande upoređena sa ovim okeanom blaženstva nije ništa drugo do lokvica vode u otisku kravljeg papka." Slično tome, u Bhavartha-dipiki, Šridhara Svamijevom tumačenju SrimadBhagavatama se potvrđuje: „Dragi moj Gospodine, neki srećnici koji se utapaju u okeanu nektara predanosti Tebi i koji ispijaju nektar priča o Tvojim zabavama, svakako poznaju zanose i ushićenja koji odmah umanjuju važnost sreće koja nastaje iz religioznosti, ekonomskog razvitka, čulnog zadovoljenja i oslobođenja. Takav transcendentalan bhakta smatra svaku vrstu sreće koja nije služba predanog poštovanja ništavnom poput slamke na ulici." Privlačenje Krsne Srila Rupa Gosvami je izjavio da služba predanog poštovanja privlači čak i Krsnu. Krsna privlači svakoga, ali predano služenje privlači Njega Samog. Simbol predanog služenja do najvišeg stupnja predstavlja Radharani. Krsna se nazivaMadana-mohana, što znači da je toliko privlačan da u Svojoj privlačnosti može nadmašiti hiljade Kupidona, ali je Radharani još privlačnija, jer privlači čak i Krsnu. Stoga je bhakte nazivaju Madana-mohana-mohani — Ona što privlači Onog kojim je privučen Kupidon. Vršiti službu predanog poštovanja znači slediti stope Radharani i bhakte iz Vrndavana se stavljaju pod Njenu zaštitu da bi dostigli savršenstvo u svojoj službi predanog poštovanja. Drugim rečima, služenje s predanim poštovanjem nije delatnost iz materijalnog sveta, već je neposredno pod upravom Radharani. U Bhagavad-giti se potvrđuje da su mahatme ili velike duše, pod zaštitom daivi prakrti, unutrašnje energije — Radharani. Tako pod upravom Krsnine unutrašnje moći, služba predanog poštovanja privlači čak i Njega Samog. Ovu činjenicu potvrđuje Krsna u ŠrimadBhagavatamu (11.14.20) gde kaže: „Dragi Moj Uddhava, znaj da se privlačnost koju osećam prema službi predanog poštovanja Mojih bhakta ne može dostići ni izvođenjem mistične yoge, ni filozofskom spekulacijom, obrednim žrtvovanjima, proučavanjem Vedante, podvrgavanjem oštrim pokorama ili davanjem svega u milostinju. Ovo su, naravno, vrlo povoljna dela, ali Me ne privlače toliko kao transcendentalna služba puna ljubavi Mojih bhakta." U Šrimad-Bhagavatamu (7.10.48-49) Narada opisuje kako Krsnu privlači služba predanog poštovanja Njegovih bhakta. Tu se Narada obraća kralju Yudhisthiru dok je kralj slavio i hvalio osobine Prahlada Maharaja. Bhakta se uvek divi delima drugih bhakta i Yudhisthira Maharaja je slavio osobine Prahlada, što je znak čistog bhakte. Čisti bhakta nikada ne smatra sebe naprednim; uvek misli da su druge bhakte naprednije od njega. Kralj je razmišljao: „Prahlada Maharaja je ustvari Gospodinov bhakta dok sam ja niko i ništa," i dok je tako razmišljao Narada mu se obratio sledećim rečima: „Dragi kralju Yudhisthira, na ovom svetu vi (braća Pandave) ste jedini sretnici. Vrhunska Božanska Ličnost se pojavila na ovoj planeti i predstavlja vam se kao obično ljudsko biće. Uvek i u svim okolnosima je uz vas; živi sa vama i skriva se od pogleda drugih koji ne mogu da shvate da je Uzvišeni Gospodin, ali ipak živi sa vama kao vaš nećak, prijatelj pa čak i glasnik. Zato znajte da niko na svetu nije srećniji od vas." U Bhagavad-giti, kada se Krsna pojavio u Svom kosmičkom obliku, Arjuna se molio: „Dragi moj Krsna, mislio sam da Si moj nećak i bio toliko neučtiv prema Tebi, nazivajući Te Krsnom ili prijateljem. Toliko Si uzvišen da ne mogu to da shvatim." Takav je bio položaj Pandava; iako je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost, najveći među najvećima, ipak je ostao s braćom prinčevima, privučen njihovom predanošću, prijateljstvom i ljubavlju što dokazuje koliko je moćan proces službe predanog poštovanja. Može da privuče čak i Vrhunsku Božansku Ličnost Bog je svemoguć, ali je služenje s predanim poštovanjem veće od Njega, jer Ga privlači. Ljudi koji se ne bave bhaktiyogom nikada ne mogu da shvate koliko je važno da služe Gospodina. 2. Prvi stupnjevi bhakti-yoge Tri kategorije službe predanog poštovanja koje Šrila Rupa Gosvami opisuje u Bhakti-rasamrtasindhu mogu da se navedu kao primenjena služba predanog poštovanja, služba predanog poštovanja u zanosnom oduševljenju i predano služenje u čistoj ljubavi prema Bogu. Postoje još mnogi podnaslovi u okviru svake od ovih kategorija. Uglavnom se smatra da postoje dva različita svojstva u okviru službe predanog poštovanja u primeni; služba predanog poštovanja u zanosnom oduševljenju ima četiri svojstva, dok predano služenje u čistoj ljubavi ima šest odlika. Šrila Rupa Gosvami će kasnije objasniti sve ove osobine. U vezi sa ovim, Šrila Rupa Gosvami daje do znanja da se osoba dostojna svesnosti Krsne ili bhakti-yoge može svrstati prema svom dotičnom ukusu, jer je ova služba proces koji se nastavlja iz prethodnih života. Niko se ne može njome baviti ako ranije nije imao nikakve veze sa njom. Na primer, pretpostavimo da se u ovom životu bavim njome do određene granice. Iako je ne vršim stoposto savršeno, ipak sve što učinim neće biti izgubljeno. U sledećem životu ću nastaviti baš odatle gde sam stao u prethodnom i na taj način se proces nastavlja; ali čak iako se proces ne nastavlja, ako nekog slučajno privuče uputstvo čistog bhakte, prihvata se kao takav i napreduje u službi predanog poštovanja. Ipak za one koje po prirodi privlači proučavanje knjiga kao što su Bhagavad-gita i Šrimad-Bhagavatam, bhakti-yoga je lakša nego za one koji su navikli na umnu spekulaciju i procese raspravljanja. Ovu izjavu ovlašćeno potvrđuju mnogi učeni poznavaoci iz drevnih vremena. Prema njihovom opštem mišljenju čovek se može rukovoditi po određenim ubeđenjima koja proističu iz njegovih sopstvenih dokaza i odluka. Zatim će neko drugi koje možda sposobniji logičar poništiti ove zaključke i postaviti drugu tezu. Na taj način put argumentisanja nikada neće biti konačan i siguran i zato Šrimad-Bhagavatam preporučuje da sledimo primer autoriteta. Ovde nalazimo uopšten opis predanog služenja koje Šrila Rupa Gosvami daje u svom Bhaktirasamrta-sindhuu. Prethodno je bilo reći da se može podeliti na tri kategorije — naime, predano služenje u primeni, u zanosnom oduševljenju i u čistoj ljubavi prema Gospodinu. Sada Šri Rupa Gosvami namerava da objasni službu predanog poštovanja u primeni. Primeniti nešto znači upotrebiti svoja čula u određenu vrstu rada; zato služba predanog poštovanja znači upotrebiti različite čulne organe u služenju Krsne. Neki od njih su namenjeni za sticanje znanja, a neki da sprovode zaključke našeg mišljenja, osećanja i htenja. Zato primena znači koriščenje uma i čula u predanom služenju i nisu namenjeni za sticanje nečeg neprirodnog. Na primer, dete uči ili se vežba da hoda što je sasvim prirodno, jer se moć hodanja izvorno nalazi u detetu i samo ako malo vežba, prohodaće vrlo lepo. Slično tome, služenje Gospodina s predanim poštovanjem je prirodni nagon koji ima svako živo biće. Čak i necivilizovani ljudi kao što su urođenici odaju svoje poštovanje nekoj zadivljujućoj prirodnoj pojavi i uviđaju da iza neke čudesne pojave ili dejstva postoji neka viša sila. Iako je uspavana u onima koji su materijalno zaprljani, ova svesnost se nalazi u svakom živom biću, a kada se prečisti, naziva se svesnost Krsne. Postoje određeni propisani načini kako da koristimo svoja ćula i um tako da se naša uspavana svesnost ljubavi prema Krsni može razbuditi, kao što dete može da prohoda uz malo vežbe. Onaj ko nema osnovnu sposobnost hodanja ne može da nauči da hoda. Slično tome, svesnost Krsne se ne može pobuditi samo vežbom, jer ustvari takva vežba ne postoji. Ako želimo da razvijemo svoju urođenu sklonost ka predanom služenju, postoje određeni procesi koji će ako ih prihvatimo i primenimo, razbuditi našu uspavanu sklonost, a takva primena se naziva sadhanabhakti. Svako živo biće koje je opčinjeno materijalnom energijom se smatra da je u neprirodnom stanju ludila. U Srimad-Bhagavatamu se kaže: „Uopšteno rečeno, uslovljena dušaje pomahnitala, jer je uvek zaokupljena delatnostima koje prouzrokuju ropstvo i patnju." U svom prvobitnom stanju duhovna duša je puna radosti, sreće i blaženstva, večnosti i znanja. Svojim uplitanjem u materijalne delatnosti, postala je nesrećna, privremena i puna neznanja. Sve je ovo prouzrokovano vikarmom ili delima koja ne treba da činimo. Zato treba da primenjujemo sadhanabhakti — što znači ujutro da ponudimo mangala-arati (hramsko obožavanje), uzdržavamo se od određenih materijalnih delatnosti, odajemo poštovanje duhovnom učitelju i sledimo još mnoga druga pravila i propise koja ćemo kasnije razmotriti jedno za drugim. Ako ovo primenimo, pomoći će nam da se izlečimo od stanja ludosti. Kao što se nečija mentalna bolest leči po uputstvima psihijatra, tako i sadhanabhakti leči uslovljenu dušu od ludila nastalog pod opsenom maye, materijalne iluzije. U Šrimad-Bhagavatamu (7.1.32) Narada Muni pominje sadhanabhakti, obraćajući se kralju Yudhisthiru: „Dragi moj kralju, na svaki način treba da usredsredimo svoj um na Krsnu." Ovo se naziva svesnost Krsne, a dužnost je svakog acarye, duhovnog učitelja da nađe način ili sredstvo da um svoga učenika usmeri na Krsnu, stoje početak sadhanabhakti. Šri Caitanya Mahaprabhu nam za ovu svrhu daje ovlašćen program usredsređen na pevanje Hare Krsna mantre, jer je ovo pevanje i mantranje toliko moćno da nas odmah pripaja uz Krsnu i to je početak sadhana-bhakta. Na neki način, moramo skoncentrisad um na Krsnu. Iako je bio odgovoran sved kralj, Maharaja Ambarisa je učvrsdo svoj um na Krsnu; slično tome, svako ko pokušava da na taj način usredsredi um, vrlo brzo će napredovati i uspešno oživeti svoju prvobitnu svesnost Krsne. Ova sadhana-bhakti ili služba predanog poštovanja, može se takođe podeliti na dva dela. Prvi deo sačinjavaju propisana pravila po naređenju duhovnog učitelja ili na osnovu ovlašćenih svetih spisa i nema ni govora o odbijanju. Ovo se naziva vaidhi ili propisano, što znači da to treba da izvršimo bez pogovora. Drugi deo sadhana-bhakti se naziva ragunuga, koja se odnosi na stupanj kada, pošto sledimo propisana pravila, postajemo privrženiji Krsni i vršimo službu predanog poštovanja iz prirodne ljubavi. Na primer, onom ko se bavi bhakti-yogom može da bude naređeno da ustane rano ujutro i ponudi arati, što je vrsta hramskog obožavanja. U početku, po naređenju duhovnog učitelja, budimo se rano ujutro i nudimo arati, ali se zatim razvija privrženost i ljubav. Kada stekne ovu privrženost, sam od sebe pokušava da ukrasi Božanstvo, šije razne vrste odeće i smišlja razne planove kako da što bolje vrši svoju službu predanog poštovanja. Iako je u okviru kategorije primene, vršenje ove službe pune ljubavi je dobrovoljno i neusiljeno. Tako se primena službe predanog poštovanja može podeliti na dva dela — propisana i neusiljena. Rupa Gosvami definiše prvi deo službe predanog poštovanja, ili vaidhi-bhakti, na sledeći način: „Gde god nema privrženosti, niti neusiljene službe pune ljubavi prema Gospodinu i kada Ga služimo samo zato što se pokoravamo naređenju duhovnog učitelja ili se pridržavamo svetih spisa, takva služba iz osećanja dužnosti se naziva vaidhi-bhakti." Ova pravila su takođe objašnjena u Šrimad-Bhagavatamu (2.1.5) kada Šukadeva Gosvami upućuje umirućeg Maharaja Pariksita šta treba da uradi. Sreli su se samo nedelju dana pre kraljeve smrti koji je bio u nedoumici šta treba da učini pre nego što umre. Mnogi mudraci su takođe došli, ali niko nije mogao da mu da pravo uputstvo. Međutim, Šukadeva Gosvami ga je savetovao sledeće: „Dragi moj kralju, ako želiš da sledeće nedelje neustrašivo dočekaš svoju smrt (jer se ustvari svako plaši u trenutku smrti) onda smesta moraš da otpoćneš sa procesom slušanja, pevanja i sećanja Gospodina.'Ako neko peva i sluša Hare Krsna i uvek se seća Gospodina Krsne, sigurno se neće plašiti smrti koja može da nastupi svakog časa. Šukadeva Gosvami tvrdi u svojim izjavama da je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost i zato preporučuje da uvek slušamo o Njemu, a ne o polubogovima. Mayavadiji (impersonalisti) kažu da možemo da pevamo bilo koje ime, Krsne ili polubogova, jer će ishod biti isti. Ali ustvari to nije činjenica: prema ovlašćenom izdanju Šrimad-Bhagavatama, moramo da slušamo i pevamo samo o Gospodinu Visnuu (Krsni). Tako je Šukadeva Gosvami preporučio Maharaju Pariksitu da na svaki način sluša, peva i seća se Vrhunske Božanske Ličnosti, Krsne da bi se otarasio straha od smrti. Spominje da je Vrhunska Božanska Ličnost sarvatma, što znači „Nad-duša svakoga". Takode pominje Krsnu kao išvaru, vrhunskog upravljača koji se nalazi u svačijem srcu. Zato, ako na neki način postanemo privrženi Krsni, oslobodiće nas od svake opasnosti. Bhagavad-gita kaže da nikada nije pobeđen onaj ko postane Gospodinov bhakta, dok drugi, međutim, jesu. Biti poražen znači da se posle sticanja ljudskog oblika života čovek ne izbavlja iz zamke života i smrti i tako gubi svoju dragocenu priliku. Takav čovek ne zna da ga zakoni prirode udaraju i bacaju tamo-amo. Pretpostavimo da neko ne razvije svesnost Krsne u ovom ljudskom obliku života. Biće ponovo bačen u neprekidan ciklus života i smrti koji obuhvata 8 400 000 vrsta života i njegova duhovna priroda će ostati izgubljena. Ne zna da li će biti biljka, zver, ptica ili nešto slično, jer postoji toliko mnogo vrsta života. Rupa Gosvami preporučuje da oživimo svoju prvobitnu svesnost Krsne i na neki način vrlo ozbiljno usredsredimo um na Krsnu, jer ćemo se tako osloboditi i straha od smrti. Posle smrti ne znamo svoju sudbinu, jer smo potpuno pod upravom zakona prirode i samo Krsna, Vrhunska Božanska Ličnost, upravlja nad njima. Zato ako ozbiljno uzmemo zaštitu Krsne, neće biti bojazni da ćemo ponovo biti bačeni u mnogobrojne vrste života. Kao što potvrđuje Bhagavad-gita, iskreni bhakta će se sigurno preneti u Krsnino prebivalište. Isti proces savetuje i Padma-Purana koja kaže da uvek treba da se sećamo Gospodina Visnua, što se naziva dhyana ili meditacija — neprestano sećanje Krsne. Kaže se da moramo da meditiramo sa umom usmerenim na Visnua. Padma-Purana preporučuje da uz pomoć meditacije uvek treba da usredsredimo svoj um na oblik Visnua i nikada Ga ne zaboravimo ni za trenutak. Ovaj stupanj svesnosti se naziva samadhi ili trans. Uvek treba da oblikujemo svoje životne aktivnosti na takav način da možemo neprestano da se sećamo Visnua ili Krsne i to predstavlja svesnost Krsne. Nema razlike da li usredsredimo svoj um na oblik Visnua sa četiri ruke ili oblik Krsne sa dve ruke. Padma-Purana preporučuje: na neki način uvek misli na Visnua i nemoj da Ga zaboraviš ni pod kakvim okolnostima. Ustvari, ovo je najosnovnije od svih propisanih pravila, jer kada nam pretpostavljeni naređuje da nešto učinimo, istovremeno nam i zabranjuje. Kada nam je naredba da se uvek sećamo Krsne, zabrana je da Ga nikada ne zaboravimo, a u okviru ove jednostavne naredbe i zabrane nalaze se u potpunosti sva propisana pravila. Ovo propisano pravilo se može primeniti na sve varne i ašrame, kaste i životna zanimanja. Postoje četiri varne, naime brahmani (sveštenici i intelektualci), ksatriye (ratnici i državnici), vaisye (trgovci i zemljoradnici) i šudre (radnici i sluge). Takođe postoji i četiri ašrama, naime brahmacarya (život učenika), grhastha (domaćini porodice), vanaprastha (povučeni život) i sannyasa (odvojenost). Propisana pravila nisu namenjena da ih se pridržavaju samo brahmacariji (neoženjeni učenici), već su primenljiva za sve. Nije važno da li je neko početnik — brahmacari — ili vrlo napredan — sannyasi. Bez obzira na sve, pravilo da se neprestano sećamo Božanske Ličnosti i nikada Je ne zaboravimo ni za trenutak, je namenjeno za sve. Ako se pridržavamo ovog naređenja, sva ostala pravila i propisi samim tim su obuhvaćeni. Sva druga pravila i propise treba smatrati kao pomoćna ili ona koja služe osnovnom principu. U SrimadBhagavatamu (11.5.2-3) se nalažu pravila i propisi i njihova posledična dejstva. Camasa Muni, jedan od devet mudraca koji je došao da pouči kralja Nimija, obratio se kralju rećima: „Četiri društvena staleža, naime brahmani, ksatriye, vaisye i šudre su nastala od različitih delova kosmićkog oblika Uzvišenog Gospodina na sledeći način: brahmani su stvoreni od glave, ksatriye od ruku, vaisye od trbuha, a šudre od nogu. Slično tome, sannyasiji su stvoreni od glave, vanaprasthe od ruku, grhasthe od trbuha, a brahmacariji od nogu." Različiti društveni staleži i stupnjevi duhovnog napretka izraženi su u odnosu na sposobnosti. U Bhagavad-giti je potvrđeno da je Sam Gospodin stvorio četiri društvena staleža i četiri duhovna reda u odnosu na različite osobine pojedinaca. Kao što drugačiji delovi tela vrše različite vrste delatnosti, tako i društveni staleži i duhovni redovi vrše razne vrste delatnosti u pogledu njihovih osobina i položaja. Međutim, cilj tih delatnosti je uvek Vrhunska Božanska Ličnost. Kao što Bhagavad- gita potvrđuje: ,,Ona je vrhunski uživalac", što znači bilo da je neko brahmana ili šudra, potrebno je da svojim delima zadovolji Uzvišenog Gospodina. Srimad-Bhagavatam takođe ovo potvrđuje stihom koji glasi: „Svako mora da vrši svoju određenu dužnost, ali da bismo ispitali savršenstvo tog rada, potrebno je da utvrdimo koliko je Gospodin njime zadovoljan." Ovim se nalaže da treba da delujemo prema svom položaju i takvim delatnostima moramo da zadovoljimo Uzvišenu Ličnost, inače ćemo pasti sa svog položaja. Na primer, zadatak brahmane koji je rođen iz Gospodinove glave je da propoveda transcendentalne vedske zvuke, ili šabda-brahman. Pošto brahmana predstavlja glavu čitavog društva, mora da propoveda transcendentalne zvuke, a isto tako i uzima hranu u ime Uzvišenog Gospodina. Kako nalažu Vede, kada brahmana uzima hranu, preko njega jede Božanska Ličnost Međutim, brahmana ne treba da samo jede u Gospodinovo ime i ne propoveda širom sveta poruku Bhagavad-gite. Ustvari, kao što sama Gita potvrđuje, onaj ko propoveda njenu poruku je jako drag Krsni. Takav propovednik je ustvari brahmana i kada ga nahranimo, neposredno hranimo Uzvišenog Gospodina. Slično tome, dužnost ksatriye je da zaštiti ljude od napada maye. Na primer, čim je Maharaja Pariksit ugledao crnog čoveka po imenu Kali kako pokušava da ubije kravu, odmah se mašio svog mača u nameri da ga ubije, što mu je i bila dužnost. Nasilje je neophodno da bi se pružila zaštita. U Bhagavad-giti, Gospodin Krsna neposredno naređuje Arjuni da čini nasilje na bojnom polju Kuruksetre da bi pružio zaštitu svim ljudima. Dužnost vaisya je da stvaraju poljoprivredne proizvode, trguju i raspodeljuju ih. Stalež radnika, ili šudre, nemaju inteligenciju brahmana, ksatriya ili vaisya, pa su zato namenjeni da fizičkim radom pomažu ove više kaste. Na taj način, postoji potpuna saradnja i duhovni napredak među svim različitim društvenim staležima, a kada nedostaje takva saradnja, članovi društva će se duhovno degradirati. Ovo je sadašnje stanje u Kali-yugi, ovom dobu svađe; niko ne vrši svoju dužnost, već se samo nadmeno naziva brahmanom (intelektualcem) ili ksatriyom (vojnikom ili državnikom). Ali ustvari, takvi ljudi su bez ikakvog položaja i pošto nisu svesni Krsne, nisu u dodiru sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću. Zato svesnost Krsne namerava da uspostavi pravo stanje u ljudskom društvu, tako da će svako da bude srećan i izvuče dobrobit iz svesnosti Krsne. Gospodin Šri Krsna je upudo Uddhavu da se sleđenjem načela društvenih i duhovnih redova ljudskog društva, zadovoljava Vrhunska Božanska Ličnost i kao ishod toga, čitavo društvo dobija u obilatim količinama i bez ikakve teškoće sve što je neophodno za život Uostalom, Vrhunska Božanska Ličnost održava sva živa bića i ako čitavo društvo vrši svoje dodčne dužnostii ostane svesno Krsne, bez sumnje će svi članovi žived srećno i spokojno. Bez pomanjkanja životnih potreba, čitav svet će se pretvoriti u Vaikunthu, duhovni svet. Čak i pre nego što se prenese u Krsnino carstvo, ako sledi načela SrimadBhagavatama i vrši dužnosti svesnosti Krsne, čitavo ljudsko društvo će u svakom pogledu biti srećno. Nešto slično ovome, Sam Krsna izjavljuje Uddhavi u Šrimad- Bhagavatamu (11.27.49): „Dragi Moj Uddhava, svi ljudi su zaokupljeni nekim radom, bilo onim koji je određen u objavljenim svetim spisima, ili običnim svetovnim delatnostima. Ako Me ishodom bilo koje delatnosti obožavaju u svesnosti Krsne, nema sumnje da će onda samim tim postati vrlo srećni i zadovoljni, kako u ovom svetu, tako i u sledećem." Iz ove Krsnine izjave možemo da zaključimo da će sve delatnosti koje se vrše u svesnosti Krsne pružiti svakome savršenstvo koje želi. Svesnost Krsne je toliko pristupačna, da čak nije potrebno da imenujemo sebe brahmanima, ksatriyama, vaisyama, šudrama, brahmacarijima, grhasthama, vanaprastama ili sannyastjima. Neka svako obavlja dužnost koju sada ima i obožava Gospodina Krsnu rezultatima svojih delatnosti, u svesnosti Krsne, jer će to izgladiti čitavo stanje i svi ljudi na svetu će biti srećni i spokojni. Propisana pravila službe predanog poštovanja su opisana u Narada-pancaratri na sledeći način: „Sve delatnosti koje odobravaju objavljeni sveti spisi i koje imaju za cilj zadovoljenje Vrhunske Božanske Ličnosti, sveti učitelji prihvataju kao propisana pravila službe predanog poštovanja. Ako neko redovno služi Vrhunsku Božansku Ličnost po uputstvu verodostojnog duhovnog učitelja, postepeno se uzdiže do nivoa služenja Gospodina iz čiste ljubavi." 3. Sposobnost kandidata da prihvati čistu službu predanog poštovanja Zahvaljujući našem druženju sa mahatmama, ili slavnim dušama, koje su se stoposto posvetile predanom služenju Gospodina, možemo da osetimo nešto malo privlačnosti prema Šri Krsni. Međutim, u isto vreme možemo da ostanemo jako vezani za plodonosne delatnosti i materijalno čulno uživanje i da ne budemo spremni da usvojimo različite vrste odvojenosti. Ako takva osoba oseća nepokolebljivu privlačnost prema Krsni, postaje dostojan kandidat za obavljanje službe predanog poštovanja. Ova privlačnost prema svesnosti Krsne u društvu sa čistim bhaktama je znak velike sreće. Gospodin Caitanya potvrđuje da će jedino srećnici, milošću verodostojnog duhovnog učitelja i Krsne, dobiti seme službe predanog poštovanja. U vezi sa tim Gospodin Krsna kaže u Srimad-Bhagavatamu (11.20.8): „Dragi Moj Uddhava, jedino zahvaljujući izuzetnoj sreći čovek počinje da oseća privlačnost prema Meni. Pa čak i ako se nije potpuno odvojio od plodonosnih delatnosti, ili ako nije potpuno privržen službi predanog poštovanja, takva služba će brzo uroditi plodom." Bhakte mogu da se podele na tri vrste. Prva ili najviša vrsta, opisuje se na sledeći način: vrlo su stručni u proučavanju odgovarajućih svetih spisa, kao i u postavljanju pravilnih argumenata u vezi sa tim spisima. Vrlo prikladno i sa savršenom uviđavnošću mogu da predstave zaključke svetih spisa i na odlučan način razmatraju načine vršenja službe predanog poštovanja. Savršeno shvataju da je najviši cilj života dostizanje transcendentalne službe pune ljubavi prema Krsni i znaju da je Krsna jedini predmet obožavanja i ljubavi. Ovakav prvoklasni bhakta je onaj koji se strogo pridržava pravila i propisa pod nadzorom verodostojnog duhovnog učitelja i iskreno mu se pokorava u skladu sa svetim spisima. Na taj način se smatra prvoklasnim jer je postao potpuno osposobljen da propoveda i sam postane duhovni učitelj. Prvoklasni bhakta nikad ne odstupa od pravila viših autoriteta i stiče čvrstu veru u svete spise shvatanjem sa razumevanjem i argumentima. Kada govorimo o argumentima i rasuđivanju, to znači argumenti i rasuđivanje na osnovu objavljenih svetih spisa. Prvoklasnog bhaktu ne zanimaju suvoparni spekulativni metodi koji su namenjeni za gubljenje vremena. Drugim rečima, onaj čija je odlučnost sazrela u pogledu službe predanog poštovanja može da se prihvati kao prvoklasni bhakta. Drugorazredni bhakta može da se definiše prema sledećim simptomima: nije sposoban da daje zaključke na osnovu objavljenih svetih spisa, ali poseduje čvrstu veru u njihov cilj. Smisao ovog opisa je da drugorazredni bhakta poseduje čvrstu veru u proces služenja Krsne s predanim poštovanjem, ali ponekad omaškom može da propusti da protivničkoj strani pruži argumente ili zaključke na osnovu objavljenih spisa. Istovremeno još uvek u sebi oseća nepokolebljivu odluku da je Krsna vrhunski cilj obožavanja. Početnik ili trećerazredni bhakta je onaj čija se vera nije osnažila i u isto vreme ne poznaje zaključak objavljenih svetih spisa. Početnikovu veru može da promeni neko drugi svojim snažnim argumentima ili suprotnim zaključkom. Za razliku od drugorazrednog bhakte koji takođe ne može da pruži argumente i dokaze iz svetih spisa, ali koji ipak ima punu veru u njihov cilj, to nije slučaj sa bhaktom početnikom. Zato se tako naziva. Bhagavad-gita pruža dalju podelu bhakta početnika. Tvrdi da postoje četiri vrste ljudi — naime oni koji su unesrećeni, oni kojima je potreban novac, oni koji su radoznali i oni koji su razboriti — koji otpočinju službu predanog poštovanja i prilaze Gospodinu radi pomoći u pogledu njihovog dotičnog ličnog zadovoljstva. Odlaze na izvesna mesta obožavanja i mole Boga da ublaži materijalnu nesreću, da bi poboljšali ekonomski razvoj, ili da bi zadovoljili svoju radoznalost. Međutim, mudar čovek koji jednostavno shvata veličinu Boga takođe se ubraja među bhakte početnike. Ako se druže sa čistim bhaktama takvi početnici se uzdižu na stupanj drugoklasnih ili prvoklasnih bhakta. Primer bhakte početnika je Dhruva Maharaja koji je želeo kraljevstvo svoga oca pa je zato služio Gospodina s predanim poštovanjem. Kada se na kraju potpuno prečistio, odbio je svaku materijalnu dobrobit od Gospodina. Gajendra je takođe bio u velikoj nevolji i molio je Krsnu da ga zaštiti, pa je nakon toga postao čisti bhakta. Slično tome, Sanaka, Sanatana, Sananda i Sanat-kumara su zajedno pripadali kategoriji razboritih, svetih ljudi pa ih je takođe privukla služba predanog poštovanja. Slično se dogodilo skupu u šumi Naimisaranya na ćelu sa mudracem Šaunakom. Bili su radoznali i neprestano su zapitkivali Sutu Gosvamlja o Krsni, te su na taj način postigli društvo čistog bhakte i postali to i sami. Dakle, to je način kako da se uzvisimo. U bilo kojem stanju da se nalazimo, ako imamo dovoljno sreće da se družimo sa čistim bhaktama, vrlo brzo ćemo napredovati do drugog ili prvog stupnja. Ove četiri vrste bhakta početnika koje su opisane u Sedmom poglavlju Bhagavad-gite se skupa prihvataju kao pobožne. Ako ne postanemo pobožni nikada ne možemo da steknemo službu predanog poštovanja. U Bhagavad-giti je objašnjeno da samo oni koji neprestano vrše pobožne delatnosti i čije su grešne posledice u životu potpuno zaustavljene mogu da pristupe svesnosti Krsne. Bhakte početnici su svrstani u četiri grupe — unesrećeni, oni kojima je potreban novac, radoznali i razboriti — prema stepenu pobožnih delatnosti. Ako smo unesrećeni, bez pobožnih delatnosti postajemo agnostici, komunisti i slično. Pošto nemamo čvrstu veru u Boga, smatramo da možemo da se prilagodimo svom unesrećenom stanju ako uopšte ne verujemo u Njega. Međutim, Gospodin Krsna je objasnio u Giti da Mu je od ove četiri vrste bhakta početnika onaj koji je mudar vrlo drag, jer ako je mudar čovek privržen Krsni, ne traži razmenu materijalnih dobrobiti. Razborit ćovek koji postaje privržen Krsni ne želi ništa zauzvrat od Njega, bilo u vidu olakšanja u nesreći, bilo u vidu sticanja novca. To znači da je od samog početka njegovo osnovno pravilo privrženosti prema Krsni, manje više ljubav. Štaviše, usled svoje razboritosti i proučavanja šastra (svetih spisa), može takođe da shvati da je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost. U Bhagavad-giti je potvrđeno da se posle mnogo, mnogo rođenja, kada zaista postanemo razboriti predajemo Vasudevu, jer savršeno dobro znamo daje Krsna (Vasudeva) poreklo i uzrok svih uzroka. Stoga se čvrsto drži Krsninih lotosovih stopala i postepeno razvija ljubav prema Njemu. Iako je takav mudrac vrlo drag Krsni, ostali se takođe prihvataju kao jako velikodušni, jer čak iako su unesrećeni ili imaju potrebu za novcem, dolaze Krsni radi zadovoljenja svojih potreba. Zbog toga se prihvataju kao širokogrudne, slobodoumne mahatme. Ako se ne uzvisimo do položaja jnanlja ili mudraca, niko ne može da se pridržava pravila obožavanja Vrhunske Božanske Ličnosti. Ostali koji nisu toliko razboriti ili oni čiji je razum odnela obmanjujuća moć maye, vezani su za ostale polubogove, na osnovu uticaja vezujućih sila materijalne prirode. Mudar čovek je onaj ko je potpuno shvatio da je duhovna duša, a ne samo telo. Pošto je spoznao daje duhovna duša i da je Krsna Vrhunska duhovna duša, zna da treba da ima blisku vezu sa Njim, a ne sa ovim telom. Onaj koje unesrećen i onaj ko želi novac, ima materijalno shvatanje života jer su nesreća i potreba za novcem u vezi sa ovim telom. Onaj ko je radoznao je možda nešto iznad unesrećenog i čoveka kome je potreban novac, ali je ipak na materijalnom nivou. Međutim, razborit čovek koji je u potrazi za Krsnom savršeno dobro zna daje duhovna duša ili Brahman i da je Krsna Vrhunska duhovna duša ili Parabrahman. Zna da duhovna duša, pošto je podređena i ograničena, treba da je uvek vezana sa neograničenom i uzvišenom dušom, Vrhunskom dušom Krsnom, jer je takva veza mudrog čoveka sa Njim. Mogli bismo da zaključimo da je onaj ko se oslobodio telesnog shvatanja života, dostojan kandidat za čistu službu predanog poštovanja. U Bhagavad-giti je takođe potvrđeno da posle spoznaje Brahmana, kada se oslobodimo materijalnih nespokojstava i kada vidimo svako žvo biće na jednakom nivou, postajemo dostojni da pristupimo službi predanog poštovanja. Kao što je ranije bilo rečeno, postoje tri vrste sreće: materijalna, duhovna i sreća u službi predanog poštovanja. Služba predanog poštovanja i sreća koja nastaje zahvaljujući njenom obavljanju nisu moguće sve dok smo pod uticajem materije. Ako neko želi materijalno uživanje ili da se sjedini sa Uzvišenim, oba ova shvatanja se smatraju materijalnim. Pošto impersonalisti ne mogu da cene duhovnu sreću druženja i razmene ljubavnih doživljaja sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću, njihov konačni cilj je da se sjedine sa Gospodinom. Ovo shvatanje je jednostavno produžetak materijalne zamisli. U ovom svetu svako pokušava da bude na čelu svoje sabraće ili suseda. U savremenom shvatanju života svako se nadmeće da bude nadmoćniji od svih ostalih bilo na društvenom ili na nacionalnom nivou. Ova nadmoćnost se proteže do beskonačnosti, tako da ustvari želimo da se sjedinimo sa najnadmoćnijim od svih, Uzvišenim Gospodinom. Ovo je takođe materijalno shvatanje, iako je možda malo naprednije. Međutim, savršeno shvatanje duhovnog života je potpuno poznavanje našeg prirodnog položaja i na taj način dovoljno znamo da bismo se prilagodili transcendentalnom služenju Gospodina s puno ljubavi. Moramo da znamo da smo ograničeni i da je Gospodin neograničen, inače nije moguće da se zaista sjedinimo sa Njim, čak iako težimo tome. To jednostavno nije moguće. Zbog toga, svako ko zadovoljava svoja čula tako što želi da stekne sve veće i veće vrednosti, bilo u materijalnom ili duhovnom smislu, ustvari ne može da uživa u zaista prijatnoj draži službe predanog poštovanja. Srila Rupa Gosvami je zato uporedio posedovanje ovih bhukti (materijalnih želja) i mukti (želja za oslobođenjem) sa uticajem crne magije veštice: u oba slučaja smo u nevolji. Bhukti znači materijalno uživanje, dok mukti znači oslobođenje od materijalnog nespokojstva i sjedinjavanje sa Gospodinom. Ove želje se upoređuju sa uhođenjem duhova i veštica, jer sve dok postoje ove želje za materijalnim uživanjem ili duhovnim sjedinjavanjem sa Uzvišenim niko ne može da uživa u pravoj transcendentalnoj draži službe predanog poštovanja. Čisti bhakta nikada ne mari za oslobođenje. Gospodin Caitanya Mahaprabhu se molio Krsni: “Dragi Moj sine Nande, ne želim nikakvu materijalnu sreću u vidu mnogih sledbenika, niti ogromno obilje u vidu bogatstva, ni ženu lepoticu, niti želim da prestanem da materijalno postojim. Mogu da se rodim mnogo puta, rođenje za rođenjem, ali ono što molim od Tebe je da Moja predanost Tebi uvek ostane nepokolebljiva." Pažnja čistog bhakte je toliko privržena veličanju zabava, imena, osobina, oblika, itd. Gospodina, da bhakta ne mari za mukti. Šri Bilvamangala Thakura je rekao: „Ako Te služim s predanim poštovanjem, dragi moj Gospodine, onda ću vrlo lako moći da svuda spazim Tvoje prisustvo. A što se tiče oslobođenja, smatram da stoji pred mojim vratima i čeka da me služi sa sklopljenim rukama." Dakle, za čiste bhakte, oslobođenje i duhovna emancipacija nisu toliko važni. U vezi sa ovim, u Trećem poglavlju Šrimad-Bhagavatama (25.36), Kapiladeva savetuje Svoju majku Devahuti na sledeći način: „Draga Moja majko, Moje čiste bhakte su opčinjene kada vide Moje različite oblike, lepotu Moga lika, očaravajuću građu Moga tela, Moj smeh, zabave i pogled, izgledaju im toliko prekrasni da njihov um odjednom postane zaokupljen mislima o Meni i potpuno Mi posvećuju svoje živote. Iako takvi ljudi ne žele nikakvu vrstu oslobođenja, niti ikakvu vrstu materijalne sreće, ipak im darujem mesto među Svojim pratiocima u uzvišenom prebivalištu." Ovaj dokaz iz Šrimad-Bhagavatama osigurava čistom bhakti da će napredovati i postati prijatelj Vrhunske Božanske Ličnosti. U vezi sa ovim, Šrila Rupa Gosvami uzgred napominje da onaj koga zaista privlači lepota lotosovih stopala Šri Krsne ili služenje Njega, čije je srce uvek ispunjeno transcendentalnim blaženstvom, po prirodi nikad neće težiti za oslobođenjem, koje je toliko drago impersonalistima. Sličan odlomak se takode nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (3.4.15), gde se Uddhava obraća Gospodinu Krsni i kaže: „Dragi moj Gospodine, za one koji su zaokupljeni Tvojom transcendentalnom službom punom ljubavi, ne postoji ništa što je vredno steći iz područja religije, ekonomskog napretka, čulnog zadovoljenja ili oslobođenja — iako vrlo lako mogu da postignu sreću koja potiče iz ovih različitih izvora. Uprkos takvim povlasticama, dragi moj Gospodine, ne težim da postignem nikakve takve rezultate. Jedino što Te molim je da moja vera i predanost Tvojim lotosovim stopalima uvek ostane nepokolebljiva." Sličan odlomak se pojavljuje u Trećem poglavlju (25.34), gde Kapiladeva podučava Svoju majku i kaže: „Draga Moja majko, bhakte čija su srca ispunjena služenjem Mojih lotosovih stopala i koji su spremni da sve učine da bi Me zadovoljili, naročito oni koji se zajedno okupljaju da bi shvatili Moje osobine, zabave i oblik i na taj način Me svi veličaju, što im pričinjava transcendentalno zadovoljstvo; takve srećne bhakte nikada ne žele da se sjedine sa Mnom. Ne samo što ne žele da se sjedine sa Mnom, već čak i ako im se ponudi položaj poput Mog u Mom prebivalištu, obilje kao što je Moje, ili čak lično druženje sa Mnom i slične telesne odlike, odbijaju da to prihvate, jer su zadovoljni samo što su zaokupljeni Mojom službom predanog poštovanja." U Šrimad-Bhagavatamu (4.9.10), kralj Dhruva kaže: „Dragi moj Gospodine, transcendentalno zadovoljstvo koje uživaju čiste bhakte meditacijom na Tvoja lotosova stopala, ne može da se dostigne transcendentalnim zadovoljstvom koje stiču impersonalisti putem samospoznaje. Kako onda mogu da Te shvate plodonosni radnici koji u najbolju ruku teže da se unaprede na više planete i kako možemo da kažemo da je sreća koju uživaju slična sreći bhakta?" 4. Služba predanog poštovanja nadmašuje svako oslobođenje Koliko je bhakta ozbiljno privržen služenju Vrhunske Božanske Ličnosti s predanim poštovanjem, možemo da shvatimo iz izjave Maharaja Prthua (Adiraja) koja je opisana u Šrimad-Bhagavatamu (4.20.24). Moli se Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti na sledeči način: „Dragi moj Gospodine, ako posle oslobođenja nema mogućnosti da slušam o slavama Tvojeg Gospodstva, veličanja koja pevaju čiste bhakte iz dubine svojih srca i hvale Tvoja lotosova stopala i ako nemam mogućnost da upijam med transcendentalnog blaženstva, onda nikad neću tražiti oslobođenje ili takozvanu duhovnu slobodu. Samo ću se uvek moliti Tvom Gospodstvu da mi podariš milione jezika i milione ušiju, tako da stalno mogu da pevam i slušam o Tvojim transcendentalnim slavama." Impersonalisti žele da se stope u postojanje Uzvišenog, ali ako ne zadrže svoju osobenost nemaju nikakvu mogućnost da slušaju ili pevaju o slavama Uzvišenog Gospodina. Pošto nemaju pojma o Njegovom uzvišenom obliku, ne postoji mogućnost da pevaju i slušaju o Njegovim transcendentalnim delima. Drugim rečima, sve dok ne prevaziđemo oslobođenje, ne možemo da uživamo u transcendentalnim slavama Gospodina, niti možemo da shvatimo Njegov transcendentalni oblik. Slična izjava se nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (5.14.44) gde se Šukadeva Gosvami obraća Maharaja Pariksitu i kaže: „Velika duša kralja Bharate je bila toliko privržena služenju lotosovih stopala Krsne, da se vrlo lako odrekao vladanja ovom nebeskom planetom i svoje ljubavi prema deci, društvu, prijateljima, kraljevskom obilju i lepoj ženi. Bio je toliko srećan da mu je boginja sreće sa zadovoljstvom ponudila sve vrste materijalnih olakšica, ali ih on nikada nije prihvatio." Šukadeva GosvamI hvali ovo ponašanje kralja Bharate i kaže: „Svako čije je srce privučeno transcendentalnim osobinama Vrhunske Božanske Ličnosti, Madhusudane, ne govori o materijalnim obiljima, ne mari za ovim oslobođenjem za kojim teže mnogi slavni mudraci." U Bhagavatamu (6.11.25) postoji sledeća slična izjava Vrtrasure koji se obraća Gospodinu na sledeći način: „Dragi moj Gospodine, pošto prestanem da Te transcendentalno služim, mogu da budem unapređen na planetu koja se naziva Dhruvaloka (zvezda Severnjača), ili mogu da zavladam svim planetarnim sistemima univerzuma. Ali ne težim za tim, niti želim mistična savršenstva yoge, niti težim za duhovnom slobodom. Sve što želim, dragi moj Gospodine, je Tvoje društvo i da Te večno transcendentalno služim." Ovu izjavu je potvrdio Gospodin Šiva. u Šrimad-Bhagavatamu (6.17.28) kada se na ovaj način obratio Sati: „Draga moja Sati, oni koji su se predali Narayanu (Krsni) ne plaše se ničega. Ako se uzvise do viših planetarnih sistema, ili se oslobode od materijalne zaprljanosti, srozaju se u pakleno stanje života, ili ustvari, dopadnu u bilo koju situaciju — nikada se ničeg ne plaše. Za njih su svi položaji u materijalnom svetu potpuno isti, samo zato što su uzeli zaštitu lotosovih stopala Narayane." U Šrimad-Bhagavatamu (6.18.74) postoji slična izjava Indre, nebeskog kralja. Indra se obraća svojoj majci na sledeći način: „Draga moja majko (Aditi) oni koji su se odrekli svih vrsta želja i jedino su zaokupljeni služenjem Gospodina s predanim poštovanjem, znaju šta je ustvari njihovo lično dobro. Takvi ljudi zaista služe svoje lično dobro i smatraju se prvoklasnim poznavaocima predmeta napredovanja do savršenog stupnja života." U Bhagavatamu (7.6.25), Maharaja Prahlada kaže: „Dragi moji prijatelji koji ste rođeni u ateističkim porodicama, ako zadovoljite Vrhunsku Božansku Ličnost, Krsnu, ne postoji ništa rede od toga na svetu. Drugim rečima, ako je Uzvišeni Gospodin Krsna zadovoljan sa vama, onda svaka želja koju možete imati u dubini svojih srca, može da bude zadovoljena bez ikakve sumnje. Kakva je onda korist napredovanja zahvaljujući rezultatima plodonosnih delatnosti, koji u svakom slučaju mogu da se dostignu posredstvom vezujućih sila materijalne prirode? A kakve samo koristi imate od duhovne slobode ili oslobođenja od materijalnog ropstva? Ako ste uvek zaokupljeni pevanjem o slavama Uzvišenog Gospodina i uvek uživate u nektaru Njegovih lotosovih stopala, onda vam to uopšte nije potrebno." Zahvaljujući ovoj izjavi Prahlada Maharaja, jasno možemo da shvatimo da je onaj ko stalno uživa u pevanju i slušanju transcendentalnih slava Gospodina već prevazišao sve vrste materijalnih blagodeti, uključujući rezultate pobožnih plodonosnih delatnosti, žrtvovanja, pa čak i oslobođenja od materijalnog ropstva. Slično tome, U Šrimad-Bhagavatamu (7.8.42), kada polubogovi nude molitve Gospodinu Nrsimhi, Indra, nebeski kralj kaže: „O Uzvišeni, ovi demoni raspravljaju o našem udelu u priređivanju obrednih žrtvovanja, ali jednostavo zahvaljujući Tvojoj pojavi kao Gospodin Nrsimhadeva, spasao si nas od užasa. Ustvari, naš udeo u žrtvovanjima dobijamo jedino zahvaljujući Tebi, jer si uzvišeni uživalac svih obrednih ceremonija. Nad-duša si svakog živog bića, pa si zato pravi vlasnik svega što postoji. Dugo su naša srca bila ispunjena strahom od ovog demona, Hiranyakasipua, ali si tako ljubazan prema nama da si, time što si ga ubio, otklonio strah iz unutrašnjosti naših srca i pružio nam mogućnost da ponovo postavimo Tvoje Gospodstvo unutar naših srca. Za one koji su zaokupljeni transcendentalnom službom punom ljubavi prema Tvojem Gospodstvu, sva obilja koja su odneli demoni, smatraju se ništavnim. Bhakte nikada ne mare za oslobođenje, a šta da govorimo o ovim materijalnim obiljima. Ustvari, mi uživamo u plodovima žrtvovanja i naša je dužnost da Te uvek služimo, jer si Ti uživalac svega što postoji." Smisao ove Indrine izjave je da. počevši od Brahme do beznačajnog mrava, nijedno živo biće nije namenjeno da uživa u ovim materijalnim obiljima. Jednostavno su namenjeni da sve ponude uzvišenom vlasniku, Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, jer ako to učine, samim tim će uživati u dobrobiti. Ponovo možemo da navedemo primer različitih delova tela koja prikupljaju hranu, pripremaju je i na kraju nude obrok želucu. Pošto je dospela u želudac, svi delovi tela podjednako uživaju u njenoj dobrobiti. Tako, na sličan način, svačija je dužnost da zadovolji Uzvišenog Gospodina, pa će tako samim tim svako postati zadovoljan. Sličan stih se nalazi u ŠrimadBhagavatamu (8.3.20) gde Gajendra kaže: „Dragi moj Gospodine, nemam nikakvo iskustvo o transcendentalnom blaženstvu koje nastaje kada se obavlja služba predanog poštovanja posvećena Tebi, pa bih Te zamolio da mi učiniš jednu uslugu. Znam da se oni koji su čiste bhakte i koji su se služenjem lotosovih stopala velikih duša oslobodili svih materijalnih želja, utapaju u okeanu transcendentalnog blaženstva i uvek su zadovoljni jednostavno time što veličaju Tvoje povoljne osobine. Ne teže nid mole bilo šta drugo." U Šrimad-Bhagavatamu (9.4.67). Gospodar Vaikunthe odgovara Durvasa Muniju na ovaj način: „Moje čiste bhakte su uvek zadovoljne što su zaokupljene predanim služenjem, pa zato ne teže da dostignu čak ni pet stupnjeva oslobođenja koji su: 1) sjedinjavanje sa Mnom, 2) stanovanje na Mojoj planed, 3) posedovanje obilja slično Mom. 4) posedovanje telesnih odlika koje su slične Mojim i 5) postizanje ličnog druženja sa Mnom. Pošto se ne zanimaju čak ni za ova stanja oslobođenja, možeš da zamisliš koliko se malo brinu za materijalna obilja ili materijalno oslobođenje." Postoji slična molitva naga-patnlja (žena zmije Kaliye) u Šrimad- Bhagavatamu (10.16.37). Tu naga-patnije kažu: „Dragi naš Gospodine. prašina sa Tvojih lotosovih stopala je predivna. Svako ko ima dovoljno sreće da stekne ovu prašinu ne mari za nebeske planete, gospodarenje nad svim planetarnim sistemima, mistična savršenstva yoge. pa čak ni za oslobođenje od materijalnog života. Drugim rečima. svako ko obožava prašinu Tvojih lotosovih stopala ne mari za druge stupnjeve savršenstava." Slična izjava postoji u Srimad-Bhagavatamu (10.87.21) gde se Srutiji, oličene Vede, mole Gospodinu na sledeći način: „Dragi naš Gospodine, duhovno znanje je jako teško za razumevanje. Pojavljuješ se ovde kakav jesi, da bi nam objasnio ovaj najteži predmet spoznaje duhovnog znanja. Kao takav, Tvoje bhakte koji su napustili svoje udobnosti kod kuće da bi se družili sa oslobođenim acaryama (učiteljima) sada se potpuno utapaju u službu predanog poštovanja, posvećenu I vom Gospodstvu i na taj način ne mare ni za kakvo takozvano oslobođenje." Da bismo objasnili ovaj stih treba da imamo na umu da duhovno znanje znači spoznaja Osobenog Bića i Nad-duše, to jest, Uzvišenog Osobenog Bića. Osobena duša i Nad-duša su po svojstvima jednake, pa se zato obe nazivaj-. Brahman ili duh; međutim, znanje o Brahmanu je vrlo teško za shvatanje. Postoji toliko mnogo Filozofa koji su zaokupljeni predmetom poznaje duše, ali nisu u mogućnosti da učine bilo kakav osetan napredak. U Bhagavad-giti je potvrđeno da od mnogo miliona ljudi, samo jedan može da pokuša da shvati šta je duhovno saznanje, a od mnogo takvih osoba koje pokušavaju da ga spoznaju, jedino jedan ili nekoliko mogu da saznaju šta je Vrhunska Božanska Ličnost Dakle, ovaj stih izjavljuje daje vrlo teško dostići duhovno znanje, pa zato, da bi ga učinio lakše dostupnim, Sam Uzvišeni Gospodin silazi u Svom izvornom obliku kao Šri Krsna i daje neposredna uputstva Svom prijatelju Arjuni, tako da bi ljudi uopšte mogli da iskoriste ovo duhovno znanje. Ovaj stih takode objašnjava da oslobođenje znači potpuno odricanje od materijalnih udobnosti života. Oni koji su impersonalisti su zadovoljni samo kada se oslobode ovih materijalnih okolnosti, ali oni koji su bhakte, samim tim mogu da napuste takav život i uživaju u u anscendentalnom blaženstvu slušanja i pevanja o zadivljujućim delima Gospodina Krsne. U Šrimad-Bhagavatamu (11.20.34), Gospodin Krsna kaže Uddhavi sledeće: „Dragi moj Uddhava, bhakte koje su uzele potpunu zaštitu Moje službe predanog poštovanja su toliko postojani u njoj, da nemaju nikakve druge želje. Čak i ako im se ponude četiri vrste duhovnih obilja, odbiće da ih prihvate. Dakle, šta onda da kažemo o njihovim željama u materijalnom svetu!" Slično tome, Gospodin Krsna kaže u drugom odlomku Bhagavatama (11.14.14). „Dragi moj Uddhava, onaj čija je svesnost potpuno zaokupljena na Moje misli i delatnosti, ne teži čak ni da dostigne položaj Brahme, Indre, ili da gospodari nad nebeskim planetarna, da poseduje osam vrsta mističnih savršenstava, ili čak samo oslobođenje." U Šrimad-Bhagavatamu (12.10.6) Gospodin Šiva kaže Devi: „Draga moja Devi, ovaj slavni svetac-brahmana, Markandeya je dostigao nepokolebljivu veru i predanost prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti i kao takav, ne teži ni za kakvim blagodetima, uključujući oslobođenje od materijalnog sveta." Slično tome, postoji izjava u Padma Purani koja opisuje obredne dužnosti za vreme meseca Karttika (oktobar-novembar). Za vreme ovog meseca, u Vrndavanu postoji propisano pravilo po kome treba da se molimo Gospodinu Krsni u Njegovom obliku Damodara. Ovaj oblik se odnosi na Krsnu u detinjstvu, kada Ga je majka Yasoda svezala konopcem. Dama znači konopci, a. udara označava trbuh. Pošto ju je jako uznemirio nestašni Krsna, majka Yasoda Ga je svezala konopcem oko trbuha, pa je otuda Krsna nazvan Damodara. Za vreme meseca Karttika, Damodaru se upućuju sledeće molitve: „Dragi moj Gospodine, gospodar si svega što postoji i pružaš svako oslobođenje." Postoje mnogi polubogovi poput Gospodina Brahme i Gospodina Šive koji ponekad pružaju blagoslove svojim dotičnim bhaktama. Na primer, Gospodin Šiva je podario Ravani mnoge blagodeti, a Gospodin Brahma je blagoslovio Hiranyakasipua. Ali i Gospodin Šiva i Gospodin Brahma zavise od blagoslova Gospodina Krsne, pa se usled toga obraćamo ; Krsni kao gospodaru svih dobročinitelja. Kao takav, Gospodin Krsna može da pruži Svojim bhaktama sve što žele, pa ipak se molitva bhakta nastavlja na sledeći način: „Ne tražim od Tebe oslobođenje, niti neku materijalnu pogodnost Ovo što želim je Tvoja milost da neprestano razmišljam o Tvom obliku Damodara, koji sada gledam. Toliko si prekrasan i privlačan, da moj um ne želi ništa osim ovog predivnog oblika." U istoj toj molitvi, postoji još jedan odlomak u kome je rečeno: „Dragi moj Gospodine Damodara, jednom kada si se igrao kao nestašan dečak u kući Nanda Maharaja, razbio si ćup u kome se nalazio jogurt i zbog toga Te je majka Yašoda, smatrajući Te krivcem, svezala konopcima za kućni žrvanj. U to vreme si izbavio dva sina Kuvere, Nalakuvaru i Manigrivu koji su tu stajali kao dva arjuna drveta, u dvorištu Nanda Maharaja. Moja jedina molitva je da me Tvoje milostive zabave izbave na sličan način." Priča koja stoji iza ovog stiha kazuje kako su dva sina Kuvere (rizničara polubogova) postali nadmeni usled obilja svog oca, pa su tako jednom na nebeskoj planeti uživali u jezeru sa nekim mladim, golim, nebeskim gospođicama. U to vreme je čuveni sveti mudrac Narada Muni prolazio putem i sažalio se kad je video ponašanje dva sina Kuvere. Kada su ugledale Naradu kako prolazi, nebeske gospođice su prekrile tela odećom, ali dva sina, pošto su bili pijanice, nisu imali takav osećaj pristojnosti. Narada se razljutio na njihovo ponašanje i prokleo ih na sledeći način: „Nemate ni malo razuma, pa je zato bolje da postanete drveća umesto sinovi Kuvere." Pošto su ovo čuli, mladići su odmah došli sebi i zamolili Naradu da im oprosti njihove uvrede. Narada je zatim rekao: „Da, postaćete drveća, drveće arjuna i stajaćete u dvorištu Nanda Maharaje. Međutim, Sam Krsna će se pojaviti u to vreme kao posvojče Nande i izbaviće vas." Drugim rečima, Naradina kletva je bila blagoslov za sinove Kuvere jer je na posredan način bila proročanstvo da će moći da steknu milost Gospodina Krsne. Posle toga, dva Kuverina sina su stajala kao dva arjuna drveta u dvorištu Nanda Maharaja sve dok Gospodin Damodara nije povukao točak od mlina za koji je bio svezan i snažno udario dva drveta sve dok se nisu srušila i na taj način ispunio želju Narade. Iz drveća su izašli Nalakuvara i Manigriva koji su zatim postali slavne Gospodinove bhakte. Postoji odlomak u Hayaslrsa-pancaratri koji kaže: „Dragi moj Gospodine, o Vrhunska Božanska Ličnosti, ne želim nikakav ishod blagoslova od mog religioznog života, niti želim bilo kakav ekonomski napredak, niti da uživam u čulnom zadovoljenju, niti čak oslobođenje. Jednostavno Te molim da postanem večni sluga Tvojih lotosovih stopala. Molim Te učini mi to i podari mi ovaj blagoslov." U istoj Hayasirsa-pancaratri pošto je Nrsimhadeva zaželeo da podari Svoj blagoslov Prahladi Maharaju, Prahlada nije prihvatio nikakvu materijalnu blagodet i jedino je zamolio za Gospodinovu milost da ostane njegov večni bhakta. U vezi sa tim, Prahlada Maharaja je naveo primer Hanumana, večnog sluge Gospodina Ramacandre, kojije takođe dao primer tako što nikada nije tražio materijalnu blagodet od Gospodina, već je uvek ostao zaokupljen Njegovim služenjem. Hanumana je uzorna ličnost i zato ga obožavaju sve bhakte. Prahlada Maharaja mu je takođe odao svoje ponizno poštovanje. Postoji poznati stih koji je izgovorio Hanumana u kome kaže: „Dragi moj Gospodine, ako zaželiš možeš mi podariti oslobođenje od ovog materijalnog postojanja, ili prednost da se stopim u Tvoje postojanje. Međutim, ja ne želim ništa od toga. Ne želim ono što će umanjiti naš odnos gospodara i sluge, čak ni nakon oslobođenja." U sličnom odlomku u Narada-pancaratri je rečeno: „Dragi moj Gospodine, ne želim nikakav stupanj oslobođenja obavljanjem religioznih obreda, ekonomskim napretkom, čulnim zadovoljenjem, ili oslobođenjem. Jedino Te molim da mi podariš Svoju milost i dozvoliš mi da budem pored Tvojih lotosovih stopala. Ne želim nikakvu vrstu oslobođenja kao što su salokya, da živim na Tvojoj planeti, ili sarupya da imam iste telesne odlike kao i Ti. Jedino molim za Tvoju milost da uvek ostanem zaokupljen službom predanog poštovanja punom ljubavi posvećenom Tebi." Slično tome, u Šrimad-Bhagavatamu(6.14.5), Maharaja Pariksit pita Šukadevu Gosvamija: „Dragi moj brahmano, shvatam da je demon Vrtrasura bio veliki grešnik i da je njegova priroda bila potpuno zaokupljena gunama strasti i neznanja. Kako je stekao takav stupanj savršenstva službe predanog poštovanja posvećene Narayanu? Čuo sam da čak i slavne ličnosti koje su se izložile oštrim pokorama i koje su stekle oslobođenje, sa potpunim znanjem moraju da se trude da postanu bhakte Gospodina. Razumljivo je da su takve osobe vrlo retke i gotovo se nikad ne sreću, pa me zato čudi daje Vrtrasura postao takav bhakta!" Ono što je najvažnije da zapamtimo iz prethodnog tekstaje da postoji mnogo takozvanih oslobođenih ljudi koji su se možda stopili u postojanje bezličnog Brahmana, ali bhakta Vrhunske Božanske Ličnosti, Narayane, je vrlo, vrlo redak. Čak i od nekoliko miliona oslobođenih ljudi, jedino jedan ima sreće da postane bhakta. U ŠrimadBhagavatamu (1.8.20) kraljica Kunti se moli Gospodinu Krsni u vreme Njegovog odlaska: „Dragi moj Krsna, toliko si svemoguć da si neshvatljiv čak i za slavne, moćne znalce paramahamse (potpuno oslobođene duše). Dakle, ako takvi čuveni mudraci koji su transcendentalni prema svim posledicama materijalnog postojanja ne mogu da Te shvate, kako je onda moguće da mi koji pripadamo nerazumnoj klasi žena, možemo da spoznamo Tvoju veličanstvenost? Kako možemo da Te spoznamo?" U ovom stihu, naročito je potrebno naglasiti da Božansku Ličnost ne mogu da shvate slavni, oslobođeni ljudi, već jedino ponizne bhakte kao što su kraljica KuntI. Iako je bila žena pa se smatrala I manje razumnom od čoveka, ipak je spoznala Krsninu veličanstvenost i to je smisao ovog stiha. Drugi odlomak koji je jako važan se nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (1.7.10) i naziva se „stih atmarama". U ovom stihu atmarama je rečeno da su čak i oni koji su potpuno oslobođeni od materijalnih zagađenosti, privučeni transcendentalnim osobinama Gospodina Krsne. Smisao ovog stiha je da oslobođena duša nema apsolutno nikakvu želju za materijalnim uživanjem; onog koji se potpuno oslobodio od svih vrsta materijalnih želja, ipak neodoljivo privlači želja da čuje i spozna Gospodinove zabave. Stoga zaključujemo da zabave i slave Gospodina nisu materijalne. Inače, kako to da oslobođene duše koje su poznate kao atmarame mogu da budu privučene takvim zabavama? Ovo je vrlo važno mesto u ovom stihu. Iz ove izjave uviđamo da bhakta ne teži ni za kakvim stupnjem oslobođenja. Postoji pet stupnjeva oslobođenja koji su već bili objašnjeni, a to su: 1) sjedinjavanje sa Gospodinom, 2) prebivanje na Njegovoj planeti, 3) sticanje istih telesnih osobina kao što su Gospodinove, 4) postizanje istog obilja kao i Gospodin i 5) neprestano druženje sa Njim. Od ovih pet stupnjeva oslobođenja, ono koje je poznato kao sayujya, ili stapanje sa Njegovim postojanjem je poslednje koje prihvata bhakta. Druge četiri vrste oslobođenja, iako ih bhakta ne želi, ne protive se idealima bhakti-yoge. Neke oslobođene ličnosti koje su postigle ove četiri vrste oslobođenja mogu da razviju ljubav prema Krsni i unaprede se na planetu Goloka Vrndavana u duhovnom svetu. Drugim rečima, oni koji su se već unapredili na planete Vaikunthe i poseduju četiri vrste oslobođenja, ponekad mogu da razviju ljubav prema Krsni i budu unapređeni na Krsna-loku. Dakle, oni koji se nalaze na putu četiri vrste oslobođenja, još uvek inogu da prolaze kroz četiri stupnja postojanja. Na početku mogu da požele Krsnina obilja; u zrelom stupnju uspavana ljubav prema Krsni koja se ispoljava u Vrndavanu postaje izražajna u njihovim srcima. Kao takvi, čisti bhakte nikada ne prihvataju oslobođenje sayujye, sjedinjavanje sa Uzvišenim, iako ponekad mogu da prihvate kao povoljne ostale vrste oslobođenja. Od mnogih vrsta bhakta Vrhunske Božanske Ličnosti, onaj koga privlači Gospodinov izvorni oblik, Krsna u Vrndavanu, smatra se kao najuzvišeniji, prvoklasni bhakta. Takvog bhaktu nikada ne privlače obilja VaikunUie, niti čak Dvarake, kraljevske prestonice gde vlada Krsna. Zaključak Šri Rupe Gosvamija je da su bhakte koje privlače Gospodinove zabave u Gokuli, ili Vrndavanu,najviše bhakte. Bhakta kojeg privlači određeni oblik Gospodina ne želi da posveti svoju predanost drugim oblicima. Na primer, Hanumana, bhakta Gospodina Ramacandre je znao da ne postoji razlika između Gospodina Ramacandre i Gospodina Narayane, ali je još uvek želeo da samo služi Gospodina Ramacandru. Ovo je posledica naročite privlačnosti koju oseča dotični bhakta. Postoji mnogo oblika Gospodina, ali je Krsna izvorni. Sve bhakte Njegovih različitih oblika su na istom nivou, ali se kaže da su oni koji su bhakte Gospodina Krsne, uzvišeniji od svih drugih. 5. Čistoća službe predanog poštovanja Sva prethodna uputstva koja nam je dao Šrila Rupa Gosvami u svojim obimnim izjavama, mogu da se ukratko opišu na ovaj način: sve dok imamo materijalne težnje ih želimo da se stopimo u duhovni odsjaj, ne možemo da prodremo u područje čiste službe predanog poštovanja. Kao sledeće, Šrila Rupa Gosvami izjavljuje da je služba predanog poštovanja transcendentalna prema svim materijalnim pojmovima i ne može ila se ograniči ni na jednu posebnu državu, klasu, društvo ili okolnosti, kao što je rečeno u Šrimad-Bhagavatamu, služba predanog poštovanja je transcendentalna i nema nikakvog povoda. Obavlja se bez ikakve nade za dobrobit i ne može da se zaustavi ni pod kojim materijalnim okolnostima. Otvorena je za sve, bez ikakve razlike i predstavlja urođeno zanimanje živih bića. U srednjem veku, nakon odlaska sa ovog sveta Gospodina Nityanande, čuvenog pratioca Gospodina Caitanye, klasa sveštenika je tvrdila da su Njegovi potomci i nazivali se kastom gosvamija. Dalje su tvrdili da primenjivanje širenja službe predanog poštovanja pripada samo njihovoj naročitoj klasi koja je bila poznata kao Nityanand-avamša. Na taj način su primenjivali svoju neovlašćenu moć za neko vreme sve dok Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura, moćni acarya Gaudiya-vaisnavskesampradaye, nije potpuno porazio njihovu zamisao. Neko vreme se odigravala vrlo oštra borba, koja se uspešno završila, pa je sada ispravno i praktično utvrđeno da služba predanog poštovanja nije ograničena ni za kakvu posebnu klasu ljudi. Pored toga, svako ko je zaokupljen predanim služenjem se već nalazi na stupnju brahmane iz više klase. Tako se uspešno završila borba za ovaj pokret koju je vodio Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Thakura. Na osnovu svog položaja, čovek može sada da postane Gaudiya Vaisnava, bez obzira sa kog dela sveta dolazi ili iz kog dela univerzuma. Svako koje čisti Vaisnava nalazi se na transcendentalnom položaju, pa je zato takva osoba već dostigla najvišu odliku u materijalnom svetu, naime položaj u guni vrline. Naše širenje bhakti-yoge je zasnovano na prethodno pomenutoj postavci Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Gosvami Prabhupada, našeg duhovnog učitelja. Prema njegovom ovlasćenju primamo članove iz svih slojeva iz zapadnih zemalja. Takozvani brahmane tvrde da onaj koji nije rođen u porodici brahmana ne može da primi sveti konac i ne može da postane Vaisnava visokog stepena. Međutim, ne prihvatamo ovakvu teoriju, jer je ne podržava ni Rupa Gosvami, niti različiti sveti spisi. Šrila Rupa Gosvami opominje da svako od rođenja ima pravo da prihvati službu predanog poštovanja i postane svestan Krsne. Dao je mnogo dokaza iz različitih svetih spisa i posebno naveo jedan odlomak iz Padma Purane, gde mudrac Vašistha kaže kralju Dillpu: „Dragi moj kralju, svako ima pravo da se bavi službom predanog poštovanja, kao što ima pravo da se okupa rano ujutro u mesecu maghau (decembarjanuar)." Postoji još mnogo više dokaza u Skanda Purani, u poglavlju Kaši-khanda, gde je rečeno: „U zemlji koja je poznata kao Mayuradhvaja, ljudi koji se smatraju nižim od šudra su takođe inicirani u vaisnavskom kultu službe predanog poštovanja. Kada su pravilno obučeni, sa tilakom na telima i japa-malom u rukama i oko vrata, izgledaju kao da su došli iz Vaikunthe. Ustvari, izgledaju toliko prekrasno da odmah prevazilaze običnog brahmanu." Na taj način, Vaisnava sam po sebi postaje brahmana. Ovu ideju je takođe podržao Sanatana Gosvami u svojoj knjizi Hari-bhakti-vilasa, prema kojoj se upravljaju Vaisnave. U toj knjizi je jasno izjavio da svako koje pravilno iniciran u vaisnavskom kultu, svakako postaje brahmana, baš kao što se metal koji je poznat kao kamsa (metal zvona) pretvara u zlato kada se pomeša sa živom. Verodostojan duhovni učitelj, prema uputstvu autoriteta, može da svakoga preobrati u vaisnavski kult tako da prirodno može da dostigne najviši položaj brahmane. Međutim, Šrila Rupa Gosvami nas upozorava da ako nekoga pravilno inicira verodostojni duhovni učitelj, ne treba da misli da je njegova dužnost svršena kada samo primi takvu inicijaciju. Još uvek vrlo brižljivo treba da sledimo pravila i propise. Ako, pošto prihvatimo duhovnog učitelja i inicijaciju, ne sledimo pravila i propise službe predanog poštovanja, znači da smo ponovo pali. Moramo da stalno' imamo na umu da smo delić transcendentalnog tela Krsne i da je naša dužnost, kao sastavnog delića, da služimo celinu, ili Krsnu. Ako to ne učinimo, onda ponovo padamo. Drugim rečima, jednostavno inicijacijom ne možemo da se izdignemo na položaj brahmane iz visoke klase, već moramo i da obavljamo dužnosti i vrlo strogo sledimo propisana pravila. Šri Rupa Gosvami takođe kaže da za svakog onog koji redovno obavlja službu predanog poštovanja nema ni govora o padanju. Međutim, čak i ako padnemo sticajem okolnosti, Vaisnava nema nikakve veze sa prayašcittom, obrednom svečanošću prečišćavanja. Ako neko padne sa principa službe predanog poštovanja, nije neophodno da obavlja prayascittu da bi se ponovo preobratio. Jednostavno " treba da primenjuje pravila i propise i obavlja službu predanog poštovanja, što je dovoljno da ponovo dođe u prethodni položaj. Ovo je lajna vaisnavske kulture (kulta bhakti). Praktično postoji tri procesa uz pomoć kojih možemo da se uzdignemo do nivoa duhovne svesnosti i nazivaju se karma, jnana i bhakti. Priređivanje obreda se nalazi u području karme, a spekulativni procesi pripadaju području jnane. Onaj koji pristupi bhakti, služenju Gospodina s predanim poštovanjem, ne treba da ima nikakve veze sa karmom ili jnanom. Već je bilo jasno objašnjeno da čista služba predanog štovanja nema nikakve primese jnane i karme. Bhakti ne treba da ima nikakve primese filozofske spekulacije ili vršenja obreda. U vezi sa tim Šrila Rupa Gosvami daje dokaz iz Šrimad-Bhagavatama (11.21.2), u kome Gospodin Krsna kaže Uddhavi: „Razlika između posedovanja i neposedovanja sposobnosti može da se objasni na ovaj način: oni koji su već napredovali u službi predanog poštovanja neće nikada uzeti zaštitu procesa plodonosnih delatnosti ili filozofske spekulacije. Najbolje sposobnosti imamo kada se pridržavamo službe predanog poštovanja i obavljamo je uz pomoć propisanih pravila koje su nam dali autoriteti i acarye." Ova izjava je podržana u Šrimad-Bhagavatamu (1.5.17) gde Šri Narada Muni savetuje Vyasadeva na sledeći način: „Čak i ako ne izvršavamo svoju dotičnu dužnost i odmah uzmemo zaštitu lotosovih stopala Harija (Krsne), nismo počinili nikakvu grešku sa svoje strane i u takvim okolnostima nam je položaj osiguran. Čak i ako usled izvesnog lošeg društva padnemo dok obavljamo službu predanog poštovanja, ili ne završimo potpuno proces bhakti-yoge i prerano napustimo telo, još uvek onaj koji jednostavno obavlja svoju dužnost prema varni ili ašramu, bez svesnosti Krsne, praktično ne može da dostigne pravu dobrobit ljudskog života." Smisao je u tome da sve uslovljene duše koje su živo zaokupljene delatnostima za čulno zadovoljenje i ne znaju da im ovaj proces nikada neće pomoći da se izbave iz materijalne zaprljanosti, dobijaju za uzvrat samo ponovno rođenje i smrt U Petom pevanju Šrimad-Bhagavatama je Rsabhadeva jasno rekao svojim sinovima: „Oni koji se bave plodonosnim delatnostima ponovo i ponovo prihvataju rođenje i smrt. Sve dok ne razviju osećaj ljubavi prema Vasudevu, nema ni govora da će se izbaviti od strogih zakona materijalne prirode." Na taj način, onaj ko vrlo ozbiljno izvršava svoje dužnosti prema varnama i ašramima, a ko ne razvije ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, Vasudevi, treba da smatra da jednostavno upropašćuje svoj ljudski oblik života. Ovo je potvrđeno u ŠrimadBhagavatamu (11.11.32) gde Gospodin kaže Uddhavi: „Dragi moj Uddhava, svako ko s punom predanošću uzme Moju zaštitu, sledi Moja uputstva i napusti sve dužnosti, treba da smatra da je najbolji od svih ljudi." Iz ove izjave Vrhunske Božanske Ličnosti možemo da shvatimo da oni koje uglavnom privlače filantropske, etičke, moralne, altruističke, političke i društvene dobrotvorne delatnosti, mogu da se smatraju samo dobrim ljudima prema proračunu ovog materijalnog sveta. U Šrimad-Bhagavatamu i drugim izvornim vedskim svetim spisima, možemo dalje da naučimo da ako čovek jednostavno deluje u svesnosti Krsne i obavlja svoju službu predanog poštovanja, može da smatra daje na daleko boljem položaju od svih ljudi koji su zaokupljeni filantropskim, etičkim, moralnim, altruističkim, društvenim i dobrotvornim delatnostima. Ovo isto je još više naglašeno i potvrđeno u Šrimad-Bhagavatamu (11.5.41), u kojem se Karabhajana Muni obraća Maharaju Nimiju na sledeći način: „Dragi moj kralju, ako se neko odrekne svojih dužnosti koje su propisane za različite varne i ašrame i predavanjem uzme potpunu zaštitu Gospodinovih lotosovih stopala, takav čovek više nije dužan, niti ima ikakvu obavezu da obavlja različite vrste delatnosti koje su namenjene za velike mudrace, praoce, živa bića, porodicu i ostale članove društva. Ne oseća nikakvu potrebu da uopšte primenjuje pet vrsta yajni (žrtvovanja) da bi se oslobodio od zaprljanosti gresima. Jednostavno obavljanjem službe predanog poštovanja se oslobađa od svih vrsta obaveza." Smisaoje u tome da čim se rodimo, odmah imamo mnogostruke obaveze. Imamo obavezu prema slavanim mudracima, jer stićemo koristi kada čitamo slavne ovlašćene svete spise i knjige. Na primer, imamo dobrobiti kada čitamo knjige koje je napisao Vyasadeva koji nam je ostavio sve Vede. Pre nego što ih je napisao, vedska književnostje bila namenjena jedino za slušanje i učenici bi slušanjem, a ne čitanjem, brzo naučili mantre. Kasnije je Vyasadeva mislio da napiše Vede, pošto u ovom dobu ljudi imaju vrlo loše pamćenje i ne mogu da zapamte sva uputstva koja im daje duhovni učitelj. Usled toga nam je ostavio vedsko znanje u vidu knjiga kao što su Purane, Vedanta, Mahabharata i Šrimad-Bhagavatam. Postoje mnogi drugi mudraci kao što je Šankaracarya, Gautama Muni, Narada Muni, itd. prema kojima imamo obaveze, jer imamo koristi od njihovog znanja. Slično tome, imamo obaveze prema precima, jer smo se rodili u određenoj porodici gde imamo dobrobiti i nasleđujemo imovinu. Dakle, dužni smo našim precima i potrebno je da im ponudimo pindu (prasada) kada umru. Isto tako, dužni smo ljudima uopšte, kao i našim rođacima, prijateljima pa čak i životinjama kao što su krave i psi koji nas tako dobro služe. Na taj način, dužni smo polubogovima, precima, mudracima, životinjama i društvu uopšte. Naša dužnost je da im se odužimo pravilnim obavljanjem dužnosti. Međutim, samo jednim potezom službe predanog poštovanja, ako napustimo sve obaveze i jednostavno se predamo Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, nismo više nikome dužni, niti smo obavezni prema bilo kakvom izvoru dobrobiti. U Bhagavad-giti Gospodin isto tako kaže: „Odrekni se svojih dužnosti i jednostavno se predaj Meni. Uveravam da ću te zaštititi od grešnih posledica." Možemo da pomislimo da nećemo moći da ispunimo sve vrste obaveza pošto smo se predali Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Međutim, Gospodin ponovo kaže: „Ne oklevaj. Nemoj da misliš da će u tvom životu biti nekog propusta zato što si se odrekao svojih dužnosti. Nemoj da misliš na taj način. Potpuno ću te zaštititi." U Bhagavad-giti nas Gospodin Krsna uverava na takav način. U Agastya-samhiti postoji još jedan dokaz: „Kao što propisana pravila iz svetih spisa nisu neophodna za oslobođenog čoveka, isto tako za onoga koji je pravilno zaokupljen služenjem Gospodina Ramacandre, nije neophodno da primenjuje obredne principe koji su označeni u dopunskim svetim spisima." Drugim rećima, bhakte Gospodina Ramacandre ili Krsne su već oslobođene i nije potrebno da slede sva propisana pravila koja su pomenuta u obrednim odeljcima vedske književnosti. Slično tome, u Šrimad-Bhagavatamu (11.5.42), Karabhajana Muni se obraća kralju Nimiju i kaže: „Dragi moj kralju, onaj ko se odrekao obožavanja polubogova i potpuno usredsredio svoju snagu na predano služenje Vrhunske Božanske Ličnosti je postao jako, jako drag Gospodinu. Ako na taj način slučajno ili omaškom učini nešto što je zabranjeno, nema nikakve potrebe da primenjuje bilo kakve obrede prečišćavanja. Pošto se Gospodin nalazi u Njegovom srcu, oseća sažaljenje prema slučajnoj pogreški bhakte i ispravlja ga iznutra." Ovo je takođe potvrđeno na mnogim mestima u Bhagavad-giti, da se Vrhunska Božanska Ličnost, Krsna, posebno zanima za Svoje bhakte i naročito naglašava da ništa ne može da prouzrokuje da Njegove bhakte padnu, jer ih uvek štiti. 6. Kako da obavljamo službu predanog poštovanja Šrila Rupa Gosvami izjavljuje da je njegov stariji brat (Sanatana Gosvami) sastavio Hari-bhaktivilasu da bi se Vaisnave upravljale prema njoj. U istoj knjizi se spominju mnoga pravila i propisi kojih treba da se pridržavaju. Neki od njih su vrlo značajni i posebno naglašeni i sada će spomenud neke vrlo važne postavke radi naše dobrobiti. Smisao ove izjave je da Šrila Rupa Gosvami namerava da spomene jednostavno samo osnovna pravila, a ne detalje. Na primer, osnovno pravilo je da treba da prihvatimo duhovnog učitelja. Na koji način tačno treba da sledimo njegova uputstva smatra se detaljem. Na primer, ako sledimo uputstva našeg duhovnog učitelja i ona se razlikuju od uputstva drugog duhovnog učitelja, ovo se naziva detaljnim objašnjenjem. Međutim, osnovno pravilo prihvatanja duhovnog učitelja važi za sve, iako detalji mogu biti različiti. Šrila Rupa Gosvami ne želi da ih opiše, ali želi da nam izloži samo principe. Spominje osnovne principe na sledeći način: 1) uzimanje zaštite lotosovih stopala verodostojnog duhovnog učitelja, 2) iniciranje od strane duhovnog učitelja i sticanje znanja od njega kako da vršimo službu predanog poštovanja, 3) pokoravati se njegovim naređenjima sa verom i predanošću, 4) slediti lotosova stopala velikih acarya (učitelja) pod uputstvom duhovnog učitelja, 5) pitati ga kako da napredujemo u svesnosti Krsne, 6) biti spremni da se odreknemo svega materijalnog radi zadovoljenja Vrhunske Božanske Ličnosti, Šri Krsne (ovo znači da kada smo zaokupljeni služenjem Krsne s ljubavlju i predanim poštovanjem moramo da budemo spremni da se odreknemo nečega čega možda ne želimo da se odreknemo i takođe moramo da prihvatimo nešto što možda ne želimo da prihvatimo), 7) stanovanje na svetom mestu hodočašća kao što su Dvaraka ili Vrndavana, 8) imati veze sa materijalnim svetom samo onoliko koliko je potrebno, 9) pridržavati se dana posta na Ekadaši i 10) obožavanje svetog drveća kao što je banjanovo drvo i ostala. Ovih deset činilaca su osnovne potrebe da bismo počeli da se bavimo službom predanog poštovanja prema propisanim pravilima. Na početku, ako se bhakta početnik pridržava ovih prethodno pomenutih deset principa, svakako će učiniti brz i značajan napredak u svesnosti Krsne. Sledeći niz uputstavaje svrstan ovako: 1) Neophodno je potrebno da se odreknemo društva abhakta. 2) Ne treba da podučavamo osobu koju ne želi da prihvati službu predanog poštovanja. 3) Ne treba da žarku želimo da sagradimo skupe hramove ili manastire. 4) Nije potrebno da čitamo veliki broj knjiga niti da nameravamo da zarađujemo za život tako što ćemo davati časove ili profesionalno recitovati Šrimad- Bhagavatam ili Bhagavad-gitu. 5) Ne smemo da zanemarimo obične poslove. 6) Ne smemo da budemo opčinjeni jadikovanjem zbog gubitka ili radošću zbog dobitka. 7) Ne smemo da osećamo nepoštovanje prema polubogovima. 8) Ne treba da zadajemo neposredne muke nijednom živom biću. 9) Treba da pažljivo izbegavamo različite uvrede prilikom pevanja Svetog Imena Gospodina ili obožavanja Božanstava u hramu. 10) Ne treba da trpimo kada neko vređa Vrhunsku Božansku Ličnost, Krishnu ili Njegove bhakte. Ako ne sledi gore pomenutih deset principa, niko ne može da pravilno napreduje do nivoa sadhanabhakti, ili primenjene službe predanog poštovanja. Srila Rupa Gosvami ukupno pominje dvadeset činilaca i svaki od njih je jako važan. Od ovih dvadeset činilaca prvih tri, naime uzimanje zaštite verodostojnog duhovnog učitelja, prihvatiti inicijaciju od njega i služiti ga sa poštovanjem — su najvažniji. Sledeći važni činioci su: 1) Potrebno je da ukrasimo telo tilakom, što Je znak Vaisnava. (Ideja je ta da čim neko vidi takve oznake na telima Vaisnava, istovremeno se seti Krsne. Gospodin Caitanya je rekao da je Vaisnava onaj koji kada ga neko vidi podseća osobu na Krsnu. Dakle, neophodno je da Vaisnava stavi oznake tilaka po svom telu da bi podsetio ostale na Krsnu.) 2) Dok stavljamo takav tilak, ponekada možemo da ispišemo Hare Krsna na telu. 3) Treba da primimo cveće i vence koji su ponuđeni Božanstvu i duhovnom učitelju i stavimo ih na telo. 4) Treba da naučimo da plešemo pred Božanstvom. 5) Treba da naučimo da se poklonimo čim vidimo Božanstvo ili duhovnog učitelja. 6) Čim posetimo hram Gospodina Krsne, moramo da ustanemo. 7) K ada se Božanstvo nosi da se prošeta po ulici, bhakta odmah treba da sledi povorku. (U vezi sa tim možemo da primetimo da u Indiji, naročito u hramovima Visnua, postoji sistem da osim velikog Božanstva koje se stalno nalazi u glavnom području hrama, postoji još jedan par manjih božanstava koja se uveče nose u povorci. U nekim hramovima je običaj da se organizuje velika povorka sa muzičarima koji sviraju i velikim, lepim suncobranom iznad Božanstava koja sede na ukrašenim prestolima na kočijama ili nosiljkama koje nose bhakte. Božanstva izlaze na ulicu i putuju u susedstvo, dok ljudi izlaze da im ponude prasadam. Svi stanovnici iz susedstva slede povorku što predstavlja jako lep prizor. Božanstva izađu iz hrama, sluge iz hrama objave pred njima dnevni obračun: koliko je novca sakupljeno, a koliko potrošeno. Čitava zamisao je da se Božanstvo smatra vlasnikom čitave ustanove i svi sveštenici i ostali ljudi koji vode računa o hramu se smatraju slugama Božanstva. Ovaj sistem je jako, jako star i još uvek se poštuje. Zato dakle, se ovde spominje da kada Božanstvo izađe u šetnju ljudi treba da Ga slede.) 8) Bhakta mora da posećuje hram Visnua najmanje jednom ili dvaput svakog dana, ujutro i uveče. (U Vrndavanu postoji sistem koji se vrlo strogo poštuje. Sve bhakte u gradu izađu svako jutro i uveče da posete različite hramove. Usled toga u ovo vreme postoji jako velika gužva u čitavom gradu. U gradu Vrndavanu postoji oko pet hiljada hramova. Naravno, nije moguće da posetimo sve, ali postoji dvanaest jako velikih i važnih hramova koje su osnovali Gosvamiji i koje je potrebno da posetimo.) 9) Neophodno je da obiđemo oko zgrade hrama najmanje tri puta. (U svakom hramu postoji običaj da se obiđe oko hrama najmanje tri puta. Neki bhakte obilaze oko zgrade hrama više nego tri puta: deset puta, petnaest puta — prema svojim zavetima. Gosvamiji su imali običaj da obilaze oko brežuljka Govardhana.) Treba da obilazimo oko čitavog područja Vrndavana. 10) Potrebno je da obožavamo Božanstvo u hramu, prema propisanim pravilima. (Nuđenje aratika, prasadama, ukrašavanje Božanstva itd. — sve ovo mora da se redovno obavlja.) 11) Lično služenje Božanstva. 12) Pevanje. 13) Sankirtana. 14) Mantranje. 15) Moljenje. 16) Recitovanje značajnih molitvi. 17) Uzimanje maha-prasadama (hrane sa samih tanjira u kojima se nudi Božanstvima.) 18) Pijenje caranamrtam (voda u kojoj su se okupala Božanstva i koja se nudi gostima). 19) Neophodno je da pomirišemo mirisne štapiće i cveće koje je ponuđeno Božanstvu. 20) Moramo da dotičemo lotosova stopala Božanstva. 21) Moramo da vidimo Božanstvo sa velikom predanošću. 22) Ponudimo arati (aratri ka) u različita doba dana. 23) Treba da slušamo iz Šrimad-Bhagavatama, Bhagavad-gite i sličnih knjiga o Gospodinu i Njegovim zabavama. 24) Treba da se molimo Božanstvu za Njegovu milost. 25) Moramo da mislimo o Njemu. 26) Potrebno je da uvek meditiramo o Njemu. 27) Poželjno je da dobrovoljno služimo Božanstvo. 28) Moramo da mislimo o Gospodinu kao našem prijatelju. 29) Uvek treba da Mu sve ponudimo. 30) Moramo da ponudimo Gospodinu nešto što nam je naročito drago (kao što je hrana ili odeća). 31) Treba da se izložimo svim vrstama opasnosti u Krsninu korist. 32) Pod svim okolnostima treba da smo predana duša. 33) Treba da zalivamo vodom drvo tulasi. 34) Redovnu slušamo Šrimad-Bhagavatam i sličnu književnost. 35) Živimo u svetom mestu kao što su Mathura, Vrndavan ili Dvaraka. 36) Služimo Vaisnave (bhakte). 37) Organizujemo svoju službu predanog poštovanja prema sredstvima koja posedujemo. 38) U mesecu Karttika (oktobar i novembar) služimo Krsnu na poseban način. 39) Za vreme Janmastainlja (vreme kada se Krsna pojavio na ovom svetu) služimo Ga na poseban način. 40) Činimo sve sa velikom predanošću i brižljivošću za Možanstvo. 41) Uzimamo da čitamo Bhagavatam zajedno sa bhaktama, i ne sa onima koji to nisu. 42) Družimo se sa bhaktama koji se smatraju naprednijima. 43) Treba da pevamo Sveto Ime Gospodina. 44) Živimo u okrugu Mathura. Sada dakle, svi propisani principi sačinjavaju ukupno šezdeset četiri toćke. Kao što smo pomenuli, prvi od njih su glavnih deset propisanih pravila. Zatim dolaze drugih deset, a njima je dodato još četrdeset četiri druge aktivnosti. Tako zajedno postoje šezdeset četiri činioca za propisano obavljanje službe predanog poštovanja. Od ovih šezdeset i i četiri činioca, pet je jako važno, a to su: obožavanje Božanstava, slušanje Srimad-Bhagavatama, druženje sa bhaktama, sankirtana i življenje u Mathuri. Šezdeset četiri činioca službe predanog poštovanja treba da uključe i obuhvate sve naše delatnosti tela, uma i govora. Kao što je rečeno na početku, propisana pravila službe predanog poštovanja nalažu da sva naša čula moraju biti uključena u služenje Gospodina. Način na koji se mirno mogu uključiti u takvu službuje opisan u prethodnih šezdeset i četiri činioca. Sada će Šrila Rupa Gosvami dati dokaze iz različitih svetih spisa da bi potkrepio verodostojnost mnogih ovih tačaka. 