ZADOVOLJSTVO POSLOM ZAPOSLENIH U
PROSVETI RS – namenska draft verzija
Istraživački zadatak pri predmetu Statistika u istraživanju
Studenti:
Milica Cakić
Branko Vranešević
Miloš Vračarević
Milena Mladenović
Mentor: izr. prof. dr. Anja Žnidaršič
Co-mentor: doc. dr. Janja Jerebic
Kranj 2019
1
1. UVOD
1.1. CILJ
Cilj istraživačkog rada bio je utvrditi da li su zaposleni zadovoljni svojim radnim mestom i koji faktori utiču na
zadovoljstvo zaposlenih. Podaci koje smo dobili pružiće nam sliku stepena zadovoljstva radnika.
2. OSNOVA ISTRAŽIVANJA
2.1. PREDSTAVLJANJE PROBLEMA
Učitelji, nastavnici i profesori predstavljaju stub obrazovanja i na njima leži odgovornost školovanja novih
generacija. Prihodi, beneficije, oprema za rad, uslovi rada i odnos nadređenih i sistema prema prosvetnim radnicima jedni
su od najbitnijih faktora koji mogu značajno da utiču na kvalitet rada, a samim tim i na rezultate obrazovnog procesa. Ove
faktore smo izdvojili na osnovu zahteva koje su sindikalni predstavnici predstavili septembra meseca 2019. godine
Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Jedan od osnovnih zahteva je bio uvođenje platnih
razreda i povećanje zarada.
2.2. ISTRAŽIVAČKA PITANJA
Za svrhu istraživanja I analize oblikovali smo 4 istraživačka pitanja:
RV1: Da li se zadovoljstvo poslom i zaradom razlikuju u odnosu na pol
RV2: Da li se zadovoljstvo poslom i zaradom razlikuju prema starosnim grupama zaposlenih
RV3: Koliko faktora možemo da definišemo na osnovu 7 pitanja iz upitnika i koji je nivo njihovog uticaja na zadovoljstvo
poslom.
RV4: Koliko grupa anketiranih dobijamo na osnovu njihovog odgovora o zadovoljstvu sa poslom.
2.3.
SADRŽAJ UPITNIKA
Upitnik se sastoji od dva dela. Prvi set sadrži 19 teza koje opisuju zadovoljstvo radnika na poslu, učestalost
određenih pojava u radu ili tvrdnji o opštom stanju. Da bismo utvrdili zadovoljstvo, koristili smo skalu zadovoljstva Likertovog tipa u 5 koraka, sa sledećim vrednostima: 1. Uopšte nisam zadovoljan/a, 2. Delimično sam nezadovoljan/a, 3. Nisam
siguran/a, 4. Delimično sam zadovoljan/a 5. Veoma sam zadovoljan/a; Skalu zastupljenosti pojava sa sledećim vrednostima:
1. Nikada, 2. Retko, 3. Ponekad, 4. Često, 5. Uvek ; I skalu slaganja: 1. Uopšte se ne slažem , 2. Delimično se ne slažem, 3.
Nisam siguran, 4. Delimično se slažem 5. U potpunosti se slažem.
Drugi deo upitnika sastoji se od pitanja klasifikacionog tipa, gde su nas zanimali pol i starost ispitanika i sa kojim
uzrastom učenika rade. Ova grupa pitanja sadrži lične informacije koje ispitanicima može da bude neprijatno da ih otkriju
kada se postave na samom početku upitnika, zato smo ih stavili na kraju anketnog upitnika.
2.4. ODABIR POPULACIJE I UZORKA
Populacija koju želimo da ispitamo čine prosvetni radnici koji su u momentu istraživanja na stalnom ili privremenom
radu u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji. Uključili smo sve poslove prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim
školama: vaspitači, učitelji nastavnici u osnovnim školama i nastavnici u srednjim školama.
Zadovoljstvo radnim uslovima i okolnostima izmereno je u osnovnim i srednjim školama u više gradova Srbije od
kojih su direktno kontaktirani zaposleni u dve niške škole, jednoj osnovnoj školi u Subotici i jednoj srednjoj školi u Beogradu,
2
a do zaposlenih prosvetnih radnika u ostalim školama Srbije došli smo putem specifičnih internet grupa na društvenim
mrežama.
