Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Prevencija i tretman poremećaja ponašanja Ponašanje osoba sa graničnim poremećajem ponašanja Predmet: Psihološke osnove poremećaja ponašanja Osnovne studije Maj, 2013. Mentor: Studenti: Prof dr Danka Radulović Lupšić Jelena 104/11 Neđić Nevena 237/11 Beograd, 2013 Granični poremećaj ličnosti Krajem sedamnaestog veka engleski lekar Thomas Sydenham je o nizu svojih pacijenata u jednom pismu napisao danas često citiranu rečenicu: “Oni preko svake mere vole iste one koje će bez razloga mrzeti.” Opisivao je njihove iznenadne izlive besa, bola i straha. Naravno da Sydenham poremećaj koji je opisao nije zvao granični poremećaj ličnosti (za žene je izabrao izraz histerična, a za muškarce hipohondar), no njegov je opis bio pun pogodak. I danas su simptomi koje on navodi dva najvažnija simptoma pri donošenju dijagnoze graničnog poremećaja ličnosti. Psihoanalitičko tumačenje dinamike i nastanka problema o kojem je reč kaže da se radi o osobama koje su zapele u razvoju između 18-36 meseca života. Dakle, radi se o veoma ranim, formativnim godinama. Granično (borderline) stanje karakterišu: neuspešno odvajanje od majke, koje bi razvojno normalno trebalo da se desi u ranom periodu. Neuspešnost u odvajanju je često posledice činjenice da majka (verovatno iz svojih ličnih problema) nije pozitivno reagovala na dečije pokušaje osamostaljivanja, eksperimentisanja sa svetom i da je bila odbacujuća, depresivna ili ljuta kada bi dete počelo da se (prirodno i razvojno normalno) od nje odvaja i pokušava da upoznaje svoju širu sredinu. Dete je u tim ranim danima prilično zavisno od majke i neophodna su mu majčinska potrkrepljenja i ljubav za budući normalan razvoj. Ukoliko ne dobije to što mu treba, neće biti u stanju da adekvatno razreši fazu odvajanja i osamostaljivanja. Usled toga, dete se neće razviti u zrelu ličnost, već će se vazda koristiti nekim od primitivnih mehanizama odbrane, druge ljude neće doživljavati kao celovite (jer i samo neće biti razvojno zaokruženo) i klackaće se između idealizacije i deevaluacije drugih bitnih osoba iz svog okruženja. Kod borderlajn stanja uvek srećemo sledeću trijadu – agresivnost, depresivnost i nejasni identitet. Arrieti borderline ličnosti naziva «tornado ličnostima». Kaže da često žive u atmosferi «katastrofe i propasti», hronično su nezadovoljni, razočarani, uz stalno osećanje uskraćenosti, ali istovremeno pokazuju i otpornost, smisao za humor i «feniks fenomene» (uporno «ustajanje» posle čestih «padova»). Oni se žale na otuđenost od ljudi, očajni su zbog besmislenosti življenja, lako ih je prepoznati po lajtmotivu njihove verbalizacije «U meni se nalazi neka velika unutrašnja praznina». Iako statistike pokazuju da je sve više ličnosti granične organizacije, pitanje je koliko su mnoge dijagnoze ispravno uspostavljane. To pitanje se nužno nameće ako na umu imamo mnogobrojna neslaganja naučnika po pitanju toga «šta je zapravo taj entitet, ukoliko ga uopšte možemo zvati entitetom». Masterson, psihoanalitičar poznat po detaljnoj analizi granične i narcistične patologije, kaže da je borderline patologija ona «iz koje se ne odrasta». Prema tome, možemo reći da su to osobe zaglavljene i oštećene u ranom razvoju i da nikako ne uspevaju da prevaziđu razvojne deficite. Stoga, borderline možemo okarakterisati pre kao stanje, nego kao patologiju per se. Izvori patnje kod borderline osoba su njima samima neprepoznati. Javlja se osećaj praznine koji vodi ka prisilnoj akciji – odigravanju (acting out ili odigravanje je termin koji predstavlja ponavaljanje neosvešćenih obrazaca iz detinjstva, kako bi se njima u sadašnjosti ovladalo. Kako su ti problemi iz detinjstva nesvesni, odigravanjem se ne mogu razrešiti. Ipak, odigravanje ljudima donosi neku vrstu trenutnog rasterećenja tenzije, koju doživljavaju kao nepodnošljivu). Iako postoje brojna neslaganja povodom borderline pitanja, bilo bi dobro da pokušamo da sistematizujemo neke okosnice oko kojih se većina slaže, te da pružimo kakvutakvu sliku o borderline osobama. Glavni problemi se svode na nestabilnost poimanja samog sebe, međuličnih odnosa i raspoloženja. Karakterističan je uzorak ponašanja obeležen nestabilnošću međuljudskih odnosa, doživljaja samog sebe, emocija i kontrole emocija, što se kao obrazac da identifikovati u ranom odraslom dobu. Stanje je obeleženo velikim naporom u izbegavanju stvarnih ili izmišljenih veza, vezivanja za druge osobe i upuštanja u bliske odnose. Međuljudski odnosi su nestabilni i intenzivni. Identitet o samom sebi je nestalan i poremećen. Prisutna je impulsivnost u barem dve od sledećih aktivnosti koje su potencijalno štetne za tu osobu: seksualno ponašanje – nemarno, promiskuitetno i ekscesivno, zloupotreba droga, preterivanje u hrani ili piću ili trošenju novca. Mogu biti prisutne suicidalne tendencije ili pokušaji suicida. Umesto suicidalnosti, borderline tip se može samokažnjavati na različite druge načine (varijeteti psiho-fizičkog samopovređivanja). Prisutan je hronični osećaj praznine. Osećaj ljutnje/besa je intenzivan, teško ili nemoguće ga je kontrolisati i (s obzirom na ranije opisanu pojavu acting outa – odigravanja) neprikladan je za određenu situaciju. Prema zvaničnim statistikama, ova vrsta poremećaja prisutna je u 1-2% populacije. Dijagnoza se dva puta češće sreće kod pripadnica ženskog pola, nego kod muškaraca. Radi se o emocionalno nezrelim, nestabilnim, hirovitim i svadljim osobama, crnobelog pogleda na svet. Takve osobe često imaju pogrešnu predstavu sebe i drugih