7. Postupci u pogledu pravila službe predanog poštovanja Uzimanje zaštite verodostojnog duhovnog učitelja U Jedanaestom pevanju (3.21) Šrimad-Bhagavatama Prabuddha kaže Maharaju Nimiju: „Dragi moj kralju, molim te primi na znanje da u ovom materijalnom svetu sigurno ne postoji sreća. Jednostavno je pogrešno da mislimo da sreća postoji, jer ovo mesto nije ispunjeno ničim drugim osim jada i bede. Svako ko ozbiljno želi da dostigne pravu sreću mora da potraži verodostojnog duhovnog učitelja i uzme njegovu zaštitu putem inicijacije. Sposobnosti duhovnog učitelja su da mora da je spoznao zaključak svetih spisa putem razmišljanja i razmatranja i na taj način mora da je sposoban da ubedi ostale u ove zaključke. Takve velike ličnosti koje su uzele zaštitu Uzvišenog Gospodina i ostavile na stranu sve materijalne obzire, smatraju se verodostojnim duhovnim učiteljima. Svako treba da pokuša da ga potraži da bi ispunio cilj svog života, a to je da se prenese na nivo duhovne sreće i blaženstva." Smisao je taj da ne treba da prihvatimo za duhovnog učitelja nekoga ko je budala broj jedan i ko se ne upravlja prema naređenjima svetih spisa, čija je ličnost sumnjičave prirode, koji ne sledi pravila službe predanog poštovanja ili koji nije ovladao uticajem šest predstavnika za zadovoljenje čula. Šest predstavnika za zadovoljenje čula su jezik, polni organi, trbuh, gnev, um i reči. Svakome koje ovladao ovim posrednicima je dozvoljeno da prihvati učenike u čitavom svetu. Prihvatiti takvog duhovnog učitelja je ključno mesto napretka u duhovnom životu. Onaj ko ima dovoljno sreće da uzme njegovu zaštitu, sigurno će preći stazu duhovnog izbavljenja, bez ikakve sumnje. Prihvatanje inicijacije od duhovnog učitelja i prihvatanje njegovih uputstava Mudrac Prabuddha je nastavio da govori kralju na ovaj način: „Dragi moj kralju, učenik treba da prihvati duhovnog učitelja ne samo kao duhovnog učitelja, već i kao predstavnika Vrhunske Božanske Ličnosti i Nad-duše. Drugim rečima, učenik treba da prihvati duhovnog učitelja kao Boga pošto je spoljašnji predstavnik Krsne." Ovo je potvrđeno u svim svetim spisima i učenik je dužan da ga prihvati kao takvog. Treba da proučimo Šrimad-Bhagavatam ozbiljno i sa svim poštovanjem i obzirom prema duhovnom učitelju. Slušanje i raspravljanje o Šrimad Bhagavatamu je religiozni proces koji nas uzdiže do nivoa služenja i ljubavi prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Stav učenika treba uvek da bude takav da zadovolji verodostojnog duhovnog učitelja, jer će mu onda biti vrlo lako da shvati duhovno znanje. Ovo je potvrđeno u Vedama, a Rupa Gosvami će to pobliže i objasniti, jer za onog ko poseduje nepokolebljivu veru u Boga i duhovnog učitelja sve postaje obelodanjeno na vrlo lak način. Služiti duhovnog učitelja sa verom i ubeđenjem Što se tiče prihvatanja inicijacije od duhovnog učitelja, u Šrimad- Bhagavatamu (11.17.27) Gospodin Krsna kaže: „Dragi Moj Uddhava, duhovni učitelj mora da se prihvati ne samo kao Moj predstavnik, nego kao Ja Sam. Nikada ne treba da se smatra da je na istom nivou kao obično ljudsko biće. Nikada ne treba da mu zavidimo kao što možemo da zavidimo običnom čoveku. Treba uvek da se sagleda kao predstavnik Vrhunske Božanske Ličnosti i ako ga služimo, moćićemo da služimo sve polubogove." Slediti stope svetih ljudi U Skanda Purani se savetuje da bhakta treba da sledi prethodne acarye i svete ljude, jer u tom slučaju može da stekne željene rezultate i ni u kom slučaju neće jadikovati ili biti osujećen u svom napretku. U svetom spisu poznatom kao Brahma-yamala je rečeno: „Ako neko želi da se predstavi kao veliki bhakta a ne sledi autoritete objavljenih svetih spisa, onda mu njegova dela neće pomoći da napreduje u službi predanog poštovanja. Umesto toga, jednostavno će uznemiriti iskrene učenike službe predanog poštovanja." Oni koji se strogo ne pridržavaju pravila objavljenih svetih spisa se uglavnom nazivaju sahajiye, ili oni koji sve prihvataju olako, imaju svoje sopstvene izmišljene ideje i ne slede naređenja svetih spisa. Takvi ljudi jednostavno uznemiravaju obavljanje službe predanog poštovanja. U vezi sa tim, oni koji se ne bave službom predanog poštovanja i koji nemare za objavljene svete spise, mogu da stave primedbu na to. Primer o ovome postoji u budističkoj filozofiji. Gospodin Buda se pojavio u porodici ksatrijskog kralja visokog roda, ali njegova filozofija nije bila u skladu sa vedskim zaključcima, pa je usled toga bila odbačena. Pod pokroviteljstvom hinduskog kralja, Maharaja Ašoka, budistička religija se proširila po čitavoj Indiji i susednim zemljama. Međutim, posle pojave slavnog i odlučnog učitelja, Šankaracarye, ovaj budizam je proteran izvan granica Indije. Budisti i ostali pobožni ljudi koji ne mare za objavljene svete spise i nekad kažu da postoji mnogo bhakta Gospodina Bude koje ga služe s predanim poštovanjem i koji stoga treba da se smatraju za bhakte. Kao odgovor na ovu primedbu, Rupa Gosvami kaže da pristalice Bude ne mogu da se prihvate kao bhakte. Iako se Gospodin Buda prihvata kao inkarnacija Krsne, pristalice takvih inkarnacija nisu naročito napredovale u poznavanju Veda. Proučavati Vede znači doći do zaključka o prevlasti Božanske Ličnosti. Stoga, svako religiozno pravilo koje poriče Njegovu prevlast se ne prihvata i naziva se ateizam. Ateizam znači poricanje autoriteta Veda i nepoštovanje slavnih acarya koji nas uče o svetim vedskim spisima za dobrobit ljudi uopšte. Gospodin Buda se u Šrimad-Bhagavatamu prihvata kao inkarnacija Krsne, ali se takođe kaže da se pojavio da bi zbunio ateističku klasu ljudi. Stoga je njegova filozofija namenjena da zbuni ateiste i ne treba da se prihvati. Ako neko upita: „Zašto Krsna širi ateističke principe?" Odgovor je da je bila želja Vrhunske Božanske Ličnosti da okonča nasilje koje se u ono vreme činilo u ime Veda. Takozvani pobožni ljudi su pogrešno upotrebljavali Vede da bi opravdali takva nasilja kao što je uzimanje mesa i Gospodin Buda je došao da spasi pale ljude od takvog pogrešnog objašnjenja Veda. Isto tako je za bezbožnu klasu propovedao ateizam tako da bi ga sledili i namamili se u službu predanog poštovanja Gospodina Bude ili Krsne. Postavljanje pitanja o večnim religioznim pravilima U Naradiya Purani je rečeno: „Ako neko zaista ozbiljno želi službu predanog poštvanja, onda će sve njegove namere biti ispunjene bez ikakvog oklevanja." Spremnost da se odbaci sve materijalno za Krsnino zadovoljenje U Padma Purani se navodi: „Onoga ko se odrekao materijalnog, čulnog uživanja i prihvatio principe predanog služenja čeka obilje Visnuloke (Božjeg carstva)." Stanovanje na svetom mestu U Skanda Puranani je takođe rečeno da onog ko živi u Dvaraki šest meseci, jedan mesec, ili čak dve nedelje, očekuje unapređenje do Vaikunthaloke i očekuju ga sve dobrobiti sarupya-mukti (prednost posedovanja istih telesnih odlika sa četiri ruke, kao i Narayana). U Brahma Purani je rečeno: „Transcendentalni značaj Purusottama ksetre koja predstavlja polje veličine osamdeset kvadratnih milja Gospodina Jagannatha, ne može da se pravilno opiše. Ćak polubogovi iz viših planetarnih sistema vide da stanovnici Jagannatha Purija poseduju istovetne telesne odlike koje se sreću u Vaikunthi. Dakle, to znaći da polubogovi vide stanovnike Jagannatha Purija kao četvororuke." U vreme susreta velikih mudraca u Naimisaranyi, Šuta Gosvami je recitovao Srimad-Bhagavatam i na sledeći način je objašnjen značaj Gange: „Vode Ganga uvek nose aromu tulasija ponuđenih lotosovim stopalima Sri Krsne i kao takve večno teku i prenose slave Gospodina Krsne. Gde god protiču vode Ganga sve postaje posvećeno spolja i iznutra." Prihvatanje samo onog što je neophodno U Naradiya Purani postoji uputstvo: „Ne treba da prihvatimo više od onoga što je neophodno ako ozbiljno želimo da vršimo službu predanog poštovanja." Smisao je u tome da ne treba da zanemarimo i ne poštujemo pravila službe predanog poštovanja, niti da prihvatimo ona koja predstavljaju više od onoga što lako možemo da obavljamo. Na primer, može da se kaže da treba da pevamo Hare Krsna mantru najmanje 100 000 puta dnevno na brojanicama. Međutim, ako to nije moguće, onda moramo da smanjimo ovo mantranje prema svojim sopstvenim mogućnostima. Uglavnom, preporučujemo svojim učenicima da pevaju najmanje dnevno šesnaest krugova na japi i ovo treba da se izvrši. Ako ne možemo da pevamo čak ni šesnaest krugova, onda moramo da to nadoknadimo sledećeg dana. Treba da sigurno ispunimo ovo obećanje, ako ne možemo da ga se strogo pridržavamo, onda je sigurno da smo nemarni. Ovo je uvreda u pogledu služenja Gospodina. Ako ohrabrimo činjenje uvreda, ne možemo da napredujemo u službi predanog poštovanja. Bolje je da utvrdimo propisana pravila prema svojoj sopstvenoj sposobnosti i zatim neizostavno sledimo taj zavet. Na taj način napredovaćemo u duhovnom životu. Pridržavanje posta na dan Ekadaši U Brahma-vaivarta Purani je rečeno da onaj ko poštuje post na dan Ekadašija se oslobađa od svih vrsta posledica grešnih dela i napreduje u pobožnom životu. Osnovno pravilo nije samo post, već osnažiti svoju veru i ljubav prema Govindi ili Krsni. Pravi razlog za poštovanje posta na dan Ekadašija je smanjiti potrebe tela i iskoristiti vreme za služenje gospodina pevanjem i mantranjem i obavljanjem slične službe. Za vreme dana posta najbolje je misliti na zabave Govinde i neprestano slušati Njegovo Sveto Ime. Odavanje poštovanja svetom drveću U Skanda Purani postoji uputstvo da bhakta treba da ponudi vodu biljci tulasi i drveću amalaka. Treba da oda poštovanje kravama i brahmanima i služi Vaisnave tako što će im odati ponizno poštovanje i misliti na njih. Svi ovi procesi će pomoći bhakti da smanji posledice svojih prošlih grešnih dela. Napuštanje društva abhakta Jednom je jedan oženjeni bhakta Gospodina Caitanye upitao Gospodina Caitanyu kako treba da je opšte ponašanje Vaisnave. U vezi sa tim, odgovorio je da Vaisnava uvek treba da se odrekne društva abhakta. Zatim je objasnio da postoje dve vrste abhakta: jedna vrsta se protivi Krsninoj nadmoćnosti, dok je druga klasa isuviše materijalistička. Drugim rečima, oni koji teže za materijalnim uživanjem i koji se protive nadmoćnosti Gospodina se nazivaju avaisnave i njihovo društvo treba da se strogo izbegava. U Katyayana-samhiti je rečeno da čak ako je neko prisiljen da živi u gvozdenom kavezu ili usred plamteće vatre, treba uvek da prihvati ovaj položaj i ne živi sa abhaktama koji se potpuno protive Gospodinovoj nadmoćnosti. Slično tome, u Visnu-rahasyi postoji izjava da treba radije da zagrlimo zmiju, tigra ili krokodila, nego da se družimo sa osobama koje obožavaju različite polubogove i koje su progonjene materijalnim željama. U svetim spisima postoji uputstvo da možemo da obožavamo odredenog poluboga ako želimo da dostignemo neku materijalnu korist Na primer, savetuje se da obožavamo boga Sunca ako želimo da se oslobodimo od bolesti. Da bismo dobili lepu ženu, možemo da obožavamo Umu, ženu Gospodina Sive, za dalje obrazovanje možemo da obožavamo Sarasvati. Slično tome, postoji spisak u Srimad-Bhagnavatamu za obožavaoce svih polubogova prema različitim materijalnim željama. Međutim, svi ovi obožavaoci, iako izgledaju da su jako dobri bhakte polubogova, još uvek se smatraju abhaktama i ne mogu da se prihvate kao bhakte. Mayavadiji (impersonalisti) kažu da možemo da obožavamo bilo koji oblik Gospodina i to ne predstavlja nikakvu važnost jer ćemo u svakom pogledu dostići isti cilj. Međutim, u Bhagavad-giti je jasno rečeno da oni koji obožavaju polubogove konačno dostići samo planete tih polubogova, dok će oni koji su bhakte Samog Gospodina, biti unapređeni u Njegovo prebivalište, Krsnino carstvo. Ustvari, oni koji obožavaju polubogove su osuđeni u Giti. Opisano je da su usled svojih požudnih želja izgubili razum, pa su se zato odali obožavanju raznih polubogova. U Visnu-rahasyi su takvi obožavaoci polubogova osuđeni u izjavi da je bolje živeti sa najopasnijim životinjama, nego se družiti sa takvim ljudima. Neprihvatanje nedostojnih učenika, podizanje mnogo hramova i čitanje mnogo knjiga Postoji još jedna primedba da neko može da ima mnogo učenika, ali Ne treba da deluje na takav način da bude u obavezi prema bilo kojem od njih, za neko posebno delo ili uslugu. Isto tako, ne treba da žarko želimo da gradimo nove hramove, niti da čitamo različite vrste knjiga, osim onih koje nas vode do napretka u službi predanog poštovanja. Zapravo, ako vrlo brižljivo čitamo Bhagavad-gitu, Šrimad-Bhagavatam, Drevnu mudrost iz Indije kao i ovaj Bhakti-rasamrta-sindhu, pružiće nam dovoljno znanja da shvatimo nauku o svesnosti Krsne. Nije potrebno da se trudimo da čitamo ostale knjige. U Šrimad-Bhagavatamu (7.13.8) Narada Muni posebno ističe pravila za sannyasije — one ljude koji su se odrekli ovog materijalnog sveta, dok razgovara sa Maharajom Yudhisthirom o mnogobrojnim ulogama različitih društvenih poredaka. Onome ko je prihvatio red sannyasije zabranjeno da prihvati za učenika onoga koje nesposoban da to bude. Sannyasi prvo treba da preispita da li zainteresovani učenik iskreno želi svesnost Krsne. U suprotnom ne treba da ga prihvati. Međutim bezuzročna milost Gospodina Caitanye je takva da je posavetovao sve verodostojne duhovne učitelje da svuda govore o svesnosti Krsne. Zbog toga, u učeničkom nasleđu Gospodina Caitanye, cak i sannyasiji mogu svuda da govore o svesnosti Krsne, a ako neko ozbiljno želi da postane učenik, sannyasi ga uvek prihvata. Stvar je u tome da ako ne povećavamo broj učenika, neće se širiti kultura svesnosti Krsne. Zbog toga, ponekad čak izlažući se opasnosti, sannyasi u učeničkom nasleđu Caitanye Mahaprabhua može da prihvati čak i onoga ko nije potpuno sposoban da postane učenik. Kasnije, milošću takvog verodostojnog gurua, učenik postepeno napreduje. Međutim, ako neko povećava njihov broj samo radi ugleda ili lažne počasti, sigurno će pasti u pogledu obavljanja svesnosti Krsne. Slično tome, verodostojni duhovni učitelj nema nikakvog posla da čita mnogo knjiga samo da bi pokazao svoju učenost ili da bi stekao popularnost, davajući časove na različitim mestima. Treba da sve to izbegava. Takođe je rečeno da sannyasi ne treba da žarko želi da sagradi hramove. Možemo da vidimo iz života različitih acarya koji pripadaju učeničkom nasleđu Šri Caitanye Mahaprabhua da nisu žarko želeli da grade hramove. Međutim, ako se neko ponudi da služi Krsnu, te iste acarye koje se ustručavaju, će ohrabriti takve sluge da grade skupe hramove. Na primer, vojskovođa, Maharaja Mansingh, car Akbara, je ponudio uslugu Rupi Gosvamiju i on ga je posavetovao da sagradi veliki hram za Govindajija koji je stajao ogromnu sumu novca. Tako verodostojni duhovni učitelj ne treba da lično primi neku odgovornost u građenju hramova, ali ako neko ima novac i želi da ga potroši za služenje Krsne, acarya kao što je Rupa Gosvami može da iskoristi novac bhakte da sagradi prekrasan, skup hram za služenje Gospodina. Na nesreću, događa se da neko ko nije sposoban da postane duhovni učitelj pristupi bogatim ljudima i zatraži od njih da daju prilog za građenje hrama. Ako takav novac iskoriste nesposobni duhovni učitelji da bi živeli udobno u skupim hramovima i ustvari ne propovedali svesnost Krsne, ovo se ne prihvata. Drugim rečima, duhovni učitelj ne treba da žarko želi da gradi hramove samo u ime takozvanog duhovnog napretka, već je njegova prva i najvažnija dužnost da propoveda. U vezi sa tim, Šrila Bhaktisiddhanta Sarasvati Gosvami Maharaja je preporučio da duhovni učitelj štampa knjige. Ako steknemo novac, umesto da gradimo skupe hramove, treba da trošimo taj novac za izdavanje ovlašćenih knjiga na različitim jezicima, radi širenja svesnosti Krsne. Iskrenost u običnim postupcima U Padma Purani postoji izjava: ,,0ni koji su zaokupljeni svesnošću Krsne, nikada ne treba da su uznemireni nekim materijalnim dobitkom ili gubitkom. Čak i ako ih zadesi neki materijalni gubitak, nikada ne treba da se uznemire, već uvek u sebi misle na Krsnu." Smisao je u tome da svaka uslovljena duša koja je uvek zaokupljena mislima o materijalnim delatnostima, treba da se oslobodi od takvih misli i potpuno se zaokupi svesnošću Krsne. Kao što je već ranije objašnjeno, osnovno pravilo svesnosti Krsne je da uvek mislimo na Njega. Nikada ne treba da se uznemirimo materijalnim gubitkom, već treba da usredsredimo svoj um na Gospodinova lotosova stopala. Bhakta ne treba da je podložan jadikovanju ili iluziji. Postoji sledeća izjava u Padma Purani: ,,U srcu onoga koji je svladan jadikovanjem ili gnevom nema nikakve mogućnosti da se pojavi Krsna. Polubogovi Ne treba da zanemarimo da polubogovima odamo dužno poštovanje. Ne moramo da budemo njihovi bhakte, ali to ne znači da ne treba da im odamo dužno poštovanje. Na primer, Vaisnava nije bhakta Gospodina Šive ili Gospodina Brahme, ali ima odgovornost da oda poštovanje takvim visoko uglednim polubogovima. Prema vaisnavskoj filozofiji, treba da odamo počasti čak i mravu, onda nije ni potrebno da govorimo o takvim uzvišenim osobama kao što su Gospodin Siva i Gospodin Brahma. U Padma Purani je rečeno: „Krsna ili Hari je gospodar svih polubogova, pa stoga uvek treba da Ga obožavamo. Međutim, to ne znači da ne treba da polubogovima odamo poštovanje." Ne treba da zadajemo bol nijednom živom biću Mahabharata o tome kaže ovako: „Onaj ko ne uznemirava bilo koje živo biće, niti mu zadaje bol u umu, koji se prema svakome ophodi baš poput oca koji voli svoju decu, čije je srce tako čisto, svakako ubrzo postaje miljenik Vrhunske Božanske Ličnosti." U takozvanom civilizovanom društvu, ponekad nastane reakcija protiv okrutnosti prema životinjama, dok se istovremeno održavaju klaonice. Vaisnava nije takav, jer nikada ne potpomaže klanje životinja, niti zadaje bol bilo kakvom drugom živom biću. 8. Uvrede koje treba da izbegavamo U dopuskoj vedskoj književnosti postoji sledeći spisak trideset i dve uvrede u pogledu služenja Gospodina: 1) Ne treba da uđemo u hram Božanstva u kočiji, na nosiljci ili sa cipelama na nogama. 2) Uvek treba da priređujemo različite proslave za zadovoljenje Vrhunske Božanske Ličnosti, kao što je Janmastami, Ratha-yatra, itd. 3) Ne treba da izbegavamo klanjanje pred Božanstvom. 4) Ne treba da uđemo u hram i obožavamo Gospodina pre nego što operemo ruke i stopala nakon što smo jeli. 5) Ne treba da uđemo prljavi u hram. (Prema vedskim svetim spisima, ako neko umre u porodici, čitava porodica postaje zaprljana za izvesno vreme, prema svome položaju. Na primer, ako je porodica brahmana, njen period zaprljanosti je dvanaest dana, za ksatriye i vaisye je petnaest dana, a za šudre trideset dana.) 6) Ne treba da se klanjamo sa jednom rukom. 7) Ne treba da idemo u krug ispred Šri Krsne. (Proces obilaženja okolo hrama znači da treba da otpočnemo sa desne strane Božanstva u hramu i idemo unaokolo. Takvo obilaženje treba da se vrši izvan zgrade hrama, najmanje tri puta dnevno.) 8) Ne treba da ispružimo noge ispred Božanstva. 9) Ne treba da sedimo pred Božanstvom i držimo se za članke, laktove ili kolena. 10) Ne treba da ležimo ispred Božanstva Krsne. 11) Ne treba da prihvatimo prasadam pred Božanstvom. 12) Nikada ne treba da izgovorimo laž pred Njim. 13) Ne treba da govorimo glasno pred Božanstvom. 14) Ne treba da pred Božanstvom razgovaramo sa drugima. 15) Ne treba da plačemo ili zapomažemo pred Njim. 16) Ne treba da se svađamo ili tučemo pred Božanstvom. 17) Ne treba da bilo koga kažnjavamo pred Božanstvom. 18) Ne treba da pred Božanstvom dajemo milostinju prosjacima. 19) Ne treba da se grubo ophodimo prema drugima pred Božanstvom. 20) Ne treba da nosimo krzneni kaput pred Njim. 21) Pred Božanstvom ne treba da slavimo ili hvalimo nekog drugog. 22) Ne treba da psujemo pred Božanstvom. 23) Ne treba da pred Njim ispuštamo gasove. 24) Ne treba da zanemarimo obožavanje Božanstva, već ga vršimo prema svojim mogućnostima. (U Bhagavad-giti je rečeno da je Gospodin zadovoljan čak i ako Mu bhakta ponudi list ili malo vode. Ova formulu koju je Gospodin prepisao se može primeniti na svakoga, čak i na najvećeg siromaška. Međutim, to ne znači da onaj ko ima dovoljno mogućnosti da prikladno obožava Gospodina, treba da usvoji ovaj način i pokuša da zadovolji Gospodina samo tako što će Mu ponuditi malu vode i list Ako neko ima dovoljno mogućnosti, treba da Mu ponudi prekrasan nakit, cveće, hranu i pridržava se svih obreda. To nikako ne znači da neko treba da pokušava da zadovolji Uzvišenog Gospodina sa malo vode i lišća, a sam potroši sav svoj novac na čulno zadovoljenje.) 25) Ne treba da jedemo ništa što prethodno nije ponuđeno Krsni. 26) Ne treba da zanemarimo da prema godišnjem dobu ponudimo sveže voće i žitarice Krsni. 27) Niko ne treba da ponudi hranu nekom drugom, ukoliko prvo nije ponuđena Božanstvu. 28) Ne treba da sedimo leđima okrenuti prema Božanstvu. 29) Ne treba da tiho odajemo poštovanje duhovnom učitelju, ili drugim rečima, treba glasno da recitujemo molitve dok mu odajemo poštovanje. 30) Ne treba da zanemarimo da hvalimo duhovnog učitelja dok smo u njegovom prisustvu. 31) Ne treba da se hvalimo pred njim. 32) Ne treba da se rugamo polubogovima pred Božanstvom. Ovo je spisak trideset i dve uvrede, a pored toga postoji veliki broj uvreda koje se spominju u Varaha Purani, a to su: 1) Ne treba da dodirujemo Božanstvo u mračnoj prostoriji. 2) Ne treba da zanemarimo da strogo poštujemo pravila i propise prilikom obožavanja Božanstva. 3) Ne treba da uđemo u hram Božanstva ako prvo ne načinimo neki zvuk. 4) Ne treba da ponudimo Božanstvu bilo kakvu hranu koju su pre toga videli psi ili neke druge niže životinje. 5) Ne treba da prekinemo tišinu dok obožavamo Božanstvo. 6) Ne treba da mokrimo ili vršimo nuždu dok obožavamo Božanstvo. 7) Ne treba da ponudimo mirisne štapiće ako ne ponudimo cveće. 8) Ako cveće nema nikakav miris, ne treba da se ponudi Božanstvu. 9) Ne treba da zanemarimo da vrlo brižljivo operemo zube svakog dana. 10) Ne treba da uđemo u hram neposredno posle spolnog odnosa. 11) Ne treba da dodirnemo ženu za vreme njenog menstrualnog perioda. 12) Ne treba da uđemo u hram pošto smo dodirnuli mrtvo telo. 13) Ne treba da uđemo u hram ako smo odeveni u odeću crvene ili plave boje, ili ako se nismo okupali. 14) Ne treba da uđemo u hram pošto smo videli mrtvo telo. 15) Ne treba da puštamo gasove unutar hrama. 16) Ne treba da ljutito uđemo u hram. 17) Ne treba da uđemo u hram pošto smo posetili krematorijum. 18) Ne treba da podrigujemo pred Božanstvom. Dakle, sve dok nismo potpuno svarili hranu ne treba da uđemo u hram. 19) Ne treba da pušimo marihuanu ili ganju. 20) Ne treba da uzimamo opijum i slične opojne droge. 21) Ne treba da uđemo u prostoriju Božanstva i dodirnemo Njegovo telo pošto smo se namirisali uljem. 22) Ne treba da ukažemo nepoštovanje svetim spisima koja ukazuju na nadmoćnost Gospodina. 23) Ne treba da zavedemo neki oprečni sveti spis. 24) Ne treba da žvaćemo betel pred Božanstvom. 25) Ne treba da nudimo cveće koje je držano u nečistoj činiji. 26) Ne treba da obožavamo Gospodina dok sedimo na golom podu; treba da imamo mesto za sedenje ili prostirku. 27) Ne treba da dodirujemo Božanstvo pre nego što smo se okupali. 28) Ne treba da ukrasimo čelo sa tilakom u vidu tri linije. 29) Ne treba da uđemo u hram dok nismo oprali ruke i stopala. Druga pravila glase da ne treba da ponudimo hranu koju je pripremio avaisnava. Ne treba da obožavamo Božanstvo pred abhaktom. Ne treba da obožavamo Gospodina dok gledamo avaisnavu. Treba da otpočnemo obožavanje poluboga Ganapatija koji otklanja sve prepreke prilikom obavljanja službe predanog poštovanja. U Brahma-samhiti je rečeno da Ganapati obožava lotosova stopala Gospodina Nrsimhadeva i na taj načinje postao povoljan za bhakte, jer otklanja sve prepreke. Dakle, sve bhakte treba da obožavaju Ganapatija. Ne treba da kupamo Božanstvo u vodi koju smo dodirnuli noktima ili prstima. Kada se bhakta znoji, ne treba da obožava Božanstvo. Slično tome, postoje mnoge druge zabrane kao što su da ne treba da zgazimo ili prekoračimo preko cveća koje je ponuđeno Božanstvu, niti da se zavetujemo u ime Boga. Ovo su sve različite vrste uvreda u pogledu obavljanja službe predanog poštovanja i treba da ih pažljivo izbegavamo. U Padma Purani je rečeno da Gospodin može potpuno da zaštiti čak i onog čoveka čiji je život potpuno ispunjen grehom, ako Mu se sasvim preda. Dakle, prihvata se da se onaj ko se preda Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, oslobađa svih posledica grešnih dela, pa čak i ako neko uvredi Samu Vrhunsku Božansku Ličnost, još uvek može da se izbavi ako uzme zaštitu Svetog Imena Gospodina: Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. Drugim rečima, pevanje i mantranje Hare Krsna je korisno za iskorenjivanje svih grehova; međutim, ako uvredimo Sveta Imena Gospodina, onda nemamo nikakve nade da se izbavimo. Uvrede prilikom pevanja i mantranja Svetog Imena su sledeće: 1) Vređanje bhakta koji su posvetili svoje živote širenju Svetog Imena Gospodina. 2) Smatranje imena polubogova kao što su Gospodin Siva i Gospodin Brahma, jednakim ili nezavisnim od Imena Gospodina Visnua. (Ponekad ateistička klasa ljudi smatra da je svaki polubog; istovetan sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću, Visnuom. Međutim, onaj koje bhakta zna da nijedan polubog, koliko god daje svemoguć, ne može da se sam po sebi izjednači sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću, Dakle, ako neko smatra da može da peva Kali, Kali! ili Durga, Durga! I u isto vreme smatra da je to isto kao i pevanje Hare Krsna, to se smatra najvećom uvredom.) 3) Ne poštovati naređenja duhovnog učitelja. 'ni Vređanje vedske književnosti ili književnosti koja sledi Vede. 5) Smatrati slave pevanja i mantranja Hare Krsna kao izmišljene. 6) Na svoj način protumačiti Sveto Ime Gospodina. 7) Činiti grešna dela na račun Svetog Imena Gospodina. (Pošto pevanje i mantranje Svetog Imena Gospodina može da otkloni sve vrste posledica grešnih dela, ne treba da smatramo da možemo da nastavimo sa grešnim delima i nakon toga pevamo Hare Krsna da bismo poništili svoje grehe. Takav opasan stav je pogrešan i treba da ga izbegavamo.) 8) Smatrati da je pevanje Hare Krsna jedna od povoljnih obrednih delatnosti koje su predstavljene u Vedama kao plodonosne delatnosti (karma-kanda). 9) Podučavati nevernika o slavi Svetog Imena. (Svako može da učestvuje u pevanju Svetog Imena Gospodina, ali u početku ne treba da budemo podučeni o Njegovoj transcendentalnoj moći. Oni koji su isuviše grešni, ne mogu da cene Njegove transcendentalne slave i zbog toga je bolje da ga ne uputimo u ovu temu.) 10) Ne imati puno poverenje u pevanje i mantranje Svetih Imena i održavati materijalne veze, čak i nakon što smo shvatili tako mnogo uputstava u vezi sa tim. Svaki bhakta koji sebe smatra Vaisnavom, treba da se čuva od ovih uvreda da bi brzo dostigao željeni uspeh. 9. Dalje razmatranje pravila službe predanog poštovanja Vređanje Ne treba da podnosimo kada neko vređa Gospodina ili Njegove bhakte. U Vezi sa tim, u ŠrimadBhagavatamu (10.74.40) Šukadeva Gosvami kaže Maharaju Pariksitu: „Dragi moj kralju, ako neko pošto čuje uvredljivu propagandu protiv Gospodina i Njegovih bhakta, ne napusti to mesto, postaje lišen uticaja svih pobožnih delatnosti." U jednom stihu Šiksastake Gospodina Caitanye je navedeno da bhakta treba daje podnošljiviji od drveta i ponizniji od trave. Treba da odaje poštovanje ostalima, ali ne treba da prima počasti za sebe. Uprkos tome što je Gospodin Caitanya bio toliko ponizan i skroman kao bhakta, kad je čuo o povredama koje su bile nanesene telu Šri Nityanande, odmah je otrčao do mesta događaja i želeo je da ubije grešnike Jagaja i Madhaja. Ovo ponašanje Gospodina Caitanye je vrlo značajno jer pokazuje da Vaisnava može da bude podnošljiv i skroman i podnosi sve što se tiče njegove lične časti, ali kada je u pitanju čast Krsne i Njegovog bhakte, neće podnositi uvredu. Postoje tri načina suočavanja sa uvredma. Ako neko čuje uvredljive reči, treba da bude toliko spreman da može da porazi suprotnu stranu svojim argumentima. Ako ne može da porazi protivničku stranu, ne treba da samo krotko stoji na tom mestu, nego da napusti telo. Treći način treba da se sledi ako neko nije u mogućnosti da izvrši prethodno pomenuta dva procesa, a to je da treba da napusti mesto i odmah ode. Ako bhakta ne ispuni bilo koji od gore pomenuta tri procesa, pada sa položaja službe predanog poštovanja. Tilaka, tulasi i brojanice U Padma Purani postoji opis o tome kako Vaisnava treba da ukrašavaju svoje telo tilakom i brojanicama: „Oni koji stavljaju brojanice tulasi oko vrata, koji označavaju dvanaest mesta na telu kao hramove Visnunsa Njegovim simboličkim predstavnicima (četiri predmeta koje drži Visnu u četiri ruke — školjku, žezlo, disk i lotos), a onaj ko poseduje Visnu-tilaka na čelu, treba da se smatra Njegovim bhaktom u ovom svetu. Njegovo prisustvo pročišćava svet i gde god prebiva, to mesto postaje kao i Vaikuntha." Slična izjava se nalazi u Skanda Purani koja kaže: „Yamadute se nikada ne približavaju onima koji se ukrašavaju tilakom ili gopi candanom (vrstom gline koja se dobija u određenim delovima Vrndavana) i koji označavaju svoja tela Svetim Imenima Gospodina i na čijim se vratovima i prsima nalaze ogrlice tulasija." Yamadute su stražari kralja Yame (gospodara smrti) koji kažnjava sve grešnike. Vaisnave nikada ne pozivaju takvi stražari Yamaraja. U Šrimad-Bhagavatamu, u priči o Ajamilinom izbavljenju, kaže se da je Yamaraja dao jasna uputstva svojim pomoćnicima da se ne približavaju Vaisnavama, jer su izvan vlasd njegovih delatnosti. U Padma Purani se takođe spominje: „Onaj čije je telo ukrašeno sandalovom pomašću, sa oznakama Svetog Imena Gospodina, spašava se od svih posledica grešnih dela i nakon smrti odlazi neposredno u Krsnaloku da živi u društvu Vrhunske Božanske Ličnosti." Prihvatanje venaca cveća Sledeće uputstvo je da treba da stavimo oko vrata vence cveća koja su ponuđena Božanstvu. U vezi sa tim, u Šrimad-Bhagavatamu (11.6.46), Uddhava kaže Krsni: „Dragi moj Krsna, uzeo sam ono što si Ti koristio i uživao u tome, kao što su venci cveća, sveti predmeti, odeća i nakit, a jeo sam samo ostatke Tvoje hrane, jer sam Tvoj ponizni sluga. Dakle, siguran sam da me neće napasti obmanjujuće dejstvo iluzorne energije." Smisao ovog stiha je da za onoga koji jednostavno sledi pravila i propise ukrašavanja tela znacima tilaka i gopi-candana, ili pomasti sandalovog drveta i koji stavlja oko vrata vence koji su ponuđeni Krsni, nema ni govora da će ga nadvladati obmanjujuća moć materijalne energije. U vreme smrti, takvog ćoveka sigurno neće pozvati stražari Yamaraja. Čak i ako neko ne prihvati vaisnavska pravila, ali prihvati ostatke hrane ponuđene Krsni, ili Krsnaprasada, ipak će postepeno napredovati i uzvisiti se do položaja Vaisnave. Slično tome, u Skanda Purani, Gospodin Brahma kaže Naradi: „Dragi moj Narada, svako ko oko vrata stavi venac cveća koji je prethodno koristio Krsna, oslobađa se svih bolesti i posledica grešnih dela i postepeno se oslobađa zaprljanosti materijom." Plesanje pred Božanstvom U Dvaraka-mahatmyi Krsna ističe značaj plesanja pred Božanstvom na sledeći način: „Onaj koje u radosnom raspoloženju, ko oseća duboki zanos predanosti dok pleše preda Mnom i koji ispoljava različite vrste telesnih izraza, može da spali sva nagomilana grešna dela koja je sakupio kroz mnogo, mnogo hiljada godina." U toj istoj knjizi postoji izjava Narade gde on to potvrđuje: „Sve ptice grešnih dela odjednom odleću od tela svakoga ko tapše rukama i pleše pred Božanstvom, ispoljavajući svoj zanos." Kao što pljeskanjem rukama možemo da odagnamo mnoge ptice, na sličan način, ptice grešnih delatnosti koje sede u telu, mogu da se nateraju da odlete jedino ako plešemo i plješćemo rukama pred Božanstvom Krsne. Klanjanje u čast Božanstva U Naradiya Purani postoji izjava o klanjanju i odavanju poštovanja Božanstvu. Tu je rečeno: „Onaj koje priredio veliki žrtveni obred i onaj ko jednostavno odaje svoje ponizno poštovaje tako što se klanja pred Božanstvom, ne mogu da se smatraju jednakim." Onaj ko je priredio mnogo velikih žrtava će dostići ishod svojih plodonosnih delatnosti, ali kada se takvi rezultati istroše, ponovo se rađa na zemaljskoj planeti. Međutim, onaj ko je jednom odao poštovanje klanjajući se pred Božanstvom, neće se ponovo vratiti u ovaj svet, jer će neposredno otići u Krsnino prebivalište. Ustajanje da bi se pozdravio Gospodin U Brahmanda Purani je rečeno: „Onaj ko ugleda svečanost u kome se Gospodin vozi na kočiji, Ratha-yatra i ustane da Ga pozdravi, može da se prečisti od svih vrsta posledica grešnih dela počinjenih u tom telu." Sleđenje Božanstva Postoji izjava u Bhavisya Purani u kojoj se kaže: „Onaj ko sledi kočije Ratha-yatre kada ugleda Rathe (Božanstva) kako prolaze ispred ili iza njega, sigurno će se uzvisiti do položaja na kome će dostići jednako obilje kao i Visnu, čak i ako se rodio u vrlo niskoj porodici." Odlaženje u hram Visnua ili na mesta hodočašća U Puranama je rečeno: „Oni koji pokušavaju da posete sveta mesta hodočašća, kao što su Vrndavana, Mathura ili Dvaraka, zaista sili slavni. Takvim putovanjem mogu da pređu pustinje materijalnog postojanja." U Hari-bhakti-sudhodayi, postoji izjava o dobrobiti posećivanju hramova Gospodina Krsne. Kao što smo prethodno objasnili n Vrndavanu, Mathuri i Dvaraki je običaj da sve bhakte koriste priliku da posećuju različite hramove koji se nalaze na svetim mstima. U Hari bhakti-sudhodayi je rečeno: „Oni koji su podstaknuti čistom službom predanog poštovanja u svesnosti Krsne i zbog toga odlaze da vide Božanstva Visnua u hramu će se sigurno osloboditi od ponovnog ulaženja u zatvor majčine utrobe." Uslovljena duša zaboravlja životne muke u utrobi majke za vreme rođenja, što je vrlo bolno i užasno iskustvo. Da bismo se izbavili iz ovog materijalnog stanja, savetuje se da posetimo hram Visnua sa svesnošću službe predanog poštovanja, jer ćemo na taj način moći vrlo lako da se izbavimo iz bednog položaja materijalnog rođenja. Obilaženje oko hrama Visnua U Hari-bhakti-sudodhayi je rečeno: „Onaj ko obilazi oko Božanstva Visnua može da se suprotstavi ponovnom rađanju i umiranju u ovom materijalnom svetu." Uslovljena duša prolazi kroz ponovna rođenja i umiranja usled svog uslovljenog života, čemu može da se suprotstavi jednostavno obilaženjem oko Božanstva u hramu. Obred Caturmasye koji se poštuje prilikom četiri meseca kišne sezone u Indiji koji otpočinje od Šravana (približno jula, avgusta, septembra i oktobra). Tokom ova četiri meseca, sveti ljudi koji obično putuju od jednog mesta do drugog da bi širili svesnost Krsne, ostaju najednom inestu, obično na svetom mestu hodočašća. Za vreme ovog perioda postoje posebna pravila i propisi kojih treba da se strogo pridržavamo. U Skanda Purani je rečeno da za vreme ovog perioda ako neko obiđe oko hrama Visnua najmanje četiri puta, može da se smatra daje proputovao čitav univerzum. Treba da shvatimo da smo takvim obilaženjem oko lirama videli sva sveta mesta gde protiču vode Ganga, a ako poštujemo propisana pravila Caturmasye, vrlo brzo možemo da se uzvisimo do položaja službe predanog poštovanja. Arcana Arcana znači obožavanje Božanstva u hramu. Poštovanjem ovog procesa, potvrđujemo da nismo ovo telo, već duhovna duša. U Šrimad- Bhagavatamu (10.81.19) je rečeno kako je Sudama, Krsnin bliski prijatelj, tiho govorio u sebi dok je išao u kuću brahmane: „Jednostavno obožavanjem Krsne, možemo lako da dostignemo rezultate nebeskog obilja, oslobođenja, prevlasti nad nebeskim sistemima u univerzumu, sveg obilja materijalnog sveta i mistične moći od primenjivanja sistema yoge." Događaji koji su naveli Sudamu da promrmlja ovu izjavu su sledeći: Sri Krsna je naredio Svom prijatelju Sudami da ode do kuće brahmana i zamoli ga da mu daju hranu. Brahmani su priređivali veliki žrtveni obred i Šri Krsna je rekao Sudarni da im kaže da su On i Balarama gladni i da Im je potrebno nešto hrane. Kada je Sudama otišao tamo, brahmani su odbili da mu išta ponude, ali su njihove žene odmah uzele puno ukusnih jela i otišle da ih ponude Šri Krsni, čim su čule da želi nešto hrane. U Visnu-rahasyi je takode rečeno: „Svako ko živi u ovom svetu i koje zaokupljen obožavanjem Visnua, može da vrlo lako dostigne Krsnino carstvo koje je puno sreće i blaženstva i koje je poznato kao Vaikuntha." Služenje Gospodina U Visnu-rahasyi je rečeno: „Bilo koja sveta osoba koja može da služi Gospodina na isti način kao što podanici služe kralja, sigurno se nakon smrti uzdiže u Krsnino prebivalište." Ustvari, hramovi u Indiji su kao kraljevske palate. Nisu prosečne građevine, jer Krsna mora da sc obožava na isti način kao što se kralj obožava u svom dvoru. Tako u Vrndavanu postoji mnogo stotina hramova gde se Božanstvo obožava upravo kao daje kralj. U Naradiya Purani je rečeno: „Ako osoba ostane u Gospodinovom hramu čak nekoliko trenutaka, sigurno može da dostigne transcendentalno Božje carstvo." Zaključak je da ljudi koji su bogati u društvu, treba da izgrade lepe hramove i urede sve za obožavanje Visnua, tako da ljudi mogu da budu privučeni da ih posete i time im se pruži prilika da plešu pred Gospodinom, ili pevaju, mantraju ili slušaju o Njegovom Svetom Imenu. Na taj način, svako će dobiti priliku da se uzdigne u Krsnino carstvo. Drugim rečima, čak će i običan čovek biti sposoban da postigne najviše blagoslove ako samo poseti takav hram, a šta da kažemo za bhakte koji su neprestano zaokupljeni služenjem Gospodina u potpunoj svesnosti Krsne. U vezi sa tim, postoji izjava u Šrimad-Bhagavatamu (4.21.31) gde kralj Prthu kaže svojim podanicima: „Dragi moji građani, molim vas da shvatite da je Vrhunska Božanska Ličnost, Hari, pravi oslobodilac svili palih uslovljenih duša. Ni jedan polubog ne može da izbavi uslovljenc duše, jer su polubogovi sami uslovljeni. Pala duša ne može da oslobodi drugu takvu dušu. Jedino Krsna ili Njegov verodostojan predstavnik može daje oslobodi. Voda Gange koja teče sa palca Gospodina Visnua, pada na planetu Zemlju i ostale planete i tako oslobađa sva uslovljena, grešna živa bića. Stoga, kakva je potreba da govorimo o oslobođenju osoba koje su uvek zaokupljene služenjem Gospodina? Nema sumnje da će biti oslobođene, čak i ako imaju zalihe grešnih delatnosti iz mnogih, mnogih rođenja." Drugim rečima, osoba koja obožava Božanstvo, može da umanji svoju zalihu grešnih posledica, koje dolaze iz mnogih, mnogih prošlih rođenja. Ovaj proces obožavanja Božanstva je već opisan i treba da ozbiljno nastojimo da sledimo pravila i propise. Pevanje U Linga Purani postoji izjava o slavljenju i pevanju o Gospodinu. Tamo je rečeno: „Brahmana koji neprestano peva o Gospodinovim slavama, se sigurno uzdiže na planetu gde se nalazi Vrhunska Božanska Ličnost Gospodin Krsna ceni ovo pevanje čak više od molitvi koje Mu je posvetio Gospodin Siva." Sankirtana Kada neko glasno peva o slavama Gospodinovih delatnosti, osobina, oblika, itd. to se naziva sankirtana. Sankirtana se takođe odnosi na grupno pevanje Gospodinovog Svetog Imena. U Visnu-dharmi postoji izjava koja slavi ovaj proces grupnog pevanja: Dragi moj kralju, ova reč .Krsna'je tako povoljna, da se svako ko peva Sveto Ime, odmah oslobađa posledićnih dejstava grešnih delatnosti iz mnogih, mnogih rođenja." U Caitanya-caritamrti postoji sledeća izjava: "Osoba koja jednom izgovori Sveto Ime Krsne, može da poništi posledična dejstva više grešnih delatnosti nego što je sposobna da ih izvrši." Grešan čovek može da počini mnogo, mnogo loših delatnosti, ali nije sposoban da ih počini tako puno da ih ne bi mogao izbrisati ako samo jednom izgovori „Krsna". U Šrimad-Bhagavatamu (7.9.18) Maharaja Prahlada posvećuje Gospodinu sledeće molitve: “Dragi moj Gospodine Nrsimha. ako mogu ila se uzdignem na položaj Tvog sluge, onda ću moći da slušam o Tvojim delatnostima. Ti si uzvišeni prijatelj, vrhovno obožavano Božanstvo. Tvoje su zabave transcendentalne i jednostavno slušajući o njima, čovek može da poništi sve svoje grešne delatnosti. Prema tome, neću da marim za njih, jer ću se jednostavno slušajući o Tvojim zabavama, osloboditi me zagađenosti zbog vezanosti za materijalno posedovanje." Postoji mnogo pesama o Gospodinovim delatnostima kao što su Brahma-samhita. koju je ispevao Gospodin Brahma, Narada-pancaraua Narade Munija i Šrimad-Bhagavatam Šukadeva Gosvamija. Ako neka osoba čuje ove pesme, moćiće lako da se izbavi od zagrljaja materijalne zaprljenosti. Ne bi trebalo da postoji neka teškoća u slušanju ovih pesama o Bogu. One nam dolaze od pre mnogo, mnogo miliona godina i mnogi još i danas imaju od njih dobrobiti. Zašto ih sada potpuno ne iskoristimo i na taj način postanemo oslobođeni? U Šrimad-Bhagavatamu (1.5.22) Narada Muni govori svom učeniku, Vyasadevu: „Dragi moj Vyaso, treba da znaš daje pravi dobitak, mesto u društvu bhakta i pevanje o slavama Gospodina za one osobe koje se podvrgavaju pokorama i strogostima, proučavanju Veda, vršenju velikih žrtvenih obreda, pevanju i mantranju vedskih himni, spekulisanju o transcendentalnom znanju i vršenju dobrovoljnih delatnosti." Ovde je naznačeno da je pevanje i slavljenje Gospodina najuzvišenija delatnosi živog bića. Japa Kada se himna ili mantra peva tiho i polako, naziva se japa. Kada se ta ista mantra peva glasno, naziva se kirtana. Na primer, kada se maha mantra (Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama. Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare) izgovori jako tiho i u sebi, naziva se japa. Kada se ta ista mantra peva glasno da bije čuli svi ostali, naziva se kirtana. Maha-mantra može da se koristi za japu i kirtan. Japa se primenjuje za ličnu dobrobit onoga koje peva, dok se kirtana peva za dobrobit svih ostalih koji ga slušaju. U Padma Purani se nalazi izjava „Svakome ko peva Sveto Ime tiho ili na glas, odmah se otvaraju putevi oslobođenja, pa čak i rajske sreće." Predavanje U Skanda Purani se nalazi izjava o predavanju lotosovim stopalima Gospodina. Kaže se da se razumne bhakte predaju Krsni na sledeća tri načina: 1) samprarthanatmika, moljenje sa velikom osećajnošću, 2) dainyavodhika, ponizno pokoravanje i 3) lalasamayi, želja da se dostigne izvestan stupanj savršenstva. Ova želja za izvesnim stupnjem savršenstva u duhovnom životu nije ćulno zadovoljenje. Kada da izvesne mere spoznamo svoj prirodni odnos sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću, shvatamo svoj prvobitni položaj i želimo da ga ponovo uspostavimo, bilo kao prijatelj, sluga, roditelj ili Krsnina ljubavnicu Ovo se naziva lalasamayili neizmerna čežnja da dospemo u svoj prirodni položaj. Ovaj stupanj lalasamayi se javlja na stupnju savršenoj oslobođenja koje se stručno naziva svarupa-siddhi, kada živo bice shvata svoj prvobitni odnos sa Gospodinom zahvaljujući savršenom duhovnom napretku i otkrovenju. Predavanje sa osećajnošću U Skanda Purani se nalazi izjava bhakta koji se mole Gospodinu: „Gospodine moj, znam da mlade devojke po prirodi osećaju ljubav prema mladićima kao i da mladići prirodno osećaju ljubav prema devojkama. Molim se Tvojim lotosovim stopalima da moj um uvek oseća spontanu ljubav prema Tebi." Ovo je vrlo prikladan primer. Kada mladić i devojka ugledaju jedno drugo, osećaju prirodnu privlačnost jedan prema drugom i nije potrebno nikakvo upoznavanje. Bez ikakve pripreme se javlja privlačnost izazvana polnim nagonom. Ovo je primer iz materijalnog života, međutim, bhakta se moli da stekne istu vrstu spontane privlačnosti prema Uzvišenom Gospodinu, oslobođen svake želje za koristoljubljem i bez ikakvog drugog cilja. Ova prirodna privlačnost prema Gospodinu je stupanj savršenstva u samospoznaji. U Padma Purani se nalazi izjava o predavanju i poniznosti: „Dragi moj Gospodine, ne postoji živo biće koje je grešnije od mene, niti iko čini veće uvrede od mene. Činim tolike uvrede i grehe da se stidim kad dođem da pred Tobom ispovedim svoje grehe." Ovoje prirodan položaj bhakte. Što se tiče uslovljene duše, sigurno je da je počinila izvesne grehe u svom prošlom životu, što treba da prizna i ispovedi se pred Gospodinom. Čim to učini, Gospodin oprašta iskrenom bhakti, ali to ne znaći da treba da zloupotrebimo Njegovu bezuzročnu milost i očekujemo da će nam stalno opraštati dok nastavljamo da činimo ista grešna dela. Samo bestidnici imaju takvu narav. Ovde se jasno kaže: „Zastidim se kada dođem da ispovedim svoje grehe." Dakle, ako se ne stidimo svojih grehova i nastavimo da ih činimo, jer znamo da će nam Gospodin oprostiti, zapadamo u jako besmislen položaj. Ovakva zamisao se ne prihvata kao deo vedske književnosti. Istina je da ćemo sprati grešna dela iz svog prošlog života ako pevamo Sveto Ime Gospodina, ali to ne znaći da posle toga iznova treba da otpočnemo da grešimo i da očekujemo da ćemo ih ponovo sprati. Ovo su besmislice i ne prihvataju se u službi predanog poštovanja. Neko može da pomisli: „Mogu da grešim čitavih nedelju dana, a zatim ću jednog dana otići u hram ili crkvu i priznati svoja grešna dela tako da mogu da ih sperem i ponovo otpočnem da grešim." Ovo je najveća besmislica i uvreda koju ne prihvata pisac Bhakti-rasamrta-sindhua. U Narada-pancaratri se nalazi izjava o predavanju praćenom željom za savršenstvom. Bhakta kaže: „Dragi moj Gospodine, kada će doći taj dan kada ćeš me zamoliti da lepezom hladim Tvoje telo i reći mi Svoju zelju kako da Te zadovoljim: Samo Me hladi na ovaj način." U ovom stihu, bhakta želi da lično hladi telo Vrhunske Božanske Ličnosti, a to znači da želi da postane lični pratilac Uzvišenog Gospodina. Naravno, svaki bhakta je uvek u neposrednom dodiru sa Gospodinom, bez obzira da li obavlja dužnost sluge, prijatelja ili ljubavnika. Međutim, u zavisnosti od svog različitog ukusa, želimo samo jedan od ovih odnosa. Ovde bhakta želi da postane Gospodinov sluga i da hladi Njegovo telo kao što to čini Njegova unutrašnja energija Laksmi, ili boginja sreće. Isto tako želi da mu Vrhunska Božanska Ličnost ljubazno kaže kako da Ga hladi. Ovo predavanje sa transcendentalnom željom ili Iailasamayivijnapti je najviše savršenstvo u duhovnoj spoznaji. U istoj Narada-pancaratri se nalazi još jedan iskaz o predavanju gde bhakta kaže: „O dragi moj Gospodine lotosovih očiju, kada će doći taj dan kada ću pomahnitati na obali Yamune i produžiti da pevam Tvoje Sveto Ime, dok će suze bez prestanka navirati iz mojih očiju?" Ovo je još jedan stupanj savršenstva. Gospodin Caitanya je isto tako poželeo: „Dragi Moj Gospodine, kada će mi jedan trenutak izgledati kao da je dvanaest godina i kada će mi čitav svet izgledati prazan, zato što neću moći da Te ugledam." Treba da se molimo s puno osećaja i žarko želimo da služimo Gospodina na svoj dotičan način. O ovome nas uče sve čuvene bhakte, a naročito Gospodin Caitanya. Drugim rečima, treba da naučimo kako da plačemo za Gospodinom. Potrebno je da naučimo ovu malu veštinu i zapravo lijemo suze u žarkoj želji da služimo Gospodina na taj dotičan način. Ovo se naziva laulyam, a takve suze su cena koja treba da se plati da bi se postiglo najviše savršenstvo. Ako razvijemo ovaj laulyam, ili prekomernu čežnju da susretnemo Gospodina i služimo Ga na pojedini način, to je cena koju treba da platimo da bismo ušli u Krsnino carstvo. Inače, ništa u materijalnom svetu ne može da isplati cenu ulaznice pomoću koje možemo da uđemo u Krsnino carstvo. Jedina ulaznica koju treba da se plati je ova laulyam lalasamayili žarka želja i velika čežnja. Molitve Kako kažu učeni znalci, čitava Bhagavad-gita sadrži mnoge ovlašćene molitve, pogotovo u Jedanaestom poglavlju gde se Arjuna moli Gospodinovom kosmičkom obliku. Slično tome, u Gautamiya-tantri se svi stihovi nazivaju molitvama. U Šrimad-Bhagavatamu isto taku postoje na stotine molitvi koje su upućene Gospodinu, a bhakta treba da izabere neke od njih i ponavlja ih. U Skanda Purani se ove molitve veličaju na sledeći način: „Bhakte čije usne uvek krase molitve upućene Gospodinu Krsni, uvek poštuju i čuveni mudraci i ustvari su dostojni da ih obožavaju čak i polubogovi." Oni koji nemaju ni malo razuma, radije žele da obožavaju različite polubogove da bi stekli izvesnu materijalnu dobrobit, nego da obožavaju Gospodina Krsnu. Međutim, ovde se kaže da je bhakta koji se uvek moli Gospodinu dostojan da ga obožavaju čak i sami polubogovi. Čiste bhakte ne traže ništa ni od jednog poluboga, već su naprotiv, polubogovi nestrpljivi da upute molitve čistim bhaktama. U Nrsimha Purani se kaže: „Svako ko dođe pred Božanstvo Gospodina Krsne i otpočne da izgovara različite molitve se odmah oslobađa od svih posledica grešnih dela i bez sumnje postaje dostojan da ude u Vaikunthaloku." Uzimanje prasadama Ovaj poseban iskaz se nalazi u Padma Purani: „Onaj ko redovno uzima prasadam, ali ne ispred Božanstva, kao i caranamrta (vodu koja je ponuđena Gospodinovim lotosovim stopalima i u koju je stavljeno seme drveta tulasija), odmah može da postigne rezultate plodonosnih delatnosti koji se stiću nakon obavljanja deset hiljada žrtvenih obreda." Caranamrta Caranamrta se pribavlja ujutro dok se Gospodin kupa pre oblačenja. Namirisana parfemom i cvećem, voda se sliva sa Njegovih lotosovih stopala gde se sakuplja i meša sa jogurtom. Na taj način, ne samo što caranamrta dobije jako prijatan ukus, već isto tako stiče i ogromnu duhovnu vrednost. U Padma Purani se opisuje da ako caranamrta koji se drži u hramu popije čak i onaj ko nikada nije mogao da udeli u milostinju, ko nikada nije mogao da priredi veliku žrtvu, da proučava Vede niti da obožava Gospodina — drugim rečima, čak i onaj ko nikada ni je počinio nikakva pobožna dela — postaće dostojan da uđe u duhovno carstvo. Običaj je da se caranamrta čuva u hramu u velikom sudu. Bahkte koji dolaze da obiđu Božanstva i odaju im poštovanje, jako ponizno uzimaju tri kapi caranamrte i postaju ispunjeni transcendentalnom srećom i blaženstvom. Mirisanje mirisnih štapića i cveća ponuđenog Božanstvu U Hari-bhakti-sudhodayi postoji iskaz o mirisnim štapićima koji se nude u hramu: „Kada bhakte osete prijatan miris mirisnih štapića koji se nude Božanstvu, postaju izlečeni od čitavog dejstva materijalne zaprljanosti kao kada postajemo izlečeni od zmijskog ujeda mirisanjem propisanog lekovitog bilja." Ovaj stih objašnjava da postoji lekovita biljka koja raste u prašumama i učeni ljudi znaju kako daje koriste da bi oživeli svesnost onoga koga je ujela zmija. Ako samo pomirišemo tu biljku, odmah se oslobađamo otrovnog dejstva zmijskog ujeda. Isti se primer može i ovde da se primeni: kada neko dođe da poseti hram i oseti miris mirisnih štapića ponuđenih Božanstvu, odmah postaje izlečen od sve svoje materijalne zaprljanosti. Svaki bhakta koji dolazi u hram, uvek treba da ponudi nešto Božanstvu — voće, cveće, mirisne štapiće, itd. Ako ništa ne može da ponudi u gotovom novcu, ipak mora da da nešto. U Indiji je običaj da svi ljudi koji dolaze ujutro da posete hram, donesu mnogo ponuda. Čak i zrno pirinča, ili trun brašna može da se ponudi. Opšte prihvaćenu pravilo je da ne treba da odemo da posetimo svetog čoveka ili Božanstvu u hramu i ne nosimo nikave ponude. Ponuda može da bude jako skromna ili bez ikakve vrednosti. Čak i cvet, voće, ili malo vode — što god je moguće — mora da se ponudi. Dakle, kada bhakta dođe da nešto ponudi Božanstvu ujutro, sigurno će osetiti prijatan miris mirisnih štapića i odmah će se prečistiti od otrovnih posledica materijalnog života. U Tantrašastri se kaže: „Ako miris venca koji je ponuđen Božanstvu u hramu dopre do naših nosnica, odmah se oslobađamo od robovanju grešnim delatnostima. Čak iako nemamo nikakvih grešnih dela, ako pomirišemo ostatke ponuđenog cveća, napredovaćemo sa položaju mayavadija (impersonalista) do položaja bhakte. Postoji nekoliko primera u vezi sa tim, a najvažniji je primer četvorice Kumara. Bili su mayavadiji impersonaliste, ali su se preobratili u bhakte pošto su pomirisali ostatke cveća i mirisnih štapića u hramu. Iz prethodnog stilu proizilazi da mayavadlji, ili impersonalisti nisu čisti, već su zaprljani do manje ili više mere. U Šrimad-Bhagavatamu se potvrđuje: „Onaj ko sa sebe nije sprao sve posledice grešnih dela, ne može da bude čisti bhakta. Čisti bhakta visi ne sumnja u nadmoćnost Vrhunske Božanske Ličnosti, pa je zato postao zaokupljen svesnošću Krsne i službom predanog poštovanja." Sličan iskaz se nalazi u Agastya-samhiti: „Treba da mirišemo ostatke cvijeca ponuđenog Krsni u hramu samo da bismo prečistili svoje nosnice." Dodirivanje Božanstva U Visnu-dharmottari se na sledeći način opisuje dodirivanje lotosovih stopala Gospodina: „Samo onaj koje iniciran Vaisnava i obavlja sluzbi predanog poštovanja u svesnosti Krsne, ima pravo da dodirne telo Božanstva." U Indiji je izbila pobuna za vreme Gandijevog političkog pokreta, jer je prema vedskom sistemu, klasama ljudi niskog porekla, kao što su čistači ulica i candale, bilo zabranjeno da uđu u hram. Ova zabrana je zbog njihovih nečistih navika, ali su im u isto vreme pružene druge mogućnosti tako da mogu da se uzvise na najviši stupanj službe predanog poštovanja u društvu sa čistim bhaktama. Ne postoje nikakve zabrane u vezi sa poreklom, ali prvo moramo da se prečistimo i moramo da ih usvojimo ovaj proces proćišćenja. Gandi je želeo da ih pročisti etiketom sa izmišljenim imenom Hari-jana(deca Gospodina) tako da je izbio veliki sukob između vlasnika hramova i Gandijevih pristalica. U svakom slučaju, sadašnji zakon je zakon svih svetih spisa - svako ko se pročisti može da uđe u hram. Samo onaj koje pravilno iniciran i uredno sledi pravila i propise može da uđe u hram i dodirne Božanstvo i niko drugi. A onaj ko dodirne telo Božanstva pošto sledi takva propisana pravila, odmah se izbavlja od zaprljanosd materijalnih grehova, a sve njegove želje se bez okolišenja ispunjavaju. U Varaha Purani isto tako postoji odlomak koji slavi Božanstvo Šri Krishne u hramu. Bhakta kaže: „Dragi moj Vasundhara, svako ko ode u Vrndavana i vidi Božanstvo Govindadeva, oslobađa se iz tamnice Yamaraja i dopušta mu se da ode na najviši planetarni sistem na kome stanuju polubogovi." To znači da će se čak i običan čovek koji odlazi u Vrndavana iz radoznalosti i slučajno ugleda hram, a naročito hram Govindadeva, sigurno uzvisiti na najviši planetarni sistem, čak iako se ne unapredi u duhovno carstvo. To znači da samo ako posetimo Bozanstvo Govinde u Vrndavanu, možemo da učinimo veliki napredak u religioznom životu. Priređivanje arati i svečanosti u čast Gospodina U Skanda Purani postoji sledeći opis o rezultatu posmatranja arati (obožavanja) Božanstva: „Ako neko ugleda lice Gospodina za vreme arati, može da se oslobodi svih posledica grešnih dela počinjenih tokom mnogo, mnogo hiljada i miliona godina. Čak mu se oprašta i ubistvo Brahmana i slična zabranjena dela." Kao što smo već objasnili, treba da priređujemo različite svečanosti kao što su rođendan Krsne, rođendan Gospodina Ramacandre, rođendani izvesnih istaknutih Vaisnava, svečanost Jhulana-yatru kada se ljulja na ljuljašci, Dola-yatru (Gospodinove delatnosti u mesecu martu) i tako dalje. Prilikom svih svečanosti, Gospodin sedi na kočijama koje prolaze različitim ulicama grada tako da ljudi mogu da iskoriste priliku da Ga posete. U Bhavisya Purani se kaže: “Ako prilikom takve svečanosti čak i candala (onaj ko jede pseće meso) samo iz radoznalosti ugleda Gospodina na kočijama, počinje da se ubraja u pratioce Visnua." U Agni Purani se kaže: “Svako ko sa radošću posmatra obožavanje Božanstava u hramu, postiže rezultat kriya-yoge koja se opisuje u svetom spisu Pancaratra. Kriya-yoga je sistem koji je sličan praktičnoj službi predanog poštovanja, ali je posebno namenjen za mistične yogije. Drugim rečima, uz pomoć ovog postepenog procesa, mistični yogiji se napokon unapređuju do služenja Gospodina s predanim poštovanjem. 10. Veštine slušanja i pamćenja Slušanje Početak svesnosti Krsne i službe predanog poštovanja je slušanje što se na sanskritu naziva šravanam. Svim ljudima treba da se pruži mogućnost da dođu i druže se sa bhaktama tako da mogu da slušaju. Ovo slušanje je jako važno za napredovanje u svesnosti Krsne. Kada usredsredimo čulo sluha na transcendentalne vibracije, brzo možemo da se prečistimo i očistimo svoje srce. Gospodin Caitanya je potvrdio da je ovo slušanje jako važno. Čisti srce zaprljane duše tako da ubrzo postajemo sposobni da predano služimo Krsnu i shvatimo svesnost Krsne. U Garuda Purani se prikladno naglašava važnost slušanja: „Stanje uslovljenog života u materijalnom svetu je nalik na besvesno stanje ćoveka koga je ujela zmija, jer oba stanja besvesnosti mogu da se okončaju zvukom mantre. Čovek koga je ujela zmija ne umire odmah, već prvo gubi svest i ostaje u komi. Svako ko se nalazi u materijalnom svetu isto tako spava i ne poznaje svoju pravu prirodu ni dužnost, kao ni svoj odnos sa Bogom. Dakle, materijalni život znači da nas je ujela zmija maye, ili iluzije i da smo obamrli bez svesnosti Krsne. Takozvan obamro čovek koga je ujela zmija, može ponovo da se oživi pevanjem određene mantre. Postoje sposobni ljudi koji pevaju ove mantre i koji mogu da prirede ovo čudesno delo. Slično tome, možemo da se vratimo u svesnost Krsne iz obamrlog stanja besvesnosti u materijalnom svetu, ako slušamo mahamantru: Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare. U Šrimad-Bhagavatamu (4.29.40) Šukadeva Gosvami naglašava Maharaju Pariksitu važnost slušanja o Gospodinovim zabavama: „Dragi moj kralju, treba da boravimo tamo gde čuvene acarye (sveti učitelji) opisuju Gospodinova transcendentalna dela i slušamo žubor reke nektara koja izvire sa lica, sjajnih poput meseca, takvih čuvenih ličnosti. Ako revnosno nastavimo da slušamo takve transcendentalne zvuke, svakako ćemo se osloboditi od svake materijalne gladi, žeđi, straha i jadikovanja, kao i varljivosti materijalnog života." Sri Caitanya Mahaprabhu je isto tako preporučio ovaj proces slušanja kao način za sticanje samospoznaje u sadašnjem dobu Kali. U ovom dobu je jako teško da pravilno poštujemo propisana pravila i proučavamo Vede kao što je ranije bilo preporučeno. Međutim, samo ako čujemo zvučnu vibraciju čuvenih bhakta i acarya, oslobodićemo se od svake materijalne zaprljanosti. Zato Gospodin Caitanya preporučuje da samo treba da slušamo autoritete koji su, ustvari, Gospodinove bhakte. Nećemo imati nikakve pomoći ako slušamo profesionalce. Ako slušamo one koji su zaista spoznali sebe, onda će reke nektara, poput onih koje teku na Mesečevoj planeti, poteći u naše uši. Ovo je stilska figura koja se koristi u ovom stihu. Kao što se kaže u Bhagavad-giti: „Materijalista može da se odrekne svojih materijalnih prohteva samo ako postane svestan Krsne." Sve dok ne postanemo zaokupljeni delatnostima više prirode, nećemo moći da se odreknemo naših delatnosti. U materijalnom svetu je svako zaokupljen varljivim dejstvom niže energije, ali kada nam se pruži mogućnost da uživamo u delatnosti Krsnine više energije, zaboravljamo sva svoja nižu zadovoljstva. Kada Krsna govori na bojnom polju Kuruksetre, materijalisti izgleda kao da je to samo razgovor između dva prijatelja, ali ustvari reka nektara izvire sa usana Šri Krsne. Arjuna je čuo takve zvučne vibracije, pa se na taj način oslobodio od svih varljivih materijalnih problema. U Šrimad-Bhagavatamu (12.3.15) se kaže: „Onaj ko želi da predanu i čisto služi Krsnu koga veličaju transcendentalne zvučne vibracije, uvek treba da sluša o Njegovim slavama i transcendentalnim osobinama. Ovo će sigurno iz srca iskoreniti sve ono što je nepovoljno." Iščekivanje Gospodinove milosti Isto tako u Šrimad-Bhagavatamu (10.14.8) se kaže: „Dragi moj Gospodine, svako ko neprestano očekuje da mu ukažeš Svoju bezuzroćnu milost i nastavlja da ispašta posledice svojih prošlih loših dela, ali Ti pri tom iz dubine srca odaje svoje ponizno poštovanje, svakako je dostojan da stekne oslobođenje, jer je na to stekao puno pravo." Sve bhakte treba da se upravljaju prema ovoj izjavi iz Šrimad Bhagavatama. Bhakta ne treba da očekuje da se odmah oslobodi posledica svojih prošlih loših dela. Nijedna uslovljena duša nije oslobođena od takvih posledičnih dejstava, jer materijalni život znaci neprestano uživanje ili ispaštanje prošlih delatnosti. Nećemo se ponovo roditi ako smo završili sa svojim plodonosnim delatnostima, što je jedino moguće kada otpočnemo da savršeno obavljamo delatnosti u svesnosti Krsne koje nemaju posledično dejstvo. Prema tome, čim otpočnemo da savršeno obavljamo delatnosti u svesnosti Krsne, nećemo se ponovo roditi u materijalnom svetu. Bhakta koji se nije potpuno oslobodio posledica svojih grehova zato treba da ozbiljno nastavi da deluje u svesnosti Krsne, čak i pored mnogobrojnih prepreka. Kada se takve prepreke pojave, samo treba da misli o Krsni i očekuje Njegovu milost. To je jedina uteha. Ako bhakta provodi vreme sa tim mislima, sigurno će se unaprediti u Gospodinovo prebivalište. Kada obavljamo takve delatnosti, stičemo pravo da uđemo u duhovno carstvo. Tačan izraz koji je upotrebljen u ovom stihu je daya-bhak koji se odnosi na sina koji postaje zakoniti naslednik očevog vlasništva. Na sličan način, čisti bhakta koji je spreman da sve pretrpi da bi obavio dužnosti u svesnosti Krsne, stiče zakonito pravo da uđe u transcendentalno prebivalište. Sećanje Ako na neki način u mislima uspostavimo neprestani odnos sa Krsnom, ovaj odnos se naziva sećanje. O tome postoji vrlo lep odlomak u Visnu Purani koji glasi: „Ako se samo sećaju Vrhunske Božanske Ličnosti, sva živa bića postaju dostojna da steknu sve povoljnosti. Prema tome, stalno treba da se sećam Gospodina, koji je nerođen i većan." U Padma Purani se to isto sećanje objašnjava na sledeći način: „Odajem svoje cenjeno poštovanje Uzvišenom Gospodinu Krsni, jer svako ko Ga se seća bilo u trenutku smrti, ili tokom života, postaje oslobođen od svih posledica grešnih dela." Meditacija Meditacija znači zaokupiti um da razmišlja o Gospodinu, Njegovim osobinama, delima i o tome kako da Ga služi. Meditacija ne znači razmišljanje na nešto bezlično ili prazno. Prema vedskoj književnosti, meditacija uvek predstavlja razmišljanje na oblik Visnua. U Nrsimha Purani postoji odlomak o meditaciji na oblik Gospodina: Meditacija koja je usmerena na lotosova stopala Vrhunske Božanske Ličnosti se prihvata kao transcendentalna i izvan je osećaja svake materijalne boli i zadovoljstva. Uz pomoć takve meditacije, čak i veliki grešnik može da se spere od posledica grešenih dela koja je počinio u životu." U Visnu-dharmi postoji objašnjenje o meditaciji na Gospodinove transcendentalne osobine: „Oni koji su neprestano zaokupljeni svesnošću Krsne i koji se sećaju Gospodinovih transcendentalnih osobina, oslobađaju se posledica grešnih dela i pošto se očiste od njih, postaju dostojni da uđu u duhovno carstvo." Drugim rečima, niko ne može da ude u duhovno carstvo ako se ne oslobodi svih posledica grešnih dela koja možemo da izbegnemo samo ako se sećamo Gospodinovog oblika, osobina, zabava i ostalog. U Padma Purani se nalazi objašnjenje o sećanju na Gospodinova dela: „Onaj ko je uvek zaokupljen meditacijom o divnim zabavama i prekrasnim delima Gospodina, svakako se oslobađa od svake materijalne zaprljanosti." Meditacija na obavljanje službe predanog poštovanja U nekim Puranama se nalazi činjenica da ako neko meditira na delatnosti u službi predanog poštovanja, video je licem u lice Vrhunsku Božansku Ličnost U vezi sa tim postoji priča u Brahmavaivarta Purani, kako je u gradu Pratisthanapuru u Južnoj Indiji, jednom živeo jedan brahmana koji nije bio jako imućan, ali je ipak bio u sebi zadovoljan i smatrao je da zbog svojih prošlih loših dela i po želji Krsne, nije stekao dovoljno novca i bogatstva. Zato se uopšte nije žalio na svoj bedan materijalni položaj i živeo je spokojno. Bio je otvorena srca i ponekad je odlazio da sluša predavanja velikih samospoznatih duša. Na jednom takvom skupu, dok je predano slušao o delatnostima Vaisnava, saznao je da takve delatnosti mogu da se obavljaju i pomoću meditacije Drugim rećima, ako neko ne može da fizički obavlja vaisnavsku delatnosti, može da meditira na njih i na taj način postigne isti rezultat. Pošto brahmana nije bio jako imućan, odlučio je da samo meditira na veličanstvene, kraljevske delatnosti službe predanog poštovanja i otpočeo je svoju meditaciju na sledeći način: Ponekad bi se okupao u reci Godavari. Posle toga bi seo na usamljeno mesto na obali reke i nakon vežbanja pranayame, uobičajenih vezbi disanja, usredsredio bi svoj um. Ova vežba disanja ima za cilj da mehanički usredsredi um na pojedini predmet Ovo je rezultat vežbi disanja kao i različitih sedećih položaja u yogi. Ranije su čak i obični ljudi znali kako da usredsrede um tako da se sećaju Gospodina i brahmana je to isto učinio. Pošto je usredsredio um na oblik Gospodina, počeo je da u meditaciji zamišlja kako Ga odeva u prekrasno, skupoceni ruho, sa nakitom, šlemovima i ostalim delovima odeće. Zatim je odao svoje ponizno poštovanje i poklonio Mu se. Pošto je završio sa oblačenjem, počeo je da zamišlja kako čisti hram. Pošto je sve lepo počistio, zamislio je kako ima mnogo krčaga od zlata i srebra i kako ih nosi do reke da ih napuni svetom vodom. Ne samo sto je zahvatio vodu iz reke Godavari, već je napunio vrčeve vodom iz Gange, Yamune, Narmade i Kaveri. Dok obožava Gospodina, Vaisnava uglavnom prikuplja vodu iz svih tih reka uz pomoć mantre koju izgovara. Umesto da peva ovu mantru, brahmana je zamislio da istinski puni srebrne i zlatne vrčeve vodom iz ovih reka. Zatim je sakupio ono što je potrebno za obožavanje — cveće, voće, mirisne štapiće i prah od sandalovog drveta — i sve stavio pred Božanstvo. Svu ovu vodu, cveće i mirise je ponudio Božanstvima na Njihovo veliko zadovoljstvo. Zatim je ponudio arati i uz pomoć propisanih pravila završio sve ove delatnosti na pravilan način u skladu sa pravilima obožavanja. Svakog dana bi vršio slične delatnosti na uobičajeni način i nastavio je da ih obavlja mnogo, mnogo godina. Jednog dana je brahmana u svojoj meditaciji zamislio da je pripremio pirinač u mleku sa šećerom i ponudio ga Božanstvu. Međutim, nije bio jako zadovoljan sa ponudom, jer je pirinač bio još jako vruć, pošto je bio tek nedavno skuvan. (Ova vrsta jela, pirinač u mleku, ne treba da se služi dok je vrelo. Što je hladnije, tim ima bolji ukus.) Dakle, pošto ga je tek nedavno skuvao, brahmana je zeleo da ga dodirne, da vidi da li može da ga ponudi Gospodinu. Čim je prstom dodirnuo pirinač, odmah se opekao. Na taj način je prekinuo meditaciju i kada je pogledao prst, video je da se ispekao i čudio se kako je to moglo da se dogodi. Pošto je samo meditirao kako dodiruje vreli pirinač, nikada nije pomislio da će se zaista opeći. Dok je ovako razmišljao, Gospodin Narayana koji je sedeo sa boginjom sreće, Laksmi, u Vaikunthi je otpočeo da se smeši. Kada su videle kako se Gospodin osmehuje, sve boginje sreće, koje su Ga služile su postale jako radoznale i upitale Ga zašto se smeši. Međutim, Gospodin nije odgovorio na njihova znatiželjna pitanja, već je zatražio da se dovede brahmana. Letilica iz Vaikunthe je odmah dovela brahmanu pred Gospodina Narayana. Kada se brahmana pojavio pred Gospodinom i boginjama sreće, Gospodin je ispričao čitavu priču. Brahmana je imao sreće da večno ostane u Vaikunthi u društvu Gospodina i Njegovih Laksmija, što pokazuje da sve prožima iako se nalazi najednom mestu u Svom večnom prebivalištu. Iako je Gospodin bio prisutan u Vaikunthi, isto tako se nalazio i u srcu brahmana koji je meditirao na proces obožavanja. Na taj način možemo da shvatimo da Gospodin prihvata sve ono što Mu bhakte ponude čak i u meditaciji, što nam pomaže da postignemo željeni rezultat. 11. Vidovi transcendentalnog služenja Predano služenje Prema mišljenju karmija (plodonosnih radnika) služenje predstavlja nuđenje rezultata nečije karme. Međutim, prema vaisnavskim acarya ma poput Rupe Gosvamija, služenje predstavlja neprestano predanu služenje Gospodina. U Skanda Purani se navodi da se oni koji su vezani za obredne delatnosti, četiri poretka društvenog života i četiri reda duhovnog života smatraju bhaktama. Međutim, kada bhakte neposredno služe Gospodina, to sigurno znači da su bhagavate ili čiste bhakte. Oni koji su uključeni u plodonosne delatnosti ili propisane dužnosti u skladu sa četiri poretka društvenog i duhovnog života, ustvari to nisu. Ipak pošto nude rezultate Gospodinu, prihvataju se kao bhakte. Kada neko nema takvu želju, ali deluje spontano, iz ljubavi prema Bogu, mora da se prihvati kao čisti bhakta. Uslovljene duše koje su došle u dodir sa materijalnim svetom su sve, manje ili više, željne da gospodare materijalnom prirodom. Sistem varnašrama i propisane dužnosti u tom sistemu su tako određene da uslovljena duša može da uživa u materijalnom svetu prema svojim željama da čulno uživa i u isto vreme postepeno napreduje do duhovne spoznaje. U okviru ovih propisanih dužnosti varna i ašrama, postoji mnoge delatnosti koje potpadaju pod služenje s predanim poštovanjem u svesnosti Krsne. One bhakte koji su domaćini porodice, prihvatili vedsko vršenje obreda kao i propisane dužnosti služenja s predanim poštovanjem, jer su oba namenjena za zadovoljenje Krsne. Kada bhakte koji su domaćini porodice, vrše neke vedske obredne dužnosti, to čine da bi zadovoljili Krsnu. Kao što smo već prethodno objasnili, svaki delatnost koja ima za cilj da zadovolji Vrhunsku Božansku Ličnost se smatra predanim služenjem. Šrila Rupa Gosvami opisuje onoga ko je pogodan da se uključi u predano služenje. Kaže da se one osobe koje su početnici i koje poseduju malo ljubavi prema Bogu, ne zanimaju za čulno zadovoljenje i da je beznačajno u poređenju s njihovom predanošću. Ali čak i ako postoji neka privlačnost da zadovoljimo čula, onda ishod takvih delatnosti trebalo da se ponudi Krsni. Ovo isto možemo da nazovemo uključenost u služenje Gospodina koji je gospodar, dok su vršioci radnje sluge. U Naradiya Purani se navodi kako je služenje transcendentalno i da se oslobođenom smatra ona osoba koja je telom, umom i rečima neprestano zaokupljena predanim služenjem, pa čak i ona koja još nije zauzeta takvom službom, ali to želi. Predano služenje ispunjeno prijateljstvom Predano služenje ispunjeno prijateljstvom može da se podeli na dve kategorije: ono koje vrši Gospodinov poverljivi sluga i ono koje počini Gospodinov dobro namernik. Bhakta koji ima puno poverenje u predano služenje Gospodina, dosledno se pridržava svih pravila i propisa, sa verom da će dostići nivo transcendentalnog života. Druga vrsta predanog prijateljstva je da postanemo dobronamernik Vrhunske Božanske Ličnosti. U Bhagavad-giti se navodi da Gospodin prihvata onog ko širi njegove slave kao najdražeg slugu. Svako onaj ko širi znanje o poverljivim porukama Glte svim ljudima je toliko drag Krsni, da niko u ljudskom društvu ne može da se rneri sa njim. U Mahabharati, Draupadi kaže: „Moj dragi Govinda, obećao si Svojim bhaktama da nikada neće biti uništeni. Čvrsto verujem u Tvoju izjavu i zato, bez obzira kakve nevolje da me snađu, samo se sećam Tvog obećanja i to me održava u životu." Smisao ovoga je da su Draupadi i njenih pet muževa Pandave prošli kroz mnoge teške neprilike u koje su ih navodili njihov rođak, Duryodhana i mnogi drugi. Nevolje su bile tako velike da bi ponekad čak i Bhismadeva koji je bio brahmacari celog zivota, a i veliki ratnik, lio suze kada bi mislio na njih. Uvek bi se čudio da su morali da se podvrgnu takvim velikim nevoljama, iako su Pandave bili jako pravedni, Draupadi zapravo boginja sreće, a Krsna njihov prijatelj. Iako njihove nevolje nisu bile obične, Draupadi nije bila obeshrabrena. Znala je da će pošto je Krsna njihov prijatelj, na kraju biti spašeni. Slična izjava se nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (11.2.53) gde Havi, sin kralja Rsabhe oslovljava Maharaju Nimija: „Dragi moj kralju, prvoklasni bhakta se naziva ona osoba koja nikada, čak ni za trenutak, ne napušta predano služenje lotosovih stopala Uzvišene Ličnosti (za kojim teže veliki polubogovi kao što je Indra) sa čvrstim ubeđenjem da ne postoji ništa što je poželjnije ili vrednije većeg obožavanja." Šri Rupa Gosvami kaže da je bhakta početnik koji je samo razvio slabu ljubav prema Bogu, svakako kandidat u predanom služenju koji mnogo obećava. Kada postane čvrsto usredsređen u takvom predanom služenju s puno poštovanja, taj sigurni nivo postaje poverljivi deo njegovog predanog služenja. Ponekad se desi da čisti bhakta leži na podu u Gospodinovom hramu da bi Ga služio kao poverljivi prijatelj. Takav prijateljski odnos bhakte moze da se prihvati kao raganuga, ili spontani odnos. Iako prema propisanim pravilima niko ne može da leži u hramu Vrhunske Božanske Ličnosti, ova spontana ljubav prema Bogu može da se svrsta kao predano služenje ispunjeno prijateljstvom. Što se tiče potpunog predavanja, postoji lep opis u Šrimad-Bhagavatamu 11.29.34) gde Gospodin kaže: „Osobu koja Mi se potpuno predala, posto je napustila sve druge delatnosti, Ja lično štitim, u ovom i u sledećem životu. Drugim rečima, želim da joj pomognem da sve više i više napreduje u duhovnom životu. Takvu osobu treba da smatramo kao da je već dostigla sarsti (da je postigla, obilje jednako Gospodinovom)." Takođe se potvrđuje u Bhagavad-giti da čim se osoba preda lotosovim stopalima Krsne, Krsna vodi računa o njoj i garantuje joj zaštitu od svih grešnih posledica. Isto tako podučava iznutra, tako da bhakta može vrlo brzo da učini napredak prema duhovnom savršenstvu. Ovo samo-predavanje se naziva atma-nivedana. Prema različitim autoritetima „osobeno biće" se različito definiše; ponekad se smatra da se odnosi na duhovno osobeno biće, ili dušu, a nekad se odnosi na um ili na telo. Potpuno predavanje nekoga zato ne znači samo predavanje osobenog bića kao duhovne duše, već isto tako predavanje uma i tela za služenje Gospodina. Šrila Bhaktivinoda Thakura je ispevao lepu pesmu u vezi sa ovim. Dok se nudi Gospodinu kao potpuno predana duša, kaže „Moj um, porodične poslove, telo, sve što posedujem, dragi moj Gospodine, nudim da bih Te služio. Sada možeš da činiš sa njima šta ti je volja. Vrhunski si posednik svega, tako da ako želiš, možeš me ubiti, ili zaštititi. Na Tebi je da odlučiš, jer Tebi sve pripada." Šri Yamunacarya je sledećim rečima izrazio sličnu ideju u svojim molitvama Gospodinu: „Dragi moj Gospodine, možda sada mogu da se nalazim u telu ljudskog bića ili poluboga, ali u bilo kom da sam stanju, ne marim, jer su sva tela nuzproizvodi triju vezujućih sila materijalne prirode, a ja koji posedujem ova tela, potpuno se predajem Tebi." U Hari-bhakti-viveki, postoji izjava bhakta o tome kako neko moze potpuno da se preda: „Dragi moj Gospodine, kao što prodata životinja nema potrebe da misli o svom opstanku i izdržavanju, isto tako, pošto sam Ti predao telo i dušu, ne moram više da se brinem kako ću da se održavam u životu." Drugim rečima, ne treba da se brinemo za lično i porodično izdržavanje. Ako neko nije predan telom i dušom, treba uvek da se seti da je njegova jedina briga da bude zaokupljen služenjem Gospodina. Šrila Rupa Gosvami kaže da su predano služenje ispunjeno prijateljstvom i služenje sa potpunim predavanjem, dva vrlo teška procesa. Zbog toga takvi odnosi sa Gospodinom mogu vrlo retko da se vide i ova dva procesa mogu lako da vrše jedino napredne bhakte. Smisao je u tome ili je veoma retko videti da je neko potpuno predan i u isto vreme ispunjen iskrenim poštovanjem punim zanosa. Treba da se potpuno predamo Gospodinovoj volji. Nuđenje najdražih predmeta U Šrimad-Bhagavatamu (11.11.41) Gospodin Krsna kaže Uddhavi: „Dragi Moj prijatelju, ako Mi neko ponudi najbolje što ima, ili bilo šta što mu je vrlo drago, biće većno nagrađen." Podvrgavanje naporu radi Krsne U Narada-pancaratri se nalazi izjava kako možemo da delujemo u svim sferama života da bi zadovoljili Gospodina. Navodi se da osoba koja služi s predanim poštovanjem mora da bude uključena u sve vrste delatnosti, one koje su propisane u svetim spisima, kao i one koje su neophodne za svakodnevan život. Drugim rećima, bhakta ne samo što treba da je zaokupljen propisanim dužnostima službe predanog poštovanja, koje se spominju u objavljenim svetim spisima, već treba da obavlja i one koje su vezane za praktičan život u svesnosti Krsne. Naprimer, bhakta koji ima veliku ustanovu ili fabriku, može da ponudi plodove svojih materijalnih posedovanja za služenje Gospodina. Postupanje kao predana duša U Hari-bhakti-vilasi se nalazi sledeća izjava o samo-predavanju: Dragi moj Gospodine, osoba koja Ti se potpuno predala, koja je potpuno ubeđena da Ti pripada i koja na taj način postupa telom, umom i recima, može zapravo da iskusi transcendentalno blaženstvo." U Nrsimha Purani, Gospodin Nrsimhadeva kaže: „Svako ko Mi se moli i ko prihvati Moje okrilje, postaje Moj štićenik i štitim ga od svih neprilika." Služenje drveta kao što je tulasi U Skanda Purani se nalazi izjava kojom se veliča tulasi drvo na sledeći način: „Odajem svoje ponizno poštovanje tulasi drvetu koje moze odmah da uništi gomile grešnih delatnosti. Samo ako vidimo ili dirnemo ovo drvo, postajemo oslobođeni od svih nespokojstava i bolesti. Jednostavno odavajući mu poštovanje ili ga zalivajući, oslobađamo se straha da ćemo biti poslati na sud kod Yamaraja (kralja smrti, kažnjava grešne)." Ako neko posadi negde drvo tulasi, svakako će postati predan Gospodinu Krsni. Kada se tulasi lišće nudi s predanošću pred lotosovim stopalima Krsne, ljubav prema Bogu se potpuno razvija. U Indiji svaki Indus, čak i onaj ko ne pripada vaisnavskoj zajednici, vodi posebnu brigu o tulasi drvetu, pa čak i u velikim gradovima gde je gajenje otežano, ljudi veoma brižljivo paze na ovu biljku. Zalivaju je i odaju joj poštovanje jer je obožavanje drveta tulasi jako važno u službi predanog poštovanja. U Skanda Purani se nalazi druga izjava o tulasi, koja glasi ovako „Tulasi je povoljna u svakom pogledu. Uvek je povoljna, bilo da je vidimo, dodirnemo, sećamo je se, upućujemo joj molitve, klanjamo se pred njom, slušamo o njoj ili je samo posadimo. Bilo ko da dođe u dodir sa tulasi drvetom na jedan od prethodno pomenutih načina, večno živi u svetu Vaikunthe." 12. Objavljeni sveti spisi Dalji aspekti transcendentalnog služenja Prema Šrila Rupa Gosvamiju svaka knjiga koja nam pruža znanje o tome kako da napredujemo u službi predanog poštovanja, se smatra objavljenim svetim spisom. Šrila Madhvacarya je dao isto tako definiciju da se objavljeni sveti spisi odnose na knjige kao što su Ramayana, Mahabharata, Purane, Upanisade, Vedante — kao i sve druge knjige pisane u skladu sa takvim objavljenim svetim spisima. U Skanda-Purani se navodi sledeće: „Onaj ko stalno čita knjige u kojima se opisuje kako da negujemo vaisnavsku službu predanog poštovanja je uvek proslavljen u ljudskom društvu i Gospodin Krsna svakako postaje zadovoljan njime. Onaj ko brižljivo čuva takve knjige kod kuće i odaje im ponizno poštovanje, oslobađa se od svih posledica grešnih dela i konačno postaje dostojan da ga obožavaju polubogovi." Isto tako je rečeno Narada Muniju: „Dragi moj Narada, u kući onoga ko piše vaisnavske knjige i čuva ih u svojoj kući, uvek prebiva Gospodin Narayana." U Šrimad-Bhagavatamu (12.13.15) se navodi: „Šrimad-Bhagavatam je suština čitave Vedanta filozofije. Svako ko se na neki način odao pitanju Šrimad-Bhagavatama, ne oseća privlačnost za bilo koje druge knjige." Drugim rečima, onaj koje uživao u transcendentalnom blaženstvu ŠrimadBhagavatama, ne može da se zadovolji svetovnim knjigama," Prebivanje u Mathuri UVaraha Purani se navodi odlomak u kome se veličaju oblasti Mathure. Gospodin Varaha kaže ljudima na Zemlji: „Svakoga koga privuku druga mesta osim Mathure će svakako zarobiti zavaravajuća energija." U Brahmanda-Purani se kaže da se svi rezultati putovanja na hodoćašća u čitava tri sveta mogu postići samo ako dodirnemo sveto tlo Mathure. U mnogim šastrama (svetim spisima) se kaže da samo ako slusamo, sećamo se, slavimo, želimo, vidimo ili dodirnemo sveto tlo Mathure, možemo da dostignemo sve što želimo. Služenje bhakta U Padma Purani postoji prikladan navod koji slavi službu Vaisnava ili Bhakta. U tom svetom spisu Gospodin Šiva kaže Parvati: „Draga moja Parvati, postoje različiti načini obožavanja, a od svih njih, najviše je obožavanje Vrhunske Božanske Ličnosti. Međutim, obožavanje Njenog velikog bhakte je čak više od obožavanja Nje Same." Sličan odlomak se navodi u Šrimad-Bhagavatamu (3.7.19): „Želim da postanem iskreni sluga bhakta, jer ako ih služim, moćiću da čisto i predano služim lotosova stopala Gospodina. Služenje bhakta umanjuje sve materijalne bede i nevolje i razvija u nama duboku, predanu ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti." U Skanda Purani se navodi sličan odlomak: „Oni čija su telu označena tilakom, koji simboliše školjku, disk, topuz i lotos — koji stavljaju lišće tulasija na svoje glave i čija su tela uvek ukrašena gopi candanom — mogu da oslobode od posledica grešnih dela sve one koji ili čak i samo jedanput vide." Sličan odlomak se nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (1.19.33): „Nema nikakve sumnje da se oslobađamo od svih posledica grešnih dela posto posetimo bhaktu, dotaknemo njegova lotosova stopala ili mu ponudimo mesto da sedne. Čak i ako se setimo delatnosti takvih Vaisnavu, postajemo pročišćeni zajedno sa čitavom porodicom. A da ne govorimo šta možemo da postignemo kada ga neposredno služimo?" U Adi-Purani se navodi sledeći odlomak gde se Sam Gospodin Krsna obraća Arjuni: „Dragi Moj Partha, onaj ko tvrdi da je Moj bhakta, to nije. Samo onaj ko tvrdi da je bhakta Mog bhakte je zaista Moj bhakta Niko ne može da se neposredno približi Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, već to mora da učini preko Njenih čistih bhakta. Prema sistemu vaisnavske dužnosti, naša prva dužnost je da prihvatimo bhaktu kao duhovnog učitelja i zatim ga služimo. Šri Rupa Gosvami potvrđuje da sve stihove koje navodi Bhaktu rasamrta-sindhu iz različitih svetih spisa, prihvataju čuvene acarye Gospodinove bhakte. Služenje Gospodina prema vlastitom položaju U Padma Purani se navodi da treba da priređujemo svečanosti za Gospodina prema svom imovinskom stanju. Svako neizostavno treba da priređuje različite proslave i svečanosti za Gospodina. Vršenje predanog služenja u mesecu Karttika Jedna od najvažnijih svečanosti se naziva Urja-vrata koja se prireduje u mesecu Karttika (oktobarnovembar). Naročito u Vrndavanu postoji poseban program za hramsko obožavanje Gospodina u Njegovom obliku „Damodara". Damodara se odnosi na Krsnu koga je zavezala majka Yasoda. Kaže se da je Gospodin Damodara jako drag Svojim bhaktama, tako da im je i mesec poznat kao Damodara ili Karttika, isto tako drag. Predano služenje Gospodina za vreme Urja-vrate u mesecu Karttika se posebno preporučuje u Mathuri. Ovaj sistem još uvek slede mnoge bhakte koje odlaze u Mathuru ili Vrndavan gde ostaju za vreme ovog meseca samo da bi predano služili Gospodina, tokom ovog perioda. U Padma-Purani se kaže: „Gospodin može da ponudi bhakti oslobođenje ili materijalnu sreću, ali pošto Ga služi izvesno vreme, naročito u Mathuri za vreme meseca Karttika, samo želi da dostigne čistu službu predanog poštovanja posvećenu Gospodinu." Smisao je u tome da gospodin ne daruje službu predanog poštovanja običnim ljudima koji je ozbiljno ne žele. Međutim, čak i takvi ljudi mogu da na lak način dostignu stupanj gde će lično služiti Gospodina ako obavljaju službu predanog poštovanja u skladu sa propisanim pravilima za vreme meseca Karttika u oblasti Mathure, u Indiji. Održavanje svečanosti koje slave Gospodinove delatnosti U Bhavisya Purani postoji odlomak o priređivanju različitih svečanosti koje proslavljaju Gospodinovu pojavu (rođendan) kao i ostale transcendentalne delatnosti. Odlomak glasi na sledeći način: „Dragi moj Gospodine Janardana (Krsna), molim Te reci nam tačno kada Te je tvoja majka Devakidevi rodila. Ako nam to kažeš, priredićemo na taj dan veliku svečanost. O ubico Kešija, mi smo duše koje smo se potpuno predale Tebi i Tvojim lotosovim stopalima i samo želimo da Te zadovoljimo takvim svečanostima." Ovaj odlomak iz Bhavisya Purane pruža dokaz da ćemo sigumo zadovoljiti Gospodina ako obavljamo različite dužnosti koje su u vezi sa Njim. Služenje Božanstva sa velikom predanošću U Adi Purani se kaže: „Onaj ko stalno mantra Gospodinovo Sveto Ime i pri tom oseća transcendentalno zadovoljstvo prilikom predanog sluzenja Gospodina, sigumo će steći sve dobrobiti službe predanog poštovanja i nikada neće dobiti samo mukti (oslobođenje)." Mukti znači oslobođenje od materijalne zaprljanosti; kada se oslobodimo, ne treba da se ponovo rodimo u materijalnom svetu. Impersonalisti žele da se stope u duhovno postojanje i da okončaju svoje osobeno postojanje, međutim, prema Šrimad-Bhagavatamu, mukti samo predstavlja početak kada postajemo utemeljeni na svom normalnom položaju. Svako živo biće se nalazi na svom urođenom položaju kada predano služi Gospodina. Prema navodu iz Adi Purane, proizilazi da je bhakta zadovoljan samo kada Ga tako služi. Ne teži da se oslobodi od uslovljenog materijalnog života. Drugim rečima, svako ko predano sluzi Gospodina, ne živi materijalnim životom, iako možda izgleda suprotno. Recitovanje Srimad-Bhagavatama medu bhaktama Šrimad-Bhagavatam predstavlja drvo želja vedske mudrosti. Sama reč veda znači zbirka znanja. Ukupno znanje koje je potrebno ljudskom društvu je savršeno predstavljeno u ŠrimadBhagavatamu. Postoje različiti ogranci znanja u vedskim svetim spisima koja uključuju sociologiju, politiku, medicinu i vojne nauke. Ovo područje znanja zajedno sa ostalim, savršeno opisuju Vede. Dakle, što se tiče duhovna znanja. Vede ga isto tako savršeno opisuju, a Šrimad-Bhagavatam se smatra zrelim plodom ovog vedskog drveta želja. Drvo se ceni prema plodovima koje donosi. Na primer, drvo mangoa se smatra dragocenim jer rađa mango, kralja sveg voća. Kada mango sazre, predstavlja najveci dar tog drveta, a Šrimad-Bhagavatam se isto tako smatra zrelim plod vedskog drveta. Kao što zreli plod postaje ukusniji kada ga papagaj, ili šuka načne svojim kljunom, isto tako Šrimad-Bhagavatam pruža još veće zadovoljstvo, jer su ga izrecitovale transcendentalne usne Šuka deva Gosvamija. Šrimad-Bhagavatam treba da se primi posredstvom neprekinutog učeničkog nasleđa. Kada zreo plod dospe sa višeg dela drveta na zemlju, ostaje potpuno neoštećen jer se prenosi od jedne do druge ruke postepeno sa viših grana prema tlu. Kada se primi putem sistema parampara ili učeničkog nasleđa, Šrimad-Bhagavatam na isti nacin ostaje neoštećen. U Bhagavad-giti se navodi da je to jedini nacin primanja transcendentalnog znanja. Takvo znanje mora da siđe putem učeničkog nasleđa. a moraju da ga prenose ovlašćeni ljudi koji poznaju pravi cilj šastra. Šri Caitanya Mahaprabhu je preporučio da naučimo Šrimad-Bhnagvatam od samospoznate osobe koja se naziva Bhagavatam. Bhagavam znači „u odnosu sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću (Bhagavanom)“. Zato se bhakta ponekada naziva bhagavatam, dok se knjiga koja opisuje predano služenje Vrhunske Božanske Ličnosti takode naziva Bhagavatam. Šri Caitanya Mahaprabhu je preporučio da primimo uputstva . I ličnosti bhagavata da bismo mogli da uživamo u ŠrimadBhagavatamu Šukadeva Gosvami priznaje da je postao čuveni bhakta samo nakon toga što je uživao u Šrimad-Bhagavatamu iako je bio oslobođen od utrobi svoje majke. Prema tome, onaj ko želi da napreduje u svesnosti Krsne, treba da uživa u objašnjenjima Šrimad-Bhagavatama koja su pružile ovlašćene bhakte. U Šrimad-Bhagavatamu (2.1.9) Šukadeva Gosvami priznaje da ga je više privukao ŠrimadBhagavatam kada je čuo o transcendentalnim zabavama Vrhunske Božanske Ličnosti sa usana svog oca, Vyasadeva, iako ga je ranije jako privlačio bezlični Brahman. Suština je u tome da je i Vyasadeva isto tako bio samospoznata duša i svoj bogat doprinos transcendentalnog znanja je preneo Šukadevi Gosvamiju na prethodno spomenut način. Druženje sa naprednim bhaktama Značaj razmatranja Šrimad-Bhagavatama u društvu čistih bhakta je objasnio Šaunaka Muni u prisustvu Sute Gosvamija za vreme skupa u Naimisaranyi. Suta Gosvami je potvrdio da ako neko ima dovoljno srece da se druži sa Gospodinovim čistim bhaktom čak i za trenutak, taj dotični trenutak je toliko dragocen da sa njim ne mogu da se uporede čak ni one povoljne delatnosti pomoću kojih možemo da se unapredimo na rajske planete, ili nam daju oslobođenje od materijalnih patnji. Drugim rečima, oni koji su privrženi Šrimad-Bhagavatamu, ne mare ni za kakvu vrstu dobrobiti koju dobijamo kada se unapredimo na kraljevstva viših planeta, niti za oslobođenje koje zamišljaju impersonalisti. Na taj način, društvo čistih bhakta je toliko transcendentalno dragoceno, da nikakva materijalna sreća ne može da se uporedi sa njim. U Hari-bhakti-sudodhayi postoji razgovor između Prahiada Maharaja i njegovog oca Hiranyakasipua, gde se Hiranyakasipu obraća Prahladu na sledeći način: „Dragi moj sine, druženje je tako značajno. Nalik je na kristal u kome se odražava sve što se stavi pred njega." Slićno tome, ako se družimo sa Gospodinovim bhaktama koji su poput cvetova i ako su naša srca kristalno čista, onda će rezultat svakako biti isti. Na sličan način ako je čovek plodan i žena nije bolesna, doći će do začeća. Isto tako, ako su onaj ko prima duhovno znanje i onaj koji ga pruža, iskreni i verodostojni, dobri rezultati neće izostati. Pevanje Svetog Imena Gospodina Značaj pevanja Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare/ Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare se vrlo snažno naglašava u Šrimad-Bhagavatamu (2.1.11). Šukadeva Gosvami kaže Maharaju Pariksitu: „Dragi moj kralju, ako je neko spontano privržen pevanju Hare Krsna maha-mantre, treba da smatramo da je dostigao najviši stupanj savršenstva." Posebno se naglašava da karmiji koji teže ka plodonosnim rezultatima svojih delatnosti, impersonalisti koji teže da se sjedine sa Uzvišenom Ličnošću i yogiji koji žele mističnu savršenstva, mogu da postignu rezultate svih stupnjeva savršenstva samo ako pevaju maha-mantru. Šukadeva koristi reč nirnitam koja znači „već je odlučeno". Bio je oslobođena duša pa zato nije mogao da prihvati ništa što nije bilo uverljivo. Dakle, Šukadeva Gosvami posebno naglašava da je već utvrđeno da onaj ko dosegne stupanj pevanja Hare Krsna mantre sa odlućnošću i upornošću, mora da se smatra da je prevazišao sva iskušenja plodonosnih delatnosti, umne spekulacije i mistične yoge. Ovo je isto potvrdio Krsna u Adi Purani. Obraća se Arjuni sledećim rečima: „Svako ko peva Moje transcendentalno Ime se smatra da se uvek druži sa Mnom. Iskreno ti kažem da postajem lako dostupan za takvog bhaktu." U Padma Purani se isto tako navodi: „Pevanje Hare Krsna mantre je prisutno samo na usnama onoga ko je u mnogim životima obožavao Vasudeva." U Padma Purani se dalje kaže: „Ne postoji razlika izmedu Gospodinovog Svetog Imena i Njega Samog. Na taj način, Ono je isto tako savršeno kao i Sam Gospodin u Njegovoj potpunosti, čistoći i većnosti. Sveto Ime nije materijalna zvučna vibracija, niti je uopste materijalno uprljano." Prema tome, ne može da Ga bez uvreda peva onaj ko nije uspeo da prečisti svoja čula. Drugim rečima, sadašnjim čulima ne možemo da pravilno pevamo Sveta Imena Hare Krsna maha mantre. Međutim, ako usvojimo ovaj proces pevanja, pruža nam se mogućnost da zaista pročistimo sebe i uskoro možemo da pevamo bez uvreda. Caitanya Mahaprabhu je preporučio da svako peva Hare Krsna mantru samo da bi pročistio prašinu sa svoga srca, a ako se očisti prasina sa srca, onda zaista možemo da shvatimo značaj Svetog Imena. Oni koji teže da očiste prašinu sa svojih srca, ali istovremeno ne žele da promenu svoj materijalni položaj, ne mogu da steknu transcendentalni rezultat pevanja Hare Krsna mantre. Prema tome. treba da razvijemo Mil služenja Gospodina, jer će nam pomoći da pevamo bez uvreda. Na taj način, pod nadzorom duhovnog učitelja, učenik istovremeno ući da slusa kao i da peva Hare Krsna mantru. Čim se razvije spontani stav slusanja odmah možemo da shvatimo transcendentalnu prirodu Svetih Imena maha-mantre. Stanovanje u Mathuri U Padma Purani se navodi koliko su značajna sveta mesta kao što su Mathura ili Dvaraka. Odlomak glasi na sledeći način: „Putovati na različita mesta hodočašća znači osloboditi se od materijalnog ropstva. Međutim, ovo oslobađanje nije najviši stupanj savršenstva. Pošto smo dostigli ovaj stupanj oslobođenja, treba da predano služimo Gospodina. Nakon stupanja brahma-bhuta (oslobođenje), treba da dalje napredujemo u službi predanog poštovanja. Dakle, ovo transcendentalno Sluzenje Gospodina s puno ljubavi je životni cilj i može da ga lako postigne onaj ko čak i nekoliko sekundi živi u Mathura-mandali." Dalje se navodi sledeći odlomak: “Ko je taj ko neće pristati da obožava tlo Mathure? Mathura može da ispuni sve želje i ambicije plodonosnih radnika i impersonalista koji žele da se sjedine sa uzvišenim Brahmanom. Svakako. Mathura će ispuniti sve želje bhakta koji samo žele da predano služe Gospodina." U vedskim svetim spisima se isto tako navodi: “Zar nije čudesno da ako neko samo živi u Mathuri jedan dan. može da stekne transcendentalni stav služenja s puno ljubavi prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti! Ovo tlo Mathure je veličanstvenije od Vaikuntha-dhama. Krsninog carstva!" 