Statistika javnih finansija Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • • • • Javni rashodi i javni prihodi Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Fiskalni deficit i javni dug Izvori podataka o javnim finansijama 2 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Aktivnosti države i definisanje javnog sektora • Osnovne funkcije države se realizuju kroz rashode • Finansiraju se putem prihoda - poreza ili zaduživanjem • Država putem fiskalnih i drugih mehanizama (pre)raspodeljuje blizu polovine BDP-a 3 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Statistika državnih finansija utvrđuje: • Nivo i strukturu javnih prihoda i rashoda • Veličinu deficita • Način finansiranja deficita • Makroekonomske posledice deficita i javnog duga 4 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Osnovne ekonomske funkcije države su: 1) Obezbeđivanje dobara i usluga na netržišnoj osnovi za zajedničku i ličnu potrošnju 2) Preraspodela nacionalnog dohotka putem transfernih plaćanja 5 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Ove aktivnosti države finansiraju se prevashodno oporezivanjem ili drugim obaveznim transferima • Deo svojih aktivnosti država može finansirati zaduživanjem ili iz drugih izvora kao npr: – Kamatni prihodi – Nepredviđena prodaja dobara i usluga – Davanjem koncesija za korišćenje prirodnih bogatstava 6 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Uloga države u ekonomiji svake zemlje definisana je ustavom • Ustav Republike Srbije garantuje određena prava koja neposredno impliciraju javne rashode, kao što su: – Pravo na socijalnu zaštitu – Pravo na penziju – Pravo na besplatno osnovno i srednje obrazovanje 7 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Ustav definiše i klasične funkcije države kao što su: – Odbrana zemlje – Zaštita imovine – Zaštita prava građana • Ustav daje pravo državi da uvodi poreze, da se zadužuje • Dobra i usluge koje država obezbeđuje za zajedničku potrošnju su usluge: – Državne administracije – Odbrane – Sprovođenja zakona 8 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Tipična dobra i usluge koje država obezbeđuje za ličnu potrošnju su: – Usluge obrazovanja – Usluge zdravstva – Stambene izgradnje – Rekreacije i kulture • To su usluge koje zbog nedostatka tržišta mora organizovati država i finansirati ih javnim prihodima • Ove usluge država obezbeđuje besplatno ili po ekonomski beznačajnim cenama 9 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Opšti sektor države obezbeđuje usluge (i robe) za ličnu i zajedničku potrošnju, pretežno na netržišnoj osnovi, i preraspodeljuje dohodak i bogatstvo (SNA) • Sektor opšte države se sastoji od: – Centralne države – Regionalnih nivoa vlasti – Lokalnih nivoa vlasti – Fondova socijalnog osiguranja • Javni sektor je širi pojam od pojma državnog sektora - obuhvata javne finansijske institucije i javna nefinansijska preduzeća 10 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Izvor: International Monetary Fund (2001), GFS Manual 11 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • U Srbiji, ovi pojmovi definisani Zakonom o budžetskom sistemu • Javni sektor obuhvata opšti nivo države i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima (znatan deo prihoda ostvaruju na tržištu) • Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države 12 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Opšti sektor države obuhvata: • Centralni nivo vlasti – budžet republike Srbije • Pokrajinski nivo vlasti – AP Vojvodina • Lokalni nivo vlasti – opštine i gradovi • Fondove socijalnog osiguranja • Javno preduzeće Putevi Srbije i Koridor d.o.o. 13 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi U fondove obaveznog socijalnog osiguranja spadaju: • Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje • Republički fond za zdravstveno osiguranje • Nacionalna služba za zapošljavanje • Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika 14 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje pretežno netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine: – budžet Republike Srbije – vanbudžetske fondove – fondove socijalnog osiguranja 15 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Javni sektor /Opšti sektor države • Javni prihodi i rashodi/ Prihodi i rashodi opšteg sektora države 16 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Metodologije prikazivanja fiskalnih transakcija države - SNA93, ESA95, MMF-a, OECD-a • Statistika državnih finansija MMF-a je integrisana prezentacija državnih računa koji prikazuju: – ne-finansijsku aktivnost države (prihode i rashode) – finansijsku aktivnost države (zaduživanje i pozajmljivanje) • Srbija koristi ovakav način prikazivanja statistike državnih finansija od 2008. 17 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Statistika državnih finansija objedinjuje: • Javne prihode • Javne rashode • Budžetski deficit • Način finansiranja budžetskog deficita • Transakcije imovine • Transakcije obaveza • Druge ekonomske tokove • Bilans države 18 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Javni rashodi se definišu kao transakcije koje dovode do smanjenja neto vrednosti imovine države • Javni rashodi – posledica transakcija među institucionalnim jedinicama ili posledica ostalih ekonomskih tokova • U većini zemalja sveta javni rashodi pokazuju tendenciju rasta i u apsolutnom i u relativnom iznosu (prema BDP-u) 19 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Glavnim generatorima rasta javnih rashoda smatraju se funkcije države kao što su: – Socijalno osiguranje – Socijalna zaštita – Subvencije • Javni rashodi se porede sa BDP-om • U praksi većine zemalja, rashodi i prihodi se evidentiraju prema principu naplaćene realizacije • Visoko učešće javne potrošnje karakteriše Srbiju i većinu zemalja u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi 20 Statistika javnih finansija Javni rashodi kao % BDP-a u EU 28 (2016) i Srbija (2017) France Finland Denmark Belgium Norway Austria Greece Sweden Italy Croatia Hungary EU28 Iceland Slovenia Portugal Germany Netherlands Serbia Spain Luxembourg United Kingdom Slovakia Poland Estonia Czech Republic Cyprus Malta Latvia Bulgaria Switzerland Lithuania Romania Ireland Izvor: baza podataka Evrostata i Ministarstva finansija Srbije 0,0 10,0 Republike 20,0 56,4 56,0 53,6 53,2 50,8 50,7 49,8 49,4 49,4 47,1 46,7 46,3 45,6 45,1 45,0 44,2 43,4 43,0 42,2 42,1 41,6 41,5 41,2 40,6 39,4 38,6 38,1 37,3 35,0 34,3 34,2 34,0 27,1 30,0 21 40,0 50,0 60,0 Statistika javnih finansija Javni rashodi i prihodi kao % BDP-a u EU 28 i EA 19, 2007-2017 22 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Klasifikacije javnih rashoda • Funkcionalni i ekonomski princip • Funkcionalni princip - funkcija koje država obavlja (OECD) • Međunarodna klasifikacija funkcija države (Classification of the Functions of the Government – COFOG) • Međunarodna uporedivost • U nekim zemljama, državni univerziteti, bolnice ili transport - opšti sektor države/javna preduzeća 23 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Razvrstava javne rashode na 10 „funkcionalnih“ grupa: • Opšte javne usluge • Odbrana zemlje • Javni red i bezbednost • Ekonomski poslovi • Zaštita životne sredine • Stanovanje i poslovi zajednice • Zdravstvo • Rekreacija, kultura i vere • Obrazovanje • Socijalna zaštita 24 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Učešće javnih rashoda prema funkcionalnom principu (COFOG) u BDP- u EU28, %, 2017. 