ljudi, nepredvidive su i ne umeju da kontrolišu svoje preplavljujuće (često destruktivne) emocije. U slučaju neuspeha u njima bitnim aktivnostima (posao, fakultet, emotivne veze, druženja) neretko naginju autodestruktivnom ponašanju. Ovaj poremećaj se prilično često javlja i u kombinaciji s drugim psihičkim poremećajima. Granično organizovane ličnosti su teške, i sebi i svojoj okolini. Nemogućnost kontrole emocije, crno-beli pogled na svet i impulsivne reakcije dovode i do destruktivnih i do autodestruktivnih ponašanja. Iako borderline osobe ne “odustaju od ljudi” veze koje s njima prave su haotične, intenzivne, neretko kratkotrajne, a po pravilu burne. Oni pokušavaju da uđu u odnos s drugima kako bi regulisali vlastitu tenziju i kako bi im ti drugi upotpunili osećaj praznine. Iako iluzorno, u stanju idealzicaije i euforije, na trenutak mogu pomisliti da su u time i uspeli, ali ubrzo dolazi do teških razočaranja i uvida da drugi ne može zakrpiti zjapeću prazninu i hroničnu neispunjenost. Tada dolazi do deevaluacije drugog i, često, do traganja za nekim novim “idealnim drugim” kog, nažalost, kroz odigravanje neće uspeti da pronađu. Iako nestabilnih emocija, skloni doživljajima jake euforije, te jakog razočaranja, granične osobe su, zapravo, uglavnom distimične. Distimija je hronični, nepsihotični depresivni poremećaj koji traje najmanje dve godine i koji se karakteriše depresivnim raspoloženjem i sveopštim gubitkom životnog zadovoljstva. Jedna od najbitnijih stavki vezanih za graničnu organizaciju je osećaj uzaludnosti. Upravo usled ovog osećaja je autodestruktivnost, kao i pokušaj samoubistva, česta pojava kod ovih ljudi. Terapije ljudi s ovim problemima su, uglavnom, duge i teške. Osnovne stvari koje terapeut treba ponuditi graničnoj ličnosti su empatija (saosećanje), prihvatanje, kao i pokazivanje da će biti tu, ostati uz klijenta, neće ga napustiti, niti devaluirati i moći će da podnese i toleriše njegove nagle promene raspoloženja, bes, neretko i mržnju i ostale destruktivno-autodestruktivne manifestacije. Dakle, terapiju treba da “izdrže” i terapeut i klijent. Do pomaka dolazi polako, ali ukoliko je osoba rešena da si pomogne, korak po korak će graditi zakinute delove svoje ličnosti i reorganizovati rane traumatične doživljaje. Borderline, bio on poremećaj ličnosti, adaptacije ili, jednostavno, stanje je dosledno nedosledan i stabilan u svojoj nestabilnosti. Nedostaju mu uvidi i mogućnost sagledavanja realnosti kakva ona jeste. Kao takvom mu je prekopotrebna pomoć drugog saosećajnog bića za prevazilaženje teškoća i uspostavljanje ravnoteže u haotičnom svetu. Iako su terapije, kako je pomenuto, često duge i teške, istraživanja su saglasna da je terapijska pomoć blagotvorna za većinu graničnih osoba. Mnoge terapije, međutim, ne budu kompletne i dešava se da ne dođe do “potpunog oporavka”, međutim, brigujuć i razumevajuć terapijski odnos, granične osobe često pomakne ka boljem, integrisanijem i potpunijem životu.1 U knjizi „Prestanite hodati po ljusakama jajeta“ opisana su stanja ljudi boluju od BPD-a i načini na koje oni reaguju. Takođe je stavljen akcenat na non-borderline osobe koje su u direktnoj interakciji sa osobama koje boluju od BPD-a. Ova knjiga je u svojoj suštini priručnik za pomoć osobama koje pate od ovog poremećaja i članovima njihovih porodica koji su direktno ugroženi pojavnim oblicima ovog poremećaja. 1 http://psihoterapijsketeme.rs/2011/granicni-poremecaj-licnosti/ (pristupljeno u februaru 2013.godine) KAKO JE NASTALA OVA KNJIGA? Autorka knjige Rendi Kreger je jednog dana, posle dugogogišnje torture shvatila da sa njenim partnerom nije sve u redu. U jednom trenutku ju je voleo i bio najbrižniji na svetu, govorio joj je da je nadarena i divna, a već u drugom je vikao kako je ona razlog svih njegovih problema. Na svesnom nivou znala je da tako nešto nije zaslužila, ali nakon nekoliko godina prihvatila je njegovo tumačenje stvarnosti i polako postajala nepoverljiva osoba sa sniženim samopoštovanjem. Jedino što joj je bivši partner rekao bilo je: „Nešto sa mnom nije u redu!“ Želela je naučiti što više o tom poremećaju i zato je konsultovala stručnjake. Budući da u Americi šest miliona ljudi boluje od ovog poremećaja, ona je mislila najviše na njihove porodice, tačnije osamnaest miliona ljudi koji dolaze u neposrednu interakciju sa osobama koje pate od BPD-a. Odlučila je da uz pomoć stručnjaka iz ove oblasti napiše knjigu, koja bi u suštini bila priručnik za samopomoć. Kontaktirala je ovlašćenog stručnjaka za mentalno zdravlje i spojili su je sa Paulom Masonom(koji je takođe autor ove knjige). Rendi i Paul su smatrali da prijatelji, partneri i članovi porodice trebaju potvrdu da nisu oni jedini koji to proživljavaju sa njima bliskim osobama. Na internetu su našli forum na kome ljudi sa BPDom i non-borderline razmenjuju svoja iskustva. Zamolili su ih da učestvuju u istraživanju pomoću kog bi oni napisali knjigu. U početku joj osobe sa BPD-om nisu verovale, a kasnije kada su se malo opustile, otkrile su najdublje osećaje o sebi i opisale neverovatne negativne posledice koje je poremećaj izazvao. Mnogi su ispričali užasne priče o seksualnom zlostavljanju, samopovređivanju, depresiji i pokušajima samoubistva. „Imati BPD znači živeti u samom paklu-to se samo tako može opisati“-rekla je jedna žena. Knjiga je rezultat njihovg trogodišnjeg rada i nije poslednja reč o toj temi. PONAŠANJE OSOBA SA GRANIČNIM POREMEĆAJEM LIČNOSTI BOLUJE LI OSOBA DO KOJE VAM JE STALO OD GRANIČNOG POREMEĆAJA LIČNOSTI? Ovde je navedeno