13. Pet moćnih oblika predanog služenja Rupa Gosvami tvrdi da su pet vrsta delatnosti službe predanog poštovanja — naime stanovanje u Mathuri, obožavanje Gospodinova Božanstva, recitovanje Šrimad-Bhagavatama, služenje bhakte i pevanje Hare Krsna mantre, toliko moćni da čak i mala privrženost bilo kojoj od njih, može da pobudi zanosno ushićenje službe predanog poštovanja čak i kod bhakte početnika. Što se tiče obožavanja oblika Gospodina ili Božanstva, Rupu Gosvami je napisao sledeći sdh: „Dragi moji prijatelji, ako još uvek želite da uživate u društvu svojih prijatelja u materijalnom svetu, gledajte oblik Krsne kako stoji na obali Keši-ghata (mesta gde se ljudi kupaju u Vrndavanu). Njegovo ime je Govinda, a oči su Mu čarobne Svira na flauti, dok Mu glavu ukrašava paunovo pero. Čitavo Njegovo telo obasjava mesečina." Smisao ovog stiha je taj da ako neko postaje privržen Šri Murtiju ili Božanstvu Krsne i obožava Ga kod kuće, sigurno će zaboraviti na svoj odnos takozvanog prijateljstva, ljubavi i društva. Dužnost je svakog domaćina porodice da kod kuće postavi Božanstvo Gospodina i otpocne proces obožavanja zajedno sa članovima porodice. Ovo će spasiti svakoga od neželjenih delatnosti kao što su odlaženje u kafanu, bioskope, na igranke, pušenje, piće, itd. Sve ove besmislice će biti zaboravljene ako isključivo obožavamo Božanstva kod kuće. Rupa Gosvami dalje piše: „Dragi moj nerazumni prijatelju, mislim da si već slušao sve-povoljni Šrimad-Bhagavatam koji tvrdi da ne treba da tražimo rezultate plodonosnih delatnosti, ekonomski napredak i oslobođenje. Mislim da će sada svi stihovi Desetog pevanja Šrimad-Bhagavatama koji opisuju zabave Gospodina, prodreti u tvoje uši i ući u srce. Na početku Šrimad-Bhagavatama se kaže da ako neko nema sposobnost da odbaci, poput smeća, plodonosne delatnosti obrednih svečanosti, ekonomski napredak i oslobođenje (sjedinjavanje sa Uzvišenim), o može da shvati Šrimad-Bhagavatam. Bhagavatam isključivo opisuje službu predanog poštovanja. Onaj ko proučava Šrimad-Bhagavatam duhu odvojenosti, može da shvati zabave Gospodina koje su opisane u Desetom pevanju. Drugim rečima, ne treba da pokušamo da shvatimo teme koje opisuje Deseto pevanje, kao što je rasa-lila (ljubavni ples) ako nismo spontano privrženi Šrimad-Bhagavatamu. Treba da čisto i predano služimo Uzvišenog Gospodina ako želimo da uživamo u Srimad Bhagavatamu kakav jeste. U prethodna dva stiha Rupe Gosvamija, postoje izvesna slikovna poređenja u kojima se na posredan način osuđuje druženje sa materijalističkim društvom, prijateljstvo i ljubav. Ljude uopšte privlači društvo, prijateljstvo i ljubav i snažno nastoje da razviju takve materijalne nečistoće; međutim, videti Šri Murtije Radhe i Krsne znači zaboraviti takve napore kao što je želja za materijalnim druženjem. Rupa Gosvami je sastavio ovaj stih na takav način da je naizgled veličao materijalno prijateljstvo, ljubav, itd. i osuđivao prisustvo Šri Murtija ili Govinde. Ovo slikovito poređenje je sastavljeno na taj način da se osuđuje ono što se naizgled veliča, dok se veliča ono što treba da se osudi. Pravi značaj ovog stiha je da moramo da vidimo oblik Govinde ako uopšte želimo da zaboravimo besmisleno materijalno prijateljstvo, ljubav i društvo. Šrila Rupa Gosvami je na sličan način opisao transcendentalnu prirodu zadovoljstva koje pružaju teme o Krsni. Bhakta je jednom rekao: „Iznenađuje me da otkad sam video ovu Vrhunsku Božansku Ličnost koju sam oprao svojim suzama, moje telo drhti i ne uspevam da obavljam svoje materijalne dužnosti. Otkad sam Ga video, ne mogu da mirno ostanem kod kuće. Želim da uvek odlazim k Njemu." Smisao ovog odlomka je da čim neko ima dovoljno sreće da dođe u dodir sa čistim bhaktom, mora da odmah poželi da sluša o Krsni, nauči sve o Njemu i drugim rećima, postane potpuno svestan Njega. Na sličan način, postoji odlomak o slušanju i pevanju maha-mantre: „Kaže se da su mudraci mogli da čuju zvuk žica vine u rukama Narade koji uvek peva i veliča Gospodina Krsnu. Tada je ova ista zvučna vibracija prodrla u moje uši i uvek osećam prisustvo Vrhunske Božanske Ličnosti. Postepeno se odvajam od svih vezanosti za materijalno uživanje." Ponovo je opisao u Mathura-mandali: „Sećam se Gospodina kako stoji na obalama reke Yamune, tako prekrasan medu drvećem kadamba, gde mnoge ptice cvrkuću u baštama. Ovaj prizor mi uvek pruža transcendentalnu spoznaju lepote i blaženstva." Ovaj osećaj koji Rupa Gosvamil ima o Mathura-mandali i Vrndavanu, ustvari mogu da osete čak i abhakte. Mesta u okrugu Mathura koji iznosi oko stotinu kvadratnih kilometara, nalaze se na obali Yamune i toliko su prekrasna da svako ko ode tamo, nikada ne želi da se vrati u ovaj materijalni svet. Ove izjave Rupe Gosvamija su stvarno spoznati opisi Mathure i Vrndavana. Sve ove osobine potvrđuju da su ova dva mesta transcendentalna. Inače, ne bi postojala nikakva mogućnost da osetimo bilo šta transcendentalno u njima. Ovakva osećanja se bez izuzetka odmah pobude, čim stignemo u Mathuru ili Vrndavan. U ovim objašnjenjima službe predanog poštovaja, ponekada izgleda da se njeno delovanje preuveličava, međutim, to nije taćno. Kao što dokazuju objavljeni sveti spisi, neke bhakte su odmah imale dobrobit od takvog druženja, iako to nije moguće za sve. Na primer, Kumare su odmah postali bhakte, samo što su pomirisali mirisni štapić u hramu Bilvamangala Thakura je samo čuo o Krsni, pa je odmah napustio svoju prekrasnu ljubavnicu i otišao u Mathuru i Vrndavan, gde je postao savršeni Vaisnava. Prema tome, ovi opisi nisu preuveličavanja, niti su samo priče. Stvarne su činjenice i istinite su za određene bhakte, ali nije obavezno da se odnose na sve. Čak iako smatramo da su preterivanja, moramo da ih prihvatimo kakvi jesu, da bismo odvratili pažnju na prolazne, materijalne lepote i usredsredili je na večnu lepotu svesnosti Krsne. Za onoga ko je već u dodiru sa svesnošću Krsne, ovi opisani rezultati nisu ništa neobično. Neki učeni ljudi stavljaju primedbu da samo ako sledimo pravila varne i ašrama, možemo da postepeno dostignemo savršenstva koja se dostižu službom predanog poštovanja; međutim, čuveni autoriteti ne prihvataju ovu primedbu. Gospodin Caitanya je isto tako osudio ovu zamisao dok je razgovarao sa Ramanandom Rayom o postepenom napredovanju u službi predanog poštovanja. Odbio je značaj varnašrama- dharme, kada gaje istakao Ramananda Raya. Rekao je da je ovo napredovaje varne i ašrama samo spoljašnje. Postoji još više načelo. U Bhagavad-giti Gospodin kaže da treba da se odreknemo svih ostalih principa samospoznaje i jednostavno usvojimo metod svesnosti Krsne To će nam pomoći da dostignemo najviše savršenstvo života. U Šrimad-Bhagavatamu (11.20.9) Sam Gospodin kaže: „Ljudi treba da obavljaju propisane dužnosti varne i ašrame sve dok spontano ne steknu privlačnost da slušaju o Mojim zabavama i delatnostima.' Drugim rečima, propisani vidovi varne i ašrame su religiozne, obredne svečanosti koje su namenjene za ekonomski napredak, čulno zadovolje nje ili oslobođenje. Sve se ovo preporučuje za one koji nisu razvili svesnost Krsne; ustvari, sve ove delatnosti se preporučuju u objavljenim svetim spisima da bi nas doveli do stupnja svesnosti Krsne. Međutim, onaj ko je već razvio spontanu privrženost prema Krsni, ne treba da obavlja dužnosti propisane u svetim spisima. 14. Neophodne sposobnosti za obavljanje službe predanog poštovanja Neki učeni ljudi preporučuju da su znanje i odvojenost, važni činioci da bismo napredovai do službe predanog poštovanja. Međutim, to nije činjenica, jer negovanje znanja ili odvojenost koji su povoljni da bismo stekli oslonac u svesnosti Krsne, mogu da se prihvate na početku, međutim, na kraju isto tako možemo da ih odbacimo, jer služba predanog poštovanja ne zavisi ni od čega drugog osim od osećanja ili želje za njom. Potrebna nam je jedino iskrenost i ništa više. Iskusne bhakte smatraju da su umna spekulacija i prisilne strogosti yoge povoljni da se oslobodimo od materijalne zaprljanosti, međutim, sve više i više će okameniti srce onoga koji ih primenjuje. Uopšte neće pomoći u službi predanog poštovanja. Prema tome, ovi procesi nisu povoljni da otpočnemo da transcendentalno služimo Gospodina s puno ljubavi. Svesnost Krsne — sama služba predanog poštovanja—je jedini način da bismo napredovali na tom putu. Onaje apsolutna; istovremeno uzrok i posledica. Vrhunska Božanska Ličnost je uzrok i posledica svega što postoji, a da bismo se približili Gospodinu koji je apsolutan, treba da usvojimo proces službe predanog poštovanja koji je isto tako apsolutan. Ovo potvrđuje Sam Gospodin u Bhagavad-giti: „Čovek može da Me spozna samo putem službe predanog poštovanja." Na početku Svog podučavanja Glte, Gospodin kaže Arjuni: „Pošto si Moj bhakta preneću ti ove tajne." Konačno vedsko znanje znači shvatiti Uzvišenog Gospodina, a proces pomoću kojeg možemo da uđemo u Krsnino carstvo je služba predanog poštovanja. Ovo prihvataju svi verodostojni sveti spisi. Umni spekulatori zanemaruju proces službe predanog poštovanja i pošto samo pokušavaju da pobiju ostale u filozofskim Istraživanjima, ne uspevaju da steknu zanosno ushićenje takve službe. U Šrimad-Bhagavatamu (11.20.31) Krsna kaže: „Dragi Moj Uddhava, za one koji Me ozbiljno služe, filozofska spekulacija i prisilna odvojenost nisu jako povoljni. Kada neko postane Moj bhakta, samim tim postiže plodove odvojenosti od materijalnog uživanja i stiče dovoljno znanja da spozna Apsolutnu Istinu." Na taj način možemo da ispitamo koliko smo napredovali u predanom služenju. Bhakta ne može da bude u tami neznanja, jer mu Gospodin ukazuje posebnu milost i prosvetljuje ga iznutra. U Šrimad-Bhagavatamu (1 1.20.32-33) Gospodin dalje podučava Uddhavu: „Dragi Moj prijatelju, korist koja se stiče od plodonosnih delatnosti, strogosti, negovanja filozofskog znanja, odvojenosti, primene mistične yoge, davanja milostinje i sličnih povoljnih delatnosti, Moje bhakte sami po sebi postižu, jer su samo Meni odani i služe Me s puno ljubavi. Ove bhakte imaju sve na raspolaganju, ali ne žele ništa osim da Me predano služe. Ako bhakta ikada poželi neku materijalnu korist — da se uzvisi na više planete — neku duhovnu dobrobit — da ode na planete Vaikunthe — Mojom bezuzročnom milošću, sve takve želje se lako ispunjavaju." Zapravo, onaj ko je razvio svesnost Krsne i još uvek je vezan za materijalno uživanje, uskoro će se osloboditi od takve težnje ako redovno obavlja službu predanog poštovanja po uputstvu verodostojnog duhovnog učitelja. Šrila Rupa Gosvami zatim preporučuje da ne treba da budemo vezani za materijalno čulno uživanje, već da prihvatimo sve ono što je povoljno i i prijatno u vezi sa Krsnom. Na primer, neophodno je da uzimamo hranu i osećamo potrebu za ukusnim jelima da bismo zadovoljili čulo ukusa. U tom slučaju, možemo da pripremimo neka ukusna jela i ponudimo ih Krsni da bismo Ga zadovoljili, a ne da bismo zadovoljili svoje čula ukusa i to je onda odvojenost. Iako pripremamo ukusna jela, ne treba da ih jedemo ako ih prvo ne ponudimo Krsni. Ovaj zavet, da odbijemo svo ono što Mu nije ponuđeno, je zapravo odvojenost i takvom odvojenošcu možemo da zadovoljimo sve čulne prohteve. Impersonalisti koji pokušavaju da izbegnu sve ono što je materijalno i izlažu se oštrim pokorama, međutim, gube mogućnost da služe Gospodina. Zato njihova odvojenost nije dovoljna da bi postigli savršenstvo. Postoji mnogo slučajeva gde je impersonalista ponovo pao i postao privučen materijalnom zaprljanošću pošto je sledio takvu prisilnu odvojenost bez ikakvog dodira sa službom predanog poštovanja. Postoje mnoge takozvane askete čak i u današnje vreme koji službeno postaju sannyasiji ili askete i tvrde da je duhovno postojanje istinsko, u materijalno nestvarno. Na taj način, usiljeno se prikazuju kao askete u materijalnom svetu. Međutim, pošto ne mogu da dostignu nivo sluzbe predanog poštovanja, ne uspevaju da postignu cilj i ponovo padaju na nivo materijalnih delatnosti kao što su filantropske, političke itd. Postoje mnogi slučajevi takozvanih sannyasija koji su se odrekli sveta kao nečeg neistinitog, ali su ponovo dospeli u njega, jer nisu tražili pravi cilj koji predstavlja Gospodinova lotosova stopala. Ne treba da se odreknemo nečega što može da se iskoristi za služenje Gospodina. Ovo je tajna službe predanog poštovanja. Sve što može da se iskoristi za napredak u svesnosti Krsne i predanog služenja, treba da se prihvati. Na primer, koristimo mnogo mašina za napredak sadašnjeg pokreta svesnosti Krsne kao što su to mašine za kucanje, diktafoni, kasetofoni, mikrofoni i avioni. Ponekad ljudi pitaju: „Zašto koristite suvremene proizvode ako osuđujete napredak materijalne civilizacije?" Zapravo mi ih ne osuđujemo, već jednostavno tražimo od ljudi da sve cine za svesnost Krsne. To je isti princip kao i u Bhagavad-giti, po kome Krsna savetuje Arjuni da iskoristi svoje borilačke sposobnosti u služenju s predanim poštovanjem. Slično tome, koristimo ove mašine da bismo služili Krsnu. Sa takvim osećajem za Krsnu, ili svesnot Krsne, možemo da prihvatimo bilo šta. Ako možemo da iskoristimo mašinu za kucanje za napredovanje našeg pokreta svesnosti Krsne, moramo da je iskoristimo. Naša predstava je da je Krsna sve. On je uzrok i posledica i nama ništa ne pripada. Ono što je Krsnino mora da se iskoristi za Njegovo služenje i mi to tako shvatamo. Međutim, to ne znači da treba da napustimo principe služenja u službi predanog poštovaja ili zanemarujemo da se pridržavamo pravila i propisa koji su određeni. Na početničkom stadijumu predanosti, bhakta mora da sledi sve principe koje su propisali autoriteti, kao što je duhovni učitelj. Prihvatanje i odbacivanje nečega, treba uvek da bude u skladu sa principima predanosti, a ne da neko nezavisno izmišlja neke ideje o tome sta treba da se prihvati, a šta da se odbaci. Zbog toga je neophodan duhovni učitelj koji je manifestacija Krsne, da bi usmerio bhaktu prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Duhovni učitelj nikada ne sme da se zanosi mišlju da zgrće bogatstvo ili da ima veliki broj sledbenika. Verodostojni duhovni učitelj nikada ne postaje takav, ali ponekada ako nije pravilno ovlašćen, što znači da na svoju vlastitu inicijativu postaje duhovni učitelj, može da se desi da ga odvuče na stranputicu zgrtanje bogatstva i veliki broj učenika. To nije visok nivo službe predanog poštovanja. Ako se osoba zanosi takvim dostignućima, onda je njeno služenje s predanim poštovanjem sputano, zbog toga treba da se strogo pridržava principa učeničkog nasleđa. Osoba svesna Krsne koja je po pririodi pročišćena nema nikakvih potreba da razvija neke druge procese za pročišćenje svog mišljenja ili ludovanja. Zato što je visoko uznapredovala u svesnosti Krsne, već je "Kvarila sve dobre odlike i sledi pravila i propise koji su određeni za proces mistične yoge. Bhakte sami po sebi slede takve procese. Prikladan primer je odlika nenasilja koja se smatra dobrom osobinom. Bhakta je po prirodi miroljubiv i zbog toga ne mora da otvoreno uvežbava da bude nenasilan. Neke osobe žele da se prečiste tako što se priključuju nekom vegetarijanskom pokretu, ali bhakta je sam po sebi vegetarijanac. Nije potrebno da se posebno uvežbava na to ili da se priključi nekom takvom društvu, već to postaje automatski. Ima mnogo slučajeva koji pokazuju da bhakta ne mora ništa da primenjuje osim svesnosti Krsne; sve dobre osobine polubogova se istovremeno razvijaju u njemu. Oni koji naporno vežbaju da postanu vegetarijanci, ili da su miroljubivi, po materijalnoj proceni mogu da imaju dobre odlike, ali im one nisu dovoljne da bi postali bhakte. Vegetarijanac nije neophodno bhakta, niti nenasilna osoba. Međutim bhakta je istovremeno vegetarijanac i miroljubiv. Zbog toga moramo da zaključimo da vegetarijanizam i nenasilje nisu uzrok predanosti. U vezi sa tim postoji priča u Skanda Purani o lovcu koga je Naradu Muni preobratio u velikog bhaktu. Kada je lovac postao savršen! bhakta, nije bio u stanju da ubije čak ni mrava. Parvata Muni, prijatelj Narade je video ovo zadivljujuće preobraženje lovca putem služenjas predanim poštovanjem i primetio je: „Dragi moj lovce, tvoje uzdržavanje da ne zgaziš ni mrava me ne začuđuje. Svaka osoba koja razvije stav predanosti ima sve dobre odlike koje se u takvoj osobi ispoljavaju samu po sebi. Bhakta nikada nije uzrok nečijeg uznemirenja." Šri Rupa Gosvami potvrđuje da proćišćenje svesnosti, proćišćenosti telesnih aktivnosti, strogosti, smirenost uma, itd., sve postaje samo po sebi ispoljeno u osobi kojaje zaokupljena služenjem s predanim poštovanjem. Šri Rupa Gosvami ovde potvrđuje da postoji devet različidh vrsti služenja s predanim poštovanjem, koja su navedena kao slušani", mantranje, sećanje, služenje, obožavanje Božanstva, moljenje, izvršavanje naređenja, služenje Gospodina kao prijatelja i žrtvovanje svega radi Njega. Svaki od ovih pojedinih procesa je toliko moćan da ako neko sledi čak ijedan od njih, može da dostigne željeno savršenstvo bez pada. Na primer, ako je neko veoma privržen slušanju o Gospodinu, neki drugi voli da peva i mantra slavu Svetog Imena, obojica će steći željeni cilj u službi predanog poštovanja. Ovo je objašnjeno u Caitanyi caritamrti. Neko može da izvršava jedan, dva, tri ili više procesa sluzenja predanog poštovanja, ali će na samom kraju dostići željeni rezultat da bude uključen u služenje s predanim poštovanjem. Postoje konkretni primeri bhakta koji su vršili jednu ili više sluzbi i tako dostigli savršenstvo. Kralj Pariksit je dostigao željeni cilj života jednostavno slušanjem Šrimad-Bhagavatama. Šukadeva Gosvami je isto ostvario recitovanjem ovog dela. Prahlada Maharaja je postao uspešan u svom služenju s predanim poštovanjem tako što se uvek seca Gospodina. Laksmi, boginja sreća je bila uspešna u masiranju lotosovih stopala Gospodina. Kralj Prthu je uspešno obožavao Gospodinu u hramu. Akrura je ostvario uspeh odavanjem molitvi, Hanuman ličnim služenjem Gospodina Ramacandre, Arjuna tako što je bio Krsnin prijatelj, a Bali Maharaja je postao uspešan jednostavno tako što je ponudio Krsni sve što poseduje. Postoje takođe primeri bhakta koji su vršili sve različite službe zajedno. U Šrimad-Bhagavatamu (9.4.18-20) se nalazi izjava o Maharaju Ambarisu koji je sledio svaki od ovih procesa predanog poštovanja. U ovim stihovima, Šukadeva Gosvami kaže: „Kralj Ambarisa je pre svega usredsredio um na lotosova stopala Gospodina Krsne i onda uključio svoj govor u opisivanju zabava i delatnosti Gospodina. Svoje muke je zaokupio pranjem Gospodinovog hrama, a uši slušanjem o Njegovim transcendentalnim slavama. Oči je usredsredio na gledanje predivnih Božanstava u hramu, a telo u druženju sa ćistim bhaktama Gospodina. (Kada se družimo sa nekim treba da sedimo sa njim, jedemo, itd. i na taj način ne možemo da izbegnemo da ne dodirnemo nečije telo. Ambarisa Maharaja se družio samo sa čistim bhaktama i njegovo telo nije dodirivao niko drugi sem njih.) Nosnice su mu mirisale .na miris cvetova tulasija koji su bili ponuđeni Krsni, jezik je samo probao Krsna-prasada (hranu koja je posebno pripremljena da bi se ponudila Gospodinu, a ostatke prihvataju bhakte). Maharaja Ambarisa je bio sposoban da ponudi veoma ukusan prasadam Krsni jer je bio kralj i nije ni u čemu oskudevao. lamo je običaj da nudi Krsni jela koja su dolikovala kralju i onda bi uzimao ostatke Krsna-prasada. Nije bilo nikakve oskudice u njegovom kraljevskom služenju jer je imao prekrasan hram u kome je skupoceno ukrašenom Božanstvu Gospodina nudio najukusniju hranu. Sve mu je bilo dostupno i njegovo služenje je uvek bila potpuna svesnost Krsne." Smisao je taj da treba da sledimo stope velikih bhakta, a ako nismo sposobni da vršimo sve različite činioce službe predanog poštovanja, moramo da pokušamo da vršimo najmanje jedan, kao što su svojim primerom pokazale prethodne acarye. Ako smo zaokupljeni izvršenjem svih činioca službe predanog poštovanja, kao što je bio Maharaja Ambarasa, onda svaki od ovih činioca garantuje savršenstvo. Kada se po prvi put potpuno zaokupimo služenjem, postajemo sasvim odvojeni od sve materijalne zaprljanosti i oslobođenje postaje sluškinja bhakte. Ovo je potvrdio Bilvamangala Thakura; ako neko razvije neokaljanu predanost prema Gospodinu, oslobođenje će da ga sledi kao sluškinja. Srila Rupa Gosvami kaže da autoriteti ponekada opisuju propisane principe službe predanog poštovanja kao put služenja Gospodina u obllju. 15. Spontano služenje s predanim poštovanjem Primeri spontanog služenja s predanim poštovanjem mogu lako da se uoče kod Krsninih neposrednih prijatelja u Vrndavanu. Njihov spontani odnos sa Krsnom se naziva raganuga. Ne moraju ništa da uče o službi predanog poštovanja već su savršeni u svim propisanim principima i dostigli su spontano služenje Vrhunske Božanske Ličnosti s puno ljubavi. Na primer, nije potrebno da pomoću strogosti, pokora ili primene yoge, dečaci pastiri nauče kako da se igraju sa Krsnom. Prosli su sve testove propisanih pravila u svojim prošlim životima, a ishod toga je da su sada uzdignuti do položaja neposrednog druženja sa Krsnom kao Njegovim dragim prijateljima. Njihov spontani stav se naziva raganuga-bhakti. Sri Rupa Gosvami je definisao raganuga-bhakti kao spontanu privlačnost za nešto sa snažnim osećajem ljubavi. Služba predanog poštovanja koja se vrši sa takvim osećajem spontane ljubavi, se naziva raganuga-bhakti i dalje može da se podeli na dve kategorije: jedna se naziva čulna privlačnost, a druga je druženje. U vezi sa tim postoji izjava Narada Munija Yudhisthiru u Šrimad Bhagavatamu (7.1.30). Narada kaže: „Dragi moj kralju, ima puno bhakta koji prvo postanu privučeni Božanskom Ličnošću radi čulnog zadovoljenja, zato što Joj zavide, zato što Je se plaše, ili zato što žele da se druže sa Njom. Na kraju se sve ove privlačnosti oslobađaju od materijalne zaprljanosti i postepeno obožavalac razvija duhovnu ljubav i dostiže krajnji cilj koji se želi predanim služenjem. Gopije možemo da smatramo primerima spontane ljubavi u čulnoj privrženosti. One su mlade devojke a Krsna mladić i naizgled se čini da je privlačnost gopija zasnovana na polnom odnosu. Slično tome, kralj Kamsa je bio privučen Krsnom iz straha. Uvek Ga se plašio pošto mu je bilo prorečeno da će ga ubiti Krsna, sin njegove sestre. Šišupala je porodičnog odnosa sa Krsnom, uvek mislili o Njemu kao jednom od svojih članova. Sve ove različite vrste bhakta imaju posebnu privlačnosti prema Krsni, u različitim kategorijama i dostigli su isti željeni cilj život. Privlačnost gopija prema Krsni i članova Yadu dinastije se prihvaca kao spontana ljubav ili raganuga. Privrženost Kamse prema Krsni iz straha i privrženost Šišupale iz zavisti, ne prihvataju se kao služenje predanim poštovanjem, jer njihov stav nije povoljan. Služba predanog poštovanja treba da se vrši sa povoljnim stavom uma. Zbog toga, prema Šrila Rupa Gosvamiju, takva privrženost se ne smatra da je služba predanog poštovanja. Ponovo analizira privrženost Yadu dinastije: ako je na nivou prijateljstva, onda je to spontana ljubav, ali ako je zasnovana na propisanim pravilima onda to nije. Jedino kad privrženost dolazi sa nivoa spontane ljubavi, računa se u kategoriju čiste službe predanog poštovanja. Možemo naići na poteškoće da shvatimo da su gopije i Kamsa postigli isti cilj, zato ovo treba da se jasno shvati jer se stav Kamse i Sišupule razlikovao od stava gopija. Iako je u ovim slučajevima centralna ličnost Vrhunska Božanska Ličnost i svi bhakte su dostigli duhovni svet, postoji još uvek razlika između ove dve klase duša. U Prvom pevanju Šrimad- Bhagavatama se izjavljuje da je Apsolutna Istina jedno i da se manifestuje kao bezlični Brahman, Paramatma (Nad-duša) i Bhagavan (Vrhunska Božanska Ličnost). To predstavlja duhovnu razliku. Iako Brahman, Paramatma i Bhagavan čine jednu te istu Apsolutnu Istinu, opet su bhakte kao što su Kamsa i Šišupala mogli da dostignu jedino blistavost Brahmana. Nisu mogli da spoznaju Paramatmu ili Bhagavana i u tome je razlika. Ovde može da se da analogija sunčeve lopte i njene svetlosti. Kada smo pod dejstvom sunčevih zraka to ne znači da smo otišli na samu planetu Sunca. Temperatura sunčeve lopte se razlikuje od temperature sunčeve svetlosti. Onaj ko se izložio sunčevim zracima u džetovim avionima ili u kosmičkim brodovima ne znači da je otišao na Sunčevu planetu. Iako su sunčeva svetlost i sunčeva lopta zapravo jedno te isto, opet postoji razlika jer je jedna energija, a drugo energetski izvor. Apsolutna Istina i Njena telesna blistavost, su na isti način istovremeno jednaki i različiti. Kamsa i Šišupala su dostigli Apsolutnu Istinu, ali im nije bilo dozvoljeno da uđu u Goloka Vrndavan. Zbog svoje privrženosti prema Bogu, impersonalistima i neprijateljima Boga je dozvoljeno da udu u Njegovo carstvo, ali im nije dozvoljeno da uđu u Vaikuntha planete ili Goloka Vrndavan, kojaje planeta Uzvišenog Gospodina. Ući u carstvo i ući u carevu palatu nije jedno te isto. Šrila Rupa Gosvami ovde pokušava da opiše različita dostignuća impersonalista i personalista. Uglavnom, oni koji su impersonalisti i neprijatelji Vrhunske Božanske Ličnosti mogu da prodru samo u bezlični Brahman, kada i ako postignu duhovno savršenstvo. U izvesnom smislu filozofi impersonalisti su nalik na neprijatelje Gospodina, jer se Njegovim zakletim neprijateljima i impersonalistima dopušta da uđu samo u bezlični odsjaj brahmajyotija. Dakle, treba da shvatimo da su iste vrste. Ustvari, impersonalisti su neprijatelji Gospodina, jer ne podnose Njegovo obilje koje nema premca. Uvek pokušavaju da dostignu isti nivo kao i On što je posledica njihove zavisti Šri Caitanya Mahaprabhu je izjavio da su impersonalisti grešnici koji vređaju Gospodina. Međutim, On je toliko ljubazan da im dopušta da uđu u duhovno carstvo i ostanu u bezličnom brahmajyotiju, ujednačeni iz svetlosti Apsolutne Istine iako su Njegovi veliki neprijatelji. Ponekada impersonalista postepeno napreduje do ličnog shvatanja u Gospodinu. Bhagavad-gita ovo potvrđuje: „Posle mnogo rođenja i smrti, onaj koji Me zaista poznaje Mi se predaje." Zahvaljujući takvom predavanju, impersonalista može da se unapredi do Vaikuntha-loki (duhovne planete) gde kao predana duša stiče iste telesne odlike kao i Gospodin. U Brahmanda Purani se kaže: „Oni koji su se oslobodili od materijalne zaprljanosti, kao i demoni koje ubija Vrhunska Božansku Ličnost, stapaju se u shvatanje Brahmana i žive u duhovnom području brahmajyotija." Taj duhovni svet se nalazi daleko izvan materijalnog sveta, a u Bhagavad- giti se isto tako ptvrđuje da izvan ovog sveta, posto|i još jedan drugi, večni. Neprijateljima i impersonalistima se dopušta da uđu u ovaj odsjaj Brahmana, dok se Krsnine bhakte unapređuju na duhovne planete. Pošto su čiste bhakte razvile svoju sponatanu ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, dopušta im se da uđu u duhovne planete da bi uživali u večnom blaženstvu i sreći u društvu sa Njom U Šrimad-Bhagavatamu (10.87.23), otelovljene Vede se obraćaju Gospodinu na sledeći način: „Dragi moj Gospodine, yogiji meditiraju na Tvoje utvrđene osobine, pa na taj način dostižu duhovno savršenstvo i i stapaju se u bezlični brahmajyoti. Osobe koje se ophode prema Tebi kao neprijatelju, dostižu to isto savršenstvo bez ikakve meditacije Gopije koje grliš Svojim zmijolikim rukama i koje su pune požude, isln tako postižu to savršenstvo. Međutim, što se tiče nas koji smo različiti polubogovi i upravljamo različitim delovima vedskog znanja, uvek sledimo primere gopija i nadamo se da ćemo postići to isto savršenstvo " Kada se kaže ,,to isto savršenstvo" uvek moramo da imamo na umu primer Sunca i njegovog sjaja. Impersonalisd mogu da se stope u brahmajyoti koji je nalik na sunčev sjaj, dok oni koji vole Vrhunsku Božansku Ličnost, ulaze u Gospodinovo uzvišeno prebivalište Goloku Vrndavan. Požudan stav gopija se ne odnosi ni na kavku vrstu polne strasti. Sri Rupa Gosvami objašnjava da se svaka „požudna želja" odnosi im dotičan stav bhakte u odnosu sa Krsnom. Svaki bhakta na svom stupnju savršenstva, oseća spontanu privlačnost prema Gospodinu. Ova privlaćnost se ponekada naziva „požudna želja" bhakte. Požuda predstavlja preveliku želju da Ga se služi na dotičan način. Takav osećaj može da izgleda kao želja da uživamo u Gospodinu, ali bhakta nastoji da je služi na taj način. Na primer, može da poželi da se druži sa Božanskom Ličnošću kao Njen prijatelj pastir. Želi da se služi i pomaže Joj oko ispaše krava. Ovo može da izgleda kao zahtev za uživanjem u društvu Gospodina, ali je zapravo spontana ljubav, predano služenje i pomaganje oko ispaše transcendentalnih krava. Čulna privlačnost Prekomerna želja za služenjem Gospodina se manifestuje na transcidentalnom tlu Vraje, a posebno među gopijama. Njihova ljubav prema Krsni je toliko uzvišena da se prema našem shvatanju ponekada objašnjava kao „požudna želja". Pisac Sri Caitanye-caritamrte, Kaviraja Krsnadasa je objasnio razliku između požudne želje i stava služenja u ovom odlomku: Požudnom željom zadovoljavamo svoja sopstvena čula, dok transcendentalnom željom služimo ćula Gospodina." U materijalnom svetu, uopšte ne postoji slučaj gde ljubavnik želi da zadovolji čula svoje ljubavnice i svako uglavnom želi da zadovolji svoja sopstvena. Ali Gopije nisu želele ništa drugo nego da zadovolje čula Gospodina, a takav slučaj uopšte ne postoji u materijalnom svetu. Prema tome, zanosnu liubav gopija prema Krsni, ponekad opisuju učeni znalci kao nalik na . požudnu želju" u materijalnom svetu, međutim, ovo ne treba da se doslovno prihvati. Samo predstavlja način da shvatimo njihov transcendentalni položaj. Čuveni bhakte na nivou Uddhave su dragi prijatelji Gospodina i žele da slede primere gopija. Dakle, ljubav gopija prema Krsni, svakako nije materijalna, požudna želja. Inače, zašto bi Uddhava želeo da sledi njihov primer? Drugi primer je dao Sam Gospodin Caitanya. Pošto je prihvatio red sannyasa, strogo je vodio računa da se ne druži sa ženama, Kad je ipak tvrdio da ne postoji bolji način obožavanja Krsne od onog koji su primenjivale gopije. Čak je i Šri Caitanya Mahaprabhu visoko cenio stav obožavanja gopija koji izgleda kao da je podstaknut požudnim zeljama. Sama ova činjenica znači da privlačnost koju su gopije osećale prema Krsni, uopšte nije materijalna, iako izgleda požudna. Sve dok se potpuno ne učvrstimo na transcendentalnom položaju, biće nam jako tesko da shvatimo odnos gopija i Krsne. Međutim, pošto izgledaju kao obicni odnosi između mladića i devojaka, ponekada se pogrešno tumači da je nalik na polne želje u ovom materijalnom svetu. Na nesreću, oni koji ne mogu da shvate transcendentalnu prirodu ljubavnih doživljaju gopija i Krsne, prihvataju kao gotovu činjenicu da su ti odnosi svetovni i zato ponekada slikaju razuzdane prizore u savremenom stilu. S druge strane, učeni znalci opisuju požudnu želju Kubje kao „potpuno nalik na požudnu želju". Kubja je bila grbava žena koja je želela Krsnu sa neizmemom zanosnom ljubavlju. Međutim, njena žudnja za Krsnom je bila skoro materijalna, pa zato ne može da se uporedi sa stavom gopija. Njena ljubav prema Krsni se naziva kama praya, ili gotovo nalik na ljubav gopija. 16. Dalje objašnjenje spontane predanosti Odanost Iz stava stanovnika Vrndavana kao što su Nanda Maharaja i majka Yasoda, se vidi uzorno transcendentalno shvatanje o tome kako da postanemo otac i majka Krsne, prvobitne Vrhunske Božanske Ličnosti. Ustvari, niko ne može da postane otac ili majka Krsne, ali bhakta koji poseduje takva transcendentalna osećanja, oseća roditeljsku ljubav prema Njemu. Vrsniji (Krsnini rođaci u Dvaraki) su isto to osećali. Dakle, spontana roditeljska ljubav prema Krsni se sreće među stanovnicima Dvarake koji pripadaju dinastiji Vrsni kao i među stanovnicima Vrndavana. Spontana ljubav prema Krsni koju su ispoljavali Vrsniji i stanovnici Vrndavana večno postoji u njima. Na stupnju službe predanog poštovanja. gde se slede propisani principi, ne postoji nikakva neophodnost da razgovaramo o ovoj ljubavi, jer se ona sama po sebi razvije na višem stupnju. Sposobnost za spontano predano služenje Oni koji žele da slede primer takvih večnih bhakta Gospodina kao što su Vrsniji i stanovnici Vrndavana, nazivaju se raganuga bhakte što znači da pokušavaju da postignu njihovo savršenstvo. Takve raganuga bhakte ne poštuju strogo propisana pravila službe predanog poštovanja, već ih spontano privlače neki od Gospodinovih bhakta kao što su Nanda i Yašoda, pa neusiljeno pokušavaju da slede njihov primer. Težnja da postanemo kao neki drugi bhakta se postepeno razvija i taj proces se naziva raganuga. Međutim, moramo se uvek sećati da takva žarka želja da sledimo slope stanovnika iz Vraje (Vrndavana) nije moguća ukoliko nismo oslobođeni od materijalne zagađenosti. U sleđenju propisanih pravila službe predanog poštovanja, postoji stadijum koji se naziva anartha-nivrtti i znači iščezavanje sve materijalne zaprljanosti. Ponekad se desi da neko oponaša takvu predanu ljubav, ali zapravo nije oslobođen od marthi, ili neželjenih navika. Isto tako može da se vidi da takozvani bhakta izjavljuje da je sledbenik Nande, Yašode, ili gopija, dok je u isto vreme sasvim očigledna njegova nečista privlačnost prema svetovnom polnom životu. Takvo ispoljavanje ljubavi prema Bogu je samo oponašanje i nema nikakve vrednosti. Kada neko postane spontano privučen ljubavnim principima gopija, u njegovom karakteru se neće više naći ni tračak bilo kakve materijalne zaprljanosti. Zbog toga, svako na početku mora da se strogo pridržava propisanih pravila službe predanog poštovanja, prema naređenjima iz svetih spisa i duhovnog učitelja. Jedino posle stadijuma oslobođenja od materijalne zaprljanosti, čovek može da teži da sledi stope bhakta iz Vrndavana. Šrila Rupa Gosvami je rekao: „Kad je neko stvarno oslobođen od materijalne zaprljanosti, uvek može da se seća večnog bhakte iz Vrndavana, da bi sa istom jačinom voleo Krsnu. Razvijajući takvu sklonost, čovek će uvek živeti u Vrndavanu, čak i unutar svog uma." Smisao je taj da, ako je moguće, čovek treba da ode i bude fizički prisutan u Vrajabhumiju, Vrndavanu i bude uvek uključen u služenje Gospodina, sledeći bhakte iz Vraja-dhama, duhovnog carstva Vraje. Ako nije moguće da bude fizički prisutan u Vrndavanu, bilo gde da se nalazi, može da meditira kako živi tamo. Gde god bio, mora uvek da misli o životu u Vraja-dhamu i o sleđenju stopa pojedinog bhakte u služenju Gospodina. Bhakta koji je stvarno uznapredovao u svesnosti Krsne, koji je stalno uključen u službi predanog poštovanja, ne treba da se prikazuje pred drugima kao takav, iako je dostigao savršenstvo. Ideja je ta da uvek treba da nastavi da deluje kao početnik, sve dok poseduje materijalno telo. Čak i čisti bhakte moraju da se pridržavaju delatnosti u skladu sa propisanim pravilima. Međutim, kada spozna svoj pravi položaj u odnosu sa Gospodinom, zajedno sa izvršavanjem propisane službe, može u sebi da misli na Gospodina pod nadzorom Njegovog pojedinog pratioca i sledeći njegov primer razvije svoje transcendentalne osećaje. U vezi sa ovim, moramo jako da pazimo na takozvani siddha pranali. Ovaj proces sledi klasa ljudi koja nije jako ovlašćena i koja je izmislila svoj vlastiti način na koji treba da služe sa predanim poštovanjem. Zamišljaju da su postali Gospodinovi pratioci, jednostavno tako što u sebi misle da su to. Ovo spoljašnje ponašanje nije uopšte u skladu sa propisanim pravilima. Takozvani siddha-pranali proces slede prakrta sahajive, sekta takozvanih Vaisnava. Po mišljenju Rupe Gosvamija, takve delatnosti su samo uznemirenja za ustaljeni način služenja sa predanim poštovanjem. Šri Rupa Gosvami kaže da učeni acarya savetuje da se pridržavamo propisanih pravila čak i pošto razvijemo spontanu ljubav prema Krsni Prema propisanim pravilima, postoji devet pojedinih delatnosti, kao što je gore opisano i čovek mora posebno da uzme učešća u onoj vrsti službi predanog poštovanja za koju ima prirodnu sklonost. Na primer, neka osoba može da se posebno zanima za slušanje, druga za pevanje i mantranje, a treća za služenje u hramu. Stoga ove, ili drugih šest vrsta različitih vrsta služenja sa predanim poštovanjem (sećanje, služenje, moljenje, uzimanje učešća u nekoj posebnoj službi, održavanje prijateljskog odnosa ili nuđenje svega što posedujemo) treba da se izvrši sa svom iskrenošću. Na taj način, svako treba da postupa prema svojoj posebnoj privlačnosti. Bračna ljubav Služba predanog poštovanja koja sledi primer gopija iz Vrndavana i kraljica u Dvaraki se naziva služba predanog poštovanja u bračnoj ljubavi i deli se na dva dela. Jedna je posredna bračna ljubav, a druga je neposredna. U obema od ovih kategorija, osoba mora da sledi posebnu gopi koja je zaokupljena takvom službom u Goloka Vrndavanu. Neposredna vezanost za Vrhunsku Božansku Ličnost u bračnoj ljubavi se stručno naziva keli. Ovo keli izvršenje znači neposredno druženje sa Njom. Postoje drugi bhakte koji ne žele neposredan dodir sa Uzvišenim Gospodinom, ali uživaju u ljubavnim bračnim doživljajima Gospodina sa gopijama. Takvi bhakte uživaju jednostavno slušajući o Gospodinovim doživljajima sa gopijama. Ovo razvijanje bračne ljubavi je moguće samo za one koji već slede propisana pravila službe predanog poštovanja, a posebno za one koji obožavaju Radhu i Krsnu u hramu. Takvi bhakte postepeno razvijaju spontanu ljubav prema Božanstvu i postepeno ih privlače takve zabave kada slušaju o Gospodinovim zajedničkim ljubavnim doživljajima sa gopijama. Pošto se ova spontana privlačnost jako razvije, bhakta se svrstava u jednu od prethodno pomenutih kategorija. Ovo razvijanje bračne ljubavi prema Krsni se ne ispoljava samo kod žena. Materijalno telo nema nikakve veze sa duhovnim ljubavnim doživljajima. Žena može da razvije određen stav i postane Krsnin prijatelj, a slično tome. čovek može da stekne odlike gopija u Vrndavanu. U Padma Purani se na sledeći način opisuje kako bhakta muškog pola može da poželi da postane gopi. U davna vremena su živeli mnogi mudraci u Dandakaranyi. Dandakaranya je ime šume gde je živeo Gospodin Ramacandra četrnaest godina, pošto Ga je prognao otac. Napredni mudraci koje je osvojila lepota Gospodina Ramacandre, su zeleli da postanu žene da bi Ga zagrlili. Kasnije su se svi mudraci pojavili u Gokula Vrndavanu kada se Krsna Sam tamo pojavio i rodili su se kao gopije, ili Krsnine devojke. Na taj način su postigli savršenstvo duhovnog života." Priča o mudracima iz Dandakaranye može da se objasni na sledeći način: Kada je Gospodin Ramacandra živeo u toj šumi, Njegova lepota je privukla mudrace koji su tamo živeli, pa su odmah pomislili na gopije u Vrndavanu koje su uživale u zajedničkim ljubavnim doživljajima sa Krsnom. Iz ovog primera se jasno vidi da su mudraci iz Dandakaranye želeli bračnu ljubav gopija, iako su dobro poznavali Uzvišenog Gospodina i kao Krsnu i Gospodina Ramacandra. Znali su daje Ramacandra uzoran kralj i da ne može da prihvati više od jedne žene; međutim, Gospodin Krsna koji je u pravom smislu bio Vrhunska Božanska Ličnost, mogaoje da ispuni sve njihove želje u Vrndavanu. Ovi mudraci su isto tako zaključili da je oblik Gospodina Krsne privlaćniji od Gospodina Ramacandre, pa su se molili da postanu gopije u budućim životima da bi se družili sa Krsnom. Gospodin Ramacandra nije progovorio ni reči i na taj načinje pokazao daje uslišio molitve mudraca. Tako im je dao blagoslov da se druže sa Gospodinom Krsnom u budućim životima. Zahvaljujući tom blagoslovu rodili su se kao kćerke gopija iz Gokule kao što su to poželeli u svojim prethodnim životima i uživali su u društvu Gospodina Krsne koji je u to vreme bio prisutan u Gokula Vrndavanu. Tako su postigli savršenstvo svog ljudskog oblika života zahvaljujući transcendentalnom osećanju da dele bračnu ljubav sa Gospodinom Krsnom. Bračna ljubav se deli na dve vrste — naime, na bračnu ljubav muža i žene i uzajamnu ljubav ljubavnika i ljubljene. Onaj ko razvije bračnu ljubav prema Krsni kao Njegova žena se unapređuje u Dvaraku, gde bhakta postaje Gospodinova kraljica. Oni koji razviju bračnu ljubav prema Krsni kao ljubavniku se unapređuju u Goloka Vrndavan da bi si; družili sa gopijama i uživali u ljubavnim doživljajima sa Krsnom. Međutim, treba da imamo na umu da ova bračna ljubav prema Krsni kao gopi ili kraljica nije ograničena samo na ženu. Čak i bhakte muškog pola mogu da razviju takva osećanja kao što to potvrđuju mudraci iz Dandakaranye. Ako neko samo želi bračnu ljubav, ali ne sledi primere gopija, unapređuje se u Dvaraku da bi se tamo družio sa Gospodinom U Maha-kurma Purani se navodi: „Čuveni mudraci koji su bili sinovi bogova vatre su se strogo pridržavali propisanih principa, jer su želeli bračnu ljubav sa Krsnom. Na taj način su u svojim sledećim životima mogli da se druže sa Gospodinom, koji je poznat kao Vasudeva ili Krsnu i koji je izvor čitavog stvorenog sveta. Svaki od njih Ga je stekao za muža. Roditeljska ljubav ili prijateljstvo Oni koji osećaju privlačnost prema Krsni kao roditelji ili prijatelji treba da slede primere Nanda Maharaja ili Subale. Nanda Maharaja je Krsnin poočim, dok je Subala najbliskiji od svih Krsninih prijatelja u Vrajabhumiju. Postoje dva načina kako da postanemo Gospodinov otac ili prijatelj. Jedan način je da možemo da pokušamo da postanemo neposredno Njegov otac, a drugi načinje da sledimo Nanda Maharaja i težimo da postanemo Krsnin otac. Od ova dva načina, ne preporučuje se da neposredno postanemo Krsnin otac. Takvo nastojanje može da postane zaprljano mayavadom (filozofijom impersonalizma). Mayavadiji ili monisti smatraju da su sami Krsna, a ako neko misli da je sam postao Nanda Maharaja, ova roditeljska ljubav će postati uprljana filozofijom mayavada. Filozofski način razmišljanja mayavadija je pun uvreda, a neko ko čini uvrede ne može da uđe u Božje carstvo i druži se sa Njim. U Skanda Purani postoji priča o starcu koji je živeo u Hastinapuru, prestonici kraljevine Pandua, koji je želeo da dobije Krsnu kao svog voljenog sina. Narada ga je posavetovao da sledi primer Nanda Maharaja i na taj način je postigao uspeh. U molitvama Narayana-vyuha-stava se navodi da su oni koji su uvek zaokupljeni razmišljanjem o Gospodinu kao njihovom mužu, prijatelju, ocu, ili dobročinitelju, uvek vredni obožavanja. Ova spontana ljubav prema Krsni može da se razvije samo zahvaljujući posebnoj milosti Krsne ili Njegovog čistog bhakte. Ovaj proces službe predanog poštovanja se ponekada naziva pusti-marga. Pusti znači potkrepljivanje, dok tnarga znači put Ovakvo razvijanje osećanja potkrepljuje službu predanog poštovanja do najviše granice. Zato se naziva put potkrepljivanja, ili pusti-marga i Vallabha-sampradaya koja pripada ogranku vaisnavske religije po imenu Visnusvami obožava Krsnu na ovaj način, a isto tako i bhakte u Gujaratu obožavaju Bala Krsnu na ovaj način. 17. Zanosna ljubav Zahvaljujući procesu vršenja propisane službe predanog poštovanja, uzdižemo se na transcendentalni stupanj koji je izvan vezujućih sila materijalne prirode. Tada nam srce postane svedo kao sunce. Sunce se nalazi daleko izvan planetarnih sistema i nema nikakve mogućnosti da ga prekrije bilo koji oblak; na sličan način, kada je bhakta čist kao sunce, iz njegovog čistog srca se rasipa zanosna ljubav koja je veličanstvenija od sunčevog sjaja. Samo tada je njegova vezanost za Krsnu savršena. Bhakta spontano stiče želju da Ga služi u svojoj zanosnoj ljubavi i tada doseže nivo uttama adhikarija, savršene predanosti. Takvog bhaktu ne pobuđuju nikakvi materijalni osećaji i samo ga zanima da služi Radhu i Krsnu. Da bismo ovo razjasnili, u prethodnim poglavljima su opisani simptomi službe predanog poštovanja zajedno sa uputstvima kako treba da ih primenjujemo uz pomoć svojih sadašnjih čula i postepeno se uzvisimo na nivo zanosnog ushićenja spontane ljubavi. Razmotrili smo dve vrste službe predanog poštovanja — naime, službu predanog poštovanja preko izvršavanja propisanih pravila i iz spontane ljubavi Stupanj službe predanog poštovanja koja se obavlja uz pomoć propisanih principa se deli na dve grupe — naime, vršenje delatnosti i njihov rezultat. Rezultat se naziva bhava ili zanosno ushićenje. U vezi sa tim, u tantrama se nalazi odlomak koji kaže da je zanosno ushićenje prvi simptom čiste ljubavi prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti i da na tom stupnju ponekada lijemo suze, ili nam telo podrhtava. Ovi simptomi se ne ispoljavaju uvek, već samo ponekada. Kada je Durvasa doveo kralja Ambarisa u poteškoću, kralj je počeo da razmišlja o lotosovim stopalima Gospodina, pa je zato njegovo telo počelo da se menja i suze da mu liju iz očiju. Ovo su simptomi zanosnog ushićenja i ogledaju se u podrhtavanju tela i prolivanju suza. Nakon spoljašnjeg izliva ovakvih simptoma, ostaju u umu i produžetak zanosnog ushićenja se naziva samadhi. Ovaj stupanj službe predanog poštovanja postaje izvor budućih međusobnih izmena ljubavi sa Krsnom. Moguće je da se uzdignemo na ovaj stupanj zanosnog ushićenja samu na dva načina. Jedan od njih je neprestano druženje sa čistim bhaktama, dok je drugi način moguć samo zahvaljujući Krsninoj posebnoj milosti ili milosu Njegovog čistog bhakte. Uglavnom možemo da se uzdignemo im taj stupanj ushićenja zahvaljujući druženju sa čistim bhaktama, dok je jako retko to isto posdći uz pomoć Krsnine posebne milosti ili milosti Njegovog čistog bhakte. Smisao je u tome da treba besprekorno da obavljamo službu predanog poštovanja u društvu bhakta tako da neizostavno možemo da napredujemo do položaja zanosnog ushićenja. Naravno, u retkim slučajevima Krsna daje Svoju posebnu milost, međutim, iako to uvek treba da očekujemo, ne treba da sedimo besposleni i samo čekamo na nju; potrebno je da obavljamo propisane dužnosti. Ovo može da se uporedi sa primerom kada neko ko nikada nije pohađao školu ili univerzitet bude priznat kao učeni znalac ili mu čuveni univerziteti poklone titulu počasnog profesora. Međutim, ovo ne znači da treba da izbegavamo školu i očekujemo da sami od sebe primimo počasnu titulu od nekog univerziteta. Na sličan način, treba da revnosno obavijamo propisane principe službe predanog poštovanja i u isto vreme se nadamo da će nam Krsna ili Negov bhakta podariti Svoju milost. Primer kako možemo da se uzdignemo na stupanj zanosne ljubavi zahvaljujući izvršavanju propisanih pravila službe predanog poštovanja možemo da vidimo iz života Narade koji je opisao Vyasadeva u Šrimad Bhagavatamu. Narada priča o svom prethodnom životu i kako se uzdigao na stupanj zanosne ljubavi. Služio je čiste bhakte i slušao kako pričaju i pevaju. Pošto je imao mogućnost da sluša zabave i pesme o Krsni sa njihovih usana, osetio je ogromnu privlačnost prema njima u svom srcu. Usled žarke želje da ih sluša, postepeno je u sebi razvio zanosnu ljubav prema Krsni. Ova zanosna ljubav prethodi čistoj ljubavi prema Krsni, jer u sledećem stihu Narada potvrđuje daje zahvaljujući postepenom procesu slušanja od čuvenih mudraca razvio ljubav prema Bogu. U vezi sa tim, Narada nastavlja sa svojom pričom u Srimad Bhagavatamu (1.5.28): ,,U početku sam provodio dane u društvu sa cuvanim mudracima za vreme kišnjeg, jesenjeg doba. Svako jutro i veće sam slušao dok su pevali Hare Krsna mantru, pa je na taj naćin moje srce postalo čisto. Čim sam ih čuo sa velikom pažnjom, odmah bi uzdizao uticaj vezujućih sila neznanja i strasti i revnosno sam počeo da sluzim Gospodina. Ovo su praktični primeri kako možemo da napredujemo do stupnja zanosne ljubavi samo ako se družimo sa čistim bhaktama. Prema tome, neobično je važno da se neprestano družimo sa onima koji od jutra do veceri pevaju Hare Krsna mantru. Na taj naćin ćemo steći mogućnost da prečistimo svoje srce i steknemo zanosnu, čistu ljubav prema Krsni. Ovo se isto tako potvrdjuje u ŠrimadBhagavatamu (3.25.25) gde Gospodin Kapila kaže: „Draga Moja majko, kada se neko istinski druži sa cistim bhaktama, može da oseti uzvišenu moć Moje službe predanog poštovanja.'' Drugim rečima, kada čisti bhakta govori, njegove reći idu na srca publike. U čemu je tajna slušanja i pevanja? Profesionalni govornik ne može da prenese transcendentalno ushićenje u srcu slušalaca. Međutim, kada govori spoznata duša koja služi Gospodinu, poseduje moć da prenese svesnost Krsne u srca publike. Stoga treba da tražimo društvo čistih bhakta, jer će na taj naćin bhakta početnik sigurno razviti privrženost, ljubav i predanost prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. U Padma Purani postoji priča o bhakti početniku koji je plesao čitavu noć da bi privukao Gospodinovu milost samo zato da bi se uzvisio na nivo zanosnog ushićenja. Međutim ponekad se sreće da neko odmah postane predan Krsni iako ne poštuje ni jedan proces službe predanog poštovanja. Ovakvi, iznenadno razvijanje stava predanosti mora da se shvati kao posebna milost Krsne ili Njegovog bhakte. Ovo naočigled slučajno razvijanje zanosnih osećanja, zahvaljujući Krsninoj bezuzročnoj milosti može da se podeli na tri grupe: samo zahvaljujući rečima, zahvaljujući pogledu i samo zahvaljujući dobrim željama. U Naradiya Purani postoji odlomak koji opisuje razvijanje zanosni ljubavi samo zahvaljujući rečima. Gospodin Krsna kaže Naradi: „O najbolji među brahmanama, želim da otpočneš da Me čisto i predano služiš na način koji je pun transcendentalne sreće i blaženstva i koji je sveopšte povoljan." U Skanda Purani postoji odlomak o tome kako možemo da razvijemo zanosnu ljubav prema Krsni samo zahvaljujući pogledu. Tamu je rečeno: „Kada su stanovnici pokrajine Jangala ugledali Vrhunsku Božansku Ličnost, Krsnu, obuzela su ih takva osećanja da nisu mogli da skrenu poglede sa Njega." Što se tiče želja koje potiču iz dubine srca, postoji odlomak u Šukasamhiti gde Narada kaže Šrila Vyasadevu: „Imaš sina koji je najveci bhakta Vrhunske Božanske Ličnosti i mogu da primetim da već obiluje mnogim simptomima koje je stekao obavljanjem službe predanog poštovanja posle mnogo, mnogo rođenja iako ne sledi propisane principe službe predanog poštovanja." Što se tiče zanosne ljubavi prema Krsni, postoji odlomak u Šrimad Bhagavatamu (7.4.36) u kojem se Narada obraća kralju Yudhi „Dragi moj kralju, jako je teško opisati prirodu Prahlada. Razvio je prirodnu privlačnost prema Krsni i što god kažem o njemu samo je prikladne fraze; nije moguće objasniti njegovu pravu prirodu." Ovo znači da je sam Narada priznao da se Prahladova zanosna ljubav razvila milošću Krsne. Ova Prahladova spontana privlačnost prema Krsni se razvila samo zahvaljujući milosti Narade. Kada je Prahlada Maharaja bio u utrobi svoje majke, Narada joj je milostivo objasnio nauku o službi predanog poštovanja i istovremeno je želeo da još nerođeno dete iskoristi ova uputstva. Pošto je Narada, ovlašćeni bhakta i čuveni pratilac Vrhunske Božanske Ličnosti, želeo svako dobro Prahlada Maharaju, Prahlada Maharaja je razvio sve osobine velikog bhakte. Ovo se naziva spontana privlačnost i nastaje zahvaljujući posebnoj milosti Vrhunske Božanske Ličnosti ili Njegovog čuvenog bhakte kao što je Narada. U Skanda Purani postoji izjava gde Parvata Muni kaže Naradi: „Dragi moj Narada, od svih svetih ljudi ti si toliko veličanstven da je samo zahvaljujući tvojim dobrim željama lovac niskog roda isto tako postao čuveni, uzvišeni bhakta Gospodina Krsne." Ova zanosna ljubav prema Krsni može da se podeli na pet vrsta, što će Sri Rupa Gosvami kasnije objasniti. 18. Priroda bhakte koji oseća zanosnu ljubav Rupa Gosvami potom opisuje osobine onoga koji je istinski razvio zanosnu ljubav prema Krsni: 1) Uvek teži da iskoristi svoje vreme u predanom služenju Gospodina. Ne voli da bude besposlen i želi da uvek služi, dvadeset i četiri časa na dan bez ikakvog odstupanja. 2) Uvek je uzdržan i istrajan. 3) Ne privlači ga ništa materijalno. 4) Ne teži ni za kakvim materijalnim priznanjem za svoja dela. 5) Uvek je siguran da će mu Krsna podariti Svoju milost 6) Uvek žarko želi da verno služi Gospodina. 7) Jako voli da peva Sveta Imena Gospodina. 8) Uvek želi da opiše Njegove transcendentalne osobine. 9) Voli da živi u mestu gde je Gospodin pokazao Svoje zabave, kao što su Mathura, Vrndavan ili Dvaraka. Upotreba vremena Čisti bhakta koji je razvio zanosnu ljubav prema Krsni uvek koristi reći i recituje molitve Gospodinu. U svome umu uvek razmišlja o Krishni a telom odaje poštovanje i klanja se pred Božanstvom ili obavlja neku drugu službu. Dok sa zanosom obavlja ove delatnosti ponekad lije suze. Na taj naćin upotrebljava čitav svoj život u službi Gospodina i ne troši ni trenutak za nešto drugo. Istrajnost Kada se neko ne uznemiruje čak ni u prisustvu raznih nespokojstava smatra se da je uzdržan i istrajan. Primer takve istrajnosti i uzdržanosti se ogleda u ponašanju kralja Pariksita kao što se opisuje u Srimad Bhagavatamu (1.19.15). Kralj se obraća svim mudracima koji su bili prisutni u trenutku njegove smrti:,,Drage moje brahmane, uvek treba da me prihvatite kao vašeg predanog slugu. Došao sam na obalu Gange samo da predam srce i dušu lotosovim stopalima Gospodina Krisne. Zato vas molim da me blagoslovite tako da majka Ganga bude zadovoljna sa mnom. Neka me snađe kletva brahmanovog sina, nemam ništa protiv. Samo vas molim da u poslednjem trenutku moga života ljubazno pevate Sveto Ime Visnua tako da mogu da spoznaju Njegove transcendentalne osobine." Ovaj primer ponašanja Maharaja Pariksita, njegov spokoj čak i u poslednjem trenutku života, njegov neuznemiren um su primer uzdržanosti. Ovo predstavlja jednu od osobina bhakte koji je razvio zanosnu ljubav prema Krsni. Odvojenost Čula uvek žele da uživaju, međudm, kada bhakta razvije transcendentalnu ljubav prema Krsni, njegova čula više ne privlače materijalne Zelje. Ovo stanje uma se naziva odvojenost Prikladan primer ove odvojenosti može da se sagleda u ličnosti kralja Bharate. U Srimad Bhagavatamu (5.14.43) se kaže: „Cara Bharatu je toliko privukla lepota lotosovih stopala Krsne da se čak i u mladosti odrekao svih vrsta vezanosti za porodicu, decu, pijatelje, carstvo i tako dalje, kao da nisu vredni da ih čak i dodirne." Car Bharata je tipičan primer odvojenosti. Imao je sve ono što može da se uživa u materijalnom svetu, ali ga se odrekao. Smisao je da odvojenost ne znači na silu se odvajati od materijalnih privlačnosti. Čak i kada nas primamljuju ostajemo odvojeni od njih ako ne osećamo nikakvu privlačnost prema njima. Naravno, na početku bhakta početnik treba da se odvoji od svih vrsta privlačnosti, ali pravi položaj iskusnog bhakte se ogleda u tome da ne oseća nikakvu privrženost čak ni u njihovom prisustvu. Ovo predstavlja pravu prirodu odvojenosti. Skromnost Kada se bhakta ne ponosi na svoj položaj iako poseduje sve osobine ciste spoznaje Krsne, smatra se da je skroman. U Padma Purani se navodi da je kralj Bhagiratha vladao nad svim ostalim kraljevima, ali je ipak razvio takvu zanosnu ljubav prema Krsni da je postao prosjak i odlazio da prosi čak i u domove svojih političkih neprijatelja i nedodirljivih. Bio je toliko ponizan da se sa poštovanjem klanjao pred njima. Postoje mnogi slični primeri u istoriji Indije. Čak je i u skorašnje vrijeme pre manje od dvesta godina čuveni zemljoposednik iz Kalkute po imenu Lai Babu postao Vaisnava i živeo u Vrndavanu. Prosio je od kuće do kuće čak i od svojih političkih neprijatelja. Prošenje zahteva spremnost da primimo uvrede onih od kojih prosimo. To je sasvim prirodno, međutim, treba da podnosimo takve uvrede radi Krsne. Samo bhakta može da prihvati bilo koji položaj da bi Ga služio. Ispunjen nadom Čvrsto ubedenje da ćemo svakako steći milost Vrhunske Božanske Ličnosti se na sanskritu naziva aša-bandha što znači neprestano misliti. Pošto pokušavam na najbolji način da sledim svakodnevne principe službe predanog poštovanja, sigurno ću se vratiti domu u Krsnino carstvo." U vezi sa tim jedna molitva Rupe Gosvamija je dovoljna da pokaze primer ovog nadanja. On kaže: „Ne osećam nikakvu ljubav prema Krsni niti za onim što pobuđuje ljubav prema Njemu — naime, za slušanjem i pevanjem. Isto tako mi nedostaje proces bhakti-yoge pomoću kojega uvek razmišljamo o Krsni i usredsređujemo Njegova lotosova stopala u srcu. Što se tiče filozofskog znanja ili pobožnih reči, ne vidim nikakvu mogućnost da ću moći da ih steknem. Međutim, iznad svega nisam u čak ni rodio u dobroj porodici. Prema tome, samo moram da se molim Tebi, Gopijana-vallabhi (Krsni, koji održavaš gopije i njihov si ljubavnik). Jednostavno želim i nadam se da na neki naćin mogu da ih približim Tvojim lotosovim stopalima i ta nada mi zadaje bol, jer smatram potpuno nepodesnim da postignem takav transcendentalni cilj." Smisao je u tome da ašabandha znači neprestano nadanje da ćemo na neki način moći da se prbližimo lotosovim stopalima Uzvišenog Gospodina. Žarka želja da postignemo željeni uspeh Žarka želja da postignemo uspeh u službi predanog poštovanja se naziva samutkantha. Ovaj izraz označava „žarku želju". Ustvari, ova želja predstavlja cenu za postizanje uspeha u svesnosti Krsne. Sve ima određenu vrednost i treba da platimo cenu da bismo je stekli. U vedskoj književnosti se navodi da je potrebno da razvijemo veliku čežnju za postizanjem uspeha ako želimo da pribavimo ono što je najvrednije- svesnost Krsne. Ovu veliku čežnju je prikladno opisao Bilvamangala Thakura u svojoj knjizi Krsna-karnamrta. On kaže: „Željno čekam da ugledam tog dečaka iz Vrndavana čija telesna lepota osvaja citav univerzum, čije krupne oči poput lotosovih latica uvek uokviruju crne obrve, koji željno posmatra Svoje bhakte, pa se zato kreće tamo-amo. Njegove oči su uvek vlažne, a usne boje bakra sa kojih izviru zvuci koji nas navode da siđemo s uma kao pomahnitao slon. Gorim od želje da ga vidim u Vrndavanu!" Privrženost za pevanjem i mantranjem Gospodinovih Svetih Imena U istoj Krsna-karnamrti postoji još jedan odlomak o pevanju Radharani. Jedna od Njenih pratilja kaže: „O Gospodine Govinda, devojka koja je kćer kralja Vrsabhanua sada proliva suze i željno peva Tvoje Sveto Ime — ,Krsna! Krsna!' Želja da se opišu Gospodinove transcendentalne osobine Ova težnja da pevamo i veličamo Gospodina se isto tako navodi u Krsna-karnamrti na sledeći način: „Šta da učinim za Krsnu koji je tako mio da nema ničeg milijeg od Njega i koji je nestašniji od svih nemirnih dečaka? Krsnine divne zabave privlače moje srce i ne znam šta da činim!" Težnja da živimo na mestu gde se Krsna zabavlja U knjizi Padyavali Rupe Gosvamija nalazi se sledeći odlomak koji opisuje Vrndavan: „Na tom mestu je sin Maharaja Nande živeo sa Svojim ocem koji je bio kralj svih pastira. Na tom mestu je Gospodin Krsna uništio kočije u kojima se skrivao demon Šakatasura. Na tom mestu je majka Yasoda svezala Damodara, koji može da prekine omču materijalnog života." Čisti bhakta Gospodina Krsne živi u okrugu Mathura ili Vrndavan i posećuje sva mesta gde se Krsna zabavljao. Na tim svetim mestima se Krsna igrao sa ostalim dečacima i majkom Yasodom. Bhakte još uvek imaju običaj da obilaze oko tih mesta, a oni koji dolaze u Mathuru i Vrndavan uvek osećaju transcendentalno zadovoljstvo. Ustvari, ako neko ode u Vrndavan, odmah će osetiti kako mu nedostaje Krsna koji se ovde tako zabavljao. Takva želja da se setimo Krsninih zabava je poznata kao težnja za Krsnom. Međutim, postoje filozofi impersonalisti i mistici koji prikazuju svoju predanost i konačno žele da se spoje sa Uzvišenim Gospodinom. Ponekada oponašaju osećanja čistih bhakta koji odlaze na sveta mesta gde se Krsna zabavljao, ali jednostavno žele oslobođenje, pa zato sve ono što čine ne može da se smatra kao želja da steknu Krsnu. Rupa Gosvami kaže da težnja koju čiste bhakte osećaju prema Krsni uopšte ne može da se usavrši u srcima plodonosnih radnika (karmija) ili umnih spekulatora, jer je takva težnja u čistoj svesnosti Krsne jako retka i ne mogu da je postignu čak ni mnoge oslobođene duše. Kao što se navodi u Bhagavad-giti, oslobođenje od materijalne zaprljanosti predstavlja stupanj na kojem možemo da steknemo službu predanog poštovanja. Za onoga ko samo želi oslobođenje i da se stopi u bezlični brahmajyoti nije moguće da oseti privrženost prema Krsni. Ovu privrženost poverljivo čuva Krsna i daruje je samo čistim bhaktama. Čak ni obične bhakte ne mogu da osećaju takvu čistu privrženost prema Njemu. Prema tome, kako je moguće da postignu uspeh oni čija su srca uprljana dejstvima i posledicama plodonosnih delatnosti i koji su upali u klopku različitih vrsta umne spekulacije? Postoje mnogobrojne takozvane bhakte koje na silu razmišljaju o Krsninim zabavama, koje su poznate kao asta-kalika~lile. Ponekada možemo da ih na silu oponašamo i zamišljamo da Krsna razgovara sa nama kao mali dečak ili da zamišljamo da su Radharani i Krsna zajedno došli da razgovaraju sa nama. Ove osobine ponekada ispoljavaju impersonalisti koji mogu da privuku nedužne ljude koji nemaju nikakvo znanje o službi predanog poštovanja. Međutim, čim iskusni bhakta vidi ovakve karikature, odmah može da proceni te nitkove. Ako se takva varalica ponekada pretvara da je privržen Krsni, to ne treba da prihvatimo kao istinu. Možemo da kažemo da takva privrženost pruža nadu prevarantu tako da napokon može da se uzvisi na stvarni nivo službe predanog poštovanja Ovakva prividna privrženost može da se podeli na dve grupe—naime, privrženost u vidu senke i privrženost para (transcendentalna). Ako neko ko se ne pridržava propisanih pravila službe predanog poštovanja bez nadzora verodostojnog duhovnog učitelja, pokaže takvu prividnu privrženost, to se naziva privrženost u vidu senke. Ponekada nailazimo da neko koje ustvari vezan za materijalno uživanje ili oslobođenje ima sreće da se druži sa čistim bhaktama dok pevaju Sveto Ime Gospodina i Njegovom milošću može da im se pridruži. U to vreme, samo zahvaljujući druženju sa takvim čistim bhaktama, zraci poput mesečino koji se osipaju sa njihovih srca ogledaju se na njemu i pod uticajem čistili bhakta može da ispolji nešto što je nalik na vezanost, koja je nastala kao posledica ljubopidjivosti, međutim, ovo je vrlo nestalno. Kada neko pri takvoj privrženosti u vidu senke oseti da iščeznu svi materijalni bolovi, ovo se naziva privrženost para. Takva privrženost u vidu senke ili para može da se razvije kada se družimo sa čistim bhaktom ili posećujemo sveta mesta kao što su Vrndavan ili Mathura; čak iako običan čovek stekne takvu vezanost za Krsnu i na svoju sreću Ga služi u društvu čistih bhakta, može isto tako da se uzdigne na nivo čiste službe predanog poštovanja. Zaključak je taj da je transcendentalna privrženost toliko moćna da čak iako se ispolji kod običnog čoveka, može da ga dovede do stupnja savršenstva u društvu iskrenih bhakta. Međutim, takva privrženost prema Krsni ne može da se pobudi kod nekoga ko nema dovoljno milosd da se druži sa njima. Kao što vezanost može da se pobudi u društvu čistih bhakta, isto tako može da se uništi ako počinimo uvredu pred njihovim lotosovim stopalima. Da bismo ovo još više razjasnili, privrženost prema Krsni se pobuđuje u društvu takvih bhakta, ali ako neko počini uvrede pred njihovim lotosovim stopalima, uništiće se njegova privrženost u vidu senke ili para. Ovo nestajanje privrženosti je nalik na mesec koji zalazi, postepeno se smanjuje i na kraju iščezava u tami. Prema tome, treba da budemo jako pažljivi dok se družimo sa čistim bhaktama i budno pazimo da ne činimo uvrede pred njihovim lotosovim stopalima. Transcendentalna privrženost u vidu senke ili para može da se uništi raznim stupnjevma uvreda koje se počine pred lotosovim stopalima čistih bhakta. Ako je uvreda jako ozbiljna, privrženost skoro potpuno iščezne, a ako nije, postaje drugorazredna ili trećerazredna. Ako neko postane vezan za načela oslobođenja ili da se stopi u brahmajyoti, njegova zanosna ushićenja postepeno opadaju i postaju privrženost u vidu senke ili para ili se pretvaraju u principe ahangrahopasana. Ahangrahopasana opisuje živo biće kada otpočinje sa duhovnom spoznajom i poistovećuje se sa Uzvišenim Gospodinom. Ovaj stupanj samospoznaje se stručno naziva monizam. Monista smatra da je Uzvišeni Gospodin. Na taj način, pošto ne pravi razliku između Njega i sebe. smatra da ako obožava sebe, obožava Uzvišenu Celinu. Ponekada nailazimo da bhakta početnik sa velikim oduševljenjem peva i pleše, ali u sebi oseća da se spojio sa Uzvišenom Celinom. Ovo shvatanje monizma se potpuno razlikuje od čiste, transcendentalne službe predanog poštovanja. Ako vidimo da je neko razvio visoki stupanj takve službe i ne pridržava se propisanih pravila, treba da shvatimo da je taj stupanj postigao u prethodnom životu. Iz izvesnog razloga njegova služba predanog poštovaja se privremeno zaustavila, najverovatnije jer je počinio uvredu pred lotosovim stopalima bhakta. Snda je ponovo otpočela da se razvija, postoje dobila drugu mogućnost. Zaključak je taj da postojano napredovanje u službi predanog poštovanja može da se postigne samo u društvu čistih bhakta. Ako neko postepeno napreduje u toj službi treba da shvatimo da je to zbog bezuzroćne milosti Samog Krsne. Ako se potpuno odrekao materijalnog uživanja i razvio čistu, zanosnu službu predanog poštovanja ne treba da mu zavidimo, čak iako ponekada slučajno zapazimo da ne živi prema standardu službe predanog poštovanja. U Bhagavad-giti se isto tako potvrđuje da bhakta koji ima nepokolebljivu veru i predanost prema Krsni treba da se smatra čist čak iako ponekada slučajno skrene sa principa takve čiste službe. Nepokolebljiva vera u ovu službu, u Gospodina Krsnu i duhovnog učitelja pruža nam mogućnost da visoko napredujemo u služenju sa predanim poštovanjem. U Nrsimha Purani se navodi: „Ako neko potpuno zaokupi svoj um, telo i delatnosti u službi Vrhunske Božanske Ličnosti, ali prividno čini neka gnusna dela, ta dela će zaista brzo iščeznuti pod uticajem velike moći službe predanog poštovanja." Postoji primer da se na punom mesecu nalaze pege koje izgledaju kao mrlje. Pa ipak, ne mogu da zaustave sjaj koji odaje pun mesec. Na sličan način, mala pogreška među mnogobrojnim delima počinjenim u službi predanog poštovanja uopšte ne treba da se ubraja u pogreške. Privrženost prema Krsni predstavlja transcendentalnu sreću i blaženstvo. U neizmernoj transcendentalnoj sreći i blaženstvu mali materijalni nedostatak uopšte nema nikakvog dejstva. 19. Služba predanog poštovanja iz čiste ljubavi prema Bogu Kada nečija želja da voli Krsnu u određenom odnosu postane jako snažna, naziva se čista ljubav prema Bogu. Na početku bhakta obavlja propisana pravila službe predanog poštovanja po naređenju svog duhovnog učitelja. Kada se potpuno prečisti od sve materijalne zaprljanosti, razvija se draž i privrženost prema službi predanog poštovanja. Kada se posle izvesnog vremena ova draž i privlačnost postepeno pojačaju, prerastaju u ljubav. Reč „ljubav" može da se istinski primeni samo u odnosu na Vrhunsku Božansku Ličnost. U materijalnom svetu reč ljubav uopšte ne može da se primeni. Sve ono što u materijalnom svetu spada pod tu reč nije ništa drugo do požuda. Postoji jaz razlike između ljubavi i požude kao što postoji razlika između zlata i gvožđa. U Narada-pancaratri se jasno navodi da kada se požuda potpuno prenese na Uzvišenog Gospodina i u celosti se uspostavi veza sa Njim, čuveni autoriteti kao što su Bhisma, Prahlada, Uddhava i Narada je prihvataju kao čistu ljubav prema Bogu. Čuveni autoritet kao što je Bhisma je objasnio da ljubav prema Bogu znači potpuno se odreći takozvane ljubavi prema nekoj drugoj osobi. Prema Bhismi ljubav znači potpuno predati svoja osećanja jednoj osobi i uskratiti svaku privlačnost prema nekom drugom. Ova čista ljubav može da se prenese na Vrhunsku Božansku Ličnost pod dva uslova — iz zanosnog ushićenja i iz bezuzročne milosti Same Vrhunske Božanske Ličnosti. Zanos Zanosna ljubav prema Uzvišenom Gospodinu može moćno da se pobudi samo ako sledimo pravila i propise službe predanog poštovanja kao što ih propisuju sveti spisi pod uputstvom verodostojnog duhovnog učitelja. U Šrimad-Bhagavatamu (11.2.40) ova zanosna ljubav koja se rađa zahvaljujući izvršavanju propisane službe sa predanim poštovanjem, se objašnjava na sledeći način: „Dok izvršava propisana pravila službe predanog poštovanja bhakta razvija svoju prirodnu svesnost Krsne i pošto mu srce omekša, peva i pleše kao pomahnitao. Dok peva Sveto Ime Gospodina ponekad plaće, ponekad živo govori, peva ili pleše kao da je sišao s uma ne vodeći računa o okolnom svetu." U Padma Purani postoji odlomak koji opisuje zanosnu ljubav koja se javlja iz spontane privlačnosti. Candrakanti, proslavljena devojka svetle puti se strogo pridržavala principa devičanstva da bi stekla Krsnu kao svoga muža. Uvek je meditirala na transcendentalni oblik Gospodina i pevala o Njegovim slavama. Nije prihvatila nikog drugog za svog muža jer je odlučno želela samo Gospodina Krsnu. Gospodinova neobična milost Kada vidimo da je bhakta uvek u dodiru sa Gospodinom u zanosnoj ljubavi, treba da shvatimo da mu je ovakav položaj podario Sam Gospodin iz Svoje neobične, bezuzročne milosti. Primer takve neobične milosti se daje u Šrimad-Bhagavatamu (11.12.7) gde Gospodin Krsna kaže Uddhavi: „Gopije u Vrndavanu nisu proučavale Vede da bi Me dostigle. Niti su ikada bile na svetim mestima hodočašća, niti revnosno izvršavale propisana pravila, niti se izložile bilo kojim strogostima. Samo zahvaljujući druženju sa Mnom postigle su najviše savršenstvo službe predanog poštovanja." Iz primera Candrakanti koji se nalazi u Padma Purani i iz primera gopija koji sa navodi u ŠrimadBhagavatamu izgleda da bhakta koji uvek misli o Krsni i stalno peva o Njegovim slavama u zanosnoj ljubavi bez obzira na svoj položaj, dostiže najviše savršenstvo čiste službe predanog poštovanja zahvaljujući neobičnoj milosti Gospodina Krsne. Ovo se potvrđuje u ŠrimadBhagavatamu: „Ako neko voli, obožava ili sluzi Harija, Uzvišenog Gospodina, treba da shvatimo da je počinio sve vrste pokora, strogosti kao i slične procese za samospoznaju. S druge strane, ako neko pošto primenjuje sve strogosti, pokore i mističnu yogu ne razvije takvu ljubav prema Hariju, onda treba da shvatimo da je sve samo gubljenje vremena. Ako neko uvek vidi Krsnu u sebi i oko sebe, treba da smatramo da je prevazišao sve strogosti i pokore za samospoznaju. Međutim, ako neko ne može uvek da sagleda Krsnu u sebi i oko sebe, čak iako je počinio sve vrste pokora i strogosti, onda ih je počinio uzaludno." Spontana ljubav prema Krsni koja je nastala zahvaljujući Gospodinovoj neobičnoj milosti može da se svrsta u dve grupe: duboko poštovanje prema Gospodinovoj moći i spontanu privlačnost prema Krsni bez ikakvih spoljašnjih razloga. U Narada-pancaratri se kaže da ako neko zahvaljujući svom dubokom poštovanju prema moći Uzvišenog Gospodina stekne veliku i postojanu ljubav prema Njemu, svakako će steći četiri vrste Vaisnavskih oslobođenja — naime, iste telesne osobine kao i Gospodin, isto obilje kao i On, živeće na istoj planeti kao i Gospodin i stalno se družiti sa Njim. Vaisnavsko oslobođenje se potpuno razlikuje od oslobođenja mayavadija koje samo predstavlja stapanje u Gospodinov odsjaj. U Narada-pancaratri se objašnjava da u čistoj službi predanog poštovanja ne postoji nikakav povod za ličnu dobrobit Ako bhakta neprestano voli Gospodina Krsnu i njegov um je uvek usredsređen na Njega uvideće da je stav službe predanog poštovanja jedini način da privuče pažnju Gospodina. Drugim rečima, Vaisnava koji neprestano razmišlja o obliku Gospodina Krsne se smatra čistim Vaisnavom. Uglavnom bhakta koji je stekao bezuzročnu milost Gospodina zahvaljujući tome što sledi stroga pravila i propise službe predanog poštovanja otpočinje da oseća privlačnost prema Gospodinovoj uzvisenoj moći, prema Njegovoj transcendentalnoj lepoti i spontanom obavljanju službe predanog poštovanja. Da bismo ovo još više razjasnili. možemo u potpunosti da sagledamo Gospodinovu transcendentalnu ljepotu ako sledimo propisana pravila predanog služenja. U svakom slučaju, takvi uzvišeni položaji mogu da se dostignu samo zahvaljujući neobičnoj milosti Gospodina prema bhakti. Druženje sa čistim bhaktama lako su do sada bili objašnjeni mnogi razlićiti procesi zahvaljujući kojima možemo da steknemo ljubav prema Uzvišenom Gospodinu, Srila Rupa Gosvami nam sada daje uopšteni opis kako na najbolji način da dostignemo ovakav visok položaj. Početak zanosne ljubavi prema Bogu se zasniva na veri. Postoje mnoga udruženja čistih bhakta i ako se neko ko i malo veruje u Uzvišenog Gospodina druži sa njima, brzo napreduje do čiste službe predanog poštovanja. Uticaj iskrenog bhakte je takav da ako se neko druži sa njim sa imalo vere, stiče mogućnost da sluša o Gospodinu iz ovlašćenih svetih spisa kao što su Bhagavad-gita i Šrimad-Bhagavatam. Na taj način, milošću Gospodina koji se nalazi u svačijem srcu, postepeno počinjemo da verujemo u opise koji se nalaze u takvim ovlašćenim svetim spisima. Ovo predstavlja prvi stupanj druženja sa čistim bhaktama. Na drugom stupnju, pošto smo malo napredovali i stekli zrelost, sami po sebi pristajemo da sledimo principe službe predanog poštovanja pod nadzorom čistog bhakte i prihvatimo ga kao duhovnog učitelja. Na sledećem stupnju pod nadzorom duhovnog učitelja, bhakta obavlja propisana pravila predanog služenja i kao rezultat takvih delatnosti, oslobađa se od svih neželjenih obaveza. Kada se oslobodi od njih, njegova vera postaje cvrsta i počinje da oseća transcendentalnu draž prema službi predanog poštovanja, zatim privrženost, pa zanosno ushićenje i na poslednjem stupnju ga čeka čista ljubav prema Uzvišenom Gospodinu. Postoje različiti stupnjevi razvijanja čiste ljubavi. Samo oni koji su najsrećniji mogu da postignu takav uspeh u životu Oni koji samo na akademski način proučavaju vedske svete spise ne mogu da procene kako nastaje takav razvitak. U Naradapancaratri Gospodin Siva prema tome kaže Parvati: „Draga moja uzvišena boginjo, mogu te obavestiti da bilo koja osoba koja je razvila zanosnu ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti i ona koja je uvek uronjenu u transcendentalnu sreću i blaženstvo zahvaljujući ovoj ljubavi ne može čak ni da oseti materijalnu sreću i nesreću koje potiču od tela i uma." Ljubav kao i različita ophođenja u vezi sa njom predstavljaju različite ogranke prvobitnog drveta ljubavi o čemu ovde nećemo raspravljati Ove različite manifestacije je opisao Sanatana Gosvami u svojoj Bhagavatamrti. Iako su teme o takvim doživljajima jako poverljive, Sanatana Gosvami ih je vrlo detaljno objasnio. Šri Rupa Gosvami na ovaj način zaključuje Prvi deo Bhakti rasamrta-sindhua i na taj način nudi temu koju će sa transcendentalnim zadovoljstvom razmotriti Sanatana Gosvami koji je uspostavio transcendentalnu lepotu a isto tako je ostavlja Gopala Bhatta Goavamiju, Šri Raghunatha Bhatta Gosvamiju i Raghunatha dasa Gosvamiju. Iz ovog navoda proizlazi da čuveni Šrila Jiva Gosvami još nije aktivno delovnu za vreme pisanja Bhakti-rasamrta-sindhua. Na ovaj način se završava sažeta Bhaktivedantina studija Prvog dela Bhakti-rasamrta-sindhua sve do opisa zanosne ljubavi prema Uzvišenom Gospodinu koja će biti dalje opisana. DRUGI DIO 20. Transcendentalni nežni osećaji U ovom Drugom delu Bhakti-rasamrta-sindhua pisac odaje svoje ponizno poštovanje „Sanatanu". Ova reč Sanatana, može da se protumači bilo kao Sam Šri Krsna ili kao Sanatana Gosvami, stariji brat i duhovni učitelj Rupe Gosvamija. U slučaju da se prihvata da reč Sanatana znači Šri Krsna, poštovanje se odaje Njemu koji je po prirodi toliko prekrasan, a isto tako je ubica demona Agha. Ako se protumači da znači Sanatana Gosvami odaje mu se poštovanje jer ga Rupa Gosvami visoko ceni, kojega stalno služi i koji uništava sve vrste grešnih delatnosti. U ovom delu Bhakti-rasamrtasindhua pisac želi da opiše opšte simptome transcendentalnih osećaja (osećaja ljubavi) prilikom obavljanja službe predanog poštovanja. U ovom delu Bhakti-rasamrta-sindhua razmatra se pet osnovnih tema: 1) vibhava — posebni simptomi zanosnog ushićenja, 2)anubhava — zanosno ushićenje koje sledi, 3) sattvika-bhava — prirodno urođeni zanos, A)yabhi-cari-bhava — zanosno ushićenje u nestrpljivo sti, 5) sthayi-bhava — vatreno zanosno ushićenje. Reč rasa koja se koristi u Bhakti-rasamrta-sindhuu, različiti ljudi shvataju na mnogo načina jer je teško nači tačan sinonim na srpsko hrvatskom jeziku. Međutim, pošto naš duhovni učitelj prevodi ovu reć rasa kao „transcendentalni osećaj" sledićemo njegov primer i prevesti je na isti naćin. Posebno raspoloženje ljubavi ili stav-u kome uživamo prilikom razmene ljubavi sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću se naziva rasa ili transcendentalni nežni osećaj. Spojene zajedno, različite vrste rasa nam pomažu da osetimo draž nežnog osećaja službe predanog poštovanja ili najvišeg stepena uzvišenog zanosnog ushićenja. Iako je isključivu transcendentalan u odnosu na naše iskustvo, ovakav položaj će biti objašnjen u ovom poglavlju do najbliže moguće mere sledeći prinin Šrila Rupe Gosvamija. Ako ne osećamo ljubav prema onome što radimo, ne možemo da nastavimo sa radom. Na sličan naćin, u transcendentalnom živom svesnosti Krsne i u službi predanog poštovanja mora da postoje izvesni nežni osećaji ili posebna draž prema toj službi. Uglavnom, ovi osećaji se javljaju prilikom pevanja, slušanja, obožavanja u hramu i služenju Gospodina. Dakle, kada osećamo takvu sreću i blaženstvo, kaže se da „uživamo u transcendentalnim osećajima". Da bismo ovo još bolje objasnili, treba da shvatimo da se različita osećanja sreće i blaženstva koji nastaju kada obavljamo službu predanog poštovanja, nazivaju ''nežni osećaji" službe predanog poštovanja. U ovim transcendentalnim nežnim osećajima prilikom vršenja služenja sa predanim poštovanjem ne mogu da uživaju sve klase ljudi, jer se ovaj nežan stav ljubavi razvija kao rezultat naših delatnosti iz prethodnih života ili zahvaljujući druženju sa čistim bhaktama. To sto je prethodno bilo objašnjeno predstavlja početak vere u službu predanog poštovanja. Samo ako razvijemo takvu veru u društvu iskrenih bhakta ili ako smo u prethodnom životu obavljali takvu službu, možemo ustvari da uživamo u njenim transcendentalnim osećajima. Drugim rečima, u ovoj istinskoj sreći i blaženstvu ne može da uživa nijedan običan čovek ako nema izuzetnu sreću da se druži sa čistim bhaktama ili da iz prethodnog života nastavlja sa delima u takvoj službi. Postepeni proces razvijanja do stupnja službe predanog poštovanja se objašnjava u Prvom pevanju Šrimad-Bhagavatama: „Na početku treba da slušamo o Gospodinu Krsni u društvu bhakta koji su i sami očistili svoja srca u takvom društvu. Ako slušamo o Gospodinovim delima, uvek ćemo osećati transcendentalnu sreću i blaženstvo". U Bhagavad giti se isto tako objašnjava da je prvi simptom koji se ogleda na onome koji je zaista dostigao duhovni nivo je da je uvek radostan. Postajemo radosni kada čitamo Bhagavad-gitu ili Šrimad-Bhagavatam ili kada se druzimo sa onima koji se jako zanimaju za duhovni život u svesnosti Krsne — naročito sa onima koji su odlučili da steknu milost Govinde i transcendentalno služe Njegova lotosova stopala s puno ljubavi. Ohrabren ovakvim osećajima, onaj ko neprestano obavlja propisana pravila službe predanog poštovanja, na način na koji bi samo zadovoljio Vrhunsku Božansku Ličnost, razvija dva principa prinudne sile koji spadaju pod termin vibhava — na taj način uživamo u transcendentalnoj sreci i blaženstvu. Postoji nekoliko izvora ili uzroka ove Krsnine prisilne ljubavi kao što je sam Krsna, Krsnine bhakte, Krsnino sviranje na flauti, itd. Ishod je ponekad ispunjen milinom, a ponekad je sprečen. Postoji osam transcendentalnih simptoma koji se javljaju u telu prilikom zanosnog ushićenja koji su mogući samo onda kada se spoje sa prethodno pomenutih pet grupa zanosnog ushićenja. Ako se ovih pet principa ne pomešaju do izvesne mere, ne možemo da uživamo u transcendentalnoj sreći i blaženstvu. Uzrok ili osnova uživanja u takvim neznim osećajima je ono što podrazumevamo pod vibhavom. Ova Vibhava se deli na dva dela— naime, osnovu i podstrek. U Agni Purani se nalazi sledeći opis vibhave: „Osnova iz koje se rađa zanosna ljubav se naziva vibhava i deli se na dva dela — osnovu i podstrek". Drugim recima, postoje dve vrste zanosne ljubavi. Predmet osnovne zanosne ljubavi je Krsna i Njegove bhakte. Dok je Gospodin predmet, Njegov čisti bhakta je nepresušni izvor takve ljubavi ili predmet podstreka. Zanosna ljubav koja je nastala iz takvog podstreka zatim predstavlja onu ljubav koja se razvija kada ugledamo neki predmet koji nas podseća na Krsnu. Gospodin Krsna koji poseduje nepojmljive moći i svojstva transcendentalnog znanja, sreće i blaženstva je osnovni uzrok zanosne ljubavi. Gospodin Krsna isto tako postaje nepresušni izvor (podstrek) takve ljubavi, zahvaljujući Svojim različitim inkarnacijama i ekspanzijama. U ŠrimadBhagavatamu se navodi odlomak u vezi sabrahma-vimohana lilom koji opisuje osobinu podstreka zanosne ljubavi. Kada je Krsna zbunio Gospodina Brahmu i proširio se u mnogobrojne dećake pastire, telad i krave, Krsnin stariji brat, Šri Baladeva (neposredna ekspanzija Samog Krsne) se začudio i rekao: „Zar nije divno da Moju zanosnu ljubav prema Krsni opet privlače tako mnogo dečaka pastira, telad i krave!" Iščuđavao se i razmišljo na ovaj način. Ovo je jedan od primera koji pokazuje kako Sam Krsna postaje predmet i nepresušni izvor zanosne ljubavi u vidu podstreka. 