Naučite Njemački u 7 Dana OPTI REDUCE

nAıvıóN cAıvıPAYo Svjetski prvak u brzom pamćeniu, autor uspješnica Naučite bilo koji jezik u 7 dana i Naučite engleski u 7 dana niemflkči NAUČITE NJEMAČKI Ramón Campayo NAUčlTE NJEMAčKl Revolucionarna metoda brzog učenja stranih jezika PLANET ZOE BIBLIOTEKA "KNJIGE KOJE TREBATE DANAS” Naslov izvornika: “APHENDE ALEMÅN EN 7 DIAS" Copyright © 2014. Ramon Campayo. Copyright © 2014Å Editorial PLANETA. S. A. Copyright © za hrvatsko izdanje Planet Zoe d. o. o. Published by the arrangement with EDITORIAL PLANETA, S. A., Barcelona. Prvi izvorni izdavač je EDITORIAL PLANETA. S. A.. Barcelona. Prijevod teksta sa spanjolskog: Dina Marijanovic Prijevod i prilagodba asocijacija u tablicama: Dunja Fiegar Urednica izdanja: Ilona Posckhova Pn'jevod knjige i sadržaj tablica copyright © Planet Zoe d.o.c. Obrada i prijelorn: Planet Zoe d. o. o. l. izdanje: rujan. 2015. Nakladnik: PLANET ZOE d. o. o. telfiax: 01 62-55-498 wwwplanetzoenet narudzbe@planetzoe.hr CIP zapis dostupan u racunalnom katalogu Nacionalne i sveućilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000914974 ISBN 978-953-7685-77-5 Sva prava pridržana. Zabranjeno je svako reproduciranje i umnažanje ove publikacije u cjelini, djeiomično ili na bilo koji drugi način. bilo kojim sredstvima. Sve asocijacije u ovoj knjizi pripadaju izdavaču hrvatskog izdanja. Sva prava pridržana. Koristenje asocijacija dopušteno je samo privatnim korisnicima u svrhu individualnog ucenja. Sadržaj Uvod ........................................................... 7 Poglavlje l. Zašto učiti njemački jezik? ......................... ll Poglavlje 2. Izgovor u njemačkom jeziku ........................ 15 Poglavlje 3. Tablice riječi ....................................... 21 Poglavlje 4. Počnimo govoriti njemački! ......................... 25 Poglavlje 5. Vježbe .............................................. 35 Poglavlje 6. Rješenja ............................................ 39 TABLICE RIJEČI .............................................. 43 Poglavlje 7. Glagoli ............................................. 45 Poglavlje 8. Imenice ............................................ 65 Poglavlje 9. Pridjevi ............................................ 121 Poglavlje 10. Prilozi ............................................ 131 Poglavlje ll. Pozdravi ......................................... 139 Poglavlje 12. Bonton ........................................... 141 Poglavlje 13. Upitne riječi ...................................... 142 Poglavlje 14. Osobne zamjenice ............................... 144 6 « sADRzAJ mi Poglavlje 15. Posvojne zamjenice ............................... 146 Poglavlje 16. Pokazne Zamjenice ................................ 148 Poglavlje 17. Članovi ........................................... 150 Poglavlje 18. Prijedlozi i veznici ................................. 152 Poglavlje 19. Brojevi ........................................... 155 Poglavlje 20. Snimanje tablica .................. . ............... 159 SEDAM DANA PRAKSE ....................................... 161 Poglavlje 21. Prvi dan .......................................... 163 Poglavlje 22. Drugi dan ........................................ 165 Poglavlje 23. Treći dan ..................................< ....... '171 Poglavlje 24. Četvrti dan ....................................... 183 Poglavlje 25. Peti dan ........................................... 199 Poglavlje 26. Šesti den .......................................... 217 Poglavlje 27. Sedmi dan ........................................ 235 Poglavlje 28. Dodatna gramatička pravila ....................... 253 Poglavlje 29. Završne preporuke ................................ 267 O autoru ...................................................... 271 Rječnik ........................................................ 275 Uvod Naučite njemački u 7 dana treća je u nizu mojih knjiga posvećenih metodama učenja jezika. Prvo je izašao naslov Naučite bilo koji jezik u 7 dana. U tom priručniku objasnjavam opću tehniku koja je lako primjenjiva u učenju svakog jezika. Zatim sam napisao knjigu Naučite engleski u 7dana. Ta prodajna uspješnica stekla je veliku popularnost i zauzela prva mjesta na brojnim listama najprodavanijih knjiga. Sada se niz nastavlja. S obzirom na današnja krizna vremena, metoda je sada neizbježno usmjerena na učenje njemačkog jezika, iznimno važnog jezika koji svakim danom postaje sve važniji. Njemački prati glas najtežeg jezika na svijetu. Proveo sam puno vremena u Njemačkoj i potvrđujem da poznajem bezbroj ljudi koji su doživjeli zabrinjavajuće neuspjehe - i to nakon mnogo mjeseci mahnitog učenja. Zašto? Općenito se može reći da neuspjeh ima dva uzroka. Prvi je tehnika učenja - odnosno njezino nepostojanje - jer se „tehnika“ obično svodi na upotrebu i zloupotrebu nerazumnih napora. Drugi uzrok je psihološka motivacija koja dolazi nesvjesno, s vrlo krhke razine podsvijesti. Naime, svi stalno ponavljaju da je njemački težak, ai „znalci“ to potvrđuju. Ta psihološka slaba karika postaje očita već kod prve po- teškoće i neuspjeh se smjesta opravdava argumentom da je „njemački jako, jako težak jezik“, što hrani onu početnu slabost i sve više produb- ljuje ponor iz kojeg postaje sve teže izaći. 7 \__ ı J' na \a H' .f IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .II-...OOO-...I'tuj No dobro, naš je izazov učiti njemački i svladati osnove u rekordnom vremenu, u samo 7 dana prakse, na temelju približno sata učenja dnevno. Je li to moguće? Da, ako znate kako, a ja ću vam to pokazati. Pretpostavimo da neki film pokušavamo pogledati tri ili četiri puta zaredom. Želimo li isti film pogledati tri ili četiri puta zaredom, treba nam otprilike sedam sati. No na kraju ćemo radnju poznavati možda za mrvicu bolje nego da smo film pogledali samo jednom. Zašto? Umjesto „pokušati pogledati 3 puta zaredom“ bolje bi bilo reći „pokušati izdržati 3 puta zaredom“. Jer već je treće gledanje stvarno previše, postaje dosadno i zamorno. Ukratko, više ne bismo mogli uživati u filmu niti primati nove informacije. Užitak gledanja filma pretvorio bi se u jedno veliko mučenje. Očigledno je da bismo vrijeme provedemo u zadnjem gledanju puno lošije iskoristili nego ono u prvom. Zamislite da sve filmove moramo gledati upravo tako, više puta uzastopce. Kino bi nas brzo prestalo privlačiti, čak bi nas i deprimiralo. Ovaj primjer, usput rečeno, može poslužiti kao upozorenje svima onima koji uče više od 6 sati dnevno. Tako neupitno troše mnogo vremena, stvaraju fobiju od učenja i riskiraju svoje mentalno zdravlje. Morate puno učiti? Onda primijenite ispravnu tehniku, nemojte trošiti vrijeme. U redu. Dakle, hajdemo zamisliti što bi se dogodilo da film gledamo 3 ili 4 puta, ali puno sporije, s razumnim razmakom od tjedan do mjesec dana izmedu gledanja? Na kraju bismo potrošili jednako vremena, 7 sati. No s posve drugačijim rezultatom: postali bismo stručnjaci za određeni film, savršeno bismo znali radnju, godinama ga ne bismo zaboravili (možda čak nikad). Da stvar bude ljepša, uživali bismo u svakoj sekundi (čak i onih ponovljenih gledanja). Upravo je zato u ovom jednostavnom priručniku tečaj optimalno raspoređen po danima. Njegov će sadržaj stvoriti čvrste temelje i omogućiti nam brzo napredovanje bez ikakvih poteškoća. Umjesto da pogledamo film više puta uzastopce, pogledat ćemo seriju zbog čije ćemo dobro isprepletene radnje unaprijediti svoju filmsku kulturu. Pri učenju trebamo raspodijeliti zadatke i znati što ostaviti za sutra. No pazite, trebamo biti i dosljedni želimo li