ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Висока здравствено-санитарна школа
струковних студија „Висан“, Београд
Семинарски рад
Здравствена нега
ПРОГРЕСИВНА НЕГА
Проф. др Маја Стојадинов
Студент Катарина Бјеловић
36-VIII/2021
Београд, новембар, 2021.
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Садржај
Увод
I
Шта је прогресивна нега?
III
Предности и сврха прогресивне неге
III
Класификација прогресивне неге
III
Општа нега (први степен)
IV
Полуинтензивна нега (други степен)
IV
Интензивна нега (трећи степен)
V
Специјална интензивна нега
VI
Посебна нега
VI
Јединица (одељења) интензивне неге
Организација рада у јединици интензивне неге
VI
VI
Уређење простора интензивне неге
VII
Опрема у јединицама интензивне неге
VII
Особље у јединицама интензивне неге
VIII
Задаци прогресивне неге
VIII
Превентивно-терапијске мере
IX
Медико-санитарна обрада пацијента
IX
Опсервација и праћење знакова болести
IX
Секундарне превенције и санација насталих компликација
IX
Оспособљавање пацијената за спровођење одређених поступака неге
IX
Брига о хигијени
X
Здравствено-васпитни рад
X
Едукација кадра
X
Закључак
Литература
XI
XII
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Увод
Нега представља скуп мера и средстава којима треба да се спрече одређене
негативне последице, да се ублаже, па и отклоне ако до њих дође, односно да се после
излечења или залечења настави контрола или рехабилитација оболелих. Ова медицинска
дисциплина има улогу да задовољи потребе болесних и беспомоћних људи.
Слика 1. Miss Nightingale at Scutari, 1854
Извор: https://en.wikipedia.org/wiki/Miss_Nightingale_at_Scutari,_1854
Прву дефиницију неге дала је Флоренс Најтингејл која је написала да „Нега значи
нешто више од давања лекова и стављања облога“. Објаснила је да се ту убраја и
обезбеђење свежег ваздуха, топлоте, чистоће, мира и правилне исхране.
Према дефиницији Светске здравствене организације (SZO), „Здравствена нега је
целовита делатност, која се бави појединцем, породицом или друштвеном заједницом у
I
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
њиховим разгранатим функцијама у време здравља или болести, односно креће из једне
у другу фазу“.
II
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Шта је прогресивна нега?
Прогресивна нега је навећи ниво прилагођавања неге болеснику – кориснику
здравствених услуга, односно тежини његовог здравственог стања, а не врсти болести.
Ова нега подразумева:
1. Пријем пацијента, тријажу пацијента, смештај у постељу;
2. Употребу одговарајућих медицинско-техничких интервенција и опреме –
дијагностика и апликација ординирајуће терапије;
3. Рад професионалног особља са одговарајућом стручном спремом и радним
искуством.
Предности и сврха прогресивне неге
Предности прогресивне неге су:
-
Здравствене нега се примењује на свим нивоима здравствене заштите (примарни,
секундарни, терцијални ниво);
-
Економичност – економично и ефикасно коришћење расположивих здравствених
капацитета;
-
Рационалност – огледа се у ангажовању особља према тежини стања пацијента;
-
Флексибилност службе и болесника;
-
Боља и квалитетнија нега.
Сврха прогресивне неге је:
-
Обезбеђивање оптималног броја здравствених радника;
-
Хуманија и квалитетнија здравствена нега болесника;
-
Олакшавање организације рада медицинских радника.
Класификација прогресивне неге
Прогресивна нега у стационарним здравственим установама се класификује у три
степена и то:
-
I степен – општа нега (самонега, минимална нега);
III
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
-
II степен – полуинтензивна нега;
-
III – интензивна нега,
– специјална интензивна нега,
– посебна нега.
Општа нега (први степен)
Општа нега представља пружање услуга 1-2 сата у току 24 часа за једног
пацијента. Обично се користи код болесника који се припремају за неку хируршку
интервенцију, дијагностичку процедуру или код болесника који се спремају за отпуст.
Витални знаци се контролишу на 12 сати. Пацијенти су свесни, орјентисани у
времену и простору, покретни, самостално обављају хигијенске и физиолошке потребе.
Самонега зависи од природе обољења и врсте повреде. Медицинска сестра
учествује у нези болесника и у дијагностичким процедурама, што доприноси успешном
лечењу болесника. Спроводи се на одељењу опште неге.
Полуинтензивна нега (други степен)
Полуинтензивна нега има обележје другог степена прогресивне неге и обухвата
пружање неге најмање 3-4 сата у току 24 часа.
Полуинтензивна нега се примењује у лечењу болесника чије су виталне функције
очуване, али нису способни да самостално обављају физиолошке потребе (дефекација,
мокрење, храњење, устајање из постеље…).
Контрола виталних функција врши се уз помоћ монитора и других апарата, а сва
допунска испитивања спроводе се уз присуство медицинске сестре, а по потреби и
лекара.
Оваква врста неге намењена је пацијентима чије се стање поправља па се
премештају са одељења интензивне неге или болесницима којима се стање погоршава, а
нису животно угрожени, али им је потребна стручна помоћ,, па се премештају са
одељења опште неге.