50,0 45,7 45,0 40,0 35,0 30,0 25,0 18,8 20,0 15,0 10,0 5,0 7,0 5,8 1,3 1,7 4,6 4,0 0,8 0,6 1,1 0,0 Izvor: Eurostat Database 25 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Ekonomska klasifikacija javnih rashoda • Javni rashodi su suma tekućih i kapitalnih rashoda • Tekući rashodi su: – Rashodi za zaposlene – Rashodi za korišćenje dobara i usluga (međufazna potrošnja) – Otplata kamata – Subvencije – Socijalna zaštita – Drugi tekući rashodi 26 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Rashodi za zaposlene - isplaćene plate i zarade zaposlenima i socijalne doprinose na teret poslodavca • Korišćenje dobara i usluga - vrednost dobara i usluga koje je država kupila za korišćenje u procesu sopstvene proizvodnje, tj. za pokriće – troškova poslovanja (troškovi struje, telefona i dr.) – troškova službenih putovanja – tekućeg održavanja i nabavke materijala 27 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Rashodi socijalne zaštite - rashode za penzije, socijalnu pomoć i druga socijalna davanja poslodavca (naknade za bolovanja, naknade za porodiljsko odsustvo, naknade nezaposlenima, otpremnine i sl.) 28 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Otplata kamata obuhvata: • Otplatu kamata po osnovu domaćeg duga • Otplatu kamata po osnovu stranog duga • Otplatu kamata po osnovu aktiviranih garancija • Subvencije obuhvataju sva bespovratna sredstva koje država upućuje javnim preduzećima ili privrednim subjektima (privatnim preduzećima, poljoprivredenim gazdinstvima, preduzetnicima, građanima) 29 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Ostali tekući rashodi obuhvataju: • Dotacije nevladinim organizacijama • Obavezne takse i kazne koje jedan nivo vlasti nameće drugom Kapitalni rashodi obuhvataju sve isplate namenjene nabavci nefinansijske (realne) imovine tj. • Izgradnji građevinskih objekata i infrastrukture • Nabavci opreme i zaliha • Kupovini zemljišta 30 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Struktura ukupnih javnih rashoda po ekonomskim kategorijama u 2017. u EU-28, % Izvor: Eurostat database 31 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Javni prihodi se definišu kao transakcije koje povećavaju neto vrednost imovine države • Tri najvažnije vrste prihoda koje država ubira fiskalnim operacijama su: – Porezi – Doprinosi za socijalno osiguranje – Ostali prihodi (prodaja dobara i usluga, kamate i drugi prihodi od kapitala) 32 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Klasifikacija javnih prihoda na tekuće i kapitalne • Tekući prihodi se dele na poreske i neporeske prihode • Najvažniji poreski prihodi: – Porez na dohodak građana – Porez na dobit – Porez na dodatu vrednost (PDV) – Akcize – Carine – Doprinosi za socijalno osiguranje – Porezi na imovinu 33 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi • Porezi se mogu podeliti na direktne i indirektne • Ako poreski obveznici sami plaćaju porez u pitanju su direktni porezi • Porezi na faktore proizvodnje: porez na dohodak građana, uključujući doprinose za socijalno osiguranje, porez na dobit preduzeća i porezi na imovinu • Ako postoji prevaljivanje poreza, sa poreskog obveznika na lice na koje je poreski teret prevaljen, radi se o indirektnim porezima – Porezi na potrošnju (opšti porez PDV, i posebni porezi na neke proizvode − akcize, carine i druge uvozne dažbine) 34 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Izvor: Bilten javnih finansija 11/2018. 35 Statistika javnih finansija Javni rashodi i javni prihodi Najvažniji pokazatelj finansijske pozicije države • fiskalni deficit/suficit tj. neto zaduženja/neto pozajmice države • Izračunava se kao razlika između ukupnih javnih prihoda i ukupnih javnih rashoda umanjena za neto kupovine nefinansijske imovine (prikazuje se kao % BDP-a) • Računovodstveni „trikovi“ - uvećavani prihodi i(ili) smanjeni rashodi kako bi umanjile budžetski deficit 36 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Država obezbeđuje sredstva za finansiranje javnih potreba naplatom – poreza – doprinosa za socijalno osiguranje i – drugih javnih prihoda • Doprinosi se veoma često tretiraju i nazivaju porezima 37 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Porezi predstavljaju: • Oblik