jedanaest tvrdnji koje ukazuju na to da osoba do koje vam je stalo ima problem. Nanosi li vam osoba do koje vam je stalo mnogo boli? ■Skrivate li vaše misli i osjećaje jer se bojite reakcije te osobe ili jer to jednostavno nije vrijedno svađe ili boli koju će to izazvati? ■Osjećate li da će se sve što kažete ili učinite izokrenuti i iskoristiti protiv vas? Okrivljava li vas ta osoba ili kritizira zbog svih problema u odnosu – čak i kad za to ne postoji logično objašnjenje? ■Trpite li često snažne, nasilne i nerazumne izljeve bijesa te osobe, koji se izmjenjuju s razdobljima u kojima se ona ponaša savršeno normalno i pokazuje vam ljubav? Vjeruje li vam itko kad mu ispričate što se događa? ■Osjećate li da ta osoba manipulira vama, kontrolira vas, ponekad čak i laže? Osjećate li se kao žrtva emocionalne ucjene? ■Osjećate li da vas ona vidi ili kao potpuno dobru ili potpuno lošu osobu i da za nju postoje samo te dvije krajnosti? Događa li se ponekad da za ovu promjenu u njenom razmišljanju nema nikakvog logičnog objašnjenja? ■Bojite li se tražiti nešto od te osobe jer će vam reći da ste prezahtjevni ili da s vama nešto nije u redu? Govori li vam ona da vaše potrebe nisu važne? ■Omalovažava li vas ta osoba ili uvijek osporava vaše stajalište? Osjećate li da se njena očekivanja od vas stalno mijenjaju, pa nikad ne možete ništa učiniti ispravno? ■Optužuje li vas za nešto što niste učinili ili rekli? Osjećate li se često neshvaćeni, a kad pokušate objasniti, događa li se često da vam ta osoba ne vjeruje? ■Ponižava li vas stalno? Pokušava li vas na različite načine (izljevima ljubavi i obećanjima da će se promijeniti te prešutnim ili otvorenim prijetnjama) spriječiti da prekinete vezu kad to pokušate? ■Je li vam teško planirati vrijeme koje provodite zajedno (druženje s prijateljima itd.) zbog naglih promjena raspoloženja, impulzivnosti i nepredvidljivog ponašanja te osobe? Nalazite li izgovore za njezino ponašanje ili se pokušavate uvjeriti da je sve u redu? ■Jeste li sada pomislili, "Nisam imao/imala pojma da još netko prolazi kroz ovo?"2 Ekstremnost u ponašanju-Osobe s BPD-om osjećaju iste emocije kao i svi drugi ljudi. Oni i čine isto što i drugi ljudi čine ili bi želeli učiniti. Razlikuju se po tome što sve osećaju snažnije, u ponašanju idu iz krajnosti u krajnost i teško kontrolišu svoje osećaje i ponašanje. BPD ne uzrokuje bitno drugačije ponašanje, nego ekstremno ponašanje. 2 „Prestanite hodati po ljusama jajeta“- Paul T. Mason, Rendi Kreger(str. 11) Misli koje mogu ukazivati na BPD - smatra ljude ili bezgrešnima ili zlima; teško pamti vrline neke osobe kojoj pripisuje ulogu zlikovca; ne može se setiti ničeg negativnog o toj osobi kad ona u njenim očima postane junak; -misli da su druge osobe ili potpuno na njenoj strani ili potpuno protiv nje; -shvaća situacije ili kao katastrofalne ili kao idealne; -smatra se ili bezvrednom ili bezgrešnom; -teško se priseća nečije ljubavi kad ta osoba nije u blizini; -vjeruje da su drugi ili potpuno u krivu ili potpuno u pravu; -mijenja svoje stavove u zavisnosti o tome s kim je u društvu; -naizmenično idealizuje omalovažava druge; -tumači situacije vrlo različito od drugih ili ih se ponekad uopšte ne može prisetiti; -veruje da su drugi odgovorni za svoje postupke ili preuzima previše odgovornosti za tuđe postupke; -nije voljna priznati grešku ili smatra da je sve što čini pogrešno; -temelji svoja uvjerenja na osećanjima umesto na činjenicama; -ne shvata posledicu koje njeno ponašanje ima na druge. Kada posumnjamo da osoba ima BPD postavlja se jedno značajno pitanje: REĆI ILI NE? Idealno zamišljena situacija izgleda ovako: osoba će vam biti zahvalna i hitno će potražiti psihološku pomoć da bi riješila svoje probleme. Nažalost, to se obično ne događa. Te osobe najčešće optužuju članove svojih porodica da oni imaju neki poremećaj. Najbolje rešenje je prvo dobro proučiti slučaj, konsultovati se sa stručnjakom, pa tek onda saopštiti osobi sumnju da boluje od BPD-a. Zapamtite da ta osoba možda i nema BPD. Čak i ako boluju od tog poremećaja, to možda ne objašnjava potpuno njihovo ponašanje. Non-borderline izraz ne označava osobu koje nema BPD, već osobu koja je u stalnoj interakciji sa osobom koja pati od ovog poremećaja. To ne znači da non-borderline nema svoje psihičke probleme ili čak BPD. Non-borderline osobama se smatraju i one koje boluju od BPD, a dolaze u stalnu interakciju sa drugom osobom koja takođe pati od ovog poremećaja. Važno je imati na umu da granični poremećaj ličnosti i osoba koja od njega boluje nisu isto. Granični poremećaj ličnosti je nešto što ljudi imaju, a ne nešto što oni jesu. Međutim, kad živite s nekim ko boluje od BPD-a, teško je razdvojiti taj poremećaj od osobe koja od njega boluje, iako možda znate da oni nisu isto. Osobe s BPD-om mogu se oporaviti. Mučni simptomi poput naglih promena raspoloženja, besa i samopovređivanja mogu se ublažiti ili nestati uz prave lekove i psihoterapiju. Postoji devet kriterijuma za BPD u Dijagnostičkom i statističkom priručniku IV. DSM kriterijum 1. Panični pokušaji izbjegavanja stvarnog ili umišljenog napuštanja Zamislite kakav biste strah osećali da ste sedmogodišnjak koji se izgubio nasred Times Squarea u New York Cityju. Vaša vas je majka pre sekundu držala za ruku. Odjednom se izgubila u gužvi i ne možete je više videti. Gledate uokolo i pokušavate je panično pronaći. Zlokobni stranci bulje u vas. Primer. Tess (osoba s BPD-om) Kad se osjećam napušteno, osjećam spoj osamljenosti, straha i otuđenja od osoba oko mene. Osjećam