MREŽE I INTERNET PREZENTACIJE Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Osnovni pojmovi računarskih mreža Računarska mreža predstavlja skup više računara, perifernih jedinica i drugih ureĎaja, koji su meĎusobno povezani sa ciljem razmene informacija i deobe mrežnih resursa Računari u mreži se nazivaju čvorovi. Čvorovi mogu biti serveri i radne stanice Komunikacija izmeĎu čvorova u mreži vrši se na osnovu protokola Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Osnovni pojmovi računarskih mreža Protokoli su pravila koja računarima daju uputstva kako da meĎusobno razmene informacije. Niz meĎusobno zavisnih protokola naziva se stek protokola Najpoznatiji stek protokola je TCP/IP (Transmision Control Protocol / Internet Protocol) Internet, mreža svih mreža, zasnovana je na TCP/IP protokolu Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija računarskih mreža Postoje tri osnovna kriterijuma za klasifikaciju: • klasifikacija po dometu, • klasifikacija po topologiji i • klasifikacija prema odnosima izmeĎu čvorova Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija po dometu • LAN mreže (Local Area Networks) - pokrivaju područje ograničeno na jedno preduzeće ili ustanovu. • WAN mreže (Wide Area Networks) - pokrivaju područje jedne ili više država ili područje celog sveta (Internet) • MAN mreže (Metropolitan Area Networks) - pokrivaju područje grada • CAN mreže (Campus Area Networks) - mreže univerzitetskog kompleksa koje povezuju veći broj LAN mreža na udaljenim lokacijama • PAN mreže (Personal Area Networks) – personalne mreže malog dometa, namenjene povezivanju prenosivih ureĎaja kao što su laptop računari, PDA, palmtop računari i dr Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija po dometu Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Lokalne računarske mreže – LAN Osnovna odlika lokalnih računarskih mreža su velike brzine prenosa podataka • 100 Mbps (megabita po sekundi) kod standarda Fast Ethernet • 1 i 10 Gbps (gigabita po sekundi) kod gigabitnog Ethernet-a. LAN mreže ne treba smatrati zatvorenim celinama, nego sistemima koji mogu i treba da se povezuju sa drugim LAN ili WAN mrežama Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija po topologiji Klasifikacija prema topologiji predstavlja klasifikaciju prema rasporedu i načinu povezivanja čvorova u mreži Logička topologija definiše logički plan mreže, tj. puteve po kojima se kreću informacije po mreži, kao i načine komunikacije izmeĎu čvorova. Dve glavne logičke topologije su: • magistrala (sabirnica, bus) • prsten (ring) Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija po topologiji Fizička topologija definiše plan rasprostiranja kablova u mreži Glavne fizičke topologije su: • magistrala (sabirnica, bus) • prsten (ring) i • zvezda (star). Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija po topologiji Pored ovih vrsta postoje i izvedene topologije, kao što su: • topologija zvezdastog prstena (star-wired) • topologija rešetke (mesh) Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Klasifikacija prema odnosima izmeĎu čvorova • Serverske mreže Mreže sa jednim čvorom koji ima funkciju servera, dok su svi ostali čvorovi klijenti (radne stanice) Radne stanice pristupaju serveru i koriste mrežne resurse • Peer-to-peer mreže Mreže ravnopravnih nadležnosti. Ne postoji računar koji obavlja ulogu servera, nego svaka radna stanica može imati ulogu klijenta i servera, što znači da su svi čvorovi jednaki Manje mreže, manji broj korisnika Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Intranet i ekstranet INTRANET je privatna računarska mreža jednog poslovnog sistema koja koristi standardne protokole interneta kako bi se zaposlenima omogućila jednostavna komunikacija i saradnja, te pristup informacijama firme. Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Intranet i ekstranet Razlika izmeĎu Interneta i intraneta: • Intranet je privatna mreža u vlasništvu neke organizacije, dok Internet nije u vlasništvu ni jedne firme ili osobe • Na Internet ima pravo pristupa svako ko ima tehničke mogućnosti za to, dok na intranet imaju pristup samo osobe koje su za to ovlaštene Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Intranet i ekstranet Intranet je sastavni deo Interneta ali su u njemu sadržane informacije koje načelno smeju biti dostupne samo ovlaštenim korisnicima Najčešće intranet čini sredstvo putem kojeg zaposleni i pristupaju Internetu, ali pristup sa Interneta u intranet je strogo kontrolisan Najčešću zaštitu intraneta od neovlaštenog pristupa predstavlja tzv. vatreni zidovi (Firewall). Vatreni zid (Firewall) je računar ili računarski program koji na poseban način reguliše, propušta saobraćaj izmeĎu intraneta prema Internetu i ograničava pristup sa Interneta ka intranetu Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Intranet i ekstranet EKSTRANET nastaje kada se više "intranetskih