UVOD
ZDRAVSTVENA NEGA
DEFINICIJA ZDRAVSTVENE NEGE
• “Zdravstvena nega je celovita delatnost,
koja se bavi pojedincem, porodicom ili
društvenom zajednicom u njihovim
razgranatim funkcijama za vreme zdravlja
ili bolesti, odnosno kreće iz jedne u drugu
fazu".
Definiciji Svetske zdravstvene organizacije
(SZO,WHO) Regionalnog biroa za Evropu, "
• "Zdravstvena nega je samostalno i
saradničko zbrinjavanje pojedinaca svih
dobi, porodica, grupa i zajednice;
zdravih i bolesnih u svim okruženjima.
Ona uključuje unapređenje zdravlja,
prevenciju bolesti i zbrinjavanje bolesnih,
onesposobljenih i umirućih".
Međunarodni savet medicinskih sestara (ICN)
„Zdravstvstvena nega je disciplina i praksa
medicinske sestre u pružanju profesionalne
pomoći pojedincu, porodici i zajednici, kada
njima nedostaje snaga, volja ili znanje, na svim
nivoima zdravlja, od začeća do kraja života, s
ciljem da se zaštiti i unapredi zdravlje, razvije
sposobnost za samonegu, ili da im se pomogne
da prihvate svoja ograničenja, tuđu pomoć, da
dostojanstveno žive i dočekaju miran kraj".
Milena Tijanić
(modifikovana definicija V. Henderson)
ISTORIJSKI RAZVOJ
ZDRAVSTVENE NEGE
• Razvoj zdravstvene nege je dugotrajan i
postepen proces, koji se može pratiti još od
početka stvaranja ljudske zajednice.
• Mogu se izdvojiti četiri perioda:
1. U prvom periodu, koji je i najduže trajao,
ljudi su se starali sami o sebi (samopomoć) ili
su se članovi porodice i zajednice brinuli jedni
o drugima (uzajamna pomoć).
• Tek u 4. veku, u Rimu, žene organizuju negu
bolesnika i siromašnih (red matrona).
• U 6. veku nastaju vizantijski hospitali (hostis – gost,
stranac; hospital – svratište za strance/goste).
2. Druga faza u Evropi započinje sa hrišćanstvom,
kada Crkva (kaluđeri i kaluđerice) neguje bolesnike
u specijalnim ustanovama (hospisi). Tokom
krstaških pohoda da bi se zbrinuli ranjenici i bolesni,
stvara se novi red Vitezova hospitalaca Sv. Ivana.
Oni su u Jerusalimu osnivali veliku bolnicu.
U Srbiji je prva bolnica bila u manastiru Studenica
u 13. veku.
3. Treća faza počinje u XVIII veku i nastavlja se
do 80-tih godina XX veku. U tom periodu se
postepeno pojavljuju medicinske sestre, koje su
stručne i vešte.
One na razne načine znaju da pomognu
obolelima.
Osnovna delatnost medicinsih sestara je nega
bolesnika.
Posao nege je obuhvatao:
1. Fizičku nega bolesnika, (održavanje lične higijene
higijene bolesnikove okoline, ishrana, posmatrane
bolesnika, sprovođenje medicinsko -tehničkih intervencija
i zdravstveno-vaspitni rad);
2. Psihološku podršku (saosjećanje sa bolesnom
osobom, razumevanje njenih osećanja,);
3. Terapijsku angažovanost (pokretanja, okretanje,
šetnje, masaža)
4. Emocionalnu angažovanost (preuzimanje dela
odgovornosti za životno stanje bolesne osobe, u smislu da
bolesnik zna da je sestra tu zbog njega i njegove
dobrobiti, da mu je posvećena i da je spremna da učini
sve, u domenu svojih znanja i kompetencija, da bi rešila
njegove probleme).
4. Četvrta faza razvoja je na kraju XX i
početku XXI veka.