Metoda odabira uzorka iz populacije je ne-slučajan, odnosno prigodan i namenski uzorak.
Po završetku anketiranja dobili smo 183 validna upitnika prosvetnih radnika zaposlenih u Republici Srbiji koji su činili
uzorak ovog istraživanja.
2.5. REALIZACIJA ISTRAŽIVANJA
Anketa je sprovedena kombinovanom metodom korišćenjem fizičkog i internet anketnog upitnika. Odabrali smo
kombinovanu metodu zato što korišćenjem internet ankete možemo da obuhvatimo uzorak koji je iz različitih krajeva
Republike Srbije, a želeli smo sa druge strane da obuhvatimo u istraživanje i deo populacije koji se ne oseća lagodno pri
korišćenju digitalnih tehnologija pa smo zbog toga prosledili školama i anketu koju mogu odštampati i dati zaposlenima da
popune fizički.
3. ANALIZA PODATAKA
3.1. ANALIZA UZORKA
U istraživanju rodno se izjasnilo 174 ispitanika(N), od toga je bilo 136 žena (78%) i 38 muškaraca (22%) (Tabela i
graf 1). Prosečna starost ispitanika je 44 godina. Starost smo podelili u 4 starosne grupe. Najmlađi zaposleni je
star 23 godine, i pripada prvoj starosnoj grupi, dok je najstariji zaposleni star 63 godine i pripada 4 starosnoj grupi
(Tabela 1 i Graf 1).
3.1.1. POL
Frequency
Percent
Valid
Cumulative
1 (Muški)
38
21%
22%
22%
2 (Ženski)
136
74%
78%
100%
Valid
174
95%
100%
Tabela 1: Analiza polne strukture ispitanika
3
Graf 1. Struktura anketiranih po polu
3.1.2.
STAROST
Tabela 2 pokazuje da je polovina ispitanika mlađa od 44,5 godina (Median = 44,50) sa standardnom
devijacijom od 9,47 godina. Prvi kvartil Q1 jednak je 37,00 (označen je u Tabeli 2), što znači da je četvrtina (ili
25%) ispitanika mlađa od 37 godina. Četvrtina ispitanika starija je od 50 godina (označeno u Tabeli 2 Procentualni
podaci 75, Q3 = 50,00). Većina ispitanika ima 45 godina (Modus Mo = 45).
Statistics
Starost
N
Valid
Missing
162
21
Mean
43.96
Median
44.50
Mode
45
Std. Deviation
9.471
Variance
89.694
Minimum
24
Maximum
63
Percentiles
25
37.00
50
44.50
75
51.00
Tabela 2 – Opisna statistika za parametar Starost
4
Starosne grupe
Cumulative
Frequency
Valid
Total
Valid Percent
Percent
od 23 do 30
18
9,8
11,1
11,1
od 31 do 40
44
24,0
27,2
38,3
od 41 do 50
57
31,1
35,2
73,5
od 50 do 63
43
23,5
26,5
100,0
162
88,5
100,0
21
11,5
183
100,0
Total
Missing
Percent
System
Tabela 3: Frekvenčna tabela za promenljivu starosne grupe
Iz tabele 2 – Frekvencija, možemo videti da je 57 anketiranih starih između 41 i 50 to jest 35.2%.
Graf 2: Histogram promenljive starosne grupe
5
Za bolju preglednost, dodali smo histogram s prikazom normalne krive koja se dobro uklapa na histogramu.
3.1.3. VRSTA RADNOG MESTA (Radno mesto i uzrast učenika sa kojima rade prosvetni
radnici)
U tabeli 4 prikazano je koliki procenat anketiranih radi sa određenim uzrastom dece. Imamo uzrasne kategorije, a
to su: predškolski uzrast, niži razredi osnovne škole (od 1. do 4. razreda), viši razredi osnovne škole (od 5. do 8. razreda) i
učenici srednje škole. Iz tabele vidimo da je najmanji procenat anketiranih vaspitača i pripremnim predškolskim grupama
(2,2%), zatim slede učitelji (14,2%), nakon njih po broju anketiranih su nastavnici koji predaju višim razredima u osnovnoj
školi (32,8%), a najbrojniju grupu čine nastavnici koji predaju u srednjoj školi.