uspjeti. Čitatelj Će, kao i u mojim prethodnim knjigama, ovdje pronaći tablice riječi s prijevodima i asocijacijama, uključujući pojmove na hrvatskom i njemačkom, izgovor svake njemačke riječi i upečatljive neobične asoci- í;í,:` *Č MP4! _' » 9 III IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .....IIIOI--IOIlOO..._-...0......QOOOOOOOOÜOOÜ jacije koje omogućuju učinkovito pamćenje vokabulara. Naučit ćete njemački bez napora i pritom se još i zabaviti. Moram priznati da sam se više zabavio pišući asocijacije za ovu knjigu nego kada sam ih pisao za Naučite engleski u 7 dana. Dužina njemačkih riječi svakako pruža više prostora za igru dok tražimo prikladne izraze i stoga više potiče maštu. J ako sam se smijao dok sam ih pisao, toliko da sam u brojnim prilikama morao stati kako bih se pokušao koncentrirati i nastaviti. Nadam se da će i vama dogoditi, da ćete se zabaviti pamteći vokabular na zasigurno najučinkovitíji i najzabavniji mogući način. Rad je raspodijeljen na 7 dana i svaki je dan detaljno opisan, čemu je doprinijelo i moje iskustvo s prethodne dvije knjige za učenje jezika. Svakako, jasno je da je prvi korak pročitati knjigu kako bi se upoznao sustav učenja i njegova primjena na njemački. Budite sigurni da ćete učiti od prvog dana i to zapanjujućim ritmom. Dopustio sam si uključiti određene pripremne vježbe koje će vam brzo osigurati napredniju razinu i omogućiti da tijekom sedmodnevnog rada steknete lakoču i samopouzdanje, uštedite vrijeme i učite njemački eksponencijalnim ritmom, zahvaljujući tajnovitim i zapanjujućim temeljima koje ćete izgraditi jedva bivajući svjesni toga. I Čitateiju koji je istinski zainteresiran za učenje jezika savjetujem da ne propusti nijedan korak ili vježbu preporučeno u knjizi. Napominjem to zato što svi oni koji su imali nekih poteškoća s mojom metodom nisu čitali upute ili su ih ignorirali i radili usput. Neki to barem priznaju pa kažu: „Zapravo sam preskočio onu vježbu. Činila mi se posve nevažna.“ lli: „Htio sam vidjeti što se radi poslije, a onda se više nisam vratio na tu vježbu." Dakle, budući da knjiga nije preopsežna i da joj je namjena postići da dovoljno dobro govorite jedan od „najtežih“ jezika na svijetu u samo 7 dana, budite razboriti pa je čitajte polako i nemojte ništa u njoj preskakati, koliko god vam se očitim činilo. Na sreću, upoznao sam i uistinu mnogo ljudi koji su postigli zadivljujuće uspjehe služeći se mojom metodom. Pritom su također naučili da si ne postavljaju uske granice i sumnjaju u svoje sposobnosti, kao što su prije činili. Znate li što? Nijedan od njih nije bio iznimno nadaren. Nemojte misliti da treba biti genij kako bi brzo naučili njemački, jer to nije istina. Ova je knjiga upućena običnim ljudima. 1a « | f' 0.0.......IOIOIIIIIIIICOIIICCOI...IO-I.I...II.....IIIOIIOIIOOIIIIOOOII........C`-_l Njezina je svrha upravo u logici i koherentnosti koje moja pročišćena tehnika može pružiti običnim ljudima. Proces učenja bilo kojeg gradiva prvenstveno ovisi o tehnici. Ako je tehnika dobra, napredak i poboljšanje odmah postaju očigledni, Želja za znanjem buja, i svi pokazuju zapanjujuću sposobnost učenja koja jasno ukazuje kako čudesan um svi imamo. Želio bih zaključiti uvod s pričom o istinitom događaju koji sam već ispričao u knjizi Naučite engleski za 7 dana. Mnogi čitatelji možda nisu upoznati s njom, osobito oni koji preskaču dijelove knjiga. Oni je neće pročitati ni ovaj put, no upravo je sada najprikladniji trenutak za nju. Jedna predivna gospoda, koju nisam imao sreće osobno upoznati, stupila je jednog dana sa mnom u kontakt. Preplavljena osjećajima, ispričala mi je kako je, nakon što je pročitala i primijenila moju knjigu Naučite bilo koji jezik u 7 dana, naučila njemački dovoljno da može telefonski razgovarati sa svojim malenim unukom koji živi u Njemačkoj i uopće ne govori španjolski. Uvjerila me je da, bez obzira na ne baš visok stupanj poznavanja jezika, može savršeno komunicirati sa svojom obitelji telefonski (što je još teže) i pričati o svakodnevnim stvarima. Raspituje se o školi, hohijima, prijateljima i slično. Gospođa je imala 75 godina! Dakle, moja knjiga za učenje njemačkog jezika upravo je izašla iz tiska. Pitanje je... Usudite li se i vi prihvatiti izazov učenja njemačkog u 7 dana? Zašto učiti njemački jezik? Njemački je najznačajniji i najvažniji jezik srednje Europe. Govori se prvenstveno u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj, no sve je više zemalja, osobito europskih, kao što su Poljska ili Češka, gdje raste njegova važnost. Od njemačkog također potječu i neki nordijski jezici, što je vrlo bitno. Nijemac neće u potpunosti razumjeti Šveđanina, ali će, slično kao Španjolac koji sluša Francuza ili Portugalca, površno razumjeti dosta toga, te mu neće trebati puno vremena ni truda da počne tečno govoriti švedski. Slično je i s engleskim i njemačkim. Govorite li engleski, vidjet čete da je mnogo toga gotovo jednako kao u njemačkom, osobito u vokabularu, jer ima puno sličnih ili identičnih izraza. Govorite li već jedan od ovih jezika, puno je lakše naučiti drugi. Nakon što sam puno putovao po cijelom svijetu, zaključio sam da je engleski nesumnjivo najvažniji svjetski jezik. Ne govore ga svi i svugdje, ali ipak sa srednjim stupnjem poznavanja engleskog nećete imati nikakvih problema s komunikacijom na bilo kojem dijelu planeta. Naravno, ako se radi o turističkoj zoni. Također ćete, što je vrlo važno, u svim restoranima pronaći jelovnike na engleskom! Nasuprot tome, ne slažem se sa svima koji tvrde da je španjolski drugi najvažniji jezik na svijetu. Ako vam je odredište srednja ili Južna 12« `_`“\ {IJ/7. ggg) Amerika, određeni dijelovi država Floride, Kalifornije, Teksasa, Nevade ili New Yorka, ili čak zemlje poput Italije i Portugala, gdje je jednostavno razumjeti mnogo toga, nećete imati problema s komunikacijom. No izuzev spomenutih postoje brojna druga mjesta i proričem da ćete, odete li na neko od njih, a prićate samo španjolski, „umrijeti od gladi“. Osim ako slučajno ne naletite na nekog tko zna španjolski, no uvjeravam vas da je matematička vjerojatnost da se to dogodi iznimno mala, pa je bolje izbjeći ovisnost o slučaju. Uistinu, neki su imali dosta sreće na putovanjima i misle da je španjolski nevjerojatan jer ga svugdje govori puno ljudi. Ostavimo li sa strane primjer takvog „sretnog turista“ (za kojeg je moguće da je platio putovanje zahvaljujući dobitku na lutriji), činjenica je da su se mnogi drugi vratili kući s lošijim iskustvom. Kada su se izvukli iz kakvog nezgodnog trenutka, to je bilo zahvaljujući tome što su imali dovoljno sreće naići na nekog tko govori španjolski i mogao im je prevesti što su trebali. Obično ne možete razumjeti ništa u restoranima (kao i na mnogim drugim mjestima) i bolje je da nemate alergiju na gluten ili neki drugi prehrambeni proizvod, jer ćete ubrzo imati sve njezine simptome. To nije za šalu, jer bi putovanje moglo završiti kobno. ` Svidaju vam se zabavni i tematski parkovi ili muzeji? Pričate samo španjolski'?I Želite li nešto više od vožnje vlakićem smrti, bit ćete razočarani. Posjetio sam mnoštvo takvih mjesta, i čak sam, u zemljama koje su blizu Španjolske kao što je Francuska, gdje nema uputa, detalja i objašnjenja na španjolskom, primijetio sljedeće: na njemačkom su uvijek napisane. Vidio sam i bezbroj informativnih programa gdje se događa isto, prevedeni su na njemački, ali ne i na španjolski. Kupite li fotoaparat izvan Španjolske, vrlo vjerojatno će instrukcije biti napisane na različitim jezicima (na njemačkom svakako, ali možda ne i na španjolskom). Isto tako, bilo koja video oprema, bijela tehnika ili elektronski uređaj koji posjedujete, sadrži upute, i to vrlo detaljne, na njemačkom. Nakon što sam već znao komunicirati na više od desetak jezika i proputovao mnoštvo zemalja na svim kontinentima, kako zbog zabave tako i poslovno, došao sam na temelju vlastitog iskustva do zaključka o rangiranju jezika. Kada nije bilo mogućnosti komunikacije na izvornom jeziku zemlje koju sam posjetio, kao ni na engleskom, u slučajevima kada H' M. @J » 13 ...IIOIIOIOIOCOIOIOIIII-II. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...UCI...ÜOOÜQÜÖCOIÜIIIIIO sam naišao na kakvo ograničenje i morao se koristiti drugim jezikom, puno me više puta spasio njemački nego španjolski. A nakon španjolskog, čak i na velikim udaljenostima - francuski. Činjenica da je Njemačka svakim danom sve važnija svjetska sila svakako se može primijetiti, kao i to da je njemački narod vrijedan, radišan i točan. To je slučajno upravo suprotno od onog što se događa sa Španjolskom čija moć u svijetu opada, a internacionalni joj se prestiž svakodnevno smanjuje. Jako puno Španjolaca odlazi u Njemačku i druge zemlje u potrazi za poslom, jer ga je tamo svakako puno lakše pronaći. No stoga im je apsolutno nužno naučiti njemački. On je tim emigrantima nesumnjivo najvažniji, puno važniji od engleskog koji općenito pomalo natucaju i jedva da ga i koriste za nešto više od turističkog snalaženja u inozemstva i čitanje pokoje internetskc stranice uz pomoć prevoditelja. To im u inozemstvu nikako neće pomoći da poboljšaju svoju budućnost. Da zaključim: što mislite, koji je jezik najvažniji svima onima koji žele dobiti (ili su već dobili) dobro radno mjesto u Njemačkoj, Austriji ili Švicarskoj? Izgovor u njemačkom jeziku Za razliku od engleskog, njemački je izgovor prilično jednostavan, gotovo jednako kao u hrvatskom. Ne treba se dati zastrašiti dugačkim riječima koje se povremeno pojavljuju. jer su one u konačnici samo spoj drugih osnovnih riječi. Jednako kao sa složenicama, poznajemo li pojedinačne riječi i znamo li ih izgovoriti zasebno, nećemo imati nikakvih poteškoća. Duge su riječi čak i dobre, jer olakšavaju i pojednostavljuju komunikaciju. Figurativni izgovor Da bismo od prvog trenutka učenja počeli dobro govoriti i razumjeti neki jezik, ključno je na raspolaganju imati dobar sustav svladavanja izgovora koji nam približava stvarni izgovor i glasove dotičnog jezika. Ako ste čitali neku od mojih prethodnih knjiga o učenju jezika, vjerojatno već poznajete moj sustav figurativnog izgovora, ali ćemo ga u ovoj knjizi u svakom slučaju opet obraditi i primijeniti na njemački jezik. 11: Morate ga poznavati, jer se koristi u priručniku i obuhvaća izgovor svog vokabulara u tablicama riječi s kojima ću vas upoznati nešto kasnije. Radi se o vrlo jednostavnom, logičnom i preciznom sustavu, puno jednostavnijem od međunarodnog sustava izgovora (kompliciranim za početnike), jer se u potpunosti bazira na materinjem jeziku i njegov se kod zapisivanja zasniva isključivo na kombinacijama postojećih slova i glasova određenog jezika. To bitno olakšava učenje jer je puno intuitivnije. Oduvijek sam bio protiv toga da se na početku učenja jezika ljude zbunjuje međunarodnim sustavom izgovora. Mislim da je za početnike nelogičan i smatram da svaki jezik treba imati svoj sustav u skladu sa svojim specifičnim glasovima. Npr. u medunarodnom kodu zapisivanja, izgovor samoglasnika <<o>> je «3››, tj. «skoro o» dok je za nas isto, «o». I dok se u međunarodnoj transkripciji glas između <<a>> i <<e» piše «a››, nešto poput naopakog «e», u mom su sustavu oba glasa naglašena «ae». Ova tehnika naglašavanja je vrlo jednostavna i pruža puno prostora za igru, jer ćemo, kada naglasimo bilo koji par samoglasnika, instinktivno izgovoriti glas između njih. Uvjeravam vas da ništa nije učinkovitije od upotrebe materinjeg jezika kao osnove za učenje izgovora bilo kojeg drugog jezika. Međunarodni 'sustav mi zasad ostavljamo sa strane, no u kasnijim stupnjevima učenja jezika svakako se trebate s njime upoznati. Korištenje znaka naglaska Kako bismo znali koji slog u riječi trebamo naglasiti dok je izgovaramo, stavljat ćemo znak naglaska na naglašeni slog. Naglašeni slog u riječi, odnosno onaj koji se izgovara s više snage, označavat ćemo kosom crticom iznad naglašenog sloga. Tako ćete znati kako ispravno naglasiti slog u riječi. Primjer: jedra: jédra Sve riječi koje sadrže najmanje dva sloga moraju imati znak naglaska kako bismo ih mogli ispravno izgovoriti. 'U " ""T/ n 17 ...IOOOIIOÜOOOOO IIIIIIIIIIII II...l....IIIIOOOÜ.........Ü'Ü'ÜIIÜ'OIOIII'I IIIIII Samoglasnici Izgovor pet samoglasnika jednak je kao u hrvatskom: ąąm U mnogim jezicima postoje glasovi između dva samoglasnika koji u hrvatskom jeziku ne postoje- Njih ćemo, kao što sam već rekao, zapisivati naglašujući oba dotična samoglasnika. Tako će: <<§Q» biti glas između «a» i <<e>›. «gb glas između «i» i «u››, itd. U mnogim jezicima, pa tako i u njemačkom, samoglasnici se razlikuju prema duljini izgovora, odnosno dijele se na kratke i duge. Kako bismo uvježbali izgovor: a) samoglasnik ćemo izgovarati dugo kada iza njega stoji dvotočka. Tako će, naprimjer, «o» zvučati dugo ako je označeno na sljedeći način «o:». b) samoglasnik ćemo izgovarati kratko kada je podcrtan <<g>>. U konačnici, samoglasnici će se ovako izgovarati: «a» će se izgovarati kao normalno «a››. Jednako će se tako izgovarati bilo koje drugo slovo koje nema dodan neki znak. Glas «by izgovarat će se između <<i>> i «u›› (probajte staviti usne kao da ćete reći «u» i zatim recite <<i>>). Takav srednji glas izgovarat će se za bilo koji par naglašenih samoglasníka. «e:›› se izgovara kao dugo «e». «_ų» se izgovara kao kratko <<u>>. Jednostavno i logično, zar ne? w« a r? `~ _1 Suglasnici (1.) „b“ se izgovara uglavnom kao u hrvatskom jeziku, osim kada se na kraju sloga i ispred bezvučnih suglasnika izgovara kao _„p“. „v“ se čita kao f (osim u nekim riječima stranog podrijetla u kojima se čita kao „v“ /Virus i sl./) „ch“ se čita kao h (ich) „chs“ se čitao kao ks „ck“ se čita kao k „g“ se uglavnom čita kao g, osim kada se na kraju sloga i ispred bezvučnih suglasnika izgovara kao “k” „h“ na početku riječi izgovara se kao h, ispušta se kada dolazi iza samoglasnika (Sahne). Izgovor u nj emačkom jeziku U nastavku ćemo se nastaviti upoznavati s tipičnim tajnama izgovora u njemačkom jeziku. 1 . Samoglasnici Općenito se izgovaraju kao u hrvatskom, no neki imaju prijeglas (dvije točke iznad samoglasnika) koji im mijenja izgovor: «ä» se izgovara kao <<e>>: Gepäck («gepćk») <<ii>> se izgovara kao glas izmedu «u» i «i›› tj. «ui>> (stavite usnice u položaj za izgovor glasa u, no umjesto toga izgovorite i): Müiiflľ (<<miúiłl>>) «ü» se izgovara tako da se usnice stave u položaj za „o“, ali se pokuša izgovoriti „e“. E! “__-r" P) 19 ...cinili-...000.000IO...UOOOUOIIIIIIIIIOOOOIIIIIl..II.IOOIIOIIIIIIIICIIIIQIIQ 1. 