21. Osobine Šri Krsne Krsnine lične osobine mogu da se podele na dve grupe: jedne su - prekrivene, a druge su ispoljene. Kada se Krsna preobuče u različitu vrstu odeće, Njegove lične osobine su prekrivene. U ŠrimadBhagavatamu postoji primer o Njegovim prekrivenim ličnim osobinama u vezi sa Dvaraka liom (dok je živeo u Dvaraki kao kralj). Ponekad se Gospodin Krsna u igri preoblačio u ženu. Kad je ugledao ovaj oblik Uddhava je rekao: „Zar nije iznenađujuće kako ova žena privlači moju zanosnu liubav isto kao i Gospodin Krsna. Mislim da to mora da se Krsna preobukao u odeću žene!" Jedan bhakta je veličao Krsnine lične osobine kada Ga je video kako ih manifestuje. Uzviknuo je: „Kako su prekrasne lične osobine Gospodina Krsne! Njegov vrat je kao školjka! Njegove oči su tako prekrasne kao da su se same suočile sa lepotom lotosovog cveta. Njegovo telo je poput drveta tamala, tamne puti. Njegovu glavu krasi baldahin od kose. Prsa su Mu označena znacima šrivatsa i drži školjku. Zahvaljujući takvim prekrasnim telesnim crtama, neprijatelj demona Madhu izgleda tako prijatan da mi je podario najvišu sreću i blaženstvo samo kada sam ugledao Njegove transcendentalne osobine." Pošto je proučio razne svete spise, Šrila Rupa Gosvami je nabrojao transcendentalne osobine Gospodina na sledeći način: 1) prekrasne crte čtavog tela; 2) koga krase sve povoljne osobine; 3) neobično mio; 4) koji odaje sjaj; 5) snažan; 6) uvek mlad; 7) neobičan jezikoslovac; 8) istinoljubiv; 9) govori ljubazne reći; 10) može da tečno govori sve jezike; 11) visoko učen; 12) jako inteligentan; 13) genije; 14) veliki umetnik; 15) neobično oštrouman; 16) sposoban za sve; 17) zahvalan; 18) čvrsto odlučan; 19) može da večno proceni vreme i okolnosti; 20) gleda i govori na osnovu autoriteta Veda ili svetih spisa; 21) čist; 22) samouzdržan; 23) postojan; 24) blag i popustljiv; 25) koji oprašta; 26) ozbiljan; 27) samo-dovoljan; 28) koji poseduje ujednačenost uma; 29) širokogrudan; 30) religiozan; 31) herojski; 32) samilostiv; 33) pun poštovanja; 34) nežan; 35) plemenit; 36) stidljiv; 37) zaštitnik predanih duša; 38) sretan: 39) želi dobro svim bhaktama; 40) upravljen ljubavlju; 41) sve-povoljan; 42) najmoćniji; 43) sveopšte slavan; 44) sveopšte poznat; 45) pristrasan prema bhaktama; 46) vrlo privlačan za sve žene; 47) koga svi obožavaju; 48) koji poseduje sva obilja; 49) koji je dužan svih počasti; 50) uzvišeni upravitelj. Vrhunska Božanska Ličnost poseduje svih ovih pedeset transcendentalnih osobina u potpunosti, što može da se uporedi sa dubinom okeana. Drugim rečima, ne mogu da se procene granice Njegovih osobina. Kao sastavni delovi Uzvišenog Gospodina, osobena živa bića isto tako mogu da poseduju sve ove osobine u malim količinama pod uslovom da postanu Gospodinove čiste bhakte. Naime, sve prethodne transcendentalne osobine mogu da budu prisutne u bhaktama u malim količinama, dok su uvek potpuno prisutne u Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Pored toga, postoje ostale transcendentalne osobine koje Gospodin Šiva opisuje Parvati u Padma Purani i u Prvom pevanju Šrimad Bhagavatama u vezi sa razgovorom između poluboga Zemlje i kralja religije, Yamaraja. Odlomak glasi ovako: „One koji žele da postanu čuvene ličnosti treba da krase sledeće osobine: istinoljubivost, čistoća, milosrđe, istrajnost, odvojenost, spokoj, jednostavnost, Uzdržavanje čula, uravnoteženost uma, strogost, jednakost, uzdržanost, blagost, učenost, znanje, nepristrasnost, obilje, viteštvo, uticajnost, moć, pamćenje, nezavisnost, taktičnost, telesna lepota, strpljivost, ljubaznost, oštroumnost, nežnost, lepo ponašanje, odlučnost, savršenstvo u svem znanju, pravilno izvršenje dužnosti, posedovanje svih predmeta za uživanje, ozbiljnost, upornost, vernost, slava, ugled i lišenost lažnog ja." Oni koji žele da postanu velike duše ne mogu da budu bez ijedne od ovih osobina, tako da možemo da sigurno zaključimo da ih poseduje Gospodin Krsna, Uzvišena Duša. Pored svih prethodno pomenutih pedeset osobina, Gospodin Krsna poseduje još pet koje se ponekad delimično ispoljavaju u ličnostima kao što su Gospodin Brahma ili Gospodin Šiva. Ove transcendentalne osobine su sledeće: 51) nepromenljiv je, 52) sveznajući, 53) uvek čio i mlad, 54) sac-cid-ananda(ima večno telo puno sreće i blaženstva), 55) poseduje sva mistična savršenstva. Krsna isto tako poseduje još pet osobina koje se ispoljavaju u telu Narayana: 56) poseduje nepojmljivu moć, 57) iz Njegovog tela potiču nebrojeni univerzumi, 58) prvobitni je izvor svih inkarnacija, 59) daruje oslobođenje neprijateljima koje ubija, 60) privlači oslobođene duše. Sve ove transcendentalne osobine se na neobičan način manifestuju u ličnom obliku Gospodina Krsne. Pored ovih šezdeset transcendentalnih osobina, Gospodin Krsna poseduje još četiri koje se ne ispoljavaju čak ni kod oblika Narayana, da ne govorimo o polubogovima ili živim bićima: 61) zabavlja se i čini razna čudesna dela (posebne su Njegove igre u detinjstvu), 62) okružuju Ga bhakte koje poseduju zadivljujuću ljubav prema Njemu, 63) može da privuče sva živa bića u svim univerzumima samo kada zasvira na Svojoj flauti, 64) poseduje prekrasnu lepotu koja nema premca u čitavom stvorenom svetu. Pošto smo spisku dodali još četiri izuzetne osobine Krsne, treba da shvatimo da je ukupan broj Krsninih osobina šezdeset i četiri. Šrila Rupa Gosvami je pokušao da pruži dokaze iz različitih svetih spisa o svim ovim osobinama koje su prisutne u ličnosti Uzvišenog Gospodina. 1. Prekrasne telesne crte Bilo koje poredenje raznih delova Gospodinovog tela sa različitim materijalnim predmetima zapravo ne može da bude potpuno. Običnim ljudima koji ne mogu da shvate kako su uzvišene Gospodinove telesne osobine, se samo pruža mogućnost da ih shvate pomoću materijalnih poredenja. Kaže se da je Krsnino lice prekrasno poput meseca, bokovi su Mu moćni poput slonovskih surli, ruke su Mu kao dva stuba, a dlanovi se šire poput lotosovih cvetova. Njegova prsa su poput ulaznih vrata, bokovi su čvrsti, a srednji deo tela je ravna površina. 2. Povoljne osobine Postoje određene osobine različitih delova tela koji se smatraju povoljnim i one su u potpunosti izražene na telu Gospodina. U vezi sa tim, jedan prijatelj Maharaja Nande je rekao kada je govorio o povoljnim telesnim odlikama Gospodina Krsne: „Dragi moj kralju krava, mogu naći trideset i dva povoljna simptoma na telu tvog sina! Pitam se kako je moguće da se takav dečak rodi u porodici pastira?" Uglavnom, kad god se pojavljuje Gospodin Krsna, javlja se u porodici ksatriya (kraljeva) kao što je to slučaj sa Gospodinom Ramacandrom, a ponekada dolazi u porodici brahmana. Međutim, Krsna je prihvatio ulogu sina Maharaja Nande uprkos činjenici da je Nanda pripadao zajednici vaisya. Dužnost ove zajednice je trgovina, zanat i zaštita krava. Prema tome, njegov prijatelj koji se rodio u porodici brahmana je izrazio svoju začuđenost da iako uzvišeno dete može da se rodi u porodici vaisya. Štaviše, poočimu je ukazao na povoljne znake na telu deteta. Nastavio je: „Ovo dete na sedam mesta blista crvenkastim sjajem — u očima, po dlanovima, stopalima, na nepcu, usnama, jeziku i noktima, Crvenkasti odsjaj na ovih sedam mesta se smatra povoljnim. Tri dela Njegovog tela su jako široka — struk, čelo i prsa; tri druga dela su jako kratka: vrat, bokovi i polni organi, a sledeća tri dela su jako duboka — glas, inteligencija i pupak. Pet delova Njegovog tela imaju izraženu visinu: nos, ruke, uši, čelo i bokovi, a jako nežni su ovih pet delova: koža, kosa na glavi i ostalim delovima tela, zubi i vrhovi prstiju. Sve ove telesne osobine zajedno se ispoljavaju samo kod velikih ličnosti." Linija sudbine na dlanovima se takode smatra povoljnim telesnim simptomima. U vezi sa tim je jedna starija gopi rekla kralju Nandi: „Tvoj sin poseduje različite čudesne linije sudbine na Svojim dlanovima. Postoje znaci lotosovih cvetova i diskova, dok se na Njegovim tabanima vide znaci zastave, munje, ribe, štapa kojim se upravljaju slonovi i lotosovog cveta. Molim te, pogledaj samo kako su povoljni ovi znaci!" 3. Dražestan Prekrasne telesne crte koje same po sebi privlače tuđe poglede se nazivaju rucira (dražesnost). U Svom ličnom obliku, Krsna poseduje ove privlačne crte rucira. U Šrimad-Bhagavatamu (3.2.13) o ovome postoji sledeći odlomak: „Vrhunska Božanska Ličnost se u Svojoj dražesnoj odeći pojavila na poprištu žrtvene arene kada je kralj Yudhisthira priređivao žrtvu po imenu Rajasuya. Sve značajne ličnosti iz različitih delova univerzuma su isto tako bile pozvane u žrtvenu arenu i kada su spazili Krsnu, svi su smatrali da je Stvoritelj dostigao vrhunac Svoje umešnosti kada je stvorio dotično telo Krsne." Kaže se da osam delova Krsninog transcendentalnog tela podsećaju na lotosov cvet — naime, lice, oči. obe ruke, pupak i stopala. Gopije i stanovnici Vrndavana su imali običaj da posvuda vide lepotu lotosovog cveta i nisu mogli da skinu oči sa njih. 4. Blistav Smatra se da sjaj koji prožima univerzum predstavlja zrake Vrhunske Božanske Ličnosti. Krsnino uzvišeno prebivalište uvek odaje sjaj koji je poznat kao brahmajyoti i koji potiče od Njegovog tela. Sjaj mnogih dragulja koji ukrašavaju Gospodinova prsa može da porazi čak i sunčev sjaj. pa ipak kada se uporedi sa Gospodinovim telesnim sjajem, izgleda samo kao jedna zvezda na nebu. Prema tome, transcendentalni uticaj Krsne je toliko moćan da može da porazi svakoga. Kada je Krsna bio prisutan u žrtvenoj areni Svog neprijatelja, Kamse, iako su se divili nežnosti Njegovog tela, prisutni hrvači su se ipak plašili kada su pomislili da će se boriti sa Njim. 5. Snažan Onaj ko poseduje neobičnu telesnu snagu se naziva baliyan. Kada je Krsna ubio Aristasuru, neke od gopija su rekle:„Drage moje prijateljice, samo pogledajte kako je Krsna ubio Aristasuru! Iako je bio snažniji od planine, Krsna ga je podigao kao paperje i odbacio ga bez ikakve teskoče!" Postoji još jedan odlomak u kojem se kaže: „O drage moje bhakte Gospodina Krsne, neka vas od svih opasnosti sačuva leva ruka Gospodina Krsne koja je kao loptu podigla breg Govardhana." 6. Uvek mlad i čio Krsna je prekrasan u Svojim različitim godištima — naime, detinjstvu, dečaštvu i mladosti. Od ova tri razdoblja, Njegova mladost je nepresušna riznica sveg zadovoljstva i predstavlja doba kada je moguće da Ga najviše služimo s predanim poštovanjem. U tim godinama, Krsna obiluje svim transcendentalnim osobinama i transcendentalno se zabavlja. Prema tome, bhakte koje osećaju zanosnu ljubav prema Krsni prihvataju početak Njegove mladosti kao najprivlačniju odliku. U tim godinama Krsna se opisuje na sledeći način: „Silina Krsnine mladosti zajedno sa Njegovim prekrasnim osmehom poražava čak i lepotu punog meseca. Uvek je lepo odeven i po lepoti prevazilazi čak i Kupidona i uvek privlači umove gopija kojima na taj način pričinjava zadovoljstvo." 7. Izvanredan lingvista Rupa Gosvami kaže da se onaj ko poznaje jezike različitih zemalja, naročito sanskrit koji se govori na planetarna polubogova — kao i ostale jezike u svetu zajedno sa jezicima životinja — naziva izvanredan lingvista. Iz ovog odlomka proizlazi da Krsna isto tako može da govori i razume jezike životinja. Jedna starica iz Vrndavana koja je bila prisutna dok se Krsna zabavljao je iznenađeno izjavila: „Zar nije divno da Krsna koji je vlasnik srca svih mladih devojaka u Vrajabhumiju sa gopijama, tecno govori jezikom Vrajabhumija, dok na sanskritu razgovara sa polubogovima, a na jeziku životinja može da razgovara cak i sa kravama i bivolima! Isto tako govori jezike provincije Kašmir, kao i sa papagajima i drugim pticama, a takođe može da se izražava na svim ostalim jezicima!" Upitala je gopije kako to da je Krsna sposoban da govori na mnogim različitim jezicima. 8. Istinoljubiv Onaj ko nikada ne poriče svoju časnu reč se naziva istinoljubiv. Krsna je jednom obećao Kunti, majci Pandava da će vratiti njenih pet sinova sa bojnog polja Kuruksetre. Nakon što se bitka završila, kada su se sve Pandave vratili kući, Kunti je hvalila Krsnu jer je u potpunosti ispunio Svoje obećanje. Rekla je: „Čak i sunčev sjaj jednom može da se ohladi, a mesečina postane vrela, ali Tvoje zadato obećanje nikada neće ostati neispunjeno." Slično tome, kada je Krsna zajedno sa Bhimom i Arjunom otišao da izazove Jarasandhu, jasno je dao na znanje da je večni Krsna prisutan zajedno sa dvojicom Pandava. Desilo se da su Krsna i Pandave — u ovom slučaju Bhima i Arjuna — bili ksatriye (kraljevi-ratnici), a Jarasandha je isto tako bio ksatriya i bio je jako milostivo naklonjen prema brahmanima. Zato je Krsna koji je nameravao da se bori sa Jarasandhom, otišao kod njega zajedno sa Bhimom i Arjunom u odeći brahmana. Jarasandha ih je upitao šta žele, a oni su izrazili svoju želju da se bore sa njim. Zatim je Krsna, preobučen kao brahmana, izjavio da je isti onaj Krsna koji je bio kraljev večni neprijatelj. 9. Koji govori umilne reči Onaj ko govori umilne reči može da to čini čak i sa neprijateljem, samo da bi ga umirio. Krsna je znao tako umilno da govori i pošto je porazio Svog neprijatelja, Kaliyu, u vodama Yamune, rekao je: „Dragi Moj kralju zmija, iako sam Ti zadao toliko boli, molim te ne ljuti se na Mene. Moja je dužnost da zaštitim ove krave koje obožavaju čak i polubogovi. Moram da te oteram sa ovog mesta samo da bi ih spasao od opasnosti koje zadaje tvoje prisustvo." Kaliya je živeo u vodama Yamune, pa je zato donji tok reke poslan otrovan. Mnoge krave koje su pile vodu su zbog toga uginule. Uprkos tome što je imao samo četiri ili pet godina, Krsna se bacio u vodu, strugo kaznio Kaliyu i zatim ga zamolio da napusti to mesto i ode na neko drugo. U to vreme je Krsna rekao da krave obožavaju čak i polubogovi, pa je Sam pokazao kako treba da se zaštite. Barem oni koji su u svesnosti Krsne treba da slede Njegov primer i potpuno ih zaštite. Ne samo Ako obožavaju polubogovi, već ih je Sam Krsna obožavao u nekoliko slučajeva, naročito u dane Gopastam i Govardhana-puje. 10. Koji tečno govori sve jezike Onaj ko može da se jasno izražava sa svom ljubaznošću, naziva se vavaduka, ili onaj ko se tečno izražava. U Šrimad-Bhagavatamu postoji prikladan opis u vezi sa Krsninim ljubaznim izražavanjem. Kada se Krsna učtivo usprotivio Svom ocu, Nanda Maharaju da ne prinosi obredne žrtve bogu kiše, Indri, žena jednog seoskog pastira je bila očarana. Kasnije je svojim prijateljicama na ovaj naćin opisala Krsnine reči: „Krsna je takvim ljubaznim i blagim rečima govorio sa Svojim ocem kao da je sipao nektar u uši svih prisutnih. Ko nije privučen kada čuje Krsnine umilne reči?" Krsnine reči koje sadrže sve povoljne osobine u univerzumu se opisuju u sledećim izjavama Uddhave: „Reči Krsne su tako privlačne da odmah mogu da promene srce čak i samog protivnika. Njegove reči odmah mogu da reše sve probleme u svetu i odgovore na sva pitanja. I ako dugo vremena ne govori, svaka pojedina reč sa Njegovih usana sadrži ogromno značenje. Ove Krsnine reći su jako mile mom srcu." 11. Visoko učen Kad je neko visoko obrazovan i strogo se pridržava moralnih principa, smatra se visoko učenim. Za onoga ko poznaje različita područja znanja se kaže da je obrazovan i da ima snažan moral, jer se vlada po moralnim principima. Ova dva činioca zajedno predstavljaju učenost Sri Narada Muni na sledeći način opisuje kako je Sandipani Muni obučavao Krsnu: „Na početku su Gospodin Brahma i ostali bili nalik na oblake isparene vode ogromnog okeana Krsne. Drugim rečima, Brahma je prvi primio vedsko znanje od Krsne kao što oblaci primaju vodu iz okeana. Ovo vedsko znanje ili uputstva kojaje Brahma saopštio svetu je zatim našlo utočište na planini u obliku Sandipani Munija. Uputstva koja je Sandipani Muni dao Krsni su nalik na nepresušna vrela na planini koja ističu kao reka a zatim se ponovo spajaju sa izvorom, okeanom Krsne." Da bismo ovo još bolje razjasnili, smisao je u tome da Krsnu niko ne može da pouči kao što okean ne prima vodu ni iz jednog drugog izvora, osim sebe samog. Samo nam se čini da reke ulivaju svoju vodu u okean. Dakle, jasno je da je Brahma stekao obrazovanje od Krsne, a od njega se rasprostranilo vedsko znanje putem učeničkog nasleđa. Sandipani Muni se poredi sa rekom koja se ponovo uliva u isti, prvobitni okean Krsne. Siddhe, stanovnici Siddhaloke (gde se svi rađaju sa potpuno razvijenim mističnim moćima), kao i Carane, stanovnici slične planete, se mole Krsni na sledeći način: „Moj Gospodine Govinda, boginja znanja, koju krase četrnaest vrsta obrazovanja, čija mudrost prožima sve četiri Vede, čija je pažnja uvek usmerena na zakonike koje su dali čuveni mudraci kao sto je Manu i koja je odenuta u šest vrsta znanja — naime, vedske činjenice, gramatiku, astrologiju, retoriku, izražavanje i logiku i čije su stalne prijateljice dopune Vedama i Puranama, ukrašena konačnim zaključkom sveg obrazovanja — je sada stekla mogućnost da sedi sa Tobom kao Tvoja školska drugarica i predano Te služi." Krsna, Vrhunska Božanska Ličnost, nema potrebe ni za kakvim obrazovanjem, ali pruža mogućnost boginji učenosti da Ga služi. Pošto je Sam Sebi dovoljan. Krsni nije neophodno da Ga služi nijedno živo biće, iako ima tako mnogo bhakta. Pošto je toliko ljubazan i milostiv, daje mogućnost svakome da Ga služi kao da oseća potrebu da služi bhakte. Što se tiče moralnih principa, u Šrimad-Bhagavatamu se kaže da Krsna vlada nad Vrndavanom kao oličenje smrti za lopove, kao sreća i blaženstvo za pobožne, kao najlepši Kupidon za mlade devojke i kao najvelikodušniji za siromahe. Na Svoje prijatelje deluje sveže kao pun mesec, a za protivnike predstavlja vatru uništenja koju stvara Gospodin Šiva. Prema tome, Krsna poseduje najsavršenije moralne principe u Svojim međusobnim odnosima sa različitim vrstama ljudi. Ne treba da smatramo daje bez moralnih principa ili daje okrutan kada postupa kao oličenje smrti za lopove. Tada je isto ljubazan, jer kazniti kradljivce smrću predstavlja najviši nivo moralnih principa. U Bhagavad-giti Krsna isto tako kaže da se ophodi prema različitim vrstama ljudi onako kako se oni ophode prema Njemu. Iako ima različit odnos prema bhaktama i abhaktama. Njegovo ophođenje je podjednako dobro. Pošto Krsna uvek želi dobro svima. Njegovo ponašanje je uvek povoljno. 12. Izuzetno inteligentan Neko se smatra inteligentnim kada ima oštro pamćenje i razboritost. Što se tiče Krsninog pamćenja, dok je učio u školi Sandipani Munija u Avantipuru, kaže se da je pokazao takvo oštro pamćenje da bi odmah savršeno savladao svaki predmet čim bi samo jednom čuo uputstvo od učitelja. Ustvari, pohađao je školu Sandipani Munija samo da bi pokazao ljudima u svetu da svako mora da stekne opšte obrazovanje od viših autoriteta, bez obzira koliko da je sposoban ili oštrouman. Bez obzira koliko da smo sposobni, moramo da prihvatimo učitelja ili duhovnog učitelja. Krsna je pokazao Svoju oštroumnost kada se borio sa nedodirljivim kraljem koji je napao grad Mathuru. Prema vedskim obredima, kraljevi ksatriye ne smeju da dodirnu nedodirljive čak ni kada žele da ih ubiju. Prema tome. kada je zauzeo grad Mathuru, Krsna nije smatrao da je mudro da ga neposredno ubije Svojom sopstvenom rukom. Pa ipak, trebalo je da kralj bude ubijen pa je zato mudro odlučio da pobegne sa bojnog polja tako da bi nedodirljivi kralj počeo da Ga progoni. Tako ga je odveo na planinu gde je spavao Mucukunda, koji je dobio blagoslov od Karttikeye da će spaliti u pepeo svakoga koga prvo ugleda kada se probudi iz dubokog sna. Prema tome, Krsna je mislio da je razborito da odvede nedodirljivog kralja do te pećine tako da bi kraljevo prisustvo probudilo Mucukundu koji ga je odmah spalio u pepeo. 13. Genije Neko se smatra genijem kada može da se suprotstavi svim protivničkim elementima sa sve novijim argumentima. U vezi sa tim, postoji odlomak u Padyavali koji sadrži sledeći razgovor između Krsne i Radhe: Jednog jutra kada je Krsna otišao kod Radhe, upitala Ga je: Dragi Moj Kešava, gde je sada Tvoja vasa? Sanskritska reč vasa ima tri značenja: jedno značenje je mesto stanovanja, drugo značenje je miris, a treće odeća. Ustvari, Radharani je pitala Krsnu: „Gde je Tvoja odeća?" Međutim, Krsna je shvatio da znači mesto boravka, pa Joj je odgovorio: „Draga Moja ljubljena, sada prebivam u Tvojim prekrasnim očima." Na ovo je Radharani odgovorila: „Dragi Moj prepredenjače, nisam Te pitala gde prebivaš, već sam Te pitala gde Ti je odeća." Krsna je zatim protumačio značenje vasa kao miris i odgovorio je: Draga Moja srećnice, izabrao sam ovaj miris da bi se slagao sa mirisom Tvog tela." Srimati Radharani je ponovo pitala Krsnu: „Gde si proveo noć?" Tačan izraz na sanskritu koji je upotrebljen je yaminyamusitah. Yaminyam znači noću, dok usitah znači provesti. Međutim, Krsna je podelio ovu reč na dve reči, naime yaminya i musitah. Na taj način je izraz značio da Ga je preuzela Yamini, ili noć. Krsna je tako odgovorio Radharani: „Draga Moja Radarani, zar je moguće da noć može da Me preotme?" Na taj način je odgovorio na sva pitanja Radharani tako lukavo da je obradovao Svoju najdražu gopi. 14. Pun umetničkog smisla Onaj ko pokazuje visok ukus prilikom oblačenja i razgovora se naziva vidagdha. Primer ove osobine se ogleda u ličnosti Šri Krsne. Radharani o tome govori na sledeći naćin: „Draga moja prijateljice, samo pogledaj kako je Krsna prekrasno ispevao pesme, kako pleše, govori smešne reći i svira na Svojoj flauti, dok Ga krase tako divni venci cveća. Obukao se na tako zanosan način kao da je porazio sve igrače šaha. Zaista se ponaša kao da ima najviši umetnički smisao. 15. Pametan Onaj ko istovremeno može da obavlja različite vrste poslova se naziva pametnim. U vezi sa tim jedna od gopija je rekla: „Drage moje prijateljice, samo pogledajte kako je Sri Krsna pametan. Sastavio je divne pesme o dečacima pastirima i zadovoljava krave. Pokretima Svojih očiju zadovoljava gopije, a istovremeno se bori sa demonima kao što su Aristasura i ostali. Tako se na različite načine ophodi sa mnogim živim bićima i potpuno uživa u tome." 16. Vešt Onaj ko može jako brzo da izvrši jako teške zadatke se smatra veštim. U Šrimad-Bhagavatamu (10.59.17) postoji odlomak koji opisuje Krsninu veštinu, gde Šukadeva Gosvami kaže Maharaju Pariksitu: „ 0 najbolji među Kuruima, Šri Krsna je uništio u komade sve različito oružje koje su koristili mnogi borci." U ranija vremena se ratovalo uz pomoć različitih vrsta strela. Jedna strana bi odapela određene strele, dok bi druga strana morala da je porazi i suprotstavi se drugim strelama. Na primer, jedna strana bi odapela stelu koja bi prouzrokovala da voda poteče sa neba i da bi joj se suprotstavila, protivnička strana bi morala da odapne strelu koja bi odmah pretvorila vodu u oblake. Dakle, iz ovog odlomka proizilazi da se Krsna jako vešto suprotstavljao protivničkim strelama. Na sličan način, za vreme rasa plesa, svaka pojedina gopije zamolila Krsnu da pojedinačno pleše sa njom, a Krsna se odmah proširio u mnoge oblike da bi postao partner svake pojedine gopi. Zahvaljujući tome, svaka gopi je imala Krsnu pored sebe. 17. Zahvalan Svako ko je svestan dobročinstava svojeg prijatelja i nikada ne zaboravlja njegovu uslugu, smatra se zahvalnim. U Mahabharati Krsna kaže: „Kada sam se nalazio daleko od Draupadi, pozvala Me je rečima ,Hej Govinda'! Ovim pozivom Me je zadužila i ovo osećanje obaveze postepeno narasta u Mom srcu." Ove Krsnine reći pokazuju kako možemo da zadovoljimo Uzvišenog Gospodina samo ako Mu se obratimo na sledeći način: „Hej Krsna! Hej Govinda!" Maha-mantra (Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna, Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare) je isto tako način na koji se obraćamo Gospodinu i Njegovoj energiji. Dakle, možemo da zamislimo koliku obavezu Uzvišeni Gospodin oseća prema onome ko se neprestano obraća Njemu i Njegovoj energiji. Za Njega je nemoguće da zaboravi takvog bhaktu. U ovom stihu se jasno navodi da svako ko se obraća Gospodinu odmah privlači Njegovu pažnju i uvek mu ostaje zahvalan. Navodi se još jedan primer Krsninog osećanja obaveze u vezi sa Njegovim ophođenjem prema Jambavanu. Kada je Gospodin bio prisutan kao Gospodin Ramacandra, Jambavan, čuveni kralj majmuna Ga je verno služio. Kada se Gospodin ponovo pojavio kao Krsna, oženio se Jambavanovom kćerkom i ukazao mu poštovanje koje se obično ukazuje nadmoćnijem od sebe. Svaki častan ćovek oseća zahvalnost prema onom prijatelju koji ga služi. Pošto je Krsna najiskreniji od svih, nije moguće da zaboravi Svoje obaveze prema onome ko Ga služi. 18. Uporan i odlučan Svako ko se pridržava propisanih principa i ispunjava svoje obećanje na praktičan način se smatra odlučnim i upornim. Što se tiče Gospodinove upornosti, u vezi sa tim postoji primer u Hari-vamši. Gospodin Krsna se borio sa kraljem viših planeta, Indrom. od koga je na silu preoteo cvet parijata. Parijata je vrsta lotosovog cveta koji raste na visim planetama. Jednom je Satyabhama, jedna od Krsninih kraljica pozelela taj lotosov cvet i Krsna je obećao da će ga doneti: međutim, Indra je odbio da se odvoji od tog cveta. Zbog toga, nastao je veliki boj sa Krsnom i Pandavama na jednoj strani i svim polubogovima na drugoj. Konačno ih je Krsna sve porazio i uzeo cvet parijata koji je poklonio Svojoj kraljici. Dakle, u vezi sa ovim događajem, Krsna je rekao Narada Muniju: „Dragi Moj čuveni mudrače među polubogovima, sada možeš da izjaviš svim bhaktama, a naročito abhaktama, da su svi polubogovi Gandharve. Nage. demoni Raksase, Yaksase, Pannage — pokušavali da Me poraze dok sam nameravao da uberem cvet parijata, međutim, ništa nije moglo da Me natera da prekršim obećanje koje sam dao Svojoj kraljici."' Postoji još jedno obećanje koje je Krsna dao u Bhagavad-giti gde kaze da Njegov bhakta nikada neće biti uništen. Dakle, iskreni bhakta koji uvek transcendentalno služi Gospodina s puno ljubavi treba da za sigumo zna da Krsna nikada neće prekršiti Svoje obećanje. Uvek će štititi Svoje bhakte pod svim okolnostima. Krsna je pokazao kako ispunjava Svoje obećanje kada je uručio cvet parijata Satyabhami, kada je spasao Draupadi i oslobodio Arjunu od napada svih neprijatelja. Obećanje Krsne da Njegove bhakte nikada neće biti uništene je prethodno priznao Indra kada je bio poražen u Govardhana-lili. Kada je Krsna sprečio meštane Vraje, Vrndavana, da obožavaju Indru, Indra se naljutio i usled toga je preplavio Vrndavan nepresušnim kišama Međutim, Krsna je zaštitio sve meštane i životinje iz Vrndavana, tako što je podigao breg Govardhana koji je služio kao kišobran. Posle ovog događaja, Indra se predao Krsni uz mnoge molitve u kojima je priznao: „Kada si podigao breg Govardhana i zaštitio meštane Vrndavana, održao si obećanje kojim si dao reč da Tvoje bhakte nikada neće biti uništene." 19. Savršeno procenjuje vreme i okolnosti Krsna je savršeno znao kako da se ophodi prema ljudima u skladu i u okolnostima, zemljom, vremenom i svim ostalim činiocima. U razgovoru sa Uddhavom o rasa plesu sa gopijama, Krsna kaže kako je iskoristio povoljno vreme, okolnosti i osobe: „Najpovoljnije vreme je noć sa punim mesecom u jesen, kao na primer večeras. Najbolje mesto u univerzumu je Vrndavan. dok su najlepše devojke gopije. Dakle, dragi Moj prijatelju Uddhava, mislim da ću sada iskoristiti sve ove okolnosti i uzeti učešća u rasa plesu." 20. Onaj ko vidi posredstvom autoriteta svetih spisa Svako ko deluje u skladu sa načelima svetih spisa se naziva sastra- caksus. Šastra-caksus znači onaj ko vidi očima ovlašćenih svetih spisa. Ustvari, svaki učen i iskusan čovek treba sve da spozna posredstvom ovih knjiga. Na primer, svojim golim okom možemo da sagledamo sunčevu loptu samo kao usijanu supstancu, međutim, kada je posmatramo posredstvom ovlašćenih naučnih knjiga i ostale literature mozemo da shvatimo koliko je sunčeva lopta veća od ove planete Zemlje i koliko je moćna. Dakle, posmatrati golim okom nije istinsko gledanje. Pravilan način da sve sagledamo je posredstvom ovlašćenih knjiga i ovlašćenih učitelja. Iako je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost i može da sagleda prošlost, sadašnjost i budućnost, uvek se pozivao na svete spise da bi poučio ljude uopšte. Na primer, u Bhagavad-giti ipak spominje i navodi Vedanta-sutru kao autoritet, iako je Sam govorio kao uzvišeni autoritet. U Šrimad-Bhagavatamu se nalazi odlomak koji opisuje kako je neko u šali rekao da je Krsna, neprijatelj Kamse, poznat kao onaj ko na sve gleda očima šastra. Da bi uspostavio Svoj autoritet, posmatra gopije te ih dovodi do bezumlja. 21. Čist Postoje dve vrste uzvišene čistoće. Ako posedujemo jednu vrstu, možemo da izbavimo grešnika. Kada posedujemo drugu vrstu, ne možemo da činimo ništa što nije čisto. Onaj ko poseduje obe ove osobine se naziva uzvišeno čist Krsna ih obe poseduje — može da izbavi sve grešne uslovljene duše, dok u isto vreme, nikada ne čini nešto što se ne smatra čistim. U vezi sa tim, dok je pokušavao da odvoji starijeg brata Dhrtarastru od vezanosti za porodicu, Vidura je rekao: „Dragi moj brate, samo usredsredi svoj um na lotosova stopala Krsne koga čuveni mudraci i sveti ljudi obožavaju prekrasno ispevanim stihovima. Krsna je najuzviseniji među onima koji daruju oslobođenje. Bez sumnje postoje mnogi čuveni polubogovi kao što su Gospodin Šiva i Gospodin Brahma, ali njihovi položaji izbavitelja zavise od milosti Krsne." Prema tome, Vidura je savetovao svog starijeg brata Dhrtarastru da usredsredi svoj um i obožava samo Krsnu. Ako samo pevamo Sveto Ime Krsne, Sveto Ime će zasijati u našem srcu poput moćnog sunca i odmah odagnati tminu neznanja. Vidura je savetovao Dhrtarastru da stalno razmišlja o Krsni tako da će se naslage grešnih dela odmah sprati. U Bhagavad-giti Arjuna Ga je isto tako oslovio kao param brahma param dhama pavitram — uzvišeno čist. Postoje mnogi ostali primeri koji ukazuju na Krsninu uzvišenu čistoću. 22. Samouzdržan Onaj ko u potpunosti može da upravlja svojim čulima se naziva vaši ili samouzdržan. U vezi sa tim u Šrimad-Bhagavatamu se nalazi sledeći odlomak: „Sve Krsnine žene, kojih je bilo šesnaest hiljada su bile toliko izuzetno prekrasne da su njihovi osmesi i stidljivost mogli da osvoje umove čak i čuvenih polubogova poput Gospodina Sive. Ipak nisu mogle da uzbude um Krsne uprkos njihovom privlačnom ženskom ponašanju." Svaka od hiljadu Krsninih žena je mislila da je Krsna očaran njenom lepotom, što nije bio slučaj. Prema tome, Krsna najmoćnije može da upravlja Svojim čulima što potvrđuje Bhagavad gita gde Ga je Arjuna oslovio kao Hrsikešu — gospodara ćula. 23. Uporan Onaj ko nastavlja da deluje sve dok ne postigne svoj željeni cilj se naziva uporan. Krsna se borio sa kraljem Jambavanom, jer je želeo da od njega oduzme dragulj Syamantaka. Dragulj je bio sakriven u šumi, međutim. Krsna se nije obeshrabrio. Konačno je pribavio dragulj i vratio ga vlasniku. 24. Izdržljiv Onaj ko može da podnese sve vrste nevolja i beda, čak iako su nepodnošljive se smatra izdržljivim. Kada je Krsna stanovao u školi Svog duhovnog učitelja, nije imao ništa protiv da se pomuči da služi Svog gurua, iako je Njegovo telo bilo jako nežno i osetljivo. Dužnost je učenika da služi duhovnog učitelja uprkos svim poteškoćama. Učenik treba da prosi od kuće do kuće i sve donese duhovnom učitelju. Kada se služi prasada, duhovni učitelj treba da pozove svakog učenika da dođe da ga uzme. Ako guru slučajno zaboravi da ga pozove da uzme prasada. sveti spisi nalažu da učenik treba da posti toga dana i ne uzme nikakvu hranu po svom sopstvenom nahođenju. Postoje mnoge takve disciplinske strogosti. Ponekad je i Krsna odlazio u šumu da skupi drva za ogrev. 25. Koji lako oprašta Onaj ko može da podnese sve vrste uvreda sa protivničke strane se smatra da lako oprašta. Osobina opraštanja Gospodina Krsne se opisuje u Šišupala-vadhi u vezi sa događajem kada je zabranio da se ubije Šišupala. Kralj Sišupala je vladao kraljevinom Cedi i uvek je zavideo Krsni iako je bio Njegov rođak. Gde god bi se sreli, Šišupala bi pokušao da Mu nanese uvredu i nazivao Ga je najgorim imenima. U areni žrtve Rajasuya Maharaja Yudhisthira, Šišupala je otpočeo da naziva Gospodina Krsnu pogrdnim imenima, ali Krsna nije mario za to i ostao je miran. Neki ljudi u areni su bili spremni da ubiju Šišupalu, međutim, Krsna ih je sprečio i oprostio mu je sve. Kaže se da kada zagrmi u oblacima, snažan lav odmah odgovara na grmljavinu svojom rikom. Ali, lav ne mari kada nerazumni šakali otpočnu da zavijaju. Šri Yamunacarya je slavio Krsninu moć opraštanja u sledećem odlomku: „Dragi moj Gospodine Ramacandra, toliko si milostiv da si oprostio gavranu koji je stavio svoje kandže na prsa Janaki samo zato što se poklonio pred Tobom." Jednom je Indra, kralj viših planeta, poprimio oblik gavrana i napao Situ (Janaki), ženu Gospodina Ramacandre, tako što ju je udario u prsa. Ovo je sigurno uvredilo majku čitavog sveta, Situ i Gospodin Ramacandra je bio odmah spreman da ubije gavrana. Pošto se kasnije gavran poklonio pred Gospodinom, oprostio mu je uvredu. Šri Yamunacarya je zatim rekao u svojoj molitvi da je moć opraštanja Gospodina Krsne još veća od Gospodina Ramacandre, jer je Šišupala uvek imao običaj da vređa Krsnu — ne samo u jednom životu, već neprestano kroz čitava tri života. Pa ipak, Krsna je bio toliko ljubazan da je pružio oslobođenje Šišupalu koji se sjedinio sa Njegovim telom. Iz ovoga možemo da shvatimo da cilj moniste da se stopi u sjaj Uzvišenog predstavlja jako veliku poteškoću. Stalni neprijatelji Krsne poput Šišupala isto tako mogu da se oslobode na ovaj način. 26. Ozbiljan Onaj ko ne poverava svoj um svakome i čiji je um i planove jako teško prihvatiti se naziva ozbiljnim. Pošto je Brahma uvredio Šri Krsnu, molio se da mu oprosti. Uprkos tome što Mu je uputio svoje prekrasne molitve, Brahma nije mogao da shvati da li je Krsna zadovoljan ili je još uvek nezadovoljan. Drugim rečima, Krsna je bio toliko ozbiljan da nije smatrao da su Brahmine molitve toliko važne. Još jedan primer Krsnine ozbiljnosti se ogleda u vezi sa ljubavnim doživljajima sa Radharani. Krsna je uvek skrivao Svoje ljubavne doživljaje sa Radharani tako da Baladeva, Njegov stariji brat i stalni pratilac nije mogao da shvati Krsnine preobražaje zahvaljujući Njegovoj ozbiljnosti. 27. Samozadovoljan Onaj ko je potpuno zadovoljan u sebi, ne žudi ni za čim i ne uznemiruje se čak ni kada postoji ozbiljan razlog za to, naziva se samozadovoljan. Primer kako je Krsna samozadovoljan se očituje kada je zajedno sa Bhimom i Arjunom otišao da izazove Jarasandhu, moćnog kralja Magadhe i Krsna je pripisao sve zasluge Bhimi kada je ubio Jarasandhu. Iz ovoga možemo da shvatimo da Krsna nikada ne mari ni za kakvu slavu, iako niko ne može da bude slavniji od Njega. Krsna je pokazao primer kako Ga ništa ne uznemiruje kada je Šišupala počeo da Ga naziva pogrdnim imenima. Svi kraljevi i brahmane koji su se bili okupili u žrtvenoj areni Maharaja Yudhisthira su se uznemirili i odmah su želeli da zadovolje Krsnu prikladnim molitvama. Međutim, svi ti kraljevi i brahmane nisu mogli da otkriju da se Krsna nije uznemirio. 28. Koji poseduje uravnoteženost uma Za onoga na koga zavist i vezanost nemaju nikakvog uticaja se kaže da poseduje ujednačenost uma. Primer Krsnine ujednačenosti uma se daje u Šrimad-Bhagavatamu (10.16.33) u vezi sa događajem kada je kaznio Kaliyu, stoglavu zmiju Kada je strogo kaznio Kaliyu, sve zmijine žene su se pojavile pred Gospodinom i molile Mu se na sledeći način: „Dragi naš Gospodine pojavio si se da kazniš sve vrste demonskih bića. Naš muž, Kaliya je veliki grešnik tako da je sasvim ispravno da ga kazniš. Znamo da je potpuno isto kada kazniš Svoje neprijatelje ili kada se ophodiš premn Svojim sinovima. Znamo da si ga kaznio jer si imao na umu buduću dobrobit ovog prokletog stvorenja." U jednoj drugoj molitvi se kaže: „Dragi moj Gospodine Krsna, najbolji među čitavom dinastijom Kurua, toliko si nepristrasan da čes nagraditi čak i Svog neprijatelja ako to zasluži, a ako jedan od Tvojih sinova skrivi kaznićeš ga. Ovo je Tvoja dužnost jer Si uzvišeni stvaralac svih univerzuma i nemaš nikakve pristrasnosti. Svako će sigurno pogrešiti ako pronađe imalo pristrasnosti u Tvojim osobinama." 29. Velikodušan Svako ko oseća milosrđe prema drugima se smatra velikodušnim. Kada je Krsna vladao Dvarakom. bio je toliko velikodušan i milostiv da nije bilo granice Njegovom milosrđu. Ustvari, davao je tako veliku milostinju u Dvaraki da je prevazišao čak i duhovno carstvo zajedno sa svim njegovim obiljem cintamani (čarobnim kamenjem), drvećem želja i kravama surabhi. U carstvu Gospodina Krsne, naime Goloka Vrndavanu postoje krave surabhi koje daju neograničene količine mleka. Postoji drveće želja sa kojeg svako može da ubere sve vrste voća koliko god želi. Tlo je sačinjeno od čarobnog kamena koje preobražava gvožđe u zlato kada dođe u dodir sa njim. Drugim rečima, iako je u Krsninom carstvu sve prekrasno i puno obilja, Krsnino milosrđe u Dvaraki je prevazišlo obilje Goloka Vrndavana. Gde god je Krsna prisutan, neograničeno obilje Goloka Vrndavana je samo po sebi prisutno. Isto tako se navodi da se Gospodin Krsna proširio u šesnaest hiljada sto osam oblika dok je živeo u Dvaraki i svaka od ovih ekspanzija je živela u dvorcu sa Svojom kraljicom. Ne samo što je Krsna srećno živeo sa Svojim kraljicama u tim palatama, već je iz svakog dvorca davao milostinju koja se sastojala od trinaest hiljada pedeset i četiri krave potpuno ukrašenih prekrasnim prekrivaćima i ukrasima. Iz svake od ovih Krsninih šesnaest hiljada sto osam palata, svakog dana se davao u milostinju taj isti broj krava. Znači da je ukupno trinaest hiljada pedeset i četiri krave pomnoženo sa šesnaest hiljada sto osam, Krsna davao svakog dana u milostinju. Niko ne može da proceni vrednost takvog ogromnog broja krava datih u milostinju, ali je ovo predstavljalo Krsnine rutinske dnevne događaje dok je vladao u Dvaraki. 30. Pobožan Onaj ko se lično pridržava načela religije koja se nalaze u šaastrama i ko isto tako podučava ostale o tim principima se smatra pobožnim, Jednostavno ispovedanje određene vrste vere se ne smatra pobožnošću. Moramo da postupamo u skladu sa načelima pobožnosti i svojim primerom podučavamo ostale. Takav čovek se smatra pobožnim. Kada je Krsna bio prisutan na ovoj planeti nije bilo ateizma. U vezi sa tim Narada Muni se jednom u šali obratio Krsni: “Dragi moj Gospodaru svih dećaka pastira, dok pasu travu na pašnjacima i kreću se na svoje četiri noge, Tvoji bikovi (simbol religije) su svakako popasli svu travu ateizma!" Drugim rečima. Krsna se toliko milostivo brinuo o načelima religije da je jedva bilo ikakvog ateizma. Kaže se da su polubogovi skoro uvek bili odvojeni od svojih žena zato što je Krsna neprestano priređivao različite vrste žrtvovanja i pozivao polubogove sa viših planetarnih sistema. Prema tome. njihove žene koje su žalile što su im muževi bili odsutni, otpočele su da se mole da se pojavi Gospodin Buda, deveta inkarnacija Gospodina Krsne za doba Kali. Drugim rečima, umesto da budu srećne što se Gospodin Krsna pojavio, počele su da se mole da se pojavi Gospodin Buda koji predstavlja devetu inkarnaciju, jer je On zaustavio sve obredne svečanosti i žrtvovanja koja preporučuju Vede da bi sprečio ubijanje životinja. Žene polubogova su mislile da će se sve vrste žrtvovanja zaustaviti kada se pojavi Gospodin Buda, pa na taj način njihove muževe niko neće pozivati i zato neće biti odvojene od njih. Ponekad se postavlja pitanje: „Zašto polubogovi sa viših planetarnih sistema sada ne dolaze na ovu planetu Zemlju?" Jednostavan odgovor je taj da otkako se Gospodin Buda pojavio i zaustavio obavljanje žrtvovanja da bi sprečio ubijanje životinja na ovoj planeti, polubogovi više ne mare da se ovde pojave. 22. Osobine Krsne dalje objašnjene 31. Junak Onaj ko sa velikim oduševljenjem obavlja svoje vojne obaveze i ko vesto barata različitim vrstama oružja se smatra junakom. Što se tiče Krsninog junaštva prilikom borbe, postoji sledeći odlomak: Dragi moj ubico neprijatelja, kao što slon uništava sve vrste lotosovih stabala u vodi kada zamahne svojom surlom dok se kupa u jezeru, isto tako kada si zamahnuo Svojim rukama koje se porede sa slonovskim surlama, ubio si toliko mnogo neprijatelja poput lotosa." Što se tiče Krsnine veštine u baratanju oružjem, kada je Jarasandha zajedno sa svojih trinaest divizija napao Krsninu vojsku nisu mogli da povrede čak nijednog vojnika na Krsninoj strani, zahvaljujući Njegovoj savršenoj vojnoj veštini. Ovo je jedinstven slučaj u istoriji borbene veštine. 32. Pun samilosti Onaj ko može da saoseća sa patnjom drugoga se smatra da je pun samilosti. Krsnina samilost prema unesrećenima se ogleda u primeru kada je oslobodio sve kraljeve koje je Magadhendra zatvorio u tamnici. Dok je umirao, ded Bhisma se molio Krsni i opisao Ga da je kao sunce koje je odagnalo tamu. Kraljevi koje je zatvorio Magadhendra su stavljeni u tamne ćelije i kada se Krsna pojavio, tama je odmah nestala kao da je sunce granulo. Drugim rečima, iako je Magadhendra mogao da baci u tamnicu toliko mnogo kraljeva, svi su se oslobodili kada se pojavio Krsna. Ovo je učinio iz Svoje iskrene samilosti prema kraljevima. Krsna je isto tako ispoljio Svoju samilost kada je ded Bhisma ležao na postelji od strela koje su rasporile njegovo telo. Dok je ležao u tom položaju, jako je želeo da vidi Krsnu, pa se On zato tamo pojavio. Kada je video žalostan položaj Bhisme, Krsna je počeo da govori sa suzama u ocima. Ne samo što je lio suze, već je iz samilosti isto tako zaboravio za Sebe. Prema tome, umesto da odaju poštovanje Krsni, bhakte odaju poštovanje Njegovoj prirodi punoj samilosti. Ustvari, pošto je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost, jako je teško da Mu se pridružimo. Međutim, koristeći Njegovu samilosnu prirodu koju predstavlja Radharani. bhakte se uvek mole Njoj za Krsninu samilost 33. Pun poštovanja Onaj ko pokazuje dolična poštovanja duhovnom učitelju, brahmani, starijem čoveku, treba da se smatra da je pun poštovanja. Kada bi se stariji ljudi sakupili pred Krsnom, Krsna bi pre svega odao poštovanje Svom duhovnom učitelju, zatim ocu, potom starijem bratu, Balaramu. Na taj način je Gospodin Krsna lotosovih očiju, osećao potpunu sreću i čistoću u srcu u svim Svojim postupcima. 34. Plemenit Svako ko nije ni drzak ni uobražen se smatra plemenitim. Krsnino plemenito ponašanje se ogleda u primeru kada je došao u žrtvenu arenu Rajasuye koju je priredio Maharaja Yudhisthira, Krsnin stariji rođak. Maharaja Yudhisthira je znao da je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost, pa je pokušao da siđe sa kočije da Ga dočeka. Međutim, pre nego što je Yudhisthira sišao. Gospodin Krsna je sišao sa Svojih kočija i odmah pao pred lotosova stopala kralja. Iako je Vrhunska Božanska Ličnost, nikada ne zaboravlja pravila lepog ponašanja u Svojim postupcima. 35. Širokogrud Svako ko ima blagu narav se smatra širokogrudnim. Posle pljačke dragulja Syamantaka, Uddhavaje potvrdio da je Krsna toliko ljubazan i milostivo naklonjen da ne uzima za ozbiljno čak ni velike uvrede za koje je okrivljen Njegov sluga. Jedino prihvata službu Svoga bhakte. 36. Stidljiv Onaj ko je ponekad ponizan i bojažljiv se smatra stidljivim. U Lalita-madhavi se opisuje da je Krsna pokazao Svoju stidljivost kada je malim prstom leve ruke podigao bregGovardhana. Sve gopije su posmatrale Krsnin zadivljujući podvig, a Krsna se isto tako osmehivao dok ih je gledao. Kada je skrenuo pogled sa njihovih prsa, ruka Mu je zadrhtala i svi pastiri pod bregom su se zabrinuli kada su to videli. Zatim se začula zaglušujuća grmljavina i svi su počeli da se mole Krsni za spas, Gospodin Balarama se tada nasmešio kad je pomislio da su se pastiri uplašili. Međutim, kada je video kako se Balarama osmehuje, Krsna je pomislio da je prozreo Njegove misli dok je posmatrao grudi gopija i odmah se zastideo. 37. Zaštitnik predanih duša Jedan Krsnin neprijatelj je bio podstaknut mišlju da ne treba da Ga se plaši, jer ako Mu se samo preda, Krsna će ga potpuno zaštititi. Krsna se ponekada poredi sa mesecom koji bez okolišenja prosipa svoje blage zrake čak i na domove candala i nedodirljivih. 38. Srećan Svako ko je uvek radostan i ko nije uznemiren nespokojstvom, naziva se srećnim. Što se tiče Krsninog uživanja, kaže se da o nakitu koji je krasio tela Krsne i Njegovih kraljica, Kuvera, rizničar u carstvu viših planeta, nije mogao ni da sanja. Neprestano plesanje pred dverima Krsninih palata nisu mogli da zamisle čak ni polubogovi u carstvu viših planeta u kome Indra uvek pleše sa kurtizanama; međutim, čak ni on ne može da zamisli prekrasne plesove pred kapijama Krsninih palata. Rec gauri označava ženu svetle puti, a žena Gospodina Šive se isto tako naziva Gauri. Prekrasne žene koje stanuju u palatama Krsne su imale mnogo svetliju put od Gauri i porede se sa mesečevim sjajem koji Krsna neprestano gleda. Prema tome, niko ne može da uživa više od Krsne. Shvatanje o uzivanju predstavlja prekrasne žene, nakit i bogatstvo, sve ovo je u basnoslovnim količinama prisutno u palatama Krsne, što ne može da zamisli čak ni Kuvera, Gospodin Indra ili Gospodin Šiva. Čak ni najmanje nespokojstvo nema uticaja na Krsnu. Jednom su neke od gopija otišle tamo gde su brahmani priređivali žrtve i rekle: Drage žene brahmana, znajte da čak ni trunka nespokojstva ne utiče na Krsnu. Ne zna ni za kakav gubitak, omalovažavanje, ne plaši se ničega, ne brine ni za šta, niti zna za ikakvu nesreću. Jednostavno Ga okružuju plesačice iz Vraje i uživa u njihovom društvu za vreme rasa plesa. 39. Dobročinitelj Svojih bhakta Kaže se da ako bhakte ponude Krsni čak i malo vode ili list tulasija, Gospodin Krsna je toliko ljubazan da će im prodati Svoju dušu. Krsna je pokazao Svoju naklonost prema bhaktama kada se borio sa Bhismom. U samrtnom času, dok je Bhisma ležao na postelji od strela, Krsna je bio prisutan pred njim i Bhisma se sećao kako je Krsna bio ljubazan prema njemu na bojnom polju. Obećao je da na bojištu Kuruksetre neće ćak ni dodirnuti oružje, da pomogne bilo kojoj strani, već će ostati nepristrasan. Iako je vozio Arjunine kočije, Krsna je obećao da mu neće pružiti nikakvu pomoć ni jednom vrstom oružja. Međutim, da bi poništio Krsnino obećanje Bhisma je pokazao tako izvrsnu borilačku veštinu dok se borio sa Arjunom da je Krsna bio primoran da siđe sa Svojih kočija. Sa slomljenim točkom od kočije u rukama, potrčao je prema dedu Bhismi kao lav koji juri na slona da ga ubije. Ded Bhisma se setio ovog prizora i hvalio je Njegovu veličanstvenu blagonaklonost prema Svom bhakti, Arjuni, čak i po cenu Svog sopstvenog obećanja koje je morao da prekrši. 40. Ovladan ljubavlju Krsna je zahvalan bhakti za ljubav koju Mu pruža, a ne za službu koju obavlja. Niko ne može da potpuno služi Krsnu, jer je toliko potpun i samo-dovoljan da nema nikakve potrebe da Ga bhakta služi. Ljubav koju bhakta oseća prema Njemu, čini Ga zahvalnim. Ova zahvalnost se vidi iz primera kada je Sudama Vipra otišao u Krsninu palatu. Bio je Krsnin školski drug i zbog siromaštva ga je žena prisilila da ode da vidi Krsnu i zamoli Ga za pomoć. Kada je Sudama Vipra stigao u palatu, Krsna ga je lepo dočekao i sa Svojom ženom mu je oprao stopala ukazujući tako poštovanje brahmanu. Prisećajući se Svojih prijatnih doživljaja sa Sudamom u detinjstvu Krsna je počeo da lije suze kad ga je dočekao. Još jedan primer Krsnine zahvalnosti prema Svome bhakti se opisuje u Šrimad-Bhagavatamu (10.9.18) gde Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju, kada je znoj oblio majku Yasodu koja je umorno pokušavala da sveže Krsnu konopcima, Krsna se složio da joj dozvoli da Ga sveže." Kao dete, Krsna je uznemiravao Svoju majku nestašlucima, pa je zato želela da Ga sveže. Majka Yasoda je iznela konopac iz kuće i pokušala da to učini, međutim, nije mogla to da uradi jer je konopac bio kratak. Zajedno je spojila mnogo konopaca, ali je i dalje bio prekratak. Posle izvesnog vremena se jako umorila i obuzeo ju je znoj. Tada je Krsna pristao da Ga majka sveže. Drugim rečima, niko ne može da Ga sveže na neki drugi način osim ljubavlju. Jedino može da se obaveže zahvalnošću prema Svojim bhaktama koji osećaju zanosnu ljubav prema Njemu. 41. Sve-povoljan Svako ko je zaokupljen povoljnim delatnostima za dobrobit svih smatra se sveopšte povoljnim. Posle odlaska Gospodina Krsne sa ove planete, Uddhava je počeo da se seća Njegovih delatnosti i rekao je: „Krsna je Svojim prekrasnim zabavama zadovoljio sve čuvene mudrace. Uništio je demonska dela okrutnog kraljevskog poretka, zaštitio je sve pobožne ljude i ubio sve okrutne ratnike na bojnom polju. Prema tome, smatra se da je jako povoljan za sve ljude." 42. Najmoćniji Onaj ko uvek može da dovede svog neprijatelja u nepriliku se naziva moćnim. Kada je Krsna bio prisutan na ovoj planeti, poput moćnog sunca koje natera tamu da se sakrije u pećinama, razjurio je sve Svoje naprijatelje koji su se razbežali poput sova da bi se sklonili sa Njegovog pogleda. 43. Sveopšte slavan Onaj ko postane dobro poznat zahvaljujući svojim besprekornim osobinama se smatra slavnim. Kaže se da je širenje Krsnine slave nalik na mesečinu koja preobraća tamu u svetlost. Drugim rečima, ako se svesnost Krsne propoveda po citavom svetu, tmina neznanja i nespokojstvo materijalnog života će se preobratiti u svetlost čistoće, mira i napretka. Kada je čuveni mudrac Narada pevao o slavama Gospodina, sa vrata Gospodina Sive je iščezla plavičasta linija. Kada je to videla Gauri, .žena Gospodina Sive. posumnjala je da je Gospodin Šiva neko drugi ko se prerušio kao njen muž i iz straha je odmah napustila njegovo društvo. Kada je začuo pevanje Krsninog imena, Gospodin Balarama je video da je Njegova odeća postala bela, iako obično oblači plavićastu odeću. Devojke pastirice su videle da se sva voda reke Yamune preobratila u Mleko tako da su počele da od nje prave maslac. Drugim rečima, zahvaljujući širenju svesnosti Krsne ili veličanjem Krsne, sve postaje svetlo i čisto. 44. Omiljen Svako ko je jako drag ljudima uopšte, smatra se omiljenim. Sto se tiče Krsnine omiljenosti, u Šrimad-Bhagavatamu (1.11.9) postoji odlomak koji opisuje Njegov povratak iz prestonice u Hastinapuru Dok je bio na bojnom polju Kuruksetre i odsutan iz Dvarake, svi gradani su bili sumorni. Kada se vratio, radosno su Ga dočekali i rekli: „Dragi naš Gospodine, dok si bio odsutan iz grada, provodili smo dane u noćnoj tami. Kao što noću svaki trenutak izgleda jako dugačak, tako je i nama kada si otišao, svaki trenutak izgledao kao milioni godina Uopšte ne možemo da podnesemo rastanak sa Tobom." Ovaj odlomak pokazuje koliko je Krsna bio omiljen u čitavoj zemlji. Sličan događaj se zbio kada je Krsna ušao u žrtvenu arenu koju je kralj Kamsa priredio za svoju smrt. Čim je ušao, svi mudraci su povikali „Jai! Jai! Jai!" (što znači „živeo"). Krsna je tada bio mali dećak i svi mudraci su Mu ponudili svoje blagoslove. Polubogovi koji su bili isto tako prisutni su počeli da Mu recituju prekrasne molitve. A devojke i udate žene koje su bile prisutne su izrazile radost sa svih strana borilišta Drugim rečima, nije bilo nikoga na tom mestu kome Krsna nije bio jako omiljen. 45. Pristrasan prema bhaktama Iako je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost pa prema tome nije Pristran ni prema kome,u Bhagavadgiti se kaze da Ga posebno privlači bhakta koji sa ljubavlju obožava Njegovo Ime. Kada je Krsna bio prisutan na ovoj planeti, jedan bhakta je izrazio svoje osećanje na ovaj način: „Dragi moj Gospodine, da se nisi pojavio na ovoj planeti. asure (demoni) i ateiste bi sigurno poremetili delatnosti bhakta. Ne mogu da zamislim razmere takvog razaranja koje bi sprećio Svojim prisustvom." Od samog početka Svog dolaska, Krsna je bio najveci neprijatelj svih demona, iako se Njegovo neprijateljstvo prema njima zapravo poredi sa prijateljstvom sa bhaktama. Razlog je taj da svaki demon koga ubije Krsna odmah stiče oslobođenje. 46. Jako privlačan za sve žene Svako ko poseduje naročite osobine odmah postaje jako privlačim za žene. Jedan bhakta je rekao sledeće o kraljicama iz Dvarake: „Kako da opišem veličanstvenost kraljica Dvarake koje su lično služile Gospodina. Gospodin je toliko moćan da samo ako pevamo Njegovo Ime svi čuveni mudraci poput Narade, mogu da uživaju u transcendentalnim blaženstvu. Šta onda da kažemo o tim kraljicama koje su svakog trenutka gledale Gospodina i lično Ga služile?" Krsna je imao šesnaest hiljada sto osam žena u Dvaraki i svaku od njih je privlačio kao što magnet privlači gvožđe. Jedan bhakta kaže: „Dragi moj Gospodine nalik si na magnet, a sve devojke iz Vraje na gvožđe; u bilo kom pravcu da se krećeš, slede Te kao što gvožđe privlači magnetska sila. 47. Vredan svakog obožavanja Onaj koga poštuju i obožavaju sve vrste ljudi i polubogova se naziva sarvaradhya ili vredan sveopšteg obožavanja. Ne samo što Krsnu obožavaju sva živa bića uključujući i čuvene polubogove poput Gospodina Šive i Gospodina Brahme, već isto tako i ekspanzije Visnua (oblici Vrhunske Božanske Ličnosti) kao što su Baladeva i Sesa. Baladeva je neposredna ekspanzija Krsne, međutim, ipak Ga obožava. Kada se Krsna pojavio u areni žrtve Rajasuya koju je priredio Maharaja Yudhisthira, bio je središte obožavanja svih onih koji su bili prisutni, uključujući čuvene mudrace i polubogove i svako Mu je odao poštovanje. 48. Pun sveg obilja Krsna je pun sveg obilja — naime, snage, bogatstva, slave, lepote, znanja i odricanja. Kada je bio prisutan u Dvaraki, Njegova porodica koja je poznata kao dinastija Yadu se sastojala od petsto šezdeset miliona članova. Svaki od članova Mu je bio poslušan i odan. Imali su više od devetsto hiljada ogromnih palata gde su svi ljudi stanovali i svako je u njima poštovao Krsnu kao vrednog sveg obožavanja. Bhakte su se čudile kad su videle ovo Njegovo obilje. Ovo je isto potvrdio Bilvamangala Thakura kada se u Krsnakarnamrti obratio Krsni na sledeći način: „Dragi moj Gospodine, kako da opišem Tvoje obilje u Vrndavanu? Samo su ukrasi na nogama devojaka iz Vrndavana skupoceniji od cintamani, dok su im haljine kao rajsko cveće parijata. Krave su potpuno nalik na surabhije u transcendentalnom prebivalištu. Prema tome. Tvoje obilje je nalik na okean koji nema granica.'' 49. Vredan svih počasti Onaj koje glavni među svim uticajnim ljudima se smatra da je vredan počasti. Kada je Krsna živeo u Dvaraki, polubogovi poput Gospodina Šive, Brahme, Indre, kralja viših planeta i mnogi drugi su dolazili da Ga posete. Čuvar na vratima koji je morao da upravlja posetama svih tih polubogova je rekao jednog dana kada je promet bio jako velik: „Dragi moj Gospodine Brahma i Gospodine Šiva, molim vas sedite ovde na klupu i sačekajte. Dragi moj Indra, molim te odustani od recitovanja molitvi, jer to remeti mir. Molim te mirno sačekaj. Dragi moj Gospodine, molim te idi. Dragi moji polubogovi, molim vas da bespotrebno ne gubite vreme. Krsna je jako zauzet i ne može da vas vidi." 50. Uzvišeni upravitelj Postoje dve vrste upravljača ili gospodara: onaj koji je nezavisan se smatra upravljačem, dok se onaj čija naređenja ne mogu da se zanemare isto tako naziva upravljačem. Što se tiče Krsnine potpune nezavisnosti i gospodarenja nad svim, Šrimad-Bhagavatam kaže daje ipak pokazao milost Kaliyi iako je bio veliki grešnik. Ostavio je otiske Svojih lotosovih stopala na njegovoj glavi, dok Gospodin Brahma ipak nije mogao da Ga privuče, iako Mu se molio tolikim prekrasnim stihovima. Ovo Krsnino protivrečno ponašanje dolikuje samo Njegovom položaju, jer se u svim vedskim spisima opisuje kao potpuno nezavisan. Na početku Šrimad-Bhagavatama se opisuje kao svarat što znači „potpuno nezavisan". Ovo je položaj Vrhunske Apsolutne Istine. Apsolutna Istina nije samo razumno biće, već je i potpuno nezavisna. Što se tiče Krsninih naređenja koja niko ne zanemaruje, u Šrimad Bhagavatamu (3.2.21) Uddhava kaže Viduri: „Gospodin Krsna je gospodar triju vezujućih sila materijalne prirode, uživa u svim obiljima i zato Mu niko nije ravan niti moćniji od Njega." Svi čuveni kraljevi i carevi su obično dolazili pred Njega, nudili Mu darove i odavali poštovanje sa krunama pognutim pred Njegovim stopalima. Jedan bhakta je rekao: „Dragi moj Krsna, kada si naredio Brahmi — ,Počni da stvaraš univerzum', i kada si naredio Gospodinu Šivi — ,Uništi ovu materijalnu manifestaciju', na taj naćin lično stvaraš i uništava materijalni svet. Samo zahvaljujući Tvojim naređenjima i delimičnoj manifestaciji Visnua, održavaš univerzume. Na taj naćin, o Krsna, o neprijatelju Kamse, postoje mnogi Brahme i Šive koji samo izvršavaju Tvoja naređenja." 51. Nepromenljiv Krsna ne menja Svoj prirodni položaj, ćak ni kada se pojavljuje u ovom materijalnom svetu. Prirodni, duhovni položaj običnih živili bica je prekriven. Pojavljuju se u mnogim telima i deluju pod razlicitim telesnim shvatanjima života, međutim, Krsna ne menja Svoje telo. Pojavljuje se u Svom sopstvenom telu, pa zato ne pada pod uticaj vezujućih sila materijalne prirode. U ŠrimadBhagavatamu(1.11.38) se kaže da se naročita prednost uzvišenog upravljača ogleda u tome sto uopšte ne pada pod uticaj vezujućih sila. Ovo vidimo iz praktičnog primera da bhakte koje Gospodin štiti isto tako ne padaju pod uticaj materijalne prirode. Jako je teško savladati njeno delovanje, ali bhakte ili sveti ljudi koje štiti Gospodin ne padaju pod njen uticaj. Dakle, ne treba ni da govorimo o Samom Gospodinu. Da bismo ovo još bolje objasnili, Gospodin nema nikakve veze sa vezujućim silama materijalne prirode, iako se ponekad pojavljuje u ovom svetu, već deluje potpuno nezavisno kako odgovara Njegovom transcendentalnom položaju. Ovo je posebna osobina Gospodina. 52. Sveznajući Svako ko shvata osećanja svih ljudi i zna šta se događa na svim inestima i u svako doba se smatra sveznalicom. Prikladan primer ove osobine Gospodina se opisuje u Šrimad- Bhagavatamu (1.15.11) u vezi sa događajem kada je Durvasa Muni posetio kuću Pandava dok su živeli u šumi. Prema smišljenom planu, Duryodhana je poslao Durvasu Munija zajedno sa svojih deset hiljada učenika da budu gosti Pandava u šumi. Duryodhana je tako uredio da Durvasa i njegovi učenici stignu u kuću baš posle ručka tako da bi ih zatekli bez dovoljno hrane za tako veliki broj gostiju. Posto je znao plan Duryodhane, Krsna je došao kod Pandava i zatražio od njihove žene, Draupadi, da Mu ponudi malo hrane ako je još nešto preostalo. Draupadi Mu je ponudila činiju u kojoj je ostalo sasvim malo nekog jela od povrća i Krsna je odmah sve pojeo. U to vreme su se svi mudraci koji su pratili Durvasu kupali u reci i kada se Krsna zasitio pošto je pojeo liranu koju Mu je ponudila Draupadi, isto tako su osetili sitost i njihova glad je nestala. Pošto nisu mogli ništa da pojedu, otišli su i nisu se vratili u kuću Pandava. Na taj način su se Pandave spasle od gneva Durvase. Duryodhana ih je poslao jer je znao da Pandave ne bi mogle da prime iako veliki broj gostiju, pa bi se zato Durvasa naljutio i prokleo ih. Međutim, Krsna ih je izbavio iz ove nevolje zahvaljujući Svojoj sveznajućoj osobini i veštinama. 53. Uvek mlad Svi se uvek sećaju Krsne i Njegovo Ime pevaju milioni bhakta koji se nikada ne zasite. Umesto da prestanu da razmišljaju o Krsni i pevaju Njegovo Sveto Ime. bhakte dobijaju sve veći nagon da nastave sa tim procesom. Prema tome. Krsna je uvek nespoznatljiv. Ne samo On, već isto tako i znanje o Njemu je uvek novo. Bhagavad-gitu koju je pre pet hiljada godina Krsna preneo Arjuni još uvek neprestano čitaju mnogi ljudi koji u njoj nalaze mnogo svetlosti. Prema tome, Krsna i Njegovo ime, slava, osobine — i sve ono u vezi sa Njim je uvek drugačije i novo. Sve kraljice u Dvaraki su bile boginje sreće. U Šrimad-Bhagavatamu (1.11.33) se kaže da su boginje sreće jako nepostojane i nemirne, tako da niko ne može da ih osvoji za stalno. Zbog toga se naša sreća stalno menja. Pa ipak, boginje sreće nisu mogle da napuste Krsnu čak ni za trenutak dok su sa Njim živele u Dvaraki. Ovo znači da je Krsnina privlačnost uvek neiscrpna tako da čak ni boginje sreće ne mogu da napuste Njegovo društvo. Što se tiče privlačne večne svežine, u Lalita-madhavi Radharani poredi Krsnu sa najboljim vajarem koji može da iskleše žensku nevinost. Drugim rečima. iako verne žene slede pravila i propise koje nalažu vedski principi da bi uvek ostale verne svojim muževima. Krsna može da skrši njihovu vernost poput kamena, dletom Svoje lepote. Većina Njegovih devojaka su bile udate, međutim, pošto je Krsna bio njihov prijatelj pre braka, nisu mogle da zaborave Njegovu privlačnost koja ih je uvek opčinjavala čak i nakon što su se udale. 54. Sac-cid-ananda-vigraha Ovo znači da je Krsnino transcendentalno telo večno, puno znanja, sreće i blaženstva. Sat znači ono što traje za večita vremena i na svakom mestu; drugim rečima, ono što prožima vreme i prostor. Cit znači pun znanja. Krsna ništa ne treba da nauči od nekog drugog, jer nezavisnu poseduje sve znanje. Ananda znači nepresušna riznica sveg zadovoljstva. Impersonalisti žele da se stope sa sjajem Brahmana koji je pun večnosti i znanja, međutim, izbegavaju veći deo apsolutnog zadovoljstva koji počiva u Krsni. Možemo da uživamo u transcendentalnoj sreci i blaženstvu kada se stopimo u sjaj Brahmana pošto smo se oslobodili od zaprljanosti materijalne iluzije, nestvarnog poistovećivanja, vezanosti, odvojenosti i sputanosti materijom. Ovo su osnovne osobine onoga ko može da spozna Brahman. U Bhagavad-giti se navodi da treba da postanemo puni radosti; ovo nije prava radost već osećaj oslobođenja od svih nespokojstava. Oslobađanje od svih nespokojstava predstavlja prvo načelo sreće i radosti, međutim, ne predstavlja stvarnu radost Oni koji su spoznali sebe, odnosno postali brahma-bhute, samo se pripremaju za ovo stanje radosti koje može da se postigne samo onda kada dođemo u dodir sa Krsnom. Svesnost Krsne je toliko potpuna da obuhvata transcendentalno zadovoljstvo koje se stiče kada spoznamo bezlicnog Brahmana. Čak će i impersonalistu privući Krsnin lični oblik koji je poznat kao Syamasundara. Odlomak iz Brahma-samhite potvrđuje da sjaj Brahmana koji predstavlja Krsnine telesne zrake, samo sačinjava Njegovu energiju. Krsna je izvor svetlosti Brahmana kao što to Sam potvrđuje u Bhagavad-giti. Iz ovoga možemo da zaključimo da bezlična odlika Apsolutne Istine nije konačna; Krsna predstavlja Njen krajnji cilj. Prema tome, pripadnici vaisnavskih škola nikada ne pokušavaju da se stope sa sjajem Brahmana u svojoj potrazi za duhovnim savršenstvom. Prihvataju Krsnu kao konačni cilj samospoznaje. Prema tome, Krsna se Naziva parambrahman (uzvišeni Brahman) ili paramešvara (uzvišeni upravljač). Sri Yamunacarya se molio na sledeći način: „Dragi moj Gospodine, znam da ogromni univerzum, prostor i vreme u njemu, prekriva deset omotača od materijalnih elemenata i svaki od njih je deset puta gušći od prethodnog. Tri vezujuće sile materijalne prirode, Garbhodakasayi Visnu, Ksirodakašayi Visnu i Maha-Visnu, Krsnino carstvo i njegove planete koje su poznate kao Vaikunthe kao i odsjaj Brahmana koji potiče iz Krsninog carstva — zajedno predstavljaju samo mali deo Tvoje moći." 55. Koji poseduje sva mistična savršenstva Postoje mnogi nivoi savršenstava. Ima osam najviših materijalnih savršenstava koje mogu da postignu savršeni yogiji kao što su da postanu manji od manjih, veći od većih, itd. Sva ova materijalna, kao i duhovna savršenstva su u potpunosti prisutna u Krsninoj ličnosti. 56. Krsnine nepojmljive moći Krsna je svuda prisutan, ne samo u univerzumu, ne samo u srcima živih bića, već isto tako u svakom atomu. U svojim molitvama kraljica Kunti spominje ovu Krsninu nepojmljivu moć. Dok je razgovarao sa Kunti, istovremeno je ušao u utrobu Uttare koja je bila u opasnosti jer je Ašvatthama upotrebio svoje atomsko oružje. Krsna može da obmane čak i Gospodina Brahmu i Gospodina Sivu i zaštiti sve predane bhakte od posledica grešnih delatnosti. Ovo su neki od primera Njegovih nepojmljivih moći. Prema tome, Srila Rupa Gosvami odaje svoje poštovanje Krsni rećima: „Krsna koji je prisutan kao ljudsko biće, ima čitavu materijalnu prirodu koja je samo Njegova senka. Proširio se u toliko mnogo krava. telad i dečake pastire, pa se zatim ponovo manifestovao u njima kao Narayana sa četiri ruke. Milioni Brahma su od Njega primili nauku o samospoznaji. pa Ga zato obožavaju ne samo upravljači svih univerzuma, već i svi ostali. Stoga, uvek Ga prihvatam kao Vrhunsku Božansku Ličnost" Posto je Krsna ubrao cvet parijata sa viših planeta, porazio je Indru koji Ga je napao. Narada je susreo Indru i osudio ga na sledeći način: „O Indra, moćni kralju viših planeta, Krsna je već porazio Gospodina Brahmu i Gospodina Sivu, šta se onda očekuje od beznačajnog poluboga kao što si ti?" Naravno, Narada Muni je u šali prebacivao Indri ono u čemu je ovaj uživao. Ove reči Narade potvrđuju da je Krsna mogao da obmane čak i Gospodina Brahmu i Gospodina Sivu, kao i Indru. Dakle, Krsna bez sumnje ima moć da to isto učini sa manje važnim živim bićima. U Brahma-samhiti se nalazi sledeći opis Krsnine moći koja može da otkloni ispaštanja od grešnih posledica: „Počevši od moćnog kralja viših planeta pa sve do mrava, svako ispašta posledice svojih prošlih dela. Međutim, milošću Krsne, bhakta je oslobođen od njih." Ovo je nepobitno dokazano kada je Krsna otišao u područje Yamaraja. gospodara smrti, da vrati mrtve sinove Svog učitelja. Učitelj Ga je zamolio da vrati njegove umrle sinove, pa je zato Krsna otišao do Yamaraja i vratio sve one duše koje je Yamaraja odveo u svoje prebivalište i njima tamo gospodario. Krsna mu je odmah naredio “Poslušaj Moje naređenje i vrati Mi te duše!" Smisao ovog događaja je taj da čak i onaj koji je pao pod uticaj zakona materijalne prirode i koga Yamaraja može da kazni, milošću Krsne može da postane potpuno otporan na njih. Šukadeva Gosvami opisuje Krsnine nepojmljive moći na sledeci način: „Krsna zbunjuje moj razum jer se pojavljuje kao sin Nanda Maharaja iako je nerođen. Sve prožima, ali Ga majka Yašoda drzi na krilu. Uprkos tome što sve prožima, ipak Ga je svezala njena ljubav Iako poseduje bezbrojne oblike, za Svog oca i majku, Nandu i Yasodu samo Krsna. U Brahma-samhiti se isto tako kaže da je Krsna svuda prisutan, čak i u svim atomima, iako večno živi u Goloka Vrndavanu. Svom transcendentalnom prebivalištu. 57. Krsnino telo stvara bezbrojne univerzume U Šrimad-Bhagavatamu (10.14.11) Gospodin Brahma kaže: .,Dragi moj Gospodine, lažni ja. razum i um. etar. vazduh. vatra, voda i zemlja su materijalni sastojci ovog univerzuma koji može da se uporedi sa ogromnom činijom. U toj velikoj posudi moje telo je beznačajno, pa čak i ako sam stvorio jedan od toliko univerzuma, mnogi od njih izlaze iz pora na Tvom telu i ponovo ulaze u njih, kao atomske čestice koje lebde u sunčevoj svetlosti. Smatram da sam jako, jako beznačajan pred Tobom, pa Te zato molim da mi oprostiš. Molim Te budi milostiv prema meni." Ako razmotrimo samo jedan univerzum, pronaćićemo u njemu toliko mnogo čudesnih zbivanja, jer u njemu postoje bezbrojne planete, mnogobrojna mesta stanovanja i prebivališta polubogova. Dužina i širina univarzuma je 600 miliona kvadratnih kilometara i u njemu se nalazi bezbroj nezamislivih područja koja su poznata kao patale ili niži planetarni sistemi. Iako je Krsna poreklo svega toga, uvek može da se vidi u Vrndavanu gde ispoljava Svoje nepojmljive moći. Dakle, kako možemo da dostojno obožavamo takvog Svevišnjeg Gospodina koji poseduje tako nepojmljivu energiju? 58. Prvobitni izvor svih inkarnacija U svojoj Gita-govindi, Jayadeva Gosvami peva sledeće stihove: „Gospodin u Svom obliku ribe je spasao Vede i nosio čitav univerzum na leđima u Svom obliku kornjače. Izdigao je planetu Zemlju iz vode u obliku vepra. Ubio je Hiranyakasipua u Svom obliku Nrsimhe, prevario je Maharaja Balija u obliku Vamane, uništio je sve dinastije ksatriya u obliku Parašurame, kao Gospodin Rama je ubio sve demone, kao Balarama je prihvatio veliki plug, u obliku Kalki uništio sve ateiste i spasao sve jadne životinje u Svom obliku Gospodina Bude."* Ovo su neki od opisa inkarnacija koje potiču od Krsne i iz Šrimad-Bhagavatama saznajemo da bezbrojne inkarnacije uvek potiču iz tela Krsne poput talasa okeana. Niko ne može čak ni da izbroji koliko se talasa nalazi u njemu i na sličan način, niko ne može da izbroji koliko inkarnacija izvire iz Gospodinovog tela. 59. Krsna daje oslobođenje čak i neprijateljima koje ubija Drugo ime za oslobođenje je apavarga. Apavarga ima suprotno značenje od pavarga, što znači različita bedna stanja materijalnog života. Pavarga se sastoji od kombinacija pet slova: pa, pha, ba, bha i ma Ova slova predstavljaju početna slova reči koja označavaju različita stanja koja su prethodno opisana. Prvo slovo, pa, dolazi od reči parabhava što znači „poraz". U materijalnoj borbi za opstanak samo srećemo poraz. Ustvari, treba da prebrodimo rođenje, smrt, bolest i starost i pošto nema mogućnosti da prevaziđemo ova stanja materijalne bede usled iluzije maye, samo se srećemo sa parabhavom ili porazom. Sledeće slovo, pha, potiče od reči phena. Phena predstavlja penu koja se pojavljuje na usnama onoga koje jako premoren (kao što se obično vidi na konjima). Slovo ba dolazi od reči bandha ili ropstvo. Bha potiče od reči bhiti ili ispunjen strahom. Ma potiče od reči mrti ili smrt. Reć pavarga označava našu borbu za opstanak i naše suočavanje sa porazom, premorenošću, ropstvom, strahovanjem i konačno smrću. Apavarga označava ono što može da uništi sva ova materijalna stanja. Za Krsnu se kaže da daruje apavargu, put oslobođenja. Za impersonaliste i Krsnine neprijatelje oslobođenje znači stapanje u uzvišeno. Demoni i impersonalisti ne mare za Krsnu, međutim, Krsna je toliko ljubazan da daruje oslobođenje čak i njima. U vezi sa tim postoji sledeći odlomak: „ 0 Murari (Krsna)! Zadivljuje me kako to da su demoni koji uvek zavide polubogovima prodrli u područje mitre, sunčeve lopte, iako nisu uspeli da prodru u Tvoju vojnu falangu." Reč mitra je upotrebljena kao stilska figura. Znači sunčeva lopta, a isto tako prijatelj. Demoni koji su se suprotstavili Krsni kao neprijatelji su želeli da prodru u Njegovu vojnu falangu, ali su umesto toga poginuli u boju i kao rezultat prodrli su u planetu Mitru ili sunčevu planetu. Drugim rečima, ušli su u svetlost Brahmana. Ovde se daje primer sunčeve planete jer je Sunce uvek sjajno poput Krsninog carstva gde postoji bezbroj sjajnih planeta Vaikunthe. Krsnini neprijatelji su poginuli i umesto da prodru u Njegovu falangu, ušli su u prijateljsko područje duhovnog sjaja. Ovo predstavlja milost Krsne koji je zato poznat kao izbavitelj Svojih neprijatelja. 60. Koji privlači oslobođene duše Postoje mnogi primeri kako je Krsna privukao čak i čuvene oslobođene duše poput Šukadeva Gosvamija i Kumara. U vezi sa tim postoji sledeći odlomak koji opisuje kako je privukao Kumare: „Zar nije čudesno da ipak težimo da osetimo draž zabava Radhe i Krsne iako smo potpuno oslobođeni, na stupnju paramahamse i bez ikakvih želja." 61. Koji čini čudesna dela U Brhad-vamana Purani Gospodin kaže: „Iako se čarobno provodim i zabavljam, kad god pomislim na rasa-lilu sa gopijama, žarko želim da se opet desi." Jedan bhakta je rekao: „Znam Narayana, muža boginje sreće, a isto tako znam o mnogim drugim inkarnacijama Gospodina. Svakako su sve zabave takvih inkarnacija uzbudljive, pa ipak, zabave rasa-lile Samog Gospodina Krsne čudesno povećavaju moje transcendentalno zadovoljstvo." 62. Krsnu okružuju bhakte koji Ga vole Kada govorimo o Krsni moramo reći da nikada nije sam. Krsna znači Njegovo ime, osobine, slavu, prijatelje i sve ono što Ga okružuje. Kada govorimo o kralju, podrazumeva se da ga okružuju poslanici, doglavnici, vojskovođe i mnogi drugi. Na sličan način, Krsna nije bezličan. Naročito u Svojoj Vrndavana lili, okružuju Ga dečaci pastiri, otac, majka i svi ostali stanovnici Vrndavana. U Šrimad-Bhagavatamu (10.31.15) gopije jadikuju: „Dragi naš Krsna, kada preko dana odlaziš u šumu Vrndavana sa Svojim kravama, svaki trenutak nam je dug kao dvanaest godina i jako teško provodimo vreme. Kada se ponovo vratiš u suton, ne možemo da prestanemo da Te gledamo kada ugledamo Tvoje prekrasno lice. Kada slučajno trepnemo proklinjemo stvoritelja sveta, Gospodina Brahmu i smatramo da je prava neznalica, jer ne zna kako da stvori savršene oči!" Drugim rečima, gopijama je smetalo treptanje, jer nisu mogle da vide Krsnu tog trenutka kada bi njihove oči bile sklopljene. To znači da je ljubav gopija prema Krsni bila toliko velika i zanosna da nisu mogle da podnesu Njegovo odsustvo čak ni za trenutak. A kada su Ga ugledale isto tako su bile nespokojne što je prava protivrečnost. Jedna gopi je objašnjavala svoja osećanja Krsni sledećim rečima: ,,Kada Te noću susretnemo, smatramo da je noć jako kratka. A šta da kažemo o ovoj noći? Čak i da imamo noć Brahme, (4 300 000 000 svetlosnih godina iznosi dvanaest časova ili jedna noć Brahme) mislile bismo da je jako kratka!" O Brahminom danu saznajemo iz sledećeg odlomka u Bhagavad-giti (8.17): „Prema ljudskom proračunu, hiljadu ciklusa yuga zajedno sačinjavaju jedan Brahmin dan. Isto toliko traje Njegova noć." Gopije su rekle da ćak i kada bi imale tako dugu noć, ipak bi bila isuviše kratka za njihov susret sa Krsnom. 63. Krsnina privlačna flauta U Šrimad-Bhagavatamu (10.35.15) gopije su rekle majci Yasodi: ,.Kada tvoj sin zasvira na flauti, Gospodin Šiva, Gospodin Brahma i i gospodin Indra postanu zbunjeni, iako se smatraju jako učenim. Iako su jako moćni i imaju puno znanje, kada začuju zvuk Krsnine flaute, ponizno se poklone i postanu ozbiljni slušajući zvučnu vibraciju". U svojoj knjizi Vidagdha-madhava, Šri Rupa Gosvami je ovako opisao zvuk Krsnine flaute: „Milozvuci Krsnine flaute su na čudesan način zaustavili Gospodina Šivu koji je udarao na svom bubnju dindima, a isto tako ta ista flauta je uznemirila meditaciju čuvenih mudraca poput četvorice Kumara. Anantadeva koji je mirno držao sve planete na svojoj glavi se kretao amo-tamo u ritmu transcendentalnih zvuka Krsnine flaute koji su prodirali kroz omotač ovog univerzuma i stigli u duhovni svet" 64. Krsnina izuzetna lepota U Šrimad-Bhagavatamu (3.2.12) Uddhava kaže Viduri: „Dragi moj Gospodine, Krsnin oblik je izgledao najlepši kada se pojavio na ovoj planeti i pokazao moć Svoje unutrašnje energije. Njegov izvanredni privlačni oblik je bio prisutan dok se zabavljao na ovoj planeti i zahvaljujući Svojoj unutrašnjoj energiji pokazao je obilje koje svakoga začuđuje. Njegova lična lepota je bila toliko velika da nije bilo potrebno da Se okiti nakitom. Ustvari, umesto da nakit krasi Krsnu, Krsnina lepota povećava lepotu nakita." Što se tiče privlačnosti Krsnine telesne lepote i milozvuka Njegove flaute, u Šrimad-Bhagavatamu (10.29.40) gopije se obraćaju Krsni na sledeći naćin: „Iako naš odnos prema Tebi podseća na doživljaje sa ljubavnikom ne možemo da se načudimo kako nijedna žena ne može da ostane verna i čestita kada začuje umilne zvuke Tvoje flaute. A ne samo žene, čak i muškarci okorelog srca omekšaju kada začuju Tvoju flautu. Ustvari, videle smo da u Vrndavanu čak i krave, jeleni, ptice, drveće — svako je očaran divnim milozvucima flaute i Tvojom očaravajućom lepotom." U svojoj Lalita-madhavi Šrila Rupa Gosvami je rekao: „Jednog dana je Krsna slučajno ugledao senku Svog prekrasnog oblika u dvorištu popločenom draguljima. Kada je ugledao odraz Svog tela, izrazio je Svoja osećanja: „Zar nije čudno da nikada do sada nisam ugledao tako prekrasan oblik! Iako je to Moj sopstveni oblik, ipak poput Radharani, pokušavam da Ga zagrlim i uživam u rajskom blaženstvu." Ovaj odlomak pokazuje kako su Krsna i odraz Njegove senke jedno te isto. Ne postoji razlika između Krsne i Njegove slike što predstavlja Njegov transcendentalni položaj. Prethodni odlomci opisuju neke od čudesnih, nepresušnih riznica zadovoljstava koji se nalaze u Krsni kao i transcendentalne osobine Njegove ličnosti. Takve osobine se porede sa okeanom: niko ne može da odmeri dužinu i širinu okeana. Međutim, kao što možemo da shvatimo njegov sadržaj samo ako ispitamo jednu kapljicu, tako će nam i ovi navodi pružiti izvesno shvatanje o Krsninom transcendentalnom položaju i osobinama. U Šrimad-Bhagavatamu (10.14.7) Gospodin Brahma kaže: „Dragi moj Gospodine, nepojmljive osobine, lepote i dela koje si otkrio Svojim prisustvom na ovoj planeti uopšte ne mogu da se materijalno procene. Ako neko čak i pokuša da zamisli kako Krsna izgleda, videće da je to sasvim nemoguće. Doći će dan kada će materijalistički naučnik nakon mnogo, mnogo rođenja i mnogo, mnogo godina moći da proceni atomski sastav čitavog sveta. Možda će uspeti da izbroji atomske čestice koje prožimaju vasionu ili će čak moći da proceni koliko ima atoma u čitavom univerzumu, međutim, neće moći da izbroji uzvišene osobine Tvoje nepresušne riznice transcendentalne sreće i blaženstva. 23. Krsnina ličnost Šrila Rupa Gosvami kaže da Gospodin Krsna ipak zavisi od Svojih bhakta na tri načina, iako predstavlja nepresušan izvor neograničenog zadovoljstva i Gospodara svih. Prema emocionalnom položaju bhakta, Vrhunska Božanska Ličnost se spoznaje na tri načina: kao najsavršenija. kao veoma savršena i kao savršena. Kada se ispoljava u potpunosti, slavni učenjaci Je cene kao najsavršeniju. Kada se ispoljava u manjoj meri, smatra se jako savršenom, a kada se ispoljava u još manjoj meri, tada je savršena. Ovo znači da se Krsna ceni prema tri stepena savršenstva koji se ponovo ispoljavaju na sledeći način: kada se nalazi u Goloka Vrndavanu, Njegove transcendentalne osobine se ispoljavaju kao najsavršenije, kada je u Dvaraki onda su veoma savršene, a kada se nalazi u Mathuri, ispoljava ih kao savršene. Krsnina ličnost može da se opiše kao dhirodatta, dhira-lalila, dhira-prašanta i dhiroddhata. Ako se neko zapita kako to da ličnost može da se sagleda na četiri sasvim suprotna načina, odgovor je taj da je Gospodin nepresušna riznica svih transcendentalnih osobina i delatnosti. Prema tome, Njegove različite osobine mogu da se objasne prema tome kako ispoljavaju beskrajnu raznovrsnost Svojih zabava i na taj način ne postoji nikakva protivrečnost. Dhirodatta Onaj ko je dhirodatta je po prirodi jako ozbiljan, nežan, lako oprašta, milostiv, odlučan, ponizan, jako sposoban, odvažan i privlačne telesne lepote. U vezi sa tim su značajne sledeće reči koje je izgovorio Indra, kralj viših planeta: „Dragi moj Gospodine, priznajem da sam Te teško uvredio, ali ne mogu da izrazim svoje kajanje, jer me zbunjuje Tvoj neobični duh odvažnosti, nastojanje da zaštitiš bhakte. Tvoja upornost, postojanost kada si podigao veliki breg Govardhana, Tvoje prekrasno telo i začuđuje me to da postaješ zadovoljan samo kada prihvatiš molitve koje Ti upućuju i bhakte i grešnici.'" Prethodne reči kralja viših planeta tačno potvrđuju da je Krsna dhirodatta. Mnogi učeni znalci su se složili da je Gospodin Ramacandra isto tako dhirodatta, ali su sve Njegove osobine isto obuhvaćene u ličnosti Gospodina Krsne. Dhira-lalita Neko se naziva dhira-lalita, ako je po prirodi razdragan, pun mladalačke svežine, vest u zbijanju šala i bezbrižan. Takva ličnost, dhira-lalita, je uglavnom pitoma po prirodi i jako ponizna svom ljubavniku. Ova osobina dhira-lalita u ličnosti Krsne se opisuje u Šrimad-Bhagavatamu kada je Yajna-patni, žena jednog od brahmana koji su priređivali žrtvovanje u Vrndavanu, rekla svojim prijateljicama: „Jednog dana se Šrimati Radharani zajedno sa Svojim prijateljicama odmarala u bašti i u to vreme je Gospodin Šri Krsna došao da ih vidi. Čim je seo, otpočeo je da otvoreno i bez stida priča, kako se prethodne noći zabavljao sa Radharani. Dok je pričao na taj način, Radharani se jako zastidela. Osećala je sram i postala je zamišljena i Krsna je iskoristio tu priliku da označi Njena prsa različitim vrstama tilaka i pokazao se jako vešt u tome." Na taj način je Krsna kao dhiralalita uživao u Svojim mladalačkim sklonostima u društvu gopija. Uglavnom oni koji pišu pozorišne komade, smatraju da je Kupidon uzorni dhira-lalita, međutim, sve osobine dhira-lalita mogu da se savršeno pronađu u ličnosti Krsne. Dhira-prašanta Onaj koje jako spokojan, ko lako oprašta, ima obzira prema drugima i Rado čini usluge, naziva se dhira-prašanta. Ova Krsnina osobina dhira-prašanta se ogleda u Njegovom ophođenju sa Pandavama. Pošto su stalno bili verno predani Gospodinu, On se složio da postane vozač njihovih kočija, savetnik, prijatelj, glasnik, a ponekada i telohranitelj. Ovaj primer pokazuje koji je ishod služenja Visnua s predanim poštovanjem. Kada je Krsna razgovarao sa Maharajom Yudhisthirom o načelima religije, pokazao se kao učeni znalac, međutim, govorio je nežnim glasom koji Mu je još više uvećao telesnu lepotu, jer je prihvatio položaj Yudhisthirovog mlađeg rođaka. Pokreti Njegovih očiju i način govora su pokazali da je jako dobro znao kako da daje moralna uputstva. Ponekada učeni znalci prihvataju i Maharaja Yudhisthira kao dhira-prašantu. Dhiroddhata Učeni znalci nazivaju dhiroddhatom onoga ko je pun zavisti, ponosan, koji se lako razgnevi, koji je nemiran i samodovoljan. Takve osobine se ogledaju u ličnosti Krsne kada je u Svom pismu Kalayavanu napisao da je grešna žaba. U tom pismu ga je Krsna savetovao da odmah ode i potraži mračan izvor gde će živeti, jer postoji crna zmija po imenu Krsna koja žarko želi da proguta sve takve grešne žabe. Krsna je podsetio Kalayavanu da može da pretvori sve univerzume u pepeo samo Svojim pogledom. Naizgled ove Krsnine reči izgledaju pune zavisti, međutim, prihvataju se kao povoljne osobine prema različitim zabavama, mestu i vremenu. Krsnine osobine dhiroddhata se prihvataju kao povoljne, jer ih koristi samo da zašuti Svoje bhakte. Drugim rečima, čak i nepovoljne osobine mogu da se iskoriste u služenju s predanim poštovanjem. Ponekada se Bhima, drugi po starini među Pandavama, isto tako opisuje kao dhiroddhata. Kada se jednom borio sa demonom koji se pojavio u obliku jelena, Krsna ga je izazvao na sledeći način: ,,Došao sam pred tebe kao veliki slon po imenu Krsna. Napusti borilište i priznaj poraz, jer te inače čeka smrt" Ovaj Krsnin izazovni duh se ne protivi Njegovoj uzvišenoj ličnosti, jer je u Njegovoj ličnosti sve moguće, pošto je Vrhunska Božanska Ličnost. U Kurma Purani postoji prikladan odlomak o protivrečnim osobinama Vrhunske Božanske Ličnosti. Kaže se da Uzvišena Ličnost nije ni krupne ni mršave građe; uvek je transcendentalna prema vezujućim silama materijalne prirode, a Njeno telo je tamne puti. Oči su Joj crvenkaste, poseduje sve moći i različite vrste obilja. Uopšte ne iznenađuju Njene protivrečne osobine: ne treba da ih smatramo da su zaista takve. Treba da pokušamo da ih shvatimo od autoriteta i i da razumemo kako ih Ona koristi po Svojoj uzvišenoj volji. U Maha-varaha Purani se potvrđuje da večno postoje transcendentalna tela Vrhunske Božanske Ličnosti zajedno sa telima Njenih ekspanzija. Takva tela nikada nisu materijalna, već potpuno duhovna i puna znanja. Nepresušne su riznice svih transcendentalnih osobina. U Visnu-yamala-tantri se navodi da su Vrhunska Božanska Ličnost i Njene ekspanzije uvek ispunjene znanjem, večnošću, srećom i blaženstvom i da su uvek oslobođene od osamnaest vrsta materijalnih zaprljanosti — obmana, zamor, vršenje pogrešaka, grubost, materijalna požuda, nemir, ponos, zavist, nasilje, nemilost, iscrpljenost, neistina, gnev, žudnja, zavisnost, želja za gospodarenjem nad univerzumom, viđenje dvostranosti u materijalnoj prirodi i varanje. Što se tiče svih prethodno spomenutih izjava, smatra se daje Maha- Visnu izvor svih inkarnacija u materijalnom svetu. Međutim, zahvaljujuči Svojim neobičnim osobinama kojima obiluje, zaključujemo da sin Nanda Maharaje isto tako predstavlja izvor od kojeg potiče MahaVisnu. Ovo se potvrđuje i uBrahma-samhiti gde se kaže: „Odajem svoje ponizno poštovanje Govindi čiji je delimični predstavnik Maha-Visnu." Ogromni oblik Maha-Visnua predstavlja izvor iz koga se stvaraju bezbrojni univerzumi. Oni potiču od Njegovog izdisaja i ponovo ulaze u Njega kada udiše. Ovaj Maha-Visnu je isto tako delimična ekspanzija Krsnine ekspanzije. 