Nega bolesnika se u stručnoj literaturi,
naziva zdravstvena nega.
•
Promena naziva osnovne delatnosti
medicinske sestre nije samo leksička, već je
posledica proširenja polja interesovanja i
rada medicinskih sestara.
• U odnosu na tradicionalnu negu, čija je
osnovna delatnost briga o bolesnima i rad po
nalogu lekara. Zdravstvena nega ima brojne
značajne prednosti i poboljšanja kako za
medicinsku sestru tako i za pacijenta.
• 1. Sestre usmeravaju svoje aktivnosti ne
samo na bolesnog već i na zdravog čoveka
(unapređenje i očuvanje zdravlja),
• 2.Vode računa i o porodici i široj
društvenoj zajednici.
• 3. One su aktivni, nezamenljivi saradnici
lekara u prevenciji, dijagnostici i terapiji.
• 4. Ono što je posebno važno je činjenica da
se medicinske sestre počinju da bave i
teorijom zdravstvene nege i
naučnoistraživačkim radom.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
TRADICIONALNA NEGA
Bez planova, rutinska nega,
Nega na osnovu dijagnoze,
Sestra je izvršilac naloga,
Ograničena razmena mišljenja,
Minimalno povećanje znanja radnim
iskustvom,
Kolektivna odgovornost,
Zadaci kampanjski, većinom kurativni,
Bez evaluacije postignutog,
Bez potrebe za daljim obrazovanjem,
Podeljeni zadaci bez obzira na kvalifikacije,
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
ZDRAVSTVENA NEGA
Sa planiranjem, kontinuirana,
Uvažavanje svih faktora koji utiču na zdravlje pojedinca,
porodice i šire,
Timski rad, precizno određeni zadaci,
Uvažavanje mišljenja svih članova tima u interesu
korisnika,
Nužnost praćenja razvoja struke,
Lična odgovornost,
Zadaci sistematizovani po Procesu zdravstvene nege,
Evaluacija osnova daljeg rada,
Neophodno kontinuirano obrazovanje u horizontalnom i
vertikalnom smislu,
Podela prema kvalifikacijama iz kojih proizilaze i
sposobnosti,
PRINCIPI ZDRAVSTVENE NEGE
Principi zdravstvene nege predstavljaju osnovna i
opšta načela najbolje sestrinske prakse.
Principa ima mnogo, različitog su karaktera, najveći
broj predstavlja univerzalne stavove preuzete iz
drugih humanističkih nauka (psihologije,
sociologije, andragogije, didaktike) .
Povezivanjem opštih principa i stvaranjem
sopstvenih, dobijaju se najvažniji stavovi, čije
prihvatanje i primena čine medicinske sestre
glavnim stubom u očuvanju i negovanju zdravlja
ljudi
PRINCIPI ZDRAVSTVENE NEGE
• Osnovni principi zdravstvene nege su:
• - Princip humanosti - (čovečnost, dobronamernost) je osnovno
načelo u radu. Potrebno je uvek misliti o tome šta i kako se radi i
koje posledice ta radnja donosi. " Primum non nocere !" ("Osnovno
je ne povrediti!")
• - Princip poštovanja ličnosti - To je posebno važno za osetljive
kategorije pacijenata kao što su deca, trudnice, invalidi, ranjenici,
osobe sa posebnim potrebama, stare osobe.
• - Princip individualizacije u nezi - je informisanost o svakom
pacijentu i njegovim potrebama, kroz posmatranje njegove individue,
što je jedan od najvažnijih preduslova kvalitetne nege.
• - Princip socijalizacije - predstavljaju jednakost i socijalnu pravdu.
Pacijenti ne traže potpunu jednakost za sve, već svoje pravo na lični
kontakt i dogovor sa sestrom o svojim potrebama
• - Princip pozitivnih doživljaja - Bolestan čovek mnoge stvari, događaje i
odnose jače i emotivnije doživljava nego zdravi ljudi.