paniku. Osjećam se iznevjereno i iskorišteno. Čini mi se kao da ću umrijeti. Jedne sam noći nazvala svog dečka i rekao je da će me nazvati poslije jer gleda nešto na televiziji. Zato sam počela glačati da mi prođe vrijeme. Telefon nije zvonio. Ćekala sam. Poziva nije bilo. Opet me preplavio užasan osjećaj napuštenosti. Nisam si mogla pomoći. Osjećala sam jaku bol jer sam dan ranije počela vjerovati da me zaista voli.Kad je telefon konačno zazvonio u 10 navečer, odlučila sam prekinuti s njim – otarasiti ga se prije nego što se on otarasi mene. Saznala sam da još gleda film. Osjećala sam se glupo, ali bol, strah i mučna nelagoda bili su vrlo stvarni. DSM kriterijum 2. Obrazac nestabilnih i uzburkanih međuljudskih odnosa koje karakterišu naizmenična krajnja idealizacija ili omalovažavanje Osobe s BPD-om računaju na druge da im pomogu da izgrade samopoštovanje, potvrde se u društvu i osećaj identiteta. Oni najviše tragaju za brižnim negovateljem čija će večna ljubav i saosećanje popuniti crnu prazninu u njima i ukloniti njihov očaj. Za osobu s BPD-om, potencijalni gubitak odnosa može biti poput suočavanja s gubitkom noge ili ruke – ili čak smrti. Istovremeno, njihovo je samopoštovanje tako nisko da ne razumeju zašto bi neko hteo biti s njima. Jenice (osoba s BPD-om) Uvijek sam imala neutaživu žeđ za nečim što nisam mogla definirati – to mogu samo nazvati beskonačnom potrebama bez dna. Nešto me činilo različitom i toga sam se sramila. Nešto zbog čega sam se bojala biti bliska s drugima da ne bi otkrili da sam loša i poremećena. Zato sam imala mnogo prijatelja i s nijednim od njih nisam bila bliska. Da sam se opustila i da je jedan od mojih prijatelja saznao koliko sam čudna i prekinuo druženje sa mnom – imala sam još 59 prijatelja. Ali, upustila sam se u ljubavnu vezu. I s njom je došla bliskost. Ulozi su visoki, kad ti jedna osoba znači puno. Potreba u meni buja kao voda iza krhke brane – ona uzima sve što nemam da bi probila branu. Ah, ali, to je drugačije – i moj dečko treba mene. Možda sam na sigurnom. Zato sam otkrhnula kamen s brane koja zadržava uzburkanu vodu. Voda me zapljusnula, baca me na sve strane kao lopticu u fliperu. Vrtim se. Ne mogu to kontrolirati. Budi sa mnom, molim te. Svaki dan i svaku noć. Gledaj me, slušaj me. Ovdje sam. Vidiš li me? Ovdje sam! Ovdje sam! Ovdje sam...Oh, to je nevjerojanto. Konačno, konačno, jedna osoba koja može podnijeti svu moju potrebu! Kakvo olakšanje! Hej...čekaj malo! On se opire tome – kaže da želi gledati televiziju na miru, kaže da ima neke druge obaveze. Što da sada radim? Potreba nezadovoljena! Oooo, frustirana sam...kvragu. Mrzim ga! Opustila sam se – zar ne zna koliko mi je to bilo teško? Kako se usuđuje gledati televiziju radije nego razgovarati sa mnom?Kako se usuđuje izaći s prijateljima radije nego ostati ovdje, sada? Kako se usuđuje otkriti da sam poremećena? Ljuta sam. I tako mi je neugodno. Uhvaćena sam na djelu – on je vidio moju beskonačnu potrebu. Napravio je budalu od mene! Posramljena sam i osvećujem mu se. Evo mu sad! Neka zna s kim se poigrava. Hej, dečko, imam novosti za tebe – nije mi stalo do tebe. Ne, uopće me ne zanimaš! Evo ti! 20 Vidiš, ja sam baš cool. Ja sam hrabra cura. Ne trebam nikoga i sigurno ne trebam tebe! Bijesnim i vičem i na izmaku sam snaga. Zatim se probudim i vidim kako sam ga povrijedila. I mrzim se više nego što mogu zamisliti. Bojim se. Jer znam da će otići, znam da hoće. Tako sam ranjiva. Nisam ja hrabra. Molim te, nemoj otići – iskreno, nisam ja hrabra cura. Trebam te! Kako da ti to pokažem? Plačem, preklinjem, govorim mu kako je divan, kako je strpljiv. Znam da me mrziš! I imaš pravo na to! Najbolje da umrem. Bolje ti je bez mene! Ne, zaista to mislim – da sam barem mrtva....Malo popušta. Molim te, dopusti da ti sve nadoknadim. Idemo voditi ljubav, bilo gdje, bilo kada! Skuhat ću ti ukusan obrok od 12 različitih jela, bit ću tvoja konkubina – dopusti da ti pokažem koliko mogu biti strastvena. Uh! Vratio se. Još uvijek je kraj mene. Hvala Bogu, nisam sve zeznula. Tako mi je lijepo s njim. On me voli. Ja ga trebam. Kad shvatim da sam mu nanijela nepopravljivu štetu – kad se opet sve ponovi i mislim da sam ovaj put sve uprskala – bez obzira na to misli li i on tako – prekinem i pronađem nekog drugog. I opet prolazim kroz isto. DSM kriterijum 3 i 7. Smetnje u oblikovanju identiteta: izrazito ili stalno nestabilna slika ili predstava o sebi. Hronični osećaj ispraznosti Raspršenje identiteta odnosi se na dubok i često zastrašujući osećaj pacijenata da ne znaju ko su. Normalno, mi se dosledno doživljavamo u različitim vremenima, okruženjima i s različitim ljudima. Osoba s BPD-om nema taj kontinuitet sopstva. Umjesto toga, pacijenti koji boluju od BPD-a imaju ptivrečne predstave o sebi koje ne mogu pomiriti. Pacijenti stalno govore da se osećaju prazni iznutra, da su "ništa", da su različite osobe zavisno o tome s kime su. Salia (osoba s BPD-om) Imam kameleonsku sposobnost preuzeti osobnost osobe s kojom sam trenutno u društvu. Ali, time zavaram samu sebe više nego njih. Kad "postanem" osoba, ja ne nosim tu osobnost preko stvarnog "ja" kao ogrtač. Ja privremeno postajem ono što bih željela biti. DSM kriterijm 4. Impulzivnost u barem dva područja koja su potencijalno štetna za nju ili njega (npr., trošenje novca, seks, droga, krađa, neoprezna vožnja, trpanje hranom). DSM kriterijum 5. Suicidalno ponašanje ili pretnje samoubistvom i samopovređivanje. Evo nekoliko izjava osoba s BPD-om o samopovređivanju: ●"Iskreno mislim da sam to učinio da bi