У одељења полуинтензивне неге смештају се болесници са:
-
Лаким поремећајем свести,
-
Дезоријентисани болесници,
-
Узнемирени болесници,
IV
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
-
Болесници са поремећеним виталним функцијама (ТА, пулс, фреквенца),
-
Болесници којима треба успоставити хемостазу (ако пацијент крвари након
ендоскопске интервенције)
-
Болесници којима је повремено потребна терапија кисеоником.
За смештај болесника на одељење полуинтензивне неге довољан је само један од
наведених разлога, а када се све функције нормализују пацијент се преводи на одељење
опште неге.
Интензивна нега (трећи степен)
Интензивна нега има обележје трећег степена прогресивне неге. На оваквој нези
су пацијенти који не могу сами да обављају никакве функције, па им је потребан сталан
надзор и интензивна нега. Витални знаци се контролишу на свака 2 сата.
У одељење интензивне неге смештају се болесници:
-
Који су без свести (коматозна стања),
-
Са акутним крварењем (спољашње или унутрашње),
-
Којима је неопходан сталан интензиван надзор због угрожених виталних
функција,
-
Код којих је дошло до прогресије болести,
-
Који морају да се хране вештачким путем са парентералном терапијом која се
примењује стално.
Слика 2. Јединица интензивне неге
Извор: др А. Баљуозовић, др С. Костић и др Н. Баљозовић, 1999, стр. 150
V
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Специјална интензивна нега
Специјална интензивна нега је део континуираног збрињавања болесника:
-
Који је дуже од 48 часова без свести,
-
Где постоји акутно крварење,
-
Где се континуирано даје кисеоник, трансфузија, медикаментозна терапија…,
-
Код ког се контролишу витални знаци сваких сат времена,
-
Ког којег је потребан специјални медицински третман у просторијама са
посебном наменом (стерилне собе, пост-трансплантациони период и сл.).
Посебна нега
Посебна нега је највиши степен прогресивне неге. На тај начин се третирају
болесници:
-
После буђења након хируршког захвата,
-
После реанимације,
-
На самрти,
-
Са различитима степенима инвалидитета.
Јединица (одељења) интензивне неге
Интензивна нега се спроводи у посебним просторијама здравствене установе која
се називају „Јединице интензивне неге“.
Јединице интензивне неге обављају негу пацијената по принципу интензивног
лечења. Ту су смештени пацијенти са ризичним стањима и угроженим виталним
функцијама. Разликују се од класичних одељења по:
-
Организацији рада,
-
Уређењу простора,
-
Врсти опреме,
-
Структури кадрова.
Организација рада у јединици интензивне неге
Јединице интензивне неге могу бити организоване као:
VI
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
-
Опште – јединице интензивне неге по мањим болницама у мањим срединама. Ту
се смештају сви животно угрожени пацијенти, без обзира на узраст, пол и врсту
болести.
-
Специјалне – јединице интензивне неге смештене по клиничким одељењима у
појединим клинкама, као што су:
o Коронарна интензивна нега за кардио-васкуларне болести,
o Хируршке јединице интензивне неге,
o Неурохируршке јединице интензивне неге,
o Педијатријске и неонатолошке јединице интензивне неге,
o Неуролошка јединица интензивне неге,
o Трауматолошке јединице интензивне неге,
o Јединица интензивне неге за опекотине и друге.
Уређење простора интензивне неге
Просторије за јединице интензивне неге су смештене у најмање прометном делу
болнице како би се болесницима обезбедио мир. Морају да буду звучно изоловане и
климатизоване. Обзиром да болесници обављају физиолошке потребе у постељи
неопходно је често и добро проветравање простора. Оптимална температура просторије
зими је 22-24оC.
Јединица интензивне неге не би требало да има више од 6-10 болесничких
постеља, а за сваку је прописано 20-30m2. Кревети су постављени тако да им се може
прићи са свих страна, сваки кревет има покретни наслон, а поред постеље постоји
прикључак за електричну енергију са више водова.
Посете су забрањене, међутим искуство је показало да посета чланова уже
породице повољно утиче на болесников психо-физички опоравак. Стога су посете
дозвољене само једном члану уже породице у трајању од 10 минута. Пре уласка у
просторије облачи се чист мантил, облачи се капа, маске и каљаче.
Опрема у јединицама интензивне неге
Опрема у јединицама интензивне неге зависи од услова и специфичности
јединице. Обавезна опрема је опрема за мониторинг који прати и бележи виталне
функције, затим ЕКГ (Електрокардиограм) апарат, дефибрилатор, респиратор, аспиратор
и друго.
VII
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Јединице интензивне неге су најопремљенија одељења у здравственим
установама. Поседује најразноврсније антибиотике, седативе, аналгетике и антишок
терапију.
Слика 3. Опрема у интензивној нези
Извор: др А. Баљуозовић, др С. Костић и др Н. Баљозовић, 1999, стр. 148
Особље у јединицама интензивне неге
У овим јединицама раде високо-образоване, стручне и искусне медицинске
сестре. Особље мора да буде мотивисано и свесно тежине посла и одговорности.