Radno mesto
Frequency
Valid
predškolski uzrast
Valid Percent
Cumulative
Percent
4
2.2
2.3
2.3
od 1. do 4. razreda osnovne škole
26
14.2
14.9
17.2
od 5. do 8. razreda osnovne škole
60
32.8
34.5
51.7
od 1. do 4. razreda srednje škole
84
45.9
48.3
100.0
174
95.1
100.0
Drop-out
8
4.4
Unanswered question
1
.5
Total
9
4.9
183
100.0
Total
Missing
Percent
Total
Tabela 4 – Frekvenčna analiza vrste radnog mesta ispitanika
Podaci koje smo prikupili daju nam mogućnost da definišemo dve dodatne grupe, a to je u kojoj vrsti ustanove
rade anketirani prosvetni radnici, da li rade u osnovnoj ili srednjoj školi. Kada uradimo opisnu analizu vidimo da je broj
učesnika u anketi koji rade u osnovnoj školi čini 49,2%, a broj anketiranih koji rade u srednjoj školi je 45,9%, što je vrlo
uravnotežen uzorak ukoliko ga posmatramo prema ustanovi u kojoj učesnici ankete rade.
6
Vrsta škole
Frequency
Valid
Valid Percent
Cumulative
Percent
osnovna škola
90
49.2
51.7
51.7
srednja škola
84
45.9
48.3
100.0
174
95.1
100.0
9
4.9
183
100.0
Total
Missing
Percent
System
Total
Tabela 5 – Frekvenčna analiza zaposlenih u osnovnim i srednjim školama
Na grafikonu 1 možemo videti prikaz kategorizacije anketiranih prema uzrastu dece sa kojima rade. Na istom
grafikonu možemo videti i odnos anketiranih u osnovnim i srednjim školama ako znamo da sa prve tri kategorije uzrasta
dece pohađaju osnovnu školu, a poslednja kategorija pohađa srednju školu. Kako iz tabela tako i iz ovog grafičkog prikaza
možemo da vidimo da 4,9% anketiranih nije odgovorilo ili je odustalo od ovog pitanja. Ovo se moguće desilo i zbog toga
što jedan broj nastavnika radi u dve škole (osnovnoj i srednjoj) istovremeno, a ovu opciju nismo dali upitnikom.
Vrsta radnog mesta i institucije u kojoj rade anketirani
100
4.9
90
80
Procenat ispitanika
70
Nevalidni odgovori
45.9
od 1. do 4. razreda srednje
škole
60
50
od 5. do 8. razreda osnovne
škole
40
30
od 1. do 4. razreda osnovne
škole
32.8
predškolski uzrast
20
10
0
14.2
2.2
Sa kojim uzrastom dece rade anketirani
Grafikon 3 – Vrsta radnog mesta i institucije u kojima rade anketirani
7
3.2.
Analiza mišljenja anketiranih o svakom delu anketnog upitnika
Prilikom kreiranja upitnika imali smo na umu četiri oblasti koje želimo ispitati koliko utiču na zadovoljstvo poslom
prosvetnih radnika zaposlenih u osnovnim i srednjim školama:
•
•
•
•
Zadovoljstvo poslom u odnosu na okruženje i sredstva za rad
Zadovoljstvo poslom u odnosu na rad rukovodioca
Zadovoljstvo platom i napredovanjem
Nivo radnog angažovanja zaposlenih.