javnih prihoda • Država od individualnih poreskih obveznika prinudno uzima novčana sredstva • Bez neposredne protivusluge • U svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja drugih (prevashodno ekonomskih i socijalnih) ciljeva • Dve osnovne karakteristike po kojima se porezi razlikuju od drugih javnih prihoda su prinudnost i odsustvo neposredne protivusluge (protivnakade) 38 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Evropska unija je oblast visokih poreza • Porezi u EU ne samo da su veći od poreza u Japanu i SAD-u, već i od ostalih razvijenih ekonomija koje su članice OECD-a, a ne i EU • Od ostalih razvijenih ekonomija jedino Kanada i Novi Zeland imaju odnos poreza i BDP-a preko 30% 39 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Poreski prihodi se (SNA93 i ESA95) mogu grupisati u tri osnovne kategorije: 1) Porezi na proizvodnju i uvoz (PDV, akcize, carine i druge carinske dažbine), indirektni porezi 2) Tekući porezi na dohodak, imovinu i ostalo, direktni 3) Porezi na kapital, direktni 40 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Porezi na proizvodnju i uvoz obuhvataju poreze na proizvode i druge poreze na proizvodnju • Najznačajniji tip poreza je porez na dodatu vrednost (value added tax) 41 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Tekući porezi na dohodak, imovinu i ostalo – porezi na dohodak i ostale tekuće poreze • Porez na dohodak • Porez na dohodak građana ili dohodak domaćinstva • Porez na dobit preduzeća • Poreze na kapitalne dobitke • Porezi na imovinu ili neto bogatstvo • Porezi koji se naplaćaju periodično na vrednost imovine ili vrednost neto bogatstva, ili na promet imovine 42 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Porezi na kapital nameću se povremeno i obuhvataju poreze na ostavinu, nasleđe i poklone i slično • Iznosili u proseku 0,3% BDP-a u periodu 20132017. godine u EU28 43 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Doprinosi za socijalno osiguranje se plaćaju na obaveznoj ili dobrovoljnoj osnovi • Dve vrste doprinosa za socijalno osiguranje: – Stvarni doprinosi za socijalno osiguranje – Imputirani doprinosi za socijalno osiguranje 44 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Stvarni doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju – Stvarna plaćanja poslodavca u korist svojih zaposlenih ili – Stvarna plaćanja koje vrše zaposleni, samozaposleni ili lica koja nisu zaposlena sama za sebe • Plaćanja se vrše državnim ili privatnim fondovima socijalnog osiguranja za osiguranje od različitih vrsta socijalnih rizika (bolest, invalidnost, starost, porodiljsko odsustvo i slično) 45 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Imputirani doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju • Doprinose koje poslodavac plaća direktno svojim zaposlenima, bivšim zaposlenima ili njihovim porodicama • Iz svojih sopstvenih sredstava • Bez formiranja posebne rezerve za tu svrhu i • Bez uključivanja osiguravajućeg preduzeća ili fonda penzijskog osiguranja 46 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Struktura ukupnih poreskih prihoda, EU28, 2017. Izvor: Eurostata database 47 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Kretanje glavnih komponenata poreskih prihoda u EU28, % BDP-a, 2007-2017. 48 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Ekonomska i finansijska kriza je uticala na smanjenje javnih prihoda i na promenu njihove strukture • Porezi se mogu klasifikovati prema osnovici za oporezivanje na sledeće kategorije (GFS klasifikacija − IMF, 2001): 1) Porezi na dohodak, dobit i kapitalne dobitke 2) Porez na fond zarada 3) Porezi na imovinu 4) Porezi na dobra i usluge 5) Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije 6) Ostali porezi 49 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Slična je OECD klasifikacija poreza • Najznačajnija razlika jeste što OECD tretira doprinose