• - Princip aktivne participacije u nezi - Medicinska sestra pravi plan
nege, a bolesnik i rodbina su obavešteni o svemu i sprovode ga u
granicama svojih materijalnih i intelektualnih mogućnosti.
•
- Princip dobrovoljnosti - pacijent je celovita ličnost i sestra mora da
pazi da ne naruši njegov integritet. O svakoj intervenciji ili postupku
bolesnik mora da bude obavešten i da da svoj pristanak.
•
- Princip sistematičnosti i postupnosti - Za uvođnje mladih sestara u
posao važe 4 pravila: 1. od poznatog ka nepoznatom, 2. od lakšeg ka
težem, 3. od jednostavnijeg ka složenom, 4. od bližeg ka daljem.
•
- Princip kontinuiranog usavršavanja sestara i osavremenjavanja
nege .
• - Princip povezivanja teorije i prakse - vodeće sestre moraju biti
odgovorne i moraju da stvaraju odgovarajuće uslove za primenu dobre
zdravstvene nege i principa zdravstvene nege.
KOMPLEMENTARAN ODNOS
ZDRAVSTVENE NEGE I MEDICINE
• Medicina i zdravstvena nega su nerazdvojno
povezane svojim bazičnim proučavanjima i
znanjima.
• Obe se bave čovekom ali sa različitih aspekata.
• Medicina proučava bolesti, njihovu pojavu,
sprečavanje, dijagnostiku i terapiju.
• Zdravstvena nega se bavi čovekom sa pozicije
njegovih osnovnih potreba i njihovog
zadovoljavanja. Zdravstvena nega, koju obavlja
medicinska sestra, odvija se u polju zdravstvene
zaštite, gde je više samostalna i u polju medicinske
prakse gde je s njom jako povezana.
Osnovni pojmovi u medicini i zdravstvenoj nezi
• Medicina (medicus - lekar) је nauka, veština i
umetnost koja obuhvata različite načine brige o zdravlju
i bolesti, preko prevencije, dijagnostike i terapije. U
Mesopotamiji je medicina imala i svog boga zaštitinika,
čiji je simbol bila zmija koja obavija žezlo. Taj znak se
održao sve do danas.
• Grčki lekar Hipokrat se smatra ocem zapadne medicine,
zato što je, između ostalog uveo i racionalan pristup u
medicini. Poznata je i Hipokratova zakletva za lekare,
koja je još uvek u upotrebi.
• Danas je medicina sistem naučnih saznanja, koja uz
pomoć dostignuća iz drugih oblasti istraživanja i
tehnologija, omogućavaju dijagnostiku, terapiju i
rehabilitaciju bolesnih kao i očuvanje zdravlja zdrave
populacije.
• Zdravstvena zaštita predstavlja skup
medicinskih, naučnih, socijalnih, ekonomskih,
pravnih i političkih mera usmerenih na
očuvanje i unapređenje fizičkog, psihičkog i
socijalnog zdravlja svakog čoveka i društva u
celini.
• Cilj zdravstvene zaštite je postizanje što
kvalitetnijeg i dužeg života, kao i obezbeđenje
adekvatne medicinske pomoći od strane lekara,
medicinskih sestara i drugog medicinskog
osoblja u slučaju bolesti ili povreda
• Mere zdravstvene zaštite se prema cilju
dele na:
1. preventivne- usmerene su na sprečavanje
pojave nekog negativnog zdravstvenog
stanja i
2. kurativne - njihova svrha je lečenje i
zdravstvena nega.
• U obezbedivanju i sprovodenju zdravstvene
zaštite učestvuje čitavo društvo.
"Zdravlje је stanje potpunog fizičkog, psihičkog i
socijalnog blagostanja i ne zanči samo odsustvo
bolesti nesposobnosti." - definicija SZO (Svetska
zdravstvena organizacija).