firmi" privremeno ili trajno povezu u cilju saradnje na nekom poslu ili razmene informacija Ekstranet je mreža koja je izgraĎena na principima Interneta, ali sa zaštitom od neovlaštenog pristupa Ekstranet predstavlja mrežu koja na principima internetske tehnologije pruža mogućnost saradnje različitim firmama, poslovnim partnerima, klijentima i dobavljačima u cilju ostvarivanja zajedničkih ciljeva Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Intranet i ekstranet Ekstranet, dakle, otvara intranet firme, koje to žele, prema spoljašnjem svijetu. On osigurava odgovarajuće kanale zaštićenog komuniciranja meĎu firmama koje saraĎuju Ključna obeležja ekstraneta: • Za razliku od Interneta, ekstranet nije svakome dostupan • Za razliku od intraneta, ekstranet nije ograničen na upotrebu samo unutar jedne organizacije • Ekstranet je prvenstveno pitanje organizacije, a ne tehnologije Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Web strane Web strane (web page) su elektronski dokumenti koji su pisani u kompjuterskom jeziku koji se zove HTML (Hypertext Markup Language) Web strane mogu da sadrže tekst, slike, video klipove, animacije, zvuk a mogu da budu i interaktivne u smislu da na njima možete da ukucate i ostavite neke svoje podatke. Web strana obično sadrži hiperlinkove na druge web strane. Hiperlinkovi su tekst ili slike koje vode do URL-ova drugih web strana. Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Web sajt Websajt (website) je jedna ili više web strana posvećenih jednoj istoj tematici, na primer jednoj osobi, poslu, organizaciji ili temi kao što je sport, .... Svaka strana ima jednoznačnu adresu koja se zove URL (Uniform Resource Locator), koja odreĎuje njenu lokaciju na serveru Prva strana se zove home page, koja ustvari predstavlja sadržaj sajta. Sa prve strane klikom na hiperlinkove pristupate ostalim web stranama sajta Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Blog i RSS Blog je niz hronološki organizovanih unosa teksta, koji se prikazuju na web stranicama, putem automatizovanog softvera koji omogućuje veoma jednostavno kreiranje i voĎenje bloga RSS је porodica web formata koji se koriste za objavljivanje sadržaja internet stranica koje se često menjaju, kao što su novinski naslovi; takoĎe može sadržati i slike, audio i video sadržaje i druge tipove datoteka Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar Hipertekst Hipertekst je struktura koja se sastoji od meĎusobno povezanih jedinica informacije prikazana na nekom elektronskom ureĎaju. Za razliku od tradicionalnog teksta, hipertekst nema jedinstven redosled čitanja, nego ga čitalac dinamički odreĎuje, tj. odreĎuje ga tokom čitanja Hipertekst je modularan, čime se želi naglasiti da on odreĎenom smislu nikada nije dovršen, jer se uvek može dodati novi modul Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar HTML HTML (HyperText Markup Language) je standarizovani jezik koji se koristi pri strukturiranju tekstova, medija i ugraĎenih objekata u web stranice i elektronsku poštu. Iako se HTML znakovi (tags) često nazivaju kodom, tehnički HTML nije kod jer kompjuterski kod su instrukcije koje od računara traže da izvrši odreĎenu operaciju Svrha HTML znakova je da se se struktura dokumenta "označi" tako da bi korisnikov agent (user agent), tj. internet pretraživač mogao da prepozna strukturu dokumenta i ispravno je prikaže u prozoru internet pretraživača kojeg korisnik koristi. Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar HTML Za dodatno modifikovanje web stranica, do sada su izašli neki dodaci: • CSS (Cascading Style Sheets) za izgled i položaj prezentacije • Skriptni jezici (Javascript, VBScript) za omogućavanje dinamičnosti i interaktivnosti na web prezentacijama, • DOM (Document Object Model) koji označava vezu izmeĎu skripte i elementa na stranici Gornji dodaci, u paketu sa HTML jezikom, ponekad se nazivaju DHTML ili Dinamični HTML Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar XML XML je standardni skup pravila za definisanje formata podataka u elektronskoj formi XML (Extensible Markup Language) je proširivi (meta) jezik za označavanje (engl. markup) tekstualnih dokumenata XML definiše opštu sintaksu za označavanje podataka pomoću odgovarajućih etiketa (tags) koje imaju poznato ili lako razumljivo značenje XML-ova osnovna svrha je da olakša deljenje podataka kroz različite informacione sisteme, posebno kroz one sisteme koji su povezani sa Internetom Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar CSS CSS (Cascading Style Sheets) je jezik formatiranja pomoću kog se definiše izgled elemenata veb-stranice. Prvobitno, HTML je služio da definiše kompletan izgled, strukturu i sadržaj veb-stranice, ali je od verzije 4.0 HTML-a uveden CSS koji bi definisao konkretan izgled, dok je HTML ostao u funkciji definisanja strukture i sadržaja Ekonomsko-trgovinska škola „Dositej Obradović“ Alibunar