24. Dalje objašnjenje osobina Šri Krsne Postoje opisao različita obilja Krsne, Šri Rupa Gosvami pokušava da na sledeći način dalje opiše transcendentalnu lepotu i osobine Gospodina: koga krase dobre osobine, koji uvek uživa, pun zadovoljstva, pouzdan, uporan i nadmoćan. Isto tako se opisuje da se besprekorno oblači i da je po prirodi širokogrud. Uglavnom se smatra da su ovo osobine velikih ličnosti. Ukrašen (dobrim osobinama) Za nekoga se kaže da je velika ličnost ako ga krase osobine milosrđa prema unesrećenima, ako je jako moćan, ima prevlast nad svima, odvažan, pun oduševljenja, sposoban i istinoljubiv. Ovakve osobine su krasile ličnost Krsne za vreme Njegove Govardhana-lile. U to vreme je čitavo područje Vrndavana bilo nakvašeno kišama koje je poslao Indra, kao što smo prethodno već opisali. Krsna je prvo pomislio: „Vratiću Indri milo za drago i uništiti njegovo nebesko carstvo," međutim, kasnije kada je razmislio koliko je kralj viših planeta beznačajan, Krsna se predomislio i postao milostiv prema njemu. Niko ne može da podnese Krsnin gnev, pa umesto da se osveti Indri, samo je pokazao samilost prema Svojim prijateljima u Vrndavanu i podigao čitav breg Govardhana da bi ih zaštitio. Sklon uživanju Smatramo da neko uživa kada vidimo da je uvek srećan i stalno govori sa osmehom na usnama. Krsna je pokazao ovu osobinu kada se pojavio u žrtvenoj areni kralja Kamse. Opisuje se da je Krsna lotosovih očiju ljubazno ušao među hrvače, odlučno ih pogledao i izgledao je među njima kao slon koji gazi baštensko bilje. Čak i dok je razgovarao sa njima. Krsna se ipak smešio i odvažno stajao na borilačkom podijumu. Mio i drag Kada su nečije osobine jako poželjne i dražesne, smatra se da je prijatan po prirodi. Primer Krsnine dražesne prirode se objašnjava u Šrimad Bhagavatamu: “Jednog dana dok je Krsna čekao da Šrimati Radharani dođe na obalu Yamune, otpočeo je da pravi venac od cveća kadambe. U međuvremenu se pojavila Šrimati Radharani. a Murari (Krsna), neprijatelj Mure. Ju je dražesno pogledao." Pouzdan Svako na koga možemo da se oslonimo u svim okolnostima se smatra pouzdanim. U vezi sa tim Rupa Gosvami kaže da su se čak i demoni oslanjali na Krsninu pouzdanost, jer su bili uvereni da ih Krsna nikada neće napasti bez razloga. Prema tome, bez straha i sa poverenjem su živeli sa vratima širom otvorenim za svakoga. Iako su se polubogovi plašili demona, ipak su verovali da će ih Krsna zaštititi. Stoga, čak i usled opasnosti su se zabavljali. Oni koji se nikada nisu podvrgli reformatorskim obrednim ceremonijama Veda su bili ubedeni da će Krsna prihvatiti samo veru i predanost, pa su na taj način bili zaokupljeni svesnošću Krsne i bili oslobođeni od svih nespokojstava. Drugim rečima. sve vrste ljudi, od polubogova do primitivnih ljudi, mogu da se oslone na bezuzročnu milost Uzvišenog Gospodina. Postojan Onaj ko se ne uznemiruje čak ni u slučaju poraza, smatra se postojanim. Ovu postojanost možemo da opazimo kod Krsne kada je kaznio demona po imenu Bana. Ovaj demon je imao mnogo ruku i Krsna ih je odsecao jednu za drugom. Bana je bio veliki bhakta Gospodina Šive i boginje Durge i kada ga je Krsna kaznio, Gospodin Šiva i Durga su se jako naljutili na Krsnu, ali On za to nije mario. Koji nad svima preovladava Onaj ko rnože da utiče na um svakoga se smatra da preovlađuje nad svima. Što se tiče Krsninog prevladavanja, u Šrimad-Bhagavatamu (10.43.17), Šukadeva Gosvami ovako opisuje Krsnu kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju. Krsna predstavlja munju za hrvače; za običnog čoveka je najlepše ljudsko biće; za mlade devojke je nalik na Kupidona; za pastire i pastirice je najbliskiji rođak; za bezbožne kraljeve predstavlja uzvišenog vladara; za svoje roditelje, Nandu i Yasodu, samo je malo dete; za Kamsu. kralja Bhoje, predstavlja oličenje smrti; za glupe i nerazborite ljude samo je kamen; za yogije predstavlja Vrhunsku Apsolutnu Istinu; za Vrsnije je Vrhunska Božanska Ličnost. Na takvom nadmoćnom položaju se Krsna pojavio u borilačkoj areni zajedno sa Svojim starijim bratom Balaramom." Kada je Krsna, nepresušni izvor svih nežnih transcendentalnih osećanja, bio prisutan u areni Kamse, mnogi ljudi su Ga videli na različite načine u zavisnosti od svojih transcendentalnih osećaja. U Bhagavad-giti se navodi da se svakom čoveku pojavljuje u skladu sa odnosom koji ima sa Njim. Neki učenjaci opisuju da reč „preovlađujući" znači osoba koja ne podnosi da bude zanemarena. Ova Krsnina neobična osobina može da se vidi iz događaja kada je Kamsa uvredio Maharaja Nandu i kada je Vasudeva zamolio Krsnu da ubije Kamsu. Krsna ga je pogledao čežnjivim očima poput pohotne žene i spremao se da napadne kralja. Koji se besprekorno oblači Onaj ko jako voli da se lepo oblači se naziva lalita ili onaj ko oblači besprekornu odeću. Ova osobina se ogleda kod Krsne na dva načina: ponekada je ukrašavao Šrimati Radharani različitim znacima, a ponekada bi brižljivo opasao pojas dok se spremao da ubije demone kao što je Aristasura. Širokogrudan Onaj ko može da da sve od sebe za druge se smatra širokogrudnim. Niko ne može da bude širokogrudniji od Krsne, jer je uvek spreman da sve učini za Svoje bhakte. U obliku Gospodina Caitanye. Krsna je spreman da učini sve za druge pa čak oslobodi i ateiste. Iako Krsna ne zavisi ni od koga, iz Svoje bezuzroćne milosti zavisi od Garga Rsija u pogledu religioznih uputstava; što se tiče vojne veštine zavisi od Satyakija; a kada Mu je potreban dobar savet, obraća se Svom prijatelju Uddhavi. 25. Krsnine bhakte Onaj ko je uvek zaokupljen svesnošću Krsne, naziva se Krsnin bhakta. Šrila Rupa Gosvami kaže da se sve transcendentalne osobine koje smo prethodno razmotrili nalaze i kod Krsninih bhakta. Oni mogu da se podele u dve grupe: oni koji služe s predanim poštovanjem da bi ušli u transcendentalno carstvo i oni koji su već postigli savršenstvo te službe. Onaj ko je stekao privlačnost prema Krsni, ali se nije oslobodio materijalnog ropstva, iako je sposoban da uđe u Krsnino carstvo se naziva sadhaka. Sadhaka znači onaj ko služi s predanim poštovanjem u svesnosti Krsne. Opis takvog bhakte se nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (11.2.46). Kaže se da onaj ko ima nepokolebljivu veru i ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, ko je prijatelj Krsninih bhakta i uvek milostiv prema neznalicama koje uzdiže na stupanj služenja s predanim poštovanjem i koga ne zanimaju ateisti se smatra da se nalazi na položaju službe predanog poštovanja. Kada neko lije suze dok sluša o Gospodinovim zabavama, treba da smatramo da takvim suzama gasi plamteću vatru materijalnog života. Kada telo drhti i koža se ježi. treba da smatramo da se bhakta bliži savršenstvu. Primer službe predanog poštovanja sadhaka je Bilvamangala Thakura. Bhakta se smatra savršenim kada se nikada ne umori prilikom služenja s predanim poštovanjem i kada uvek obavlja delatnosti u svesnosti Krsne i neprestano uživa u transcendentalnim nežnim osećajima koje razmenjuje sa Krsnom. Ovaj stupanj savršenstva može da se postigne na dva načina: postepenim procesom službe predanog poštovanja, ili bezuzročnom milošću Krsne čak iako nismo primenjivali sva načela te službe. U Šrimad-Bhagavatamu (3.15.25) postoji prikladan odlomak koji opisuje bhaktu koji je postigao savršenstvo redovnim predanim služenjem: onaj ko se oslobodio od lažnog ja materijalnog života ili napredni mistik, postao je dostojan da uđe u Krsnino carstvo koje je poznato kao Vaikuntha. Takav mistik postaje tako radostan neprestanim primenjivanjem propisanih principa predanog služenja da stiče posebnu milost Uzvišenog Gospodina. Yamaraja. moćni nadzornik smrti, se plaši da priđe blizu takvom bhakti: dakle, možemo da zamislimo moć napredne službe predanog poštovanja, posebno kada bhakte sednu zajedno i razgovaraju o zabavama Vrhunske Božanske Ličnosti. Takve bhakte izražavaju svoja osećanja tako što se sami po sebi tope od ushićenja i mnogi transcendentalni simptomi se ispoljavaju na njihovim telima. Svako ko želi da napreduje u predanom služenju mora da sledi primer takvih bhakta. Prahlada Maharaja je rekao da niko ne može da dostigne stupanj savršenstva takvim služenjem, ako se ne klanja pred uzvišenim bhaktama. a čuveni mudraci poput Markandeya Rsija, su postigli savršenstvo samo zahvaljujući tome što su se pridržavali propisanih principa. U Šrimad-Bhagavatamu se objašnjava kako neko može da postigne takvo savršenstvo samo zahvaljujući Gospodinovoj bezuzroćnoj milosti kada se govori o brahmanima i njihovim ženama, koji su vršili yajnu. ili žrtvovanje. Kada je Gospodin Krsna ukazao milost ženama brahmana koje su odmah osetile zanosno ushićenje ljubavi prema Gospodinu, njihovi muževi su rekli: „Zar nije čudnovato kako su ove žene stekle Krsninu milost za kojom teže čak i najveći mistici. Nisu sledile nikakav proces preobražavanja niti prihvatile sveti konac, živele u manastiru duhovnog učitelja, poštovale stroge principe celibata, činile ikakve strogosti, niti su filozofski razmišljale o tome kako treba da se slede sve obredne svečanosti! Zar nije zadivljujuće kako su ove žene stekle takvo savršenstvo, iako mi brahmane koji smo počinili mnoge delatnosti za duhovno preobraženje, ne možemo da dostignemo takav stupanj napretka!" Narada je rekao nešto slično dok je razgovarao sa Šukadevom Gosvamijem: “Dragi moj Šukadeva Gosvami, nikada nisi živeo pod nadzorom duhovnog učitelja, ali si ipak postigao tako visok nivo transcendentalnog znanja. Nikada se nisi pomučio da činiš oštre stogosti. ali me ipak prijatno iznenađuje da se nalaziš na najvišem stupnju savršenstva ljubavi prema Gospodinu." Šukadeva Gosvami i žene brahmana koji su priređivali yajnu su očigledni primeri bhakta koji su postigli stupanj savršenstva u predanom služenju milošću Vrhunske Božanske Ličnosti. Večno savršenstvo Oni koji su postigli većan život pun sreće i blaženstva koji je sasvim na nivou Šri Krsne i koji mogu da Ga privuku svojom transcendentalnom službom punom ljubavi, smatraju se većno savršenima i njihov stručni naziv je nitya-siddha. Postoje dve vrste živih bića — naime, nitya-siddhe i nityabaddhe. Razlika među njima je u tome što su nitya-siddhe većno svesne Krsne i nikada Ga ne zaboravljaju, dok nitya-baddhe. većno uslovljene duše. zaboravljaju na svoj odnos sa Krsnom. U Padma Purani se objašnjava položaj nitya-siddha u vezi sa razgovorom Vrhunske Božanske Ličnosti i Satyabhamadevi. Gospodinjoj se obraća: „Draga Moja Satyabhamadevi, sišao sam na ovu planetu Zemlju na molbu Gospodina Brahme i ostalih polubogova. Oni koji su se rodili u ovoj porodici Yadu su svi Moji večni prijatelji. Draga Moja ženo, ne treba da misliš da se Moji prijatelji ikada razdvajaju od Mene; Moje su lične ekspanzije, pa prema tome treba da znaš da imaju gotovo istu moć kao i Ja. Zahvaljujući njihovim transcendentalnim osobinama, jako, jako su Mi dragi, a Ja sam im isto tako drag." Svako kome pričinjava veliko zadovoljstvo da sluša o zabavama Gospodina Krsne kada je bio prisutan na Zemlji zajedno sa Svojim prijateljima, treba da se smatra da je nityasiddha, većno savršen. U Šrimad-Bhagavatamu (10.14.32) postoji navod: „Kako su srećni stanovnici Vrndavana kao što su Nanda i ostali pastiri! Vrhunska Božanska Ličnost, uzvišeni Brahman je zaista postao njihov bliski prijatelj!" Sličan odlomak se nalazi u Šrimad-Bhagavatamu (10.26.10). Kada je Gospodin Krsna podigao breg Govardhana, pastiri pod Njegovom zaštitom su se jako začudili, otišli su do Nanda Maharaja i upitali ga: „Dragi naš Nanda Maharaja, kako to da smo tako jako vezani za Krsnu, a On je za uzvrat tako blisko privržen nama? Da li to znači da je Nadduša svakog živog bića?" Svi stanovnici Vrndavana i Dvarake — naime, pastiri i pripadnici dinastije Yadu — su večno savršene bhakte Gospodina. Kao što Gospodin silazi na ovu planetu iz Svoje bezuzročne milosti, isto tako se i ove bhakte pojavljuju da bi Mu pomogli dok se zabavlja. Nisu obična živa bića ili uslovljene duše, već većno oslobođene ličnosti, prijatelji Vrhunske Božanske Ličnosti. Kao što se Gospodin ponaša baš kao običan čovek kada se pojavi na ovoj planeti, tako i pripadnici dinastije Yadu i stanovnici Vrndavana. obavljaju svoje delatnosti poput prosečnih ljudi. Međutim, oni to nisu već su oslobođene duše. kao i Sam Gospodin Krsna. U poglavlju Uttara-khanda Padma Purane se navodi: „Kao što se Gospodin Ramacandra pojavljuje zajedno sa Laksmanom (ekspanzijom Sankarsana) i Bharatom (ekspanzijom Pradyumne). tako i pripadnici dinastije Yadu i pastiri Vrndavana takođe silaze sa Gospodinom Krsnom da bi Mu se pridružili u Njegovim transcendentalnim zabavama. Kada se Uzvišeni Gospodin vrati u Svoje većno prebivalište. Njegovi pratioci se vraćaju zajedno sa Njim. Na taj naćin, ove većno oslobođene Vaisnave nisu potćinjene materijalnim zakonima rođenja i smrti." Kao što Sam Gospodin navodi u Bhagavad-giti, Njegovo rođenje i delatnosti su potpuno transcendentalni. Na sličan način, rođenje i delatnosti Njegovih pratioca su isto tako transcendentalni. Kao što je velika uvreda ako smatramo da smo Krsna, tako je isto uvreda da mislimo da smo Yasoda, Nanda ili bilo koji drugi Gospodinov pratilac. Uvek treba da imamo na umu da su transcendentalne, a ne uslovljene duše. Opisuje se da Krsna, neprijatelj Kamse, poseduje šezdeset i četiri transcendentalne osobine, pa sve večne oslobođene duše koje Ga prate, poseduju prvih pedeset i pet osobina bez ikakve sumnje. Takve bhakte se nalaze u jednom od pet transcendentalnih odnosa sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću — naime, stupnju neopredeljenosti, služenja, prijateljstva, roditeljske ljubavi i bračne ljubavi. Svi odnosi sa Krsnom su večni, pa zato bhakte nitya-siddha ne treba da nastoje da postignu stupanj savršenstva obavljanjem propisanih principa službe predanog poštovanja, jer su večno sposobni da služe Krsnu. 26. Podsticanje zanosne ljubavi Zanosnu ljubav prema Krsni podstiću Njegove transcendentalne osobine, neobična dela. nasmešeno lice. odeća i venci. flauta, pastirski rog, zvončići na nogama, školjke, otisci stopala, mesta Njegovih zabava (kao što je Vrndavan). omiljena biljka (tulasi). Njegov bhakta kao i povremene prilike kada treba da Ga se setimo. Jedan takav povod da Ga se setimo je Ekadaši koji se javlja dva puta u mesecu, jedanaestog dana koji se računa od mladog i punog meseca. Tog dana sve bhakte poste čitave noći i neprestano pevaju o slavama Gospodina. Krsnine transcendentalne osobine, neobična dela i osmeh Što se tiče Krsninih transcendentalnih osobina, mogu da se podele u tri grupe: osobine koje se tiču Njegovog transcendentalnog tela, uzvišenih reći, kao i osobine koje se odnose na Njegov transcendentalan um. Krsnino doba, transcendentalne telesne crte, lepota i blagost su osobine koje se odnose na Njegovo telo. Ne postoji razlika između Krsne i Njegovog tela, pa su zato telesne osobine iste kao i one koje se odnose na Samog Krsnu. Međutim, pošto ove osobine podstiću zanosnu ljubav bhakta. razmatramo ih kao odvojene uzroke takve ljubavi. Oseća ti privlačnost prema Krsninim osobinama znači osećati privlačnost prema Njemu Samom, jer između njih ne postoji nikakva razlika. Krsnino ime je isto tako Krsna, a to takode može da se kaže za Njegovu slavu i sve ono što Ga okružuje. Krsna i sve što se odnosi na Njega i što podstiče ljubav prema Njemu je isto tako Krsna, ali ćemo sve odvojeno razmotriti, da bismo bolje shvatili. Krsna je nepresušna riznica sveg transcendentalnog zadovoljstva. Prema tome, sve ono što podstiče ljubav prema Krsni, iako naizgled različito, se ustvari ne razlikuje od Njega Samog. Prema sanskritskom izrazu, takve osobine kao što je Krsnino ime, slava i ostalo se prihvataju kao nepresušni izvori i kao podsticaj ljubavi prema Njemu. Krsnino godište se deli na tri razdoblja: period od dana kada se pojavio do Njegove šeste godine se naziva kaumara; period od početka šeste godine do desete godine se naziva pa uganda: period od desete do šesnaeste godine se naziva kaišora; posle šesnaeste godine. Krsna se naziva yauvana ili mladić i tako ostaje bez promene. Što se tiče Krsninih transcendentalnih zabava, zbile su se većinom za vreme kaumara, pauganda i kaišora. Njegove zabave pune ljubavi prema Svojim roditeljima su se zbile u periodu kaumara. Prijateljstvo sa dećacima pastirima pripada periodu pauganda, dok se Njegovo druženje sa gopijama ispoljilo u razdoblju kaišora. Krsnine zabave u Vrndavanu se završavaju na kraju Njegove petnaeste godine i nakon toga je otišao u Mathuru i Dvaraku, gde su se zbile sve ostale zabave. Šrila Rupa Gosvami jasno opisuje Krsnu kao nepresušnu riznicu sveg zadovoljstva u svom Bhaktirasamrta-sindhuu. a ovde navodimo samo delove takvih opisa. Krsnino godište kaišora može da se podeli na tri dela. Na početku ovog razdoblja, ili na početku Svoje jedanaeste godine. Njegovo telo postaje tako baršunasto i sjajno da podstiče zanosnu ljubav. Na sličan način, javljaju Mu se crvenkaste ivice oko očiju i meke vlasi izrastaju iz tela. Dok je opisivala rano doba ovog godišta kaišora, Kundalata. jedna od pastirica iz Vrndavana, je rekla svojoj prijateljici: „Draga moja prijateljice, upravo sam ugledala neobičnu lepotu Krsninog tela. Tamna put je nalik na dragulj indranila, Njegove oči su crvenkaste i nežne. meke vlasi Mu izrastaju na telu. Sve ovo Ga čini neobično privlačnim." U vezi sa tim, u Šrimad-Bhagavatamu (10.21.5) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju, pokušaću da ti opišem kako je um gopija uvek bio obuzet mislima o Krsni. Gopije bi uvek mislile o Njemu kako se oblači kao plesač na pozornici i ulazi u šumu Vrndavana, dok na tlu ostavlja otiske stopala. Razmišljale su kako Krsna nosi na glavi krunu sa paunovim perom, minduše u ušima i zlatno žutu odeću protkanu draguljima i biserima. Razmišljale su i kako svira na Svojoj flauti dok svi ostali dečaci pastiri pesmom veličaju Gospodina." Na ovaj način su razmišljale o Krsni. Ponekada bi gopije mislile o Njegovim baršunastim noktima, nemirnim obrvama i zubima crvenkasto obojenim od žvakanja pana. Jedna gopi je rekla sledeće svojoj prijateljici: „Draga moja prijateljice, samo pogledaj kako je prekrasan neprijatelj Aghe! Njegove obrve su kao i obrve Kupidona i pokreće se kao da pleše. Vrhovi noktiju su Mu tako baršunasti — poput suvog bambusovog lišća. Zubi su Mu crvenkasti, pa izgleda kao da se razljutio. U tom slučaju, kako mlada devojka može da se ne zaljubi u tako privlačnu lepotu i ne plaši se da postane žrtva takve krasote!" Krsninu lepotuje isto tako opisala i Vrnda, gopi po kojoj je Vrndavan dobio ime. Rekla je Krsni: „Dragi moj Madhava. Tvoj novi osmeh je toliko očarao srca gopija da jednostavno ne mogu da izraze šta osećaju! Zato su postale zbunjene i ne razgovaraju sa drugima. Sve te gopije su se tako promenile kao da su tri puta poprskale vodom svoje živote. Drugim rečima. napustile su svaku nadu za život." Prema indijskim običajima, kada neko umre, telo se poprska vodom. Na taj način, Vrndine reći ukazuju na to da su gopije bile toliko očarane Krsninom lepotom da to rečima nisu mogle da iskažu, pa su se zato odlučile na samoubistvo. Kada je Krsna dosdgao trinaestu i četrnaestu godinu, ruke i prsa su Mu postali neopisivo lepi i čitavo Njegovo telo je postalo očaravajuće. Kada je dostigao trinaestu godinu. Njegove dve ruke su postale takmac slonovskim surlama. uzdignuta prsa su prevazišla lepotu dveri optočenih draguljima, dok su Mu dve ruke bacile u zasenak reze na kapijama. Ko može da opiše ovu Krsninu lepotu! Neobičnu lepotu Njegovog tela je krasio blagosmeh. nemirne oči i pesme koje su očaravale čitav svet. Ovo su posebne osobine ovog doba. U vezi sa ovim postoji opis da je Krsna u tim godinama imao takvu prekrasnu telesnu lepotu da su Njegove nemirne oči postale igračka za Kupidona, a blagi osmeh je ličio na mladi lotosov cvet. Očaravajući milozvuci Njegovih pesama su stvarali veliku teškoću mladim devojkama. jer je trebalo da ostanu veme svojim muževima. U to vreme je Krsna uživao u rasa-lili, zbijao šale sa pastiricama i uživao u njihovom društvu u žbunovima lugova na obali Yamune. U vezi sa ovim postoji sledeći odlomak: ,,U čitavom tlu Vrndavana, nalaze se otisci stopala Krsne i gopija. a ponegde rasuto paunovo perje. U žbunovima Vrndavana nalazila su se ulegnuća dok su se na nekim mestima nalazile gomile prašine posle Govindinog plesa sa gopijama." Ovo su samo pojedina znamenja Krsninih različitih zabava u mestu koje je poznato kao Vrndavan. Jedna gopi je izrazila sledeće dok je opisivala Krsninu lepotu u ovom dobu:,,Draga moja prijateljice, samo pogledaj kako se iznenada na nebu Krsne pojavilo moćno izlazeće sunce koje baca u zasenak naš mesec ženske vernosti. Privlačnost koju osećamo prema Krsni je toliko silna da suši lotosov cvet našeg rasuđivanja i gubimo pamet dvoumeći se da li da ostanemo verne žene ili postanemo žrtve Njegove lepote. Draga moja prijateljice, mislim da sam napustila svaku nadu za život!" U dobu kaišora koje počinje od jedanaeste godine i nastavlja se do kraja petnaeste, Krsnine ruke. noge i bokovi su označeni trima rastavnim linijama. U to vreme su Krsnina prsa postala takmac brdu od dragulja marakata. Njegove ruke su postale takmac stubovima od dragulja indranila, tri linije rra struku su nadmašile valove reke Yamune, dok su Njegovi bokovi prevazišli lepotu banana. Jedna gopi je rekla: „Sa svim ovim neobičnim osobinama na Svom telu. Krsna je toliko prekrasan, da uvek mislim da treba da me zaštiti jer je ubica svih demona." Smisao ovog odlomka je u tome da su gopije poredile svoju privlačnost prema Krsni sa napadom demona i da bi se suprotstavile toj privlačnosti koju su osecale prema Njegovoj lepoti. obratile su Mu se sa puno nade. jer je ubica svih vrsta demona. Drugim rečima. bile su zbunjene jer ih je sjedne strane privlačila Krsnina lepota, dok je s druge strane bilo potrebno da odagnaju demona takve privlačnosti. Ovo doba kaišora može da se prevede kao pubertet. Na kraju ovog perioda sve gopije su rekle: “Krsna je zasenio privlačnost Kupidona. pa zato narušava strpljenje svih nedavno udatih devojaka. Njegovo telo je postalo puno izvanredne lepote — kao da ispoljava najviši smisao za umetnost. Njegove nemirne oči koje poigravaju, bacaju u zasenak najsposobnijeg igraća, tako da Krsnina lepota ne može više ni sa čim da se uporedi." Učeni znalci zato opisuju osobine Njegovog tela u tom dobu kao nava-yauvana, u cvetu mladosti. Tada se Krsna zabavljao sa gopijama i imao druge slične zabave. Postoji šest odlika zajedničkih ljubavnih doživljaja koji se nazivaju sklapanje mira. svađanje, susret sa ljubavnikom, sedenje zajedno, rastanak i pomaganje. Gospodin Krsna je proširio ovih šest odlika ljubavnih doživljaja kojima je vladao kao princ. Ponekada bi se posvađao sa mladim devojkama. ponekada ih grebao noktima kao u papagaja, katkad odlazio da vidi gopije ili preko Svojih prijatelja pastira pregovarao da dođe pod njihovo okrilje. Jedna od gopija Mu se obratila na ovaj način: “Dragi moj Krsna, pošto si tek dozreo, upravo si postao duhovni učitelj svih ovih mladih devojaka i učiš ih da međusobno šapuću. Učiš ih da se svečano mole. kao i da varaju svoje muževe i da Ti se pridruže noću u lugovima, ne mareći za naređenja svojih pretpostavljenih. Zanosiš ih milozvucima Svoje čarobne flaute i kao njihov učitelj učiš ih o svemu što treba da znaju o ljubavnim doživljajima.'" Kaže se da je Krsna, čak i kad je bio dećak od pet godina ispoljio Svoju mladenačku snagu, međutim, učeni znalci to ne objašnjavaju jer nedostaje podesno doba. Krsna je posedovao neobičnu lepotu jer je svaki deo Njegovog tela bio savršeno građen i bez ikakvog nedostatka. Tako se Krsnina savršena lepota opisuje na sledeći naćin: “Dragi moj neprijatelju Karhse. Tvoje krupne oči. uzdignuta prsa. ruke poput stubova i uski struk uvek očaravaju svaku lepoticu lotosovih očiju." Ukrasi na Krsninom telu ustvari ne podstiču Njegovu lepotu. vec je slučaj obratan — Krsna ulepšava nakit. Neko je nežan kada ne može da podnese dodir čak ni nečeg najmekšeg. Kaže se da je svaki deo Krsninog tela toliko mek da bi Mu se boja tela odmah promenila čak i pri dodiru mladog lišća. U ovom dobu kaišora, Krsna je uvek učestvovao u plesu rasa i ubijao demone u šumi Vrndavana. Dok je tamo uživao sa dečacima i devojkama, Kamsa bi uvek poslao svoje prijatelje da Ga ubiju i Krsna bi pokazao Svoju moć kada bi ih uništio. Krsnina odeća i venci Uglavnom postoje četiri vrste odeće na telu Krsne: košulja, turban, pojas i odeca za ukrašavanje. U Vrndavanu je obično nosio odeću crvenkaste boje sa zlatnom košuljom i turban narandžaste boje. Različite vrste pojaseva zajedno sa Njegovim čarobnim osmehom su pojačavale transcendentalno blaženstvo Njegovih prijatelja. Kaže se da je uvek obučen u divnu odeću živih boja. Kao što se mlado slonče ponekada oblači u raznobojnu odeću, tako se i Krsnina lepota pokazivala ukrašena raznobojnom odećom na različitim delovima tela. Akalpa se odnosi na mekoću Krsnine kose, Njegovo skladno odeveno telo premazano sandalovom kremom i ukrašeno vencima cveća, tilak kao i na pan koji bi žvakao. Krsna je uvek bio ukrašen na način akalpa. Njegovu kosu su ponekada krasili cvetovi nasred glave ili su se spuštali do leđa. Na taj način bi Krsna različito ukrašavao Svoju kosu u mnogim prilikama. Sto se tiče kreme kojom je premazivao telo. sandalova krema je obično izgledala bela, ili žuta kada je bila pomešana sa šafranom. Oko vrata je nosio venae vaijayanti sačinjen od najmanje pet različito obojenih vrsta cvetova. Dužina takvog venca Mu je uvek dopirala do kolena ili stopala. Pored ovog venca, nosio je i druge vrste venaca — ponekada bi njima ukrašavao glavu, a ponekada bi ih obesio oko vrata i prsa. Njegovo telo je isto tako bilo umetnički islikano sandalovom kremom i obojeno sandalovim drvetom. Jedna gopi se obratila svojoj prijateljici i otpočela da hvali lepotu Krsninog tela. Hvalila je Njegovu tamnu put. crvenkastu boju usana od žvakanja pana što Ga je činilo još stotinu puta lepšim. talasastu kosu na glavi, crvene taćkice od kumkuma, zvezdica iznad kumkuma, na telu i tilakom na ćelu. Njegova kruna, minđuše, ogrlica, četiri vrste odeće, narukvice, prstenje, zvončići na nogama i flauta predstavljaju različit nakit kojim se ukrašavao. Krsna, neprijatelj Aghe je uvek izgledao prekrasan sa krunom neuporedive lepote, minđušama od dijamanata, ogrlicom od perli, narukvicama, izvezenom i optočenom odećom i prekrasnim prstenjem na prstima. Krsna se ponekada naziva vana-mali. Vana znači šuma dok mali znači baštovan, tako da se reć vana-mali odnosi na onoga ko se prekomerno kiti cvećem i vencima. Krsna se ovako oblačio ne samo u Vrndavanu, već i na bojnom polju Kuruksetre. Kada su videli ovakvu raznobojnu odeću i vence od različitog cveća, izvesni mudraci su se ovako molili: „Gospodin Krsna nije otišao na bojno polje Kuruksetre da se bori, već da Svojim prisustvom ukaže milost svim bhaktama." Krsnina flauta Što se tiče Krsnine flaute, kaže se da su milozvuci ovog čudesnog instrumenta mogli da prekinu meditaciju čak i najvećih mudraca, pa je Krsna bacio u zasenak Kupidona i proširio Svoje transcendentalne slave po čitavom svetu. Postoje tri vrste flauta koje Krsna koristi: venu, murali i vamši. Venu je jako mala i nije veća od dvanaest centimetara, sa šest rupa. Murali je dugačka otprilike dvadeset i pet centimetara, sa jednom rupom na kraju i četiri rupe na telu flaute. Ova vrsta flaute proizvodi čarobne zvuke. flauta vamši je duga otprilike trideset i pet centimetara sa devet otvora na sebi. Krsna je ponekada svirao na ovim flautama kada su Mu bile potrebne. Imao je vamši koja se naziva mahananda ili sammohim. Akarsini je još duža. Dok je anandini još duža od nje. flauta anandinije omiljena za dećake pastire i stručno se još naziva vamšuli. Sve ove flaute su ponekada optočene draguljima, ponekada su načinjene od mramora, a nekada od šupljeg bambusa. Kada je flauta načinjena od dragulja, naziva se sammohini. a kada je načinjena od zlata, naziva se akarsini. Krsnin pastirski rog Krsna je koristio pastirski rog da bi dozvao Svoje stado. Ovaj instrumenat je uvek jako uglačan, obavijen zlatnim trakama, dok na sredini ima otvor. Što se tiče ovih instrumenata, slikovito ih je opisala gopi po imenu Taravali koja kaže da ju je ujela najotrovnija zmija Krsnine flaute. Da bi suzbila otrovno dejstvo, ispila je mleko iz pastirkog roga u rukama Krsne. Međutim, umesto da smanji otrovno dejstvo, povećala ga je hiljadu puta. pa je zato ova gopi dospela u jadno zatrovano stanje. Krsnini zvončići na nogama Jedna gopi je rekla svojoj prijateljici: „Draga moja prijateljice, kada sam začula zvuk zvončića Šri Krsne, odmah sam htela da istrčim iz kuće da Ga vidim. Međutim, na moju žalost, svi stariji su bili prisutni baš tada, tako da nisam mogla da izađem iz kuće." Krsnina školjka Krsnina školjka je poznata kao Pancajanya i spominje se i u Bhagavad-giti. Krsna je dunuo u nju pred početak bitke na Kuruksetri. Kaže se da su žene demona pobacile svoju decu, a žene polubogova stekle sve blagodeti kada je Gospodin Krsna dunuo u Svoju transcendentalnu školjku. Na taj načinje zvuk Krsnine školjke kružio po čitavom svetu. Otisci Krsninih stopala U Šrimad-Bhagavatamu se navodi da kada je Akrura koji je odvezao Krsnu iz Vrndavana u Mathuru ugledao otiske Njegovih lotosovih stopala u Vrndavanu, velika ljubav za Krsnu toliko narasla da mu se koža naježila. Suze su mu kao potoci navrle na oči i u takvom zanosu je iskočio iz kočije, bacio se na zemlju pljoštimice i otpočeo da uzvikuje: „Kako su divni ovi otisci stopala! Kako su divni!" Gopije su osetile nešto slično kada su otišle na obalu Yamune i ugledale Krsnine otiske stopala u prašini. Kadaje Krsna hodao po tlu Vrndavana, u prahu je ostavio oznake sa Svojih stopala (zastava, munja, riba. štap kojim se teraju slonovi i lotosov cvet). Gopije bi se uzbudile samo kad bi ugledale ove tragove na tlu. Mesta Krsninih zabava Jedan bhakta je uzviknuo: ,.Oh. još nisam posetio divna mesta gde se Krsna zabavljao! Međutim, samo kada čujem ime Mathura obuzme me radost!" Krsnina omiljena biljka: Tulasi Krsna jako voli lišće tulisija. Pošto se obično nude lotosovim stopalima Krsne, jedan bhakta se molio pupoljcima tulasija da mu opišu Krsnina lotosova stopala. Očekivao je da će oni znati nešto o veličanstvenoj lepoti Njegovih lotosovih stopala. Krsnine bhakte Ponekada nas obuzme radost kada ugledamo Gospodinovog bhaktu. Kada je Dhruva Maharaja ugledao dva prijatelja Narayana kako mu se približavaju, odmah je, zbog iskrenog poštovanja i ljubavi stao pred njih sa sklopljenim rukama; međutim, usled svoje zanosne ljubavi, jedva je mogao da ih pravilno dočeka. Jedna gopi se obratila Subalu, Krsninom prijatelju: „Dragi moj Subala, znam da ti je Krsna prijatelj i da uživate dok zbijate šale i smejete se. Pre neki dan sam vas videla kako zajedno stojite a ti si stavio ruku na Krsnina ramena, pa ste se oboje radosno smejali. Kada sam vas iz daljine ugledala kako tako stojite, suze su mi odmah navrle na oči." Posebni dani kada treba da se sećamo Krsne Postoje mnogi opisi svečanosti u vezi sa različitim Krsninim doživljajima. Jedna od tih svečanosti je Janmastami, dan kada se Krsna rodio. Janmastami predstavlja najraskošniju svečanost za bhakte i još uvek se jako bogato proslavlja u svakoj hinduskoj kući u Indiji. Ponekada čak i vernici koji pripadaju drugim religijama koriste blagodeti ovakvog povoljnog dana i uživaju u svečanostima Janmastamija. Zanosna ljubav prema Krsni se isto tako pobuđuje na danima Ekadašija koji predstavljaju dane svečanosti kada se slavi Krsna. 27. Znaci zanosne ljubavi Telesni znaci koji se pojavljuju kod bhakte pri zanosnoj ljubavi prema Krsni se nazivaju anubhava. Praktični primeri anubhave su sledeći: plesanje, valjanje po zemlji, glasno pevanje. istezanje tela, glasno plakanje, zevanje. teško disanje, zanemarivanje prisustva ostalih, pojavljivanje pene na ustima, smejati se kao pomahnitao. kružno pomeranje glave i podrigivanje. Kada bhakta prekomerno oseća zanosnu ljubav, oseca transcendentalno olakšanje kada se ispolje svi ovi telesni simptomi. Ovi simptomi se dele na dve grupe: sira i ksepana. Kada bhakta zeva. simptomi se nazivaju sita. a kada pleše ksepana. Plesanje Dok je posmatrao kako Gospodin i gopije plešu, Gospodin Siva je ugledao Krsnino prekrasno lice i odmah otpočeo da udara u svoj mali bubanj dindima. Dok je Gospodin Šiva zanosno plesao, pridružio mu se njegov najstariji sin, Ganeša. Valjanje po zemlji U Šrimad-Bhagavatamu (3.1.32) Vidura pita Uddhavu: “Dragi moj prijatelju, da li je sve u redu sa Akrurom? Ne samo što je ućen i bez ikakvih grehova, već je i bhakta Gospodina Krsne. Oseća takvu zanosnu ljubav prema Njemu da sam ga video kako se valja po zemlji kad je ugledao tragove Krsninih lotosovih stopala u prašini i izgledao je kao pomahnitao.'" Na sličan naćin je jedna gopi poručila Krsni da se Radharani valjala po zemlji i nanosila povrede Svom nežnom telu. jer nije mogla da podnese rastanak od Njega, očarana miomirisom cvetova na Njegovom vencu. Glasno pevanje Jedna gopije obavestila Krsnu daje Šrimati Radharani tako očarala sve Svoje prijateljice, dok Ga je pesmom veličala, da su se sve pretvorile u kamen. Istovremeno je okolno kamenje otpočelo da se topi u zanosnoj ljubavi. Kada je Narada Muni pevao Hare Krsna mantru. pevao je tako glasno da se svima činilo da se pojavio Gospodin Nrsimha. Zato su se svi demoni razbežali u različite pravce. Istezanje tela Isto tako se kaže da je Narada koji nosi vinu, otpočeo tako snažno da isteže svoje telo kad se u zanosnom ushićenju prisetio Gospodina Krsne, da mu se prekinuo sveti konac. Glasno plakanje Jedna gopi je jednom rekla Krsni: „Dragi moj sine Nanda Maharaja, kada je ćula zvuke Tvoje flaute, Srimati Radharani je postala puna straha i jada, pa je zaplakala drhtavim glasom kao ptica kurari. Kaže se da se Gospodin Siva tako zbunio i otpočeo je tako glasno da plače u vasionskom prostoru kada je začuo milozvuke Krsnine flaute, da su svi demoni iščezli, a sve bhakte je obuzela radost. Zevanje Kaže se da se lotosovi cvetovi otvaraju kad izađe mesec. Slično tome. kad se Krsna pojavi pred Radharani. Njeno lice koje se poredi sa lotosovim cvetom se otvara i širi kada zeva. Teško disanje Postoji sledeći odlomak koji opisuje teško disanje: “Lalita (jedna od gopija) je nalik na pticu cataki koja samo pije vodu koja dolazi neposredno iz kišnog oblaka i ni iz jednog drugog izvora."" U ovom odlomku se Krsna poredi sa tamnim oblakom, a Lalita sa pticom cataki koja samo traži Njegovo društvo. Ovaj slikovit opis se nastavlja: „Kao što snažan vetar ponekada razbija moćni oblak, tako je i Laliti, usled teškog disanja u nosnicama, nedostajao Krsna koji je već išćezao kad se povratila. Zanemarivanje prisustva ostalih Što se tiče zanemarivanja prisustva ostalih, žene brahmana koji su priređivali žrtve u Vrndavanu su napustile dom čim su ćule da je Krsna u blizini. Ostavile su domove i nisu marile za svoje učene muževe koji su počeli da razgovaraju međusobno: “Zar vas ne ćudi ova privlačnost prema Krsni zbog koje su nas žene ostavile i ne mare više za nas!"' Ovakav uticaj ima Krsna. Svako koga On privuče može da se oslobodi od ropstva rođenja i smrti koje može da se uporedi sa zaključanim domovima koje su zanemarile žene brahmana. U Padyavali se navode izjave izvesnih bhakta: „Ne marimo ni za kakve ljude koji nas posmatraju. Ako nam se rugaju, ipak nećemo mariti za njih. Samo ćemo uživati u transcendentalnom blaženstvu pevanja Hare Krsna, valjaćemo se po podu i zanosno plesati. Na taj način ćemo večno uživati u transcendentalnoj sreći i blaženstvu." Naviranje pene na ustima Kao primer pene na ustima, kaže se daje ponekada Narada Muni zastao kao okamenjen i pljuvačka bi mu curila iz ustiju dok je pevao Hare Krsna mantru. Smejati se kao pomahnitao Bhakta se smeje glasno kao pomahnitao kada se u njegovom srcu probudi zanosna ljubav. Takav pomahnitali smeh odražava stanje njegovog srca i stručno se naziva atta-liasa. Kada bhakta zapadne u ovakvo stanje uma. usnama izražava svoju ljubav. Neprestano smejanje se poredi sa cvećem koje se osipa sa biljke puzavice službe predanog poštovanja koja izrasta iz srca bhakte. U Caitanyi-caritamrti se služenje Gospodina s predanim poštovanjem poredi sa biljkom puzavicom koja se penje do lotosovih stopala Krsne u Goloka Vrndavanu. Kružno kretanje glave Jedna gopije rekla svojoj prijateljici: “Kaže se da je Gospodin Krsna, neprijatelj demona Aghe. iz svojih usta dunuo vihor zbog kojega stalno okrećeš glavu i postepeno se prenosi na druge goplje lotosovih očiju." Podrigivanje Podrigivanje isto tako postaje znak zanosne ljubavi prema Krsni. Ovo se potvrđuje u razgovoru Paurnamasi sa jednom rasplakanom prijateljicom Radharani: „Draga moja kćeri, ne brini se što Srimati Radharani podriguje. Baš sada ću Joj ponuditi lek koji će Je izlečiti od toga. Ne plači tako glasno. Ne podriguje zato što Joj želudac ne vari, već je to znak Njene zanosne ljubavi prema Krsni. Odmah cu se potruditi da Je izlečim od toga. Ništa se ne brini."" Ova izjava Paurnamasi potvrđuje da se nekada zanosna ljubav prema Krsni ispoljava u vidu podrigivanja. Ponekada se drhtanje čitavog tela i krvarenje u pojedinom isto tako ispoljavaju kao znaci zanosne ljubavi prema Krsni, međutim, takvi simptomi su jako retki. pa ih zato Srila Rupa Gosvami ne razmatra pobliže. 28. Ostali znaci zanosne ljubavi Kada bhakta uvek jako oseća ljubav prema Krsni u neposrednom odnosu sa Njim — ili čak nešto odvojeno od Njega — njegov položaj se naziva postojani položaj zanosne ljubavi. Simptomi koji potiču od takvog položaja se dele u tri grupe — naime, vlažni, sagoreni i sasušeni. Vlažna zanosna postojana ljubav koja se budi prema Krsni se deli na dve vrste: posredna i neposredna. Radharanl je nizala venac cveća kunda i čim je začula zvuke Krsnine flaute, odmah je prestala da ga niže. Ovo je primer posredne vlažne, postojane zanosne ljubavi, dok se neposredna, opisuje u sledećem odlomku: Krsna koji se isto tako naziva Purusottama je u očima majke Yašode nalik na oblak u očima ptice cataki. Kada su Krsnu odveli u Mathuru, majka Yasoda je bila toliko gnevna i zabrinuta da je počela da grdi kralja Mathure. Sagorena zanosna životna ljubav se deli na tri grupe i u vezi sa tim možemo da navedemo prvi primer Jednog dana je majka Yasoda sanjala da ogromna demonica Putana, leži u predvorju njene kuće, pa se odmah zabrinula i otišla da traži Krsnu. Kada se zanosni simptomi ispolje na telu abhakte, nazivaju se sasušenim simptomima zanosne ljubavi. Abhakte su ponekada materijalisti. međutim, u dodiru sa čistim bhaktama, ponekada ispoljavaju izvesne simptome zanosne ljubavi. Oni koji proučavaju službu predanog poštovanja, nazivaju ove simptome sasušenim. Postoji osam simptoma postojane zanosne ljubavi: skamenjenost, znojenje, ježenje kože na telu, podrhtavanje glasa, drhtanje tela, menjanje boje, prolivanje suza i osecanje pustošenja. Rupa GosvamI daje naučno objašnjenje ovih osam simptoma na sledeći naćin: kada vitalna sila života dođe u dodir sa zemljom, nastaje skamenjenost. Kada ta sila dođe u dodir sa vodom, nastaje prolivanje suza. U dodiru sa vatrom nastaje znojenje. sa vetrom nastaje potpuno pustošenje, a kada dode u dodir sa vazduhom, dolazi do podrhtavanja tela i glasa i ježenja kože. Ovi simptomi se ponekada ispoljavaju iznutra a ponekada spolja. Čisti bhakta uvek oseća u sebi ovakve simptome, međutim, pošto ima obzira prema okolini, uglavnom ih ne ispoljava. Osećanje skamenjenosti Simptom skamenjenosti nastaje kao posledica zanosnih muka, strahovanja. zaprepašćenosti. jadikovanja i gneva. Ovaj simptom se ispoljava u vidu prestajanja sa govorom, kretanjem, u vidu osećanja praznine i neizmernim osećanjem rastanka. Kada je Uddhava opisivao Viduri Krsnine zabave, rekao je: „Jednog dana su gopije bile zaprepašćene kada je Krsna prerušen kao služavka zašao u aleje u vrtu i iznenadio ih Svojim šalama i smehom. Kada je napustio vrt, gopije su Ga tako zanosno gledale kao da su Ga sledile svojim očima i umom." Ovi simptomi označavaju da su gopije ostale kao skamenjene u zanosnoj ljubavi, iako nisu završile svoj posao. Još jedan primer osećanja skamenjenosti možemo da vidimo kada su Krsnu okružili različiti hrvači u Kaihsinom borilištu. Njegova majka, Devaki je postala kao skamenjena i oči su joj se osušile kada Ga je ugledala među hrvačima. Isto tako postoji primer u Šrimad-Bhagavatamu (10.13.56) kako se Brahma zaprepastio kada je shvatio da je dećak pastir bio Sama Vrhunska Božanska Ličnost. Sva njegova čula su obamrla kad je ponovo ugledao dečake pastire, zajedno sa Krsnom. Brahma je bio tako Brahma je bio tako zaprepašćen da je izgledao kao zlatan kip sa četiri glave. Isto tako, stanovnici Vraje su se zaprepastili kad su videli da je Krsna Svojom levom rukom podigao breg Govardhana. Začuđenost kao posledica jadikovanja se ogleda u primeru kada je Krsna ušao u trbuh demona Bakasure i svi demoni sa viših planeta su se skamenili od jadikovanja. Sličan primer se opaža kada je Arjuna video da je Ašvatthama pokušao da pošalje brahmastru u pravcu Krsne. Znojenje U Šrimad-Bhagavatamu se objašnjava primer znojenja kao posledica radosti i veselja. Jedna gopi se ovako obratila Radharani: „Draga moja Radharani, bez potrebe grdiš sunčev sjaj jer mogu da shvatim da se znojiš samo zato što postaješ jako požudna kada vidiš Krsnu." Raktaka, jedan od Krsninih slugu, se znojio iz straha. Jednom se Krsna preobukao kao Abhimanvua, muža Radharani. Abhimanvu nije voleo što se Radharani druži sa Krsnom i zato je Raktaka počeo da Ga grdi, jer nije znao ko je. Kad je na kraju shvatio da je to Krsna obučen u Abhimanyua, počeo je da se znoji od straha. Znojenje pod uticajem gneva se vidi iz primera Garude. orla koji nosi Visnua. Jednom je kralj viših planeta, Indra. poslao bujice kiše na Vrndavan. Garuda je posmatrao ovaj događaj iznad oblaka i počeo je da se od besa znoji. Ježenje kože Primer ježenja kože se vidi kada je majka Yasoda u Krsninim ustima ugledala sve planete univerzuma. Zamolila Ga je da širom otvori usta samo da bi videla da li je jeo prašinu. Međutim, kada je otvorio usta, ne samo što je ugledala čitavu Zemlju, već i mnoge druge planete i od tog prizora joj se naježila koža. Ježenje kože kao posledica veselja i radosti se opisuje u Šrimad- Bhagavatamu (10.13.10) u vezi sa gopijama koje su učestvovale u rasa plesu. Za vreme plesa, Krsna je odjednom nestao sa Radharani i gopije su otpočele da Ga traže. Tada su se obratile Zemlji i rekle su: „Draga naša planeto Zemljo, toliko strogosti i pokora mora da si počinila, jer Krsnina lotosova stopala dodiruju tvoju površinu. Mislim da si jako radosna, jer drveće i biljke koje su nalik na tvoje vlasi stoje tako veličanstveno. Kada su se ovi simptomi prvi put pojavili na tebi? Da li uživaš u ovoj radosti otkada te je dodirnula inkarnacija Vamana ili otkako te je spasla inkarnacija Varaha?" Krsna bi se ponekad u šali hrvao sa dečacima pastirima. Kada bi dunuo u Svoj rog, Šridama koji je bio na suprotnoj strani je osetio kako mu se koža ježi. Na sličan naćin, isti osećaj se javio kod Arjune kada je ugledao Krsnu u Njegovom ogromnom kosmićkom obliku. Podrhtavanje glasa Kada je Krsna išao u Mathuru kočijom koju je vozio Akrura, Yasoda i sve gopije su pokušale da Mu prepreče put i spreče Ga da prođe. U to vreme je Radharani bila toliko zbunjena daje drhtavim glasom zamolila majku Yašodu"da zaustavi Akruru. Podrhtavanje glasa koje je posledica začuđenosti se vidi iz primera Brahme. U ŠrimadBhagavatamu (10.13.64) se navodi da se Brahma molio Gospodinu drhtavim glasom pošto Mu se poklonio i otpočeo da ustaje. U Šrimad-Bhagavatamu (10.29.30) se navodi još jedan primer podrhtavanja glasa kada su gopije otišle kod Krsne u želji da plešu sa Njim. Krsna ih je zamolio da se vrate svojim muževima i kućama, zbog čega su se gopije naizgled jako razljutile i obratile Mu se drhtavim glasom. U Šrimad-Bhagavatamu (10.39.56-57) navodi se primer podrhtavanja glasa usled radosti kada je Akrura ugledao sve planete Vaikunthe kako počivaju u reci Yamuni. Kada je Akrura shvatio da je Krsna Vrhunska Božanska Ličnost, poklonio se pred Njegovim lotosovim stopalima i sklopljenih ruku otpočeo da se moli drhtavim glasom. Isto tako postoje primeri podrhtavanja glasa usled straha. Jedan od Krsninih prijatelja Ga je ovako hvalio: „Dragi moj prijatelju, dali smo Ti flautu slugi. Patnju i kada smo ga zamolili da je vrati, progovorio je drhtavim glasom, a lice mu je požutelo." Drhtanje Radharani je počela da drhti iz straha kada je Krsna pokušao da zarobi demona Šankhu. Slično drhtanje tela je ispoljio Sahadeva, mladi bratNakule. Kada je Šišupala žestoko ružio Gospodina, Sahadeva je počeo da drhti od gneva. Radharani je isto tako podrhtavala od muke. Drhtala je dok je govorila drugoj gopiji: „Ne šali se s tim mladićem koji Me je razočarao! Molim te reci Mu da Mi se ne približava, jer nam svima nanosi bol." Promena boje tela Ponekada se boja tela promeni što je posledica velike tuge zbog rastanka od Krsne. Zato su gopije oslovile Gospodina na sledeći način: „Dragi naš Krsna, zbog rastanka sa Tobom, svi stanovnici Vrndavana su promenili boju lica. Zato je čak i čuveni mudrac Narada pomislio da je Vrndavan belo ostrvo u okeanu mleka." Kada su se Krsna i Balarama pojavili u Kamsinom borilištu, Kamsino telo je promenilo boju. Na sličan način, Indrino lice je promenilo boju kada je video kako Krsna štiti sve stanovnike Vraje i odiže breg Govardhana. Boja kože se promeni u crveno usled prekomerne radosti. Pošto je ovakva promena boje tena jako retka, Šrila Rupa Gosvami je dalje ne razmatra. Suze Suze mogu da teku iz očiju usled radosti, gneva ili rastanka. Kada su takve suze jako hladne, nastaju iz radosti, a kada su posledica gneva, postaju vrele. U svakom slučaju oči su jako pokretljive i uglavnom se zacrvene. Isto tako nastaje osećaj svraba zbog čega onaj koji lije suze briše oči. Kada je Rukmini lotosovih očiju, prva kraljica Krsne u Dvaraki. prolivala suze iz zanosnog veselja i radosti, nije volela svoje suze. Postoji odlomak u Hari-vamši u kojoj se opisuje kako je Satyabhama otpočela da lije suze u svojoj prevelikoj ljubavi prema Krsni. Bhimaje prolivao suze iz gneva kadaje ugledao kako Šišupala vređa Krsnu u žrtvenoj areni Rajasuye. Bhima je želeo da ga odmah ubije, međutim, pošto mu Krsna nije dao naređenje da to učini, počeo je da ga spopada gnev. Opisuje se kako su vrele suze preplavile njegove oći, kao što lak oblak ponekada prekrije večernji mesec. Uveće, mesec izgleda prekrasan kada ga lako prekrije slabašan oblak, pa je zato i Bhima izgledao lep kada je prolivao suze iz gneva. U Šrimad-Bhagavatamu (10.60.23) postoji divan primer kako Rukmini lije suze i jadikuje. Dok su Krsna i Rukmini razgovarali, Rukmini. se uplašila da će se rastati od Njega, pa je počela da grebe tlo svojim crvenim lotosovim noktima. Postoje lila suze, crna šminka sa očiju zajedno sa suzama se razlila na prsa koja su bila prekrivena prahom kurnkum. Rukmini je bila jako žalosna da joj se glas gušio. Osećanje praznine Kada nekoga zbunjuju istovremena sreća i teškoće i ne zna šta da čini, takvo stanje zbunjenosti se naziva pralaya ili osecanje praznine. U ovom stanju pralaya ponekada padamo na tlo. pa se manifestuju svi znaci zanosne ljubavi. Kada su gopije tražile Krsnu koji se izanenada pojavio pred njima iz žbunova i lijana. sve su se okamenile i obamrle, što je učinilo da izgledaju divno. Ovo je primer pralaya ili osećanja praznine usled sreće. Isto tako postoje primeri pralaya u nesreći. Jedan se opisuje u Šrimad- Bhagavatamu (10.39.15) gde Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju, kada je gopljama nedostajao Krsna, toliko su meditirale na Njega da su sva njihova ćula izgubila osećaj i uopšte nisu bile svesne svojih tela kao da su se oslobodile svih materijalnih stanja uslovljenosti. Od mnogih telesnih simptoma zanosnog ushićenja, simptom zaprepašćenosti je od posebnog značaja. Prema stepenu zaprepašćenosti. životna sila u telu se uznemiri i u tom stanju se ponekada menjaju ostali znaci zanosne ljubavi. Ovi simptomi transcendentalnog zanosa se postepeno razvijaju i tokom njihovog razvitka ponekada se smatra da su zadimljeni, ponekada da plamete kao vatra, a ponekada da sijaju. Ova tri stupnja se osećaju mnogo, mnogo godina i šire se na različite delove tela. Za razliku od prolivanja suza i podrhtavanja glasa, stanje skamenjenosti se širi na čitavo telo. Prolivanje suza i podrhtavanje glasa su samo lokalizovani simptomi. Međutim, prolivanje suza učini da oči postanu natečene i beličaste, a ponekada postanu razroke. Podrhtavanje glasa nekada prouzrokuje gušenje u grlu i krajnje nespokojstvo. Pošto su različiti simptomi ovih zanosnih manifestacija lokalizovani, prate ih mnoge lokalizovane posiedice: na primer kada nastane gušenje u grlu usled podrhtavanja glasa, javlja se zvuk nalik na ,,ghura"Takvi zvuči zaglušuju glas i na krajnje umno nespokojstvo ispoljavaju se na različite načine. Svi ovi znaci se ubrajaju u suvo životno stanje koje je poznato kao stanje zamagljenosti i ispoljava se na različite načine. Ponekada za vreme svečanosti u čast Krsninih zabava ili u društvu bhakta, javlja se zanosno plesanje. Takvi osećaji se smatraju plamtećim. Nijedan od prethodno navedenih simptoma ne može da se ispolji bez osnovnog načela, ili snažne privrženosti prema Krsni. U stanju zamagljenosti, znaci zanosa mogu da se skriju. Ovakvu vrstu je osetio sveštenik Gargamuni koji je obavljao obrednu svečanost u domu Nanda Maharaje. Kadaje čuo kako je Krsna ubio demona Aghasuru. suze su mu navrle na oči, glas mu je zadrhtao i znoj mu je oblio čitavo telo. Na taj načinje prekrasno lice sveštenika Gargamunija postalo još lepše. Kada mogu da se uoče nekoliko takvih simptoma zanosnog ushićenja, takvo stanje se smatra plamtećim. Na primer, neki Krsnini prijatelji su Mu rekli: „Dragi naš prijatelju, čim začujemo zvuke Tvoje flaute kako dopiru iz šume. ruke nam postanu nesigurne i oči se ispune suzama. Ustvari, toliko smo to jako osećali da nismo mogli da prepoznamo Tvoje paunovo pero. N aši bokovi su se skoro skamenili tako da nismo mogli da se pomerimo s mesta. Prema tome. dragi naš prijatelju, moramo da Ti kažemo kako divno sviraš na Svojoj transcendentalnoj flauti." Slično tome. jedna gopije rekla drugoj: „Draga moja prijateljice, kada sam začula zvuke Krsnine flaute, pokušala sam da skrijem svoje utiske. Međutim, ipak nisam mogla da zaustavim da mi telo ne zadrhti, pa su zato svi ukućani bez ikakve sumnje mogli da otkriju koliko sam privržena Krsni." Kada zanosni simptomi ne mogu da se spreće. istovremeno se pojave četiri ili pet vrsta simptoma. Ovaj stupanj zanosne ljubavi se smatra svetlećim. U vezi sa tim se navodi primer kada je mudrac Narada ugledao Gospodina Krsnu kako stoji pred njim. Njegovo telo se odmah ukočilo kao daje skamenjeno i prestao je da svira na svojoj vini. Pošto mu je glas drhtao, nije mogao da izgovori nijednu molitvu Krsni i oči su mu se ispunile suzama. Na taj način nije mogao čak ni da Ga vidi. Kada su se slični simptomi ispoljili na telu Srimati Radharani, neke od Njenih prijateljica su Joj prigovorile: “Draga naša prijateljice, kriviš miris cveca zato što Ti naviru suze na oči. Prekorevaš vazduh zato što Ti se koža ježi. Proklinješ i Svoje hodanje po šumi zato što su Ti se bokovi ukočili. Međutim, Tvoj drhtavi glas otkriva drugi razlog: uzrok je Tvoja privrženost prema Krsni!" Srila Rupa Gosvami stavlja primedbu daje stanje bhakte najsjajnije kada se različiti simptomi jako ispoljavaju. Na primer. Krsnu je jedan prijatelj oslovio sledecim rečima: “Dragi moj Pltambara, pošto su se rastali sa Tobom, sve stanovnike Goloka Vrndavana je oblio znoj. Jadikuju i izgovaraju tužne reči. a oči su im vlažne od suza i svi su jako zbunjeni." Postoji vrhunski simptom zanosne ljubavi koji se naziva mahabhava. Ovu mahabhavu može da ispolji samo Radharani, međudm, kasnije kada se Šri Krsna Caitanya pojavio da bi osetio ljubav Radharani, isto tako je izrazio Svoje simptome mahabhave. Srl Rupa Gosvami kaže u vezi sa tim da kada simptomi zanosne ljubavi postanu najsvetliji, ovaj stupanj se naziva mahabhava. Šrila Rupa Gosvami dalje ispituje izražavanje zanosne ljubavi kroz četiri stupnja koji se nazivaju sattvikabhasa. Ponekada impersonalisti koji ustvari ne služe Gospodina sa predanošću. isto tako ispoljavaju takve simptome zanosne ljubavi, međudm. ovo se ne prihvata kao pravi zanos, vec samo kao njegov odraz. Katkad u Varanasiju. svetom mestu za učene impersonaliste, može da se vidi sannyasl kako plače kada čuje o Gospodinovim slavama. Impersonalisti isto tako ponekada pevaju Hare Krsna mantru i plešu, međutim, njihov cilj nije da služe Gospodina, već da se sjedine sa Njim. Rupa Gosvami dalje kaže da čak iako se ishod pevanja manifestuje na telu impersonaliste. ne treba da smatramo da su to pravi simptomi privrženosti, već samo odraz kao što se sunce odražava po mračnoj sobi, zahvaljujući glatkom ogledalu. Međutim, pevanje Hare Krsna je toliko divno i transcendentalno da ce napokon otopiti srca impersonalista. Rupa Gosvami kaže da su simptomi impersonalista, samo odraz zanosne ljubavi, a ne stvarnost. Ponekada nalazimo da kada okoreli mudrijaši koji nisu uzeli ni trunke učešća u službi predanog poštovanja i bez stvarnog razumevanja o transcendentalnim slavama Gospodina, sednu da slušaju o Njegovim slavama, izgledaju kao da se tope od miline i liju suze. U vezi sa tim, jedan bhakta se ovako obraća Gospodinu: „Dragi moj Mukunda, ne mogu dostojno da veličam Tvoje zabave. Čak i kada abhakte čuju o njima, postanu dirnuti, liju suze i zadrhte." Takve abhakte se ustvari ne tope od miline jer im je srce okorelo. Međutim, Gospodinove slave imaju tako veliki uticaj na njih da se desi da abhakte ponekada liju suze. Nekada vidimo da abhakta praktično ne oseća nikakvu ljubav prema Krsni i ne sledi nikakva pravila i propise, ali može da vežbanjem prikaže tobožnje simptome službe predanog poštovanja i čak plače na skupu bhakta. Međutim, ovo prolivanje suza nije isdnsko ispoljavanje zanosne ljubavi, već je naučeno vežbanjem. Iako ne postoji nikakva potreba da opisujemo ove odraze zanosne ljubavi, Rupa GosvamI daje izvesne primere gde se takvi simptomi ispoljavaju iako ne postoji pravo služenje s predanim poštovanjem. 29. Izražavanje ljubavi prema Krsni Postoje izvesni telesni simptomi koji izražavaju prekomernu zanosnu ljubav (vyabhicari-bhava). Ima ih ukupno trideset i jedan: razočarenje, jadikovanje, poniznost, osećanje krivice, umor, opijenost, ponos, sumnja, zabrinutost, prekomerna osečanja, pomahnitalost, zaboravnost, bolest, zbunjenost, obamrlost, lenjost, nepokretnost, stidljivost, skrivanje, sećanje, svadljivost, nespokojstvo, zamišljenost, izdržljivost, sreća, čežnja, oholost, zavist, drskost, nesvestica i budno stanje. Razočaranje Kada je neko prisiljen da učini nešto što je zabranjeno, ili da se ustručava da učini nešto što valja, ražalosti se i misli da je izgubio svoje dostojanstvo. Tada oseća veliko razočaranje. Pri ovoj vrsti razočaranja čovek postaje pun nespokojstva, lije suze, menja boju lica, oseća se poniznim i teško diše. Kada je izgledalo da se Krsna utopio u nepreglednoj vodi Yamune dok je kažnjavao zmiju Kaliyu, Nanda Maharaja se ovako obratio Yašoda-devi: „Draga moja ženo. Krsna je zaronio duboko u vodu i nema više nikakve potrebe da održavamo naša tela koja su prepuna grešnih dela! Hajde da zajedno zaronimo u otrovnu vodu Yamune i iskupimo se za svoja grešna dela!" Ovo je primer velikog duševnog potresa kada bhakta postaje jako razočaran. Kada je Krsna napustio Vrndavan, Subala, Njegov bliski prijatelj je odlučio da ga isto tako napusti. Dok je odlazio, Subala je razmišljao da bez Krsne neće biti više nikakvog zadovoljstva u Vrndavanu. Kao što pčele napuštaju cvet u kome nema meda, isto tako se i Subala poredi sa njima kada je napustio Vrndavan jer u njemu više nije mogao da uživa u transcendentalnom zadovoljstvu. U Dana-keli-kaumudi Šrimati Radharani se na ovaj način obraća jednoj od Svojih prijateljica: „Draga moja prijateljice, bolje da izgubim ćulo sluha ako ne mogu da slušam o Krsninim slavnim podvizima. Bilo bi bolje da oslepim jer ne mogu da Ga sada vidim." Ovo je još jedan primer razočarenja usled rastanka sa Krsnom. U Hari-vamši se navodi kako Satyabhama, jedna od Krsninih kraljica u Dvaraki, kaže svom mužu: „Dragi moj Krsna, pošto sam čula kako Narada pred Tobom hvali Rukmini, mogu da shvatim da nema nikakve potrebe da govorim o sebi." Ovo je primer razočaranja prouzrokovan zavišću. Rukmini i Satyabhama su obe bile Krsnine žene i pošto im je Krsna bio muž, prirodno je da je među njima postojala ženska ljubomora. Prema tome, kada je Satyabhama čula pohvale o Rukmini, osetila je ljubomoru i razočaranje. U Šrimad-Bhagavatamu (10.51.47) se navodi sledeće: „Dragi moj Krsna, ne mogu da kažem da su se samo drugi ljudi upleli u mrežu materijalnog postojanja, već sam i ja isto tako isuviše rob telesnog shvatanja o životu. Previše se brinem o svojoj porodici, domu, ženi, bogatstvu, zemlji i kraljevstvu. A pošto sam toliko pomahnitao u ovoj materijalnoj atmosferi, mislim da mi je život sasvim uzaludan." Ovo je primer razočaranja prouzrokovan žalošću i jadikovanjem. Prema Bharata Muniju ovo razočarenje je nepovoljno. Međutim, postoje drugi učeni znalci koji prihvataju da ovakvo razočaranje pripada odnosu neopredeljenosti i da u sebi skriva zanosnu ljubav. Jadikovanje Kada neko ne uspeva da postigne željeni cilj u životu, kada ne postiže ono što pokušava, kada se nađe u protivrećnoj situaciji i oseća krivicu — kaže se da je pun jada i boli. U ovom stanju jadikovanja postavljamo sebi razna pitanja, postajemo zamišljeni, oči se ispune suzama, puni smo žalosti i teško dišemo. Boja tela se- menja, a usta se osuše. Jedan stariji Krsnin bhakta Mu se obratio na ovaj način: „Dragi moj Krsna, o ubico demona Aghe, telo mi je sada nemoćno zbog starosti, ne mogu da govorim tečno, glas mi podrhtava, um mi se muti i često sam rasejan. Međutim, dragi moj Gospodine, Ti si kao mesećev sjaj i jedino žalim što nisam napredovao u svesnosti Krsne, jer ne osećam nikakvu draž prema Tvojim nežnim zracima." Ovo je primer kada bhakta jadikuje jer nije mogao da ostvari željeni cilj. Jedan bhakta je rekao: „Ove noći sam sanjao da sam sakupio razno cveće u bašti i nameravao sam da ispletem venac i ponudim ga Krsni. Toliko sam sada nesrećan jer sam se iznenada probudio i mom snu je bio kraj, tako da nisam mogao da postignem željeni cilj!" Ovo je primer jadikovanja koje je posledica neispunjenja bhaktine dužnosti. Kada je Nanda Maharaja ugledao svog posinka Krsnu u neprilici u Kamsinom borilištu, rekao je: „Kako sam nesrećan što nisam svog sina zaključao u sobi. Kamo sreće da Ga nisam doveo u Mathura i da sada ne gledam kako Ga je ovaj ogromni slon po imenu Kuvalaya doveo u nezgodan položaj. Čini mi se kao da je senka Zemlje pomračila Mesec Krsne." Ovo je primer jadikovanja u oprečnoj situaciji. U Šrimad-Bhagavatamu (10.14.9) Brahma kaže: “Dragi moj Gospodine, pogledaj samo moju drskost! Beskrajna si, prvobitna Vrhunska Božanska Ličnost, Nad-duša svega što postoji — i upravljaš svima, najsavršenijim iluzornim energijama! Samo pogledaj moju drskost! Želeo sam da Te nadmašim svojom ličnom moći i osecao sam veliku nadmenost što posedujem ovu sićušnu snagu. Kao što vatrena iskra ne može da naškodi vatri, tako ni moja moć obmanjivanja uopšte nije uspela da osjeti Tvoju nadmoćniju iluzornu energiju. Prema tome, smatram da sam jako sićušan i beznačajan i potpuno beskoristan." Ove Brahmine reči su primer jadikovanja koje je nastalo jer je počinio uvredu. Poniznost Osećanje klonulosti koje je posledica boli. straha ili počinjenih uvreda se naziva poniznost. U ovakvom stanju javlja se rećitost. teskoba u srcu, nečiste misli, nespokojstvo i nepokretnost. U Šrimad-Bhagavatamu (10.51.57) kralj Mucukunda kaže sledeće: .,Dragi moj Gospodine, uvek ću žaliti što sam u prošlom životu počinio loša dela. Uvek ispaštam zbog svojih želja, ali ipak moja ćula se nikada ne zadovoljavaju materijalnim uživanjem. Na neki način sam Tvojom milošću sada stekao mir jer sam uzeo zaštitu Tvojih lotosovih stopala koja su uvek oslobođena jadikovanja, strahovanja i smrti. O uzvišeni zaštitniće, o uzvišena dušo! O uzvišeni gospodaru! Ljubazno Te molim da me zaštitiš, jer sam u velikoj nevolji." Ove Mucukundine reči su primer poniznosti koja je posledica velike materijalne nevolje i bede. Kada je Ašvatthama napao Uttaru brahmastrom, uplašila se da će izgubid svoje dete, Maharaja Pariksita, koji se još uvek nalazio u njenoj utrobi. Odmah se predala Krsni i rekla: „Dragi moj Gospodine, molim Te spasi mi dete! Uopšte ne marim ako treba da me ubije Ašvatthamina brahmastra." Ovo je primer poniznosti koja je prouzrokovana strahom. U Šrimad-Bhagavatamu (10.14.10) Gospodin Brahma kaže: “O nepogrešivi! Rođen sam u guni strasti, pa zato osećam lažni ponos što sam stvorio ovaj materijalni svet. Taj lažni ponos je nalik na gustu tminu u kojoj sam obnevideo. Pri toj obnevidelosti sam smatrao da sam Tvoj suparnik iako si Vrhunska Božanska Ličnost. Međutim, dragi moj Gospodine, iako svi smatraju da sam stvorio ovaj univerzum, ipak sam Tvoj večni sluga. Prema tome. molim Te da uvek imaš samilosti prema meni i oprostiš mi.'" Ove Brahmine reči su još jedan primer poniznosti koja je nastala pošto je bhakta počinio uvredu. Ponekada je poniznost posledica stidljivosti. Na primer, kada je Krsna ukrao odeću gopija dok su se kupale u reci, sve su Ga molile da ne bude nepravičan prema njima. Obratile su Mu se ovim rečima: „Dragi naš Krsna, znamo da si sin Nanda Maharaja i najdraži svima u Vrndavanu. Isto tako Te i mi mnogo volimo! Međutim, zašto nam zadaješ neprilike. Molimo Te, vrati našu odeću. Zar ne vidiš kako drhtimo od hladnoće?" Ova poniznost je posledica njihove stidljivosti. jer su stajale nage pred Krsnom. Osećanje krivice Kada neko krivi sebe što je učinio nešto neumesno, njegovo osećanje se naziva krivnja. Jednog dana je Šrimati Radharani bućkala yogurt za Krsnu. Dok je to radila, narukvice optočene draguljima su se okretale na Njenim rukama i istovremeno je pevala Sveto Ime Krsne. Iznenada je pomislila: “Pevam Sveto Ime Krsne, a Moji pretpostavljani — svekrva i zaova mogu da me čuju!" Pri ovoj pomisli Radharani se jako zabrinula što predstavlja primer osećanja krivice koja je rezultat predanosti Krsni. Jednog dana je lepooka Šrimati Radharani otišla u šumu da nabere cveće da naniže venac za Krsnu. Dok je brala cveće. uplašila se da neko može da je ugleda i osetila je umor i slabost . Ovo je primer osećanja krivice koja je posledica obavljanja rada za Krsnu. U Rasa-sudhakari se navodi da je Radharani osećala takvu veliku slabost kada je provela noć sa Krsnom da nije mogla da ustane iz kreveta. Kada joj je Krsna pružio ruku da Joj pomogne. Radharani je osećala krivicu što je provela noć sa Njim. Umor Umor se oseca posle dugog hoda, plesa, ili nakon polnog odnosa. Pri ovoj vrsti umora, javlja se nesvestica, znojenje, nepomićnost udova, zevanje i teško disanje. Jednog dana je Yasoda trčala za Krsnom po dvorištu da Ga kazni za počinjenu krivicu. Posle kratkog vremena, jako se umorila, pa je počela da se znoji, a njena skupljena kosa se raspustila. Ovo je primer umora koji je nastao od prekomemog rada. Nekada su svi Krsnini prijatelji pastiri zajedno sa Balaramom plesali na svečanosti. Tada bi im se pokretali venci oko vrata i počeli bi da se znoje tako da bi im čitavo telo postalo mokro od zanosnog plesa. Ovo je primer umora koji je nastao od takvog plesa. U Šrimad-Bhagavatamu (10.33.20) se navodi da bi se gopije ponekada jako umorile nakon uživanja u ljubavnim doživljajima sa Krsnom, plesanja, grljenja i ljubljenja, a Krsna bi iz Svoje bezuzročne milosti i sažaljenja pogladio njihova lica Svojim lotosovim rukama. Ovo je primer zanosa koji je nastao posle rasa plesa. Opijenost Kada neko postane naprasit i oseća lažni prestiž usled pijanstva ili požude, glas mu se izmeni. oči nateknu i čitavo telo pocrveni. U Lalita- madhavi se navodi da se Gospodin Baladeva jednom ovako obratio mravima posto je ispio veliku količinu medovine: ,.Dragi moji kraljevi mrava, zašto se skrivate u tim rupama?" Istovremeno se obratio kralju viših planeta: ,.O kralju Indra, igračko Šaci! Zašto se smeješ? Spreman sam da uništim čitav univerzum i znam da se Krsna neće razljutiti na Mene." Zatim se obratio Krsni: „Dragi Moj Krsna, odmah Mi reci zašto se čitav svet trese i zašto se mesec tako izdužio! A vi pripadnici dinastije Yadu, zašto Mi se smejete? Vratite Mi Moju medovinu spremljenu od cveća kadambe!" Šrila Rupa Gosvami se moli Gospodinu Balaramu da svima ukaže milost dok izgovara ove reči kao da je pijanica. U ovom stanju opijenosti, Balarama se umorio i legao da se odmori. Uglavnom, uzvišene ličnosti prilegnu kada su u stanju opijenosti, oni koji pripadaju srednjem staležu se smeju i pevaju, dok oni koji su niskog roda izgovaraju ružne reči i ponekada plaču. Ovakva opijenost se različito ispoljava. u zavisnosti od različitog uzrasta i naravi. Šrila Rupa Gosvami ovo dalje ne objašnjava jer za to nema nikakve potrebe. Postoji još jedan opis simptoma opijenosti kada je Šrimati Radharani videla Krsnu. Ponekada bi hodala tamo-amo, smejala se, ponekada bi prekrila lice, govorila reči bez ikakvog značenja, a ponekada bi se molila družicama gopijama. Kada su ugledale ove simptome kod Radharani, gopije su počele da razgovaraju medu sobom: „Samo pogledajte kako je Radharani opijena samo zato što je videla Krsnu kako se pojavio pred Njom!" Ovo je primer zanosne ljubavi pri opijenosti. Ponos Ispoljavanje zanosne ljubavi kroz ponos može da bude posledica ogromnog bogatstva, izuzetne lepote, posedovanja luksuzne kuće ili ispunjavanja svog uzornog cilja. Neko se isto tako smatra ponosnim kada ne mari što ga drugi zanemaruju. Bilvamangala Thakura je rekao: „Dragi moj Krsna, napuštaš me i silom se izbavljaš iz mojih ruku. Pa ipak, smatraću da si moćan samo onda kada na silu napustiš moje srce." Ovo je primer osećanja ponosa iz zanosne ljubavi prema Krsni. Kada je jednom Radharani napustila rasa ples i Krsna je otišao da je potraži, jedna od Njenih bliskih prijateljica se ovako obratila Krsni: “Dragi moj Krsna, toliko služiš našu Šri Radharani da si sada napustio sve ostale gopije i pošao da Je potražiš. Molim Te, dozvoli mi da Te upitam kako želiš da se ophodi prema Tebi." Ovo je primer osećanja gordosti koje je prouzrokovano neobičnom lepotom. Ponekada bi Radharani osetila ponos u sebi i rekla: „Iako dečaci pastiri prave divne vence za Krsnu, jako se iznenadi kada Mu poklonim Moj venac i odmah ga prihvati i privije na Svoje srce. Slično tome. u Šrimad-Bhagavatamu (10.2.33) Gospodin Brahma kaže: „Dragi moj Madhusudana. oni koji su čiste bhakte tvog Gospodstva, osećaju Tvoje zanosno prijateljstvo, pa zato nikada ne mogu da ih poraze neprijatelji. Znaju da ih uvek štitiš, tako da bez brige mogu da se suoče sa neprijateljem." Drugim rečima. onaj ko uzme potpunu zaštitu lotosovih stopala Gospodina, uvek oseća ponos što može da pobedi sve neprijatelje. Jedan tkać sukna u Mathuri se obratio Krsni na sledeći način: “Dragi moj kralju Vrndavana. toliko sam ponosan što si mi podario Svoju bezgraničnu milost da se čak ni ne obazirem na milost Gospodara Vaikunthe. koju traže mnogi čuveni mudraci u dubokoj meditaciji." Drugim rečima. iako yogiji i veliki mudraci sede i meditiraju na Gospodina Visnua koji prebiva u Vaikunthi. Krsnin bhakta je toliko ponosan da ne smatra da je takva meditacija od velike vrednosti. Ovo osećanje gordosti nastaje kada bhakta dostigne najviši cilj života — Krsnu. Sumnja Poštoje Gospodin Brahma ukrao svu telad, krave i pastire i sakrio ih od Krsne, pokušavao je da ode. međutim, iznenada je posumnjao u svoju kradu i počeo je da posmatra sa svih strana sa svojih osam očiju. Gospodin Brahma ima četiri glave, pa zato ima osam očiju. Ovo je primer zanosne ljubavi i sumnje koja je prouzrokovana krađom. Na sličan način, samo da bi zadovoljio Krsnu, Akrura je ukrao Syamantaka mani, dragi kamen koji može da stvori neograničene količine zlata, međutim, kasnije se pokajao sto je to učinio. Ovo je još jedan primer zanosne ljubavi prema Krsni pri sumnji koja je prouzrokovana krađom. Kralju viših planeta, Indri je savetovano da se preda lotosovim stopalima Krsne kada je poslao bujice kiše na tlo Vraje. Tada je Indrino lice jako potamnelo od sumnje. Strah Kada se neko uznemiri u srcu kada ugleda munju na nebu, krvoločnu životinju, ili čuje zaglušujući zvuk, njegovo stanje uma je ispunjeno strahovanjem. Pri takvom stanju straha, čovek pokušava da uzme zaštitu onoga što će mu pružiti sigurnost. Javljaju se simptomi ježenja kože, drhtanje tela, ponekada činimo pogreške i telo se ukoči. U Padyavali se nalazi sledeći odlomak: „Dragi moj prijatelju, jako me brine što Krsna živi među demonima u Mathuri kojima vlada kralj Kamsa." Ovo je primer zanosne ljubavi prema Krsni kada se bhakta pribojava da će Ga zadesiti neka opasnost. Kada se Vrsasura pojavio u Vrndavanu kao bik, sve gopije su se jako prestrašile. U tom stanju uznemirenosti počele su da grle drveće tamala. Ovo je primer straha od krvoločne životinje i primer kako bhakta traži zaštitu dok se seća Krsne u zanosnoj ljubavi. Kad bi čula kako šakali zavijaju u šumi Vrndavana, majka Yasoda bi budno pazila na Krsnu i plašila se da Ga ne napadnu. Ovo je primer zanosne ljubavi prema Krsni iz straha koji je prouzrokovao zaglušujući zvuk. Kada se neko nečega plaši, ipak može da razmišlja o prošlosti i budućnosti, međutim, kada se javi ovakva vrsta zanosnog straha, ne postoji nikakva mogućnost za ovakvu vrstu razmišljanja. Jaka osećanja Osećanje može da pobudi nešto prijatno, nešto gnusno, vatra, jak vetar, jaka kiša, prirodni poremećaj, kada ugledamo velikog slona, ili neprijatelja. Kada nam se pobude osećaji zbog nekoga ko nam je jako drag, jako brzo govorimo i izgovaramo ljubazne reći. Kada se osećaji pobude kada vidimo nešto mrsko, glasno plačemo, a kada vidimo vatru, pokušavamo da pobegnemo. Telo nam drhti, zatvaramo oči iz kojih nam liju suze. Kada nam se osećanja pobude pod uticajem snažnog vetra, pokušavamo da jako brzo trčimo i trljamo oči. Kada se ta ista osećanja pobude usled kiše, uzmemo kišobran i u telu se oseća napetost. Kada se probude osećanja pod uticajem iznenadnog poremećaja, lice nam izgubi boju, skamenimo se od čuda i telo nam drhti. Ako se osećanja pobude kada vidimo slona, skačemo, pokazujemo različite simptome straha i ponekada neprestano gledamo za sobom. Kada nam se osećanja uzbude usled prisustva neprijatelja, tražimo oružje i pokušavamo da pobegnemo. Pri povratku Krsne iz šume Vrndavana, majka Yasoda se toliko uzbudila kada je videla svog sina da joj je mleko poteklo iz grudi. Ovo je primer uzbuđenja koje je posledica kada bhakta ugleda nekoga ko mu je drag. U Šrimad-Bhagavatamu (10.23.18) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: “Dragi moj kralju, žene brahmana su po običaju jako volele da veličaju Krsnu i prve su žarko želele da steknu mogućnost da Ga vide. Kada su zato ćule da je Krsna bio u blizini, jako su zaželele da Ga vide i odmah su napustile svoje domove.'' Ovoje primer uzbuđenja koje je nastalo u prisustvu nekoga ko nam je jako drag. Kada je Krsna oborio zlu vešticu Putanu i ubio je. majka Yasoda se jako začudila i zaplakala od uzbuđenja: „Šta je sad to? Šta se desilo?'" Kada je videla da se njen dragi sin Krsna igra na prsima mrtve, zle veštice, majka Yasoda je počela da hoda tamo-amo. jer nije znala šta drugo da čini. Ovo je primer uzbuđenja kada bhakta ugleda nešto sablasno. Kada je Krsna iščupao iz korena dva drveta arjuna i Yasoda začula kako se drveće stropoštava, tako se uzbudila, da su joj oči samo bile uprte naviše, jer je bila isuviše zbunjena da išta drugo uradi. Ovo je primer uzbuđenja kada bhakta začuje zaglušujući zvuk. Kada je u šumi Vrndavana izbio požar, svi pastiri su se okupili zajedno i u očajanju molili Krsnu da ih zaštiti. Ovoje primer uzbuđenja koje je prouzrokovala vatra. Demon uragan po imenu Trnavarta je jednom izdigao Krsnu sa tla i nosio Ga unaokolo zajedno sa velikim drvećem. Majka Yasoda tada nije mogla da vidi svoga sina i toliko se uznemirila da je počela da hoda tamo-amo. Ovoje primer uzbuđenja koje je prouzrokovao oštar vetar. U Šrimad-Bhagavatamu (10.25.11) postoji opis kako je Indra poslao jake bujice kiše na Vrndavan. Sve krave i pastiri su toliko jako ispaštali na vetru i hladnoći, da su se zajedno okupili i uzeli zasutu lotosovih stopala Krsne. Ovo je primer uzbuđenja koje je prouzrokovala obilna kiša. Dok se Krsna nalazio u šumi Vrndavana, padao je obilan grad i stariji ljudi su naredili: „Krsna, ne miči se sada! Čak i oni koji su jači i stariji od Tebe. ne mogu da se pokrenu, a Ti si samo mali dećak. Molimo Te da ostaneš gde jesi!" Ovo je primer uzbuđenja koje je prouzrokovao obilan grad. Kada je Krsna kaznio Kaliyu u zatrovanoj vodi Yamune, majka Yasoda je počela da govori uzbuđeno: ,.O. pogledaj kako drhti zemlja! Izgleda kao da je zemljotres, a po nebu lete suze na sve strane! Moj dragi Sin je ušao u nepregledne vode Yamune. šta sada da radimo?" Ovo je primer uzbuđenja koje je nastalo usled prirodnih nepogoda. Kada su Krsnu napali ogromni slonovi u borilačkoj areni Karhse. sve prisutne dame su Mu se ovako obratile: „Dragi naš mladiću — molimo Te da odmah napustiš ovo mesto! Odmah idi odavde! Zar ne vidiš kako ogromni slonovi dolaze da Te napadnu? Tvoj nedužan pogled nas jako uznemiruje." Krsna je rekao majci Yasodi: „Draga Moja majko, ne uznemiravaj se što vidiš ove slonove i konje kako galopiraju prema Meni i dižu prašinu što zaslepljuje ove žene lotosovih očiju. Neka čak i demon Keši dođe pred Mene, jer su Mi ruke još uvek pobedonosne. Molim te, nemoj da se uznemiruješ." U Lalita-madhavi, prijatelj kaže majci Yasodi: „Zar te ne ćudi to da kada je demon Šankhacuda, ogroman i snažan kao planina, napao tvog divnog sina nalik na Kupidona, nije bilo nikog u Vrndavanu, ko bi Mu pomogao. Pa ipak, Tvoj mali sin ga je ubio. Izgleda da je to rezultat oštrih pokora i strogosti koje si počinila u prošlom životima i da ti se sin spasao zbog toga." U Lalita-madhavi postoji priča kako je Krsna preoteo Rumnini za vreme njene kraljevske, svadbene svečanosti. Tada su svi prisutni prinčevi počeli da razgovaraju medu sobom na sledeći način: „Imamo slonove, konje, kočije, lukove, strele i mačeve i zašto onda da se plašimo Krsne? Hajde da Ga napadnemo! Nije ništa drugo do požudan pastir! Ne može na ovaj način da odvede princezu. Hajde da Ga zajedno napadnemo!" Ovo je primer uzbuđenja koje je prouzrokovalo prisustvo neprijatelja. Šrila Rupa Gosvami pokušava da prethodno navedenim primerima dokaže da u odnosu sa Krsnom nema ni govora o impersonalizmu. Sve lične odlike su prisutne u odnosu sa Njim. Ludilo Šrila BilvamangalaThakura se u svojoj knjizi molio na sledeći način: “Neka Šrimati Radharani prečisti čitav svet,jer se potpuno predala Krsni. Iz zanosne ljubavi prema Njemu ponekada se ponašala kao da je s uma smetnula i pokušavala da bućka yogurt, iako u činiji nije bilo nikakvog yogurta. Kada je to video. Krsnu je toliko očarala Radharani da je počeo da muze bika umesto krave." Postoje izvesni primeri bezumlja, ili pomahnitalosti u vezi sa ljubavnim doživljajima Radhe i Krsne. U Šrimad-Bhagavatamu se kaže da je Šrimati Yašoda-devi smetnula sa uma kada je Krsna ušao u zatrovane vode Yamune. Umesto da traži lekovito bilje, počela je da razgovara sa drvećem kao da su Fakiri koji omamljuju zmije. Sklopljenih ruku je počela da se klanja drveću i zapitala ih je: “Koja lekovita biljka može da izbavi Krsnu od smrti u ovoj otrovnoj vodi?'" Ovo je primer bezumlja koje je prouzrokovala velika opasnost. U Šrimad-Bhagavatamu (10.30.4) se opisuje kako bhakte mogu da izgube um u svojoj zanosnoj ljubavi prema Krsni u primeru gopija koje su tražile Krsnu u šumi Vrndavana. Gopije su glasno pevale o Krsninim slavama i lutale od jedne šume do druge da bi Ga pronašle. Znale su da Krsna nije na jednom mestu. već da sve prožima. Nalazi se na nebu, u Vodi, u vazduhu i Nad-duša je u svačijem srcu. Zato su gopije počele da ispituju sve vrste drveća i rastinja o Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Ovo je primer zanosne pomahnitalosti koja se javlja kod bhakta. Na sličan naćin, postoje simptomi bolesti koje je prouzrokovala zanosna ljubav. Ovakvo stanje, učeni znalci pripisuju mahabhavi. Ovo visoko uzvišeno stanje se isto tako naziva divyonmada ili transcendentalna pomahnitalost. Zaboravnost Kada je Krsna bio odsutan iz Vrndavana i prebivao u Mathuri, Šrimati Radharani Mu je poslala vesti da je Njegova majka, kraljica Vraje toliko bolovala od rastanka sa Njim da joj je pena izlazila na usta poput one na obali okeana. Ponekada bi podizala ruke nalik na valove mora a usred Svoje boli od rastanka sa Njim valjala se po zemlji i iz grla ispuštala nerazumljive zvuke. Ponekada je ostala potpuno tiha poput mirnog mora. Ovi simptomi rastanka sa Krsnom se nazivaju apasmara. ili zaboravnost. Bhakta potpuno zaboravi svoj položaj, kada ispoljava ove znake zanosne ljubavi. Krsna je dobio još jednu poruku da je jedan od Kamsinih prijatelja demona sišao sa uma kada je Krsna ubio Kamsu. Ovom demonu je išla pena na usta mahao je rukama i valjao se po zemlji. Ovo ponašanje demona u odnosu sa Krsnom pripada odnosu strave i užasa. Ovo transcendentalno osećanje predstavlja jedno od posrednih odnosa sa Krsnom. Prvih pet odnosa se smatraju neposrednim, a ostalih sedam posrednim. Demon mora da je na neki način imao odnos sa Krsnom, jer su se ovi simptomi pojavili kada je čuo da je Krsna već ubio Kamsu. Srila Rupa Gosvami primećuje da u ovoj vrsti simptoma postoji i transcendentalno savršenstvo. Bolest Kada je Krsna bio odsutan iz Vrndavana, nalazio se u Mathuri. neki od Njegovih prijatelja su Ga obavestili o sledecem: “Dragi naš Krsna, usled rastanka sa Tobom, stanovnici Vraje su toliko pogođeni da izgledaju kao da su se raboleli. Tela im drhte u groznici i ne mogu da se kreću. Samo'leže na tlu i teško dišu."' U Šrimad-Bhagavatamu (10.12.44) Maharaja Pariksit je postavio pitanje o Gospodinu Ananti i pošto je saslušao pitanje. Šukadeva Gosvami je pokazao simptome kao da će da se onesvesti. Ipak se pribrao i blago odgovorio na pitanje kralja Pariksita. Ovo stanje nesvestice se opisuje kao groznica koja je posledica zanosnog zadovoljstva. U Šrimad-Bhagavatamu postoji još jedan odlomak koji opisuje kako su devojke iz Vraje srele Krsnu na svetom mestu Kuruksetre mnogo godina nakon njihovih mladalačkih zabava. Kada su se susreli na svetom mestu bile su kao okamenjene kada se pojavilo pomračenje sunca. Prestale su da dišu. trepću i sa svim ostalim i samo su stajale pred Krsnom kao kipovi. Ovo je još jedan primer bolesti koja nastaje usled prevelikog transcendentalnog zadovoljstva. 