• Promocija zdravog načina života je prioritet u svim
planovima za unapređenje zdravlja i prevenciji
bolesti.
• Zdravlje međutim, nije apsolutna kategorija, nego
ima svoje nivoe i dinamiku, kao i bolest odnosno
„loše zdravlje“. Zdravlje i bolest nisu crno-bele
kategorije, već predstavljaju kvalitativno različita
usmerenja životnih funkcija.
Bolest (morbus) je poremerećaj normalnih,
fizioloških zbivanja u organizmu, odnosno,
poremećaj normalnog života pod uticajem raznih
štetnih činilaca (nedostatak telesnog intergriteta,
"dobrog osećanja" i sposobnosti prilagođavanja
prema okolini).
• Bolest je skup subjektvnih simptoma i objektivno
uočenih znakova koje čine jednu nosološku celinu.
• Bolest ima svoje stepene od javljanja bolova kao
upozorenja da nešto nije u redu do objektivne ili
subjektivne nesposobnosti za odvijanje normalnih
dužnosti i zadataka
• Simptom bolesti (grč symptoma - događaj,
slučaj) je svaka subjektivna manifestacija bolesti,
odnosno ono što oseća ili opaža bolesnik.
• Znak bolesti je patološka promena koju može
objektivno da utvrdi neka druga osoba, ili lekar i
medicinska sestra mogu da izazovu tokom
pregleda.
• Sindrom je skup simptoma koji se uvek javljaju
zajedno ; to je obično "trijas simptoma"
•
•
•
-
Anamneza (grč. anamnesis - sećanje) podaci
koje bolesnik daje o sebi i svojoj bolesti.
Ona je subjektivni doživljaj bolesnika.
Ako bolesnik nije u stanju da sam daje podatke o
sebi i svojoj bolesti, podatke uzimamo od drugih
osoba (heteroanamneza).
Heteroanamneza se koristi kod:
dеce,
osoba bez svesti
psihijatrijskih bolesnika
Fizikalni, objektivni pregled - obuhvata fizički
pregled bolesnika i utvrđivanje njegovog stanja.
•
Tu se služimo sledećim metodama:
1. posmatrenje - inspekcija;
2. opipavanje, pipanje - palpacija;
3. kuckanje (perkusija)
4. slušanje (auskultacija)
Klinička slika bolesti predstavlja skup
subjektivnih tegoba i objektivnih promena
koje se javljaju kod neke bolesti.
• Ona obuhvata i ostale poremećaje u
organizmu koji se mogu verifikovati, kao što
su morfološka (oblik) i funkcionalna
odstupanja od uobičajenog, ali i one
poremećaje koji obuhvataju samo bolesnikovu
samoprocenu.
Tok bolesti
Svaka bolest ima svoj prirodni tok:
1. početak,
2. trajanje ,
3. kraj.
Bolest u početku ima svoju latentnu (asimptomatsku)
fazu, kada je bolest počela tj. štetni uzročnik je ušao u
organizam, ali se bolest još nije razvila.
U infektologiji se ta faza zove inkubacija.
U prodromalnoj fazi javljaju se simptomi bolesti,
koji su još nespecifični
opšti i na osnovu njih, ne možemo da prepoznamo
o kojoj se bolesti radi.
Treća faza je manifestna faza, kada se bolest
ispoljava u svim svojim glavnim
karakteristikama. Većina pacijenata tek u ovoj fazi
traži pomoć.
Na kraju se bolest završava ozdravljenjem
(sanatio) ili smrću (exitus letalis) ili
prelaskom u hroničnu bolest
• Restitutio ad integrum je potpuno ozdravljenje
• Residua morbi je stanje kada zaostaju neke
promene posle ozdravljenja.