netko primijetio da trebam pomoć." ●"Kad se ranjavam po tijelu, ne moram objašnjavati kako se loše osjećam. Mogu to pokazati." ●"Kad se naljutim na nekoga, želim ga uništiti, povrijediti ili ubiti. Ali, znam da ne mogu zaista ozlijediti tu osobu. Zato izbacujem ljutnju tako da se režem po tijelu ili čupam kosu. Zbog toga se osjećam bolje, ali kasnije se sramim i poželim da to nisam učinio." ●"Kad me moj otac prestao zlostavljati, morala sam nadoknaditi bol koja je odjednom nestala." ●"Za mene su ožiljci samo vanjske slike onoga što su mi moji roditelji učinili." DSM kriterijum 6. Nestabilni osećaji izazvani naglim promenama raspoloženja (na primjer, burne epizode depresije, biesa i očaja, radražljivosti i teskobe koje obično traju nekoliko sati i vrlo retko više od nekoliko dana). Dina (non - borderline) Život s mojim suprugom koji ima BPD u jednom je trenutku raj, a već u sljedećem može se pretvoriti u pakao. Njegove osobnosti nazivam Ushićeni Jekyll i Grozni Hyde. Hodam na prstima da bih udovoljila nekome tko se razljuti samo zato što sam nešto rekla prerano i prebrzo, pogrešnim tonom i uz pogrešan izraz lica – bilo kako! DSM krirterijum 8. Neprimerena snažna ljutnja ili poteškoće pri kontrolisanju ljutnje. DSM kriterijum 9. Prolazne, sa stresom povezane paranoidne ideje ili ozbiljni simptomi disocijacije. Ostale osobine uobičajene za BPD: Nedefinisane granice-osobe sa BPD-om imaju problema i sa sopstvenim i tuđim granicama;problemi sa kontrolom; nedostatak stabilnog objekta; posebno je naglašena moć empatije; sposobnost snalaženja samo u specifičnim situacijama i narcisoidni zahtevi. Visoko i nisko funkcionalne osobe s BPD-om Osobe s BPD-om razlikuju se po kvalitetu života koju su uspjele postići usprkos svojoj bolesti, to jest, po sposobnosti da žive normalno, rade van kuće ili kod kuće, snalaze se sa svakodnevnim problemima, druže se s drugim ljudima itd. Neke osobe s BPD-om nesposobne su za rad zbog svoje bolesti. Možda provode mnogo vremena u bolnici zbog samopovređivanja, ozbiljnih poremećaja u ishrani, zavisnosti ili pokušaja samoubistva. BPD im otežava uspostavljanje međuljudskih odnosa, pa nemaju dovoljno potpore. Možda ne mogu upravljati novcem, pa nemaju gotovine za hranu ili mesto za stanovanje. Mitovi i stvarnost o BPD-u Mit 1: Stanje osoba s BPD-om nikad se ne poboljša. Stvarnost: Mnoge osobe s BPD-om uz pravilno lečenje postignu uspeh. Mit 2: BPD je "koš za otpatke". Drugim rečima, klinički stručnjaci uspostavljaju tu dijagnozu kad ne mogu otkriti šta nije u redu s pacijentom. Stvarnost: BPD bi trebao biti dijagnostikovan samo kad ponašanje pacijenata ispunjava posebne kliničke kriterijume. Mit 3: Žene imaju BPD; muškarci imaju antisocijalni poremećaj ličnosti. Stvarnost: Iako se BPD mnogo češće dijagnostifikuje kod žena, muškarci takođe oboljevaju od tog poremećaja. Mit 4: BPD ne postoji. Stvarnost: Više od trista studija i tri hiljade kliničkih istraživanja pružaju mnoštvo dokaza da je BPD važeća psihička bolest koja se može dijagnostikovati. Ekstremni odbrambeni mehanizmi 1. PORICANJE-ovo je čest odbrambeni mehanizam. 2. RACIONALIZACIJA- Racionalizacija je još jedan čest obrambeni mehanizam. Znate da biste trebali vežbati, ali to vam se čini prenaporno. Zato kažete sami sebi da ste prezaposleni da biste vežbali – iako uvek imate vremena gledati vašu omiljenu seriju na televiziji. Neki članovi porodice koriste racionalizaciju da bi objasnili ponašanje osobe s BPD-om – na primer, "On se ponaša tako jer ima stresan posao." 3. CRNO-BELO RAZMIŠLJANJE ILI SPLITTING- Za njih su osobe i situacije ili crne ili bele, predivne ili loše. Taj proces služi kao obrambeni mehanizam. 4. IGRA PROJEKCIJE- Neke osobe s BPD-om koje imaju ispade koriste složeniju vrstu obrambenog mehanizma da bi ublažili svoju teskobu, bol i osećaj srama. Taj je mehanizam složeniji jer uključuje sram, "splitting", poricanje i projekciju. PRIMER: *Ti si grozna osoba. Niko te nikad neće voLeti osim mene. (Tako sam užasna osoba da svako ko me voli mora biti takođe loša osoba.) *Tako se ulizuješ, nije ni čudo da te mama najviše volela. (Osećam se tako bezvredno da me ni moja majka ne voli.) *Tako si užasan roditelj da ne bi trebao biti blizu naše dece. (Osećam da sam loš roditelj.) *Vi ste najgori roditelji na svetu. Nije ni čudo da imam BPD. (Osećam se kao najgore dete na svetu.) *Ja nemam BPD, ti ga imaš! (Užasava me pomisao da bih mogao imati BPD.) *Naterao si me da te prevarim i zatrudnim jer si tako loš suprug. (Prevarila sam te jer mislim da sam loša supruga i ne zaslužujem biti voljena.) ŽIVOT U EKSPRES-LONCU:KAKO PONAŠANJE OSOBA SA BPD-OM UTIČE NA NON-BORDERLINE OSOBE U NJIHOVOJ OKOLINI Elisabeth Kübler-Ross (1975.) definisala je pet faza tuge osoba kojima je stalo od nekoga tko ima BPD: 1. Poricanje Non - borderline bliske osobe pronalaze izgovore za ponašanje osobe s BPD-om ili odbijaju verovati da je njeno ponašanje neobično. 2. Ljutnja Neke bliske non – borderline osobe reaguju na bes protivnapadom. U početku to može pomoći bliskoj non -borderline osobi da odbaci krivicu, kritike i optužbe. Ali, te se svađe ne rešavaju i stalno se ponavljaju. Sukob se može pojačati i uzrokovati nasilje s obe strane. Druge non - borderline osobe misle da je ljutnja neprimerena reakcija na ponašanje osobe s BPD-om. Neke kažu, "Ne bih se naljutio na nekoga jer ima šećernu bolest – zašto bih se ljutio na osobu koja ima BPD?!" Osobe koje osećaju grižu savesti zbog ljutnje i drugih negativnih emocija mogu se preusmeriti na "prihvatljivije", ali potencijalno štetne emocije poput depresije. 