30. Dalje odlike zanosne ljubavi prema Krsni Zbunjenost U Hamsaduti se navodi sledeće: „Jednog dana kada je Šrimati Radharani jako patila od rastanka sa Krsnom, otišla je na obalu Yamune sa Svojim prijateljicama. Tamo je ugledala kolibu gde je zajedno sa Krsnom osetila mnogo ljubavnog zadovoljstva i kada se toga prisetila, odmah Ju je svladala vrtoglavica koju je svako mogao lako da primeti." Ovo je primer zbunjenosti koju je prouzrokovao rastanak. Na sličan način, postoji navod koji opisuje zbunjenost prouzrokovanu strahovanjem. Ove simptome je ispoljio Arjuna kada je na bojnom polju Kuruksetre ugledao Krsnin kosmički oblik. Toliko se jako zbunio da su mu ispali iz ruku luk i strele i ništa nije mogao jasno da vidi. Smrt Jednom je demon Bakasura poprimio oblik ogromne patke i otvorio usta da proguta Krsnu i sve dećake pastire. Kada je Krsna ušao u demonovu čeljust. Balarama i ostali dečaci pastiri su se gotovo onesvestili i izgledalo je kao da su prestali da žive. Čak i ako ih zavara stravičan prizor ili im se nešto iznenada desi, bhakte nikada ne zaboravljaju Krsnu. Sećaju Ga se čak i usred najveće opasnosti. Ovo je dobrobit svesnosti Krsne: čak i u trenutku smrti, kada se poremete svi telesni procesi, bhakta može da se seti Krsne u svojoj podsvesti i ovo ga spašava da ponovo ne zapadne u materijalni svet. Na taj način, svesnost Krsne nas odmah uzdiže sa materijalnog na duhovni nivo. U vezi sa tim se navodi primer ljudi koji su umrli u Mathuri: ,.Dah im se nešto ubrzao, oči široko otvorile, boja tela promenila i otpočeli su da izgovaraju Krsnino Sveto Ime. U tom stanju su napustili' svoja materijalna tela." Ovi simptomi prethode smrti. Lenjost Kada neko iz osećanja samozadovoljstva ili zato što ne voli težak rad, ne obavlja svoju dužnost uprkos tome što ima dovoljno snage, smatra se lenjivcem. Ova lenjost se isto tako ispoljava u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Na primer, kada je Nanda Maharaja zamolio neke brahmane da idu oko brega Govardhana. odgovorili su mu da ih više zanima da daju blagoslove. Ovoje primer lenjosti koja je posledica samozadovoljstva. Kada se jednom Krsna hrvao sa Svojim prijateljima pastirima, Subala je pokazao znake umora. Krsna je odmah rekao ostalim prijateljima: „Subala se isuviše umorio od hrvanja sa Mnom. Molim vas, nemojte više da ga uznemiravate i zovete ga da vam se pridruži." Ovo je primer lenjosti kada bhakta ne voli prekomeran rad. Nepomičnost U Šrimad-Bhagavatamu (10.21.13) gopije razgovaraju kako su krave u Vrndavanu postale nepomične. Videle su kako krave slušaju umilne zvuke Krsnine flaute i izgledalo je kao da ispijaju nektar transcendentalnih zvukova. Telad su se isto okamenila i zaboravila su da sišu mleko. Izgledalo je kao da očima grle Krsnu, a oči su im bile vlažne od suza. Ovo je primer nepomičnosti koja nastaje kada bhakta sluša transcendentalne milozvuke Krsnine flaute. Kada je Laksmana ćula loše reči o Krsni, postala je nepomična i nije ni trepnula. Ovo je primer nepomičnosti koja je posledica slušanja. U Šrimad-Bhagavatamu (10.71.39) se opisuje kako se kralj Yudhisthira zbunio pošto je sa svim počastima doveo Krsnu u svoj dom. Kralj Yudhisthira je bio jako zbunjen, jer je osećao transcendentalno zadovoljstvo što je Krsna došao u njegov dom. Ustvari, potpuno se zaboravio dok je pokušavao da Ga ugosti. Ovo je primer nepomičnosti koja je posledica zanosnog ushićenja kada bhakta ugleda Krsnu. U Šrimad-Bhagavatamu (10.39.36) postoji još jedan primer. Kada je Krsna odlazio u Mathuru, sve gopije su stajale iza Njega i kada su videle kako odlaze kočije, ukočile su se i nisu se više ni pomerile. Ostale su da tako stoje sve dok nisu izgubile iz vida zastavu kočije i prašinu koju su dizali točkovi. Jednom je Krsnu ovako oslovio Njegov prijatelj: „Dragi moj Mukurda (Krsna), usled rastanka sa Tobom, dećaci pastiri stoje poput zanemarenih Božanstava u domovima profesionalnih brahmana." Postoji klasa profesionalnih brahmana koji obožavaju Božanstva i od toga zarađuju za život. Ova klasa brahmana se ne zanima puno za Božanstvo, već ih uglavnom zanima novac koji mogu da zarade putem religije. Dakle, Božanstva koja obožavaju takvi profesionalni brahmani nisu pravilno ukrašena, odeća im se ne menja, a tela ne kupaju. Izgledaju prljava i ne jako privlačna. Hramsko obožavanje treba da se obavlja brižljivo: odeća treba da se promeni svakog dana i ako je moguće, ukrasi se nakitom. Sve treba da bude toliko čisto da Božanstvo privlači sve posetioce. Ovde se daje primer Božanstava u domu profesionalnih brahmana koja nisu jako privlačna. U Krsninim odsustvu, Njegovi prijatelji su izgledali kao takva zanemarena Božanstva. Stidljivost Radharani se jako stidela kada su Je prvi put upoznali sa Krsnom. Jedna od Njenih prijateljica Joj se obratila ovim rečima: „Draga moja prijateljice, već si se prodala Govindi zajedno sa Tvojom lepotom. Sada ne treba da se stidiš. gledaj Ga radosno. Onaj koje prodao slona ne treba da bude sitničar oko prodaje trozupca kojim se tera slon." Ova vrsta stidljivosti je posledica novog poznanstva u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Kralj viših planeta, Indra. se jako zastideo posle svog poraza, kada ga je Krsna pobedio u borbi za cvet parijata. Stajao je pred Krsnom pognute glave kada mu je Krsna rekao: ,,U redu Indra, uzmi ovaj cvet parijata, inače nećeš moći da se pojaviš pred tvojom ženom Šacidevi." Indra se stideo zbog poraza. U jednom drugom primeru. Krsna je počeo da hvali Uddhavine različite visoke sposobnosti, a Uddhava je isto tako stidljivo pognuo glavu. Pošto se osecala poniženom zbog Rukmininog visokog položaja, Satyabhama u Hari-vartiši kaže: „Dragi moj Krsna, planina Raivataka je uvek prepuna cveća. međutim, kakva je korist da ih gledam kada mi Ti ne poklanjaš pažnju?"' Ovo je primer stidljivosti koja je rezultat poraza. Skrivanje Postoji simptom zanosne ljubavi koji je poznat kao skrivanje, tj. kada bhakta pokušava da sakrije svoje pravo psihičko stanje i spolja pokazuje drugo raspoloženje. U tom stanju uma. čovek pokušava da prikrije svoje misli i gleda na stranu, u različite pravce, nepotrebno pokušava da učini nešto štoje nemoguće, ili upotrebljava reći koje prekrivaju njegove prave misli. Prema acaryama koji dobro poznaju psihološke procese, ovi pokušaji da se skriju prava ljubavna osećanja su druga vrsta zanosnih osećanja prema Krsni. U Šrimad-Bhagavatamu (10.32.15) Šukadeva Gosvami kaže: “Dragi moj kralju, gopije su uvek prekrasno izgledale odevene u zavodljivu odeću, sa tajanstvenim osmesima na licima. Svojim pokretima kojima su nameravale da podstaknu požudno osećanje ponekada bi pritisnule Krsninu ruku u svoja krila, a nekada bi privile na grudi Njegova lotosova stopala. Posle toga bi razgovarale sa Krsnom kao da su se jako razljutile na Njega.'" Postoji jošjedan primer ovakvog prikrivanja u zanosnoj ljubavi. Kada je Krsna koji je najveštiji u zbijanju šala posadio drvo parijata u predvorju Satyabhame. Rukmini, kćerka kralja Vidarbhe se jako razljutila, međutim, pošto je po prirodi bila blage naravi, nije pokazala svoje osećanje. Niko nije mogao da shvati njeno pravo stanje uma i ovo je primer prikrivanja suparničkih osećanja. U Šrimad-Bhagavatamu (1.11.32) postoji još jedan ovakav primer. Pošto je Krsna ušao u Dvaraku, mnogi članovi Njegove porodice su Ga primili na različite načine. Kada su iz daljine ugledale muža, kraljice su Ga odmah u mislima zagrlile i polako Ga gledale. Kada se približio, gurnule su napred svoje sinove da Ga zagrle. Ostale su iz stidljivosti pokušavale da ne liju suze, međutim, ipak nisu mogle da ih zadrže da ne poteku. Ovo je primer prikrivanja osećanja iz stidljivosti. Jednom drugom prilikom, kada je Šrimati Radharani pomislila da se Krsna sastaje sa nekom drugom ženom, ovako se obratila Svojoj prijateljici: „Draga Moja prijateljice, čim pomislim da je pastir Krsna privržen nekoj drugoj ženi. obuzme me strah i koža Mi se naježi. Moram jako da pazim da Me Krsna tada ne vidi." Ovo je primer prikrivanja osećanja iz stidljivosti i diplomatskog ponašanja. Postoji još jedan navod: „Iako je Šrimati Radharani jako volela Krsnu, skrila je Svoju ljubav duboko u srce, tako da ostali nisu mogli da vide šta je posredi." Ovoje primer skrivanja osećanja iz nežnosti. Kada je jednom Krsna uživao u prijateljskom ćaskanju sa Svojim prijateljima pastirima, počeo je da razgovara neusiljeno i slobodno. Krsnin sluga, Patri, je isto tako uživao u razgovoru, međutim, kada se setio svog položaja sluge, poklonio se pred svojim gospodarem i sa velikim poštovanjem i uzdržljivošću je prigušio osmeh. Ovaj obuzdani smeh je primer prikrivanja osećanja iz poštovanja. Sećanje Postoje mnogi simptomi zanosne ljubavi nastali pri sećanju na Krsnu. Na primer, jedan Krsnin prijatelj Mu je rekao: „Dragi moj Mukunda, čim je primetila plavićasti oblak na nebu, Radharani lotosovih očiju Te se odmah setila, čim je spazila ovaj oblak, požudno je želela da bude sa Tobom." Ovo je primer sećanja na Krsnu u zanosnoj ljubavi kada bhakta ugleda nešto što ga podseća na Njega. Krsnin ten jako liči na plavetnilo oblaka i kad ga je primetila, Šrimati Radharani se setila Krsne. Jedan bhakta je rekao da bi se ponekada, čak i kada nije bio jako pažljiv, prisetio Krsninih lotosovih stopala u srcu, u svojoj prividnoj pomahnitalosti. Ovoje primer kada se bhakta seća Krsne, zahvaljujući svojoj stalnoj navici. Drugim rečima, bhakte koje stalno razmišljaju o lotosovim stopalima Krsne će videti kako se lik Gospodina Krsne pojavljuje u njihovim srcima čak i u trenucima kada nisu pažljivi. Svadljivost Madhumangala je bio Krsnin bliski prijatelj koji je bio iz brahminske porodice. Krsnini prijatelji su uglavnom bili dečaci-pastiri koji su pripadali staležu vaišya, međutim, bilo je drugih koji su pripadali staležu brahmana. Ustvari, u Vrndavanu preovladava zajednica vaišya i brahmana. Madhumangala se jednog dana ovako obratio Krsni: „Dragi moj prijatelju, vidim da nisi primetio kako Ti je paunovo pero palo na tlo, a istovremeno ne vodiš računa o vencima cveća koje Ti nude prijatelji. Mislim da mogu da pogodim zašto Ti je um odsutan kada sam primetio kako Ti se oči susreću sa očima Srimati Radharani, kao kada dva crna bumbara lete lotosovom cveću." Ovo je primer prigovaranja u zanosnoj ljubavi. Dok je jednom Krsna bio u šetnji, jedna od Radharaninih prijateljica Joj je rekla: „Draga moja prijateljice, zar Ti se ne čini da ovaj čovek koji hoda izgleda kao drvo tamalal. Ako je drvo tamala, kako onda da hoda i da je tako prekrasan? Onda znači da ovaj čovek mora da je oblak. Ako je oblak, gde je onda prekrasan mesec koji se krije u njemu? U svakom slučaju, treba da zaključimo da je ta osoba ona ista očaravajuća Vrhunska Božanska Ličnost čijim se milozvucima kada zasvira na flauti zanose čitava tri sveta. Mora da je taj isti Mukunda koji stoji pred bregom Govardhana.'" Ovo je još jedan primer raspravljanja i umovanja u zanosnoj ljubavi. Nespokojstvo U Šrimad-Bhagavatamu (10.29.29) nijednoj gopiji se nije svidelo kada ih je Krsna zamolio da odu kućama. Pošto ih je to rastužilo, teško su uzdisale, a prekrasna lica su im izgledala beživotna. Stajale su tako bez glasa, nožnim prstima su crtale po zemlji, a suzama su sprale crnu maškaru sa očiju koja im se razlila na grudi prekrivene crvenim prahom kumkuma. Ovo je primer nespokojstva u zanosnoj ljubavi. Jednom je jedan prijatelj rekao Krsni: „Dragi moj Krsna ubico demona Mure, Tvoja ljubazna i nežna majka je jako zabrinuta, jer se nisi vratio kući, pa je teško provela noć i neprestano sedela u hodniku kuće. Zaista me ćudi kako to da si je zaboravio dok si se zabavljao na nekom drugom mestu." Ovo je drugi primer velikog nespokojstva usled zanosne ljubavi. Kada je majka Yašoda brižno čekala Krsnu da se vrati iz Mathure, Maharaja Nanda ju je ovako tešio: „Draga moja Yašoda, molim te ne brini se. Osuši suze sa tvog prekrasnog lotosovog lica. Nema nikakve potrebe da tako teško dišeš. Otićiću odmah sa Akrurom u Kamsinu palatu i dovesti ti tvog sina." Ovo je primer nespokojstva iz zanosne ljubavi koje je prouzrokovala opasnost u kojoj se Krsna nalazio. Zamišljenost U poglavlju Padma Purane Vaisakha-mahatmyi, bhakta kaže da čak iako se u nekim od osamnaest Purana ne spominje proces veličanja Gospodina Visnua, već se slavi neki drugi polubog, takvo veličanje ipak mora da se nastavi milionima godina. Kada podrobno proučimo Purane, videćemo da je konačno Gospodin Visnu Vrhunska Božanska Ličnost. Ovo je primer zanosne ljubavi koja se razvila kao plod razmišljanja. U Šrimad-Bhagavatamu (10.60.39) postoji opis kako Rukminidevi piše pismo Krsni i moli Ga da je preotme pre nego što se uda za drugoga. Rukmini tada objašnjava svoju posebnu privrženost prema Krsni na sledeći način: „Dragi moj Gospodine Krsna, o Tvojim transcendentalnim slavama pevaju svi mudraci koji su se oslobodili od materijalne zaprljanosti i toliko si ljubazan da zauzvrat daješ samog Sebe takvim bhaktama. Kao što samo Tvojom milošću možemo da se uzvisimo. isto tako samo po Tvom uputstvu možemo da izgubimo sve blagodeti pod uticajem većnog vremena. Prema tome. izabrala sam Tvoje Gospodstvo za muža i ostavila na stranu ličnosti kao što su Brahma i Indra — a da i ne pominjemo ostale." Rukminina ljubav prema Krsni je narasla samo zahvaljujući razmišljanju o Njemu i to je primer razmišljanja u zanosnoj ljubavi. Istrajnost Kada je neko potpuno zadovoljan jer je stekao znanje, prebrodio sve nevolje ili postigao svoj željeni cilj života u transcendentalnom predanom služenju Gospodina — njegova istrajnost i postojan um se naziva dhrti. Tada nas ne uznemirava nikakav gubitak, niti nam išta izgleda nedostižno. Prema mišljenju učenog Bhartrharija, kada neko želi da napreduje do ovog stupnja istrajnosti. razmišlja na sledeći način: „Ne želim visoki položaj vladinog činovnika i bicu zadovoljan samo ako jedem ono što mi se udeli kao prosjaku. Više volim da sam neodeven bez odeće koja mi dolikuje, ili da ležim na tlu. bez ikakvog dušeka. Uprkos svim tim nelagodnostima, odbiću da ikoga služim, pa ćak i vladu." Drugim rečima. kada neko oseća zanosnu ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, može da izdrži sve neprijatnosti koje obuhvata materijalno shvatanje života. Nanda Maharaja, Krsnin otac, je imao običaj da ovako razmišlja: “Boginja sreće je lično prisutna na mojim pašnjacima i posedujem više od deset hiljada krava koje lutaju tamo-amo. Iznad svega, imam sina Krsnu koji je tako moćan i vredan. Prema tome, čak i ako sam domaćin porodice, osećam veliko zadovoljstvo!'" Ovo je primer istrajnosti uma koje je rezultat pošto bhakta ne oseća nikakvo nespokojstvo. U jednom drugom primeru bhakta kaže: „Uvek duboko uranjam u nektarski okean zabava Vrhunske Ličnosti, tako da me više ne privlače religiozni obredi, ekonomski napredak, čulno zadovoljenje, pa čak ni konačno izbavljenje ili stapanje u postojanje Brahmana." Ovoje primer istrajnosti uma zahvaljujući tome što je bhakta postigao nešto najvrednije na svetu — zaokupljenost u svesnosti Krsne. Sreća U Visnu Purani se opisuje da se Akrura tako obradovao kada je ugledao lice Krsne i Balarama kada je došao da ih odvede u Mathuru da su se po čitavom njegovom telu videli znaci zanosne ljubavi. Ovo stanje se naziva sreća. U' Šrimad-Bhagavatamu (10.33.11) se navodi sledeće: „Kada je videla kako je Krsna stavio Svoju ruku na njeno rame, jedna od gopija koja je učestvovala u rasa plesu je osetila takvo radosno ushićenje da je poljubila Krsnu u obraz." Ovo je primer sreće koja nastaje kada bhakta postigne željeni cilj. Žarka želja U Šrimad-Bhagavatamu (10.71.33) se kaže: „Kada je Krsna prvi put otišao iz Svog kraljevstva Dvarake u Indraprasthu, mlade devojke u gradu su tako žarko želele da Ga vide da to nisu mogle da uguše čak ni noću dok su spavale sa muževima. Uprkos tome što nisu bile skladno odevene. iako im je kosa bila raspuštena i imale puno kućnih poslova, ipak su sve napustile i odmah otišle na ulicu da vide Krsnu." Ovo je primer žarke želje koja je plod zanosne ljubavi. U svojoj knjizi Stavavali, Šri Raghunatha dasa Gosvami se moli za milost Radharani koja je toliko bila očarana zvucima Krsnine flaute da je odmah upitala stanovnike šume u Vrndavanu gde je Krsna. Kad Ga je ugledala, ispunila Ju je takva zanosna ljubav i ushićenje da je počela da trlja uši. Devojke iz Vraje i Radharani su znale da jako lukavo razgovaraju sa Krsnom i čim su Ga ugledale, počele su da razgovaraju. Krsna se pretvarao da tobože ide da nabere cveće za njih i odmah ih je napustio i otišao u pećinu. Ovo je još jedan primer žarke ljubavne želje koja se rađa između gopija i Krsne. Nasilje Kada se Krsna borio sa zmijom Kaliyom i plesao na njenim glavama, Kaliva Ga je ujela za nogu. Tada se Garuda jako razjario i prozborio: „Krsna je toliko moćan da su sve Kaliyine žene pobacile svoju decu samo kad su začule Njegov glas nalik na tutnjavu. Pošto je ova zmija uvredila Gospodina, želim da je odmah progutam, ali to ne mogu da učinim u prisustvu mog Gospodina, jer će se razljutiti na mene." Ovo je primer žarke želje u zanosnoj ljubavi, jer se Krsni ne ukazuje dostojno poštovanje. Kada se Šišupala usprotivio da se obožava Krsna u žrtvenoj areni Rajasuya koju je priredio Maharaja Yudhisthira, Sahadeva. mlađi brat Arjune. je rekao: „Onaj ko ne može da podnese obožavanje Krsne je moj neprijatelj i poseduje demonsku prirodu. Zato želim da stavim svoje levo stopalo na njegovu veliku glavu i kaznim ga još strožije od Yamaraja!" Zatim je Baladeva počeo da jadikuje na sledeći način: „ O, neka sve najbolje zadesi Gospodina Krsnu! Jako Me iznenađuje da vidim da prokleti potomci Kuru dinastije koji su bespravno zauzeli presto kraljevstva Kurua. istovremeno diplomatski prigovaraju Krsni. O ne mogu ovo više da podnesem!" Ovo je još jedan primer žarke želje koja je nastala jer je Krsni narušen ugled. Oholost, koju prate nedolične reči U Vidagha-madhavi. Jatila, svekrva Radharani je ovako počela da prigovara Krsni: „Krsna, zašto stojiš pored Radharani koja se tek nedavno udala za mog sina? Sada Vas oboje znam dobro i jako mi je stalo da zaštitim svoju snahu od Tvojih nemirnih očiju!" Ovo je primer nedoličnih reči koje bhakta upotrebljava da na neposredan način prigovori Krsni. Isto tako, neke od gopija su počele da grde Krsnu sledećim rečima: „Dragi naš Krsna, najveći si kradljivac. Molimo Te da odmah odeš odavde. Znamo da više voliš Candravali od nas, ali nema nikakve potrebe da je hvališ pred nama! Molimo Te da ovde ne prljaš ime Radharani!" Ovo je još jedan primer kada bhakta prebacuje Krsni u zanosnoj ljubavi. U Šrimad-Bhagavatamu (10.33.16) se navodi još jedan primer. Kada su sve gopije izašle iz svojih kuća da se nađu sa Krsnom u šumi Vrndavana, Krsna ih je odbio i zamolio da se vrate kućama i dao im je neke poruke, tada su gopije rekle sledeće: „Dragi naš Krsna, jako smo žalosne kada nismo sa Tobom i jako se radujemo samo kad Te vidimo. Zato smo napustile muževe, rođake, braću i prijatelje da bismo došle kod Tebe, da bi nas očarali milozvuci Tvoje transcendentalne flaute. O, Ti koji nikada ne ostavljaš Svoje bhakte, trebalo bi da znaš zašto smo došle da Te vidimo. Jednostavno rečeno, očarali su nas milozvuci Tvoje flaute. Sve smo prave lepotice, a Ti si toliko nerazuman da odbijaš naše društvo. Neznamo nikog drugog osim Tebe ko bi propustio ovakvu mogućnost da bi bio u društvu mladih devojaka u gluvo doba noći!" Ovo je primer posrednog prigovaranja Krsni u zanosnoj ljubavi. Zavist U Padyavali se jedna prijateljica ovako obratila Radharani: „Draga moja prijateljice, ne budi toliko uobražena, što Ti je Krsna ukrasio čelo Sopstvenom rukom. Možda Ga ipak privlači neka druga lepotica. Vidim Da je divno ukrasio Tvoje ćelo i izgleda da Ga ništa nije uznemirilo dok Ti je stavljao šminku, pa ipak nije mogao da iscrta takve pravilne linije!" Ovo je primer posrednog prebacivanja, jer je Radharani imala veliku sreću. U Šrimad-Bhagavatamu (10.13.30) se nalazi sledeći odlomak: „Kada su gopije tražile Krsnu i Radhu, posle rasa plesa, počele su da govore među sobom: „Videle smo otiske Krsninih i Radhinih stopala na tlu Vrndavana i to nam zadaje veliku bol, jer nam je Krsna sve na svetu. Međutim, ova devojka je tako lukava da Ga je odvela nasamo i uživa u Njegovim poljupcima bez nas!" Ovo je još jedan primer prebacivanja Krsni i Radhi. jer su se ljutile što se Šrimati Radharani ukazala takva sreća. Ponekada kad su se dećaci-pastiri igrali u šumama Vrndavana, Krsna bi se igrao na jednoj strani, a Balarama na drugoj. Obe strane bi se nadmetale i borile među sobom i kada bi Balarama pobedio Krsninu stranu, dečaci bi rekli: „Ako Balaramova strana i dalje pobeđuje, koje onda veći slabić od nas na ovom svetu?" Ovo je primer zavisti u zanosnoj ljubavi. Besramnost U Šrimad-Bhagavatamu (10.52.41) Rukmini ovako piše Krsni: “Dragi moj nepobedivi Krsna, moja svadba je ugovorena za sutra. Molim Te da krišom dodeš u grad Vidarbhu. Naka onda Tvoji vojnici i vojskovođe na prepad opkole i poraze čitavu vojnu silu kralja Magadhe i pošto postupiš tako kao što čine demoni, molim Te preotmi me i uzmi me za ženu.'' Prema vedskom sistemu postoji osam vrsta venćanja, od kojih je jedan raksasa-vivaha, ili kada mladoženja preotme devojku i silom se oženi njome i takva svadba se smatra demonskom. Kada je trebalo da se Rukmini uda za Šišupala koga je izabrao njen stariji brat, napisala je Krsni prethodno navedeno pismo i zamolila Ga da je otme. Ovo je primer kada bhakta ne oseća sramežljovost u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Jedna gopi je rekla: „Neka Krsninu umilnu flautu odnesu talasi Yamune i neka potone u okean! Njeni umilni zvuči su toliko smeli da uopšte ne možemo da se priberemo pred našim pretpostavljenima.'" Vrtoglavica Svako veće, u zalazak sunca. Krsna bi se vratio sa pašnjaka gde je napasao krave. Ponekada, kada majka Yasoda nije mogla da čuje umilne zvuke Njegove flaute, jako bi se zabrinula i osetila vrtoglavicu. Zato je isto tako moguće da bhakta oseća vrtoglavicu i nespokojstvo u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Kada je jednom Yasoda svezala Krsnu, počela je da razmišlja: „Krsnino telo je toliko meko i nežno i kako sam onda mogla da Ga svežem konopcem?"' Dok je ovako razmišljala, jako se zbunila i osetila vrtoglavicu. Gopije su savetovali njihovi pretpostavljeni da zaključavaju vrata noću, međutim, bile su toliko bezbrižne da se nisu strogo pridržavale ovog naređenja. Ponekada bi dok bi razmišljale o Krsni, postale tako samouverene da su iznad svake opasnosti, da su noću ležale u predvorju svojih domova. Ovo je primer vrtoglavice u zanosnoj ljubavi koja predstavlja prirodno osećanje ljubavi prema Krsni. Možemo da se zapitamo zašto Krsnine bhakte osećaju vrtoglavicu koja se uglavnom smatra kao znak gune neznanja. Kao odgovor na ovo pitanje, Šrila Jiva Gosvami je rekao da su bhakte Gospodina Krsne uvek transcendentalne prema svim vezujućim silama materijalne prirode; kada osećaju vrtoglavicu ili im se spava, nisu pod uticajem vezujućih sila materijalne prirode,već osećeju zanos službe predanog poštovanja.U Garuda Purani postoji još jedan ovlašćeni odlomak koji opisuje mistične yogije koji su neposredno uzeli zaštitu Vrhunske Božanske Ličnosti: „Za sva tri stupnja njihove svesnosti-naime,u budnom stanju,dok sanjaju,ili su u dubokome snu,bhakte su uvek zaokupljene mislima o Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti.Prema tome,uopšte ne spavaju,jer su potpuno zaokupljeni o mislima o Krsni. Uspavanost Jednom je Gospodin Baladeva počeo da govori u snu na sledeči način:“O Krsna lotosovih očiju,Tvoje zabave u detinjstvu se odvijaju jedino prema Tvojoj želji. Molim Te zato,odmah sada liši zmiju Kaliyu njenog tvrdoglavog ponosa“ Rekavši ovo,Gospodin Baladeva je zaprepastio skup Yadua i naveo ih da se smeju neko vreme.A onda,pošto je zevnuo tako jako da Mu je zakrčao stomak,Gospodin Baladeva,nosilac pluga je ponovno utonuo u duboki san.Ovo predstavlja uspavanost u zanosnoj ljubavi. Budnost Jedan bhakta je jednom rekao:Vec sam prevazisao gunu neznanja i dostigao sam stupanj transcendentalnog znanja.Prema tome,samo ću da trazim Vrhunsku Božansku Ličnost.Ovo je primer budnosti u zanosnoj ljubavi.Transcendentalna budnost je moguča samo kada potpuno prevazideno stanje iluzije.Kada na tom stupnju dodemo u dodir sa bilo kojim od materijalnih elemenata kao sto su zvuk,miris,dodir i okus,bhakta spoznaje transcendetalno prisustvo Gospodina.Na tom stupnju mogu stalno da se opaze zanosni simptomi(na primer,jezenje koze,kolutanje očima i budenje iz sna). Kada je Srimati prvi put ugledala Krsnu, odmah je postala svesna sve transcendetalne srece,pa su joj se ukocili udovi.Kada joj je stalna pratilja Lalita sapnula u uho Sveto Ime Krsne,Radharani je sirom otvorila oci.Ovo je primer budnosti prouzrokovane kada bhakta cuje Sveto Ime Krsne. Jednom je Krsna u šali rekao Radharani: Draga Moja Radharani,necu vise da budem u tvom drustu“ Čim je to rekao odmah je iscezao,sto je toliko pogodila Radharani da je odmah promenula boju tela i pala na tlu Vrndavana.Skoro je prestala da dise,medutim,kada je osetila miris cveca na tlu,probudila se i u zanosu ustala.Ovo je primer transcendetalne budnosti koja nastaje kada bhakta oseti prijatan miris . Jedna gopi se obratila svojoj prijateljici dok je Krsna dodirivao njeno telo: „Draga moja prijateljice, čija to ruka dodiruje moje telo? Jako sam se uplašila kada sam ugledala mračnu šumu na obali Yamune. međutim, iznenada me je dodir ove ruke spasao od užasa." Ovo je primer budnosti koja je nastala pri dodiru. Jedna od gopija je rekla Krsni: „Dragi moj Krsna, kada si iščezao sa mesta rasa plesa, naša najdraža prijateljica. Radharani. je odmah pala na tlo i izgubila svest. Međutim, kada sam Joj nakon svega ponudila ostatke betel oraščića koji si Ti žvakao. odmah se povratila sa simptomima radosti i sreće na telu." Ovo je primer budnosti koja nastaje kada bhakta okusi nešto. Jedne noći je Šrimati Radharani hodala u snu. „Dragi Moj Krsna", rekla je, „molim Te da se ne šališ više sa Mnom! Prestani sa Tvojim šalama! Nemoj više da dodiruješ Moju odeću, jer ću inače reći starijima kako se nepristojno ponašaš sa Mnom." Dok je tako hodala u snu, iznenada se probudila i ugledala kako neki od Njenih pretpostavljenih stoje pred Njom. Odmah se zastedela i pognula glavu. Ovo je primer budnosti kada se bhakta probudi iz sna. Postoji još jedan ovakav primer. Krsnin glasnik je došao kod Šrimati Radharani dok je spavala, pa se odmah probudila. Slično tome. kada je Krsna noću počeo da svira na Svojoj flauti, sve gopije. kćerke lepotice pastira su se odmah probudile iz sna. U vezi sa tim postoji divno poređenje: “Nekada je lotosov cvet okružen belim labudima, a ponekada cmim osicama koje skupljaju med. Kada zagrmi na nebu labudovi se raziđu, ali crne ose ostaju da uživaju u lotosovom cveću." Spavanje gopija se poredi sa belim labudovima, dok se zvuk Krsnine flaute poredi sa crnim osama. Kada se začuje Krsnina flauta, mnogi labudovi koji predstavljaju san gopija, odmah iščezavaju, dok zvuk flaute poput crne ose, počinje da uživa u lotosovom cveću lepote gopija. 31. Dodatni simptomi Svi prethodno navedeni simptomi zanosne ljubavi kojih ima trideset i jedan se nazivaju vyabhicari. simptomi koji uznemiruju. Svi ti znaci se odnose na stanje koje izgleda kao uznemirenost, međutim, čak i uz takav stalan nemir postoji goruća, zanosna ljubav prema Krsni. Međutim, ovi simptomi mogu da se podele u tri grupe: postoje mnogi drugi nagoveštaji uznemirenosti u zanosnoj ljubavi kao što su zavist, nespokojstvo. oholost, ljubomora, zaključivanje, kukavičluk, opraštanje, nestrpljivost, žudnja, kajanje, sumnjanje i drskost Svi ovi nagoveštaji se ubrajaju u trideset i jedan simptom zanosne ljubavi. Šrila Rupa Gosvami je detaljno objasnio različite vrste simptoma uznemirenosti i predstavićemo njegovo objašnjenje iako je jako teško da pronađemo srpskohrvatske sinonime za mnoge sanskritske reći. Kad neko oseća zlobu, jer neko drugi napreduje u životu, smatra se da je zavidan. Kada se neko uplaši kada ugleda munje na nebu, strah mu podstiče nespokojstvo. Prema tome strah i nespokojstvo se smatraju jednim te istim. Kada neko želi da skrije svoju pravu prirodu, to se naziva avahittha. ili skrivanje. Kada neko želi da pokaže svoju moć. to se naziva ponos. Oba ova simptoma se nazivaju pretvaranje. U ovom stavu pretvaranja se zajedno javljaju avahittha i ponos. Kada ne možemo da podnesemo uvredu koju je neko drugi naneo se naziva amarsa, a kada ne možemo da podnesemo nečije obilje, to se naziva ljubomora. Uzrok ljubomore i amarse je netrpeljivost. Kada možemo da uspostavimo pravo značenje neke reči, to se naziva rasuđivanje. Pre nego što donesemo odluku o pravom značenju reči, moramo prvo dobro da razmislimo. Prema tome, rasuđivanje je prisutno dok donosimo zaključak. Neko je ponizan kada se predstavlja kao neznalica, a kada mu ponestane entuzijazam, naziva se kukavicom. Stoga, kada je neko ponosan isto tako se smatra kukavicom. Um je ispravan kada je postojan, a čovek se smatra izdržljivim kada može da podnese uvrede drugih. Zato, opraštanje i podnošljivost mogu da budu sinonimi. Kada neko željno čeka da prođe vreme, smatra se nestrpljivim, a kada neko vidi nešto divno i čudesno, skameni se od čuda. Bhakta postaje nestrpljiv kada je začuđen, pa zato nestrpljivost i začuđenost mogu da budu sinonimi. Kada je nespokojstvo stanje mirovanja, naziva se čežnja. Prema tome, nespokojstvo i čežnja isto tako mogu da budu sinonimi. Kada se neko pokaje za neku uvredu, njegova osećanja se nazivaju stid. Na taj način, stid i kajanje isto tako mogu da budu sinonimi. Sumnja predstavlja jedan od vidova raspravljanja. Posle drskog ponašanja, čovek postaje nemiran, pa zato nemir i drskost isto tako mogu da budu sinonimi. Kada svi ovi simptomi zajedno postoje u zanosnoj ljubavi, nazivaju se sancari ili simptomi zanosnog ushićenja koji neprestano postoje. Svi ovi znaci su transcendentalni, ispoljavaju se na različite načine i međusobno deluju pod različitim uslovima. Nalik su na izmenu ljubavi između ljubavnika i ljubljene. Kada je neko zloban ili osramoćen, može da dođe do promene boje tela, što može da se svrsta kao vibhava ili poluzanos. Ponekad se obmana, umor i jaka zabrinutost takođe smatraju kao vibhava. Kada ima puno takvih simptoma, mogu da se zajedno grupišu kao zanosna ljubav. Šrila Rupa Gosvami kaže da strah, spavanje, umor, lenjost i pomahnitalost od opijenosti ponekada pripadaju stalnim simptomima zanosne ljubavi i posledica su snažne ljubavi. Neosnovano prepiranje, upornost, postojanost, sećanje, radost, neznanje, poniznost i nesvesnost su isto tako različiti simptomi zanosne ljubavi. Zavisnost se isto tako smatra nagoveštajem zanosne ljubavi i može da se podeli na višu i nižu zavisnost. Kasnije ćemo predstaviti kako je Šrila Rupa Gosvami objasnio razliku među njima. Jedan bhakta je uzviknuo: „ O , zašto ne mogu da vidim područje Mathure! Čak i kada samo začujem ime Mathure koža mi se naježi, ali ipak ne mogu da je vidim. Kakva je onda korist od mojih očiju?" Ove reći otkrivaju veliko nestpljenje bhakte da ugleda područje Mathure što je rezultat snažne privrženosti prema Krsni. Postoji još jedan primer ove velike privrženosti prema Krsni, koju je Bhima izrazio sledećim rećima: “Ruke su mi poput munja, ali uprkos tome. nisam mogao da porazim Šišupalu kada je ružno govorio o Krsni. Prema tome, kakva je korist od ovih snažnih ruku?" U tom trenutku se Bhima razljutio, pa je pod uticajem takvog gneva, njegovo osećanje beznadežnosti postalo uzrok snažne ljubavi prema Krsni. Ovaj primer može da se pripiše snažnoj privrženosti prema Krsni u gnevu. Kada je Arjuna video kosmički oblik Krsne, čiji su blistavi zubi izgledali kao da će progutati ceo univerzum, usta su mu postala suva. Tada se potpuno izgubio i nije mogao da shvati da je on Arjuna, Krsnin prijatelj, iako je uvek zavisio od Njegove milosti. Ovo je primer niže zavisnosti. Ponekada gnusna dela isto tako podstiču zanosnu ljubav prema Krsni i ovo stanje uma se naziva zanosan strah pod uticajem iluzije. U Šrimad- Bhagavatamu (10.23.40) navode se sledeće reći brahmana koji su Krsna priređivali žrtve: „Naše rođenje je trostruko povoljno: pripadamo visokim brahminskim porodicama, svečano smo primili sveti konac i isto tako nas je pravilno inicirao duhovni učitelj. Međutim, avaj, prokleti smo uprkos svemu tome. Čak je proklet i naš brahmacarya (celibat)." Brahmani su zatim počeli da osuđuju svoja sopstvena dela. Shvatili su da su ipak bili pod uticajem zavaravajuće energije uprkos tome što su se rodili u visokoj porodici i uprkos obrazovanju i kulturi. Priznali su da su čak i slavni yoglji koji nisu Gospodinove bhakte prekriveni uticajem materijalne energije. Ova vrsta beznadežnosti koju su osećali brahmani koji su obavljali obredne svečanosti ukazuje da nisu osećali nikakvu privrženost prema Krsni. Međutim, postoji još jedno stanje beznadežnosti koje ukazuje na veliku privrženost prema Krsni. Devojke iz Vraje su počele ovako da uzvikuju kada ih je napao demon u obliku bika: „Dragi naš Krsna, molimo Te spasi nas! Poginućemo sada!" Ovo je osećanje beznadežnosti u privrženosti prema Krsni. Kada je Krsna ubio Keši demona, Kamsu je obuzelo stanje beznadežnosti pa je progovorio: „Voleo sam Keši-daityu kao svoj sopstveni život, ali ga je ubio dečak pastir koji je neotesan, neobrazovan i ne zna pravila borbe. Iako sam bez teškoće porazio kralja viših planeta, ipak ne poznajem vrednosti života." Pošto u ovom beznađu postoji izvesna primesa ljubavi prema Krsni, smatra se da je odraz zanosne ljubavi u beznadežnosti. Kamsa je jednom ovako prekorio Akruru: „Prava si budala što prihvataš da je ovaj dečak pastir Vrhunska Božanska Ličnost samo zato što je porazio neku bezopasnu vodenu zmiju! Možda je podigao kamenčić po imenu breg Govardhana, međutim, što me još više čudi, su tvoje reći da je ovaj dečak Uzvišeni Gospodin!" Ovo je primer zlobnog suprotstavljanja koje je nastalo iz beznadežnosti u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Jedan bhakta je pokušao da uteši drvo kadamba koje je jako žalilo što Krsna nije dodirnuo čak ni njegovu senku. Bhakta je rekao: „Drago moje drvo kadamba, ne brini se. Čim pobedi zmiju Kaliyu u reci Yamuni, Krsna će doći da ispuni tvoju želju." Ovo je primer neumesne beznadežnosti u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Garuda, orao koji nosi Visnua je jednom rekao: „Ko je čistiji od mene? Ne postoji druga ptica koja je moćnija i sposobnija od mene! Možda me Krsna ne voli i ne želi da mi se pridruži, ali su Mu ipak potrebna moja krila!" Ovo je primer beznadežnosti u neopredeljenoj zanosnoj ljubavi. Simptomi zanosne ljubavi se ponekada dele u četiri grupe — naime, stvaranje, menjanje. spajanje i zadovoljenje. Krsna je jednom rekao Radharani: „Draga Moja prijateljice, kada si pokušala da se jutros nasamo sretneš sa Mnom, Tvoja prijateljica Mekhala je pozelenela od zavisti. Pogledaj je samo!" Kada se Krsna tako šalio sa Radharani, Ona bi ljutito podigla Svoje prekrasne obrve. Rupa Gosvami se moli da svako stekne blagoslov pokreta obrva Šrimati Radharani. Ovo je primer rađanja zlobe u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Jedne noći, posto je mali Krsna ubio demona Putanu, počeo je da se igra na njenim prsima. Kada je to videla, Yasoda je zastala neko vreme kao skamenjena. Ovo je primer menjanja različitih simptoma zanosne ljubavi koje može da bude povoljno i nepovoljno. U ovom slučaju je povoljno što je Krsna ubio demona Patanu, međutim, bilo je nepovoljno što se igrao na njenim prsima u gluvo doba noći i nikoga nije bilo unaokolo da Mu pomogne u slučaju opasnosti. Yašodin položaj je bio istovremeno povoljan i nepovoljan. Čim je Krsna naučio da hoda, često je ulazio i izlazio iz kuće. Yasoda se iznenadila i rekla: „Ovo dete je toliko nemirno da niko ne može da Ga obuzda! Neprestano šeta po susedstvu u Gokuli (Vrndavanu), a zatim se vraća u kuću. Vidim da je ovo dete neustrašivo, ali uprkos tome, sve više i više se plašim da će Ga snaći neka opasnost" Ovo je primer spajanja dva suprotna elementa: dete je jako neustrašivo, međutim, istovremeno se Yasoda plaši izvesne opasnosti. Ovde opasnost predstavlja uzrok, dok Yasodina osećanja predstavljaju spoj dva oprečna elementa. Drugim rečima, Yasoda je osećala i radosti sumnju, ili strah koji je narastao. Kada je Devaki, Krsnina majka ugledala svoga sina kao pobednika u prisustvu hrvača u Kamsinom borilištu, dve vrste suza su istovremeno klizile niz njeno lice: ponekada tople, a nekada hladne. Ovoje primer spajanja radosti i jadikovanja usred različitih pobuda zanosne ljubavi. Dok je jednom Šrimati Radharani stajala na obali reke Yamune u šumi Vrndavana. Krsna Ju je iznenadio i savladao jer je bio jači od Nje. Iako je naizgled spolja bila uznemirena zbog ovog događaja, u Sebi se smešila i osecala veliko zadovoljstvo. Naizgled je ukrstila Svoje obrve kao da odbija Krsnu. U takvom raspoloženju je izgledala prekrasno i Srila Rupa Gosvami veliča Njenu lepotu. Ovo je primer ispoljavanja različitih osećanja u zanosnoj ljubavi, iako je povod samo jedan — Krsna. Ponekada su se u domu Nanda Maharaja održavale velike svečanosti i svi stanovnici Vrndavana bi se tada okupili. Za vreme jedne takve većanosti, svi su primetili kako Šrimati Radharani nosi zlatnu ogrlicu koju Joj je dao Krsna. Ovo je odmah otkrila majka Yasoda kao i majka Radharani ,jer je ogrlica bila isuviše dugačka za Njen vrat. Istovremeno je Radharani primetila Krsnu koji je stajao u blizini kao i Svog sopstvenog muža. Abhimanyua. Zbog svega ovoga Radharani se jako zastidela, lice Joj je svenulo i izgledala je prekrasna. U ovom slučaju se stidljivost spaja sa gnevom. radošću i jadikovanjem. Ovo je primer spajanja simptoma zanosne ljubavi. Kamsa je jednom rekao: “Kakvu štetu može da mi nanese ovaj dečak? Nema nikakvu moć." Sledećeg trenutka je Kamsa čuo da je ovaj dečak ubio sve njegove prijatelje i zbunjeno je pomislio: „Da li da odmah odem i predam Mu se? Ali čuveni ratnik ne može da učini tako nešto?" Zatim je odmah pomislio: „Zašto da se ja plašim Njega! Postoji toliko mnogo hrvača koji su spremni da mi pruže pomoć." Odmah nakon toga je ovako razmišljao: “Ovo zaista nije običan dečak, jer je podigao breg Govardhana Svojom levom rukom. Dakle, šta ja onda mogu da učinim? Da li da odem u Vrndavan i zadam nevolje svim stanovnicima? Međutim, ne mogu ni da izađem napolje, jer mi srce drhti od straha od ovog dečaka!" Ovo stanje Kamsinog uma otkriva ponos, jadikovanje, poniznost, upornost sećanje, sumnju, gnev i strah. Ustvari, osam različitih simptoma su zajedno predstavljali Kamsino stanje uma. Ovo je još jedan primer spajanja simptoma u beznadežnoj zanosnoj ljubavi. Jedan bhakta domaćin porodice je jednom ovako rekao: „Dragi Gospodine, toliko sam nesrećan da obadva oka nikada ne žele da vide veličanstveni grad Mathuru. Prema tome, moje oči su ustvari proklete. Imam dobro obrazovanje, ali sam ga iskoristio samo u državnoj službi. Nisam znao da je vreme ubitačno, snažnije od ičeg drugog i da stvara i uništava sve. Kome da ostavim sve svoje blago i imovinu? Postajem sve stariji i stariji. Šta da učinim? Da li da Te služim kod kuće? Ne mogu to da učinim, jer mi um privlači transcendentalno do Vrndavana." Ovo je primer beznadežnosti, ponosa, sumnje, nestrpljenja, jadikovanja, istrajnosti i žarke želje — predstavlja skup sedam različitih simptoma zanosne ljubavi prema Krsni. Postoji jedna sanskritska poslovica koja kaže: „Razočaranje podstiće najveće zadovoljstvo." Drugim rečima, kada nečija osećanja ili težnje postanu prevelike i ne zadovolji se čak ni nakon naizgled beznadežnog truda, smatra se kao najveće zadovoljstvo. Jednom su dečaci pastiri u Vrndavanu dugo, uzaludno tražili Krsnu, pa su im zato lica potamnela, a ten izbledeo. U tom trenutku su začuli kako sa brega dopiru slabi zvuči Krsnine flaute, pa su se svi jako obradovali. Ovoje primer zadovoljstva koje nastaje usled razočaranja. Šrila Rupa Gosvami kaže da iako dovoljno ne poznaje zvuke, značenja i osećanja simptoma zanosne ljubavi, ipak je pokušao da pruži primere različitih vrsta ljubavi prema Krsni. Dalje kaže da trideset i tri simptoma nemira zanosne ljubavi zajedno sa ostalih osam simptoma predstavljaju četrdeset i jedan osnovnih simptoma zanosne ljubavi. Ovi simptomi izazivaju promenu u telesnim delatnostima i podstiču ćula. Prihvataju se kao različita osećanja koja su ponekada sasvim prirodna, a ponekada samo privremena. Simptomi koji su prirodni stalno traju unutar i izvan bhakte. Kao što po izgledu možemo da otkrijemo u koju boju je bila natopljena tkanina, isto tako možemo da shvatimo pravi položaj samo ako shvatimo različite simptome koji se ispoljavaju. Drugim rečima, iako postoji samo jedna ljubav prema Krsni, ipak se ispoljava na mnogo načina, jer postoje različite vrste bhakta. Kao što tkanina obojena crveno izgleda crveno, isto tako, privremeno ispoljavanje određene vrste osećanja može da se otkrije ili uoči po dotičnom simptomu zanosne ljubavi. Ustvari, sve različite transcendentalne nežnosti poseduju mnoga, naročita osećanja u umu bhakta. Prema tim razlikama, simptomi zanosne ljubavi se pojavljuju u bezbrojnim vidovima i stupnjevima. Ako je nečije srce visoko uzvišeno, ozbiljno i velikodušno, ili je tvrdo i neumoljivo, različiti simptomi zanosne ljubavi će se ispoljavati u zavisnosti od stanja nečijeg srca. Ustvari, ljudi uglavnom ne mogu da shvate ovakve razlike u naravi, međutim, kada je nečije srce jako meko i nežno, ovi znaci se jako lako opaze i možemo jasno da ih shvatimo. Srce onoga koje visoko uzvišen i ozbiljan se poredi sa zlatom. Ako je nečije srce jako meko i nežno, poredi se sa smotuljkom vate. Kada se javi osećaj zanosa, zlatno, ili ozbiljno srce se ne uznemiri, dok se meko srce odmah uzbudi. Ovo pokazuje još jedan primer— ozbiljno, velikodušno srce se poredi sa velikim gradom, dok se meko srce poredi sa beznačajnom kolibom. U velikom gradu postoje mnoga svetla ili čak veliki slonovi, međutim niko ne obraća naročitu pažnju na njih. Kada su takva svetla ili slonovi u blizini male kolibe, svako može da ih jasno opazi. Tvrdo srce se poredi sa munjom, zlatom i šelakom. Munja je snažna i nikada ne omekša. Na sličan način, srca onih koji su se izložili oštrim pokorama i strogostima ne omekšaju tako lako. Zlatno srce omekša na visokoj temperaturi kao u zanosnoj ljubavi, dok srce od šelaka lako omekša kada se temperatura samo malo povisi. Meko srce se poredi sa medom, maslacem i nektarom, dok se stanje uma poredi sa suncem. Kao što se med i maslac tope čak i pri sjajnijim sunčevim zracima, tako se i meka srca lako otope. Međutim, nektar je po prirodi uvek tečan, pa su i srca onih koji osećaju čistu, zanosnu ljubav prema Krsni, po prirodi uvek tečna poput nektara. Krsnin čisti bhakta uvek posebno poseduje osobine nektara,a ponekada osobine maslaca i meda.Uglavnom sve različite osobine srca koje su predhodno opisane mogu da se otope pod različitim uslovima kao što tvrdi dijamant može nekada da se otopi kombinacijom odredenih kemijskih supstanci. U Dana-keli-kaumudiju se navodi“Kada se ljubav razvije u srcu bhakte,ne može da zaustavi preobražaj svojih osečanja. Nalik je na izlazak mjeseca kada plima okeana ne može da se zaustavi,već se njegovi talasi odmah pokreću“. Iako je po prirodi okean uvek dubok i nepregledan,ništa ne može da spreči njegovu plimu kada mesec izađe. Na sličan način,čiste bhakte ni u kom slučaju nemogu da zaustave unutrašnja osečanja. 32. Simptomi neprestanog zanosa Neprestani zanos ljubavi može da ostane da vlada poput moćnog kralja i pokori sva privremena ispoljavanja ljubavi kao i sve oprečne elemente gneva. Može da se ispolji posredno ili neposredno, pa zato zanosna ljubav može da se opiše kao posredna i neposredna. Simptomi zanosne ljubavi mogu da se jave samo onda kada je bhakta potpuno utemeljen na transcendentalnom položaju. Neposredna zanosna ljubav može da se podeli na dve grupe: naime, sebičnu i nesebičnu. Kada se neposredno ispoljavaju skladni simptomi zanosne ljubavi, svi oprečni simptomi stvaraju osećanje gnušanja. Oprečna zanosna ljubav se smatra sebičnom, dok se zanosna ljubav koja može da uskladi sve oprečne i skladne simptome naziva neposrednom, nesebičnom ljubavlju. Ovakvi simptomi nesebične ljubavi ponovo mogu da se podele u pet grupa: neopredeljenost, služenje, bratimstvo, roditeljska ljubav i bračna ljubav. Ovakva zanosna ljubav poprima dotičan vid u dodiru sa različitim predmetima ljubavi. Neopredeljenost Neopredeljenost se deli na opštu, providnu i spokojnu. Privlačnost prema Krsni koju osećaju deca ili ljudi uopšte ne može da postigne neki posebni, ili zadovoljavajući položaj. Ponekada se ispoljava kroz drhtanje tela i menjanje boje očiju (crvenilo, bledilo, itd), iako se uopšte ne javlja simptom određene vrste ljubavi. Jedan starac je rekao mladiću: „Pogledaj samo ovo dete — ima samo tri godine, a tako je srećno! Vidi samo kako brzo trći i stvara buku samo zato sto je videlo Krsnu!" Ovo je primer neopredeljene zanosne ljubavi u srcu deteta koje ne pripada ni jednoj posebnoj vrsti." Zahvaljujući mnogim vrstama ljubavi prema Krsni, postoje različite vrste bhakta čiji se simptomi vidljivo ispoljavaju nalik na dragulje. Kaže se da bi se čuveni bhakta brahmana ponekada obratio Vrhunskoj božanskoj Ličnosti kao gospodaru, a ponekada bi se šalio sa Gospodinom i upotrebljavao različite prisne izraze. Ponekad bi Ga zaštitio kao sina. a ponekada plakao i nazivao Ga ljubljenim; nekada bi meditirao na Njega kao Nad-dušu. To znaći da je brahmana ispoljio svoje zanosne ljubavne simptome na drugačije načine u različitim trenucima. Međutim, zahvaljujući svojoj zanosnoj ljubavi, brahmana bi svaki put uranjao u okean sreće i uvek osećao čistu ljubav. Na taj način bi bio providni medijum poput dragulja koji pokazuju svoju pravu lepotu u različitim bojama prema svojoj sopstvenoj prirodi. Kada je čuveni mudrac Narada veličao zabave Gospodina na svojoj vini, četvorica Kumara koje je predvodio Sanaka su drhtali, iako su imali bezlično shvatanje o Brahmanu. Jedan drugi bhakta je jednom uzviknuo: „Iako mogu da steknem oslobođenje samo zahvaljujući služenju bhakta, moj um je još uvek jako nestrpljiv da ugleda Vrhunsku Božansku Ličnost čiji je ten nalik na plavetnilo oblaka." Nestrpljivost bhakte da stupi u dodir sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću isto tako može da se prihvati kao simptom neopredeljene ljubavi. Čiste i pomešane draži Bhakta Gospodina Krsne uglavnom može da se svrsta u tri vrste: prvu grupu sačinjavaju oni koji potpuno zavise od milosti Vrhunske Božanske Ličnosti; drugu grupu sačinjavaju bhakte koji imaju prijateljske odnose sa Krsnom, a treću oni koji se ophode prema Krsni kao svom pretpostavljenom sa roditeljskom ljubavlju. Ove tri vrste bhakta postepeno razvijaju svoje različite odnose transcendentalnih osećaja prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Ova privlačnost prema Krsni je zasnovana na različitim osećanjima dotičnog bhakte što se naziva kevala ili stanje čistoće. U ovom stanju čistoće službe predanog poštovanja postepeno se rađa želja kod bhakte da sledi primer Krsninih večnih pratioca; na primer, da sledi primer Rasala, Krsninog ličnog sluge u Goloka Vrndavanu, ili da sledi Njegove prijatelje kao što su Sridama i Sudama, ili pak Nandu i Yasodu, bhakte koji osećaju roditeljsku ljubav prema Krsni. Zanosna ljubav prema Krsni se nikada neposredno ne ispoljava u dodiru sa Samim Krsnom, već bhakta treba da sledi primer Njegovih većnih pratioca u Goloka Vrndavanu. Kada se transcendentalne nežnosti u odnosu sa Krsnom zajedno pomešaju (na primer, kada se zajedno spoje osećanja prijateljstva, služenja i roditeljske ljubavi), ovaj odnos se naziva pomešane transcendentalne ljubavne nežnosti. Ispoljili su ih bhakte kao što su Uddhava, Bhima i Mukhara, lična služavka majke Yašode. Iako se osećanja predane ljubavi nekada mešaju i spajaju, određeno osećanje se uvek ističe i neprestano traje, pa se prihvata kao glavni odnos bhakte sa Krsnom. Na primer. Uddhava je imao prijateljski odnos sa Krsnom, iako isto tako kroz njegovu prirodu možemo da uočimo odnos služenja. Ovakvo služenje se naziva prijateljstvo sa strahopoštovanjem. Međutim. prijateljstvo koje se posebno ističe kod Sridame i Sudame pretstavi ja uzor prijateljstva bez ikakve primese strahopoštovanja. Podređena zanosna ljubav Bhakte koje stalno razmišljaju o Krsni kao o svom pretpostavljenom, osećaju podređenu zanosnu ljubav. Takav bhakta snažno oseća da je podređen Krsni i jako retko ga zanima bilo koja druga vrsta transcendentalnih, nežnih, ljubavnih osećaja prema Gospodinu. U Mukunda-mala-stotri koju je sabrao kralj Kulašekhara, postoji molitva koja glasi: „Dragi moj Gospodine, izbavljaš živa bića iz pakla materijalnog života, ali mi to ništa ne znači. Uopšte ne marim da li ću se unaprediti na više planete, ostati na Zemlji, ili ćeš me poslati na neku paklenu planetu. Jedino Te preklinjem da se u trenutku smrti samo setim Tvoja dva prekrasna stopala koja su nalik na lotosove cvetove koji cvatu u jesen." Prijateljstvo Što se tiče prijateljstva, uzvišene bhakte koji su gotovo nalik na Krsnu se smatraju za velike autoritete u odnosu prijateljstva sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću. U ovom prijateljskom odnosu bhakta u razgovoru zbija šale i smeje se sa Krsnom. Primer ovakvog odnosa sa Krsnom se opisuje u Šrimad-Bhagavatamu kada je Krsna jednom pomislio: „Dok sam danas napasao krave na pašnjacima Vrndavana, otišao sam da naberem cveće iz jednog divnog vrta. Za to vreme, Moji prijatelji, dećaci-pastiri nisu mogli da budu odvojeni od Mene, čak ni dva minuta. Kada su Me pronašli, nadmetali smo se ko će koga prvi dotaći cvećem koje smo nosili u rukama." Jedan prijatelj je ovako prekorevao Krsnu: „Dragi moj Damodara, iako Te porazio Šridama, što je znatno oslabilo Tvoju moć, lažnim ispoljavanjem snage si prekrio sramotu poraza." Roditeljska ljubav ili osećanje nadmoćnosti Kada je majka Yasoda čula da su Krsnine krave silom oterale Kamsine snažne sluge i da su nejaki dečaci pastiri pokušavali da zaštite svoje krave, počela je da razmišlja: „Kako da zaštitim ove sirote dečake od ispada Kamsinih slugu?" Ovo je primer stava nadmoćnosti kod bhakta. Čim je majka Yašoda videla da se njen sin Krsna vraća sa pašnjaka, odmah je počela da Ga miluje i svojim prstima pritiska Njegove prste i obraze. Bračna ljubav Odnos bračne ljubavi se nalazi čak iznad odnosa ljubavi između Krsne i Njegovih roditelja. Ispoljava se na različite načine između Gospodina i mladih gopija — međusobno gledanje, pokretanje obrva, govorenje umilnih reči i izmena osmeha. U vezi sa tim u Govinda-vilasi se navodi sledeće: „Šrimati Radharani je čežnjivo i gotovo razočarano gledala Krsnu." Kada se bračna ljubav ispoljava na takav posredan način, bhakta se smeši, iščuđava se, oseća zanos, jadikuje, oseća gnev, strah i ponekada užas. Ovih sedam izmena bračne ljubavi zajedno predstavljaju drugo stanje zanosne ljubavi. U neposrednom odnosu zanosne ljubavi javlja se smeh, začuđenost, viteštvo, jadikovanje, gnev i strah, ali ne i užas. Ove vrste ispoljavanja ljubavi se smatraju velikim riznicama zadovoljstva. Kada se ovih sedam vrsta zanosne ljubavi zajedno ispolje, postaju postojani, pa se na taj način uvećava draž bračne ljubavi. 33. Posredna izražavanja zanosne ljubavi Smeh Pošto je ukrao jogurt iz činija dveju gopija, Krsna je rekao Svojoj prijateljici gopiji: „Draga Moja lepa prijateljice, zaklinjem se da nisam ukrao ni kap jogurta iz tvoje činije! Pa ipak, tvoja drugarica Radharani se uopšte ne stidi da pomiriše Moja usta. Molim te, zabrani Joj da Mi približi Svoje lice." Dok je Krsna ovako govorio, Radharanine prijateljice nisu mogle da zaustave smeh, što predstavlja primer smeha u bračnoj ljubavi. Začuđenost Jednom je Brahma posmatao sve krave i pastire kako su odeveni u odeću žute boje i ukrašeni draguljima. Dečaci su širili svoje četiri ruke i obožavali su ih stotine i stotine ostalih Brahma. Bili su radosni što su u društvu Krsne, Uzvišenog Brahmana. U tom trenutku se Brahma jako začudio i uzviknuo: „Šta to moje oči vide?“Ovo je primer začuđenosti u zanosnoj ljubavi. Viteštvo Jednom se na obali Yamune začuo šušanj lišća, smeh dećaka pastira i grmljavina. Šridama je zatezao pojas jer je trebalo da se bori sa Krsnom koji je pobedio demona Aghu. Ovoje primer viteštva u zanosnoj ljubavi. Jadikovanje U Šrimad-Bhagavatamu (10.7.25) postoji opis kako je Krsnu odneo demon vihor po imenu Trnavarta. Sve gopije su počele da glasno plaču kada je demon odneo Krsnu visoko u nebo. Otišle su kod majke Yasode i rekle joj da nisu mogle da pronađu Nandinog sina, jer Ga je odneo demonvihor. Ovo je primer jadikovanja u zanosnoj ljubavi. Kada se Krsna borio sa Kaliyom, majka Yasoda je uzviknula: „Krsna je upao u klopku pipaka na glavama zmije Kaliye, ali se ipak ne razdirem od boli! Zato moram da priznam kolika je velika moć koja čuva ovo materijalno telo!" Ovo je primer jadikovanja u zanosnoj ljubavi. Gnev Kada je Jatila, majka Abhimanyua, ugledala Krsnu kako nosi ogrlicu, shvatila je da ju je dobio od Radharani. Potom se jako razljutila i u gnevu iz zanosne ljubavi otpočela da pokreće obrve. Gnušanje U vezi sa tim Yamunacarya kaže “Otkad sam pčeo da uživam u ovim transcendentalnim izmenama ljubavi koje su uvek sve novije i novije,kad god se setim zadovoljstava u kojima sam uživao u polnom životu,usne mi se iskrive i dobijem želju da pljunem na samu pomisao“ Ovo je primer gnušanja u zanosnoj ljubavi. Užas Jedan stari bhakta je rekao“Dragi moj Gospodine,kada smo daleko od Tebe,tako smo željni da Te ponovno vidimo i jako ispaštamo u životu.Međutim,kada si daleko od naših očiju,odmah se plašimo rastanka sa Tobom.U svakom slučaju,kada Te vidimo,podložni smo različitim vrstama nevolja“ Ovo je primer oprečne zanosne ljubavi prema Krsni. Ova zanosna ljubav ima veliku draž i poznavaoci je porede sa mešavinom sira,šečera i bibera,koja je jako ukusna i primamljiva. 34. Nektar predanosti Određena vrsta zanosnih ljubavnih osećanja koji se javljaju u srcu dotičnog bhakte se smatraju za vibhavu, dok se manifestacije koje proizlaze iz nje, kao što su pokretanje obrva, strah, začuđenost i osmesi, o čemu je već ranije bilo reči, nazivaju anubhava. Različite pobude koje podstiću anubhavu i vibhavu se nazivaju postojan zanos ili sancari-bhava. Kad god se recituje poezija ili prikazuje pozorišni komad o Krsninim različitim zabavama, kod publike se rađaju drugačije vrste transcendentalnih osećanja prema Gospodinu i uživaju u mnogim vrstama vibhave. anubhave i sancari-bhave. Onaj ko se još uvek nalazi na materijalnom nivou, ne treba da razgovara o različitim opisima bhave i anubhave i navodi odlomke iz vedske književnosti, jer ovakva ispoljavanja transcendentalnih osećanja predstavljaju Gospodinovu uzvišenu moć zadovoljstva. Jednostavno treba da pokušamo da shvatimo da na duhovnom nivou postoje mnogobrojne vrste međusobne ljubavi koje nikada ne treba da se smatraju materijalnim. Mahabharata. Udvama-parva nas opominje da ne treba da raspravljamo o onome što je nepojmljivo. Ustvari, delatnosti u duhovnom svetu su nepojmljive za sadašnji položaj u kome se nalazimo. Neke oslobođene duše kao što su Rupa Gosvami i ostali su pokušali da nam donekle prikažu transcendentalne delatnosti u duhovnom svetu koje ce nam ipak za sada ostati nepojmljive. Moći ćemo da shvatimo međusobne odnose u transcendentalnoj službi punoj ljubavi prema Krsni samo onda kada zaista dođemo u dodir sa moći zadovoljstva Uzvišenog Gospodina. U vezi sa tim Šri Rupa Gosvami daje primer oblaka na nebu— nastaju iz okeana i kada se ponovo pretvore u kišu i padnu na zemlju, vraćaju se u okean. Na sličan način. Krsnina moć zadovoljstva se poredi sa okeanom. Čisti bhakta predstavlja oblak koji poseduje zadovoljstvo i kada se ispuni sa transcendentalnom službom predanog poštovanja punom ljubavi, pruža svoju milost u vidu kiše — dok se moć zadovoljstva vraća u okean Krsne. Posredna i neposredna privlačnost prema Krsni Transcendentalno zadovoljstvo koje pruža služba predanog poštovanja može da se podeli na dve grupe:' neposredno i posredno. Neposredna služba predanog poštovanja se deli na pet vrsta transcendentalnih izmena osećaja (neopredeljenost, služenje, bratimstvo, roditeljstvo i bračna ljubav), a posredna služba predanog poštovanja na sedam (smeh. samilost, gnev, viteštvo, strah, čuđenje i gnušanje). Služenje s predanim poštovanjem se prema tome deli na dvanaest vrsta i svaka od njih ima različitu boju — belu, šarenu, narandžastu, crvenu, svetlozelenu. sivu, žutu, beličastu. pepeljastu, roza, crnu i ugasitu. Ovim transcendentalnim osećajima kojih ima dvanaest upravljaju različite inkarnacije Gospodina kao što su Kapila, Madhava, Upendra. Nrsimha. Nanda-nandana, Balarama. Kurma, Kalki. Raghava, Bhargava, Varaha i Matsva. Podnošenje, ispoljavanje, širenje, održavanje i jadikovanje su pet vidljivih simptoma koji se ispoljavaju prilikom međusobne izmene zanosne ljubavi, pa prema tome, možemo da ispitamo službu predanog poštovanja u pogledu ovih pet simptoma. U neopredeljenom služenju se javlja podnošenje, u viteštvu širenje, održavanje u samilosti, u gnevnoj službi predanog poštovaja se javlja jadikovanje, itd. Naizgled bedno stanje u službi predanog poštovanja može da ražalosti nekog koje neiskusan, međutim, iskusne bhakte smatraju da su osećanja bhakte koji se nalazi u ovom jadnom stanju, puna ushićenja i zanosa. Na primer, ponekada se smatra daje tema Ramavane tužna i žalosna, ali to ustvari nije tako. Ramavana predstavlja priču o tome kako je Gospodina Ramu poslao u šumu Njegov otac. upravo kada je trebalo da se kruniše. Posle odlaska Gospodina Rame. Njegov otac, Maharaja Dašaratha. je umro. U šumi je Ravana preoteo Njegovu ženu, Sitadevi, pa je izbio veliki rat. Kada se Sitadevi konačno izbavila iz Ravanovog ropstva, Gospodin Rama je iskorenio čitavu njegovu porodicu i kraljevstvo kao i samog Ravanu. Kada se Sitadevi vratila domu. Rama Ju je stavio u vatru da ispita njenu čednost i nakon nekoliko dana Ju je ponovo proterao u šumu. Ove teme iz Ramayane izgledaju tužne i jako žalosne za onoga ko recituje ovaj ep, ali to ustvari nije činjenica. Kako bi onda Hanuman. čuveni bhakta Gospodina Ramacandre, svakoga dana čitao o Njegovim podvizima koji se opisuju u samoj Ramavani? Stvar je u tome, da svako od prethodno pomenutih dvanaest transcendentalnih osećanja službe predanog poštovaja pričinjava transcendentalno zadovoljstvo. Šrila Rupa Gosvami žali za onima koje je obuzela vatra lažnog samoodricanja. suvoparne filozofije i koji zanemaruju službu predanog poštovanja. Oni koji su vezani za obredne svečanosti koje preporučuju Vede i za bezlični Brahman, ne mogu da uživaju u transcendentalnom zadovoljstvu službe predanog poštovanja. Zato Šrila Rupa Gosvami savetuje da oni koji su već okusili nektar predanosti brižljivo štite službu predanog poštovanja od takvih suvoparnih spekulatora, od onih koji žele da se unaprede na više planete putem obreda, ili od impersonalista koji žele oslobođenje. Bhakte treba da štite svoj dragi kamen ljubavi prema Krsni od kradljivaca i otimača. Drugim rečima, čisti bhakta ne treba da opisuje predano služenje i njegove različite vidove, suvoparnim spekulatorima i onima koji podržavaju lažno samoodricanje. Oni koji nisu bhakte Gospodina nikada ne mogu da steknu dobrobiti službe predanog poštovanja i jako im je teško da shvate predmet Samo oni koji su posvetili svoje živote lotosovim stopalima Vrhunske Božanske Ličnosti mogu da uživaju u pravom nektaru predanosti. Kada bhakta prevaziđe stupanj zanosne ljubavi i dostigne najviši nivo čiste vrline, smatra se da je prečistio svoje srce od svake materijalne zaprljanosti. U tom stanju čistote možemo da uživamo u nektaru i ova moć uživanja se stručno naziva rasa, ili transcendentalna izmena nežnosti. Ovako se završava Bhaktivedantin sažeti prikaz drugog dela Bhakti-rasamrta-sindhua, u pogledu opšte službe predanog poštovanja. TREĆI DIO 35. Neopredeljena ljubav prema Gospodinu Šri Rupa Gosvami odaje svoje cenjene molitve večnoj Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti koja je uvek prekrasna i koju čiste bhakte uvek transcendentalno služe sa puno ljubavi. Ovaj treći deo Bhaktirasamrta-sindhua opisuje pet osnovnih vrsta službe predanog poštovanja — naime, neopredeljenost, služenje, bradmstvo, roditeljstvo i bračnu ljubav. Ovde ćemo podrobno objasniti ovih pet činilaca koji se slikovito opisuju kao pet talasa na zapadnoj obali ovog okeana nektara predanosti. Kada neko zaista može da održi svoj transcendentalni položaj, njegov stupanj se naziva neopredeljenost u službi predanog poštovanja. Neki čuveni mudraci su dostigli ovaj položaj neopredeljenosti zahvaljujući strogostima, pokorama i meditaciji da bi ovladali čulima. Ovakvi mudraci se zajedno nazivaju mistični yoglji i u mnogim slučajevima teže za duhovnim zadovoljstvom koje pruža bazlična odlika Apsolutne Istine. Gotovo uopšte nisu svesni transcendentalnog zadovoljstva koji pruža lični dodir sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću. Ustvari, transcendentalno zadovoljstvo koje bhakta oseća kada je u društvu sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću je daleko veće od zadovoljstva koje pruža bezlična spoznaja Brahmana, jer bhakta ima neposredan dodir sa većnim oblikom Gospodina. Impersonalisti ne uživaju u transcendentalnom zadovoljstvu koje pruža druženje sa Gospodinom i ne slušaju o Njegovim zabavama. Na taj način, ne mogu da uživaju u temama iz Bhagavad-gite, koje opisuju lični razgovor između Arjune i Gospodina. Osnovno načelo njihovog bezličnog stava im ne pruža transcendentalno zadovoljstvo u kome uživaju bhakte čije je osnovno načelo Vrhunska Božanska Ličnost. Impersonalističko objašnjenje Bhagavad-gite je zato ubitačno, jer je impersonalisti tumače na svoj sopstveni način i ne shvataju istinsko zadovoljstvo koje pruža. Međutim, ako impersonalista dođe u dodir sa čistim bhaktom, može da promeni svoj transcendentalni položaj i unapredi se. Zato se preporučuje da čuveni mudraci obožavaju Gospodinov oblik da bi postigli to najviše zadovoljstvo. Nećemo moći da razumemo knjige kao što su Bhagavad-gita i Šrimad-Bhagavatam ako ne obožavamo arca-vigrahu, oblik ili Božanstvo Gospodina. Čuveni mudraci koji se nalaze na položaju transcendentalne neopredeljenosti, u početku treba da uzmu zaštitu Gospodina Visnua, večnog oblika Vrhunske Božanske Ličnosti sa četiri ruke. Zato se mističnim yogljima savetuje da meditiraju na oblik Gospodina Visnua kao što preporučuje Kapila Muni u svom sistemu sankhyayoge. Na nesreću, mnogi mistični yogiji pokušavaju da meditiraju na prazninu i kao što to kaže Bhagavad-gita, pri tome se samo izlažu raznim nevoljama i ne postižu ništa opipljivo. Kada su neki sveti ljudi koji su se isložili pokorama i strogostima, ugledali transcendentalni oblik Visnua sa četiri ruke, primetili su sledeće: „Ovaj oblik Gospodina sa četiri ruke, plavičaste boje tena je nepresušni izvor sveg zadovoljstva i središte naše životne sile. Ustvari, kad ugledamo ovaj večni oblik Visnua, odmah nas, kao i mnoge druge paramahamse privuče Njegova lepota." Ovu zadivljenost koju su sveti ljudi osetili prema Gospodinu Visnuu je primer šanta-rase, ili neopredeljenog stupnja službe predanog poštovanja. Na početku, oni koji teže za oslobođenjem, pokušavaju da se izbave iz materijalnog ropstva i izlažu se mukotrpnim strogostima i pokorama, dok konačno ne dostignu bezlični položaj duhovne spoznaje. Na ovom stupnju oslobođenja od materijalnog ropstva, brahma-bhuta, kao što objašnjava Bhagavad-gita, bhakta se ispunjava radošću i stiče opšte poglede na svet i oslobađa se svake težnje i jadikovanja. Bhakta koji se nalazi u šantarasi, ili stupnju neopredeljenosti u službi predanog poštovanja, poštuje Gospodinov oblik Visnua. Ustvari, čitava vedska kultura ima za cilj spoznaju Gospodina Visnua. U Rg Vedi, jedna mantra glasi da svaki napredni bhakta uvek teži da se usredsredi na meditaciju na lotosova stopala Gospodina Visnua. U Šrimad-Bhagavatamu se navodi da nerazumni ljudi ne znaju da je Visnu konačni cilj života. Prema onome što zaključuju svi ovlašćeni sveti spisi, čovek započinje svoju službu predanog poštovanja kada otpočne da poštuje Visnua. Kako dalje neguje ovu službu predanog poštovanja, pod pravilnim nadzorom, ostale odlike službe predanog poštovanja će se postepeno ispoljiti. Na ovom stupnju šanta-rase, bhakta može da vidi Gospodina Visnua, Vrhunsku Božansku Ličnost koja izbavlja čak i demone. Takve buduće bhakte poštuju Gospodina kao večan i transcendentalni oblik, gospodara svih samospoznatih duša, Nad-dušu, Uzvišenog Brahmana, potpuno spokojnog, čija su čula potpuno ovladana, milostivog prema bhaktama i koji je izvan svakog dodira materije. Ovo obožavanje Gospodina Visnua sa strahopoštovanjem se smatra kao znak da su bhakte dostigli stupanj šanta-rase, ili stupnja neopredeljenosti u predanom služenju. Ovaj stupanj šanta-rase mogu da postignu impersonalisti samo onda kada stupe u dodir sa čistim bhaktama i ni na jedan drugi način. Nakon spoznaje Brahmana, kada oslobođena duša dođe u dodir sa čistim bhaktom Gospodina Krsne i ponizno prihvati Njegova učenja i ne pokušava da ih pogrešno protumači, dostiže stupanj neopredeljenosti u predanom služenju. Najbolji primer bhakta u šanta-rasi su Sanaka, Sanatana, Sananda i Sanat-kumara, braća Kumara. Ova četvorica bhakta (koji su poznati kao Catuh-sane) su sinovi Gospodina Brahme. Posle njihovog rođenja, otac im je naredio da postanu domaćini porodice i povećaju broj ljudi u društvu, ali su braća odbila ovo naređenje. Odgovorili su da su već odlučili da ne upadaju u ropstvo porodičnog života, već da žive kao čisti brahmacariji i postignu savršenstvo života. Dakle, ovi čuveni bhakte žive već milionima godina, ali još uvek izgledaju kao dečaci od četiri ili pet godina. Njihov ten je jako svetao, iz tela im zrači svetlost i uvek hodaju potpuno nagi. Ova četvorica bhakta su skoro uvek zajedno. Jedna molitva koju su uputili braća Kumara glasi: “Dragi naš Mukunda (Krsna, koji daje oslobođenje), sve dok mudrac slučajno ne ugleda Tvoj večni oblik pun sreće, blaženstva i znanja, koji izgleda poput novoizraslog drveta tamala plavičaste boje — moći će da uživa u bezličnoj odlici Apsolutne Istine koja je poznata kao Brahman." Osobine mudraca se opisuju u Bhakti-rasamrtasindhuu na sledeći način. Sveti čovek je onaj ko u potpunosti shvata da mu je oslobođenje osigurano samo ako predano služi Gospodina. Uvek se pridržava propisanih pravila službe predanog poštovanja i u isto vreme teži da se oslobodi od materijalnog ropstva. Sveti čovek razmišlja na ovaj način: “Kada ću moći da sam živim u planinskim pećinama! Kada cu moći da se obučem u jednostavno sukno? Kada ću se zadovoljiti samo sa malo voća i povrća? Kada ću moći da samo razmišljam na lotosova stopala Mukunde koji je izvor odsjaja Brahmana? Kada ću na takvom duhovnom stupnju života potpuno shvatiti da su moji dani i noći samo beznačajni trenuci večnog vremena?" Bhakte i samospoznati ljudi koji propovedaju slave Gospodina uvek u svojim srcima osećaju istu zanosnu ljubav prema Njemu. Na taj način, imaju blagodeti koje im pružaju zraci meseca zanosne ljubavi i smatraju se svetim ljudima. Čovek svete prirode uvek oseća nagon da proučava Vede, a naročito Upanisade, živi tamo gde ga neće uznemiriti obični ljudi, uvek razmišlja o Krsninom većnom obliku, stalno je spreman da spozna Apsolutnu Istinu, da se uvek istakne u znanju, da ugleda Uzvišenog Gospodina u Njegovom kosmičkom obliku (višva-rupa), da se neprestano druži sa učenim bhaktama i sa njima razgovara o vedskim zaključcima. Sve ove osobine, čoveka svete prirode ga unapređuju na položaj šanta-rase. U Bhakti-rasamrta-sindhuu se navodi da je sve one koji su bili prisutni na religioznom skupu koji je sazvao Gospodin Brahma radi proučavanja vedske književnosti kao što su Upanisade, obuzela zanosna ljubav prema Krsni, glavnom pripadniku dinastije Yadu. Ustvari, cilj proučavanja Upanisada je spoznaja Vrhunske Božanske Ličnosti, dok je poricanje materijalnog postojanja samo jedna od tema Upanisada. Sledeća tema se tiče sticanja bezlične spoznaje. Nakon toga, kada bhakta prevaziđe bezličnog Brahmana i kada otpočne da se druži sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću, postiže najviši cilj u proučavanju Upanisada. Oni koji se nalaze na nivou šanta-rase dobijaju podstrek da napreduju u predanom služenju, mirisanjem tulasija koji je ponuđen lotosovim stopalima Gospodina, slušanjem zvuka školjke, posmatranjem svetog mesta na planini, posmatranjem šume kao što je šuma u Vrndavanu, odlaženjem na mesto hodočašća, odlaženjem do reke Gange, ovladavanjem telesnim potrebama (na primer uzimanje hrane, spavanje, razmnožavanje i odbranjivanje) poznavanjem razornog dejstva večnog vremena i neprestanim druženjem sa čistim bhaktama u svesnosti Krsne. Svi ovi različiti činioci povoljno utiču da bhakte koji se nalaze u šanta-rasi napreduju do višeg stupnja službe predanog poštovanja. U Šrimad-Bhagavatamu(3.15.43) navode se reči četvorice bhakta po imenu Catuh-sana. na čelu sa Sanaka-kumarom. Otišli su da posete Gospodina u Vaikunthaloki, u duhovnom svetu i kada su se poklonili pred Njim, um im je odmah privukao miris tulasija, pomešanog sa šafranom koji je dopro do njihovih nosnica. Iako su ova četvorica bhakta uvek bili obuzeti mišlju na bezličnog Brahmana koža im se odmah naježila pri dodiru sa Gospodinom i nakon što su pomirisali lišće tulasija. Ovo pokazuje da čak i onaj ko je spoznao Brahmana odmah može da oseti privlačnost prema ličnim osobinama Gospodina, ako dođe u dodir sa bhaktama u čistoj službi predanog poštovanja. Postoje određeni simptomi čuvenih mudraca koji se nalaze u službi predanog poštovanja po imenu santarasa i ti simptomi se ispoljavaju na sledeći način: usredsređuju svoj pogled na vrh nosa i ponašaju se kao avadhute. Reč avadhuta znači uzvišeni mistik koji ne mari ni za kakva društvena, religiozna i vedska pravila. Još jedan simptom je taj da uvek jako paze kada pristupe da održe govor, a prilikom govora uvek imaju spojene kažiprst i palac (ovo se naziva položaj jnana-mudra). Ne protive se ateistima, niti imaju naročitu pristrasnost prema bhaktama. Naglašavaju oslobođenje i odvojenost od materijalističkog načina života, uvek održavaju neopredeljeni položaj i ne osećaju nikakvu privrženost niti se pogrešno poistovećuju sa nečin materijalnim. Uvek su ozbiljni, ali su im misli usredsređene na Vrhunsku Božansku Ličnost. Ove neobične odlike se razvijaju kod bhakta koji se nalaze u šanta-rasi. Što se tiče usredsređivanja pogleda na vrh nosa, u Bhakti-rasamrta-sindhuu se navode reči bhakte koji je posmatrao kako to čine yogiji: „Ovaj čuveni mudrac usredređuje svoj pogled na vrh nosa, tako da izgleda da je već spoznao u sebi večni oblik Gospodina." Ponekada bhakta u šanta-rasi zeva, rasteže svoje udove, daje uputstva o službi predanog poštovanja, odaje cenjeno poštovanje obliku Gospodina, upućuje Mu prikladne molitve i želi da Ga neposredno služi svojim telom. Ovo su neki od uobičajenih simptoma bhakte koji se nalazi na stupnju neopredeljenosti. Dok je posmatrao kako jedan bhakta zeva, drugi bhakta mu se ovako obratio: „Dragi moj mistični yogiju, mislim da unutar srca osećaš neku zanosnu predanu ljubav usled koje zevaš." Ponekada nailazimo da bhakta u šanta-rasi padne na zemlju, koža mu se naježi i drhti čitavim telom. Na taj način, različiti simptomi zanosne ljubavi se sami po sebi javljaju kod takvih bhakta. U Bhakti-rasamrta-sindhuu se kaže da su se mnogi čuveni mudraci koji su živeli po planinskim pećinama odmah probudili iz zanosa svoje meditacije kada je Gospodin Krsna dunuo u Svoju školjku Pancajanyu. Videli su kako im se odmah koža naježila. Ponekada bhakte u šanta-rasi zastanu kao okamenjeni, osećaju spokoj, radost, razmišljaju, osećaju zabrinutost, spretni su i skloni raspravljanju. Ovi simptomi ukazuju na neprestani zanos, ili na ustaljena osećanja. Jednom je čuveni spoznati mudrac jadikovao kako Uzvišeni Gospodin, Krsna, živi u Dvaraki, ali ipak ne može da ode da Ga vidi. Dok je tako razmišljao, mudrac je zastao kao okamenjen. Mislio je da samo uludo troši svoje vreme. Drugim rečima, mudrac je jadikovao da je Vrhunska Božanska Ličnost lično prisutna, ali da zbog svoje meditacije, ipak ne može da iskoristi ovo. Kada je mistik transcendentalan prema svim izmišljotinama uma i kada dostigne spoznaju Brahmana, njegov stupanj se smatra zanosom iznad svakog uticaja materijalnog shvatanja života. Na tom stupnju, bhakta oseća drhtanje u telu kada sluša o Gospodinovim transcendentalnim zabavama. Kada bhakta koji je spoznao Brahmana i postigao stupanj neprestanog zanosa, dođe u dodir sa večnim oblikom Krsne, njegovo transcendentalno zadovoljstvo se poveća hiljadama i hiljadama puta. Jednom je jedan čuveni mudrac upitao drugog: „Dragi moj prijatelju, da li misliš da ću moći da ugledam večni oblik Vrhunske Božanske Ličnosti pošto usavršim proces osmostruke yoge?" Ovo mudračevo pitanje je primer ljubopitljivosti bhakte koji se nalazi na stupnju neopredeljenosti u službi predanog poštovanja. Kada je Gospodin Krsna zajedno sa Svojim starijim bratom Balaramom i sestrom Subhadrom, došao na Kuruksetru u kočijama na dan pomračenja sunca, došli su i mnogi mistični yogiji. Kada su ugledali Gospodina Krsnu i Balarama, uzviknuli su da su skoro zaboravili na zadovoljstvo koje pruža spoznaja bezličnog Brahmana kada su ugledali Gospodinov blještav telesni sjaj. U vezi sa tim, jedan od mistika je prišao Krsni i rekao: „Dragi moj Gospodine, uvek si prepun transcendentalne sreće i blaženstva i nadmašio si sve ostale duhovne stupnjeve. Zato sam došao do zaključka da nema nikakve potrebe za transcendentalnim blaženstvom bezličnog Brahmana samo kada sam Te ugledao iz daljine." Kada se čuveni mistik jednom probudio iz svog zanosa meditacije, jer je začuo zvuk Krsnine školjke Pancajanye, odmah je postao obuzet njenim zvucima. Ustvari, otpočeo je da lupa glavu o zid i sa očima punim suza od zanosne ljubavi, prekršio je sva pravila i propise obavljanja yoge. Na taj način je odmah zanemario proces spoznaje Brahmana. U svojoj knjizi Krsna-karnamrta, Bilvamangala Thakura kaže: „Neka se impersonalisti bave procesom transcendentalne spoznaje i obožavaju bezlični Brahman. Iako sam pripadao kultu spoznaje Brahmana, sada me je zaveo jedan nestaško koji je jako lukav, jako privržen gopijama i koji me je zarobio kao slugu. Zato sam sada zaboravio proces spoznaje Brahmana." Bilvamangala Thakura je prvo pripadao bezličnom pravcu spoznaje Apsolutne Istine, ali je kasnije, zahvaljujući svom druženju sa Krsnom u Vrndavanu, postao iskusan bhakta. To isto se desilo sa Šukadeva Gosvamijem koji je isto tako doživeo preobražaj zahvaljujući milosti Gospodina i pristupio putu službe predanog poštovanja i napustio put bezlične spoznaje. Šukadeva Gosvami i Bilvamangala Thakura su napustili bezlično shvatanje o Apsolutnoj Istini i pristupili službi predanog poštovanja što predstavlja najbolji primer bhakta koji se nalaze na stupnju neopredeljenosti. Prema izvesnim autoritetima, ovo stanje može da se prihvati kao jedno od transcendentalnih nežnosti, ili rasa, ali Šrila Rupa Gosvami kaže da moramo da ga usvojimo kao početak predanog služenja čak i ako to ne prihvatimo kao transcendentalnu izmenu nežnosti. Međutim, ako se dalje ne podignemo na nivo pravog služenja Gospodina, ne treba da smatramo da se nalazi na nivou transcendentalne izmene nežnosti. U vezi sa tim u Jedanaestom pevanju ŠrimadBhagavatama, Gospodin Krsna lično daje sledeća uputstva Uddhavi: „Stupanj kada bhakta poštuje Moj lični oblikje santa-rasa i niko ko ne dostigne ovaj položaj ne može da napreduje do prave, čiste službe predanog poštovanja." Drugim rečima, niko ne može da spozna lične osobine Vrhunske Božanske Ličnosti ako se barem ne nalazi na položaju šanta-rase. 36. Transcendentalna ljubav (služenje) Autoriteti kao što su Šridhara Svami prihvataju transcendentalno osećanje služenja kao stupanj savršenstva u predanom služenju. Prevazilazi osećanje neopredeljenosti i potreban je činilac za sticanje osećanja služenja. U knjigama kao što su Nama-kaumudi, ovaj stupanj se prihvata kao stalna ljubav ili privlačnost prema Krsni. Autoriteti kao što su Šukadeva smatraju da ovaj stupanj ljubavi pripada stupnju neopredeljenosti, ali u svakom slučaju u ovoj ljubavi uživaju bhakte sa različitim transcendentalnim ukusima, pa je zato opšte ime ovog stupnja privrženost, ili čista ljubav prema Krsni. Bhakte koje imaju odnos služenja prema Krsni osećaju privlačnost prema Njemu u ljubavi i strahopoštovanju. Neki od stanovnika Gokule (Vrndavana na ovoj planeti Zemlji), osećaju privrženost prema Krsni iz ljubavi sa strhopoštovanjem. Stanovnici Vrndavana bi obično rekli: “Krsna je uvek pred nama i Njegov ten je nalik na taman oblak; drži Svoju čarobnu flautu u lotosovim rukama i obučen je u žutu svilu, dok Mu je glava ukrašena paunovim perom. Kadaje Krsna ovako hodao oko brega Govardhana, svi stanovnici viših planeta kao i stanovnici ove Zemlje, osećali bi transcendentalno blaženstvo i sreću i smatraju se večnim slugama Gospodina". Ponekada bhakta oseti da ga je ispunilo isto strahopoštovanje kada ugleda sliku Visnua koji je odeven kao Krsna i ima sličan ten. Jedina razlika je da Visnu ima četiri ruke, u kojima nosi školjku, disk, topuz i lotosov cvet. Gospodina Visnua uvek krase mnogi skupoceni dragulji kao što su candrakanta i suryakanta. U Lalita-madhavi Rupe Gosvamija se navode sledeće reči Daruke, jednog od Krsninih slugu: „Gospodin Visnu je zaista prekrasan sa ogrlicom od dragulja kaustubha. sa Svoje četiri ruke koje drže školjku, disk, topuz i lotosov cvet i blještavim, prekrasnim nakitom. Isto tako je jako prekrasan kada zauzme Svoj većni položaj i jaše na krilima Garude. Međutim, sada je taj isti Gospodin Visnu prisutan kao neprijatelj Kamse, pa sam pored Njegovih ličnih odlika potpuno zaboravio na obilja Vaikunthe." Jedan drugi bhakta je jednom rekao: „Ova Vrhunska Božanska Ličnost iz čijih pora na telu izviru milioni univerzuma i večno se uzdižu, koja je okean milosti, koja poseduje nepojmljive energije, koja je uvek snabdevena svim savršenstvima, poreklo svih inkarnacija, koja privlači sve oslobođene duše — ta ista Vrhunska Božanska Ličnost je Uzvišeni Gospodar, vredna svakog obožavanja, sveznajuća, odlučna, puna svakog obilja, primer opraštanja, koja štiti predane duše, darežljiva, održava Svoja obećanja, sposobna, puna svih povoljnosti, moćna, religiozna, strogo se pridržava svetih spisa, prijatelj bhakta, širokogrudna, moćna i uticajna, zahvalna, ugledna, vredna poštovanja, jako moćna i koja se predaje čistoj ljubavi. Zaista je jedino utočište bhakta koji je služe sa puno ljubavi i strhopoštovanjem. Bhakte koji služe Gospodina se dele na četiri grupe: naimenovane sluge (kao što su Gospodin Brahma i Gospodin Šiva koji su naimenovani da upravljaju gunama strasti i neznanja), bhakte-sluge koje štiti Gospodin, bhakte koji su uvek Njegovi pratioci i bhakte koji samo slede Gospodinove stope. Naimenovane sluge U razgovoru između Jambavati. jedne od Krsninih žena i Kalindi, njene prijateljice, Jambavati je upitala: “Ko to ide okolo našeg Krsne?" Kalindi je odgovorila: „Ambika koja upravlja svim događajima u univerzumu." Zatim je Jambavati upitala: ,.Ko je to zadrhtao kada je ugledao Krsnu?" Kalindi je odgovorila: ,,To je Gospodin Šiva." Onda je Jambavati upitala: „Ko Mu to upućuje molitve?" Kalindi je odgovorila: „Gospodin Brahma." Jambavati je onda upitala: „Ko je to pao na tlo i odaje Krsni poštovanje?" Kalindi je odgovorila: „Indra, kralj viših planeta." Jambavati je zatim upitala: „Koje to došao sa polubogovima, pa se smeje sa njima?" Kalindi je odgovorila: „Moj stariji brat, Yamaraja. gospodar smrti." Ovaj razgovor pruža opis svih polubogova, zajedno sa Yamarajom. koji su naimenovane sluge Gospodina. Nazivaju se adhikrta-devata. ili polubogovi koji su naimenovani da obavljaju određenu vrstu službe. Bhakte koji su pod okriljem i zaštitom Gospodina Jedan stanovnik Vrndavana je jednom rekao Gospodinu Krsni: „Dragi moj Krsna, o lepoto Vrndavana! Potražili smo utočište u Tebi. uplašeni od ovog materijalnog sveta, jer možeš da nas potpuno zaštitiš! Dobro znamo Tvoju moć. Zato smo napustili želju za oslobođenjem i potpuno uzeli zaštitu Tvojih lotosovih stopala. Pošto smo čuli o Tvojoj transcendentalnoj ljubavi koja uvek narasta, dobrovoljno smo pristupili da Te transcendentalno služimo". Ovo su reći bhakte koji je pod potpunom zaštitom i okriljem Gospodina Krsne. Pošto ju je Krsna kaznio i stalno udarao po glavi, Kaliya, crna zmija iz Yamune je došla k sebi i priznala: „Dragi moj Gospodine, tako sam Te uvredila. ali si ipak toliko ljubazan da si ostavio otiske Tvojih lotosovih stopala na mojoj glavi.'" Ovo je isto tako primer kada bhakta potraži okrilje lotosovih stopala Krsne. U Aparadha-bhanjani čisti bhakta izražava svoje osećanje: „Dragi moj Gospodine, stidim se da pred Tobom priznam da sam ispunio naređenje mog gospodara po imenu požuda, gnev, pohlepa, varljivost i zavist. Ponekada sam izvršavao njihova naređenja na najgnusniji način. Uprkos tome što sam ih tako verno služio, nisu ni zadovoljni, niti dovoljno ljubazni da me oslobode od njihovog ropstva. Ne stidim se ni što ih služim na takav način. Dragi moj Gospodine, o kraljeviću Yadu dinastije, sada sam došao k sebi i hrlim u okrilje Tvojih lotosovih stopala. Molim Te dozvoli mi da Te služim." Ovo je još jedan primer kada se duša predaje i uzima zaštitu lotosovih stopala Krsne. U raznim vedskim spisima, postoje mnogi primeri ljudi koji su težili da se oslobode zahvaljujući spekulativnoj filozofiji, ali su napustili ovaj proces i potpuno se predali Krsninim lotosovim stopalima. Primer ovog predavanja nalazimo kod brahmana na čelu sa Saunakom u šumi Naimisaranya. Čuveni znalci ih prihvataju kao bhakte koji su savršeni mudraci. U Hari-bhaktisudhodayi se navodi odlomak u kojem ovi čuveni mudraci i brahmane na čelu sa Saunakom Rsijem kažu Suti Gosvamiju: „Draga naša velika dušo, zar te ovo ne zadivljuje? Iako nas je kao ljudska bića uprljala nečistoća materijalnog postojanja, ipak samo u razgovoru sa tobom o Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, postepeno se odričemo svoje želje za oslobođenjem." U Padyavali bhakte kažu: „Neka mimo obavljaju dužnost oni koji su vezani za spekulativnu filozofiju radi samospoznaje, oni koji su zaključili da uzvišena istina prevazilazi meditaciju, kao i oni koji su zato dospeli na položaj gune vrline. Što se nas tiče, jedino nas privlači Vrhunska Božanska Ličnost koja je po prirodi tako mila i ljupka, sa tenom poput tamnog oblaka, odećom žute boje i prekrasnih, lotosovih očiju. Želimo samo da meditiramo na Nju." Oni koji su od samog početka procesa samospoznaje privrženi službi predanog poštovanja se nazivaju seva-nistha. Ova reć znači “samo biti privržen predanom služenju". Najbolji primeri ovakvih bhakta su Gospodin Šiva, Indra, kralj Bahulašva, kralj Iksvaku, Šrutadeva i Pundarika. Jedan bhakta kaže: „Dragi moj Gospodine, Tvoje transcendentalne osobine privlače čak i oslobođene duše i okupljaju ih u skupove gde bhakte neprestano pevaju o Tvojim slavama. Čak i čuvene mudrace koji obično žive na usamljenim mestima privlače Tvoji hvalospevi. Pošto sam sagledao sve Tvoje transcendentalne osobine, isto tako si me privukao i odlučio sam da Ti posvetim sav svoj život i služim Te sa ljubavlju." Stalni pratioci U gradu Dvaraki, sledeći bhakte su poznati kao Krsnini bliski prijatelji: Uddhava, Daruka, Satyaki, Šrutadeva, Šatrujit, Nanda, Upananda i Bhadra. Sve ove ličnosti uvek ostaju Gospodinovi doglavnici, ali Ga ipak ponekada lično služe. Među dinastijom Kurua, Bhisma, Maharaja Pariksit i Vidura su isto tako poznati kao bliski prijatelji Gospodina Krsne. Kaže se: „Svi prijatelji Gospodina Krsne imaju prekrasne osobine i oči su im nalik na lotosov cvet. Imaju dovoljno moći da poraze polubogove i uvek su ukrašeni dragocenim nakitom." Kada je Krsna bio u glavnom gradu, Indraprasthi, neko Mu se ovako obratio: „Dragi moj Gospodine, Tvoji većni prijatelji na čelu sa Uddhavom uvek čekaju na Tvoje naređenje i stoje kod gradskih kapija Dvarake. Pogled im je ispunjen suzama i u oduševljenju s kojim Te služe, ne plaše se čak ni vatre razaranja koju stvara Gospodin Šiva. Ove duše su se samo predale Tvojim lotosovim stopalima." Od mnogih bliskih prijatelja Gospodina Krsne. Uddhava se smatra najboljim. Postoji sledeći opis Uddhave: „Njegovo telo je tamnoputo nalik na boju reke Yamune i ima istu svežinu. Uvek ga krase venci koje je prvo nosio Gospodin Krsna i nosi odeću od žute svile. Ruke su mu nalik na reze na vratima, oči na lotosove cvetove i najviše se ističe od svih Krsninih prijatelja. Hajde da zato odamo svoje ponizno poštovanje njegovim lotosovim stopalima." Uddhava je opisao transcendentalne osobine Šri Krsne na sledeći način: „Gospodin Šri Krsna koji je naš gospodar i Božanstvo koje obožavamo, gospodar je Gospodina Šive i Gospodina Brahme kao i čitavog univerzuma, prima naređenja od svog deda Ugrasene. Poseduje milione univerzuma, ali ipak moli okean da Mu ustupi malo kopna. Iako je nalik na okean mudrosti, ipak me ponekada pita za savet. Toliko je širokogrudan i moćan, ali ipak obavlja različita dela, nalik na običnog čoveka." Gospodinovi sledbenici Oni koji stalno lično služe Gospodina se nazivaju anuge, ili pratioci. Primer takvih pratioca su Sucandra, Mandana, Stamba i Sutamba, koji su svi stanovnici grada Dvarake i oblače se i ukrašavaju na isti način kao i ostali pratioci. Poveravaju im se različite, posebne vrste dužnosti: Mandana uvek drži suncobran nad glavom Gospodina Krsne, Sucandra Ga hladi belom lepezom camarom, načinjenom od kose, dok Ga Sutamba snabdeva betelovim oraščićima. Svi su jako predani Krsni i uvek Ga transcendentalno služe s puno ljubavi. Kao što postoje anuge u Dvaraki, u Vrndavanu isto tako postoje sledeće anuge: Raktaka, Patraka, Patri, Madhukantha, Madhuvrata, Rasala, Suvilasa, Premakanda, Marandaka, Ananda, Candrahasa, Payoda, Bakula, Rasada i Šarada. Opisi telesnih osobina anuga u Vrndavanu su dati u sledećem odlomku: „Odajem svoje ponizno poštovanje stalnim pratiocima sina Maharaja Nande. Uvek žive u Vrndavanu, a njihova tela su ukrašena ogrlicama od perli i zlatnim narukvicama. Ten im je nalik na crne pčele i zlatan mesec, a odeveni su u odeću koja pristaje njihovom dotičnom telesnom izgledu. Njihove posebne dužnosti se opisuju u rečima majke Yasode: ,Bakula, molim te očisti Krsninu žutu odeću. Varika, stavi u vodu za kupanje miris aguru, a ti, Rasala, samo pripremi betel oraščiće. Vidite kako se Krsna približuje, prašina se digla, a krave mogu da se vide jasno. Raktaka se smatra glavnim među svim anugama i njegov izgled se ovako opisuje: „Nosi odeću žute boje, a telo mu je nalik na novo izniklu travu. Jako je dobar pevač i uvek služi sina Maharaja Nande. Hajde da svi sledimo Raktaku i transcendentalno služimo Krsnu s ljubavlju!" Ljubav koju je osećao prema Gospodinu Krsni može da se shvati iz njegovog razgovora sa Rasadom: „Samo počuj šta ću ti reći! Molim te, pomozi mi, tako da uvek služim Gospodina Krsnu koji je sada postao slavan jer je podigao breg Govardhana." Krsnini bhakte koji Ga lično služe su uvek jako brižljivi, jer znaju da nije jednostavno postati Njegov lični sluga. Onaj ko odaje poštovanje čak i mravima koji služe Gospodina, postaje večno srećan, a da ne govorimo o onima koji neposredno služe Krsnu! Raktaka je jednom rekao u sebi: „Ne samo što je Krsna moj gospodar koga obožavam, već isto tako obožavam i Njegove prijateljice, gopije. Ne samo što obožavam gopije, već i svakoga ko služi Krsnu. Znam da treba jako da pazim da se ne uobrazim što sam jedan od Njegovih slugu i bhakta." Iz ovog navoda možemo da shvatimo da su čiste bhakte, oni koji stvarno služe Gospodina uvek jako pažljivi i nikada nisu uobraženi zbog svoje službe. Ova priroda Krsninog neposrednog sluge se naziva dhurya. U skladu sa analitičkim proučavanjem Gospodinovih neposrednih pratioca, Šrila Rupa Gosvami ih je podelio na tri grupe, naime dhurya, dhira i vira. Raktaka pripada grupi dhurya, ili onih koji uvek žele da služe najljubljenije gopije. Jedan od Krsninih prijatelja dhira je sin Satyabhamine dadilje. Satyabhama je jedna od kraljica Gospodina Krsne u Dvaraki i kada se udala za Krsnu, sin njene dadilje je dobio dopuštenje da pođe sa njom, jer su još od detinjstva živeli zajedno kao brat i sestra. Dakle, ovaj sin Satyabhamine dadilje je živeo sa Krsnom kao Njegov zet i ponekada je sa Njim zbijao šale. Jednom se obratio Krsni ovakvim rečima: „Dragi moj Krsna, nikada nisam pokušao da steknem milost boginje sreće koja se udala za Tebe, ali sam ipak tako srećan što se smatram članom Tvoje porodice, kao Satyabhamin brat." Vira bhakta je jednom pokušao da izrazi svoj ponos na ovaj način: „Možda je Gospodin Baladeva veliki neprijatelj Pralambasure, ali Me uopšte ne brine. Što se tiče Pradyumne, od njega mi ništa ne treba, jer je samo dečak. Zato ništa ni od koga ne očekujem osim Krsninog milostivog pogleda, pa se ne plašim čak ni Satyabhame koju Krsna toliko voli." U Šrimad-Bhagavatamu (4.20.28) kralj Prthu se sledećim rečima obraća Gospodinu: „Dragi moj Gospodine, možda boginja sreće neće biti zadovoljna sa mnom, ili me neće razumeti, nemam ništa protiv toga, jer imam potpuno poverenje u Tebe. Uvek si milostiv prema Tvojim slugama i ceniš čak i beznačajnu službu. Zato verujem da ćeš prihvatiti moju poniznu službu, iako nije vredna da je priznaš. Dragi moj Gospodine, Sam Sebi si dovoljan. Možeš da učiniš šta hoćeš, bez ičije pomoći. Zato čak iako boginja sreće nije zadovoljna sa mnom, znam da ćeš ipak prihvatiti moju službu." Bhakte koje transcendentalno služe Gospodina s puno ljubavi mogu da se opišu kao predane duše koje dobro poznaju službu predanog poštovanja, ili kao duše koje su potpuno zaokupljene transcendentalnim služenjem s puno ljubavi. Takve bhakte se smatraju početnicima, savršenim bhaktama i večno savršenim. 37. Šta pobuđuje bhakte da služe Krsnu Krsnina bezuzroćna milost, prašina sa Njegovih lotosovih stopala, prasada i druženje sa Njegovim bhaktama su samo neki od motiva koji navode bhaktu da transcendentalno služi Gospodina sa puno ljubavi. Krsna im je pokazao Svoju bezuzročnu milost kad je bio prisutan dok je ded Bhisma umirao. Za vreme bitke na Kuruksetri, Bhismadeva, Arjunin ded, je ležao na postelji od strela pre nego što je napustio ovaj smrtni svet. Kada su mu se približili Gospodin Krsna, Maharaja Yudhisthira i ostale Pandave, jako je bio zahvalan Gospodinu Krsni pa se ovako obratio vojskovođi brahmanu, Krpacaryi: „Dragi moj Krpacarya, divim se bezuzročnoj milosti Gospodina Krsne! Najnesrećniji sam od svih i nemam nikakve sposobnosti. Suprotstavio sam se Krsninom najbliskijem prijatelju, Arjuni — čak sam pokušao i da ga Ubijem.