1. DiflOrlZl' «eí›› se izgovara kao <<aj>>z Bei («baj››) «eu» se izgovara kao «oj»: Europa («ojrópa») <<ie>> se izgovara kao dugo i - «i:››: Mieten («mí:ten››) «y›› se izgovara kao ü 2. Suglasnici «ß›› je tipično njemački suglasnik. Može se pisati i <<ss>>, a izgovara se kao «s». Ne postoji kao tiskano slovo (tada je ss). «ch» se izgovara na dva načina. “Meko” kada dolazi iza ä, e, i, ö, ei, eu, äu, n (ich). Iza a,o, u, au izgovara se slično hrvatskome h, samo “tvrđe” (Buch). «h›> se na početku riječi izgovara kao «h». Hallo «Hallo››. No ne izgovara se kada se nalazi iza samoglasnika, npr. wohnen <<v0nen>›. mit» SC Čita kao t. I «s» se čita kao z na početku riječi ispred samoglasnika (Sonne, Sunce), u sredini riječi među Samoglasnicima, ako je s iza r, l, m, n a ispred vokala. Inače s čita kao s u hrvatskom (Maus). «sch» se čita kao š. «tsch» se čita kao č (deutsch, „dojč“) «tz» se čita kao c. «r» je dosta vibrantno, donekle slično francuskom «r». «v» se izgovara kao <<f››: Von («fon»). <<w>> se izgovara kao «v» u hrvatskom. «z» se izgovara kao «c»: Zu «cu». <<sp>> i «sp›› na početku riječi (i iza predmetka) čitaju se “šp” i St _ “V ,7 «~ig» dometak na kraju riječi i prije suglasnika izgovara se “ih” (pf `_\-` 44 @š 20 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...OOOCOIIIIIIIIIIOIIIII...OOOÖIII...IIIOIIIOIIDOOCOO 3. Sufiksi lnfinitivi glagola završavaju na <<-en»: machen. Tu se «e» jedva izgovara. Sufiks za imenice muškog roda «-er›› se izgovara kao «a››: Koffer («Kófa»). Primjeri Budući da je izgovor izuzetno važan kod učenja stranog jezika, pogledajmo nekoliko primjera na hrvatskom jeziku kako biste bolje upoznali moj sustav pisanja izgovora. Molim vas da ih pažljivo pregledate. torba: tórba kabina: kabína kabinet: kabinet hrvatski: hrvácki Tabliceırijec ` Tablice riječi omogućuju nam najbrže, najučinkovitije i najzabavnije pamćenje vokabulara nekog jezika, u ovom Slučaju njemačkog. Riječi u svakoj tablici grupirane su prema određenom zajedničkom obilježju. Prva je riječ u svakoj tablici opći pojam, odnosno najvažnija riječ i zato je napisana velikim slovima. Iza nje slijede preostale riječi koje pripadaju istoj kategoriji kao i prva riječ u tablici, stvarajući zajedno logički lanac riječi i oblikujući kontekst. Tablice imaju četiri stupca: U prvom stupcu su riječi na njemačkom jeziku. U drugom stupcu zabilježen je način izgovora njemačke riječi, transkríbiran hrvatskim slovima. U trećem stupcu naveden je prijevod odgovarajuće riječi na hrvatski jezik. U četvrtom stupcu naći ćete neobičnu, upečatljivu asocijaciju koja povezuje hrvatsku riječ (stupac 3) s odgovarajućom njemačkom riječju (stupac 1) ili njezinim načinom izgovora nd (stupac 2). Ispred asocijacije nalazi sc zvjezdica kako bi asocijacija bila što uočljivija. Ona je ključna za učinkovito pamćenje svog vokabulara koji vam je potreban da biste počeli govoriti njemački. Prema tome, tablice imaju sljedeći format: Njf'mflčki `|ezik izgovara _ Način Hrvafskj *Neuobičajena asocijacija XXXXXXX "xxxxxxxxx" XXXXXXX *Xxxioixiomixxxxxxxxxxx XXXXXXX "zum" XXXXXXX *Xicoccoixxxxxmcxxioooi XXXXXXX "mnom" XXXXXXX *Xxxxxxxioocixiccixioixxx XXXXXXX "mm" XXXXXXX *Xxxxioooooooccooooixxx Stupar: 1 Stupac 2 Stupac 3 _jezik . Stupac 4 Znak "X" u svakom stupcu označava promjenljiv podatak - riječ ili, u slučaju 4. stupca, vaše asocijacije. Ako ste već pročitali moju knjigu Naučite bilo koji' jezik u 7 dana (Planet Zoe, 2011) ili Naučite engleski u 7 dana (Planet Zoe1 2012), već znate kako funkcioniraju tablice. No ako niste, svakako pročitajte sljedeći primjer i objašnjenje: Essen ésen J EST] Trnoružica je na dijcti i smije jesti samo kanapeíće natopljene cvjetnim esencijama. ı›› I 32' 23 U gornjem redu imamo primjer gdje se prvo pojavljuje njemačka riječ : Essen. Zatim u drugom stupcu dolazi njezin izgovor «ésen››. Nakon toga dolazi hrvatska riječ "JESTI", kao prijevod njemačke riječi. U posljednjem stupcu imamo neuobičajenu, upečatljivu asocijaciju koja nam omogućava pamćenje njemačke riječi. Obratite pažnju na to da je riječ koja se odnosi na hrvatski podebljana (jesti), dok je riječ koja se odnosi na njemački podcrtana (esencijama). Taj nam kod omogućava vizualnu percepciju ključnih riječi. Kako bismo mogli zapamtiti čiste podatke, kao što je slučaj s pamćenjem vokabulara, moramo na neuobičajen način povezati najmanje dva podatka, u ovom slučaju riječ "jesti" s riječju „esenciia“, koja učinkovito zamjenjuje njemačku riječ essen. Radi se upravo o tome da se na zabavan i duhovit način njemačka riječ zamjenj uje hrvatskom koja se slično piše ili zvuči, nakon čega ih se međusobno maštovito povezuje, a to onda omogućuje trenutno i trajno pamćenje. Podsjetimo se da podsvijest automatski pamti ono što joj privuče pažnju. Upravo je ona najmoćnije oružje svih nas koji nešto pamtimo: naše tajno oružje! Ponekad se radi samo o približnoj sličnosti medu riječima, no to nema veze, ona je dovoljna te ćemo na kraju opet savršeno znati obje riječi. Zamjenska hrvatska riječ može sličiti napisanoj njemačkoj riječi ili njezinom izgovoru, ovisno o tome kako vam je jednostavnije. Taj je detalj vrlo važan, jer se riječi često drugačije pišu nego što se izgovaraju, a to nam daje više prostora za igru. Važno je da budete svjesni toga da se u budućnosti nećete morati prisjećati tih neuobičajenih asocijacija, jer će one već ispuniti svoj zadatak, odnosno omogućiti vam brzo i učinkovito pamćenje. Dakle, asocijacije ne moraju biti savršene, jer kad jednom usvojite riječ, nisu više potrebne. Informacija (nova riječ) prijeći će uistinu u vaše dugoročno pamćenje i moći ćete je se prisjetiti brzo i direktno uvijek kad vam zatreba. To će 24 « 91“ m9 se dogoditi puno brže i bolje nego da ste je zapamtili „bubanjem“ ili primjenom neke slične suhoparne tehnike. Na kraju mi samo preostaje upozoriti vas da nije dovoljno samo pročitati asocijaciju da bi funkcionirala, već je treba doživjeti i vizualizirati 3 ili 4 sekunde. Trebate je zamisliti i osjetiti živo u mašti, svim mogućim osjetilima, do najsitnijih detalja. Vidite je ravno pred sobom: Vizualizirajte tu Trnoružicu usred Oktoberfesta kako umjesto kobasica jede samo kanapeiće natopljene cvjetnim esencijama. Vizualizirajte tanjurić, kanapee, bočice cvjetnih esencija koje Trnoružica otvara i sadržaj prelijeva preko kanapea, osjetite miris esencije, pokušajte zamisliti kakav bi okus mogli imati ti neobični kanapeići. Kladim se da ćete zauvijek zapamtiti da „jesti“ na njemačkom glasi „essen“. Ako želite, moje asocijacije možete obogatiti vlastitima. Tako ćete vokabular svladati još i bolje. .ÅI' Počnimo govoriti njemački! Očigledno nećemo moći izgovoriti nijednu riječ, a još manje oblikovati rečenicu, koliko god kratku i jednostavnu, ne raspolažemo ii nikakvim vokabularom. Zbog toga je naš prvi i osnovni cilj; Ovladati vokabularom i moći oblikovati jednostavne rečenice brzinom i tečnošću stvarne komunikacije. Kako bi naša metoda bila uistinu ućinkovita, moramo razumjeti cjelokupno značenje rečenica, i to u rekordnom roku. I hoćemo! Broj sati koji nam je za to potreban može se izbrojiti na prste ruku. Da, naša je metoda izrazito učinkovita upravo zato što je prilagođena funkcioniranju uma, a um je vrlo čudesan. Samo treba znati kako raditi stvari. Nastavímo. Očito je da nećemo moći brzo napredovati budu li reče- nice preduge ili složene. Mentalno možemo napredovati naiđemo li na jednu poteškoću, no um se blokira postoje li istovremeno dvije ili više njih. .ff-n 26« ...Cl-...II...UO'O-...l-...ll'l-Il..........lll.....'