U tabeli 6 i grafikonu 4 možemo videti prosečno zadovoljstvo za svako pitanje iz ove oblasti definisano
petostepenom Likert-ovom skalom. Na sva pitanja je u totalu odgovorilo 171 zaposleni. U tabeli 6 nas zanimaju srednje
vrednosti zadovoljstva određenih oblasti, ali i srednje vrednosti (Mean) pojedinih tvrdnji. Iz analize odgovora saznali smo
da su vrednosti zadovoljstvo poslom u odnosu na okruženje i sredstva za rad (Me=3,59) i nivo radnog angažovanja
zaposlenih (Me=3,60) veće od prosečnog zadovoljstvo rukovodiocem (Me=3,30), platom i napredovanjem (Me=,34). U
skladu sa ovim podacima imamo najvišu prosečnu vrednost slaganja sa tvrdnjom koja kaže da se prosvetni radnici osećaju
sigurno u školskom prostoru (Me=3,98), dok su najmanje zadovoljni mogućnošću za povećanjem plate (Me=2,13). Ovo se
najbolje vidi iz grafikona 4.
Descriptive Statistics
Zadovoljstvo poslom u odnosu na okruženje i sredstva za rad
N
Minimum
Maximum
Mean
Std. Deviation
Školski prostor je za rad nas: a) Siguran
181
1
5
3.98
1.135
Školski prostor je za rad nas: b) Ugodan
179
1
5
3.66
1.166
Školski prostor je za rad nas: c) Podsticajan
179
1
5
3.34
1.345
Vodeći kadar je objektivna u vrednovanju kvaliteta rada zaposlenih.
183
1
5
3.15
1.408
Direktor/ka odobrava projekte i ideje koje predlažu zaposleni.
182
1
5
3.95
1.227
U kolektivu vlada dobra komunikacija.
182
1
5
3.26
1.268
Ranije su roditelji bili saradljiviji nego što su to danas.
182
1
5
4.09
1.032
182
1
5
3.25
1.430
Minimum Maximum
Mean
Std. Deviation
Škola poseduje sva neophodna sredstva (nastavna i nenastavna)
koja su potrebna zaposlenima u školi da realizuju svoje aktivnosti.
Zadovoljstvo poslom u odnosu na rad rukovodioca
N
Vodeći kadar pokazuje visok nivo kompetencija u rešavanju
177
1
5
3.35
1.056
177
1
5
3.33
1.151
Vodeći kadar mi obezbeđuje besplatno stručno usavršavanje.
176
1
5
3.30
1.193
Moji saveti i žalbe su prihvaćeni i uključeni u buduće strategije.
177
1
5
3.21
1.087
Minimum Maximum
Mean
Std. Deviation
profesionalnih izazova.
Vodeći kadar ima jasno određen način ophođenja prema svim
zaposlenima i sprovodi ga.
Zadovoljstvo platom i napredovanjem
N
8
Zadovoljan/na sam svojom zaradom.
177
1
5
2.18
1.374
Zadovoljan/na sam sa svojim mogućnostima za povećanje plate.
177
1
5
2.13
1.454
Zadovoljan/na sam mogućnostima za napredovanje u zvanju.
177
1
5
2.72
1.472
Minimum Maximum
Mean
Std. Deviation
Nivo radnog angažovanja zaposlenih
N
Opterećen/a sam obimom posla.
176
1
5
3.70
.928
Na poslu se osećam samouvereno.
176
2
5
4.16
.791
Srećan/na sam kada imam dosta da radim.
176
1
5
3.44
.984
176
1
5
3.19
1.083
Količina nastavnog sadržaja je usklađena sa satnicom predviđenom
za realizaciju časa:
Valid N (listwise)
171
Tabela 6 – Prikaz deskriptivnih podataka stavova zaposlenih prema oblastima
Prosečna vrednost zadovoljstva za svaku od postavljenih tvrdnji
Količina nastavnog sadržaja je usklađena sa satnicom predviđenom…
Srećan/na sam kada imam dosta da radim.
Na poslu se osećam samouvereno.
Opterećen/a sam obimom posla.
Zadovoljan/na sam mogućnostima za napredovanje u zvanju.
Zadovoljan/na sam sa svojim mogućnostima za povećanje plate.
Zadovoljan/na sam svojom zaradom.
Moji saveti i žalbe su prihvaćeni i uključeni u buduće strategije.