za socijalno osiguranje kao poreze • GFS ih tretira samostalno − kao deo javnih prihoda • Prema OECD-u porezi se klasifikuju u šest kategorija: 1) Porez na dohodak i profit 2) Doprinosi za socijalno osiguranje 3) Porez na fond zarada 4) Porezi na imovinu 5) Porezi na potrošnju 6) Ostali porezi 50 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Klasifikacija poreza prema ekonomskoj funkciji: 1) Porezi na potrošnju 2) Porezi na rad 3) Porezi na kapital 51 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Porezi na potrošnju se naplaćuju na transakcije između finalnih potrošača i proizvođača i na proizvode finalne potrošnje • Porez na dodatu vrednost • Akcize • Porezi i dažbine na uvoz (carine i dr.) • Porezi na međunarodne transakcije • Porezi na zagađenje • Plaćanja domaćinstva za dozvole 52 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Porezi na rad obuhvataju: • Poreze na zarade (uključujući doprinose obaveznog socijalnog osiguranja koje plaćaju zaposleni i poslodavci) • Sve poreze i doprinose obaveznog socijalnog osiguranja koji se naplaćuju na transferne dohotke lica koja nisu zaposlena (naknada za nezaposlene i zdravstveno osiguranje) 53 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Porezi na kapital obuhvataju: • Poreze na prihode od kapitala i poslovanja koji ekonomski učesnici primaju iz domaćih izvora ili iz inostranstva (npr. porez na dobit preduzeća, porez na dohodak i doprinosi za socijalno osiguranje samozaposlenih i porez na kapitalnu dobit) • Poreze na imovinu • Poreze na neto bogatstvo • Porez na nepokretnosti • Porez na korišćenje fiksne imovine • Profesionalne i poslovne licence i neke poreze na proizvode 54 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Poreski prihodi prema poreskoj osnovici u EU28, % ukupnih poreskih prihoda 55 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Učešće prihoda od poreza na potrošnju u ukupnom poreskom opterećenju u 2016, % Izvor: Eurostat, (2018), Taxation Trends in European Union 56 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Učešće prihoda od poreza na rad u ukupnom poreskom opterećenju u 2016, % Izvor: Eurostat, (2018), Taxation Trends in European Union 57 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Učešće prihoda od poreza na kapital u ukupnom poreskom opterećenju u 2016, % Izvor: Eurostat, (2018), Taxation Trends in European Union 58 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Ukupno poresko opterećenje predstavlja odnos ukupnih poreskih prihoda i BDP-a • Implicitne poreske stope – odnos ukupnih poreskih prihoda prema ekonomskoj funkciji (potrošnja, rad, kapital) i potencijalne poreske osnovice 59 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Implicitna poreska stopa na potrošnju predstavlja odnos ukupnih poreza na potrošnju i finalne potrošnje domaćinstva • Implicitna poreska stopa na rad (dohodak) – odnos zbira svih direktnih i indirektnih poreza i obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje koje plaćaju zaposleni i poslodavci na dohodak od rada i ukupnih naknada zaposlenih, uvećanih za porez na fond zarada 60 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje • Implicitna poreska stopa na kapital (dobit) odnos ukupnih poreza na kapital i potencijalno oporezivog kapitala i poslovnih prihoda (npr. neto dobit preduzeća, imputirana renta domaćinstava, neto mešoviti dohodak samozaposlenih, neto kamate, rente i dividende) 61 Statistika javnih finansija Porezi i doprinosi za socijalno osiguranje Kretanje implicitnih poreskih stopa na rad (leva osa) i potrošnju (desna osa), prosek EU-28, 2005-2017, u % 36,6 21,0 36,4 20,5 36,2 36,0 20,0 35,8 19,5 35,6 35,4 19,0 35,2 18,5 35,0 34,8 18,0 34,6 34,4 17,5 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 IPS na rad IPS na potrošnju Izvor: European Commission, (2018), Taxation Trends in the European Union 62 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Fiskalni