.l. .............. I.. ...... Naiđete li istovremeno na više poteškoća nećete moći napredovati u skladu sa zahtjevima procesa učenja. Uistinu, prije ili poslije umorit ćete se i na kraju odustati (što je uobičajeno). To se vrlo često događa s matematikom. Učenici se susreću s problemima više puta uzastopno i ne mogu napredovati jer se istovremeno suočavaju s dvije ili više poteškoća. Prva se poteškoća odnosi na novinu koncepta koji pokušavaju naučiti, što dodatno otežava činjenica da ne znaju Čemu isti uopće zapravo služi. Time se koči razvijanje nužnog instinkta za matematiku i stvara potpuna dezorijentacija koja blokira i frustrira učenike. Što je i čemu služi derivacija? A logaritam? Koja je korist od broja „i“'? Kako možemo uspješno rješavati probleme, ako smo dezorijentirani i ne razumijemo osnovnu teoriju? Pri učenju stranih jezika uvijek se susrećemo s 3 vrste kočnica ili poteškoća. To su redom: Vokabular lzgovor Gramatika Svatko tko uči jezik suočava se s nekom od te 3 poteškoće, a vrlo često i s više njih istovremeno. Kada učenik misli da mu je vokabular zadovoljavajuć, primijećuje da mu izgovor nije razumljiv. Ili mu nedostatak sluha onemogućuje razumijevanje rečenica, no prepoznao bi riječi koje ih čine da ih vidi napisane. Ili primijeti da njegovo slabo poznavanje gramatičkih konstrukcija neizbježno izaziva smijeh kod izvornih govornika koji ga slušaju. A ponekad se sve navedeno događa istovremeno. Upravo je zbog toga, kako bismo mogli krenuti, ključno da dovoljno poznajemo vokabular, bez drugih i dodatnih poteškoća i pretenzija. Zatim trebamo brzo i fluidno ovladati tehnikom oblikovanja kratkih rečenica u kojima nema gramatičkih poteškoća. {lLĹ `*-_-' » 27 ne ııııııııııııııııııııııııı 0000.00.. ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı Pamóenje vokabulara Za početak ćemo naučiti ovu tablicu pamteći prijevod 9 glagola koje sadrži. Pročitajte svaki red, jasno vizualizirajući neuobičajene asocijacije na desnoj strani. Nužno je da ispravno identificirate ključne pojmove asocijacije, odnosno zašto su tu. Kako bi vam bilo jednostavnije, sjetite se da je hrvatski prijevod riječ podebljan, dok je riječ koja zamjenjuje njemački izraz podcrtana. haben hábCIl IMATI * Imate pohabanu kabanicu wollen können vólen ŽELJETI, I HTJETI ko_énen MOĆI * Svi želimo voljeti * Conan Barbarin može sve (neka se ne uvrijedi Chuck Norris) * „Gastarbajter“ je radnik arbeiten árbaiten essen esen JESTI Slova ê (es) lesen lí:zen CITAT] „ * Velika slezena čita knjigu I RADITI koji radi u „gostimanı * Salasti trbuh u obliku list po list. 28 @p 44 studieren študíren UČITI kaufen kaúfen KUPITI, mieten mízten * Studenti uče. * Frankenstein kupuje u KUPOVATI Kauflandu. UNAJMITI * Nasmijani i sretni njemački turisti unajmljuju apartmane. Kako biste pravilno izgovarali sve glagola, nastejte da se „e“ u sufiksu „-en“ jedva čuje. u . , .1 . . , Tako ce se npr. glagol haben ızgovaratı između <<haben>> 1 «habn _ Sada na isti način zapamtite prijevode ovih 5 imenica: Auto aúto AUTOMOBIL * Auto je očito posvuda auto. Zimmer címa SOBA Buch buh KNJIGA * Cimer-fraj? *Bila jednom jedna _b__ųä koja je voljela knjige... lzgovor svake riječi može se naći i u rječnicima dostupnima na internetu (Duden, Free Dictionary. Forvo i sl.) Obično treba samo kliknuti na znak zvučnika koji se nalazi kraj riječi. Vidi: arbeiten Brot brozt KRUH * Divovskí kruh kao brod plovi po Rajni... Na kraju zapamtite ovu tablicu s različitim riječima: wir Via MI * „Ovo ljeto mi sviramo na Viru...“ rekli su Bremenski muzikanti. Sie sie zi: zi: Vi (iz * „Stiže li Vama pošta z_imj?" poštovanja) pitali smo Heidi. ONI, ONE; * „Poštari z_imi ne idu u ONA brda.“ Rekla je Heidi i nastavila: „Oni su zimogrozni...“ _ Ja _ Ja DA * Pitanje: „Tko se jada? Ti?" Odgovor: „I_a? Dal“ "ein fláifl NE Slično i općepoznato nicht niht NE Koristi se za negacıje. „NE!“ if“- w 30 iHT 44 ı ...II-...0000.00I...OlOÖCC-.l-...COIIO..IIO......O-...IICII-...II-I...OI-.IIIII"`-_~-,l Oblikovanje jednostavnih rečenica Sada ćemo iskoristiti činjenicu da Nijemci ne konjugiraju glagole s “Vi” za jednu ili više osoba, već poput Tarzana koriste samo infinitiv. Slično smo imali u engleskom. Promotrite ove rečenice i ustanovite je li prijevod točan. Zatim ih izgovorite naglas (molim vas, nemojte preskakati ovaj korak): Vi jedete Sie essen Vi čitate Sie lesen Kao što vidite, kad se obraćamo s „Vi“ (iz poštovanja prema jednoj ili više osoba), glagol je u infinitivu. Isto se događa u prvom i trećem licu množine, odnosno s „mi“ i „oni“. Glagol se ne konju'gira, već je uvijek u infinitivu. Kada Sie znači „Vi“ (iz poštovanja), uvijek se piše velikim slovom kako bi se moglo razlikovati od „on“, „oni“, „one“, koji su također sie. Mi kupujemo Wir kaufen Mi učimo Wir studieren Oni rade Sie arbeiten One unajmljuju Sie mieten \ Q; - ßi '1.1. U" »31 .Il0.0IlilI...I..I..I..lI.Q.IIlI.I..I...ll-...ll-...ll-IIIIIIC.il-...l...O-IlI Unajmljuju li one? Mieten sie? Rade li oni? Arbeiten sie? Radite li Vi? Arbeiten Sie? Kao što vidite, upime rečenice nisu komplicirane, logične su i jednostavne. Isto je i s negacijskím rečenicama: Oni ne rade Sie arbeiten nicht Mi ne želimo Wir wollen nicht Mi imamo posao Wir haben Arbeit Ah! Nisam vam još rekao? Nijemci sve imenice pišu velikim slovom, pa i vi tako Činite! Mi imamo auto Wir haben ein Auto Oni unajmljuju auto Sie mieten ein Auto Oni kupuju auto Sie kaufen ein Auto Oni imaju sobu Sie haben ein Zimmer 'i / 32 '_ @p 4-1 ...OIOOOOUOIOUUIIOOOIOOI...IOCOOOOOIIUUIOIOOIOI...OOOOIICOOIICOIOOCOOIOOOIOOIII'__' One iznajmljuju sobu Sie mieten ein Zimmer Mi možemo raditi Wir können arbeiten Kako lijepo! Kombiniranjem riječi možemo konstruirati bezbroj rečenica koje slijede isti obrazac. Jedino je ograničenje za konstruiranje jednostavnih rečenica količina riječi kojima raspolažemo. U nastavku ćemo vidjeti praktičan primjer. Pažljivo pročitajte naglas sve rečenice na njemačkom i pokušajte uvidjeti sličnost glagola na hrvatskom i njemačkom. Počnite uvijek govoreći «Via vólen...›› i zatim nastavite sa svakim od glagola koji se pojavljuje na “crnoj listi”. Wir wollen... arbeiten (raditi) sein (biti) bitten (moliti) helfen (pomoći) geben (dati) sehen (vidjeti) gehen (ići) kommen (doći) tanzen (plesati) reisen (putovati) sprechen (pričati) sagen (reći) denken (misliti) \I i' 'U' Cf _; \li y _ »33 trinken (piti) nehmen (uzeti) reparieren (popraviti) I tako dalje. Očito je, dakle, da je jedina poteškoća u pamćenju potrebnog vokabulara. Odmah ćemo se poigrati linı toliku važnim segmentom i vidjet ćete koliko Će vam lako biti i koliko ćete se zabaviti! Mnoge moje asocijacije uistinu su zabavne ;) Nastavimo s još pokojom rečenicom: Oni ne žele raditi Sie wollen nicht arbeiten One ne mogu studirati Sie können nicht studieren Možemo li mi jesti? Können wir essen? Da, Vi možete jesti Ja, Sie können essen Zar mi ne možemo jesti? Können wir nicht essen? Ne, mi ne možemo jesti Nein, wir können nicht essen lmaju li oni knjigu? Haben sie ein Buch? [mate li Vi knjigu? Haben Sie ein Buch? Da, mi imamo knjigu Ja, wir haben ein Buch Čitam li vi knjigu? Lesen Sie ein Buch? Da, mi čitamo knjigu Ja, wir lesen ein Buch Čime li vi knjigu? Lesen Sie ein Buch? Mi jedemo kruh Wir essen Brot Imate li Vi kruha? Haben Sie Brot? Da, mi imamo kruha Ja, wir haben Brot One žele kruh Sie wollen Brot One kupuju kruh Sie kaufen Brot Dobro se zabavljate? Pravo tek slijedi... Nadam se da knjigu ne čitate površno i da ste istinski zainteresirani za nastavak učenja njemačkog. Ako je tako, vježbat ćemo još malo. Trebamo dobro utvrditi postavljene temelje i pritom se još svakako i dobro zabaviti. Pisanje nije dio gramatike i trenutno nam nije toliko zanimljivo. Nećemo trošiti energiju na njega, ali ipak ćemo napraviti jednu laganu, jednostavnu i zabavnu vježbu “pseudopisanja”. Ona ne traži puno truda. Tajna vježbe je u sljedećem: Trebate pokušati pisati na njemačkom, samo otprilike, bez gubljenja vremena. Možda niste sigurni piše li se wollen (željeti) <<wollen>> ili <<volen>>, ili se können (moći) piše s jednim ili dva “'n”, možda čak i s prijeglasom... Ali to sve sad nije ni važno, nemojte razmišljati, pišite jednostavno prema instinktu. Prevedite na njemački sljedeće rečenice i zapišite ih olovkom na papir. Nemojte zaboraviti: prvo slovo imenica i zamjeniee Sie (kada znači Vi za jednu osobu ili više njih) treba pisati velikim slovom. 