Задаци прогресивне неге
Од момента уласка болесника у болницу па све до његовог напуштања исте о
њему се стално брине особље за негу. Остали здравствени радници и сарадници се
укључују у процес лечења пацијента повремено, континуирано у зависности од фазе
болести. Потреба за негом је стални присутна иако је промењивог интензитета, због тога
су и задаци прогресивне неге разноврсни и многобројни и обухватају бројне активности
које се одвијају око пацијента.
Основни задаци прогресивне неге су:
-
Превентивно-терапијске мере,
VIII
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
-
Медико-санитарна обрада пацијената,
-
Опсервација и праћење знакова болести,
-
Секундарна превенција и санација насталих компликација,
-
Оспособљавање пацијената за спровођење одређених поступака неге,
-
Брига о хигијени,
-
Здравствено-васпитни рад,
-
Едукација кадра.
Превентивно-терапијске мере
Овај појам подразумева примену одређених поступака неге у току указивања прве
помоћи и транспорта пацијента. То су најчешће поступци који спречавају настајање
секундарних компликација, специјални хватови и начин подизања и премештања
повређених како не би дошло до накнадне повреде кичмене мождине.
Медико-санитарна обрада пацијента
Под тим појмом се подразумева предузимање свих подребних мера у моменту
пријема пацијента на одељење. То се односи на административну медицинску обраду
пацијента (отварање историје болести и сл.) и хигијенску обраду пацијента (купање,
пресвлачење и сл.). Тек онда се пацијент упућује на одговарајуће одељење где се
наставља лечење.
Опсервација и праћење знакова болести
Подразумева преглед пацијента и опсервацију клиничких знакова болести и
оштећења функција. Пацијенту се мери телесна тежина, телесна температура, пулс,
крвни притисак, контролише кожа, узимају се лабораторијске анализе и сл. Опсервација
се наставља непрекидно током целог периода лечења.
Секундарне превенције и санација насталих компликација
Секундарне превенције су правовремени и адекватни поступци неге у циљу
спречавања настанка компликација. Највећи број компликација настаје као последица
лоше неге пацијента током лечења као што је случај са појавом декубитуса. За санацију
насталих компликација потребно је много труда и времена.
Оспособљавање пацијената за спровођење одређених поступака неге
Ови задаци обухватају обуку пацијената и чланова његове уже породице. Поред
поступака самозбрињавања и спровођења личне хигијене, пацијент и остали чланови се
IX
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
оспособљавају за специјалне поступке неге, као на пример: катетеризација мокраћне
бешике, давање клизме, превенција декубитуса и сл.
Брига о хигијени
У домен неге спада и брига о личној хигијени пацијента, хигијени постеље, брига
о чистоћи болесничке собе, као и брига о хигијени апарата и уређаја који служе за лечење
пацијента. Ту такође спада и брига о хигијени особља које спроводи негу или се на други
начин брине о пацијенту (исхрана пацијента).
Здравствено-васпитни рад
Особље које спроводи негу, кроз практичан рад и теоријска предавања утиче на
пацијента и његову околину у смислу стварања здравих хигијенских навика. Кроз
здравствено-васпитни рад ће оспособити пацијента да брине сам о себи да буде што мање
завистан од туђе неге и помоћи.
Едукација кадра
Без доброг и образованог кадра не може се очекивати ни квалитетна нега.
Едукација је континуиран процес који почиње школовањем и наставља се кроз рад и
стицање искуства.
X
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Закључак
Нега болесника, као вештина, позната је из најстаријих писаних докумената.
Подаци у документима указују да су вршени разни медицинско-оперативни захвати, а
припрему и негу болесника обављали су чланови породице или „Лица из народа“ вешта
у нези болесника.
Данас, након дугог и постепеног развоја, негу болесника спроводе стручне,
професионалне, компетентне медицинске сестре, несебично помажући здравим или
болесним људима, онда када им је помоћ потребна. Примењујући своја знања и вештине
уз поштовање етичког кодекса медицинских сестара, раде на спречавању болести и
унапређењу здравља целе популације, држећи се основног принципа хуманости „Primum
non nocere!“ – првенствено не нашкодити.
У циљу унапређења квалитета прогресивне неге потребно је обезбедити
континуирано
усавршавање
медицинских
сестара
учествовањем
на
стручним
конгресима, семинарима, курсевима и сл.
XI
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“
Литература
1. Баљозовић А., Костић С. и Баљозовић Н. (1999). Здравствена нега 1, за I разред
медицинске школе, Нови дани, Београд.
2. Матић Ђ. (2001). Здравствена нега у интерној медицини, Ма-Де-Јан, Београд
3. Стевановић М. (1986). Нега у рехабилитацији, Медицинска књига, Београд –
Загреб.
4. Стојадинов – Илић М. (2015). Здравствена нега, Висока здравственосанитарна школа струковних студија „Висан“, Београд.
5. Прогресивна здравствена нега, https://sr.wikipedia.org/srel/Прогресивна_здравствена_нега (08.11.2021.)
XII