Vodeći kadar mi obezbeđuje besplatno stručno usavršavanje.
Vodeći kadar ima jasno određen način ophođenja prema svim…
Vodeći kadar pokazuje visok nivo kompetencija u rešavanju…
Škola poseduje sva neophodna sredstva (nastavna i nenastavna)…
Ranije su roditelji bili saradljiviji nego što su to danas.
U kolektivu vlada dobra komunikacija.
Direktor/ka odobrava projekte i ideje koje predlažu zaposleni.
Vodeći kadar je objektivna u vrednovanju kvaliteta rada zaposlenih.
Školski prostor je za rad nas: c) Podsticajan
Školski prostor je za rad nas: b) Ugodan
Školski prostor je za rad nas: a) Siguran
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
Grafikon 4 – Prikaz prosečne vrednosti zadovoljstva zaposlenih za stavove definisane Likert-ovom skalom
Od 7 do 11 tabele možete videti analizu odgovora na pitanja sa višestrukim odgovorima. Prema ovim podacima dobili
smo da:
• najveći broj zaposlenih u prosveti proverava uspešnost održanog časa na osnovu reakcije učenika nakon
završetka časa (51,1%);
9
•
•
•
•
zaposleni u prosveti smatraju da njihovi nadređeni od navedenih veština najviše su se iskazali u kvalitetnoj
organizaciji procesa u školi (26,3%);
više od polovine nastavnog osoblja smatra da učenici pokazuju poštovanje prema nastavnicima, a nešto
manje od polovine smatra da učenici pokazuju interesovanje za nastavu;
najveći broj nastavnika smatra da od ponuđenih mogućnosti najverovatnije je da će biti nagrađeni za svoj
dobar rad besplatnim seminarom (58,3%);
najveći broj nastavnika smatra da njihov posao zahteva više od 8 sati rada dnevno (53,1%)
Procena uspešnosti održanog časa - Frequencies
Responses
N
V1_multipleresponsea
Na osnovu pojedinačnog razgovora sa
Percent
Percent of Cases
61
20.9%
34.9%
149
51.0%
85.1%
Na osnovu potražnje za dodatnom nastavom
35
12.0%
20.0%
Po rezultatima na testu
47
16.1%
26.9%
292
100.0%
166.9%
učenicima
Na osnovu rekcije učenika nakon završetka časa
Total
a. Dichotomy group tabulated at value 1.
Tabela 7 – Prikaz deskriptivnih podataka stavova zaposlenih prema oblastima
Veštine direktora/ke škole - Frequencies
Responses
N
V2_vrednosta
Dobro upravlja vremenom
Percent of
Percent
Cases
42
16.5%
33.9%
60
23.5%
48.4%
67
26.3%
54.0%
49
19.2%
39.5%
Ume da motiviše zaposlene
33
12.9%
26.6%
Drugo (molim Vas dopišite):
4
1.6%
3.2%
255
100.0%
205.6%
Komunicira profesionalno sa
zaposlenima
Kvalitetno organizuje
procese u školi
Je inovativan u iznalaženju
rešenja
Total
a. Dichotomy group tabulated at value 1.
Tabela 8 – Prikaz deskriptivnih podataka stavova zaposlenih prema oblastima
10
Odnos učenika prema nastavi i nastavniku/ci - Frequencies
Responses
N
V3_vrednosta
Veliki broj učenika pokazuje:
Interesovanje za nastavu
Veliki broj učenika pokazuje:
Poštovanje prema nastavniku
Total
Percent of
Percent
Cases
71
45.8%
61.7%
84
54.2%
73.0%
155
100.0%
134.8%
a. Dichotomy group tabulated at value 1.
Tabela 9 – Prikaz deskriptivnih podataka stavova zaposlenih prema oblastima
Nagrade i benificije za izvanredan rad - Frequencies
Responses
N
V4_vrednosta
Novčani bonus na platu
Percent of
Percent
Cases
15
17.9%
22.4%
1
1.2%
1.5%
Stručno usavršavanje
49
58.3%
73.1%
Slobodni dani
19
22.6%
28.4%
84
100.0%
125.4%
Besplatna ishrana na poslu
Total
a. Dichotomy group tabulated at value 1.