3. Nagodbe U odnosima non - borderlinevih osoba i njima bliskih osoba s BPD-om, ta je faza obeležena ustupcima non - borderline osobe prema voljenoj osobi s BPD-om da bi je naterali da se počne "normalno" ponašati. "Ako učinim što ona želi, dobiću ono što trebam u ovoj vezi." 4. Depresija Depresija nastupa kad bliske non - borderline osobe shvate istinsku cenu nagodbi koje su sklopili: gubitak prijatelja, porodice, samopoštovanja, hobija, itd. Osoba s BPD-om nije se promenila. Ali, non - borderline jeste. 5. Prihvatanje Prihvatanje nastupa kad non - borderline bliske osobe pomire "dobre" i "loše" aspekte voljenih osoba s BPD-om i shvate da osobe s BPD-om nisu ni dobre ni loše, nego oboje. Bliske non - borderline osobe u toj fazi naučile su prihvatiti odgovornost za svoje izbore i smatrati druge osobe odgovornima za njihove postupke. Svako može doneti vlastite odluke o vezi uz jasnije razumevanje sebe i druge osobe. Reakcije bliskih non - borderline osoba na ponašanje osobe s BPD-om Začuđenost Gubitak samopoštovanja Osjećaj zarobljenosti i bespomoćnosti Povlačenje Griža savesti i osećaj srama Usvajanje nezdravih navika Izolacija Preteran oprez i telesne bolesti Usvajanje misli i osećaja karakterističnih za osobu s BPD-om Otkrijte okidače snažnih emocionalnih reakcija Vođenje dnevnika Mnogi članovi porodice otkrili su da im vođenje dnevnika obrazaca ponašanja bliske osobe s BPD-om pomaže da razumeju postupke te osobe i prestanu ih shvatati lično. Roditelji dece s BPD-om smatraju te podatke vrlo korisnima u određivanju pravilne dijagnoze i lečenja njihove djece. Bez obzira promatrate li ponašanje osobe ili beležite njena raspoloženja i postupke, vaša namera nije prosuđivati, nego prestati emocionalno reagovati na to ponašanje i početi iz njega učiti. Ako ne postoji snažna povezanost između vaših postupaka i ponašanja osobe s BPDom, bit će vam jasno da njeno ponašanje ne zavisi o vama. Razvijanje neratobornog stila komunikacije Prvi korak prema dobroj komunikaciji jeste postati dobar slušatelj. Nemojte zauzimati odbrambeni stav i isključivati osobu sa BPD-om, već je saslušajte i imaćete priliku posle odgovoriti. Govor tela, mimika i način govora BPD osobe će pomoći u otkrivanju skrivenih emocija, jer one često nisu svesne svojih emocija. Mary Lynne Heldman tvrdi da je za slušanje neophodna koncentracija i opreznost, bez obzira hoćete li se složiti sa mišljenjem osobe sa BPD-om ili ne, trebate zaboraviti šta ste hteli reći i samo se usredsrediti na saslušanje govornika. Heldman smatra da sopstvene misli mogu ometati slušanje i iskriviti poruke koja je osoba sa poremećajem htela da pošalje i da treba pokazati da je slušate zauzimanjem nenapadnog položaja tela. Za postizanje bolje komunikacije sa osobom koja ima Borderline personality disorder korisno je parafraziranje i misaono saslušanje koje predstavlja neutralno opažanje osećanja druge osobe koje može navesti nekoga da se potpuno otvori i pružiti mu slobodu. Komunikacijske veštine posebno potrebne za BPD Kada je komunikacija sa BPD osobom u pitanju, bitno je ostati usmeren na svoju poruku, pojednostaviti komunikaciju, dati pozitivnu povratnu informaciju i prilagoditi je osobi, postavljati pitanja i da treba biti svestan svoje boje glasa i neverbalne komunikacije. Kako reagovati na napade i manipulacije? Nemojte se braniti i nemojte poricati, jer zaista niste odgovorni za ono za šta vas BPD osobe optužuju, nemojte preći u protivnapad, jer ćete upasti u zamku indentifikacije sa projekcijom koju vam je osoba sa BPD-om nesvesno smestila. Nemojte se povlačiti, iako se ocećate napadnuto pogrešno je zauzeti pasivan stav i primanje kritike druge osobe mogu doprineti u opadanju samopoštovanja. Heldman savetuje da kritičke primedbe treba zapisivati, jer biste tako podigli svest o njima i o načinu na koji one utiču na vaše samopoštovanje. Tehnike smirivanja situacije Kod tehnika smirivanja situacija Heldman smatra delotvornim da se složite delimično sa izjavom i mogućnošću da vaš kritičar ima pravo, uvažavanje činjenice da kritičar ima svoje mišljenje i budite duhoviti kad je to potrebno. U odnosu sa BPD osobom bitno je da shvatite da vi možda pokrećete njeno ponašanje, ali da niste odgovorni za njega, da vas osoba može navesti da osećate strah ili grižu savesti, da lične granice pomažu i granice koje želite da osoba sa BPD-om poštuje i da je uzaludno raspravljati se sa njom o vašim pravima. Kako se samouvereno i jasno izboriti za svoje potrebe? Prestanite „upijati“ i počnite da „reflektujete“ Često bliske non-borderline osobe prihvataju i upijaju bes i bol osoba sa BPD-om, misleći da im time pomažu, misle da im tako pokušavaju popuniti prazninu. Međutim, osobe upijači ne shvataju da bezobzira koliko ljubavi, pažnje i lojalnosti pružili BPD osobama, njima to nikada neće biti dovoljno. Ostanite usredsređeni i poštujte svoje granice, nemojte prihvatati optužbe, okrivljivanje, nemoguće zahteve i kritike osobe sa BPD-om. Svojim ponašanjem pokažite da ste spremni da idete do određenih granica i neke postupke nećete opravdavati, važno je staviti joj do znanja da je ona jedina osoba koja može da kontroliše svoje reakcije i osećanja. Tokom konverzacije s osobom koja ima BPD, osim održavanja duhovnog mira i koncentracije na ono što ona govori treba razviti i posebne strategije kao što su izbegavanje uopštavanja, tokom razgovora je bitno zauzimanje za sebe, ali bez ograničenih stavova i odvajanje svojih emocija od osećanja BPD osobe. Takođe je bitno da za započinjanje