\ Imam toliko mnogo loših osobina, ali je Gospodin ipak tako ljubazan da dolazi da me vidi u poslednjem trenutku mog života. Obožavaju Ga svi čuveni mudraci, ali je ipak toliko milostiv da je došao da vidi gnusnog bednika kao što sam ja." Ponekada zvuk Krsnine flaute, zvuk Njegovog roga, Njegov osmeh, otisci stopala na tlu, transcendentalni miris Njegovog tela i novi oblak koji se pojavljuje na nebu, isto tako pobuđuju zanosnu ljubav prema Njemu. U Vidagdha-madhavi se nalazi sledeći odlomak: „Kada je Krsna svirao na Svojoj flauti, Baladeva je uzbuđeno rekao:,Vidite samo kako Indra, nebeski kralj, plače u svom carstvu, jer je čuo transcendentalne zvuke Krsnine flaute! A od njegovih suza koje padaju na tlo, Vrndavana izgleda da je postao nebesko prebivalište za polubogove.'" Zanosna ljubav prema Krsni koja je poznata kao anubhava se prepoznaje po sledećim simptomima: bhakta isključivo služi Krsnu i verno i brižljivo izvršava Njegova naređenja; ništa ga ne uznemirava niti ikome zavidi i sprijateljuje se sa Gospodinovim bhaktama. Sve su ovo simptomi anubhave, zanosne ljubavi. Prvi simptom anubhave, ili naročite vrste služenja se vidi iz primera Daruke, Krsninog sluge koji Ga je hladio camarom, lepezom od kose. Dok Ga je tako hladio, osetio je da ga je ispunila zanosna ljubav i njeni simptomi su postali vidljivi. Međutim, Daruka je tako ozbiljno obavljao svoju službu, da je zaustavio sve ovakve simptome zanosne ljubavi,jer su ga sprečavali u službi. Nije mnogo mario za njih, iako su se javljali sami od sebe. U Šrimad-Bhagavatamu (10.86.38) se navodi kako je Šrutadeva, brahmana iz Mithile, u Severnoj Indiji, postao tako obuzet radošću čim je ugledao Krsnu, da je odmah ustao i otpočeo da pleše uzdignutih ruku iznad glave, čim bi se poklonio Gospodinovim lotosovim stopalima. Jedan bhakta Gospodina Krsne Mu se ovako obratio: „Dragi moj Gospodine, iako nisi profesionalan plesač, ipak si lično gospodar svih vrsta igara. Mora da si neposredno od boginje ljubavi naučio ovu umetnost plesanja. Kada bhakta pleše u zanosnoj ljubavi, simptomi koji se ispoljavaju se nazivaju sattvika. Reč sattvika znači da su transcendentalne prirode, a ne simptomi materijalnih osećanja, jer dolaze od same duše. U Šrimad-Bhagavatamu (10.85.38) Šukadeva Gosvami kaže Maharaju Pariksitu da je Bali Maharaja odmah prigrlio Gospodinova lotosova stopala i pritisnuo ih na svoje srce pošto je predao sve što je imao lotosovim stopalima Vamanadeva. Na njemu su se videli svi simptomi zanosne ljubavi sa suzama u očima i glasom koji je podrhtavao. U takvom ispoljavanju zanosne ljubavi, postoje mnogi drugi sporedni simptomi kao što su radovanje, klonulost, ćutanje, razočarenje, zlovolja, poštovanje, zamišljenost, sećanje, sumnjičavost, poverenje, čežnja, ravnodušnost, nemir, drskost, stidljivost, nepomičnost, zavaravanje, pomahnitalost, užas, razmišljanje, sanjanje, bolest i znaci smrti. Kada bhakta sretne Krsnu, pojavljuju se znaci radosti, ponosa i istrajnosti, a kada oseća bol rastanka sa Njim, pojavljuju se znaci užasa, bolesti i smrti. U Šrimad-Bhagavatamu (1.11.5) se navodi da su svi stanovnici Dvarake počeli da razgovaraju sa Krsnom kada se vratio sa bojnog polja Kuruksetre, kao kada dete koje voli svog oca razgovara sa njim po njegovom povratku iz stranih zemalja. Ovo je primer radosti. Kada je Bahulašva, kralj Mithile, ugledao Krsnu u svojoj palati, odlučio je da Mu oda poštovanje i pokloni se pred Njim najmanje stotinu puta, ali su ga toliko obuzela osećanja ljubavi da je zaboravio na svoj položaj čim se samo jednom poklonio i nije više mogao da ustane. U Skanda Purani bhakta kaže Gospodinu Krsni: „Dragi moj Krsna, kao što sunce isparava svu vodu na zemlji svojom žegom. tako mi je i stanje uma isušilo svežinu lica i tena usled rastanka sa Tobom." Ovo je primer kada bhakta vene u zanosnoj ljubavi. Indra, kralj viših planeta, je izrazio svoje razočarenje bogu-sunca sledećim rečima: „Dragi moj prijatelju koji gospodariš suncem, tvoj sjaj je toliko veličanstven da dostiže lotosova stopala Gospodina Krsne, gospodara dinastije Yadu. Imam hiljade očiju koje su beskorisne, jer ni za trenutak nisam mogao da ugledam lotosova stopala Gospodina." Bhaktino predano poštovanje prema Gospodinu postepeno narasta i preobraća se u zanosnu ljubav, zatim postojanu ljubav i konačno privrženost. U Šrimad-Bhagavatamu (10.38.6) Akrura kaže: “Pošto danas idem da vidim Gospodina Krsnu, nestali su svi simptomi svakog zla. Moj život sada ima smisla, jer ću moći da odam poštovanje lotosovim stopalima Vrhunske Božanske Ličnosti!" Jedan drugi bhakta je jednom rekao u zanosnoj ljubavi s predanim poštovanjem: „Kada će doći taj veliki dan u mom životu kada ću moći da odem na obalu Yamune i vidim Gospodina Šri Krsnu kako se tamo igra kao dečak pastir?" Kada se ova zanosna ljubav ne umanjuje i kada se oslobodi svih vrsta sumnji, ovaj stupanj se naziva postojana ljubav prema Krsni. Izliv osećanja unesrećenosti koji bhakta u njemu ispoljava se naziva anubhava, ili zanosni znaci ljubavi. Simptom zanosne ljubavi iz poštovanja koji je osetio Bali Maharaja se objašnjava na sledeći način: “Dragi moj Gospodine, istovremeno si me kaznio i ukazao mi Svoju bezuzročnu milost. Iz ovoga zaključujem da me ništa više neće uznemiriti u životu, jer sam uzeo zaštitu Tvojih lotosovih stopala. Nikada me neće uznemiriti, bez obzira da li ćeš mi pružiti mogućnost da uživam u svim savršenstvima yoge, ili ćeš me staviti u najgnusnije stanje paklenog života." Pošto je ugledao Bali Maharaja, Sam Krsna je rekao Uddhavi: “Dragi Moj prijatelju, kako da opišem veličanstvene osobine Bali Maharaja, sina Virocane? Iako je prokleo kralja sura (polubogova) s puno osećanja mi je odao svoju ljubav iako sam ga prevario u Mojoj inkarnaciji Vamane. oduzeo mu područje kojim je vladao po čitavom univerzumu i pored toga mu prebacio što nije ispunio svoje obećanje." Kada se takvo osećanje ljubavi pojača, smatra se postojanom ljubavlju i na tom stupnju, niko ne može da podnese rastanak sa Krsnom, čak ni za trenutak. Jedan bhakta je rekao Daruki. Krsninom slugi: “Dragi moj Daruka, nije ništa čudno u tom što otupiš kao dno usled rastanka sa Krsnom. Kad god bhakta ugleda Krsnu, njegove oči se ispune suzama i u tom osećanju rastanka svaki bhakta kao što si ti će se skameniti kao drvena lutka. U tome nema ništa čudnog." Postoji opis Uddhavinih simptoma ljubavi. Kad god bi ugledao Gospodina Krsnu, njegove oči bi se napunile suzama i pretvorile se u potoke koji su žuborili prema moru Krsne da bi Mu odali počasti, kao što žena odaje počasti svome mužu. Kada bi mu se koprivnjača osula po telu, izgledao je kao cvet kadamba, a kada je nudio molitvu, potpuno se razlikovao od svih ostalih bhakta. Kada se pri stalnoj ljubavi pojavljuju simptomi neposredne sreće i nesreće, ovo stanje se naziva privlačnost. Na takvom stupnju privlačnosti u zanosnoj ljubavi, možemo da se spokojno suočimo sa svim poteškoćama. Takav bhakta se nikada ne lišava transcendentalnog služenja sa puno ljubavi prema Gospodinu, čak ni po cenu života. Slavan primer ovakve ljubavi predstavlja kralj Pariksit kada se nalazio u trenutku smrti. Iako se lišio čitavog kraljevstva koje se protezalo po celom svetu, ili nije popio čak ni kap vode tokom sedam dana koji su mu preostali, uopšte nije osećao nelagodnost jer je slušao Šukadeva Gosvamija kako priča o Gospodinovim transcendentalnim zabavama. Naprotiv, osećao je neposredno transcendentalno ushićenje i radost u društvu sa Šukadevom Gosvamijem. Jedan bhakta je u poverenju izrazio svoje mišljenje: ,,Ako mi Krsna ukaže čak i kap Svoje milosti, osecaću se potpuno bezbrižnim čak i usred vatre ili okeana. Međutim, ako me liši Svoje bezuzroćne milosti, onda će me uznemiriti i najmanja malenkost, čak i ako postanem kralj Dvarake." Bhakte kao što su Maharaja Pariksit i Uddhava osećaju zanosnu privlačnost na osnovu svoje stalne ljubavi, pa se na tom stupnju ispoljava stanje prijateljstva. Kada se Uddhava oslobodio od svake materijalne zaprljanosti. ugledao je Gospodina i nešto mu je zastalo u grlu tako da nije mogao ni reč da progovori. Samim pokretima svojih obrva je grlio Gospodina. Čuveni poznavaoci dele ovakvu zanosnu ljubav na dve grupe — sabiranje i oduzimanje. Ako se bhakta neposredno ne udruži sa Gospodinom, ovo stanje se naziva oduzimanje i na tom stupnju, neprestano usredsređuje svoj um na lotosova stopala Gospodina. Na ovom stupnju bhakta žarko želi da sazna o Njegovim transcendentalnim osobinama. Najvažnija dužnost takvog bhakte je da dođe u bliski dodir sa Gospodinom. U Nrsimha Purani postoji odlomak o kralju Iksvakuu koji slikovito opisuje ovaj stupanj zanosne ljubavi. Zahvaljujući velikoj ljubavi prema Krsni, kralj Iksvaku je jako zavoleo crn oblak, crnog jelena i jelenove crne oči i lotosov cvet koji se uvek poredi sa očima Gospodina. U ŠrimadBhagavatamu (10.38.10) Akrura ovako razmišlja: „Pošto se Gospodin sada pojavio da rastereti svet od teškog vremena i svačije oči mogu da ugledaju Njegovo transcendentalno telo, zar nije najviše savršenstvo za nas kada Ga naše oči ugledaju?" Drugim rečima, Akrura je shvatio da je savršenstvo za oči kada ugledaju Gospodina Krsnu. Prema tome, kada se Gospodin Krsna neposredno pojavio na Zemlji, svačije oči su svakako dostigle savršenstvo. U Krsna-karnamrti Bilvamangala Thakura, nalazi se ispoljavanje žarke želje u zanosnoj ljubavi: „Dragi moj Krsna, o prijatelju beznadežnih, kako sam nesrečan! O milostivi Gospodine, kako mogu da provedem ove nezahvalne dane, a da Te ne vidim?" Slično osećanje je izrazio Uddhava kada je napisao pismo Krsni i rekao: „Dragi moj uzvišeni kralju Vraje, kada Te oči gledaju je kao da vide nektar, a ako ne gledam Tvoja lotosova stopala i blistavost Tvoga tela, um mi je uvek smušen. Nikako ne mogu da se smirim. Još pored svega, osećam kao da je svaki trenutak odvojenosti nalik na mnogo, mnogo dugih godina." U Krsna-karnamrti se takođe navodi: „Dragi moj Gospodine, Ti si okean milosti. Sa sklopljenim rukama na glavi, klanjam se pred Tobom sa svom poniznošću i iskrenošću. Molim Ti se. Gospodine moj. Molim Te, samo me malo poprskaj vodom Svoga pogleda. To će mi pričiniti veliko zadovoljstvo." Bhakta Gospodina Krsne je rekao: „Kada čak ni Šašišekhara (Gospodin Šiva) ne može da Te vidi, čemu onda ja da se nadam, kada sam beznačajniji od običnog crva? Samo sam činio loša dela u životu. Znam da uopšte nisam dostojan da Ti se molim, ali pošto si Dinabandhu, prijatelj palih, ponizno Ti se molim da me ljubazno prečistih zracima Svog transcendentalnog pogleda. Ako se potpuno okupam u Tvom milostivom pogledu, onda ću moći da se spasem. Zato Te molim, Gospodine moj, da mi pokloniš Svoj milostivi pogled." 38. Ravnodušnost i rastanak Čuveni bhakta Uddhava je jednom napisao Krsni pismo: „Dragi moj Krsna, upravo sam završio sa proučavanjem svih vrsta knjiga o filozofiji i vedskih stihova o cilju života, tako da sam sada stekao izvestan ugled kao i učenost. Pa ipak, uprkos svom ugledu, proklinjem svoje znanje, jer iako uživam u njemu ne mogu da cenim sjaj koji odaju nokti na Tvojim stopalima. Prema tome, što pre se uništi moj ponos i vedsko znanje, tim bolje po meni!" Ovo je primer ravnodušnosti. Jedan drugi bhakta je ovako izrazio svoju veliku zabrinutost: „Moj um je jako nestalan, tako da ne mogu da se usredsredim na Tvoja lotosova stopala. Zastidim se čim vidim svoju nemoćnost i čitave noći ne mogu da zaspim, jer sam ogorčen na svoju nemoć." U Krsna-karnamrti, Bilvamangala Thakura je ovako objasnio svoj nemir „Dragi moj Gospodine, Tvoj dećački nestašluk je nešto najlepše u čitava tri sveta. Ti Sam znaš šta je taj nestašluk, pa zato jako lako možeš da shvatiš moj nestabilan um. Ti i ja jako dobro ovo znamo, pa zato samo čeznem da pronađem način kako da usredsredim svoj um na Tvoja lotosova stopala." Jedan drugi bhakta je ovako izrazio svoju smelost: „Dragi moj Gospodine, bez obzira na moj nizak položaj, priznajem da su mi oči kao crne ose koje žele da počivaju na Tvojim lotosovim stopalima." U Šrimad-Bhagavatamu (7.4.37) čuveni mudrac Narada priča Maharaju Yudhisthiri o Prahladi Maharaju koji je bio bhakta od samog početka svog života. Njegovu urođenu predanost dokazuje to da se nije igrao sa drugovima čak ni kada je bio mali dečak, već je uvek želeo da propoveda Gospodinove slave. Umesto da im se pridruži u njihovim veselim, akrobatskim podvizima, uvek je ostao miran ili je stalno u zanosu meditirao na Gospodina Krsnu. Na taj način, nije bilo nikakve mogućnosti da na njega utiče spoljašnji svet. Sledeća izjava je o bhakti-brahmani: „Ovaj brahmana je jako sposoban u svemu, ali ne znam zašto mu je pogled uprt naviše i ne pokreće oči. Izgleda kao da mu je telo nepokretno, nalik na lutku. U tom slučaju pogađam da ga je osvojila transcendentalna lepota veštog svirača na flauti i da samo pilji u taman oblak koji ga podseća na ten Šri Krsne." Ovo je primer kako bhakta postaje nepomičan u zanosnoj ljubavi. U Šrimad-Bhagavatamu (7.4.40) Prahlada Maharaja kaže da je čak i u detinjstvu plesao kao pomahnitao čovek, bez srama i stida dok je glasno govorio o Gospodinovim slavama. Potpuno zaokupljen mislima na Krsnine zabave, ponekada bi ih oponašao. Ovo je primer kada bhakta postaje kao pomahnitao. Na sličan način, kaže se da čuveni mudrac Narada toliko zanosno voli Krsnu, da ponekada pleše nag, a ponekad mu se čitavo telo ukoči. Nekada bi se gromoglasno smejao, plakao iz sveg glasa, ostao bi tih, ili bi nekada izgledao kao da boluje od nečega, iako nije patio ni od kakve bolesti. Ovoje primer kada bhakta postane kao pomahnitao u zanosnom ushićenju svoje predanosti. U Hari-bhakti-sudodhayi se navodi da bi Prahlada Maharaja uronio u duboku tugu, okean patnje, jer je smatrao da nije dostojan da priđe Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Učenici jednog čuvenog bhakte su jednom ovako razgovarali među sobom: „Draga naša braćo, čim je ugledao Gospodinova lotosova stopala, naš duhovni učitelj se bacio u vatru jadikovanja, pa je zato sva voda njegovog života gotovo isparila. Hajde da mu sada ulijemo u uši nektar Svetog Imena, tako da se labud njegovog života povrati u život." Kada je Gospodin Krsna otišao u grad Sonitapur da se bori sa Balijevim sinom Banom i da mu odseče sve ruke, usled rastanka sa Krsnom i razmišljanja na ovu bitku, Uddhava je gotovo potpuno obamro i izgubio svest. Kada je bhakta potpuno zaljubljen u Vrhunsku Božansku Ličnost, javljaju se sledeći simptomi usled rastanka sa Njim: groznica, sasušenost tela, nesanica, nevezanost ni za šta materijalno, nepomičnost, znaci bolesti, pomahnitalost, gubljenje svesti i ponekada smrt. Što se tiče grozničavog stanja tela, Uddhava je jednom rekao Naradi: „Dragi moj čuveni mudrače, lotosov cvet koji je sunčev prijatelj može da prouzrokuje naše nespokojstvo; vatra u okeanu može da nas ožari, a Indivara, prijatelj demona, pričini nam različite nevolje — ali ipak ništa ne marimo za to. Najviše žalimo što nas sve podseća na Krsnu, jer nam to zadaje veliku nevolju!'" Ovo je primer groznice koja nastaje kada se bhakta rastane od Krsne. Neki bhakte koji su otišli da vide Krsnu u Dvaraki su bili zadržani na vratima i rekli su sledeće: „Dragi naš Krsna, o prijatelju Pandua. Kao što labud voli da zaroni u vodu među ljiljane i uginuo bi ako bi ga neko izvadio iz vode, tako i mi želimo da budemo sa Tobom. Udovi su nam usahnuli i izgubili životnost, jer su Te oduzeli od nas." Iako je udobno živeo u svojoj palati, kralj Bahula je otpočeo da razmišlja kako su noći jako dugačke i nemirne, jer se rastao sa Krsnom. Kralj Yudhisthira je jednom rekao: „Krsna, Arjunin vozač kočija, je moj jedini rođak u čitava tri sveta. Zato je moj um pomahnitao danju i noću usled rastanka od Njegovih lotosovih stopala i ne znam kako da se postavim i gde da odem da mi se um smiri." Ovo je još jedan primer nesanice. Neki od Krsninih prijatelja pastira su rekli: „Dragi naš Krsna, o neprijatelju demona Mure, seti se samo Svog ličnog sluge Raktake. Ugledao je samo paunovo pero, pa sada zatvara oči i ne pazi više kako krave pasu, već ih je ostavio na udaljenom pašnjaku i nije ih čak ni štapom poterao." Ovo je primer umne uneravnoteženosti od rastanka sa Krsnom. Kada je Gospodin Krsna otišao u prestonicu kralja Yudhisthira, Uddhavu je tako pogodila vatra rastanka od Šri Krsne, da su njegovo užareno telo obuzeli grašci znoja i suze su mu lile iz očiju, pa je stajao potpuno nepomičan. Kada je Šri Krsna napustio grad Dvaraku u potrazi za draguljem Svamantakom. vraćao se kasno kući. Uddhavu je to toliko pogodilo, da su se na njegovom telu videli znaci bolesti. Ustvari, iz svoje prekomerne zanosne ljubavi prema Krsni. Uddhavu su smatrali luđakom u Dvaraki. Na njegovu veliku sreću, toga dana je počeo još više da ga bije glas da je skrenuo s uma. Uddhava je dokazao svoje ludilo kada je otišao na breg Raivataka da pažljivo posmatra zgusnute, tamne oblake. U tom stanju nemira, počeo je da se moli oblacima i s radošću počeo da im se klanja. Uddhava je rekao Krsni: „Dragi moj kralju dinastije Yadu, Tvoje sluge u Vrndavanu ne mogu da spavaju noćas tako da sada leže na obali Yamune skoro potpuno obamrli. Izgledaju kao mrtvi, jer im je disanje jako usporeno." Ovo je primer besvesnog stanja koje je posledica rastanka sa Krsnom. Krsna je jednom primio sledeće vesti: „Ti si život i duša stanovnika Vrndavana i svi oni koji služe Tvoja lotosova stopala ispaštaju, otkada si napustio Vrndavan. Kao da su se jezera ispunjena lotosovim cvećem sasušila od vreline rastanka sa Tobom." U ovom primeru se stanovnici Vrndavana porede sa jezerom ispunjenim lotosovim cvećem i usled vreline rastanka sa Krsnom, jezera — zajedno sa lotosovim cvećem njihovih života — se isušuju. Labudovi u jezeru koji se porede sa životnom snagom stanovnika Vrndavana, ne žele više da žive u tom jezeru. Drugim rečima, labudovi ih napuštaju u sparnoj žegi. Ova stilska figura opisuje stanje bhakta koji su rastavljeni od Krsne. 39. Načini susreta sa Krsnom Kada se Krsna susretne sa Svojim bhaktama. ovo se stručno naziva yoga, ili veza sa Gospodinom. Ovakvi susreti Krsne sa bhaktama mogu da se podele u tri grupe — naime, savršenstvo, zadovoljenje i postojanost. Kada bhakta susretne Krsnu u velikoj čežnji, ovaj susret se naziva savršenstvo. U Krsna-karnamrti. Bilvamangala Thakura opisuje kako Krsna susreće bhakte — sa paunovim perom na glavi, marakata draguljima na prsima, sa Svojim čarobnim osmehom. nemirnim očima i baršunastim telom. U Šrimad-Bhagavatamu (10.38.34) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: ,,Dragi moj kralju, čim je Akrura. vozač kočija, ugledao Gospodina Krsnu i Njegovog starijeg brata Balarama. u Vrndavanu. odmah je sišao sa kočija i pao pred Njegova lotosova stopala da bi Mu odao poštovanje, jer ga je obuzela velika ljubav prema transcendentalnom Gospodinu." Ovo su neki od primera savršenih susreta sa Krsnom. Kada bhakta susretne Krsnu posle dugog rastanka, ovakav susret se naziva zadovoljstvo. U Šrimad-Bhagavatamu (1.11.10) se navodi da su stanovnici Dvarake rekli sledeće kada se Gospodin Krsna vratio: “Dragi naš Gospodine, ako tako dugo ostaneš u stranim zemljama, sigurno nećemo moći da vidimo Tvoje nasmešeno lice! Kada Ti posmatramo lice mi Tvoje večne sluge, stićemo veliko zadovoljstvo. Ovim se ublažavaju sva nespokojstva koja osećamo. Ako ne možemo da Te vidimo, jer si dugo odsutan iz Dvarake. onda više nećemo moći da živimo." Ovo je primer zadovoljstva pri susretu sa Krsnom nakon dugog rastanka. Kada Ga je ugledao pred vratima Dvarake. Krsnin lični sluga, Daruka je zaboravio da Mu oda poštovanje sklopljenih ruku. Kada bhakta konačno dospe na položaj da se druži sa Krsnom, ovaj položaj se naziva postojanost u službi predanog poštovanja i opisuje se u knjizi Hamsaduta. U njoj se opisuje kako bi Akrura koga su gopije smatrale za oličenje užasa, razgovarao sa Krsnom o delima Kuru dinastije. Takav isti postojan položaj je imao Uddhava. učenik Brhaspatija. Uvak bi masirao lotosova stopala Krsne, dok je klečao pred Njim. Bhakta je stekao yogu kada služi Gospodina. Srpskohrvatski sinonim za reč yoga je ,,veza". Prava veza sa Krsnom. Vrhunskom Božanskom Ličnošću, otpočinje kada Ga bhakta služi. Bhakte koji se nalaze u transcendentalnoj rasi služenja Ga služe na svoj poseban način kad god steknu mogućnost. Ponekada sede pred Njim i čekaju naređenja. Neki ne prihvataju ovaj nivo službe predanog poštovanja kao stvarnu bhaktiyogu što je isto slučaj i sa Puranama. Međutim, u ŠrimadBhagavatamu se jasno daje do znanja da je odnos služenja pravi početak spoznaje yoge. U Šrimad-Bhagavatamu (11.3.32) se navodi kako bhakte koji obavljaju bhakti-yogu ponekada plaču kada pomisle na Krsnu, nekad se smeju. vesele, ili izgovaraju neobične reči. Ponekada plešu, pevaju, zaista služe Gospodina, ili mirno sede kao da su duboko utonuli u zanos. Slično tome, u Šrimad-Bhagavatamu (7.7.34) Prahlada Maharaja kaže svojim prijateljima: ,,Dragi moji prijatelji, čim čiste bhakte Gospodina Krsne čuju o Njegovim transcendentalnim zabavama koji je večita riznica zabava ili slušaju o Njegovim transcendentalnim osobinama, obuzme ih velika radost. Simptomi zanosa postaju vidljivi na njihovim telima — liju suze, glas im podrhtava kad govore, glasno slave Gospodina i zanosno pevaju i plešu. Ovaj zanos je uvek prisutan, ali ponekada premaši granice, tako da simptomi postanu vidljivi za sve." U procesu predavanja Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti postoji šest činilaca: prihvatiti sve ono što je povoljno za službu predanog poštovanja i odbacidti sve ono što je nepovoljno, verovati da će nas Krsna uvek zaštiti, poistovetiti se sa Krsninim bhaktama, osećati se uvek nemoćnim bez Njegove pomoći i uvek smatrati sebe podređenim Krsni čak iako imamo dovoljno sposobnosti da nešto samostalno učinimo. Kada se dovoljno uverimo da nas Krsna štiti pod svim okolnostima, ovo osećanje se naziva predano poštovanje. Služba predanog poštovanja se obavlja u vezi sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću i ostalim bhaktama štićenicima. Kada je Krsna živeo u Dvaraki. neki od starijih članova Yadu dinastije bi Mu ponekada dali neku važnu dužnost. Tada bi ih Krsna pažljivo razmotrio i ako bi neko spomenuo nešto komično, Krsna bi odmah odgovorio osmehom. Kada bi Krsna ponekada obavljao Svoje dužnosti na skupu poznatom kao Sudharma, zomolio bi starije članove za dobar savet. Ovakvim ponašanjem se pokazao kao uzvišeni duhovni učitelj, uzvišeni upravljač, zaštitnik, koji sve održava i pokazao je Svoju nadmoćniju razboritost i moć. 40. Strahopoštovanje sinova i ostalih koji imaju podređen položaj Strahopoštovanje osećaju oni koji smatraju da su podređeni Krsni kao i Njegovi sinovi. Najbolji primeri ove podređenosti su Šarana, Gada i Subhadra. Svi su članovi Yadu dinastije i uvek se smatraju da ih Krsna štiti. Na sličan način, Krsnini sinovi kao što su Pradyumna, Carudesna i Samba su to isto osećali. Krsna je imao mnogo sinova u Dvaraki — od svake od Svojih šesnaest hiljada sto osam kraljica je imao deset sinova i svi ovi sinovi na čelu sa Pradyumnom, Carudesnom i Sambom su uvek smatrali da ih Krsna štiti. Kada su jeli sa Njim, ponekada bi otvorili usta da ih Krsna hrani. Desilo bi se da bi Krsna milovao nekog od Svojih sinova, sin bi Mu seo u krila i dok bi mu davao blagoslov i mirisao njegovu kosu, ostali bi lili suze i mislili koliko dobrih dela mora da je počinio u prošlom životu. Od mnogih Krsninih sinova, smatra se da je Pradyumna najglavniji sin Krsnine glavne kraljice Rukmini i potpuno je ličio na Krsnu. Krsnine čiste bhakte veličaju Pradyumnu jer je tako srećan: kakav otac. takav sin. U Hari-vamši se nalazi opis Pradyumninih podviga kada je oteo Prabhavati. Ovako joj se obrado: „Draga moja Prabhavati, samo pogledaj glavu naše porodice, Šri Krsnu: Sam je Gospodin Visnu koji jaše na Garudi i naš uzvišeni gospodar. Pošto smo toliko ponosni i samouvereni da će nas zaštititi, ponekada ne moramo čak ni da se borimo sa Tripurarijem (Gospodinom Šivom)." Postoje dve vrste bhakta koji služe Krsnu sa strahopoštovanjem — Njegovi potčinjeni i sinovi. Sluge u Dvaraki uvek obožavaju Krsnu kao najuzvišeniju Vrhunsku Božansku Ličnost kojoj treba odati sve dužno poštovanje. Sve ih privlači Svojim izvanrednim obiljima. Članovi porodice koji su uvek smatrali da ih Krsna štiti su spremno mogli da preobrate svoje ubeđenje u stvarnost, jer ponekada vidimo da su se Krsnini sinovi nezakonito poneli u mnogim slučajevima, ali su ipak imali potpunu zaštitu Krsne i Balarama. Čak Mu je i Balarama, stariji brat, ponekada nesvesno odavao poštovanje. Kada je jednom Krsna došao pred Gospodina Balarama, želeo je da oda poštovanje Svom starijem bratu, ali je u tom trenutku Balaramov topuz dodirnuo Krsnina lotosova stopala. Drugim rečima, topuz u Balaramovoj ruci je odao svoje poštovanje Krsni. Kao što je prethodno opisano, ova osećanja podređenosti se ponekada ispoljavaju kao anubhava. Kada su polubogovi sa viših planeta došli kod Šri Krsne, svi Njegovi sinovi su ih sledili, a Gospodin Brahma ih je poprskao vodom iz svog kamandalua. Kada su polubogovi prišli Krsni, sinovi su seli na pod koji je bio prekriven jelenskom kožom, a ne na zlatne stolice. Ponekada ponašanje Krsninih sinova liči na ponašanje Njegovih ličnih slugu. Na primer, sinovi su Mu odavali poštovanje, bili tihi, ponizni i blagi i uvek spremni da izvršavaju Njegova naređenja, čak i po cenu života. Kada su stajali pred Njim poklonili bi se do poda. Bili su mirni i tihi i uzdržavali su se od kašljanja i smejanja pred Gospodinom. Isto tako nikada nisu razgovarali o Njegovim zabavama u bračnoj ljubavi. Drugim rečima, bhakte koje predano služe Krsnu sa strahopoštovanjem, nikada ne treba da razgovaraju o Krsninim bračnim, ljubavnim doživljajima. Niko ne treba da tvrdi da ima večni odnos sa Krsnom ako nije oslobođen. U uslovljenom stanju života, bhakte treba da obavljaju propisane dužnosti koje se preporučuju u pravilima službe predanog poštovanja. Kada neko uznapreduje u službi predanog poštovanja i postane spoznata duša, može da sazna svoj večni odnos sa Krsnom. Ne treba da na silu pokušamo da uspostavimo izvestan odnos. Ponekada na nedozrelom stupnju nalazimo da uslovljena duša puna požude na silu pokušava da uspostavi neki odnos sa Krsnom u bračnoj ljubavi. Za uzvrat, postoji prakrta-sahajiya ili onaj ko sve olako shvata. Iako takvi ljudi žarko žele da sa Krsnom uspostave odnos bračne ljubavi, njihov uslovljen život u materijalnom svetu je još uvek gnusan i odvratan. Onaj koji zaista uspostavlja svoj odnos sa Krsnom, ne može više da deluje materijalno, niti išta može da se prigovori njegovoj ličnosti. Kada je jednom prilikom Kupidon došao da poseti Gospodina Krsnu, jedan bhakta mu se ovako obratio: „Dragi moj Kupidone, pošto si toliko srećan što si ugledao Krsnina lotosova stopala, kapljice znoja sa tvoga tela su se smrznule i liče na plod kantaki (vrsta bobičastog voća koje raste u trnovitim žbunovima)." Ovo su simptomi zanosa iz strahopoštovanja prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Kada su kraljevići iz dinastije Yadu začuli zvuk Krsnine školjke Pancajanye, koža im se odmah naježila u radosnoj ushićenosti. Izgledalo je kao da sitne vlasi na njihovim telima plešu u zanosu. Pored radosne ushićenosti, ponekada se javljaju simptomi razočarenja. Pradyumna se jednom obratio Sambi sledećim rečima: „Dragi moj Samba, toliko si proslavljen! Jednom sam video da iako ti se telo prekrilo prašinom dok si se igrao na podu, naš otac Gospodin Krsna, te je uzeo na krilo. Međutim, toliko sam nesrećan da mi naš otac nikada neće pružiti takvu ljubav!" Ove reći su primer razočaranja u ljubavi. Kada bhakta prihvati Krsnu za svog pretpostavljenog, ovo osećanje se naziva strahopoštovanje, a kada usto oseća da ga Krsna štiti, njegova transcendentalna ljubav prema Njemu narasta i takva osećanja se nazivaju predanost iz strahopoštovanja. Kada ovo postojano, predano stahopoštovanje još više naraste, naziva se ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti iz strahopoštovanja. Privlačnost i ljubav su dva najistaknutija simptoma na ovom stupnju”U ovom stavu predanog strahopoštovnja, Pradyumna nikada nije razgovarao preglasno sa svojim ocem. Ustvari, samo bi blago otvorio usta i nikada nije pokazivao lice ispunjeno suzama, već bi samo gledao očeva lotosova stopala. Postoji još jedan primer postojane ljubavi prema Krsni kada Ga je Arjuna obavestio o smrti sina, Abhimanyua koji je isto tako bio Krsnin nećak. Abhimanyu je bio sin Subhadre, Krsnine mlađe sestre. Poginuo je u bici na Kuruksetri u borbi sa združenim snagama svih vojskovođa, vojne sile kralja Duryuodhane — naime, Karne, Ašvatthame, Jayadrathe, Bhisme, Krpacarye i Dronacarye. Da bi uverio Krsnu da se Subhadrina ljubav nije promenila, Arjuna Mu je rekao sledeće: „Iako je Abhimanyu poginuo, gotovo pred Tvojim očima, Subhadrina ljubav prema Tebi se uopšte nije promenila, niti je čak i malo izgubila svoju prvobitnu nijansu." Krsna je izrazio ljubav koju oseća prema Svojim bhaktama kada je zamolio Pradyumnu da se ne stidi pred Njim. Ovako se obratio Pradyumni: „Dragi moj dečače, napusti svoj kompleks niže vrednosti i nemoj da pogneš glavu. Jasno razgovaraj sa Mnom i ne plaći. Pogledaj Me pravo u oči i bez oklevanja stavi ruke na Moje telo. Nema nikakve potrebe da ukazuješ toliko poštovanje prema ocu." Pradyumna je u svojim delima uvek pokazao ljubav prema Krsni. Kad god bi mu otac naredio da nešto učini, odmah bi to učinio i smatrao da je pravi nektar, čak i ako je možda bio otrov. Slično tome, kada bi saznao da otac nešto ne odobrava, odmah bi se odrekao toga kao da je otrov, iako je možda bio nektar. Pradyumna je izrazio Svoju čežnju za Krsnom kada je razgovarao sa Svojom ženom Rati: „Neprijatelj, Šambara, je već poginuo. Sada žarko želim da vidim svoga oca koji je moj duhovni učitelj i uvek nosi školjku po imenu Pancajanya." Pradyumna je osećao veliku bol rastanka od Krsne dok je bio odsutan iz Dvarake u bici na Kuruksetri. Rekao je: “Otkako je moj otac napustio Dvaraku, ne volim više da se borim, niti me interesuju bilo kakve vrste zabava. Kakvog ima smisla i da govorim o tome? Ne želim da ostanem u Dvaraki dok moj otac nije tu." Kada se Pradyumna vratio kući posto je ubio Šambarasuru, toliko se obradovao kada je ugledao oca, Krsnu, da ni sam nije mogao da shvati svoju radost. Ovo je primer uspeha u rastanku. Slično zadovoljstvo su pokazali Krsnini sinovi kada se vraco sa bojnog polja Kuruksetre u Svoj dom u Dvaraki. Svi Njegovi sinovi su se toliko obradovali da su od radosnog ushićenja neprestano činili mnoge pogreške koje su bile znak potpunog zadovoljstva. Svakog dana je Pradyumna posmatrao Krsnina lotosova stopala sa suzama u očima. Ovi znaci predanosti iz strahopoštovanja mogu da se opišu na isti način kao što se opisuju u slučaju drugih bhakta. 41. Predanost u bratskoj ljubavi Kada bhakta stalno i predano služi Krsnu i kada zahvaljujući različitim simptomima zanosa razvije nežna osećanja bratske ljubavi u odnosu sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću, tada se njegova osećanja nazivaju bratska ljubav prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti. Sam Gospodin podstiče takvu bratsku ljubav. Kada se oslobodimo i otkrijemo svoj večni odnos sa Uzvišenim Gospodinom, Sam Gospodin podstiče takvu bratsku ljubav. Njegovi večni pratioci u Vrndavanu su to ovako opisali: „Gospodin Hari, čiji je ten nalik na dragulj indranila, čiji je osmeh lepši od cveta kunda, čija je svilena odeća žuta poput zlatnog jesenjeg lišća, čija prsa krase venci cveća i koji uvek svira na flauti — ovaj neprijatelj demona Aghe uvek privlači naša srca kada luta Vrndavanom." Postoje slični opisi bratske ljubavi izvan područja Vrndavana. Kada su sinovi Pandua, na čelu sa Maharajom Yudhisthirom, ugledali Krsnu na bojnom polju Kuruksetre u Svom obliku sa četiri ruke kako drži školjku, disk, topuz i lotosov cvet, potpuno su zaboravili na sebe i utopili se u okean nektarske sreće. Ovo pokazuje kako su sinovi Pandua — kralj Yudhisthira, Bhima. Arjuna, Nakula i Sahadeva — osećali bratsku ljubav prema Krsni. Ponekada različita imena, oblici, transcendentalne osobine i sve ostalo probuđuju bratsku ljubav. Na primer, Krsnina prekrasna odeća, svi povoljni znaci na telu, snažna građa i znanje različitih jezika, mudre pouke u Bhagavad-giti, Njegove neobične sposobnosti na svim poljima, savršeno znanje, milost, viteštvo, ponašanje kao ljubavnik, inteligencija, opraštanje, privlačnost prema svim vrstama ljudi, obilje i sreća —sve ovo pobuđuje bratsku ljubav prema Njemu. Isto takoje jako prirodno da se bratska ljubav probudi kada ugledamo Krsnine prijatelje u Vrndavanu, jer su oblici njihovih tela, osobine i odeća isti kao i Krsnini. Uvek su srećni kada služe Krsnu i uglavnom su poznati kao vayasye ili prijatelji vršnjaci. Vayasye su potpuno sigurni da će ih Krsna zaštititi. Bhakte se ponekada mole: „Odajem svoje ponizno poštovanje Krsninim vayasyima koji su potpuno ubeđeni da je Krsna prijatelj i zaštitnik i i čija je predanost uvek postojana. Ne plaše se ničega, na istom su nivou kao i Krsna i transcendentalno Ga služe sa predanim poštovanjem i sa puno ljubavi." Ovakvi večni vayasyi se nalaze izvan oblasti Vrndavana u mestima kao što su Dvaraka i Hastinapura. Osim Vrndavana, sva mesta u kojima se Krsna zabavljao i provodio se nazivaju pure (gradovi). Mathura i Hastinapura, prestonica Kurua, su obe pure. Ličnosti kao što su Arjuna, Bhima, Draupadi i Šridama Brahmana se pojavljuju u purama u odnosu bratske ljubavi prema Krsni. Kako Pandave, sinovi Pandua, uživaju u Krsninom društvu se opisuje na sledeći način: „Kada je Šri Krsna došao u Indraprasthu, prestonicu Kurua, Maharaja Yudhisthira je odmah izašao da pomiriše Krsninu kosu." Vedski običaj je da stariji pomirišu kosu svojih mlađih kada odaju poštovanje dodirivanjem stopala. Na sličan način, Arjuna i Bhima su zagrlili Krsnu sa velikom radošću, dok su dva mlađa brata, Nakula i Sahadeva, sa suzama u očima dotakli Krsnina lotosova stopala i odali svoje poštovanje. Na taj način su petorica braće Pandava uživali u transcendentalnim osećanjima bratskog prijateljstva. Od petorice Pandava, Arjuna je u najbliskijem odnosu sa Krsnom. Drži prekrasan luk u rukama koji se naziva Gandiva, bokovi mu se porede sa slonovskim surlama, dok su mu oči uvek crvenkaste. Kada su Krsna i Arjuna zajedno na kočijama, svačije oči postanu očarane njihovom nebeskom lepotom. Kaže se da je jednom Arjuna ležao na krevetu dok mu je glava počivala na Krsninim krilu, da je razgovarao i šalio se sa Njim dok se odmarao i sa smeškom i velikim zadovoljstvom uživao u Krsninim društvu. Što se tiče vayasya (prijatelja) u Vrndavanu, postaju jako nespokojni kada ne vide Krsnu čak i za trenutak. Postoji sledeća molitva koju jedan bhakta upućuje vayasyama u Vrndavanu: „Sva slava Krsninim vayasyama koji su potpuno nalik na Krsnu, po svojim godinama, osobinama, zabavama, odeći i lepoti. Obično sviraju na svojim flautama načinjenim od palminog lišća i imaju pastirske rogove ukrašene kao i Krsnin rog ukrašenim draguljima kao što su indranila, zlato i korali. Uvek su razdragani kao Krsna; zato neka nas ovi slavni Krsnini pratioci uvek štite!" Vayasye u Vrndavanu su u tako bliskom prijateljstvu sa Krsnom da ponekada misle da imaju istu moć kao i On. Ovo je primer takvog osećanja prijateljstva: Kada je Kprsna u levoj ruci držao breg Govardhana, vayasye su rekli: „Dragi naš prijatelju, stojiš tu bez odmora već sedam dana i noći i to nas muči jer vidimo da si preuzeo na sebe jako tešku dužnost. Zato mislimo da ne treba da više tako stojiš i držiš breg, već ga prenesi na Sudaminu ruku. Tako nam je žao što Te vidimo u tom položaju. Ako misliš da Sudama ne može da drži breg Govardhana, onda barem promeni ruku umesto da ga držiš u levoj ruci, prenesi ga u desnu, tako da možemo da Ti masiramo levu ruku." Ovo je primer bliskosti koja pokazuje koliko vayasye smatraju da su jednaki sa Krsnom. U Šrimad-Bhagavatamu (10.12.11) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju, Krsna je Vrhunska Božanska Ličnost za učenog transcendentalistu, uzvišena sreća za impersonalistu, uzvišeno Božanstvo koje obožava bhakta i običan dećak za one koje je opčinila maya. Samo pomislite — ovi dečaci pastiri se sada igraju sa Uzvišenim Gospodinom kao da su jednaki! Na ovaj način svako može da shvati da ovi dečaci mora da su nagomilali rezultate svojih pobožnih dela zahvaljujući kojima mogu da se druže sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću u takvom bliskom prijateljstvu." U sledećem odlomku se opisuju Krsnina osećanja prema Svojim vayasyama u Vrndavanu. Jednom je rekao Balaramu: „Dragi Moj brate, kada je Aghasura proždro Moje prijatelje, vrele suze su Mi potekle iz očiju. Dok su se slivale niz Moje lice, dragi Moj brate, za trenutak Sam bio potpuno van Sebe." U Gokuli se Krsnine vayasye uglavnom dele na četiri grupe: 1) dobročinitelje. 2) prijatelje, 3) poverljive prijatelje i 4) bliske prijatelje. Krsnini dobročinitelji su nešto stariji od Krsne i osećaju izvesnu roditeljsku ljubav prema Njemu. Pošto su stariji od Njega, uvek pokušavaju da Ga zaštite od svakog zla. Na taj način, ponekada sa sobom nose oružje da kazne zlikovce koji žele da Mu naude. Među Krsnine prijatelje dobročinitelje se ubrajaju Subhadra. Mandalibhadra, Bhadravardhana, Gobhata, Yaksa. Indrabhata, Bhadranga, Virabhadra, Mahaguna, Vijaya i Balabhadra. Stariji su od Krsne i uvek se staraju o Njemu. Jedan od starijih prijatelja je rekao: „Dragi moj Mandalibhadra. zašto kovitlaš sjajnim mačem kao da juriš za Aristasurom da ga ubiješ? Dragi moj Baladeva, zašto bez potrebe nosiš teški plug? Dragi moj Vijaya, nemoj da se bez potrebe uznemiravaš. Dragi moj Bhadravardhana, nema nikakve potrebe za ovakvim pretećim pokretima. Ako samo svi pažljivije pogledate, videćete, da je to samo olujni oblak nad bregom Govardhana, a ne Aristasura, u vidu bika, kao što vam se pričinilo." Ovi Krsnini stariji prijatelji dobročinitelji su pomislili da je veliki oblak Aristasura koji se pojavio u vidu ogromnog bika. Usred njihovog uzbuđenja, jedan od njih je ustanovio da je to samo oblak nad Govardhanom. Zatim je obavestio ostale da se ne brinu o Krsni, jer za sada nije pretila nikakva opasnost od Aristasure. Među prijateljima dobročiniteljima, Mandalibhadra i Balabhadra su najglavniji. Mandalibhadra se opisuje na sledeći način: ten mu je zlatne boje i oblači se u jako privlačnu odeću. Uvek nosi štap različite boje, paunovo pero na glavi i uvek divno izgleda. Stav Mandalibhadre se otkriva u sledećem odlomku: „Dragi moji prijatelji, naš voljeni Krsna je jako umoran jer je napasao krave na pašnjacima i putovao svuda po šumama. Vidim da je jako premoren. Nežno ću masirati Njegovu glavu dok se odmara u kući, a ti Subala — samo Mu masiraj bokove." Jedan bhakta je ovako opisao ličnu lepotu Baladeva: „Uzimam zaštitu lotosovih stopala Balarama koga još više ulepšavaju minđuše koje Mu dodiruju obraze. Lice Mu je ukrašeno dlakom načinjenim od kasturija (mošusa), a široka prsa vencem od gunja (malih školjki). Ten Mu je beo poput jesenjeg oblaka, nosi odeću plave boje i glas Mu je jako ozbiljan. Ruke su Mu neobično duge i dodiruju Mu bokove, a snagu je pokazao kada je ubio demona Pralambu. Uzimam zaštitu ovog viteškog Balarama. Ljubav koju je Baladeva osećao prema Krsni opisuju ove reči upućene Subali: „Dragi Moj prijatelju, molim te reci Krsni da danas ne ide na Kaliyino jezero. Danas Mu je rođendan i želim da zajedno sa majkom Yašodom odem da Ga okupam. Reci Mu da danas ne napušta kuću." Ovo pokazuje kako se Balarama, Krsnin stariji brat, starao o Krsni sa roditeljskom ljubavlju i bratskim osećanjima. Prijatelji koji su bili mlađi od Krsne, koji su Mu uvek bili privrženi i služili Ga na različite načine se nazivaju obični prijatelji, ili samo prijatelji. Takvi obični prijatelji se nazivaju sakhe i njihova pojedina imena su Višala, Vrsabha, Ojasvi, Devaprastha, Varuthapa. Maranda, Kusumapida, Manibandha i Karandhama. Svi ovi Krsnini prijatelji sakhe su samo tražili da Ga služe. Ponekada bi neki od njih ustali rano ujutro, odmah otišli do mesta gde je Krsna spavao i čekali pred vratima da se pojavi i da Ga prate do pašnjaka. U međuvremenu, majka Yašoda bi oblačila Krsnu i kada bi videla kako dečak stoji pred vratima, pozvala bi ga: „Hej Višala, zašto tu stojiš? Uđi unutra!" Sa dozvolom majke Yasode, odmah bi ušao u kuću i dok je pokušavala da obuće Krsnu, Višala bi joj pomagao da stavi Krsni zvončiće na nogama, a Krsna bi ga u šali udario flautom, na što bi majka Yašoda viknula: „Krsna, sta je sad to? Zašto zadirkuješ prijatelja?" Krsna bi se nasmejao, a i Njegov prijatelj. Ovo su samo neka dela Krsninih sakha. Ponekada bi se sakhe brinuli o kravama koje su lutale tamo-amo. Rekli bi Krsni: „Tvoje krave su se rasule na sve strane,", na šta bi im Krsna zahvalio. Ponekada kada bi Krsna sa sakhama otišao na ispašu, Kamsa bi poslao demona da Ga ubije. Zato bi se gotovo svakoga dana Krsna borio sa raznim demonima. Nakon borbe, Krsna bi osetio umor, kosa bi Mu se rasula, a sakhe bi odmah došli da Mu na razne načine pruže olakšanje. Neki prijatelji bi rekli: „Dragi moj Višala, uzmi ovu lepezu od lotosovog lišća i hladi Krsnu dok Mu ne bude bolje. Varuthapa, počešljaj Njegovu rasutu kosu koja Mu je pala na lice. Vrsabha, nemoj da govoriš bez potrebe! Odmah masiraj Krsnino telo, jer su Mu ruke jako umorne posle borenja i hrvanja sa demonom. Oh, vidi samo kako se naš prijatelj Krsna umorio!" Ovo su neki od primera kako su sakhe služili Krsnu. Jedan od sakha po imenu Devaprastha se opisuje na sledeći način: snažan je, učen, jako vest u igrama sa loptom. Nosi odeću bele boje i svezuje kosu pozadi. Kad god se Krsna bori sa demonima, Devaprastha Mu uvek prvi pritiče u pomoć i bori se kao lav. Jedna od gopija je jednom rekla svojoj prijateljici: „Draga moja prijateljice, kada se sin Maharaja Nande odmarao u planinskoj pećini, položio je glavu na ruke Šridhame, a Svoju levu ruku na Damina prsa. Koristeći ovu priliku, Devaprastha je iz svoje snažne ljubavi prema Krsni, odmah počeo da Mu masira noge." Ovo su dela koja čine Krsnini prijatelji dok napasaju krave. Poverljiviji prijatelji se nazivaju priya-sakhe i gotovo su istog godišta kao i Krsna. Zahvaljujući svom bliskom odnosu, njihovo ponašanje je zasnovano samo na čistom prijateljstvu. Ponašanje ostalih prijatelja je zasnovano na bratskoj ljubavi, ili služenju, dok je osnovno počelo poverljivih prijatelja, samo prijateljstvo na jednakom nivou. Ovo su neki od Krsninih poverljivih prijatelja: Šridama, Sudama, Dama, Vasudama, Kinkini, Stoka-krsna, Amšu, Bhadrasena, Vilasi, Pundarika, Vitanka i Kalavinka. Zahvaljujući svojim različitim delatnostima u raznim zabavama, svi ovi prijatelji pričinjavaju Krsni transcendentalno zadovoljstvo. Ponašanje ovih poverljivih prijatelja je Radharani opisala jedna Njena prijateljica: „Draga moja plemenita Radharani, Tvog bliskog prijatelja Krsnu služe i Njegovi prisni prijatelji dečaci. Neki od njih se blago šale sa Njim, pa Mu tako pričinjavaju veliko zadovoljstvo." Na primer, Krsna je imao jednog prijatelja brahmanu po imenu Madhumangala koji bi se uvek šalio i igrao ulogu pohlepnog brahmane. Kad god bi prijatelji ručali, jeo bi više od ostalih, pogotovo laddue koje je jako voleo. Pošto bi pojeo više laddua od svih ostalih, Madhumangala još uvek nije bio zadovoljan i rekao bi Krsni: „Ako mi daš samo još jedan laddu, onda ću Te blagosloviti tako da će Tvoja prijateljica Radharani biti jako zadovoljna sa Tobom." Brahmane imaju dužnost da daju blagoslove vaišyama, (staležu zemljoradnika i trgovaca), a Krsna se pojavio kao sin Maharaja Nande, kao vaišya, tako da je dečak brahmana imao pravo da daje blagoslove Krsni. Krsna je bio jako zadovoljan blagoslovima Svoga prijatelja i davao bi mu sve više i više laddua. Ponekada bi poverljivi prijatelj prišao Krsni i zagrlio Ga sa velikom ljubavlju i nežnošću. Drugi prijatelj bi otpozadi prekrio rukama Krsnine oči, a Krsna bi uvek bio jako radostan u Svom ophođenju sa poverljivim prijateljima. Od svih bliskih prijatelja, smatra se da je Sridama najglavniji. Obično nosi odeću žute boje, bivolji rog, a turban mu je crvenkaste, bakarne boje. Njegov ten je taman, a okolo vrata nosi divan venac od cveća. Uvek bi u šali izazivao Krsnu. Molimo se da nam Sridama ukaže svoju milosti Ponekada bi se Sridama obratio Krsni: ,,Oh, tako si okrutan, da si nas ostavio same na obali Yamune i svi smo sišli sa uma što Te tamo nismo videli! Sada smo jako srećni što Te opet vidimo. Ako želiš da nas umiriš, moraš da zagrliš svakoga od nas Svojim rukama. Ali, veruj mi, dragi prijatelju, kad si odsutan čak ijedan trenutak nam stvara veliku nevolju, ne samo nama, već i kravama. Sve se poremeti i postanemo kao pomahnitali za Tobom." Postoje ostali prijatelji koji su još poverljiviji i nazivaju se priya-narma ili bliski prijatelji. Među njima se ubrajaju Subala, Arjuna, Gandharva, Vasanta i Ujjvala. Radharanine prijateljice, gopije su razgovarale među sobom o ovim najprisnijim prijateljima. Jedna gopi se ovako obratila Radharani: „Draga moja Kršangi (oličenje nežnosti) samo pogledaj kako Subala šapće Tvoju poruku u Krsnino uho, kako tiho uručuje poverljivo pismo Syamadasi u Krsninu ruku, kako stavlja u Krsnina usta betel oraščiće koje je pripremila Palika i kako Mu stavlja oko vrata venac koji je pripremila Taraka. Da li si znala, draga moja prijateljice, da ovi najbliskiji prijatelji ovako služe Krsnu?" Od mnogih bliskih priya-narma Subala i Ujjvala se smatraju najistaknutijim. Subalino telo se opisuje na sledeći način: njegov ten je nalik na topljeno zlato i Krsni je jako, jako drag. Uvek nosi venac oko vrata i odeću žute boje. Oči su mu nalik na latice lotosovog cveta i toliko je oštrouman da ostalim prijateljima pričinjavaju najveće zadovoljstvo njegove reći i moralna uputstva. Odajmo svi ponizno poštovanje, Krsninom prijatelju Subali! Krsna i Subala su toliko bliski da su razgovori među njima bili toliko poverljivi da niko nije mogao da shvati o čemu govore. Ujjvala, još jedan bliski prijatelj, se opisuje na sledeći način: uvek nosi odeću narandžaste boje, i oči su mu uvek nemirne. Voli da se kiti svim vrstama cveća, njegov ten je skoro isti kao Krsnin, a oko vrata nosi ogrlicu od perli. Uvek je jako drag Krsni. Obožavajmo svi Ujjvalu, Krsninog najbliskijeg prijatelja. Opis Ujjvaline poverljive službe se navodi u rečima Radharani u razgovoru sa jednom Svojom prijateljicom: „Draga Moja prijateljice, uopšte ne mogu da održim Svoj ugled! Želela sam da izbegnem da više razgovaram o Krsni — ali vidi šta se desilo! Njegov prijatelj Ujjvala opet dolazi da Me nagovara. Njegove molbe su toliko usrdne da je jako teško za jednu gopi da se uzdrži od svoje ljubavi prema Krsni, čak i ako je jako stidljiva, odana porodičnim dužnostima i verna svome mužu." Sledeće Ujjvaline reči pokazuju njegovu veselu prirodu: „Dragi moj Krsna, o ubico Aghasure, toliko si proširio Svoje ljubavne doživljaje da možeš da se porediš sa ogromnim bezgraničnim okeanom. U isto vreme, sve mlade devojke na svetu koje traže savršenog ljubavnika, su postale nalik na reke koje se ulivaju u okean. U tom slučaju, sve ove reke mladih devojaka mogu da pokušaju da promene svoj tok na neko drugo mesto, ali na kraju ipak moraju doći k Tebi." Neki od Krsninih različitih prijatelja su poznati iz raznih svetih spisa, dok su drugi poznati putem usmenog predanja. Krsnini prijatelji se dele na tri grupe: neki su Njegovi večni prijatelji, neki uzvišeni polubogovi, a neki savršene bhakte. U svim tim grupama postoje oni koji su se po prirodi usredsredili na služenje Krsne i uvek Ga savetuju, neki od njih jako vole da zbijaju šale i rečima nasmejavaju Krsnu. Neki su po prirodi jako jednostavni i svojom jednostavnošću zadovoljavaju Gospodina Krsnu. Pojedini od njih svojim delima stvaraju neobične situacije, naizgled protiv Njega, a neki se uvek raspravljaju sa Njim. Drugi su jako nežni i pružaju Mu zadovoljstvo svojim blagim rečima. Svi ovi prijatelji su jako prisni sa Krsnom i uvek pokazuju svoju sposobnost u različitim delatnostima, jer im je cilj da Ga uvek zadovolje. 42. Doživljaji u bratskoj ljubavi Krsnin uzrast, lepota, pastirski rog, flauta, školjka i Njegova umilna priroda izazivaju ljubav prema Njemu iz prijateljstva. Njegov izuzetan smisao za šalu se ponekada pokazuje kada se pretvara da je kraljević ili čak Vrhunska Božanska Ličnost, isto tako pobuđuje bhakte da razviju ljubav prijateljstva prema Njemu. Učeni znalci su podelili Krsnin uzrast na tri razdoblja: uzrast do pet godina se naziva kaumara, od šeste do desete godine pauganda, a od jedanaeste do petnaeste kaišora. Krsna se zabavljao kao dečak pastir u Svom uzrastu kaumara i pauganda. Kada se pojavio u Gokuli u Svom uzrastu kaišora, Krsna je bio dečak pastir, a kada je imao šesnaest godina, otišao je u Mathuru da ubije Karmsu. Uzrast kaumara je podesan za razmenu ljubavi između deteta i majke Yasode. U ŠrimadBhagavatamu (10.13.11) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju, iako je Gospodin Krsna uzvišeni uživalac svih vrsta obrednih svečanosti, ipak je ručao zajedno sa Svojim prijateljima pastirima. Tada je prihvatio ulogu običnog dečaka, držao flautu pod miškom, a Svoj pastirski rog sa desne strane pojasa, zajedno sa bičem. U levoj ruci je držao grudvu pirinčane kaše sa jogurtom, a među prstima pilu, kralja sveg voća. Kada bi tako seo među Svoje prijatelje, izgledao bi kao pupoljak lotosovog cveta, dok su prijatelji oko Njega izgledali kao latice. Dok su tako uživali i zajedno zbijali šale, stanovnici viših planeta bi bili kao čudom pogođeni i pomno su posmatrali ovaj prizor." Krsnin uzrast pauganda se dalje deli na tri razdoblja — početni, srednji i završni period. Na početku uzrasta pauganda Njegove usne su crvenkaste i baršunaste, struk vitak dok se na vratu nalaze vijuge kao kod školjke. Ponekada bi neki posetioci navratili u Vrndavan da vide Krsnu i kada bi Ga videli, uzviknuli bi: „Dragi moj Mukunda, Tvoja lepota sve više i više narasta, nalik na list banjanovog drveta! O moj dragi dečače lotosovih očiju, na Tvom vratu se postepeno pokazuju vijuge kao kod školjke, a na sjajnoj mesećini, Tvoji zubi i obrazi zasenjuju lepotu dragulja padmaraga. Siguran sam da Tvoje skladno razvijeno telo pričinjava veliko zadovoljstvo Tvojim prijateljima." Tada je Krsna nosio vence od različitih vrsta cveća, oblačio je svilenu odeću različite boje. Smatralo se da je sve ovo još više ulepšavalo Krsnu koji je nosio ovakvu odeću kada je odlazio u šumu da čuva krave. Ponekada bi se tamo hrvao sa Svojim različitim prijateljima, a nekada bi svi zajedno plesali u šumi. Ovo su neki od posebnih doživljaja Njegovog uzrasta pauganda. Krsnini prijatelji pastiri su bili toliko srećni u Njegovom društvu da su ovako izražavali medu sobom svoja transcendentalna osećanja: „Dragi naš Krsna, uvek si zauzet ispašom krava koje su se rasule po čitavom prekrasnom Vrndavanu. Nosiš predivan venac, malu školjku, paunovo pero na turbanu, svilenu odeću žute boje, ukrase od cveća karnikare na ušima i venac od cvečamallika na prsima. Kada se u toj lepoti pretvaraš kao glumac da se boriš sa nama, pričinjavaš nam bezgranično transcendentalno blaženstvo." Kada je Krsna narastao do srednjeg uzrasta pauganda, nokti su Mu postali oštri, a bucmasti obrazi su postali baršunasti. Sa obe strane struka, iznad pasa, nalaze se tri vidljiva kožna nabora po imenu trivali. Krsnini prijatelji pastiri se jako ponose na svoje druženje sa Njim. Tada Mu vrh nosa zasenjuje lepotu sezamovog cveća, baršunasti sjaj Njegovih obraza baca u zasenak sjaj perli, a bokovi su neobično skladni. U takvom razdoblju je Krsna nosio svilenu odeću koja se sijala kao munja, Njegova glava je bila ukrašena svilenim turbanom oivičenim zlatnom čipkom, a u ruci je držao štap dužine otprilike jedan metar. Kada je ugledao ovu Krsninu izuzetnu odeću, jedan bhakta se obratio svome prijatelju na ovaj način: „Dragi moj prijatelju, samo pogledaj Krsnu! Pogledaj kako u ruci nosi štap koji je od gore do dole optočen zlatnim obručima, kako Mu se presijava turban sa zlatnom čipkom i kako Njegova odeća pričinjava prijateljima najviše transcendentalno zadovoljstvo!" Na kraju Krsninog uzrasta pauganda, kosa Mu ponekada pada do bokova, a ponekada je raspuštena. Njegova ramena postaju sve šira i šira, dok Mu je lice uvek ukrašeno dlakom. Kada Mu je kosa razasuta po plećima, izgleda kao da Ga grli boginja sreće u čemu jako uživaju Njegovi prijatelji. Subala Mu se jednom obratio na ovaj način: „Dragi moj Kešava, Tvoj okrugli turban, lotosov cvet u ruci. uspravni znaci tilaka na ćelu, kumkum namirisan mošusom i lepota čitavog Tvog tela su me danas potpuno osvojili, iako sam obićno jaći od Tebe i od svih Tvojih prijatelja. U tom slučaju, mislim kako lepota Tvog tela može da ne porazi ponos mladih devojaka u Vrndavanu. Kada je mene potpuno osvojila ova lepota, čemu treba da se nadaju oni koji su po duši jednostavni i lako podležu?" U tim godinama je Krsna uživao da šapće u uho Svojih prijatelja o lepoti gopija koje bi zastale pred Njim. Subala se jednom ovako obratio Krsni: „Dragi moj Krsna, toliko si lukav. Možeš da shvatiš misli drugih, pa Ti zato šapćem u uho da su svih ovih pet gopija, koje su najlepše, privučene Tvojom odećom. Verujem da im je Kupidon poverio odgovornost da Te osvoje." Drugim rečima, lepota gopija može da osvoji Krsnu, iako je On osvojitelj svih univerzuma. Već smo objasnili odlike doba kaišora i u ovom dobu bhakte uglavnom najviše vole Krsnu koga zajedno sa Radharani obožavaju kao Kišora-kišori. Krsna više ne stari posle ovog razdoblja kaišora i u Brahma-samhiti se potvrđuje da je Njegov oblik uvek mladalački svež, iako je najstariji i ima bezbroj različitih oblika. Na Krsninim slikama sa bojnog polja Kuruksetre možemo da Ga vidimo kao da je u cvetu mladosti, iako je tada bio dovoljno odrastao da ima sinove, unuke i praunuke. Krsnini prijatelji pastiri su jednom rekli: „Dragi naš Krsna, ne treba da se toliko mnogo kitiš,jer je Tvoje transcendentalno telo samo po sebi toliko divno da Mu nije potreban nikakav nakit" Kad god bi Krsna tada otpočeo da svira na flauti rano ujutro, svi Njegovi prijatelji bi odmah ustali sa kreveta da idu zajedno na pašnjak. Jedan od prijatelja je jednom rekao: „Dragi moji prijatelji pastiri, zvuk Krsnine flaute koja dopire sa brega Govardhana nam ukazuje da ne treba da Ga tražimo na obali Yamune." Parvati. žena Gospodina Sive, je rekla mužu: „Dragi moj Pancamukha (koji imaš pet lica), pogledaj samo Pandave! Čim su začuli zvuk Krsnine školjke, Pncajanye, prikupili su snagu i nalik su na lavove." U tim godinama se Krsna jednom preobukao kao Radharani samo da bi se našalio sa prijateljima. Stavio je zlatne minđuše i pošto je bio tamnoput, posuo je po čitavom telu prah kumkuma da bi Mu ten bio svetao kao Njen. Krsnin prijatelj Subala se jako iznenadio kada je video ovu odeću. Krsna se jednom igrao sa bliskim prijateljima, pa su se borili i hrvali, a nekada igrali loptom, igrali šah, nosili jedan drugoga na leđima, a nekada pokazivali svoju veštinu i kovitlali deblima. Dečaci pastiri bi zadovoljili Krsnu i zajedno sa Njim sedeli na kočiji ili ljuljaškama, ležali sa Njim na krevetima, šalili se i plivali. Sve ove delatnosti se nazivaju anubhava. Kad god bi se svi prijatelji okupili sa Krsnom, otpočeli bi da se ovako zabavljaju, a naročito da zajedno plešu. Jedan prijatelj je jednom zapitao Krsnu o hrvanju: „Dragi moj prijatelju, o ubico demona Aghe, ponosno se šetaš među prijateljima i pokazuješ kako su Ti mišice snažne. Zar mi zavidiš? Znam da ne možeš da me poraziš u hrvanju i da si dugo sedeo nepomično, jer si izgubio svaku nadu da ćeš me poraziti." Svi prijatelji su bili jako smeli i izložili bi se svakoj opasnosti, jer su verovali da će im Krsna pomoći da pobede u svim podvizima. Zajedno bi sedeli i savetovali jedan drugog šta da rade i ponekada se podsticali da pomažu ostalima. Nekada bi međusobno nudili betel oraščiće, ukrašavali svoja lica tilakom i premazivali tela prahom candana. Ponekada bi u zabavi neobično ukrašavali lica. Svaki od prijatelja je želeo da porazi Krsnu. Ponekada bi Mu oteli odeću, a nekada cveće iz ruku. Pokušavali bi da podstaknu jedan drugoga da međusobno ukrase telo i u protivnom bi uvek bili spremni da se bore ili bi izazivali jedan drugog na hrvanje. Ovo su neke od svakodnevnih delatnosti Krsne i Njegovih prijatelja. Još jedna važna zabava Krsninih prijatelja je da Ga služe kao glasnici gopija; upoznavali su gopije sa Krsnom i govorili im o Njemu. Kada bi se sporečkali sa Krsnom, držali bi Njegovu stranu kada je bio prisutan, a kada ne bi bio sa njima, držali bi stranu gopija. Na taj način, pošto su bili čas na jednoj, a čas na drugoj strani, vodili su tajanstvene razgovore i šaputali jedan drugom u uho iako ništa nije izgledalo ozbiljno. Krsnine sluge bi ponekada brali cveće, ukrašavali Njegovo telo skupocenim nakitom, đinđuvama, plesali bi pred Njim i pevali, pomagali Mu oko ispaše krava, masirali telo, pleli vence i ponekada hladili lepezom Njegovo telo. Ovo su neke od važnijih dužnosti Krsninih slugu. Krsnine sluge i prijatelji su Ga zajedno služili i sve njihove delatnosti su poznate kao anubhava. Kada je Krsna izašao iz Yamune pošto je kaznio Kaliyanagu, Šridama je želeo da Ga prvi zagrli, ali nije mogao da pomeri ruke, jer je osećao veliko poštovanje prema Njemu. Kada je Krsna svirao na Svojoj flauti, izgledalo je kao da grmljavina dopire sa oblaka na nebu za vreme sazvežđa Svati. Prema vedskim astronomskim proračunima, ako kiša padne za vreme sazveža Svati, kiša koja padne u more će proizvesti bisere, a kiša koja padne na zmiju dragulje. Na sličan način, kada se Krsnina flauta zaorila kao grmljavina pod sazvežđem Svati, znoj na telu Šridame je izgledao kao biseri. Kada su Krsna i Subala zagrlili jedan drugog, Šrimati Radharani je osetila ljubomoru i skrivajući kivnju ovako je progovorila: „Dragi Moj Subala, jako si srećan, jer čak i u prisustvu starijih, ti i Krsna ne oklevate da jedan drugom položite ruke na ramena. Mislim da moram da priznam da si u prethodnim životima uspešno obavio mnoge strogosti." Smisao je u tome da iako je Radharani imala običaj da položi ruke na Krsnina ramena, nije mogla da to učini u prisutvu pretpostavljenih, dok je Subala to slobodno činio. Zato je Radharani cenila njegovu sreću. Kada je Krsna ušao u Kaliyino jezero, Njegovi bliski prijatelji su se toliko uznemirili da su pobledeli i iz grla im je dopiralo stravično krkljanje i tada su svi pali na tlo kao da su izgubili svest. Na sličan način, kada je izbio šumski požar, svi Krsnini prijatelji su zaboravili da se zaštite, pa su sa svih strana okružili Krsnu da Ga zaštite od plamenova. Ovo ponašanje prijatlja pesnici opisuju kao vyabhicari. U zanosnoj ljubavi prema Krsni koja se naziva vyabhicari, ponekada nastaje pomahnitalost, spretnost, strah, lenjost, radost, ponos, nesvestica, meditacija, bolest, zaboravnost i poniznost Ovo su neki od uobičajenih simptoma zanosne ljubavi prema Krsni po imenu vyabhicari. Kada se Krsna i Njegovi prijatelji ophode jedan prema drugom, lišeni svih osećanja poštovanja i postupaju jedan prema drugom na jednakom nivou, takva zanosna ljubav u prijateljstvu se naziva sthayi. Kada je neko poverljivi Krsnin prijatelj, pokazuje simptome takve ljubavi kao što su bliskost, ljubav, privlačnost i privrženost. Primer sthayi se ogleda u razgovoru između Arjune i Akrure kada je Arjuna rekao Akruri: „Dragi moj sine Gandini, molim te, priupitaj Krsnu kada ću moći da Ga primim u zagrljaj." Kada bhakte dobro znaju Krsninu nadmoćnost, ali se ipak ophode prema Njemu na prijateljski način i kada je osećanje poštovanja potpuno odsutno, ovaj stupanj se naziva bliska ljubav. Postoji jedan izvanredan primer ove prisne ljubavi: „Kada su polubogovi na čelu sa Gospodinom Sivom odavali Krsni svoje molitve i opisivali Njegovo veličanstveno obilje, Arjuna je stao pred Njega stavljajući Mu ruke na ramena i otresao je prah sa Njegovog paunovog pera. Kada je Duryodhana prognao Pandave i prisilio ih da u izgnanstvu žive u šumi, niko nije mogao da pronađe gde su stanovali. Tada je čuveni mudrac Narada rekao Krsni: „Dragi moj Mukunda, iako si Vrhunska Božanska Ličnost i najmoćniji od svih, pošto su se sprijatelji sa Tobom, Pandave su se lišili svog zakonitog prava da vladaju svetom i štaviše, sada prognani žive u šumi. Ponekada rade kao obični radnici u tuđim kućama. Ovo su jako nepovoljni materijalni znaci, ali je lepota u tome što Pandave nisu izgubili svoju veru i ljubav prema Tebi, uprkos svim tim nedaćama. Ustvari, uvek misle na Tebe i pevaju Tvoje Ime u zanosnom prijateljstvu." Još jedan primer snažne ljubavi prema Krsni se navodi u Šrimad- Bhagavatamu (10.15.18). Krsna se malo umorio na pašnjaku, pa je seo na tlo, jer je želeo da se odmori. Tada su se mnogi dečaci pastiri okupili oko Njega i sa velikom ljubavlju počeli da pevaju pogodne pesme da se Krsna lepo odmori. Postoji prikladan primer prijateljstva između Krsne i Arjune na bojnom polju Kuruksetre. Dok se vodila bitka, Ašvatthama, sin Dronacarye je na nedoličan način napao Krsnu, iako prema vladajućim viteškim pravilima neprijatelj nikada ne treba da napadne vozača kočije. Međutim, Ašvatthama se toliko bezočno poneo da nije oklevao da napadne Krsnu, iako je samo vozio Arjunine kočije. Kada je Arjuna video kako Ašvatthama odapinje razne strele na Krsnu, odmah je stao pred Njega da bi ih sprečio. Iako su ga strele ranjavale, osećao je tada zanosnu ljubav prema Krsni i strele su mu izgledale kao kiša cveća. Postoji još jedan primer zanosne ljubavi prema Krsni ispunjene prijateljstvom. Kada je jedan dečak pastir po imenu Vrsabha brao cveće u šumi da namesti venac za Krsnu, sunce je dostiglo zenit, ali je Vrsabha osećao kao da je mesećina, iako ga je sunce pržilo. Na ovaj način, bhakta transcendentalno služi Krsnu s puno ljubavi. Kada padnu u poteškoću kao Pandave, o čemu je prethodno bilo reči, osećaju da su njihove nevolje velika pogodnost da služe Gospodina. Još jedan primer Arjuninog prijateljstva sa Krsnom opisuje Narada koji je podsetio Krsnu: „Kada je Arjuna učio streljačku veštinu, nije mogao da Te vidi mnogo dana, međutim, kada si tamo otišao, prestao je sa svim što je radio i odmah Te zagrlio." To znači da Arjuna nije zaboravio Krsnu ni za trenutak iako je učio vojnu veštinu i čim mu se ukazala prilika da Ga vidi, odmah Ga je zagrlio. Jedan Krsnin sluga po imenu Patri Mu se jednom ovako obratio: „Dragi moj Gospodine, zaštitio si dečake pastire od gladi demona Aghasure, kao i od otrova zmije Kaliye. Spasao si ih i od pobesnelog šumskog požara. Međutim, patim od rastanka sa Tobom što je žešće od Aghasurine gladi, otrova jezera Kaliye i gorućeg plamena šumskog požara. Zašto me onda ne zaštitiš od boli rastanka?" Jedan drugi prijatelj je jednom rekao Krsni: „Dragi moj neprijatelju Kamse, otkada si nas napustio, u nama se razbuktala vatra rastanka. Ova vatra se još više razgara kada čujemo da Te u Bhandiravani hlade talasi sveže reke Bhanu-tanaye (Radharani)." Smisao je u tome da su dečaci pastiri na čelu sa Subalom osećali veliki bol rastanka koji nisu mogli da podnesu kad god je Krsna bio sa Radharani. Jedan prijatelj se ovako obratio Krsni: „Dragi moj Krsna, o ubico Aghasure, kada si napustio Vrndavan da ubiješ kralja Kamsu u Mathuri, svi dečaci pastiri su se lišili svoje četiri bhute (elementa zemlje, vode, vatre i prostora). Peta bhuta, vazduh, ubrzano struji u njihovim nosnicama." Kada je Krsna otišao u Mathuru da ubije kralja Kamsu, sve dečake pastire je toliko pogodio rastanak da su skoro umrli od boli. Kada čovek umre, kaže se da je napustio pet elemenata, poznatih kao bhute, dok se telo ponovo spaja sa pet elemenata od kojih je sačinjeno. U ovom slučaju, iako su četiri elementa, zemlja, voda, vatra i etar, već nestali, preostali element, vazuh, je još uvek bio prisutan i ubrzano je strujao u njihovim nosnicama. Drugim rečima, nakon što je Krsna napustio Vrndavan, uvek su se brinuli šta će se desiti za vreme Njegove borbe sa kraljem Kamsom. Jedan drugi prijatelj je rekao Krsni: „Kada si jednom jako nedostajao jednom od Tvojih prijatelja, suze su prekrile njegove lotosove oči, tako da su se crne ose sna obeshrabrile i nisu htele da udu u njegove oči." Crne ose uvek lete na lotosov cvet da sakupe med. Oči Krsninog prijatelja se porede sa lotosovim cvetom i pošto su bile pune suza, crne ose sna nisu mogle da sakupe med iz njegovih lotosovih očiju, pa su ih zato napustile. Drugim rećirna, pošto ga je toliko ophrvala bol, njegove oči su bile pune suza, tako da mu san nije dolazio. Ovoje primer noćne nesanice usled rastanka sa Krsnom. Primer bespomoćnosti se opisuje sledećim rećima: „Pošto je Krsna napustio Vrndavan i otišao u Mathuru, Njegovi najmiliji dečaci pastiri su osetili u duši kako su postali jako laki, kao paperje, lakši od vazduha, pa su lebdeli u vazduhu bez ikakvog utočišta." Drugim rečima, dečaci pastiri su osetili veliku prazninu u duši usled rastanka sa Krsnom, pa se porede sa paperjem koje lebdi u vazduhu bez ikakvog utočišta. Dečaci pastiri su isto tako pokazali nestrpljenje kada je Krsna otišao u Mathuru. Od tuge rastanka, svi ovi dečaci su zaboravili na svoje stado, pa su pokušali da zaborave sve divne pesme koje su obično pevali na pašnjacima. Na kraju ih je toliko savladala bol rastanka da nisu više želeli da žive. Primer nepomičnosti je opisao Krsnin prijatelj koji Ga je u Mathuri obavestio kako su svi dečaci pastiri postali kao golo drveće bez lišća, na vrhovima bregova. Izgledali su goli, mršavi i ispijeni i nisu marili ni za kakvo voće i cveće. Rekao je Krsni kako su svi dečaci pastiri u Vrndavanu nepomični kao drveće na vrhovima bregova. Ponekada su osećali da su se razboleli od tuge za Krsnom i u svom velikom razočaranju su bez cilja lutali po obalama Yamune. Postoji još jedan primer pomahnitalosti usled rastanka od Krsne. Kada je Krsna otišao iz Vrndavana, svi dečaci pastiri su bili zbunjeni i pošto su napustili sve ono što su činili, izgledali su kao da su sišli sa uma i zaboravili su na sve svoje redovne dužnosti. Ponekada su ležali na tlu, valjali se u prašini, smejali se, a ponekada brzo trčali. Izgledali su kao da su pomahnitali. Jedan Krsnin prijatelj Mu je prebacio ovim rečima: „Dragi moj Gospodine, postao si kralj Mathure pošto si ubio Kamsu. što su dobre vesti za sve nas. Međutim, svi stanovnici u Vrndavanu su oslepeli, jer neprestano plaču zato što nisi tamo. Ispunjeni su samo nespokojstvom i uopšte se ne raduju što si postao kralj Mathure." Ponekada se pojavljuju i znaci smrti usled rastanka od Krsne. Jednom je neko rekao Krsni: „Dragi moj neprijatelju Kamse. usled rastanka sa Tobom, dečaci pastiri jako ispaštaju, pa sada leže u dolinama i disanje im je skoro prestalo. Kada su ih videli u takvom jadnom stanju, čak i jelenovi, njihovi šumski prijatelji, sada saosećajno liju suze." U poglavlju Mathura-khanda Skanda Purane se nalazi opis Krsne i Balarama koje su okružili svi dečaci pastiri koji se uvek brinu o kravama i teladi. Kada je Arjuna susreo Krsnu u grnčarskoj prodavnici u gradu Drupada-nagari, među njima se rodilo blisko prijateljstvo, jer su jako ličili jedan na drugog. Ovo je primer prijateljstva koje se rodilo iz privlačnosti sličnih tela. U Šrimad-Bhagavatamu (10.71.27) se navodi da je Bhimu toliko obuzela radost kada je Krsna stigao u grad Indraprasthu da je sa suzama u očima i nasmešenim licem odmah zagrlio svog nećaka. Sa njim su bili dva njegova mlađa brata, Nakula i Sahadeva zajedno sa Arjunom koji su se toliko obradovali kada su ugledali Krsnu da su sa velikim zadovoljstvom zagrlili Gospodina koji je poznat kao Acyuta (pouzdani). Sličan primer se navodi o dečacima pastirima iz Vrndavana. Kada je Krsna bio na bojnom polju Kuruksetre. svi dečaci pastiri su došli da Ga vide i nosili su minđuše od dragulja. Od prevelike radosti su raširili ruke i zagrlili Krsnu kao svog starog prijatelja. Ovo su primeri velikog zadovoljstva u prijateljstvu sa Krsnom. U Šrimad-Bhagavatamu (10.12.12) se navodi da moćni mistični yogiji jedva mogu da dostignu prašinu sa Krsninih lotosovih stopala čak i nakon mnogih oštrih pokora, strogosti i bavljenja yogom. dok tu istu Vrhunsku Božansku Ličnost. Krsnu lako mogu da ugledaju stanovnici Vrndavana. To znači da nema premca velikoj sreći bhakte. Prijateljski odnos dečaka pastira sa Krsnom predstavlja određenu vrstu duhovnog zanosa koji je gotovo sličan zanosu bračne ljubavi. Jako je teško da objasnimo ovaj zanos ljubavnih doživljaja između dečaka pastira i Krsne. Čuvene bhakte koji ovo dobro poznaju kao što su Rupa Gosvami i ostali se dive nepojmljivim osećajima koji osećaju Krsna i Njegovi prijatelji pastiri. Ova posebna vrsta zanosne ljubavi između Krsne i Njegovih poverljivih prijatelja se dalje razvija u roditeljsku ljubav, a zatim može da se pretvori u bračnu ljubav, najuzvišenije nežne osećaje zanosne ljubavi između Gospodina Krsne i Njegovih bhakta. 43. Roditeljska ljubav Kada zanosna ljubav preuzme vid roditeljske ljubavi i postane postojana, ovaj odnos se naziva vatsalya-rasa. Ovaj nivo vatsalya-rasa u službi predanog poštovanja se sreće u odnosu Krsne sa Njegovim bhaktama koji smatraju sebe pretpostavljenim kao što su otac, majka, ućitelj, itd. Učeni znalci su opisali ono što podstiče roditeljsku ljubav prema Krsni koja se javlja kod starijih ljudi u odnosu sa Njim, na sledeći način: „Vrhunska Božanska Ličnost čiji je ten nalik na plavičasti, mladi lotosov cvet, čije je telo krhko i nežno i čije su lotosove oči koje okviruje razasuta kosa, nalik na crne pčele, je hodao ulicama Vrndavana kada Ga je ugledala majka Yašoda, voljena žena Nanda Maharaja. Mleko je odmah poteklo iz njenih prsa i nakvasilo joj telo." Ono što naročito podstiče roditeljsku ljubav prema Krsni je Njegova tamna put, koja je jako prijatna i privlačna za oko, Njegove sve povoljne telesne odlike, blagost, umilne reči, jednostavnost, stidljivost, poniznost, spremnost da uvek oda poštovanje starijima i Njegova milostivost. Sve ove osobine se smatraju zanosnim podsticajima za roditeljsku ljubav. U Šrimad-Bhagavatamu (10.8.45) Šukadeva Gosvami kaže da je majka Yasoda prihvatila Gospodina Krsnu kao svoga sina, iako se u Vedama prihvata kao kralj viših planeta, u Upanisadama kao bezlični Brahman, a u filozofiji kao uzvišeni muškarac. Yogiji Ga prihvataju kao Nad-dušu, a bhakte kao Vrhunsku Božansku Ličnost. Jednom se majka Yasoda ovako obratila svojim prijateljima: „Nanda Maharaja koji je na čelu svih pastira je obožavao Gospodina Visnua zajedno sa mnom, pa nas je zahvaljujući tome, Krsna spasao od kandži Putane i ostalih demona. Naravno, dva drveta arjuna su se slomila usled jakog vetra i mislim da je ustvari Nanda Maharaja podigao breg Govardhana iako izgleda kao da ga je Krsna odigao zajedno sa Balaramom. Kako je inače moguće da tako nejak dečak odigne tako veliku planinu?" Ovo je još jedan primer zanosa roditeljske ljubavi. Ova vrsta roditeljske ljubavi se rada u bhakti zahvaljujući njegovoj ubedenosti iz ljubavi da je nadmoćniji od Krsne i da Krsna uopšte ne može da živi ako se o Njemu ne stara takav bhakta. Jedan bhakta se zato na sledeći način molio roditeljima Gospodina Krsne: „Uzimam zaštitu starijih roditelja Gospodina Krsne, jer su uvek željni da Ga služe i brinu se o Njemu i uvek su ljubazni prema Njemu. Odajem im svoje poštovanje, jer su tako ljubazni prema Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti kojaje roditelj čitavog univerzuma!" Postoji slična molitva jednog brahmane koji kaže: „Neka ostali obožavaju Vede i Upanisade ili Mahabharatu ako se plaše materijalnog života i žele da se oslobode od njega. Međutim, što se tiče mene samog, želim da samo obožavam Maharaja Nandu, jer Uzvišena Apsolutna Božanska Ličnost, Krsna, puže u predvoru kao njegovo vlastito dete." Ovde se nalazi sledeći spisak poštovanih bhakta koji uživaju u roditeljskoj ljubavi prema Krsni: 1) majka Yasoda, kraljica Vraje, 2) Maharaja Nanda, kralj Vraje, 3) majka Rohini, majka Balarama, 4) sve starije gopije čije je sinove odveo Gospodin Brahma, 5) Devaki, žena Vasudeva, 6) ostalih petnaest žena Vasudeva, 7) Kunti, majka Arjune, 8) Vasudeva, Krsnin pravi otac i 9) Sandipani Muni, Krsnin učitelj. Svi se smatraju poštovanim starijim bhaktama koji osećaju roditeljsku ljubav prema Krsni. Ovaj spisak je načinjen prema važnosti i zato vidimo da se majka Yašoda i Maharaja Nanda smatraju najuzvišenijim od svih starijih bhakta. U Šrimad-Bhagavatamu (10.9.3) Šukadeva Gosvami opisuje Maharaju Pariksitu lepotu majke Yasode: „Dragi moj kralju, široki bokovi majke Yasode je obavijala svilena i pamučna odeća, a iz prsa joj je teklo mleko, usled prevelike ljubavi. Dok je pravila buter i čvrsto držala konopac, pokretale su joj se narukvice na rukama i munđuše u ušima, a iz ukrasa na kosi joj je ispadalo cveće. Od teškog rada, lice joj se osulo kapljicama znoja." Postoji još jedan opis majke Yasode u molitvi bhakte: „Neka me štiti majka Yasoda, čija je kovrdžava kosa vezana uzicom, čiju kosu ukrašava crvena boja na razdeljku i čiji stas nadmašuje sav nakit Njene oči uvek gledaju Krsnino lice, pa su zato uvek ispunjene suzama. Put joj je nalik na plavićasti lotosov cvet i tu lepotu još više ističe njena raznobojna odeća. Neka nas sve blagoslovi svojim milostivim pogledom, zaštiti nas od stega maye, tako da lako napredujemo u svom služenju sa predanim poštovanjem!" Postoji sledeći opis ljubavi koju je majka Yasoda osećala prema Krsni: “Čim bi ustala rano ujutro, majka Yasoda je prvo podojila Krsnu, a zatim počela da izgovara razne mantre da bi Ga zaštitila. Onda bi lepo ukrasila Njegovo telo i oko struka bi Mu svezala zaštitne amajlije. Po ovome možemo jasno da zaključimo da predstavlja simbol sve majčinske ljubavi prema Krsni. Postoji sledeći opis tela Nanda Maharaje: „Kosa na glavi je uglavnom crna a mestimićno seda. Nosi odeću zelene boje, nalik na mlado lišće banjanovog drveta. Trbuh mu je zaobljen, put nalik na pun mesec i ima prekrasne brkove. Kada je Krsna bio nejako dete, jednog dana je hodao po predvorju, držeći se za prst Svoga oca i pošto nije mogao da hoda uspravno, izgledalo je kao da će pasti. Dok je Nanda Manaraja štitio svog transcendentalnog sina, iznenada su mu suze navrle na oči i obuzela ga je velika radost. Odajmo svi svoje ponizno poštovanje lotosovim stopalima kralja Nande! Dednji uzrast, odeća, pokreti, Njegove umilne reči, osmesi i razne detinjske igre se smatraju kao podsticaji koji pojačavaju roditeljsku ljubav prema Krsni. Krsnino detinjstvo se deli na tri razdoblja: početak, sredinu i kraj uzrasta kaumara. Za vreme početka i sredine uzrasta kaumara, Krsnini bokovi su zaobljeni, dok Mu je unutrašnji deo očiju beličast. Vide se znaci da Mu izbijaju zubi i jako je nežan i mio. Opisuje se na sledeći način: „Kada je Krsna imao samo tri ili četiri zuba koji su izbili iz desni, bokovi su Mu bili zaobljeni, a telo majušno i počeo je da podstiče roditeljsku ljubav Nanda Maharaja i majke Yasode pokretima svog detinjeg tela. Ponekadaje ponovo i ponovo tapkao nogama, nekada plakao, smejao se, sisao palac, ili ležao nepomično. Ovo još nije sve što je činio dete Krsna. Dok je ležao, nekada bi sisao prste na stopalima, nekada bacao noge naviše, plakao ili se smejao i kada je majka Yasoda videla kako se njen sin zabavlja, nije ni pokušavala da Ga obuzda, već je željno posmatrala dete i uživala u ovim detinjskim zabavama." Na početku Krsnininog uzrasta kaumara, nosio je tigrove zube u zlatnoj ogrlici okolo vrata. Na čelu je nosio zaštitni tilaka, oči su Mu bile cmo oivičene, a oko pasa je nosio svileni pojas. Ovoje opis Krsnine odeće na početku uzrasta kaumara. Kada je Nanda Maharaja ugledao lepotu deteta Krsne, sa tigrovim zubima na prsima, sa puti poput mladog drveta tamala, prekrasnim dlakom načinjenim od kravlje mokraće, sa ukrasima oko ruku načinjenim od svilenog konca i svilenom tkaninom vezenom oko struka, nikada nije mogao da se zasiti detinjom lepotom. U srednjem kaumara uzrastu, kosa Mu je padala preko očiju. Ponekada Mu niži deo tela obavija tkanina, a nekada je potpuno nag. Nekada pokušava da hoda korak po korak, a nekada nepravilno izgovara umilne reči. Ovo su neke od odlika srednjeg uzrasta kaumara. Majka Yasoda Ga je jednom ovako opisala kada Ga je ugledala dok je bio tog uzrasta: Njegova rasuta kosa je dodirivala obrve i oči su Mu bile nemirne, ali nije mogao da pravilno izrazi Svoja osećanja; pa ipak je bilo toliko divno slušati Njegove umilne reči. Kada je majka Yasoda ugledala Njegove male uši i spazila Ga nagog kako pokušava da brzo trči uz pomoć Svojih malih nogu, utopila se u okean nektara. Nakit koji Krsna nosi u ovim godinama je biser u nosu, maslac na lotosovim dlanovima i mali zvončići koji vise okolo struka. Kaže sa da kada bi majka Yasoda ugledala kako se dete kreće, kako Mu zvončići zvone okolo pasa, kako joj se osmehuje sa biserom između nosnica i maslacem na rukama, bila je jako zadovoljna kada bi ovako ugledala svoje malo dete. U srednjem razdoblju uzrasta kaumara, Krsnin struk je postao vitkiji, pleća šira, a kosa ukrašena kovrdžavom kosom koja je ličila na paperje sa vraninih krila. Ova lepota Krsninog tela je uvek čudila majku Yasodu. Na kraju uzrasta kaumara, Krsna je nosio mali štap u ruci, odeća Mu je bila duža, a oko struka Mu je bio čvor koji je ličio na zmijsku kukuljicu. Ovako obučen je napasao telad u blizini kuća, a ponekada se igrao sa dećacima pastirima istog godišta. Imao je vitku flautu i bivolji rog, a nekada je svirao na flauti načinjenoj od lišća. Ovo su neki od simptoma na kraju Krsninog kaumara doba. Kada je Krsna malo poodrastao i kada se brinuo o maloj teladi, često bi odlazio blizu šume. Kada bi se kasnije vratio kući, Nanda Maharaja bi se odmah popeo na candra-šaliku (mala osmatračnica na vrhu kuće sa koje se pruža pogled) i čekao bi da Ga spazi. U brizi što se njegov nejaki sin kasno vratio, Nanda Maharaja bi ostao na candra-šaliki sve dok svojoj ženi ne bi dao do znanja da se Krsna, okružen Svojim malim prijateljima pastirima vraća zajedno sa teladi. Nanda Maharaja bi ukazao na paunovo pero na glavi svog sina i rekao bi voljenoj ženi kako se raduje što je ugledao sina. Majka Yašoda bi se zatim obratila Nanda Maharaju: „Pogledaj moga dragog sina, čije se oči bele. koji nosi turban na glavi, tkaninu obavijenu oko tela i zvončiće na nogama koji umilno zveckaju. Približava se zajedno sa Svojom telad surabhi i vidi samo kako tumara po svetom tlu Vrndavana!" Na sličan naćin, Nanda Maharaja se obratio svojoj ženi: „Draga moja Yasoda, samo pogledaj svog sina, Krsnu! Pogledaj Njegovo crnoputo, baršunasto telo, te oči, oivičene crvenkasto, široka pleća i prekrasnu zlatnu ogrlicu! Kako divno izgleda i kako sve više i više povećava moje transcendentalno blaženstvo!" Kada je Krsna, voljeni sin Nanda Maharaja, zakoračio u godine kaišora, iako je postojao sve lepši i lepši Njegovi roditelji su još uvek smatrali da je u godinama pauganda, iako je imao deset do petnaest godina. U ovim godinama pauganda, neki od Njegovih slugu isto tako misle da je u godinama kaišora. Kada se Krsna zabavlja kao dete, uglavnom razbija činije za mleko i jogurt, prosipa jogurt po predvorju i krade skorup sa mleka. Ponekada lomi kašiku za mešanje, a nekada baca maslac u vatru. Na taj način povećava transcendentalno blaženstvo Svoje majke Yasode. U vezi sa tim, majka Yasoda je jednom rekla Mukhari, svojoj sluškinji: „Pogledaj samo kako Krsna krišom gleda na sve strane i polako se kreće prema grmovima. Izgleda kao da dolazi da ukrade maslac. Nemoj da se otkriješ, jer može da shvati da Ga posmatramo. Želim da uživam dok posmatram Njegove obrve kako se lukavo kreću i htela bih da vidim Njegove zaplašene oči i prekrasno lice." Dok je uživala kako Krsna potajno krade maslac, majka Yasoda je osetila zanos majčinske ljubavi i pomirisala Mu je glavu, rukom Mu milovala telo, ponekad Ga blagoslovila, izdavala Mu naređenja, netremice Ga posmatrala, povlađivala Mu ili Ga dobro savetovala da ne postane kradljivac. U vezi sa tim, važno je da primetimo da je detinja sklonost ka kradi prisutna čak i u Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti i ona nije neprirodna. Međutim, u duhovnim odnosima, u ovoj krađi nema ničega negativnog kao što je to slučaj u materijalnom svetu. U Šrimad-Bhagavatamu (10.13.33) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Dragi moj kralju, čim su starije gopije ugledale kako dolaze njihovi sinovi, osetile su neopisivu roditeljsku ljubav koja ih je sve obuzela. Prvo su nastojale da kazne sinove što su ukrali maslac, ali čim su se sinovi približili, njihov gnev je nestao i obuzela ih je ljubav. Otpočele su da ih grle i mirišu njihovu kosu. Skoro su pomahnitale za svojom decom dok su to činile." Dok su se ovako zabavljali kao deca, svi dečaci pastiri su se pridružili Krsni u krađi maslaca. Međutim, umesto da se razgnevi, majku Yašodu je kvasilo mleko koje je poteklo iz njenih prsa. Iz ljubavi prema Krsni, neprestano Mu je mirisala kosu. Majke dečaka pastira su obično ljubile svoju decu, grlile ih, zvale ih po imenu, a ponekada ih blago kažnjave za njihovu krađu. Ispoljavanje ove roditeljske ljubavi se naziva zanos sattvika, gde su potpuno prisutni osam vrsta simptoma zanosa. U Šrimad-Bhagavatamu (10.13.22) Šukadeva Gosvami kaže kralju Pariksitu: „Sve majke dečaka pastira su bile opčinjene moći yogamaya Vrhunske Božanske Ličnosti i čim su začule svirku sa frula njihovih sinova, odmah bi ustale i u mislima zagrlile sinove koje je stvorila Krsnina neposredna unutrašnja moć. Pošto su ih prihvatile kao svoje rođene sinove, podigle su ih u ruke, počele da ih grle i priljubile njihova tela uz svoja. Ono što su tada osetile je bilo slađe od nektara kada se pretvori u primamljivo alkoholno piće i deca su odmah ispila mleko koje je teklo iz njihovih grudi. U Lalita-madhavi koju je napisao Rupa Gosvami, Krsnu je neko ovako oslovio: “Dragi moj Krsna, dok napasaš krave, prašina koju dižu kravlji papci, prekriva Tvoje divno lice i lepo iscrtan tilaka i izgledaš prekriven prašinom. Međutim, kada se vratiš kući, mleko koje teče iz prsa Tvoje majke, spira Ti lice od prašine koja ga prekriva i izgleda kao da Te je mleko opralo. Ovo podseća na svečanost abhiseka kada se Božanstvo kupa.U hramovima je običaj da Božanstvo treba da se opere mlekom, ako se zaprlja. Krsna je Vrhunska Božanska Ličnost i opralo Ga je mleko iz prsa majke Yasode spirajući prašinu koja Ga je prekrivala. Nekada postoje primeri kako bi majka Yasoda postala nepomična u zanosnom ushićenju kao kada je njen sin podigao breg Govardhana. Dok je Krsna stajao i držao breg, majka Yašoda je oklevala da Ga zagrli i stajala je nepomično. Suze su joj navrle na oči zbog opasnog položaja u kome se Krsna nalazio kad je odigao breg. Sa očima punim suza nije više mogla da Ga vidi i pošto ju je gušilo u grlu zbog nespokojstva, nije čak mogla ni da savetuje Krsni šta da čini u tom pložaju. Ovo je primer nepomičnosti u zanosnoj ljubavi. Majka Yašoda je ponekada uživala u transcendentalnom zanosu sreće kada se njeno dete spasio iz opasnog položaja kao na primer kada Ga je napala Putana, ili neki drugi demon. U ŠrimadBhagavatamu (10.17.19) Šukadeva Gosvami kaže da je majka Yašoda osetila neizmernu sreću kada joj se vratio njen izgubljeni sin. Odmah Ga je stavila u krilo i otpočela je da Ga neprestano grli. Dok Ga je ovako stalno grlila, suze su joj lile iz očiju kao kiša i nije mogla da izrazi svoju transcendentalnu radost. U Vidagdha-madhavi Šrila Rupa Gosvamija se kaže: „Dragi moj Krsna, dodir Tvoje majke je toliko mio i prijatan da prevazilazi umirujuće osećaje kreme sandalovog drveta i sjajne mesečine pomešane sa prahom korena ušira. (Ušira je vrsta korena koja kada se pomeša sa vodom, deluje jako osvežavajuće. Posebno se koristi za vreme sparnih žega.) Roditeljska ljubav majke Yasode prema Krsni samo narasta i njena ljubav u zanosu se ponekada opisuje kao prekomerna ljubav, a ponekada kao snažna priveženost. Primer privrženosti prema Krsni sa snažnom ljubavlju se daje u Šrimad-Bhagavatamu (10.6.43) gde Šukadeva Gosvami govori sledeće Maharaju Pariksitu: “Dragi moj kralju, kada se velikodušni Nanda Maharaja vratio iz Mathure otpočeo je da miriše kosu svoga sina, pa je uplovio u zanos roditeljske ljubavi." Postoji sličan opis u vezi sa majkom Yasodom kada je žarko želela da čuje zvuk Krsninine flaute dok Ga je očekivala da se vrati sa pašnjaka. Pošto je mislila da ja jako zakasnio, njena brižnost da začuje zvuk Krsnine flaute se udvostručila, pa joj je mleko pocurilo iz grudi. U ovom stanju čas bi ulazila u kuću, a čas izlazila iz nje. Neprestano bi očekivala da spazi Govindu na putu, kako se vraća. Kada su mnogi čuveni mudraci upućivali molitve Gospodinu Krsni i slavili Njegova dela, kraljica Gokule, majka Yasoda, je kročila na bojno polje Kuruksetre i donji deo njenog sarija je postao mokar od mleka koje se slivalo niz nju. Ovo pojavljivanje majke Yasode na Kuruksetri, nije bilo za vreme bitke. Drugom prilikom je Krsna odlazio na Kuruksetru iz Svog roditeljskog doma (Dvarake) za vreme pomračenja sunca, pa su tada i stanovnici Vrndavana otišli da Ga vide. Kada je Krsna stigao na sveto mesto Kuruksetre, svi okupljeni ljudi su međusobno počeli da govore kako je stigao Krsna, sin Devaki. Kao svaka majka koja voli svoje dete, Devaki je tada počela da miluje Krsnino lice. a kada su ljudi ponovo uzviknuli da je Krsna, sin Vasudeva, došao, kralj Nanda i majka Yasoda su osetili veliku ljubav prema Njemu i izrazili svoje veliko zadovoljstvo. Kada je majka Yaasoda, kraljica Gokule otišla da vidi svog sina Krsnu na Kuruksetri, njene prijateljice su joj se ovako obratile: „Draga naša kraljice, mleko koje potiče iz Tvojih grudi nalik zaobljenim bregovima je već obojilo vode Ganga u belo, a suze iz Tvojih očiju pomešane sa crnom maškarom su već obojile u crno vodu reke Yamune. Pošto stojiš između dve reke, mislim da nema nikakve potrebe što čezneš da vidiš lice svoga sina. Ove dve reke su Mu već pokazale tvoju majčinsku ljubav!" Isti prijatelj majke Yasode se ovako obratio Krsni: „Dragi moj Mukunda ako neko prisili majku Yasodu, kraljicu Gokule, da stane u vatru, ali joj dozvoli da vidi Tvoje lotosovo lice, onda će joj ova vatra izgledati kao planine Himalaje: puna leda. Na isti način, ako joj neko da okean nektara, ali joj ne dozvoli da vidi lotosovo lice Tvoje milosti, onda ce joj se čak i ovaj okean nektara činiti kao okean otrova." Neka se čežnja majke Yasode iz Vraje. koja uvek očekuje da vidi Krsninino lotosovo lice slavi po ćelom univerzumu!" Kuntidevi kaže slično Akruri: „Dragi moj brate Akrura, moj bratić Mukunda je već dugo odsutan od nas. Molim te, reci Mu da se Njegova tetka Kunti nalazi među neprijateljima i da želi da zna kada će ponovo moći da ugleda Njegovo lotosovo lice." U Šrimad-Bhagavatamu (10.46.28) se navodi sledeće: „Kada je Uddhava bio prisutan u Vrndavanu i pričao o Krsninim delatnostima u Dvaraki, majka Yašoda je otpočela da vlaži svoja prsa mlekom i proliva suze iz očiju dok je ovo slušala." Još jedan događaj koji pokazuje Yašodinu neizmernu ljubav prema Krsni se zbio kada je Krsna otišao u Mathuru, kraljevstvo Kamse. Od tuge rastanka sa Krsnom, majka Yasoda je posmatrala Krsnin pribor za ulepšavanje, pa se bez svesti stropoštala na pod. Dok se tako kotrljala po podu, telo joj je bilo puno ogrebotina i u žalosnom stanju je otpočela da plače: „Sine moj! Sine moj!" Pri tom je rukama udarala prsa. Iskusne bhakte objašnjavaju da ovo predstavlja zanosnu ljubav nastalu usled boli rastanka. Ponekada se pojavljuju mnogi drugi simptomi kao što su velika zabrinutost, jadikovanje, nezadovoljstvo, nepomičnost, poniznost, nemir, pomahnitalost i obmanutost. Što se tiče briga majke Yašode, jedan bhakta joj je jednom rekao sledeće dok je Krsna bio sa kravama na ispaši: „Yasoda, čini mi se da si usporila svoje pokrete i da si jako brižna. Oči ti izgledaju ukočene i u tvom dahu osećam takvu toplinu koja će uzavred tvoje mleko u grudima. Sve ovo dokazuje da ti rastanak od sina zadaje snažnu glavobolju." Ovo su samo neki od simptoma zabrinutosti majke Yašode prema Krsni. Dok je Akrura bio prisutan u Vrndavanu i pričao o Krsninim delatnostima u Dvaraki, majka Yašoda je čula da se Krsna oženio sa toliko mnogo kraljica i da je jako zauzet Svojim domaćinskim životom. Kada je ovo čula, majka Yasoda je jadikovala, jer nije mogla da oženi svog sina pošto je napunio godinu kaišora, pa zato nije mogla da dočeka sina i snahu kod kuće. Uzviknula je: „Dragi moj Akrura, tvoje reči me pogađaju u srce kao munje!" Ovo su znaci jadikovanja majke Yašode, usled rastanka sa Krsnom. Na sličan način, majka Yasoda je osetila nezadovoljstvo kada je pomislila: „Iako imam na milione krava, njihovo mleko nije moglo da zadovolji Krsnu, neka je zato prokleto! Isto tako sam i ja prokleta, jer iako imam veliko bogatstvo u materijalnom smislu, ne mogu da mirišem kosu svoga deteta i dojim Ga svojim mlekom, kao što sam to činila dok je bio ovde u Vrndavanu." Ovo je znak nezadovoljstva majke Yasode usled rastanka sa Krsnom. Jedan Krsnin prijatelj Mu se ovako obratio: „Dragi moj Krsna lotosovih očiju, dok si živeo u Gokuli, uvek si nosio štap u ruci. Ovaj štap sada leži besposlen u domu majke Yasode i kad god ga vidi, postane nepokretna kao i taj štap." Ovo je znak nepomićnosti usled odvojenosti od Krsne. Usled rastanka sa sinom majka Yasoda je postala toliko ponizna da se molila stvoritelju univerzuma, Gospodinu Brahmi, sa suzama u očima: „Dragi moj stvaraoče, zar mi nećeš vratiti mog dragog sina Krsnu tako da mogu da Ga vidim na trenutak?" Ponekada je u svojoj pomahnitalosti majka Yasoda optuživala Nanda Maharaja: „Šta radiš u toj palati, bestidniće? Zašto te ljudi nazivaju kraljem Vraje? Ne mogu da se načudim da još uvek živiš u Vrndavanu kao otac okorelog srca, dok je tvoj mili sin Krsna odsutan!" Neko je obavestio Krsnu o pomahnitalosti majke Yasode.na ovaj način: ,,U svojoj pomahnitalosti, majka Yasoda je razgovarala sa drvećem kadamba i pitala ih da joj kažu gde je njen sin. Isto tako je razgovarala sa pticama i pčelama i pitala ih da li su videle kako Krsna prolazi. Pitala ih je da li su čule gde si? Na taj načinje majka Yasoda u svojoj obmanutosti zapitkivala svakoga o Tebi i lutala po čitavom Vrndavanu." Ovoje pomahnitalost usled rastanka sa Krsnom. Kada je majka Yasoda optužila Nanda Maharaja da ima okorelo srce, odgovorio je: „Draga moja Yasoda, što si se tako uznemirila? Pogledaj malo bolje. Zar ne vidiš kako tvoj sin, Krsna, stoji pred tobom? Nemoj da više ovako govoriš kao da si sišla sa uma i neka naš dom bude miran." Neki prijatelj je obavestio Krsnu da je Njegov otac Nanda isto tako bio zaslepljen iluzijom usled rastanka sa Njim. Kada su žene Vasudeva bile prisutne u Kamsinom borilištu, ugledale su Krsninu divnu lepotu i usled majčinske ljubavi, mleko im je odmah poteklo iz prsa i nakvasilo donje rubove sanja. Ovaj simptom zanosne ljubavi je primer zadovoljenja želje. U Šrimad-Bhagavatamu (1.11.29) se navodi: „Kada je Krsna stupio u Dvaraku po završetku bitke na Kuruksetri, prvo je ugledao majku i sve druge pomajke i odao Svoje cenjeno poštovanje njihovim lotosovim stopalima. Majke su smesta uzele Krsnu na krila i mleko je odmah poteklo iz njihovih grudi usled materinske ljubavi. Majčino mleko pomešano sa suzama je bila prva ponuda Krsni. Ovo je jedan od primera zadovoljstva nakon velike tuge rastanka. U Lalita-madhavi se navodi sličan odlomak: „Zar nije divno kako je Yasoda, žena kralja Nande, iz svoje materinske ljubavi prema Krsni pomešala suze sa mlekom iz grudi i tako okupala svog najdražeg sina, Krsnu." U Vidagdha-madhavi, bhakta se ovako obraća Gospodinu Krsni: „Dragi moj Mukunda, čim je ugledala Tvoje lice, mirisno kao lotosov cvet i nalik na mesečev sjaj, majku Yasodu je ispunila tolika radost da je iz njenih grudi mleko poteklo kao potoci." Zato je neprestano hranila Krsnu mlekom kvaseći pri tom svoju odeću. Ovo su neki od znakova roditeljske ljubavi prema Krsni koju osećaju majka, otac i stariji ljudi. Simptomi zanosne ljubavi u roditeljskoj ljubavi se ispoljavaju kada se Krsna prihvati kao sin i ova neprestana transcendentalna osećanja prema Krsni se nazivaju postojani zanos u roditeljskoj ljubavi. Šrila Rupa Gosvami ovde tvrdi da su prema izvesnim učenim znalcima do sada bile opisane tri vrste transcendentalnih osećanja, naime, služenje, prijateljska i roditeljska ljubav — koji se ponekada javljaju zajedno. Na primer, bratska osećanja Balarama se mešaju sa služenjem i roditeljskom ljubavlju. Na slićan naćin, ljubav kralja Yadhisthira prema Krsni je isto tako pomešana sa roditeljskom ljubavlju i služenjem. Na sličan način, transcendentalna osećanja Ugrasene, Krsninig dede, su pomešana sa služenjem i roditeljskom ljubavlju. Ljubav svih starijih gopija u Vrndavanu predstavlja spoj roditeljske ljubavi, služenja i prijateljske ljubavi. Ljubav sinova Madri — Nakula i Sahadeve — kao i ljubav mudraca Narade je isto tako spoj prijateljstva i služenja. Ljubav Gospodina Sive, Garude i Uddhave predstavlja spoj služenja i prijateljstva. 