'JE H (í% ii §1 38 IIIIOOOOOOIIIOOOICOQOIIOOII. ........... O... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Rješenja se nalaze u sljedećem poglavlju . Uživajte! Zavidim vam! Vi jedete: Vi čitate: Mi kupujemo: Mi učimo: One rade: Oni iznajmljuju: Iznajmljuju li 0ní?: Rade li one?: Radite li Vi?: One ne rade: Mi imamo posao: Mi imamo auto: Oni imaju sobu: Mi ne želimo: Mi želimo raditi: Mi želimo posao: Mi ne želimo raditi: Mi želimo kruh: Mi kupujemo kruh: Mi ne možemo učiti: Možemo li mi jesti?: Da, Vi možete jesti: Ne, Vi ne možete jesti: Čime li vi knjiguæ Da, mi čitamo knjigu: Imate li Vi knjigu?: Da, mi imamo knjigu: Rješenja Víjedete: Sie essen Vi čitate: Sie lesen Mi kupujemo: Wir kaufen Mi učimo: Wir studieren One rade: Sie arbeiten Oni iznajmljuju: Sie mieten Iznajmljuju li oni? Mieten sie? Rade Ii one? Arbeiten sie? Radite li Vi? Arbeiten Sie? »w « One ne rade: Sie arbeiten nicht Mi imamo posao: Wir haben Arbeit Mi imamo auto: Wir haben ein Auto Oni imaju sobu: Sie haben ein Zimmer Mi ne želimo: Wir wollen nicht Mi želimo raditi: Wir wollen arbeiten Mi želimo posao: Wir wollen Arbeit Mi ne želimo raditi: Wir wollen nicht arbeiten Mi želimo kruh: Wir wollen Brot Mi kupujemo kruh: Wir kaufen Brot Mi ne možemo učiti: Wir können nicht studieren Možemo li mi jesti? Können wir essen? Da, Vi možete jesti: Ja, Sie können essen Ne, Vi ne možete jesti: Nein, Sie können nicht essen tn :ç ` IIIIIIIIIIIIIIIIII ...I...IIIICQIIIII...IU-.IIIIIIIIIIIIII-.IIIOOOIIIOIIOOIIOOI Čitate li Vi knjigu: Lesen Sie ein Buch? Da, mi čitamo knjigu: Ja, wir lesen ein Buch [mate li Vi knjigu? Haben Sie ein Buch? Da, mi imamo knjigu: Ja, wir haben ein Buch TABLıCE RIJEČI 1- = 7 Glagoli Tablice riječi za pamćenje vokabulara započet ćemo s glagolima. Glagoli čine najvažniji dio vokabulara. Kada smo ovladali glagolima već imamo dojam da govorimo neki jezik, ili barem njegov značajan dio. Zahvaljujući glagolima možemo se izražavati bez problema. Pročitajte sve glagole i dobro pregledajte i proučite neoubičajene upečatljive asocijacije te ih nekoliko sekundi jasno vizualizirajte. Pojačajte ih, dopunite, promijenite ako se sjetite nečega što vam više odgovara. Personalizirajte ih ako treba, prilagodite svojim sjećanjima i doživljajirna, specifičnim detaljima. U slučajevima kada su izrazi Slični u oba jezika, izostavit ću asocijacije jer ih smatram nepotrebnima. U tablicama ćete pronaći i korijene riječi, te zanimljive informacije o nekim izrazima. lzgovarąite njemačke riječi naglas. Za ovaj zadatak treba vam 10-ak minuta, ali Činit će vam se kraće, jer ćete se dobro zabavljati. Volio bih biti tamo da vas vidim! Psst... Spava li netko u blizini, pokušajte se ne smijati preglasno. ll- :i_:f............................... .............................. @š sein záin BITI haben háben IMATI Es gibt es gíbt IMA, POSTOJI . m neću biti tamo.. * Imate poþgjw kabanicu. * U disku postoji ging gihanje Kako biste točno izgovarali sve glagolc, trudite se da se “e” u sufiksn “-en” jedva čuje. wollen Vólen HTJETI wünschen ví_unšen željeti (möchten) (mçghten) lieben lí:ben helfen hélfen * Svi hoćemo voljeti... * Sada biste stvarno željeli pojesti pitu od višanja. voljeti pomagati, pomoći * U ljubavi se voli... * Pomozi _lßleni i dodaj joj fen __ »47 '-1" IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII "UOIOIOOICCOOIOIIIQQI versuchen fezuhen pokusatı, * Pokušajte se, dok se mete po Stahl“, iz_uti_ probati erreichen erraíhen stići, dostići, postići * Evo, raju Herkul stiže i kaže; „što se još može postići?“ bitten bíten moliti * „Molim jedan biterlemgmľ' brauchen trebati braühen * „Samo mi još b_r_11_h treba!" „ * Bez hlieba sc nc može leben Ic_íben ZIVJETI živjeti __ wohnen wómen stanovati * Tamo gdje stanuje Stanko nešto mg. .. zur Welt kommen cu velt kómen doći na svijet/roditi se * Crv veli: Koma je roditi se kao crv...“ * Posadili smo fuksiju i ne wachsen váksen rasti prestaje rasti, narasla je sve do krova, s ogromnim wjetovima. umrijeti sterben fiihleu fflle'n osjećati * Ona stara bena priča tako dobre šale da svi umiremo od smijeha. * U ključnom trenutku utakmice Ĺuiąg je gol i možemo misliti kako se osjećao... weh tun ví tun boıjeıi heilen haílen lüeëiti sehen zšien VIDJETI * Udario je prst i sad ga boli i natekao je poput velike tune * Hajdučkom i @unskom travom može se liječiti rane i grčeve.V * U jednom parku u Berlinu može se vidjeti prekrasan ggg vrt. schauen hören šáuen hQren gledati, * Dijete u slastičamici motriti željno gleda u mmpitu. čuti * Sa stadiona čujemo glasno: „Hura!“ zuhören riechen sagen schreiben 50 <4 ansra- I _ ausradıren d'ere" _ _ _ * Zamislite autobus (aus-) ızbrısatı koji Sjedi u Školi i briše u (gumom) bilježnici gumicom u obliku Ldiiiþradieren). unter- üntašraiben schreiben potpisati, odobriti unter=ispod schrcíbcn=pisati können (dürfen) ko_énen (dı_'ı_irfen) MOĆI (SMJETI) * Conan Barbarin može i smiie surf_ati @mom um mn činili * Radnici rađa 111261 od (machen) (máhen) (raditi) arbeiten árbaiten raditi bauen bállen. graditi abmontieren áb'montıı'en rastaviti, razmontirati vernichten feníhten uništiti mahagonija. razg. “arbajtati” * Bauk gradi Ile-boden Sličnu * PLM Se Ile može uništiti. . „_l A .i _f »___:n »51 ~J'll|' .L l \__n-"ł A' ...OOOO-...UI'OCC-...OOO...OOOUIUUOOOIIIIOII IIIIIIIIIIIIIIIII ...III.I......... i fi'ıllen fi_\_'ı_len puniti, napuniti 1. Bazen Se fil 'mmm-iu leeren lí:ren isprazniti * Ispraznili smo cijelu bocu Leto“ soka. denken dénken MISLITI * Eiätein razmišlja ispod deke i (sich) l vorstellen (zih) fózštelen zamisliti, predočiti * Možeš li Si predočiti, kako je fora štelati mjenjač na | l _ biciklu? glauben glaüben vjerovati golghą mira. . l i * Vjerujem u bijelog _ wlsse" l “Sen _ sufl “In-len kennen kénen znati, * Planínari znaju spriječiti probleme na velikim visinama. * Barbi je poznavala Kena. poznavati i (sich) (zih) einen * Ziher ću Se sjetiti" pamtiti erinnern vergessen sjećati se, fegésen zaboraviti * Zaboravio je da u tom kvartu kradu felge svih Vrsta. 52 <4 _ studıeren I študıren „ PROUCAVATI, Slično. Proučavati, Studirati STUDIRATI verstehen feštíen razumjeti lernen lérnen učiti . (sıeh) . . ('zıh) . .. . . prımıJetftr, merken merken zapaıııtıtı lehren lı.ren poucavatı, ucıtı __ erklaren , eklexen _ _ protumačm, i v _ *Potpuno razumijem svakoga tko voli feštati. * Naučio sam da se auto na nizbrdící ne ostavlja u leru. * Pľilllüefiu sami zapamtio da me m-erka_ '_ _ * [lir podučava sviranje na m Mama mi objašnjava recept Za smem objasniti treffen I Hefen _ _ pogodltl, razg. “trcfiti” “Strefil me šlaglv namjeriti se, sresti _ ' (sich) irren (zıh) ırren varati se, Iutati Lutam zelenom kskom , *General hrabro ide u gehen gíen ICI bitke kommen kómen doći *Došli smo pomoću kompasa. ankommen ánkomen stići *Ana je stigla pomoću kompasa. __ I i zuruck- curukko- > k mmeıı men _ _ _ vratıtı se * Kroz vrata ulazi jedna eintreten aíntnten _ ausgehen aüsgıen izići, izlaziti rennen rénen TRCATI, (laufen) (laúfen) JURITI Zalaufala_ I springen špríngen skakati, *Šgringer šgam'ieli visoko táncen plesati ` tanzen _ ući * Vratio se curi (bez kOm-Gasal „ skoëiti t ela. Austn'jski mera] izlazi iz bitke * Renata je jurila što je brže mogla Baš Se skaču. * Iggzan guca polku. ¬^¬¬_¬ ::_a›-\ ",i 1 mi z 14 54 anhalten (halten) ánhalten zaustaviti warten várten čekati * Halt! Stoj! * Čekam u redu za Varta“ baterije. * Prekrižila sam biber i prijeći, überqueren _iíiþekuiren krekere u svom jelovniku i prelazim na druge stvari. prekrižiti fortsetzen p fortzecen * Nastavlja forsirati uzgoj _ _ Zečeva. nastaviti, produžiti _ reısen I raızen PUTOVATI hochgeheri hóhgien dizati se * Po rižu treba putovati u Kinu *„I-I0! Ho! Ho!" viče uvis; popeti gggeral s visine. se (heh-ume gehen _ _ einsteigen (he)rúntagien I v _ ainstaigen * General silazi u podzemni hram. sići dolje _ _ ,_ popeti se, uci * Genijalni Einstein se popeo na pozomicu_ »55 0.IIIOIOIIOIIIIOOOUIOODIOOOOOIIO IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII aussteigen aüsštaigen iskrcati se * Genijalac je sišao s vlaka u Austriji (sići) fahren fázren voziti (se) dauern dáuen trajati (mh) _ _ (21h) verspäten fešpéten '_ _, müde kasmt" zadržati se * Vozimo se na farmu nojeva. * Rimska Andautonija je trajala do 4. stoljeća. * Sigurno su ga šætali kad je zakasnio u školu. * Mudar veraë pazi da se werden vé:den 'nl-“de UMORITI ne umori prebrzo. sich ausruhen (zíh) ausrüen odmarati se * Kad si uzľujan, trebaš se odmoriti. Ins Bett ins bet ic'i u krevet, Ins=u gehen gíen leći schlafen šláfen SE spavati Bett=krevet gehen-_' ići * Fenjer spava u šlaufu. 