razgovora o osetljivoj temi trebate da izaberete pravi trenutak. Razgovor o problemima sa BPD osobom može pogoršati situaciju, na koju trebate biti spremni i ne očekujte zrelo ponašanje ili reakciju od iste, jer ona za to trenutno nije sposobna. Pripremite se za raspravu Kod razgovora o vašim granicama sa BPD osobom trebate biti jasni i precizni u iskazivanju vaših želja, razgovarati o svakoj granici ili želji posebno, neophodno je početi od manjih problema, uvežbavati razgovor sa prijateljem, pre nego što povedete razgovor sa BPD osobom i razmisliti o prednostima koje donosi očuvanje vašeg ličnog integriteta. Odredite svoju stvarnost Često non-borderline osobe ne znaju tačno kako da se postave i ne veruju u potpunosti svom tumačenju stvarnosti, jer su BPD osobe uverljive u svojim tvrdnjama da imaju pravo. Komunikacijske veštine poput parafraziranja i misaonog slušanja dovode do poboljšanja odnosa, ali, ako se desi da osoba prizna da boluje od poremećaja, nije preporučljivo da njihovu dijagnozu spominjete u razgovoru. Pošto BPD osobe često vole da se prepiru oko toga ko je u pravu, a ko nije, vi trebate da jasno sročite izjave o stvarnosti, bez opravdavanja, opširnog objašnjavanja i rasprave, npr: Tara: Prošle nedelje si otišao u bioskop s prijateljima bez mene. Cory: Zaista si uznemirena i ljuta i zato što sam otišao s prijateljima u bioskop bez tebe misliš da te više ne volim. Vidim to po tvom glasu i izrazu lica. Tara, razumem da te uznemiruje pomisao da sam te prestao voleti. Da je to istina, to ne bi bilo samo uznemiravajuće, već i potresno. Osećaš li se sada povređeno i tužno? Tara: Da! Cory: Tara, tačno je da sam otišao u bioskop sa prijateljima. Ti nisi htela ići, pa sam otišao s njima. Zabavio sam se, uživam u društvu svojih prijatelja. Ali, to ne znači da te ne volim, zapravo ja te jako, jako volim. Zatražite promene Kada odredite svoje lične granice, trebate ih objasniti osobi sa BPD-om. Od osobe sa BPD-om ne možete tražiti nešto nerazumno, npr. razumno je tražiti da osoba promeni svoje ponašanje, jer se sigurno drugačije ponaša prema vama, a drugačije prema prijateljima i kolegama na poslu ili na javnom mestu. Da bi se ta promena ostvarila osoba treba da pristane na to i da prihvati vašu pomoć, ali u ovom slučaju ne trebate da zaboravite da menjate njeno ponašanje, ali ne i osećanja i volju. Takođe da biste ovo postigli pre toga trebate izabrati pravi trenutak za razgovor sa BPD osobom, zatim da opišete situaciju u kojoj vas „napada“, trebate da izrazite kako ste se osećali dok je ona vikala na vas i naglasiti i potvrditi postojanje ličnih granica. Budite spremni na protivnapad Osoba sa BPD-om upravlja svojom boli kroz interakciju sa drugim osobama i kada usmerite tu bol natrag prema njoj, da bi se ona s tim suočila. Za BPD osobu to može biti uznemiravajuće i sledeći korak koji će preduzeti jeste kontranapad. Od toga kako podnesete kontranapade zavisi budućnost vašeg odnosa sa tom osobom. BPD osoba će povećati intenzitet svojih reakcija, ako su ranije vikale, sada će se razbesneti i optuživati vas, ako su pretili nasiljem ili bili nasilni, nasilje će se pojačati. Preporučljivo je da uvek budete dosledni i da poštujete vaše granice i u slučaju da BPD osoba to ne želi da poštuje. Granični poremećaj je veoma ozbiljan poremećaj ličnosti i bitno je potražiti pomoć kompetentnih stručnjaka, ako smatrate da se ne možete sami izboriti sa kontranapadima. Kako razraditi sigurnosni plan? Nekontrolisani izlivi besa Izlivi besa, telesno zlostavljanje, samopovređivanje, i pretnje samoubistvom su najistaknutija i najzastrašujuća ponašanja s kojima se bliske non-borderline osobe moraju boriti. Ponekad se i one razbesne, bivaju nasilne i prete samoubistvom. U ovakvim situacijama treba unapred osigurati spoljnu pomoć i stručnu pomoć koja BPD osobi očajnički treba. Dresser je navela podatke da BPD osobe nemaju kontrolu emocija i da one koje su doživele emocionalnu traumu, logički centri u njihovom mozgu ne rade pravilno. U situacijama izliva besa BPD osobe nabolje je privremeno udaljiti se i u slučaju da imate decu udaljite i njih. Ako osoba često gubi kontrolu nad sobom u vašem prisustvu, razradite plan kada nastupi izliv besa sledeći put i, ako je neophodno, da budete u pripravnosti da možete pobeći od iste. Bitno je da napade besa ne nastavite ignorisati ili prihvatiti, a posebno ne uzvraćati besom. BPD osobu u napadu besa ne možete kontrolisati, tako da agresivnim ponašanjem možete pogoršati situaciju. Telesno zlostavljanje Don Dutton, istraživač i psiholog na Univerzitetu Britnish Columbia, procenjuje da oko 30% muškaraca nasilnika imaju BPD, a da je procenat kod nasilnih žena mnogo veći. Muškarci bliski s ženama koje imaju BPD neretko trpe fizičko nasilje i smatraju da trebaju trpeti i ćutati o tome da se ne bi osramotili. Mnogi muškarci koji zlostavljaju žene, smatraju da nisu oni ti koji imaju problem, već žrtve. Kada je u pitanju samopovređivanje non-borderline osoba bi trebala u situacijama kada osoba sa BPD-om preti da će se povrediti, da pre svega ostane pribrana, da govori smireno, treba naglašavati poruke ljubavi i prihvatanja, navesti pozitivne učinke i ohrabriti osobu da to ne uradi. Treba potražiti privremeno medicinsko lečenje za tu osobu, ako je to potrebno ili se obratiti psihijatru za pomoć. U slučaju da se osetite preopterećeno ponašanjem osobe sa BPD-om, povucite se, moguće je da preuveličavate uticaj koji imate na njeno samopovređivanje. Bitno je da ostanete svesni da niste uzrok takvog ponašanja i da ne