deficit u nekom periodu definiše se kao višak javnih rashoda nad javnim prihodima • Isti karakter kao deficit u potrošnji domaćinstva • Država se zadužuje u zemlji ili inostranstvu, troši devizne rezerve ili prodaje imovinu 63 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Dug vs deficit • Dug u određenom trenutku definiše se kao zbir svih ranijih fiskalnih deficita • Dug je kumulativan višak rashoda u odnosu na prihode ostvarene u prošlosti • Fiskalni deficit ili suficit definiše za određeni vremenski period, npr. za godinu dana, i predstavlja „varijablu toka“ • Dug se definiše u jednom trenutku, npr. na kraju godine i predstavlja „varijablu stanja“ 64 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Mastrihtski sporazum • Za zemlje EU prihvatljiv deficit se smatra onaj koji ne prelazi 3% BDP-a i dug manji od 60% BDP-a – Fiskalne kriterijume konvergencije za ulazak u EU i EMU Fiskalna pravila u Srbiji • Ciljni godišnji fiskalni deficit treba da iznosi 1% BDP-a • Dug opšteg nivoa države ne treba da bude veći od 45% BDP-a (ne uključujući obaveze po osnovu restitucije) 65 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Fiskalni deficit/sufucit ili neto zaduženja/neto pozajmice je razlika između ukupnih javnih prihoda i rashoda (MMF) • Izračunava se u ne-finansijskom računu (prikazuju se svi prihodi i rashodi) • Jednaka je veličini neto finansijske transakcije u finansijskom računu koja prikazuje neto finansiranje države – razlika između neto kupovine finansijske imovine i neto nastanku finansijskih obaveza • Deficit se mora finansirati ili suficit investirati • Dva računa (finansijski i ne-finansijski) se povezuju 66 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Bilansne stavke u ne-finansijskom računu (neto zaduženja/neto pozajmice) i finansijskom računu (neto finansijske transakcije) trebalo bi da budu jednake • Najčešće postoji izvesna razlika koja potiče od korišćenja različitih izvora podataka • „Statistička razlika“ je već dugi niz godina ispod 0,1% BDP-a u proseku za 27 zemalja EU 67 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Kategorija „neto kupovine finansijske imovine“ u finansijskom računu sastoji se od sledećih elemenata: • Gotov novac u opticaju i depoziti • Hartije od vrednosti izuzev akcija • Zajmovi • Akcije i ostali kapital • Ostala finansijska imovina 68 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Kategorija „neto finansijske obaveze“ obuhvata sledeće grupe: • Gotov novac u opticaju i depozite • Hartije od vrednosti izuzev akcija • Zajmovi • Ostale finansijske obaveze 69 Statistika javnih finansija Kretanje fiskalnog deficita/suficita (desna osa) i javnog duga (leva osa) u % od BDP-a, EU28, 20072016. 100 90 0 -0,9 80 86,5 84,5 -1 -2 -2,4 -2,5 60,7 57,5 83,2 -1,7 72,7 70 60 81,0 78,3 85,6 83,7 -3 -3,0 -3,3 50 40 -4 -4,2 -4,6 30 -5 20 -6 10 -6,6 -6,4 0 -7 2007 2008 2009 2010 2011 Javni dug Izvor: baza podataka Evrostata 2012 2013 2014 2015 2016 Deficit/Suficit 70 Statistika javnih finansija Kretanje fiskalnog deficita/suficita u Srbiji u % od BDP-a, 2005-2018. Deficit/suficit 2,0 1,0 1,1 1,1 0,6 0,0 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 -1,0 2018 -1,2 -1,4 -2,0 2017 -1,8 -2,5 -3,0 -3,5 -4,0 -4,2 -4,3 -4,5 -5,0 -5,1 -6,0 -6,4 -6,2 -7,0 Izvor: Ministarstvo finansija 71 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Javni dug • Ukupan dug javnog sektora (domaći i spoljni) predstavlja zbir: – Ukupnog duga opšte države – Ukupnog duga nefinansijskih preduzeća – Ukupnog duga finansijskih institucija 72 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Odnos između statistike duga javnog sektora i statistike spoljnog duga Napomena: Republika Srbija po Zakonu o javnom može garantovati dugove samo pravnih lica čiji je osnivač i u Republici Srbiji se sve državne garancije evidentiraju kao javni dug u celom 73 iznosu trenutkom izdavanja