44. Predano služenje u bračnoj ljubavi Osečanje bračne ljubavi koje čisti bhakta gaji prema Krsni se naziva predano služenje u bračnoj ljubavi. Iako takva bračna osećanja nisu uopšte materijalna, postoji izvesna sličnost između ove duhovne ljubavi sa materijalnom. Prema tome, one koje samo zanimaju materijalne delatnosti, ne mogu da shvate ovu duhovnu bračnu ljubav koja im izgleda jako tajanstvena. Zato Rupa Gosvami u jako kratkim crtama opisuje bračnu ljubav. Podsticaj za bračnu ljubav su Krsna i Njegove ljubavnice koje su Mu jako drage, kao što su Radharani i Njene bliske prijateljice. Gospodin Krsna nema nikakvih takmaca: niko ne može da se izjednači sa Njim niti da bude moćniji od Njega. Njegova lepota je isto tako bez premca i predstavlja prvobitni predmet sveopšte bračne ljubavi, jer prevazilazi sve ostale u bračnim ljubavnim doživljajima. U Gita-govindi Jayadeva Gosvamija, jedna gopi kaže svojoj prijateljici: „Krsna je nepresušna riznica sveg zadovoljstva u ovom univerzumu. Njegovo telo je baršunasto kao lotosov cvet, a slobodno ponašanje sa gopijama koje izgleda kao privlačnost koju mladić oseća prema devojci, predstavlja predmet transcendentalne bračne ljubavi." Cisti bhakta sledi primer gopija i obožava ih na sledeći način: „Odajem svoje cenjeno poštovanje svim mladim pastiricama čija lepota sve očarava. Samo svojom lepotom obožavaju Vrhunsku Božansku Ličnost, Krsnu." Od svih mladih gopija, Srimati Radharani se najviše ističe. Lepota Šrimati Radharani se ovako opisuje: „Njene oči zasenjuju lepotu očiju ptice cakori. Svako ko ugleda Njeno lice, odmah zaboravlja na mesečevu lepotu. Njena put baca u zasenak krasotu zlata. Obožavajmo zato transcendentalnu lepotu Šrimati Radharani." Sam Krsna je ovako opisao lepotu Šrimati Radharani: „Kada zbijam šale da bih uživao u lepod Radharani, pažljivo sluša Moje šaljive reči, ali Me zanemaruje Svojom lepotom i odgovorima. Čak i Ja osećam beskrajno zadovoljstvo što Me zanemaruje, jer se toliko prolepša da Moje zadovoljstvo postane još stotinu puta veće." Sličan odlomak se navodi u Gita-govindi gde se kaže da kada neprijatelj Kamse, Šri Krsna zagrli Šrimati Radharani, odmah Ga obuzme velika ljubav i zaboravi na društvo svih ostalih gopija. U Padyavali Rupe Gosvamija se navodi da kada gopije zaćuju zvuk Krsnine flaute, odmah zaboravljaju na sve prekore svojih pretpostavljenih, sve klevete i grubo ponašanje njihovih muževa. Jedina misao im je da pronađu Krsnu. Kada Ga susretnu, njihova razmena pogleda kao i šale i smeh se nazivaju anubhava, ili zanos druge vrste u bračnoj ljubavi. U Lalita-madhavi, Rupa Gosvami objašnjava da pokreti Krsninih obrva liče na Yamunu, a smešak Radharani na mesečinu. Kada reka Yamuna i mesečina dođu u dodir jedan sa drugim na obali reke, voda ima ukus medovine i pruža veliko zadovoljstvo onome koje pije, sveža je kao grudve snega. Slično tome, u Padyavali jedna stalna pratilja Radharani kaže: „Draga moja Radharani mesečevog lika, čitavo telo Ti izgleda zadovoljno, ali ipak vidim tragove suza u Tvojim očima. Glas Ti podrhtava kao da imaš teret u grudima. Po ovome mogu da zaključim da mora da si začula svirku Krsnine flaute, pa ti se zato sada srce otapa." U istoj Padyavali postoji sledeći opis koji služi kao primer osujećenosti u bračnoj ljubavi. Šrimati Radharani je rekla: „Dragi Kupidone, molim te ne uzbuđuj Me svojim strelama, koje si uperio na Moje telo. Dragi Vazduše, nemoj da pobuđuješ Moja osećanja mirisom cveća. Krsna Me je lišio Svoje ljubavi i kakva je onda korist što održavam ovo telo u životu? Nijedno živo biće nema potrebe za ovakvim telom." Ovo je znak nezadovoljstva u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Slično tome, u Dana-keli-kaumudiju, Šrimati Radharani ovim rečima ukazuje na Krsnu: „Ovaj domišljanko iz šume ima lepotu plavićastog lotosovog cveta i može da općini sve mlade devojke iz univerzuma. Pošto Mi je dozvolio da osetim draž Njegovog transcendentalnog tela, toliko Me je zaneo da ne mogu više da izdržim. Osećam se kao zavedena slonica koju je zaveo mužjak!" Ovoje primer radosti u zanosnoj ljubavi prema Krsni. Postojani zanos bračne ljubavi je prvobitni povod za telesno uživanje. U Padyavali se ovaj prvobitni povod za telesno sjedinjavanje opisuje na sledeći način kada Radharani kaže jednoj od Svojih stalnih pratilja: „Draga Moja prijateljice, koje ovaj mladić čije trepavice koje neprestano plešu, ulepšavaju Njegovo lice i podstiću Moju želju za ljubavnim doživljajima? Uši Mu krase pupoljci cveća ašoka i odevenje u odeću zlatno žute boje. Već Me je učinio nestrpljivom milozvucima Svoje flaute." Nikakva lična pitanja ne pomućuju ljubavne doživljaje između Radhe i Krsne. Postojanost uzajamne ljubavi između Radhe i Krsne se ovako opisuje: „Nedaleko od Krsne je stajala majka Yasoda i svi Krsnini prijatelji su se nalazili oko Njega. Pred očima Mu je bila Candravali, a istovremeno je na steni na ulasku u Vraju stajao demon po imenu Vrsasura. Međutim, čak i pod tim okolnostima, kada je Krsna ugledao kako Radharani stoji iza grmova puzavica, Njegove prekrasno izvijene obrve su se odmah ustremile prema Njoj poput munje." Još jedan događaj se ovako opisuje: ,,S jedne strane predvorja se nalazilo mrtvo telo Sankhasure okruženo šakalima, a s druge strane su se nalazili mnogi učeni, samoodmereni brahmani. Upućivali su prikladne molitve koje su prijale kao svež letnji povetarac. Ispred Krsne je stajao Gospodin Baladeva, čije je prisustvo isto tako odavalo svežinu. Međutim, čak i među takvim različitim okolnostima koje su delovale prijatno ili uznemiravajuće, lotosov cvet zanosne bračne ljubavi koju je Krsna osećao prema Radharani nije mogao da uvene." Ova Krsnina ljubav prema Radharani se često poredi sa rascvetalim lotosom —jedina je razlika je u tome što Krsnina ljubav uvek narasta u svojoj lepoti. Bračna ljubav se deli u dve grupe: vipralambha, ili bračna ljubav rastanka i sambhoga, ili bračna ljubav neposrednog dodira. Vipralambha, rastanak se dalje deli na tri podgrupe: 1)purva-raga ili početna privlačnost, 2) mana ili tobožnji gnev i 3) pravasa, ili rastanak usled udaljenosti. Kada ljubavnik i ljubavnica jasno osećaju bol što se ne viđaju, ovaj stupanj se naziva purva-raga, ili početna privlačnost U Padyavali Radharani je rekla Svojoj pratilji: „Draga Moja prijateljice, upravo sam išla na obalu Yamune i izenada se divan mladić čija je put nalik na tamnoplav oblak ukazao pred Mojim očima. Pogledao Me je tako da to ne mogu da opišem. Međutim. otkada se to odigralo, žao Mi je što više ne mogu da zaokupim Svoj um kućnim poslovima." Ovo je primer početne privlačnosti prema Krsni. U Šrimad-Bhagavatamu (10.53.2) Krsna je rekao sledeće brahmanu, glasniku, koga je poslala Rukmini: „Dragi Moj brahmana, kao i Rukmini. ne mogu da spavam noćas i um Mi uvek misli na nju. Znam daje njen brat Rukmi protiv Mene i da se zbog njega otkazalo Moje venčanje sa njom." Ovo je još jedan primer početne privlačnosti. Što se tiče mana, ili gneva. sledeći događaj se opisuje u Gita-govindi: “Kada je Šrimati Radharani ugledala Krsnu kako uživa u društvu nekoliko drugih gopija, osetila je ljubomoru, jer je Njen poseban ugled pao u zasenak. Zato je odmah napustila taj prizor i potražila utočište divnog cvetnog grma oko kojeg su zujale crne ose. Skrivajući se iza puzavica. otkrila je tugu jednoj od Svojih družica." Ovo je primer tobožnje svađe. Primer pravase. ili razdvojenosti usled daljine se navodi u Padyavali na sledeći način: „Od tog srećnogdana kadaje Krsna otišao u Mathuru, Šrimati Radharani je rukom pritiskivala glavu i neprestano lila suze. Lice joj je sada uvek mokro, pa zato nema nade da će zaspati čak ni za trenutak." Kada se lice pokvasi. pospanost odmah nestane. Dakle, pošto je Radharani uvek plakala za Krsnom usled rastanka sa Njim, nije bilo nikakve mogućnosti da će zaspati. U Prahlada-samhiti Uddhava kaže: „Vrhunska Božanska Ličnost, Govinda, slomljena srca, jer Ga je pogodila Kupidonova strela, uvek razmišlja o vama (gopijama), pa čak ni redovno ne uzima hranu, niti se pravilno odmara." Kada se ljubavnik i ljubljena zajedno susretnu i uživaju u društvu jedan drugoga, ovaj stupanj se naziva sambhoga. U Padyavali se nalazi sledeće: „Krsna je tako spretno zagrlio Šrimati Radharani, da je izgledalo kao da proslavlja bal paunova." Šri Rupa Gosvami na ovaj način završava peti talas svog okeana nektara predanosti. Odajem svoje ponizno poštovanje Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti, koji se pojavio kao Gopala, večni oblik Gospodina. Ovako se završava Bhaktivedantina sažeta studija trećeg odeljka Bhakti-rasamrta-sindhua u pet osnovnih odnosa sa Krsnom. ČETVRTI DIO 45. Zanos smeha U četvrtom odeljku Bhakti-rasamrta-sindhua Srila Rupa Gosvami je opisao sedam posrednih vrsta zanosne službe predanog poštovanja koje su poznate kao smeh, začuđenost, viteštvo, samilost, gnev, strah i sablasnost, U ovom delu, Srila Rupa Gosvami dalje opisuje ova zanosna osećanja službe predanog poštovanja, od kojih se jedni međusobno slažu, a drugi razlikuju. Kada se jedna vrsta zanosne službe predanog poštovanja ukršta i suprotstavlja drugoj, ovaj stupanj se naziva rasabhasa ili iskrivljeno predstavljanje nežnih osećaja. Iskusni poznavaoci kažu da se smeh uglavnom sreće kod mladih ljudi ili u društvu staraca i dece. Ovaj zanosni smeh se ponekada sreće kod onih koji su po prirodi jako ozbiljni. Jednom je jedan stari prosjak došao na vrata Yasodine kuće i Krsna joj je rekao: „Draga Moja majko, ne želim da idem blizu ove rugobe. U protivnom, može da Me stavi u svoju prosjačku torbu i odnese Me!" Na taj načinje mališan Krsna pogledao Svoju majku, dok je prosjak koji je stajao pred vratima pokušavao da skrije osmeh na licu, iako to nije mogao da učini. Odmah se nasmejao i u ovom primeru, Krsna predstavlja predmet smeha. Jednom je jedan prijatelj rekao Krsni: „Dragi moj Krsna, ako otvoriš usta, daću Ti slatkiš natopljen jogurtom." Krsna je smesta otvorio usta, ali Mu je umesto slatkiša sa jogurtom prijatelj stavio cvet, i kada ga je okusio Krsna je iskrivio usta i svi prijatelji koji su stajali unaokolo su se grohotom nasmejali kada su to videli. Jednom je jedan prorok koji proriče budućnost iz dlana, došao u kuću Nanda Maharaja koji gaje upitao: „Dragi moj mudrače, pogledaj u dlan moga sina Krsne i reci mi koliko dugo će živeti i da li će postati gospodar hiljade i hiljade krava?" Čim je to čuo, prorok se nasmešio i Nanda Maharaja gaje upitao: „Dragi gospodine, zašto se smeješ i skrivaš svoje lice?" U takvom zanosnom smehu, Krsna ili sve ono stoje u vezi sa Njim predstavlja povod za smeh. Javljaju se simptomi velike radosti, lenjosti, skrivenih osećaja i sličnih drugih činilaca koji naizgled uznemiruju. Prema proračunu Srila Rupe Gosvamija, smeh u zanosnoj ljubavi može da se podeli u šest grupa. Prema različitim stupnjevima smeha, ove grupe se na sanskritskom jeziku nazivaju smita, hasita, vihasita, avahasita, apahasita i atihasita. Ovih šest vrsta smeha mogu da se svrstaju u više i niže, viša podgrupa uključuje smitu, hasitu i vihasitu, dok niža podgrupa uključuje avahasitu, apahasitu i atihasitu. Kada se neko smeje, ali mu se ne vide zubi, jasno možemo da vidimo promenu u očima i obrazima. To se naziva smeh smita. Kada je jednom Krsna krao jogurt, Jara ti, kućna nastavnica je otkrila Njegov nestašluk, pa je užurbano dotrčala da Ga uhvati. Tada se Krsna jako'uplašio od nje i otišao je do Svog starijeg brata Baladeva i rekao: „Dragi Moj brate, ukrao sam jogurt! Zar ne vidiš kako Jarati hrli da Me uhvati?" Kada je Krsna tako potražio zaštitu Baladeva jer Ga je jurila Jarati, svi mudraci na višim planetarna su se nasmejali, što se naziva smeh smita. Smeh pri kome se samo malo vide zubi se naziva smeh hasita. Jednog dana se Abhimanyu, takozvani Radharanin muž vraćao kući i u tom trenutku nije mogao da vidi da se Krsna nalazio u kući. Krsna se odmah preobukao i prerušio u Abhimanyua, pa je prišao njegovoj majci, Jatili i ovako joj se obratio: „Draga moja majko, zar ne vidiš da sam to ja, tvoj sin Abhimanyu, a Krsna koji se prerušio u mene, dolazi da te vidi!" Jatila, Abhimanyuova majka je odmah poverovala da je Krsna njen sin, pa se zato jako naljutila na svog pravog sina koji se vratio kući. Počela je da tera svog sopstvenog sina koji je uzvikivao: „Majko, majko, šta to radiš?" Kada su to videle, sve Radharanine prijateljice su se nasmejale, pa se video deo njihovih zuba, što predstavlja primer smeha hasita. Kada se prilikom smejanja jasno otkrivaju zubi, ovaj smeh se naziva vihasita. Jednog dana dok je Krsna krao maslac i jogurt u Jatilinoj kući, uveravao je Svoje prijatelje: „Dragi Moji prijatelji, znam da ova starica sada čvrsto spava, jer duboko diše. Hajde da tiho ukrademo maslac i jogurt bez ikakve buke." Međutim, starica Jatila nije spavala tako da nije mogla da se uzdrži od smeha i zubi su joj se odmah jasno videli, što predstavlja primer smeha vihasita. Kada se prilikom smeha nos nagne, a oči zaškilje, ovaj smeh se naziva avahasita. Kada se jednom rano ujutro, Krsna vratio kući posle rasa plesa, majka Yašoda Ga je pogledala u lice i rekla sledeće: „Mili sine, zašto Ti oči izgledaju kao da su premazane oksidima? Da li si se obukao u plavu odeći Baladeva?" Dok je majka Yasoda ovo govorila Krsni, prijateljica koja je stajala u blizini je počela da se smeje, dok joj se nos nadimao, a oči škiljale što predstavlja primer smeha avahasita. Gopije znala da je Krsna uživao u rasa plesu i da majka Yašoda nije mogla da otkrije šta joj je sin radio, niti da shvati kako to da Mu je lice premazano šminkom gopija i ovo je primer smeha avahasita. Kada se uz smeh jave suze i tresu ramena, ovaj smeh se naziva apahasita. Kada je mališan Krsna plesao uz pesmu stare služavke Jarati, Narada se jako začudio. Vrhunska Božanska Ličnost koja upravlja pokredma svih čuvenih polubogova kao što su Brahma i ostali sada pleše uz pesmu stare sluškinje. Videći ovaj šaljivi prizor, Narada je isto tako zaplesao, pa su mu se ramena zatresla i oči pomerale. Zubi su mu se isto tako videli dok se smejao i iz njihovog odsjaja su oblaci na nebu postali srebrni. Kada onaj ko se smeje, tapše rukama i skače u vazduh, ovo izražavanje smeha se pretvara u atihasitu, ili sveobuhvatni smeh. Primer atihasite se vidi iz sledećeg događaja. Krsna se jednom ovako obratio Jaratl: „Draga starice, koža na licu ti je usahla, pa ti je lice potpuno nalik na lice majmuna. Zato te je kralj majmuna, Bailmukha, izabrao za svoju dostojnu ženu." Dok je Krsna ovako zadirkivao Jarati, odgovorila je da je svakako znala za činjenicu da kralj majmuna pokušava da se uda njome, ali pošto je već uzela zaštitu Krsne koji ubija sve moćne demone, odlučila je da se zato uda za Krsnu, umesto za'kralja majmuna. Kada su čule ovaj zajedljivi odgovor brbljive Jarati, sve devojke pastirice unaokolo su se gromko nasmejale i zapljeskale rukama. Ovaj smeh praćen pljeskanjem rukama se naziva atihasita. Ponekada uzgredne zajedljive opaske isto tako izazivaju smeh atihasita. Na primer, jednu takvu opasku je jedna od pastirica dobacila Kutili, kćerki Jatile i sestri Abhimanyua, takozvanog Radharaninog muža. Na zaobilazan načinje uvredila Kutilu na sledeći način: „Draga moja Kutila, kćerko Jatile, tvoja uvela prsa su se odvisila kao mahune. Nos ti je toliko divan da prevazilazi lepotu žabljih noseva. Oči su ti još lepše od očiju pasa. Usne ti bacaju u zasenak žeravicu vatre, a trbuh ti je lep kao veliki bubanj. Prema tome, draga moja lepotice Kutila, najlepša si od svih pastirica u Vrndavanu i zbog tvoje izvanredne lepote smatram da si imuna na milozvuke Krsnine flaute!" 46. Začuđenost i viteštvo Začuđenost Zanos začuđenosti u službi predanog poštovanja se opaža na dva načina: neposredno svojim sopstvenim očima i posredno slušanjem od drugih. Kada je Narada došao da vidi šta Gospodin radi u Dvaraki i kada je video da je prisutan u istom telu u svakoj palati, ali da je zaokupljen drugim delatnostima, bio je kao čudom pogođen. Ovo je jedan od primera začuđenosti u službi predanog poštovanja usled neposrednog opažanja. Jedna od prijateljica majke Yasode je rekla: „Yasoda, pogledaj ovo čudo! Sjedne strane, tu je tvoj dečak koji uvek voli da siše mleko, a s druge strane je visoki breg Govardhana koji može da zaustavi kretanje oblaka. Pa ipak, zar te ne čudi kako ovaj veliki breg Govardhana počiva na prstu leve ruke tvog deteta kao da je igračka. Zar to nije jako tajanstveno?" Ove reči su još jedan primer začuđenosti u službi predanog poštovanja usled neposrednog opažanja. Začuđenost u predanom služenju putem posrednog opažanja se vidi iz primera kada je Maharaja Pariksit čuo od Šukadeva Gosvamija o tome kako je Krsna ubio Narakasuru koji se borio sa Krsnom sa jedanaest divizija vojnika aksauhiru. Svaka divizija vojnika aksauhini je sadržavala nekoliko hiljada slonova, nekoliko hiljada konja i kočija i nekoliko stotina hiljada pešadije. Narakasura je posedovao jedanaest takvih divizija i svaka od njih je odašiljala strele na Krsnu, ali ih je Krsna sve ubio sa samo tri Svoje strele. Kada je Maharaja Pariksit čuo o ovoj čudesnoj pobedi, odmah je obrisao suze sa očiju i obuzela ga je velika radost. Ovoje primer začuđenosti u službi predanog poštovanja putem posrednog obaveštenja. Postoji još jedan primer posredne začuđenosti. Pošto je pokušavao da se uveri da je Krsna zaista Vrhunska Božanska Ličnost, Gospodin Brahma je ukrao od Njega sve dečake pastire i krave. Međutim, posle nekoliko sekundi, video je da je Krsna još uvek prisutan zajedno sa svim kravama, teladi i dečacima pastirima na potpuno isti način kao i ranije. Kada je Gospodin Brahma opisao ovaj događaj svojim prijateljima na planeti Satyaloki, svi su se jako začudili. Brahma im je rekao da je video kako se Krsna ponovo igra zajedno sa istim dečacima, na isti način pošto ih je sve odveo. Njihova telesna put je bila tamna poput Krsnine i svi su imali četiri ruke. Iste krave i telad su još uvek bili tamo prisutni na prvobitan način. Čak i dok je opisivao ovaj događaj, Brahma nije mogao da se načudi. ,,Šta je najčudnovatije", dodao je, „mnoge druge Brahme iz mnogih drugih univerzuma su isto tako došli da obožavaju Krsnu i Njegove prijatelje." Slično tome, kada je u šumi Bhandiravana, izbio požar, Krsna je naredio Svojim prijateljima da čvrsto zažmure, što su i učinili. Kada je Krsna zatim ugasio požar, dečaci pastiri su otvorili oči i videli su da su se spasli od opasnosi i da su njihove krave i telad spašeni. Pokušali su da dokuče ovaj čudesni događaj i samo nagađali kako ih je Krsna spasao. Ovo je još jedan primer posrednog opažanja koje stvara začuđenost u službi predanog poštovanja. Čak i ako nisu jako neobične, naše delatnosti izazivaju čuđenje u srcima naših prijatelja. Međutim, čak i veliko čudo koje stvara onaj ko nam nije prijatelj, ne može da ostavi na nas nikakav utisak. Čudesni podvizi ostavljaju utisak u umu zahvaljujući osećajnoj ljubavi. Viteštvo Kada se zahvaljujući predanom služenju i ljubavi prema Gospodinu javi oduševljenje i odvažnost, podvizi koji proizilaze se nazivaju viteštvo. Viteški podvizi se ispoljavaju u hrvanju radi zabave, davanju milostinje, ukazivanju milosti i primeni načela pobožnosti. Kada neko čini viteške podvige prilikom borbe, naziva se yuddha-vira, kada daje milostinju naziva se dana-vira, a kada ukazuje neobičnu milost, naziva se daya-vira. Kada je neko darežljiv prilikom obavljanja religioznih obreda, naziva se dharma-vira i u svim takvim različitim viteškim podvizima Krsna predstavlja središte. Kada prijatelj želi da zadovolji Krsnu izvesnim viteškim podvizima, prijatelj Ga izaziva, a Sam Krsna postaje protivnik; inače, Krsna može da da mogućnost posmatraćima da se bore ili ako zaželi, jedan drugi prijatelj postaje protivnik. Jedan prijatelj je jednom izazvao Krsnu na ovaj naćin: „Dragi moj Madhava, ne smiruješ se jer misliš da niko ne može da Te porazi, ali ako ne pobegneš odavde, onda ću Ti pokazati kako mogu da Te pobedim, a moji prijatelji će svi biti jako zadovoljni što to vide!" Krsna i Sridama su bili jako bliski prijatelji, ali je ipak izazivao Krsnu kada bi se razgnevio. Kada bi obojica otpočeli da se bore, svi prijatelji na obali Yamune bi uživali u divnoj borbi između dva prijatelja. Pripremili bi strele za borbu koje bi Krsna odapinjao na Sridamu. Sridama bi im priprečio put i kovitlao svojim kopljem što bi Krsnu jako zadovoljilo. Takva tobožnja borba se uglavnom odvija među viteškim borcima i čudesno uzbuđuje sve posmatrače. U Hari-vamsi se navodi da su se Arjuna i Krsna ponekada borili u prisustvu Kunti i da bi Arjuna bio poražen. U takvoj viteškoj borbi među prijateljima, ponekada se javlja hvalisanje, samozadovoljstvo, ponos, moć, posezanje za oružjem, izazivanje i suparništvo. Svi ovi simptomi postaju podsticaji za viteško služenje s predanim poštovanjem. Jedan prijatelj je ovako izazvao Krsnu: „Dragi moj prijatelju, Damodara, samo znaš dobro da jedeš. Porazio si Subalu samo zato što je slabić i što si ga prevario. Nemoj da se oglašavaš na ovaj način, da si odvažan borac. Proneo se glas da si kao zmija, ali sam ja paun koji će Te sada pobediti." Paun je najveći neprijatelj zmije. Prilikom borbi između prijatelja, kada pojedinac ističe samog sebe, učeni znalci to nazivaju podzanosom. Kada dođe do gromkog izazova, javljaju se pokreti pred borbu, zanosno ushićenje, oružje nije prisutno i uplašeni svedoci se ohrabruju — sve ove viteške delatnosti se nazivaju podzanos. Jedan prijatelj se ovako obratio Krsni: „Dragi moj Madhusudana, poznaješ moju snagu, ali ipak ohrabruješ Bhadrasenu, a ne mene, da izazove moćnog Baladeva. Ovim me samo vređaš, jer su mi ruke snažne kao gvozdene šipke!" Bhakta je jednom rekao: „Dragi moj Gospodine Krsna, neka se Tvoj izazivač, Šridama, proslavi za svoje viteške podvige, kao olujni oblak koji sipa gromove ih rika lava. Neka se proslavi Šridama za svoje viteške podvige!" Viteški podvizi borbi, davanje milostinje, milosrđe i obavljanje religioznih obreda se nazivaju prirodnim, dok se ponos, osečanje, izdržljivost, ljubaznost, upornost, radost, zanosno ushićenje, ljubomora i sećanje nazivaju prirođenim. Kada se Stoka-krsna, jedan od mnogih Krsninih prijatelja, borio sa Njim, njegov otac ga je ukorio što se bori sa Krsnom koji je bio život i duša svih stanovnika Vrndavana. Kada je saslušao ove prekore, Stoka-krsna je prestao da se bori, ali je Krsna nastavio da ga izaziva, na što je Stoka-krsna uzeo svoje koplje i otpočeo da ga kovitla i pokazuje svoju spretnost, da bi odgovorio na Njegov izazov. Jednom je Šridama izazvao Bhadrasenu i rekao mu: „Dragi moj prijatelju, ne treba još da me se bojiš. Pre svega ću pobediti našeg brata Balarama, zatim Krsnu, a potom će doći red na tebe." Bhadrasena je potom napustio društvo Balarama i pridružio se Krsni i toliko uznemirio svoje prijatelje, više nego štoje planina Mandara uzburkala čitav okean. Gromkim uzvicima je zaglušio sve svoje prijatelje i oduševio Krsnu viteškim podvizima. Jednom je Krsna izazvao sve Svoje prijatelje i rekao im: „Dragi Moji prijatelji, pogledajte samo sa kakvom viteškom umešnošću skačem, nemojte da se razbežite." Čim je začuo ove izazovne reči, jedan drugi prijatelj po imenu Varuthapa je izazvao Gospodina kao protivnika i borio se sa Njim. Jedan od prijatelja je jednom primetio: „Sudama pokušava što bolje može da vidi Damodara poraženog i smatram da će to biti jako povoljna kombinacija kao dragulj optočen zlatom, ako Mu se pridruži naš moćni Subala." Prilikom ovih viteških podviga samo Krsnini prijatelji mogu da budu protivnici. Krsnini neprijatelji, ustvari ne mogu da budu Njegovi protivnici, pa se zato ovo izazivanje Krsninih prijatelja naziva viteško služenje s predanim poštovanjem. Dana-vira, ili viteštvo prilikom davanja milostinje se deli na dva dela: darežljivost i odricanje. Onaj ko može da žrtvuje sve da bi zadovoljio Krsnu se smatra darežljivim. Kada neko želi da nešto žrtvuje jer je ugledao Krsnu, Krsna predstavlja povod za njegovu darežljivost. Kada se Krsna pojavio kao sin Nanda Maharaja, Njegov otac je pri čistoj svesnosti poželeo svako dobro svom sinu i otpočeo da daje u milostinju brahmanima dragocene krave. Oni su bili jako zadovoljni sa ovom milostinjom i zahvalno su izjavili da je darežljivost Nanda Maharaja prevazišla darežljivost svih minulih kraljeva kao što su Maharaja Prthu i Nrga. Kada u potpunosti upoznamo Gospodinovu veličanstvenost i spremni smo da žrtvujemo sve za Njega, smatramo se za sampradanaka ili onoga ko daje sve u milostinju u korist Krsne. Kada je Maharaja Yudhisthira otišao sa Krsnom do arene gde se prinosila žrtva Rajasuya, u mislima je počeo da premazuje Krsnino telo sandalovim prahom, ukrasio Ga je vencem koji Mu je dopirao do kolena, darovao Mu je odeću izvezenu zlatom, nakit optočen dragim kamenjem kao i mnoge bogato ukrašene slonove, konje i kočije. Dalje je poželeo da pruži Krsni svoje kraljevstvo u milostinju, porodicu, kao i samoga sebe. Nakon toga, pošto nije više ništa preostalo što je ustvari moglo da se ponudi u molostinju, Maharaja Yudhisthira se jako uznemirio i zabrinuo. Na sličan načinje Maharaja Bali rekao svom svešteniku Sukracaryi: „Dragi moj mudrače, u potpunosti poznaješ Vede i zato vedskim obredima obožavaš Vrhunsku Božansku Ličnost, Visnua. Što se tiče ovog brahmane patuljka (inkarnacije Vamanadeva), ako je Gospodin Visnu običan brahmana, ili čak moj neprijatelj, odlučio sam da Mu dam u milostinju svu zemlju koju je tražio." Maharaja Bali je bio toliko srećan, da pred sobom vidi Gospodinovu ispruženu ruku koja je bila crvenkasto obojena, jer je dodirivala prsa boginje sreće koja su uvek premazana crvenim prahom kurhkum. Drugim rečima, iako je Uzvišeni Visnu toliko moćan da boginja sreće uvek čeka na Njegova naređenja da Ga zadovolji, ipak je izdužio ruke da bi prihvatio milostinju od Maharaja Balija. Onaj ko želi da sve da Krsni u milostinju, ali ne želi ništa za uzvrat se smatra da je zaista odvojen. Zato će bhakta odbiti da prihvati svaku vrstu oslobođenja čak i ako mu ga ponudi Gospodin. Prava ljubav prema Krsni se ispoljava kada Krsna prima milostinju, a bhakta je daje. U Hari-bhaktisudhodayi postoji još jedan primer koji je dao Maharaja Dhruva. Rekao je: „Dragi moj Gospodine, izlagao sam se pokorama i strogostima, jer sam želeo da dobijem nešto od Tebe, ali si mi zauzvrat dozvolio da Te vidim, mada nikada ne mogu da Te ugledaju čak ni čuveni mudraci. Tražio sam komadić razbijenog stakla, ali sam umesto toga našao najdragoceniji dragulj. Zato sam potpuno zadovoljan. Gospodine moj, i ništa više ne želim od Tvog Gospodstva." Sličan odlomak se navodi u Šrimad-Bhagavatamu (3.15.48) gde se četiri mudraca na čelu sa Sanaka Munijem obraćaju Gospodinu sledećim rečima: „Draga naša Vrhunska Božanska Ličnosti, jako si prekrasan i oslobođen od svake materijalne zaprljanosti, pa si zato dostojan da Te veličamo i predstavljaš nepresušnu riznicu svih hodočašća. Srećnici koji Te veličaju i zaista znaju za Tvoj transcendentalan položaj ne mare da prihvate oslobođenje koje im pružaš. Pošto su toliko transcendentalno obogaćeni, ne tiče ih se da prihvate čak ni položaj Indre, kralja viših planeta. Znaju da je položaj kralja viših planeta isto tako nesiguran i pun opasnosti, dok za one koji slave Tvoje transcendentalne osobine, postoji samo radost i ne preti nikakva opasnost Zašto bi onda one koji poseduju ovakvo znanje privukao položaj kralja viših planeta?" Jedan bhakta je opisao svoje osećanje u vezi sa milosrđem koje je pokazao kralj Mayurdhvaja: „Glas mi podrhtava čak i kada govorim o delima Maharaja Mayurdhvaje kome odajem svoje ponizno poštovanje." Mayurdhvaja je bio jako razborit, pa je mogao da shvati zašto mu je jednom Krsna došao preobučen u brahmana. Krsna je zatražio od njega polovinu njegovog tela koje je trebalo da mu prereže žena ili sin i kralj Mayurdhvaja se složio na ovaj predlog. Zahvaljujući svojim snažnim osećanjima predanosti, kralj Mayurdhvaja je uvek razmišljao o Krsni i kadaje shvatio da je Krsna došao preobučen u brahmana, nije oklevao da Mu da polovinu svoga tela. Ova žrtva Maharaja Mayurdhvaje Krsni je jedinstvena u svetu i treba da Mu odamo svako poštovanje. Potpuno je bio svestan da je to Vrhunska Božanska Ličnost u odeći brahmana, pa je zato poznat kao savršeni dana-vira, ili onaj ko može svega da se odrekne. Onaj koje uvek spreman da zadovolji Krsnu i uvek revnosno obavlja službu predanog poštovanja se naziva dharma-vira, ili onaj ko viteški obavlja religiozne obrede. Samo napredan bhakta koji obavalja religiozne obrede može da dostigne ovaj stupanj dharma-vira, pošto proučava ovlašćene svete spise, sledi moralne principe, kada je veran i popustljiv i ovladava čulima. Oni koji obavljaju religiozne obrede za zadovoljenje Krsne su postojani u službi predanog poštovanja, dok se oni koji obavljaju religiozne obrede, ali nemaju nameru da zadovolje Krsnu, nazivaju samo pobožnim. Najbolji primer dharma-vira je Maharaja Yudhisthira. Jedan bhakta je jednom rekao Krsni: „Dragi moj Krsna, o ubico svih demona, Maharaja Yudhisthira, najstariji sin Maharaja Pandua, je priredio sve vrste žrtvovanja samo da bi Te zadovoljio. Uvek je pozivao Indru, kralja viših planeta, da učestvuje u yajnama (žrtvovanjima). Pošto je zato kralj Indra tako često bio odsutan od Sacidevi, provodila je vreme u čežnji za njim i pritiskala obraze rukama." Ovo priređivanje različitih yajni u čast polubogova se smatra da je obožavanje udova Uzvišenog Gospodina. Smatra se da su polubogovi različiti delovi Gospodinovog kosmičkog tela, pa je zato krajnji cilj njihovog obožavanja zadovoljenje Gospodina delimičnim obožavanjem Njegovih različitih udova. Maharaja Yudhisthira nije imao takvu materijalnu želju, već je priređivao sve žrtve po Krsninom uputstvu, a ne da bi izvukao od njih ličnu korist. Samo je želeo da zadovolji Krsnu, pa se zato smatra za najboljeg među bhaktama i uvek uranja u okean službe predanog poštovanja s puno ljubavi. 47. Samilost i gnev Samilost Kada zanosno ushićenje službe predanog poštovanja prouzrokuje neku vrstu jadikovanja u vezi sa Krsnom, naziva se služba predanog poštovanja u samilosti. Povod za ovo predano služenje predstavljaju Krsnine transcendentalne odlike, oblik i dela. U zanosu ove službe predanog poštovanja, ponekada se javljaju simptomi kao što su žaljenje, teško disanje, plač, padanje na zemlju i udaranje samog sebe u prsa. Ponekada su isto tako vidljivi simptomi kao što su lenjost, nezadovoljstvo, klevetanje, poniznost, nespokojstvo, sumornost čežnja, nemir, pomahnitalost, smrt, zaboravnost, bolest i obmanutost. Kada bhakta u srcu predoseća da će se nešto loše desiti Krsni, ovo se naziva predano služenje u ožalošćenosti. Takva ožalošćenost je još jedan simptom službe predanog poštovanja u samilosti. U Šrimad-Bhagavatamu (10.16.10) postoji sledeći opis. Kada je Krsna kaznio Kaliya-nagu u Yamuni, ogromna zmija so obmotala oko Krsninog tela i kada su Ga videli u ovakvom položaju, svi Njegovi mili prijatelji pastiri su se jako uznemirili. Od žalosti, tuge i straha su se zbunili i počeli da padaju na tlo. Pošto su dečaci pastiri mislili u zabludi da će se Krsni desiti nekakvo zlo nije ništa čudno što su pokazivali ovakve simptome; posvetili su Krsni svoje prijateljstvo, imovinu, želje i same sebe. Kada je Krsna ušao u reku Yamunu koju je Kaliya jako zatrovao svojim prisustvom, majka Yasoda se jako uplašila da ce Krsnu zadesiti sve vrste nevolja, pa joj je dah postao vreo. Suze iz očiju su joj kvasile odeću. da se sirota skoro onesvestila. Slično tome, kada je demon Šankhasura napao Krsnine kraljice jednu za drugom. Gospodin Baladeva je postao sve više i više plav. U Hamsaduti se opisuju sledeći događaji. Gopije su zamolie Hamsadutu da potraži tragove Krsninih lotosovih stopala i da ih prihvati na isti način kao što ih je Gospodin Brahma stavio na svoj šlem, kada je ukrao sve Krsnine dečake pastire. Pošto je zažalio što je ovako izazvao Krsnu, Gospodin Brahma se poklonio pred Gospodinom i njegov šlem je postao obeležen tragovima Krsninih stopala. Gopije su podsetile Hamsadutu da ponekada čak i velikog mudraca Naradu obuzme ushićenje kada ugleda ove tragove stopala i ponekada čak i čuveni mudraci teže da ih vide.Zato treba da ih tražiš sa velikim oduševljenjem" podsticale su ga.Ovo je još jedan primer predanog služenja iz samilosti. Postoji još jedan primer kada se Sahadeva, mlađi brat Nakule, jako obradovao kada je video blještavi odsjaj tragova Krsninih stopala. Zaplakao je i uzviknuo: „Majko Madri! Gde si? Oče Pandu! Gde si sada? Žao mi je što niste tu da vidite Krsnine stope!" Ovo je još jedan primer predanog služenja iz samilosti. U takvoj službi predanog poštovanja iz samilosti, ponekada se javlja smeh, ali se nikada ne javlja uznemirenost ili jadikovanje. Osnovno pravilo je uvek zanosna ljubav. Zabrinutost da će se nešto loše dogoditi Krsni ili Njegovim voljenim kraljicama kao što su to osećali Baladeva i Yudhisthira,su već bili prethodno objašnjeni. Zabrinutost nije prouzrokovalo njihovo nepoznavanje Krsninih nepojmljivih moći, već njihova zanosna ljubav prema Njemu. Ova vrsta straha da će Krsnu zadesiti neko zlo se pre svega ispoljava kao predmet jadikovanja, ali se postepeno pretvara u takav ljubavni zanos, pun samilosti da preuzima drugi tok i pruža transcendentalno zadovoljstvo. Gnev Krsna je uvek predmet zanosne službe predanog poštovanja. U Vidagdha-madhavi (2.37) Lalitagopi je izrazila svoj gnev koji je prouzrokovao Krsna kada se ovako obratila Srimati Radharani: „Draga moja prijateljice, moje lične želje su propale, pa ću zato otići u područje Yamaraja. Ipak mi je žao da vidim da Krsna nije prestao da se smeši što Te je prevario. Ne znam kako možeš da pružiš svu Svoju ljubav ovom požudnom mladiću iz susedstva." Kada bi ugledala Krsnu Jarati bi nekada rekla: „Ti kradljivće koji kradeš vlasništvo mladih devojaka! Jasno mogu da vidim na Tebi odeću moje snahe." Zatim je glasno uzviknula i obratila se svim stanovnicima Vrndavana, da bi ih obavestila kako ovaj sin kralja Nande izaziva nemir u domaćinskom životu njene snahe. Sličnu zanosnu ljubav prema Krsni ispunjenu gnevom je izrazila Rohini-devi kada je začula gromoglasno stropoštavanje dva drveta arjuna za koje je Krsna bio vezan. Čitavo susedstvo je odmah pohitalo na mesto događaja, pa je Rohini-devi iskoristila priliku da prekori majku Yasodu na sledeći način: „Možda si vešta da kažnjavaš svoga sina i vezuješ Ga konopcem, ali zar nisi videla da se tvoj sin nalazi na opasnom mestu? Drveće pada na tlo, a On samo tumara unaokolo!" Ovaj gnev Rohini-devi prema Yašodi je primer zanosne ljubavi ispunjene gnevom koji je prouzrokovao Krsna. Kada je jednom Krsna bio na pašnjaku zajedno sa Svojim dečacima pastirima, prijatelji su Ga zamolili da ode u šumu Talavana,gde je živeo Gardabhasura, opasan demon u vidu magarca. Krsnini prijatelji su zaželeli da jedu voće sa šumskog drveća, ali nisu mogli da odu u šumu jer, su se plašili demona, pa su zato zamolili Krsnu da ode i da ga ubije. Čim je to Krsna učinio, svi su se vratili kući i njihov izveštaj o tome kako su proveli danje uznemirio majku Yašodu, jer su poslali Krsnu samog u takvu opasnost, u šumu Talavana. Zato je ljutito pogledala dečake. Postoji još jedan primer gneva od strane Radharanine prijateljice. Kada se Radharani naljutila na Krsnino ponašanje i prestala da govori sa Njim, Krsna se jako ražalostio što se tako razljutila na Njega, pa je pao pred Njena lotosova stopala da bi Je zamolio za oproštaj. Međutim, i pored toga Radharani nije bila zadovoljna i nije govorila sa Njim. Tada Ju je jedna od Njenih prijateljica prekorila sledećim rečima: „Draga moja prijateljice, dozvoljavaš Sebi da Te uzburka gnev i šta više treba da Ti kažem? Jedino Ti savetujem da odmah napustiš ovo mesto, jer mi Tvoje nedolično ponašanje zadaje veliku bol. Ne mogu da podnesem Tvoje ponašanje, jer Ti je lice još uvek crveno, iako je Krsnino lotosovo pero dotaklo Tvoja stopala." Ovakvo raspoloženje nezadovoljstva i gneva u predanom služenju se naziva irsyu . Kada je Akrura napustio Vrndavan, neke od starijih gopija su ga ovako prekorile: „ O sine Gandini, tvoja okrutnost kvari ugled dinastije kralja Yadua. Odvodiš Krsnu i ostavljaš nas u takvom jadnom stanju bez Njega. Čak i pre nego što si otišao, životni vazduh gopija je gotovo iščezao." Kada je Šišupala uvredio Krsnu na skupu Rajasuya yajne koju je sazvao Maharaja Yudhisthira, stvorila se velika uznemirenost između Pandava i Kurua, uključujući deda Bhismu. Tada je Nakula besno rekao: „Krsna je Vrhunska Božanska Ličnost i nokte na Njegovim nogama ukrašava svetlost koju odaju šlemovi optočeni draguljima vedskih autoriteta. Ako Mu se iko ruga, kao Pandava ovde izjavljujem da ću levom nogom udariti njegov šlem i osuti na njega strele koje su poput yamadande, žezla Yamaraja!." Ovo je primer zanosne ljubavi prema Krsni u gnevu. Pri takvom transcendentalnom gnevnom raspoloženju, ponekada se pojavljuju podrugljive opaske, ljutiti pogledi i uvredljive reći. Ponekada se javljaju i ostali simptomi kao što su trljanje ruku, škrgutanje zubima, stiskanje usana, ukrštanje obrva, češanje ruke. pogibanje glave, teško disanje, izgovaranje teških reći, klimanje glavom, žutilo u uglovima očiju, podrhtvanje usana. Ponekada oči pocrvene, nekada postanu ugasle i dolazi do prekoravanja i tišine. Svi ovi simptomi gneva se dele u dve grupe: prirodni i uslovljeni, ili trajni i privremeni simptomi. Ponekada se snažna osećanja, zbunjenost, ponos, nezadovoljstvo, zabluda, nemoćnost, ljubomora, spretnost, zanemarenost i znaci teškog rada isto tako ispoljavaju kao neuređeni simptomi. U svim ovim raspoloženjima zanosne ljubavi, osećanje gneva se prihvata kao stalna činjenica. Kada je Jarasandha ljutito napao grad Mathuru, zajedljivo je gledao Krsnu. Tada je Baladeva podigao Svoje oružje u vidu pluga i zacrvenelim očima je netremice posmatrao Jarasandhu. U Vidagdha-madhavi se nalazi odlomak kako se Šrimati Radharani ljutito obratila Svojoj majci, Paurnamasi, koja Ju je optužila što odlazi kod Krsne. „Draga Moja majko", izjavila je Radha, ,,šta više da ti kažem? Krsna je toliko okrutan da Me često napadne na ulici i ako želim da glasno viknem, ovaj dečak sa paunovim perom na glavi, odmah stavi ruku na Moja usta tako da ne mogu da vičem. Ako želim da napustim ovo mesto jer Ga se plašim, odmah raširi ruke da Mi prepreči put. Ako žalosno padnem pred Njegova stopala, onda Me ovaj neprijatelj demona Madhu, ljutito ugrize za obraz! Majko, pokušaj da shvatiš Moj položaj i nemoj da se bez potrebe ljutiš na Mene. Umesto toga, molim te reci Mi kako da se spasem od ovih Krsninih strašnih napadaja!" Ponekada se među vršnjacima javljaju simptomi gnevnog zanosa iz ljubavi prema Krsni. Primer takvog gneva se vidi iz svađe između Jatile i Mukhare. Jatila je Radharanlna svekrva, a Mukhara Njena prabaka. Među sobom su razgovarale o tome kako Krsna bez potrebe uznemirava Radharani, dok hoda na ulici. Jatila je rekla: „Ti okrutna Mukharo! Čim čujem tvoje reči, kao da mi se srce zapalilo!" A Mukhara je odgovorila: „Ti grešna Jatilo, kad čujem tvoje reči, odmah me zaboli glava! Nemaš nikakav dokaz da je Krsna napao Radharani, kćerku moje unuke Kirtide." Dok je jednom Radharani skidala ogrlicu koju Joj je dao Krsna, Jatila, Njena svekrva, je rekla svojoj prijateljici: „Draga moja prijateljice, pogledaj samo kako je divnu ogrlicu poklonio Krsna Radharani. Sada je nosi ali još uvek želi da nam kaže da nema nikakve veze sa Njim. Ova devojka je Svojim ponašanjem narušila ugled čitavoj našoj porodici." Urođena ljubomora prerna Krsni koju osećaju osobe kao što su Sisupala, ne može da se prihvati kao zanosna ljubav u gnevu prema Krsni. 48. Strah i užas Strah Postoje dva uzroka zanosne ljubavi prema Krsni u strahu: sam Krsna ili neki strašan položaj u kome se nalazi. Kada bhakta oseća da čini uvrede pred Njegovim lotosovim stopalima, tada Sam Krsna postaje predmet zanosne ljubavi u strahu, a kada iz svoje zanosne ljubavi prijatelji i Krsnini dobročinitelji slute neku opasnost, ovaj položaj postaje predmet njihovog straha. Kada se Rksaraja borio ispred Krsne i iznenada shvatio da je Vrhunska Božanska Ličnost, Krsna mu se ovako obratio: „Dragi Moj Rksaraja zašto ti je lice tako uvelo? Molim te ne misli da ti pretim, nema nikakve potrebe da ti srce ovako drhti i molim te, smiri se, jer se uopšte ne ljutim na tebe. Međutim, možeš da se naljutiš na Mene koliko hoćeš da bi me još više služio kroz borbu i podstakao Moju sklonost da se borim." U ovom strašnom položaju zanosne ljubavi prema Krsni, Sam Krsna je predmet straha. Postoji još jedan primer straha čiji je predmet Krsna. Pošto ga je mališan Krsna dovoljno kaznio u reci Yamuni, Kaliya u obliku zmije se obratio Gospodinu: „O ubico demona Mure, svojim strogostima i pokorama sam stekao mnoge mistične moći, ali sam pred Tobom beznačajan i niko i ništa. Prema tome, smiluj se na ovu jadnu dušu i ne ljuti se na mene. Nisam znao Tvoj pravi položaj i iz neznanja sam počinio takve užasne uvrede. Molim Te, spasi me. Siroto sam i nesrećno stvorenje i molim Te, smiluj se na mene." Ovoje primer zanosnog straha u službi predanog poštovanja. Kada je demon Kesi stvarao nemir u Vrndavanu i poprimio telo konja koji je bio toliko ogroman da je mogao da preskače drveće, majka Yašoda je rekla svome mužu, Nanda Maharaju: „Naš sin je jako nemiran pa je zato bolje da Ga zaključamo u kuću. Brinem se o nedavnim neprilikama koje je priredio demon Keši koji je poprimio oblik ogromnog konja." Kadaje čula da demon ljutito ulazi u Gokulu, majka Yašoda se toliko zabrinula u želji da zaštiti sina, da joj je lice svelo i suze navrle na oči. Ovo su neki znaci zanosnog straha u službi predanog poštovanja koji nastaje kada vidimo ili čujemo nešto što predstavlja opasnost za Krsnu. Pošto je Krsna ubio vešticu Putanu, neki prijatelji majke Yašode su je upitali kako se to zbilo. Majka Yašoda je odmah zamolila svoje prijatelje: „Prestanite, molim vas, prestanite! Ne govorite o tom događaju, jer se uznemirim, čak i kada ga se samo setim. Veštica Putana je došla da proždre moga sina i prevarila me je tako da sam joj dopustila da uzme dete na krilo. Nakon toga je umrla i njeno ogromno telo se gromoglasno stropoštalo." Prilikom zanosa službe predanog poštovanja u strahu, uslovljeni simptomi su suvoća u ustima, izlivi zanosa, pogledanje krišom, skrivanje, zbunjenost, traženje predmeta ljubavi i glasno plakanje. Ostali uslovijeni simptomi su zabluda, zaboravnost i iščekivanje opasnosti. Pri svim tim okolnostima, zanosan strah je stalni činilac. Takav strah prouzrokuju počinjene uvrede, ili razne opasosti. Uvrede mogu da se počine na različite načine i onaj ko ih počini oseća strah. Kada strah prouzrokuje izvesnu opasnost, ovaj predmet straha je uglavnom čovek koji deluje stravično po svom izgledu, prirodi i uticaju. Primer povoda koji je izazvao zanosan strah predstavlja veštica Putana. Strah mogu da prouzrokuju demoni zlikovci kao što su kralj Kamsa, ili pak moćni polubogovi kao što su Indra i Sankara. Demoni poput Kamse su se plašili Krsne, međutim, njihova osećanja ne mogu da se opišu kao zanosan strah u službi predanog poštovanja. Užas Iz ovlašćenih izvora saznajemo da privrženost prema Krsni usled osećanja odvratnosti ponekada izaziva zanos užasa u službi predanog poštovanja. Onaj koji oseća ovakvu zanosnu ljubav prema Krsni je skoro uvek na stupnju neopredeljene službe predanog poštovanja, ili šanta-rasa. Opis zanosne ljubavi koja je prouzrokovana užasom se nalazi u sledećem odlomku: „Ovog ćoveka je ranije zanimala samo požuda i čulno zadovoljenje i usavršio je svoju veštinu da iskorištava žene da bi zadovoljio svoje požudne želje. Međutim, pravo je čudo kako taj isti čovek sada peva Imena Krsne sa suzama u očima i čim ugleda lice žene odmah oseti odvratnost. Mislim da mrzi polni život što mogu da zaključim po njegovom licu." U ovoj službi predanog poštovanja u užasu, simptomi podzanosa predstavljaju pljuvanje pri pomisli na prošli život, krivljenje lica, skrivanje nosa i pranje ruku. Isto tako se javlja drhtanje u telu, nasilno okretanje tela i znojenje. Ostali simptomi koji mogu da se jave su stid, iscrpljenost, pomahnitalost, zabluda, nezadovoljstvo, poniznost, sažaljenje prema samom sebi, nemir, čežnja i ukočenost tela. Kada bhakta koji žali za odvratnostima koje je počinio u prošlosti, pokaže posebne simptome na svome telu, njegovo osećanje se naziva zanos u službi predanog poštovanja u užasu i gnušanju koja se javlja kada se probudi njegova svesnost Krsne. Postoji sledeći odlomak u vezi sa tim: „Kako neko može da uživa u polnom životu u ovom telu koje je samo vreća kože i kostiju ispunjene krvlju, prekrivene kožom i mesom i koja stvara sluz i odaje neprijatne mirise?" Ovo može da zapazi samo onaj čija se svesnost Krsne probudila i koji je potpuno shvatio odvratnu prirodu materijalnog tela. Jedno srećno dete u majčinoj utrobi se molilo Krsni na sledeći način: “O neprijatelju Kamse. toliko ispaštam zbog ovog materijalnog tela. Sada izgleda da sam zarobljen u gomili krvi, mokraće i tečnog izmeta, u utrobi moje majke. Ispaštam veliku bol, jer živim u ovakvom stanju. O božanski okeanu milosti, molim Te da se zato smiluješ na mene. Nemam nikakve sposobnosti da Te predano služim s puno ljubavi, ali Te molim da me izbaviš!" Nešto slično je izjavio grešnik koji je zapao u paklene muke. Ovako se obratio Uzvišenom Gospodinu: „Dragi moj Gospodine. Yamaraja me je stavio u ovaj položaj kojije prepun prljavih i neprijatnih mirisa. Nalazim se medu insektima i crvima, okružen izmetom raznih bolesnika. Kada sagledam ovaj grozan prizor, oči me zabole i gotovo oslepim. Zato Ti se molim, Gospodine moj, da me izbaviš iz paklenih muka. Zapao sam u ovaj pakao, ali ću uvek pokušati da se setim Tvog Svetog Imena i na taj način ću se truditi da održim dušu i telo." Ovo je još jedan primer zanosne ljubavi prema Krsni u odvratnosti. Treba da shvatimo da je svako ko neprestano peva Sveta Imena Gospodina — Hare Krsna, Hare Krsna, Krsna Krsna. Hare Hare / Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare — stekao transcendentalnu ljubav prema Krsni i na taj način je u svim okolnostima zadovoljan samo kada se prised Gospodinovog Imena sa svom ljubavlju, u zanosnom ushićenju. U zaključku možemo da pomenemo da se zanosna ljubav prema Krsni u odvratnosti javlja za vreme perioda kada uspavana neopredeljenost prelazi u ljubav. 49. Mešanje rasa Kao sto je već bilo opisano, postoji dvanaest različitih vrsta rasa, ili odnosa zanosne ljubavi prema Krsni. Pet rasa su neposredne i u njih se ubrajaju neopredeljenost, služenje, bratska ljubav, roditeljska i bračna ljubav. Postoji sedam posrednih rasa u koje se ubrajaju smeh, začuđenost, viteštvo, samilost, gnev, strah i gnušanje. Pet neposrednih rasa su većno prisutne u svetu Vaikunthe, Krsninom carstvu, dok se sedam posrednih rasa, većno ispoljavaju u Gokula Vrndavanu, gde Krsna prikazuje Svoje transcendentalne zabave u materijalnom svetu. Često je pored stalne rase prisutna i neka druga rasa i spoj ovih raspoloženja ljubavi je ponekad skladan, ili prijatan, a ponekad neskladan ili neprijatan. Sada prikazujemo naučnu analizu sklada i nesklada spojeva različitih rasa, ili ljubavnih raspoloženja. Kada se u rasi neopredeljene ljubavi (šanta-rasi) pojavljuju primese straha ili začuđenosti, rezultat je skladan. Kada se na ovom stupnju rađaju bračna ljubav, viteštvo, gnev i strah, rezultat je neskladan. Kada se prilikom zanosa služenja javlja strah, neopredeljena ljubav, ili viteštvo (kao što je dharma-vira i dana-vira), rezultat je skladan. Zanos u službi predanog poštovanja u viteštvu (yuddha-vira) i gnevu. Sam Krsna neposredno podstiče. Kada se bratska ljubav pomeša sa bračnom ljubavlju, smehom ili viteštvom, ovaj spoj je jako skladan. Kada se sa ovom istom bratskom ljubavlju spoji strah, ili roditeljska ljubav, rezultat je jako neskladan. Iako među njima postoji jaz razlike, spoj roditeljske ljubavi sa smehom, samilošću ili strahom je skladan. Spoj zanosa roditeljske ljubavi sa bračnom ljubavlju, viteštvom ili gnevom je neprikladan. Zanos bračne ljubavi spojen sa smehom i bratimstvom je skladan. Prema izvesnim stručnim mišljenjima, u zanosnoj bračnoj ljubavi osećanja viteštva koja su poznata kao yuddha-vira i dharma-vira su jedino skladni. Prema ovom mišljenju, sva druga osećanja osim ova dva predstavljaju nesklad kada se spoje sa bračnom ljubavlju. Što se tiče zanosnog smeha. njegov spoj sa strahom, bračnom ili roditeljskom ljubavlju je skladan, dokje spoj sa samilošću i gnušanjem, neskladan. Kad je u pitanju začuđenost u službi predanog poštovanja, njen spoj sa viteštvom, ili neopredeljenom ljubavlju je skladan, dok je spoj sa gnevom ili strahom, uvek neskladan. Što se tiče zanosnog viteštva u službi predanog poštovanja, spoj sa začuđenosšću, smehom, ili služenjem je skladan, dok je spoj sa strahom ili bračnom ljubavlju neskladan. Prema izvesnim mišljenjima poznavaoca, zanos neopredeljene ljubavi je uvek skladan kada se spoji sa službom predanog poštovanja u viteštvu. Kad je u pitanju zanosna samilost u predanom služenju, njen spoj sa gnevom ili roditeljskom ljubavlju je skladan, dok je spoj sa smehom, bračnom ljubavlju ili začuđenosti, uvek neskladan. Što se tiče zanosnog gneva u službi predanog poštovanja, njegov spoj sa samilošću i viteštvom je skladan, a spoj sa smehom, bračnom ljubavlju ili strahom, potpuno neskladan. Spajanje zanosnog straha u službi predanog poštovanja sa gnušanjem i samilošću je uvek skladno. Što se tiče zanosnog viteštva u predanom služenju, njegovo spajanje sa bračnom ljubavlju, smehom, ili gnevom je uvek neskladno. Kad je u pitanju zanosno gnušanje u službi predanog poštovanja, osećanja neopredeljene ljubavi, smeha ili služenja su skladna, dok su osećanja bračne ljubavi ili bratimstva neskladna. Prethodna analiza predstavlja predmet proučavanja rasabhase, ili neskladnog mešanja rasa. Ova transcendentalna nauka o rasabhasi može da podrobno objasni osećanja zanosne ljubavi koja su međusobno skladna ili neskladna. Kada je Gospodin Caitanya Mahaprabhu živeo u Jagannatha Puriju mnogi pesnici i bhakte su dolazili kod Njega i upućivali Mu razne pesme, ali je vladalo pravilo da sekretar Gospodina Caitanye, Svarupa Damodara, prvo preispita u tančine svu ovu poeziju i dozvolio bi pesniku da pruđe Gospodinu Caitanyi i izrecituje svoju pesmu, samo kada bi ustanovio da nije prisutno nikakvo neskladno mešanje rasa, ili transcendentalnih osećanja. Tema o neskladnom mešanju rasa je jako važna i čiste bhakte uvek očekuju savršen sklad u opisima različitih odnosa sa Vrhunskom Božanskom Ličnošću. Proučavanje skladnog i neskladnog mešanja rasa ponekada postaje jako iscrpno i ovde se nagoveštava zašto je to tako. Kada prijatelj sretne drugog prijatelja, međusobna osećanja koja nastaju pri tom susretu su uglavnom jako skladna. Međutim, pri takvom susretu među prijateljima, javlja se toliko mnogo osećanja daje teško ustanoviti kada su skladna a kada postaju neskladna. Iskusni učeni poznavaoci su preispitali rase koje se slažu jedna sa drugom u određenom spoju koji sadrži „celinu" i „deo". Prema ovom postupku, najistaknutije osećanje se naziva „celina" dok se sporedno osećanje smatra „delom". Sledeći odlomak jasno objašnjava predmet dela i celine: „Sva živa bića su baš kao čestice uzvišene vatre, pa zato ne znam kako ću ja koji sam sićušna iskra, moći da transcendentalno služim sa puno ljubavi ovu uzvišenu vatru, Gospodina Krsnu." U ovoj izjavi se osećanja neopredeljene ljubavi smatraju za celinu, dok se želja bhakte da služi Gospodina smatra kao deo. Ustvari, u odsjaju Brahmana ne postoji mogućnost za međusobnu razmenu zanosne ljubavi između Gospodina i bhakte. Postoji još jedan primer gde se navode reći bhakte koji ovako jadikuje: „Avaj, još uvek pokušavam da uživam u zadovoljstvu koje pruža ovo telo koje je samo koža prekrivena sluzi, semenom i krvlju. U ovom stanju svesnosti, toliko sam proklet, da ne mogu da uživam u transcendentalnom zanosu i sećam se Vrhunske Božanske Ličnosti." U ovoj izjavi postoje dva osećanja zanosne ljubavi, naime, neopredeljenost i gnušanje. Neopredeljenost se ovde smatra za celinu, dok zanos gnušanja predstavlja deo. Drugi bhakta tvrdi nešto slično: „Sada ću početi da hladim lepezom Vrhunsku Božansku Ličnost, Šri Krsnu, koji sedi na zlatnom prestolu, uzvišeni je Parambrahma u Svom većnom, transcendentalnom obliku i sa tamnom puti. Sada ću se odreći svoje vezanosti za materijalno telo koje nije ništa drugo do vreća mesa i krvi." Ovde se isto tako javlja spoj služenja i gnušanja, pri čemu se zanos služenja smatra za celinu, dok se zanos gnušanja smatra za deo. Postoji još jedan navod: „Kada ću se osloboditi gune neznanja? Kada ću većno početi da služim Krsnu kada se ovako prečistim? Samo tada ću moći da Ga obožavam i uvek posmatram Njegove lotosove oči i prekrasno lice." U ovoj izjavi, celinu predstavlja zanos neopredeljenosti, dok služenje predstavlja deo. Postoji još jedan navod koji glasi ovako: „Pogledaj ovog bhaktu Gospodina koji pleše čim se seti Krsninih lotosovih stopala. Ako samo posmatraš njegov ples, izgubićeš svaku draž, čak i za najlepše žene!" U ovoj izjavi neopredeljenost predstavlja celinu, dok gnušanje sačinjava deo. Jedan bhakta je smelo izjavio: „Dragi moj Gospodine, okrećem sada glavu čak i pri pomisli da se družim sa mladim devojkama. Što se tiče spoznaje Brahmana, uopšte me ne zanima, jer sam potpuno zaokupljen razmišljanjem o Tebi i pošto sam tako srećno i blaženo zaokupljen Tobom, izgubio sam sve druge želje, pa čak ne želim ni mistične moći. Sada moj um samo privlači da obožava Tvoja lotosova stopala." U ovoj izjavi, celinu predstavlja zanos neopredeljenosti, dok deo predstavlja viteštvo. U jednom drugom navodu, Subalu je neko ovako oslovio: „Dragi moj Subala, devojke iz Vrndavana koje su imale priliku da uživaju u Krsninim poljupcima, mora da su najveće srećnice na svetu." U ovom primeru, zanos bratske službe predanog poštovanja predstavlja celinu, dok zanos bračne ljubavi sačinjava deo. Krsna je rekao sledeće gopljima: „Drage Moje čarobne vile, ne posmatrajte Me tako svojim čežnjivim očima. Budite zadovoljne i vratite se kućama u Vrndavan. Nije uopšte potrebno da budete ovde." Dok se Krsna ovako šalio sa devojkama iz Vraje koje su sa velikom nadom došle da uživaju sa Njim u rasa plesu, Subala koji je isto bio prisutan je širom otvorio oči i nasmejano posmatrao Krsnu. Subalina osećanja su predstavljala spoj bratske ljubavi i smeha, pri čemu se bratska ljubav smatra za celinu, a smeh za deo. Sledeći primer sadrži spoj zanosne bratske ljubavi i smeha u vidu celine i dela. Kada je Krsna video kako se Subala preobučen u odeću Radharani skriva u senci prekrasnog drveta ašoka, na obali Yamune, odmah je ustao iz začudenosd. Kada je video Krsnu, Subala je pokušao da sakrije smeh i rukama je skrivao lice. Postoji još jedan primer spoja roditeljske ljubavi i samilosti u službi predanog poštovanja. Kada je majka Yašoda mislila kako njen sin hoda u šumi bez kišobrana i obuće, jako se uzbudila pri pomisli na neprijatnosti koje mora da oseća. U ovom primeru, celinu predstavlja roditeljska ljubav, dok samilost predstavlja deo. Postoji sledeći primer spoja roditeljske ljubavi i smeha. Jedna prijateljica je rekla majci Yašodi: „Draga moja Yasodo, tvoj sin je lukavo ukrao komad maslaca iz moje kuće, pa je premazao lice moga sina dok je spavao da bi me naveo da okrivim svoje dete za Njegov nestašluk!" Kada je ovo čula, majka Yašoda je visoko podigla svoje izvijene obrve i samo je nasmejana lica posmatrala prijateljicu. Neka majka Yasoda sve blagoslovi svojim smehom. U ovom primeru, celinu predstavlja roditeljska ljubav, dok deo predstavlja smeh. Postoji primer spoja nekoliko rasa u predanom služenju, na sledeći način. Dok je Krsna držao breg Govardhana u Svojoj levoj ruci, kosa Mu se rasula po ramenima i izgledalo je kao da se oznojio. Kada je majka Yasoda ugledala ovaj prizor, otpočela je da drhti. Kada je potom, široko raširenih očiju netremice posmatrala ovaj prizor, ugledala je kako Krsna pravi razne grimase, pa se jako radragala i nasmešila. Kada je potom opet pomislila kako Krsna drži breg toliko dugo, odeća joj se natopila znojem. Neka majka Yašoda Vraješvari zaštiti ceo univerzum svojom beskrajnom milošću! U ovom primeru, celinu predstavlja roditeljska ljubav, dok deo čini strah, začuđenost, smeh, samilost i tako dalje. Postoji primer mešanja bračne i bratske ljubavi u sledečim rečima Šrimati Radharani: „Drage Moje prijateljice, pogledajte samo kako je Krsna položio ruku na Subalino rame koji je odeven baš kao mlada devojka! Mislim da mora da Mi preko njega šalje neku poruku. Smisao je u tome da Radharanini pretpostavljeni ne vole da se Krsna ili Njegovi prijatelji pastiri druže sa Njom, pa se zato ovi prijatelji ponekada preoblače u žensku odeću, tako da mogu da uruče Radharani Njegovu poruku. U ovom primeru, celinu predstavlja bračna ljubav, a deo bratska ljubav. Sledeći odlomak pruža primer spoja bračne ljubavi i smeha u službi predanog poštovanja: „Krsna je u odeći mlade devojke rekao Radharani: „Kako Ti je samo srce tvrdo i okorelo! Zar ne vidiš da sam Ti sestra? Kako to da ne možeš da Me prepoznaš? Smiluj se na Mene, ispruži ruke i zagrli Me s ljubavlju!" Krsna je izgovarao ove umilne reči kada se potpuno prerušio u Radharani koja je mogla da shvati Njegovu nameru. Međutim, pošto je bila okružena Svojim pretpostavljenima, samo se nasmešila i nije ništa rekla. U ovom primeru, zanos bračne ljubavi se smatra za celinu, dok se zanos smeha smatra za deo. Sledeći odlomak slikovito opisuje mešanje nekoliko osećanja. Kada je jedna Candravalina prijateljica ugledala kako se Krsna sprema na borbu sa demonom Vrsasurom, pomislilaje sledeće: „Kako je Krsna prekrasan! Njegov um je očaran obrvama nasmešene Candravali, ruke Mu poput zmija počivaju na ramenima Njegovog prijatelja i u isto vreme ispušta krike nalik na lava, da bi podstaknuo Vrsasuru da se bori sa Njim!" Ovo je primer bračne ljubavi, bratimstva i viteštva. Ovde se smatra da je bračna ljubav celina, a da su bratimstvo i viteštvo delovi. Kada je Kubja uhvatila kraj Krsnine žute odeće, jer je gotovo osećala požudu i polni nagon, Krsna se samo poklonio, a obrazi su Mu se crveneli pred mnogim ljudima koji su stajali unaokolo i smešili se. Ovo je primer mešanja zanosne bračne ljubavi i smeha. Ovde se smeh smatra za celinu, dok se bračna ljubav smatra za deo. Jedan dečak pastir je upitao Višalu, dečaka pastira koji je pokušao da se bori sa Bhadrasenom: „Zašto se trudiš da preda mnom pokažeš svoje viteštvo? Pre ovoga si čak pokušavao da se boriš sa Šridamom, ali treba da znaš da Šridamu nije briga da se bori čak ni sa stotinama Balarama. Zašto se onda toliko razmećeš, kada uopšte nisi ništa naročito?" Ovo je primer mešanja bratimstva i viteštva. Viteštvo se ovde uzima za celinu, a bratimstvo za deo. Šišupala je imao običaj da naziva Krsnu pogrdnim imenima, pa je svojim uvredama razljutio sinove Pandua, više nego Krsnu. Zato su se Pandave naoružali raznim oružjem i spremali da ubiju Šišupalu. Njihova osećanja predstavljaju spoj zanosnog gneva i bratimstva, pri čemu se gnev smatra za celinu, a bratimstvo za deo. Jednom je Krsna posmatrao Šridamu kako vešto barata štapom u borbi sa Balaramom koji je znao da vešto barata buzdovanom, pa je čak njime ubio i demona Pralambasuru. Kada je Krsna ugledao kako je Šridama konačno porazio Balarama svojim malim štapom, obuzelo Ga je veliko zadovoljstvo i zadivljeno je pogledao Šridamu. U ovom primeru se javlja spoj začuđenosti, bratimstva i viteštva u službi predanog poštovanja. Bratimstvo i viteštvo se smatraju delovima, dok se začuđenost smatra za celinu. Oni koji dobro poznaju različite vrste nežnih osećaja nas uče da se prilikom preklapanja različitih osećanja, ono osećanje koje predstavlja celinu i koje je najistaknutije, smatra postojanim zanosnim ushićenjem. U Visnu-dharmottari se potvrđuje da se istaknuto osećanje, ili celina, u mešavini zanosnih osećanja u predanom služenju, smatra postojanim zanosnim ushićenjem u službi predanog poštovanja. Iako se sporedno osećanje ispoljava izvesno vreme, na kraju se spaja sa istaknutom celinom, pa se zato naziva neprirodnim zanosnim ushićenjem u službi predanog poštovanja. U vezi sa ovim postoji skladan primer koji poredi odnos između dela i celine. Gospodin Vamanadeva je ustvari, Vrhunska Božanska Ličnost, ali se „rodio" kao jedan od Indrine braće. Iako se Vamanadeva ponekada smatra za nevažnog poluboga, ustvari je gospodar Indre, kralj polubogova. Iako se zato Vamanadeva ponekada smatra za sporednog poluboga, Njegov stvarni položaj je taj da predstavlja uzvišenu celinu, izvor od koga potiču svi polubogovi. Na isti način, rasa koja se ističe, ponekada može da izgleda kao da se ispoljava kao sporedna, iako je ustvari glavno, tj. najistaknutije osećanje ljubavi kod bhakte. Kada se neuslovljeni zanos u službi predanog poštovanja snažno ispoljava neko vreme, još uvek se prihvata kao deo. Ako nije jako istaknut jedva se primećuje i ubrzo se stapa sa celinom. Uopšte se ne uzima u obzir, jer je jedva vidljiv: dok jedemo ukusna jela nećemo okusiti malu vlat trave, niti ćemo uopšte mariti za njen ukus. 50. Dalje proučavanje mešanja rasa Kao što smo već opisali, ako se pojedine vrste rasa mešaju i spoje sa suprotnim osećanjima, stvara se nesklad. Ako okusimo slano ili kiselo, dok jedemo slatki pirinač, neće nam se svideti ukus i rezultat je nesklad. Primer nesklada vidimo u rečima impersonaliste koji je glasno jadikovao: „Bio sam vezan samo za bezlični vid Brahmana i proveo sam dane beskorisno u zanosu. Nisam obratio pažnju na Šri Krsnu koji je izvor bezličnog Brahmana i nepresušna riznica svih transcendentalnih zadovoljstava." U ovom primera vidimo primese neopredeljenosti i bračne ljubavi i rezultat je neskladan. Ponekada u mestima kao što je Vrndavana, nailazimo na ljude koji osećaju neznatnu predanost prema Krsni u neopredeljenoj ljubavi, ali odmah na silu pokušavaju da dostignu nivo bračne ljubavi. Međutim, pošto postoji nesklad između neopredeljene i bračne ljubavi, padaju sa nivoa službe predanog poštovanja. Jedan čuveni bhakta na nivou neopredeljenosti je izrazio ovaj nesklad kada se molio zajedljivim rečima: „Željan sam da ugledam Krsnu. Vrhunsku Božansku Ličnost, koji je milionima puta milostiviji od Pita (prapredaka) u Pitrloki i koga uvek obožavaju čuveni polubogovi i mudraci. Međutim, čudi me da se na Njegovom telu često vide tragovi noktiju običnih, razuzdanih devojaka, iako je muž boginje sreće!" Ovo je primer nesklada usled mešanja neopredeljenosti sa najvišom bračnom ljubavi. Jedna gopije izjavila sledeće: „Dragi moj Krsna, pre svega me zagrli Svojim snažnim rukama. Onda ću, dragi moj prijatelju, prvo pomirisati Tvoju kosu, a potom uživati sa Tobom." Ovo je primer nesklada, pri kojem je bračna ljubav celina, a služenje deo. Jedan bhakta je rekao: „Dragi moj Krsna, kako da Te oslovim kao sina kad Ti se čuveni Vedantisti obraćaju kao Apsolutnoj Istini, a Vaisnave koje slede principe Narada-pancaratre kao Vrhunskoj Božanskoj Ličnosti? Ista si Uzvišena Ličnost, pa kako onda moj jezik može da uzme takvu neobičnu smelost i obrati Ti se kao običnom sinu?" U ovoj izjavi se javlja mešanje neopredeljene i roditeljske ljubavi i rezultat je nesklad. Jedan drugi bhakta je rekao: „Dragi moj prijatelju, moja mladalačka lepota je kratkotrajna poput munje na nebu, pa nije uopšte važno što imam prekrasno telo. Nikada nisam susrela Krsnu, pa te molim da odmah ugovoriš sastanak." Po ovim rečima postoji nesklad neopredeljenosti pomešane sa bračnom ljubavlju. Jedna požudna žena u Kailasu je rekla Krsni: „Dragi moj Krsna, poživi nam dugo!" Posto je to rekla, zagrlila je Krsnu i ovoje primer nesklada koji je posledica mešanja roditeljske i bračne ljubavi. Smisao prethodne analize je da pokaže da ako pri mešanju različitih osećanja, ili pri izmeni zanosne ljubavi između Krsne i bhakta, rezultat nije čist, onda se javlja nesklad. Prema mišljenju iskusnih bhakta kao što je Rupa Gosvami, rezultat je nesklad čim se jave oprečna osećanja. Jednom se obična bhaktini obratila Krsni: „Dragi moj mladiću, znam da mi je telo sačinjeno samo od krvi i mesa i da nikada ne možeš da uživaš u njemu. Međutim, toliko me je privukla Tvoja lepota da želim da me prihvatiš kao Svoju ljubavnicu." U ovim rečima postoji nesklad koji je nastao usled mešanja gnušanja sa bračnom ljubavlju. Šrila Rupa Gosvami upozorava bhakte da ne stvaraju takav nesklad u svojim tekstovima ili delima. Prisustvo ovakvih oprečnih osećanja se naziva rasabhasa i nijedan učeni poznavalac ili bhakta je neće prihvatiti kada se pojavi u bilo kojoj knjizi o svesnosti Krsne. U Vidagdha-madhavi (2.17) Paurnamasi kaže Nandimukhi: „Zar te ovo ne čudi! Čuveni mudraci meditiraju na Krsnu, pošto su se oslobodili svih materijalnih delatnosti i sa velikom teškoćom pokušavaju da stave Krsnu u srca. Nasuprot tome, ova mlada devojka pokušava da odvoji svoj um od Krsne, tako da može da ga usredsredi na materijalne delatnosti i čulno zadovoljenje. Zar nije žalosno da ova devojka pokušava da odstrani iz svoga srca tog istog Krsnu koga traže čak i najveći mudraci uz pomoć svojih strogih pokora i upornošću!" Iako se u ovom rečima javljaju oprečna osećanja zanosne ljubavi, rezultat nije nesklad, jer je bračna ljubav toliko uzvišena da poražava sve ostale vrste osećanja. U vezi sa tim, Šrila Jiva Gosvami objašnjava da ovakvo stanje uma nije moguće za sve, već samo za gopije u Vrndavanu. Postoje mnogi drugi primeri oprečnih osećanja gde nije prisutna izvitoperenost rasabhase. Jednom je jedan sporedni polubog na višim planetama uzgred primetio: „Krsnu, čije su šale jednom bile povod za urnebesni smeh stanovnika Vraje je sada napao kralj zmija, Kaliya, pa je zato postao predmet svačijeg jadikovanja!" U ovom primeru se meša smeh i sažaljenje, ali ne postoji nikakav nesklad, jer obe rase podstiču ljubav prema Krsni. Šrimati Radharani su jednom rekli da je ipak uzvišeni izvor nadahnuća za sve vrste službi predanog poštovanja, iako je prestala da obavlja sve delatnosti. Odlomak glasi ovako: „Draga moja Radharani, usled rastanka sa Krsnom, postala si nepomična kao drvo dražesnosti čiju ljupkost ne prekriva lišće. U Tvojoj mirnoći izgledaš kao da si se utopila u Brahman!" U ovom primeru se mešaju bračna i neopredeljena ljubav, ali je bračna ljubav prevazilazi. Ustvari, spoznaja Brahmana je samo stanje ukočenosti. Sam Krsna izjavljuje sledeće: „Srimati Radharani je za Mene postala oličenje spokoja, pa sada zbog Nje ne mogu ni oka da sklopim. Netremice posmatram i ne sklapam oči i uvek meditiram. Zbog Nje sam čak napravio dom u planinskoj pećini!" Ovoje primer bračne ljubavi pomešane sa neopredeljenošću, ali ne postoji nikakav nesklad. Sledeći razgovor se sastoji od pitanja postavljenih Rambhi, proslavljenoj lepotici i njenih odgovora. Rambhu su upitali: „Ko si ti, draga moja Rambha?" Odgovorila je: „Oličenje sam mira." Pitanje: „Zašto si onda na nebu?" Odgovor. „Otišla sam na nebo da spoznam Vrhunsku Apsolutnu Istinu." Pitanje: „Zašto onda netremice gledaš?" Odgovor „Gledam samo uzvišenu lepotu Apsolutne Istine." Pitanje: „Zašto onda izgledaš uznemirena?" Odgovor „Kupidon me je uznemirio." U prethodnom primeru isto tako ne postoji iskrivljeno predstavljanje osećaja, jer je uglavnom zanos bračne ljubavi prevazišao neopredeljeni stav u predanom služenju. U Šrimad-Bhagavatamu (10.60.45) Rukmini-devi je rekla: „Dragi moj mužu, žena koja nije osetila transcendentalno zadovoljstvo koje pruža lični dodir sa Tobom mora da nastoji da prihvati kao muža nekog drugog koji spolja ima brkove, bradu, kosmato telo, nokte i kosu na glavi. Unutar tela ima mišiće, kosti, krv, gliste u crevima, izmet, sluz, žuč i slično. Ustvari, takav muž je samo mrtvo telo, ali žena će prihvatiti takav spoj izmeta i mokraće kao svoga muža, jer je nije privukla Tvoja transcendentalna lepota." Ove reči koje navode činjenicu materijalnog tela nije iskrivljeno osećanje o transcendentalnoj spoznaji jer pravi jasnu razliku između materije i duše. U Vidagdha-madhavi(2.31) Krsna kaže Svom prijatelju: „Dragi Moj prijatelju, zar te ne ćudi da otkada Sam ugledao dražesne, lotosove oči Šrimati Radharani, osećam nagon da pljunem na mesec i lotosov cvet!" Ovo je primer bračne ljubavi pomešane sa gnušanjem, ali ne postoji nikakav nesklad. Sledeći odlomak opisuje različita osećanja službe predanog poštovanja: „Iako je Krsna bio nepobediv za svakog neprijatelja, dečaci pastiri u Vrndavanu su skoro potamneli od čuda kada su ugledali Njegovu prekrasnu kraljevsku odeću i borilačke veštine na bojnom polju Kuruksetre." Iako u ovom odlomku postoji mešanje viteštva i začuđenosti u predanom služenju, ne postoji nikakav iskrivljeni odraz osećanja. Jedna devojka iz Mathure je zamolila svog oca da zaključa vrata i da ode sa njom u školu Sandipani Munija i pronađe Krsnu. Žalila se da joj je Krsna potpuno opčinio um i u ovom događaju se mešaju bračna i roditeljska ljubav, ali ne postoji nikakav nesklad. Jedan brahmanandi (impersonalista) je na sledeći način izrazio svoju želju: „Kada ću moći da ugledam Uzvišenu Apsolutnu Božansku Ličnost koja predstavlja uzvišenu sreću, blaženstvo i znanje i na čijim se prsima vide tragovi crvenog praha kurhkum u dodiru sa Rukmininim grudima?" Ovde se javlja mešanje bračne ljubavi i neopredeljenosti. Iako su osećanja u oprečnosti, nema nikakvog nesklada, jer će Krsna privući čak i brahmanandije. Nanda Maharaja je rekao svojoj ženi: „Draga moja Yašoda, iako je tvoj sin Krsna nežan i baršunast kao cvet mallika, otišao je da ubije Kesi demona koji je snažan kao planina. Zato me muči nemir, ali bez obzira na to, neka svaka povoljnost prati moga sina! Podićiću ovu ruku, koja je snažna kao stub i ubiti demona Kešija, da bih oslobodio stanovnike Vraja-mandale od svih nespokojstava!" U ovim rečima postoje dve vrste osećanja: viteštvo i strah. Međudm, oba osećanja podstiču roditeljsku ljubav, pa zato nema nikakvog nesklada. Šrila Rupa Gosvami kaže u svojoj Lalita-madhavi: „Pošto je Krsna dospeo u Kamsino borilište, Kamsin sveštenik Ga je pogledao sa prezirom. Čitavo borilište je ispunio strah koji su osećali Kamsa i njegov sveštenik i nemirna osećanja zadovoljstva su se javila na licima Krsninih prijatelja. Njegovi zavidljivi protivnici su se plašili poraza, čuveni mudraci su meditirali, oči majke Devaki i ostalih žena koje su osećale materinska osećanja su se ispunile vrelim suzama, a tela iskusnih ratnika su se naježila. Srca polubogova kao što je Indra, su se ispunila čuđenjem, sluge su plesali, a nemirne oči mladih devojaka su posmatrale sve unaokolo." U ovom odlomku postoji opis sjedinjavanja različitih osećanja, ali ne postoji nikakav nesklad. Postoji još jedan odlomak u Lalita-madhavi koji je oslobođen od svakog nesklada gde pisac blagosilja sve čitaoce ove knjige na sledeći način: „Iako Vrhunska Božanska Ličnost može da podigne planinu prstom Svoje leve ruke, uvek je ponizan i krotak. Uvek je jako ljubazan prema bhaktama koji Ga vole. Osujetio je Indrin pokušaj da se osveti i odbio da mu ponudi žrtvu Indrayajnu. Izvor je sveg zadovoljstva za sve mlade devojke. Neka uvek ima milosti prema nama!" 51. Iskrivljeno predstavljanje transcendentalnih osećaja Rasabhasa, ili neskladno mešanje rasa, može da se podeli na uparasu (lažno predstavljanje), anurasu (oponašanje) i aparasu (iskrivljeno ili pogrešno predstavljanje zanosnih osećanja). Imperonalista koji je upravo video Krsnu je rekao sledeće: „Kada se potpuno oslobodimo od zaprljanosti u materijalnom svetu, uživamo u transcendentalnom blaženstvu zanosne meditacije. Međutim, čim sam ugledao Tebe, izvornu Vrhunsku Božansku Ličnost, osetio sam to isto zadovoljstvo." Ovaj iskrivljeni odraz osećaja se naziva šanta-uparasa ili iskrivljeno predstavljanje pomešanog impersonalizma i personalizma. Postoji još jedan odlomak koji glasi ovako: „Moje oči vide uvek samo Tvoju ličnost Zato si Ti čisti odsjaj Brahmana, uzvišeni uzrok svih uzroka. Smatram da ne postoji ništa drugo osim Tebe u ovoj kosmičkoj manifestaciji." Ovoje još jedan primer uparase, ili iskrivljeno predstavljanje impersonalizma i personalizma. Kada je Madhumangala, Krsnin bliski prijatelj, u šali plesao pred Krsnom, niko nije obraćao pažnju na njega, pa je u šali rekao: „Dragi moj Gospodine, smiluj se na mene. Molim Te da mi ukažeš Svoju milost" Ovo je primer uparase u bratinstvu i neopredeljenosti. Kamsa se jednom ovako obratio svojoj sestri Devaki: „Draga moja sestro, pošto sam ugledao tvog dragog sina Krsnu, mislim da je toliko snažan da može da ubije čak i hrvače snažne kao planina. Zato se više ne brinem čak i ako je u pogubnom boju." Ovo je primer uparase u iskrivljenom odrazu roditeljske ljubavi. U Lalita-madhavi Šrila Rupa Gosvami kaže: „Žene brahmana koji su obavljali yajne su bile mlade devojke, pa ih je privukao Krsna kao i gopije u Vrndavanu, pa su Mu s ljubavlju ponudile hranu." Ovde se javljaju osećanja bračne i roditeljske ljubavi i rezultat se naziva uparasa u bračnoj ljubavi. Jedna od prijateljica Šrimati Radharani je rekla: „Draga moja Gandharvika (Radharani) bila si najčednija u našem selu, a sada si istovremeno čedna i neverna, jer Te je Kupidon osvojio kada si ugledala Krsnu i začula Njegovu flautu." Ovo je još jedan primer uparase koju su prouzrokovali različiti ciljevi u bračnoj ljubavi. Prema nekim učenim znalcima, osećanja između ljubavnika i ljubljene iskrivljeno odražavaju mnoga osećanja. „Gopije je prečistio Krsnin pogled, pa se zato Kupidonov uticaj jasno vidi na njihovim telima." Iako u materijalnom smislu predstavlja nečistoću kada mladić pogleda devojku, kada je Krsna transcendentalno pogledao gopije, osetile su se pročišćenim. Drugim rečima. pošto je Krsna Aprolutna Istina, sve što čini je savršeno čisto. Pošto je Krsna kaznio Kaliva-nagu u reci Yamuni i plesao na njegovim glavama, njegove žene su se ovako obratile Krsni: „Dragi naš mali pastiru, samo smo mlade žene Kaliya-nage i zašto onda zvucima Svoje flaute uznemiruješ naš um? Kaliyine žene su laskale Krsni da bi poštedeo njihovog muža, pa je zato ovo primer uparase ili pogrešnog ispoljavanja osećanja. Jedna bhaktini je rekla: „Dragi moj Govinda, pogledaj ovaj cvetni grm na Kailasu. Mlada sam devojka, a Ti si romantičan mladić i šta više od ovoga mogu da kažem? Razmisli o tome." Ovo je primer uparase koju je prouzrokovala drskost u bračnoj ljubavi. Dok je Narada Muni prolazio kroz Vrndavan, došao je do šume Bhandiravana i na drveću ugledao mužjaka i ženku papagaja koji uvek prate Krsnu. Oponašali su razgovor koji su čuli o filozofiji Vedante, pa su se naizgled raspravljali o raznim filozofskim činjenicama. Kada je to video, Narada Muni je bio kao čudom pogođen i zurio je netremice. Ovo je primer anurase, ili oponašanja. Kada je Krsna pobegao sa borilišta, Jarasandha Ga je posmatrao iz daljine nemirnih očiju i osećao je veliki ponos. U svojoj pobedničkoj nadmenosti se nepresano smejao i ovo je primer aparase. Sve ono što je u vezi sa Krsnom se naziva zanosnom ljubavlju u službi predanog poštovanja, iako se ispoljava na različite načine: ponekada pravilno, a nekada na izvitoperen način. Prema mišljenju svih poznavalaca, sve što pobuđuje zanosnu ljubav prema Krsni se smatra kao podsticaj za transcendentalna osećanja. Ovako se završava Bhaktivedantina sažeta studija Šri Bhakti-rasamrta- sindhua Srila Rupe Gosvamija. (kraj)

Ambrozija predanosti (SP)

Products

Support

Ambrozija predanosti (SP)

Add this document to collection(s)

Add this document to saved

Suggest us how to improve StudyLib