prihvatate odgovornost za tuđe postupke. Trebate da se trudite da oružje ili bilo koje oruđe ili predmete ne držite u blizini BPD osobe, ne moralizujete i ne kritikujte. Osobe s BPD-om ili koje boluju od depresije, šizofrenije su sklonije pokušajima samoubistva, stalno razmišljaju o tome i često prete time. Prisutnost drugih bolesti, kao što su depresija, bolesti zavisnosti ili poremećaji u ishrani povećavaju mogućnost za izvršenje suicida. U situacijama u kojima BPD osobe prete samoubistvom, kao sredstvom za manipulaciju, uprkos svemu vi ne smete prihvatiti odgovornost za njihov život i smrt. Izrazite svoju zabrinutost, ali istovremeno čvrsto odbranite svoje lične granice. Kad je osoba s BPD-om vaše dete Neki stručnjaci smatraju da se deci i mlađim maloletnicima ne može dijagnostikovati BPD, zato što se taj poremećaj još razvija, dok drugi tvrde suprotno. U sredini u kojoj se mi danas nalazimo, roditelji su spremniji da za detetovo loše ponašanje ili poremećaj krive sve druge kao što su vaspitači, nastavnici, profesori i društvo, nego što bi bili objektivniji i priznali sebi da su negde pogrešili u vaspitanju. Takođe, ako primete neobično ponašanje, odnosno ponašanje kojim ugrožava i sebe i druge, kod svog deteta, pre će problem „gurnuti pod tepih“, nego što će se barem potruditi da mu pomognu, samim obraćanjem stručnim licima (pedagozima, psiholozima, psihijatrima). Mnogi će roditelji poremećeno ponašanje svog deteta okarakterisati kao normalno za njegovu starosnu dob i kao prolazno. Međutim, ako oni smatraju da problem tu prestaje, nije zaista tako, problem samo nastavlja da se usložnjava, dete gubi interesovanje za obrazovanje i obično se prepušta svetu promiskuiteta, psihoaktivnih supstanci i drugih ilegalnih radnji. Tako dete vrlo lako može da bude meta većih kriminalaca i često se dešava da jedan period adolescencije provedu po KP i VP domovima. Sa decom je kompleksnije raditi, nego sa odraslima, jer je ono u procesu rasta i razvoja. Od samog početka treba podržavati dobro ponašanje kod deteta i definisati šta je loše raditi, u stvari, ono treba imati jasnu predstavu u glavi šta je poremećeno ponašanje. Pre svega BPD deci i ostalim članovima porodice treba pružiti sigurnost, stvoriti struktuiranu i pozitivnu atmosferu koja je puna ljubavi. Važno je beležiti ponašanje, raspoloženje i reagovanje vašeg deteta na ustanove za mentalno zdravlje. Te beleške mogu pomoći stručnjacima kod zaključivanja dijagnoze. Međutim, veći problem izazivaju roditelji s BPD-om, jer postoje oni koji će odglumiti „srećnu porodicu“, a postoje i oni koji će ležerno povisiti svoj ton kada im to odgovara, čak i u nekim slučajevima može doći do nasilja ili će biti nedosledni u vaspitavanju svoje dece. Roditelji koji usvajaju decu za koju se smatra da imaju BPD mogu imati poteškoća u osnovnom sticanju poverenja deteta, jer je ono već preživelo odvajanje od prvih roditelja. Mnoga usvojena deca se u jednom delu života suočavaju sa problemom identiteta i osećanjem manje vrednosti. Iskrivljivanje istine Neke bliske non-borderline osobe su izjavile da su ih osobe s BPD-om u njihovom životu lažno optužile za napastvovanje i zlostavljanje, širile neugodne tračeve o njima i bez opravdanog razloga pokretale pravne sporove protiv njih. To nazivamo kampanjama iskrivljivanja istine. Motivi BPD osobe za kampanje iskrivljivanja istine mogu biti osećanje napuštenosti i ljutnja ili gubitak voljene osobe, kada se dogodi da ih bliska osoba napusti, a oni žele da nastave da održavaju kontakt sa istom. Poznato je da osobe s BPD-om imaju nisko samopoštovanje prikrivajući to, mogu glumeti da su u potpunosti sposobne, preterani osećaj neuspeha može navesti na oslobađanje od krivice dokazujući da je druga osoba potpuno nesposobna ili neodgovorna, što može predstavljati motive. Kako se boriti protiv kampanja iskrivljavanja istine? Smanjite vašu ranjivost Nemojte reagovati Odgovarajte na pitanja tako da ne zauzimate odbrambreni stav Kada razgovarate sa ljudima o lažnim optužbama trebate da budete smireni, sabrani, uvažite zabrinutost druge osobe, pre nego što objasnite činjenice, nemojte ocrniti BPD osobu, oprezno govorite o BPD osobi u bilo kojem kontekstu, posebno ne o psihičkim problemima. Šta sada? Svaka non-borderline osoba kojoj je stalo do nekog ko ima BPD, oseća snažnu bol, a ostajanje u takvoj vezi je nepodnošljivo, ali je i prekid nezamisliv. Non-borderline osobe koje ostaju u vezi sa BPD osobama prolaze kroz faze: Faza zbunjenosti – dešava se pre dijagnostikovanja BPD-a, non-borderline osobe se trude da razumeju zašto se BPD osobe ponašaju nerazumno i besmisleno. One traže rešenja koja su nedostupna i krive sebe ili se prepuste haosu Faza pažnje usmerene na BPD osobu – posvećivanje pažnje BPD osobi, nagovaranje da potraži stručnu pomoć. Obično u ovoj fazi nauče sve o tom poremećaju i kako on utiče na osobu koja ga ima. Bliskim osobama teško pada prihvatanje činjenice da bliska osoba pati od BPD-a, posebno, ako su u pitanju roditelji ili dete. Najbitnije je da se non-borderline osobe suoče sa svojim osećanjima. Faza usmerenosti prema sebi – karakteriše je samoprocenjivanje i samospoznavanje non-borderline osobe Faza donošenja odluka – ovo je presudna faza u kojoj se prelama budućnost veze između non-borderline i BPD osobe Faza razrešenja – poslednja faza u kojoj non-borderline osobe odlučuju da žive sa BPD osobama, mada tokom života mogu promeniti mišljenje i isprobati nove mogućnosti. Literatura: Paul T. Mason, Randi Kreger „Prestanite hodati po ljuskama jajeta“