garancije. Izvor: International Monetary Fund (2011), Public Sector Debt Statistics: Guide for Compilers and Users Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Javni dug po pravilu nastaje kao rezultat finansiranja fiskalnog deficita • Promena veličine javnog duga može biti manja od godišnjeg deficita, ukoliko se deficit ne pokriva zaduživanjem (npr. prihodima od privatizacije ili donacijama) • Razlika između promene veličine javnog duga i godišnjeg deficita – „dug-deficit prilagođavanje“ ili „stanje-tok prilagođavanje“ – Meri deo promene javnog duga koja nije posledica deficita/suficita (IMF, 2011) 74 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Pozitivna veličina „dug-deficit prilagođavanje“ povećanje duga veće je od godišnjeg deficita • Na taj način se mogu sagledati drugi izvori povećanja ili smanjenja duga 75 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Javni dug u EU u 2017. i Srbiji u 2018, % BDP-a Estonia Luxembourg Bulgaria Czechia Romania Denmark Lithuania Latvia Sweden Poland Slovakia Malta Serbia Netherlands Finland Germany Ireland Hungary Slovenia Croatia Austria EU 28 EA 19 United Kingdom Cyprus Spain France Belgium Portugal Italy Greece 8,7 23,0 25,6 34,7 35,1 36,1 39,4 40,0 40,8 50,6 50,9 50,9 53,8 57,0 61,3 63,9 68,4 73,3 74,1 77,5 78,3 81,6 86,8 87,4 96,1 98,1 98,5 103,4 124,8 131,2 176,1 0,0 Izvor: Eurostat i Ministarstvo finansija Srbije 20,0 40,0 60,0 80,0 100,0 120,0 140,0 160,0 180,0 76 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Javni dug Srbije u % od BDP-a od 2000. do 2018. Napomena: stanje na dan 31.12. Izvor: baza podataka Ministarstva finansija Republike Srbije 77 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Dva koncepta javnog duga – bruto i neto koncept • Bruto dug - sve obaveze u obliku instrumenata zaduživanja tj. finansijska potraživanja dužnika zajmodavcu po osnovu kamate i/ili glavnice u nekom trenutku u budućnosti • Neto dug - bruto dug umanjen za finansijsku imovinu koja korespondira instrumentima zaduživanja tj. ukupne finansijske obaveze umanjene za ukupnu finansijsku imovinu (državni depoziti, krediti koje je odobrila država, hartije od vrednosti u posedu države i dr.) 78 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Različite međunarodne finansijske institucije polaze od različitog obuhvata u definisanju javnog duga budući da prate različite aspekte zaduživanja • Sve polaze od bruto koncepta javnog duga • Prema MMF-u (GFS), bruto dug opšte države obuhvata direktne obaveze države 79 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Ne obuhvata dug ostalih jedinica javnog sektora: – Dug centralne banke – Dug ostalih depozitnih i nedepozitnih javnih finansijskih institucija – Izdate garancije države sve dok ne dospeju na naplatu državi kao glavnom garantu • Mastrihtski dug EU odnosi se na bruto dug opšte države koji odgovara definiciji MMF-a 80 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Svetska banka koristi nešto širu definiciju duga opšte države - pored direktnih obaveza države uključuje dug koji garantuje država • Prema OECD-u, bruto dug centralne države obuhvata direktne i potencijalne obaveze centralne države - nije obuhvaćen dug ostalih nivoa vlasti kao ni dug organizacija socijalnog osiguranja 81 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug U Srbiji, dug opšte države definisan je Zakonom o javnom dugu i obuhvata: 1) Dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika 2) Dug Republike po osnovu hartija od vrednosti 3) Dug Republike po osnovu ugovora kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti 82 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug 4) Dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije, odnosno po osnovu kontragarancije koju daje Republika 5) Dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica čiji je osnivač Republika i za koje je Republika dala garanciju • Ne