Tabela 10 – Prikaz deskriptivnih podataka stavova zaposlenih prema oblastima
Subjektivna procena vremena radnog angažovanja - Frequencies
Count
Moj posao zahteva :
Manje od 8 radnih sati
dnevno,
8 radnih sati dnevno
Više od 8 radnih sati
dnevno.
Column N %
28
16.0%
54
30.9%
93
53.1%
Tabela 11 – Prikaz deskriptivnih podataka stavova zaposlenih prema oblastima
11
4. Zaključak
Prilikom analize podataka koristili smo SPSS program, a podatke koje smo ovom analizom dobili možemo
interpretirati ukratko na sledeći način.
Analizom polne strukture uzorka dobili smo da od ukupnog broja anketiranih (184) 22% čine muškaraca, a 78%
žene. Iako nismo bili u mogućnosti da dođemo do zvaničnih podataka polne strukture populacije, prema podacima o
polnoj strukturi 3 osnovne i 2 srednje škole na jugu Srbije, polna struktura koju smo dobili iz uzorka dovoljno verno
oslikava polnu strukturu populacije.
Analizom starosne strukture uzorka dobili smo da je prosečna starost zaposlenih u prosveti 44 godine. Najmlađi
ispitanik ima 24 godina, a najstariji 63 godine. Prosečna vrednost starosti zaposlenih je gotovo ista vrednosti Medijane
(44,50). Stoga možemo zaključiti da je starosna raspodela u školama prilično uravnotežena, odnosno da za uzorak koji
smo anketirali ne možemo reći niti da je „star“ niti da je „mlad“, već najpribližniji opis bio bi da je „uravnotežen“ prema
starosnoj strukturi.
Iz deskriptivne analize podataka saznali smo da su prosvetni radnici zaposleni u osnovnim i srednjim školama
najmanje zadovoljni platom i mogućnošću da napreduju na poslu, potom menadžerima u školama (direktorima/kama
škola), a da su više zadovoljni radnim okruženjem, sredstvima za rad koje škola poseduje i nivoom radnog angažovanja.
Koristili smo Independant Simple t-test kako bismo utvrdili da li se nivo zadovoljstva zaradom između muškaraca i
žena zaposlenih u prosveti razlikuje. Testiranjem ove hipoteze došli smo do zaključka da ne postoji statistički značajna
razlika nivoa zadovoljstva platom muškaraca i žena zaposlenih u prosveti, odnosno da su ove grupe podjednako
nezadovoljne.
Hipotezu da je prosečno zadovoljstvo zaposlenih u školi sa odnosom roditelja jednako na svim nivoima
radnih mesta testirali smo sa One-Way ANOVA. Odgovor na naše drugo istraživačko pitanje je da ne postoje
statistički značajne razlike između radnog mesta u zadovoljstvu zaposlenih sa odnosom roditelja.
Faktorskom analizom želeli smo da utvrdimo koliko faktora određuje 7 varijabli koje smo izdvojili iz
upitnika. Iz analize smo uspeli da definišemo dva faktora koja značajno utiču na zadovoljstvo poslom zaposlenih
u prosveti, a to su „Zadovoljstvo mogućnostima za napredovanje“ i „Zadovoljstvo nivoom radnog angažovanja“.
Na pitanje koliko grupa ispitanika dobijamo na osnovu odgovora o zadovoljstvu poslom prosvetnih radnika
osnovnih i srednjih škola, dobili smo odgovor da se radi o tri karakteristične grupe koje smo nazvali „Veoma
zadovoljni“, „Zadovoljni“ i „“Nezadovoljni“.
Na zahtev pojedinih učesnika u istraživanju (anketiranih) rezultati prikupljeni i analizirani o zadovoljstvu
poslom prosvetnih radnika osnovnih i srednjih škola u Srbiji biće prosleđeni školama čiji su kolektivi učestvovali u
većinskom broju, ali će biti objavljeni i u FaceBook grupama u kojima je on-line upitnik distribuiran.
12