56 'H (auf) aufváhen probuditi se wachen aufstehen .s Alf se Probudio u vagonu. aufštíen ustati *A štedljivi ljudi i rano ustąju. (sich) anziehen (zih) ancíen _ _ (Elch) (mh) zurecht- curéht- machen mahen I putzen puce“ schmutzig šmucıh machen I _ máhen obući se _ _ _ * Djed je oblačio ancug. * Cure su mahale da ih pnredm; pričekamo, moraju se još n _ _ * Vojnici čiste puceta na dotjerati se um" uprljati dotjeľaü uniformama za paradu. * Mačak se smuca mahnito uokolo pa Se upflja I * Trnoružica jede samo esse" ésen JESTI kanapeiće natopljene verzehren fecíren izjesti, * Slon je pojeo fetu cerade. pojesti cvjetním esencijama. @ kaufen mieten f""1_`*\ i_f 58 H Q-f I J _ _ * Plaćati @brojnim bezahlen becalen platiti schulden šúlden dugovati geben gl'ben DATI wegnehmen véknimen oduzeti * Nema mira jer mu je trgovac oduzeo na vagi. bekommen bekómen primiti, * Dobili smo „Beko“ dobiti verlieren -¬ ferlíren l izgubiti “_ _ Suchen Zuhen trazltl finden l finden '_ naci zeigen caígen pokazati caklećím Zlatnícima. * Duguje mi šolde_ * Gibon mi dąie bananu. mikser. * Merlin je izgubio feder * Tražimo slastičarnicu u kojoj Zaherica nije ma. * Našao sam dućan s finim din-ama_ * Cajger na satu pokazuje ponoć l: »59 l .III-...IOOÜOOCÜÜOÜOÜ...OOCOOOOOIOO...ÜIUOIIOIÜIÜIIOUIOOIOIII'IIIIÜIIIOIIIIIII wechseln vékseln promijeniti zurück- curük- vratiti geben giben' * Pmmiienili smo vesla i sad brže plovimo zurück==natrag geben: dati * Gibanica se vraća u modu. nehmen nízmen UZETI ,i uzmi mi što i nemam ü lassen lásen ostaviti, * Kraj saluna su ostaviii L dopustiti laso. Nije dopušteno unositi ga unutra. benutzen benúcen koristiti, rabiti * Rabliene mm_e treba þgciti. wegwerfen végvazfen baciti * Baka baca staru veggtu i Vafle fallen fálen padati, pasti * Falio je stepenieu pa je pao abholen abholen ići po, doći , * Došli Sllw PO im hmeL po mitnehmen mítnimen ponijeti, povesti * Posvuda sa sobom nosim melem od mente. h "/“ffi so « _ w _ mıtbrıngen schicken f __ _ * Nemoj sa sobom donüeti mit- donųetl, mutne bń š e_ bringen dovesti šíken slati, poslati * Poslala si mi ä razglednicu hinstellen hínšteıen POSTAVITI 1: Postavi“ Su hifiñ na štule KAMO; STAVITI hinlegen hínlígen položiti * Položila je liggje na hladnjak. hinzufügen hinau- priložifi, * HINA je gmm primala faáinen ujedilliti, Vereinen fgigen dodati fotgggañje. . . * Die Vereinigten Staaten von Amenka = Sjedinjene Američke Države SPO-im * Trenutno odvojite trennen trénen žumanjak od bjelanjka- Üdvojiti, razdvojitl fehlen __ _ fíJen ' _ ubrıg- ubrıg- bleiben blaíben __ “_ _ pogrijesitl: nedostajati _ preostali * Ova roba ima feler (grešku) * Nismo ubrali sve jabuke, preostam ih je na granama OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Zählen Cezlen BROJITI :g Brojim liielge cenere. messen mésen mjeriti * Metrom mjere meso, wiegen Vízgen vagati Slična riječ. rechnen réhnen računati erlauben I erlauben DOZVO- Slična riječ. * Dozvoljeno je igrati euro :Ski lom Ll'l'l ¦ ertragen ertrágen podnositi stören štg'ıgren smetati _ begmnen beenden __ begmen beén'den v _ poceti završiti * Ne podnosim ružne tregere. * Smetaju mi štura objašnjenja. * Snjeguljica je počela Saditi be E Om--I e_ * Bend je blizu da završi nastup. 62 «I öffnen wir' _(Éfnen OTVORITI * Ofeliia je otvorila ggm bocu šampanjca. * Zatvori _"_1i_c! schliessen šlizsen zatvoriti rufen rúfen zvati, zvoniti klingeln kJínen na vrata! anrufen ánrufen telefonirati, * Klinka Rafaela zove klinca Kika. nazvati lösen lggzzen RIJEŠITI * Q rješava križaijku. reparieren reparíren popraviti reparirati, popraviti funktio- fúnkcio- funkcionirat nieren niren i/raditi I kaputtgehen kaputgíhen kaputt machen kaput- I máhen _ potrgatl, pokvariti _ _ razbiti funkcionirati * General je potrgao ka :ut * Mahao je kaputom i razbio Vazų »63 'l O..ÜO...UOIOIOCCOCOÜOOÜIICOOI.OIÜ.OÜÜ.IOO...O.ÜUÜO'Ü'Ü'IO'Ü'OIOOOO'O.......O'O schneiden šnaı'den rezati kleben kh'ben zalijepiti/ spojiti * Šnajderica reže tkaninu. * Zalijepio je kliker s biberom. Ovdje ćemo se susresti s prvim važnim izazovom u njemačkom jeziku. Kao i hrvatski, njemački ima 3 roda: muški, ženski i srednji. No rod se u njemačkom često ne podudara s hrvatskim, tako da riječ koja je u hrva~ {skom jeziku muškog roda, u njemačkom može biti ženskog ili srednjeg roda. Uz to, rod u njemačkom često nema nikakve veze s logikom što priznaju i sami Nijemci. Riječ Mädchen (u hrvatskom djevojka) očigledno bi trebala biti ženskog roda, no u njemačkom je svrstana u srednji rod. Tako ćete, pri upoznavanju prijatelja s djevojkom Heike, reći: „Upoznaj se s ovim“ ili „Ovo se zove Heike“. Što li je mislila ili konzumirala osoba koja je dala konačnu službenu potvrdu za to? Naravno, da bismo ispravno govorili njemački vrlo je važno znati rod imenica, jer o njemu ovisi deklinacija. Ipak, ne želim da se uplašite, zato što to sada nije najvažnije. Najgore što vam se na početku može dogoditi jest da kažete “Imam jednu auto”. U želji da vam olakšam, napisao sam pored svake imenice na njemačkom jeziku određeni član koji označava njezin rod: Der (muški), Die (ženski) i Das (srednji). Također sam u asocijacije ubacio 3 pomoćna m 66 « if' ¬ Il" pojma: „muškarac“, što znači da je imenica muškog roda, „žena“, ako je ženskog, i konačno „dijete/beba“ kada je riječ srednjeg roda. Ti se pomoćni pojmovi (ponegdje koristim i osobe s imenima) pojavljuju u asocijacijama samo ako je rod imenice drugačiji u njemačkom i hrvatskom jeziku. U suprotnom, kada je rod imenice isti, nisu nam potrebne. S druge strane, nije potrebno da sve riječi učite odjednom. Posvetite više pažnje onima koje smatrate važnijima. Iako bi svakako bilo dobro da ih sve vizualizirate upravo radi vježbanja i poboljšanja sposobnosti vizualiziranja. Ida se podsjetimo: imenice se u njemačkom jeziku uvijek pišu velikim slovom. Die dokuménte DOKUMEN Dokumen- Süčno -TI le Der Pass pass putovnica | Die Polizei policái policija Der Zoll _ col carına l _ Das gepek „tI-'aga Der Koffer kófa kovčeg Gepäck D 'U k 'f h as eo e k en v _J Üvcezlc „pasoš“ Slično * Car nosi crvenu sol na carimı * Sva prtljaga ne stane na mtregcr dječjeg autíća. kofer = kovčeg (poznato) * Ivica i Marica nose m. hoflercheıı _ _ Dıe Reıse- I v raızetase putna torba pakét paket * Snjeguljica putųie s n-žom u I Š! ._ tasche Das Paket Slično 68 44 Die Tasche taše „taška“, razg. torba . Žena nosi torba mul-bu. der Laptop léptop prijenosno “laptop” računalo Die Videokamera vídeokamata videokamera Der Foto- fótoaparat fotoaparat šlange red slično slično apparat Dıe Schlange Die * Žene s bočicama šlaga stoje u redu kontróle kontrola hilfe pomoc slično Kontrolle _ _ Die Hılfe Der Eingang Der Ausgang aíngan l ausgan J * _I-_Iitna pomoć lupila je fen-len * Na ulazu u kazino ulaz stoji iggag ggngstgr. _ Qangster izlazi iz ızlaz da_mabusa. Station Das _. __2: Fluguug Der Flug É: 70 « w _ „_ * Mladi Indiana Jones Das Sch'ff Slf brod šifrira na brodu. Der Zug cuk vlak *„Beži Jankec, beži J ankec, cug ti bu pobegel....