radi se o dugu javnog sektora, već o dugu opšte države, jer nije obuhvaćen dug javnih preduzeća 83 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Prema Zakonu o javnom dugu, dug opšte države ne uključuje dug lokalnih zajednica za koje Republika nije dala garancije • Obuhvaćen je dug po osnovu svih izdatih garancija, a ne aktiviranih garancija • Ovim Zakonom je definisan dug opšte države koji je u skladu sa širom definicijom Svetske banke (šira definicija korišćena je i u izveštajima MMF-a) 84 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Metodološke razlike u definisanju spoljnog javnog duga Srbije između Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije • Ministarstvo finansija definiše javni dug tako što u spoljni javni dug ne uključuje dug Narodne banke Srbije, neregulisane obaveze (dug po kojem se ne vrše plaćanja i deo duga lokalnih nivoa vlasti i državnih agencija bez garancija države) • Narodna banka Srbije prati celokupan spoljni dug javnog sektora (kao deo ukupnog spoljnog duga) 85 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug • Pored pokazatelja javnog duga u % od BDP-a koristi se: – Spoljni javni dug u % od izvoza – Domaći javni dug u % od ukupnog javnog duga • Podela javnog duga – direktan i indirektan • Direktan javni dug obuhvata direktne obaveze koje su nastale po osnovu uzetih zajmova • Indirektan javni dug obuhvata indirektne obaveze koje su nastale po osnovu izdatih garancija na zajmove drugih lica, kao što su javna preduzeća 86 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Struktura javnog duga Srbije (31.12.2018) Direktni vs indirektni • 93,5% - direktne obaveze • 6,5% - indirektne obaveze Po poveriocima • 58,4% - spoljni dug (direktni i indirektni) • 41,6% - unutrašnji dug (direktni i indirektni) Po valutnoj strukturi (30.11.2018) • 74,8% - u stranoj valuti (najvećim delom u evrima – 41,6%) • 25,2% - u dinarima Izvor: MF 87 Statistika javnih finansija Fiskalni deficit i javni dug Valutna struktura javnog duga Srbije na dan 30. novembar 2018. * GBP, JPY, DKK, SEK, NOK, CNY, KWD, AED Izvor: Ministarstvo Finansija, Bilten javnih finansija, 11/2018. 88 Statistika javnih finansija Izvori podataka o javnim finansijama • Statistika javnih finansija se u većini zemalja zasniva na administrativnim izvorima podataka • Podaci o porezima i doprinosima za socijalno osiguranje potiču iz poreske evidencije • U Srbiji, za prikupljanje i obradu podataka fiskalne statistike nadležno je Ministarstvo finansija Republike Srbije, odnosno, Uprava za trezor 89 Statistika javnih finansija Izvori podataka o javnim finansijama Fiskаlnа stаtistikа obuhvаtа konsolidovаni bilаns sektorа držаve, kаo i pojedinаčne bilаnse: • Budžet Republike Srbije (centrаlni nivo vlаsti) • Budžet AP Vojvodine • Budžet lokаlnog nivoа vlаsti • Finаnsijske plаnove orgаnizаcijа obаveznog socijаlnog osigurаnjа i Javnog preduzeća "Putevi Srbije" 90 Statistika javnih finansija Izvori podataka o javnim finansijama Značaj statistike javnog duga za nosioce ekonomske politike i druge korisnike: 1) Praćenje ispunjenja obaveza po osnovu zaduživanja, kao i efekata koje javno zaduživanje ima na alokaciju i korišćenje resursa 2) Pruža signale upozorenja za moguće probleme u servisiranju dugova 3) Indikator održivosti fiskalne politike zemlje, zbog potrebe uravnoteženja fiskalnog opterećenja sadašnjih i budućih generacija 4) Važan input u pripremi i izvršenju državnog budžeta, u predviđanju fiskalnih agregata, kao i za izradu drugih makroekonomskih statistika 91 Statistika javnih finansija Izvori podataka o javnim finansijama • Statistika javnog duga nije u potpunosti standardizovana • Postoje značajne razlike u obuhvatu od zemlje do zemlje • Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Srbije • Četiri osnovna izvora podataka (IMF, 2011): – Služba za javni dug – Bilansi – Upitnici i periodične ankete – Drugi izvori podataka 92