• Egzacerbacija je akutno pogoršanje bolesti
• Recidiv bolesti je vraćanje ili ponavljanje bolesti
• Remisija je prividno zalečenje, smirivanje bolesti
• Rekonvalescencija je nepotpuno ozdravljenje
• Komplikacija je naziv za neku pojavu ili drugu
bolest koja je uzročno povezana sa osnovnom
bolešću i njena je posledica
Dijagnoza bolesti je prepoznavanje,
raspoznavanje, utvrđivanje bolesti.
• Obično se utvrđuje na osnovu:
1. Anamneze,
2. Sadašnjeg stanja (status praesens)
3. Pomoćnih kliničkih i laboratorijskih
ispitivanja.
1. Uputna dijagnoza je ona sa kojom
bolesnika lekar iz primarne zdravstvene
zaštite ili hitne pomoći šalje u bolnicu
2. Radna dijagnoza se postavlja nakon prvog
pregleda. Ona je promenljiva i sve vreme se
upoređuje sa novim nalazima, reakcijom na
lečenje i promenom u kliničkom stanju
pacijenta.
3.Otpusna dijagnoza je ona kojom se
pacijent otpušta iz bolnice.
Morbiditet je apsolutni ili relativni broj
obolelih u određenoj grupi ili ukupnom
stanovništvu za određeni period.
Postoji opšti morbiditet, ako se uzimaju sva
oboljenja i celokupno stanovništvo na
određenom području i specifični morbiditet,
ako se uzima u obzir samo jedno oboljenje ili
samo jedna grupa oboljenja.
Mortalitet ili stopa mortaliteta ili smrtnosti je
godišnji broj smrtnih slučajeva (od neke bolesti
ili generalno) na 1000 stanovnika.
Incidenca ili učestalost je statistički pojam
kojim se izražava broj novoobolelih osoba
najčešće na milion stanovnika, u toku nekog
vremenskog perioda.( jedna kalendarska godina)
• Prevalenca je statistički pojam kojim
se izražava ukupan broj obolelih osoba od
jedne određene bolesti u okviru jedne
populacije, u datom vremenskom trenutku, u
odnosu na celu populaciju, bez obzira na to
kada se ta bolest pojavila.
Faktori rizika
Ovaj pojam se koristi da se opišu one
karakterisitike koje su nađene kod zdravih
pojedinaca, a za koje je utvrđeno
epidemiološkim studijama da su povezani sa
naknadnom pojavom neke bolesti.
Faktori rizika obuhvataju:
1. Promenjive karakteristike pojedinca vezane
za način života - alkoholizam, pušenje,
gojaznost, stres, smanjena fizička neaktivnost.
2. Nepromenjive (nasleđe, pol, životna dob)
karakteristike svakog pojedinca.
Etiologija je nauka o uzrocima neke pojave;
etiologija bolesti - uzroci bolesti.
• Faktori koji utiču na razvoj bolesti nazivaju
se etiološki faktori.
• Oni mogu biti:
1. Egzogeni - potiču iz spoljašnje sredine (razni
fizički uticaji - klima, vlaga, povrede;
hemijski agensi - trovanja; infektivni agensi bakterije, virusi...; socilalni faktori- društveni
status,običaji..)
2. Endogeni - iz unutrašnje sredine tj. samog
organizma (hereditarni faktori i konstitucija)
Patogeneza - ( grč. pathos - bolest; genesis postanak) podrazumeva poreklo i mehanizam
razvoja bolesti.
• Patogeneza odgovara na pitanje na kakav
način nastaje bolest.
• Etiologija i patogeneza su vrlo bliski pojmovi
koji se nadopunjuju i prepleću u jedinstveni
pojam etiopatogeneza.
Dijateza označava sklonost organizma prema
pojedinim oboljenjima.
Konstitucija - skup urođenih osobina koje se
odražavaju u građi i obliku tela, sastavu i
biološko-hemijskim svojstvima njegovih
telesnih tečnosti, karakternim osobinama
individue i načinu njegove reakcije na štetna
dejstva.
Konstitucija obuhvata celokupnu osobu u
psihofizičkom smislu.