“ Die U- úban metro * Zaljubljene žena stoji u Bahn metrou. Die štrássen- Strassen- ban tramvaj Strasse=ulica Bahnzpm, pruga, žełjeznica bahn Der Waggon vagón Der Bus _ bus I autobus _ Das Taxi taksi Das Auto Der Wagen auto i _ vagon _ taksi AUTOMOBIL slično slično Dvije bebe s mamom ulaze u taksi * Beba vozi automobil. n Volkwagen., J ı i) 71 II... OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO ...OOÜÜOIOIIIIIOI _ Die Garage garaže garaža Das motórrad motocikl Motorrad Das fárrad bicikl aútoban autocesta štrázse ulica Autobahn Die Strasse *Beba provjerava radi li motor na motociklu. Fahrrad Die slično * Beba faraon radi na biciklu. Auto=autom0bil Bahn=pmga_ put * Strossmayerova ulica 7 (Straße) Der Weg _ Dıe vek put tánkštele benzınska Tankstelle _ DIe postaja _ _ haltestele Haltestelle Der Bahnsteig _ POSTAJA, Kuhar s vegetom hoda patent Moram §_t_a_t_í_ na benzinskoj postaji da natankam benzin Halt! Stoj! Stelle=mjesto STANICA bánštaik peron *Banket sa šgarogama na peronu. 72 44 Das Gleis _ glaıs pruga, * Beba vozi gliser po pruzi. tračnica Der fárplan vozni red Fahrplan Die *Fahren=putovati Plan =plan fárkarte vazna karta jednostavno Fahrkarte _ _ * Čovjek sjedi na sjedalu u Der S'tz Zlc SJEDAŠJO' SJEDISTE vlaku i drži bijelog zeca u krilu Die Reihe ráie red * Žena stoji u redu za Ej. Die Klasse kláse klasa, razred Die erste érste kláse prva klasa Die zweite cvaíte druga klasa Klasse kláse slično erste=prva Klasse Die Koje kúje kabina zweite=druga U k_ıo`;›i si kabini? » 'li Das Hotel , hotel HOTEL 73 Kraj recepcije u hotelu je dječja igraonica (Srednji rod). Das címa Zimmer Die mima soba, * U sobi nas čeka dječja prostorija bočica iz koje miriši cimet. broj * z'emz recepciji kaže da je Nummer svaka soba numerirana, ima broj. Der Schlüssel Der I šıusel fárštul _ v kljuc . dızalo Fahrstuhl * Sakrio je ključ i misli da je to strašna šala. * Fahren: putovati Stuhl=stolica „Putna stolica“ ` Die Treppe trépe stube Die Etage etážc kat, etaža Der Flur Der Gang flúa gank hodnik prolaz *Tragava je pa je pala po Stubama slično Gangster svira frulu u hodnika 74 44 Das Wohn- vóncima zimmer DNEVNI wohnen=živjeti Zimmer: Soba BORAVAK Das Möbel mgjłbel namještaj *Bebe vuku mobilni namještaj. Das Sofa sófa sofa * Beba sjedi u sLfi. Der Sessel zésel naslonjač Der Stuhl Stu] v _ _ Stolica Der Tlsch tıš stol Der _ tépıh sag * „Zasje “ je na nasloųiačm * John Wayne sjedi na stolici sa štulama * John Wayne je skočio na stol iviknuo: „liši-may. razg. “tepih” Teppich Das Telefon Der Fernseher J telefon brzoglas _ fánzea televizor Beba guguće na telefon (Srednji rod) John Wayne na ferijama mu televizor. „ß Ë Das Radio '1 _. Die Fem- bedienuııg '-1.._ “ffi'fttrł'l-:E »rw Battel'iell _ _. ` _ -. __ Del-Strom. ` " Die Lampe Der Balkon I I nas Licht ľ Das schlaf- .- - 76 \H razg. “kinderbet“, dječji Das Bett bet krevet krevetac Das bćtlaken plahta * Preko kreveta preþ_a_c_i Bettlaken samo laku plahtu. Die Decke déke pokrivač Die Daunen- daúnendeke poplun Das Bad bad (báde' KUPKA, (Bade- cima) KUPAO- razg. “deka” Žena daje novi poplun. decke zimmer) Das razg. “badekostim”, ::badićn NICA vášbeken Wasch- umivaonik, lavabo * Mali Boris Becker @re Ei u umivaouiku. becken Die Dusche düše tuš Die Seife zaífe sapun * Topli tuš je lijek za dušu (if.) * Žena je na zadnji safari ponijeıa sapum »77 Toiletten- I' Papier Die =_±"5.. zahllbür- í _ Die Zahnpasta me Küche Der Herd _. _ Der Kühlschrank Die Waschmaschine __ 1' Die _mfkrovele mikmvalna slično Mikrowelle * Stavi onaj Šp_il karata na Die Spülmaschine špfllmašine stroj za sude stroj za sude Der Teller téla TANJUR na televizor Die šiflsel zdjela Schüssel Das _ * Švasali su zdjelu. l tablét pladanj Tablett Das Glas * Čovjek je odložio tanjur _ * U bolnici donose tablete na pladnju. glas I V v * Beba ima tako dobar gla_s casa da njime lomi čaše. V _ * Donijela je šalicu kave na Dıe Tasse tase salıca terasu Die fláše boca razg, flaša Flasche menama. I' Der Topf Die Stlelpfanue i me Gabel 80 « Der Zahnstocher cánštoha čačkalica Die Sache záhe stvar * Car štiha vrt čačkalicom. * Umjetna ruža je stvar koja ne može usahnuti. Das Ding ding stvar, predmet Die mašine stroj gerét aparat, *Štene psa Dinga lovi neki predmet. razg. “mašina” Maschine Das Gerät Beba gzabi mali aparatić. uređaj Das Beispiel Das Land baíšpil primjer Dobar primjer staništa malih šišmiša je Bijela špilja. lant ZEMLJA; POLJE, Beba vozi “Land Rover” po p0|j¡ma_ SELO spanien špánien španjnıska Kroatien króacien Hrvatska slično Poznato ® .li...IO-IIIOOOO0.00II..I.IUIIIIOIOOOO.l.ICQÖCĆÐCOIII..O...UO'Q'CQIOIQ'Ë'I'OI'C Deutschland Spanier Spauierin me Region f' Die sum ' 82 « @i _ Das Vlertel fíertel _' cetvrt Die sídlung naseobina Siedlung Das Haus razg. „frtalj“ Vier: 4 * Amazonke su se usidrilc i osnovala naseobinu. haus kuća * Kuća je velika pa ima haustor ispred kojeg se igraju klinci. Die Villa Dim Gebaude Die vila _ gebólde vila zgradfl' gradevma vónung stan apártment manji stan raskošni ljetnikovac, vila * Baka je ispekla cijelu zgradu gibanica, a unuci (das) su navalili na jelo... wohnen=stanovati Wohnung Das Apartment razg. “apartman” ä Die Straße I. DieAllee DieEckc Das Zentrum Mm Das Ende »ß __,-¬_ 34 {f n « ııoııııııoııı ııııııııı u ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı Der Park park PARK Der Garten gärten vrt @Ëf' -¬-/ slično *John Wayne Sadi gardenije u vrtu. Der Brunnen brúnen bunar, fontana * Medvjed brunda kraj bunara jer misli da unutra ima riba. Das i kranken- Kranken- haus BOLNICA krank=bolestan Haus=kuća haus Der kránken- bolnička krank=bolestan Kranken- vagen kola Wagen=vozilo -apotéke Uekarna, wagen Die Apotheke Die Tablette slično apoteka tabléte tableta slično aß__ _ _ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . _ Das Schmerzmittel me spmzz ` :_ ., _' »ß A_-h . 1/4 86« lı "ICOIOOOOIII.O...IOOIIOOOIOOIIICOOOOIIIIICOQOIIIIOOOOOCOOIOOI...I-.IIOIIIIIIII Die ekéltung prehlada Die Grippe grípe gripa Der Schmerz šmérc bol __'J kalt = hladno Erkältung Das Fieber fı'ba vrućica Die Allergie alergí alergija Der Laden Das Geschäft laden gešéft TRGOYINA, DUCAN Die Firma firma tvrtka Der Super- zúper- supermarket markt markt l slično * John Wayne šmrca i osjeća bol. razg. “fibra” slično "' John Wayne ide u dućan kupiti Čokolada razg. “firma” slično » u ® centar zentrum Das Restaurant DısCafê Bäckerei uraı'skıı Uhrmacherei rađųia ä' Eš Die „ .laden “dim '_ fix-_ ı "k" sa « 1M Die Boutique butík butik slično Der frizóa frizer Slično Friseur Der aizenEisenwaren varenladen laden _ , v željezara _ _ D'e Verkstat rad'omca Das Schreíbwaren- šraı'bvarengešéft papirníca Werkstatt Eisen =želj ezo werken=radíti Verica štanca plastiku u radionici. schreiben=pisati geschäft Die Post post pošta Die age'ntúa agencija slično slično Agentur _ Dıe Botschaft J botšaft ambasada U þgganičkom vrtu kraj ambasade kuhaju fini Sa_fi_ Geschenk ' kostenlos Die Steuer Die Bank naseda I Der Dollar _- - -l „- ._ |/ .μ V: . 90« "IĐOIIIIIICIOIOOIIII...0.0.0 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .OO-"b" Der _ géldšaın novčanica Geld=novac Schein=pomda mi_ı'ınce kovanica U džepu su joj zvegkale Geldschein Die Münze kovanice s mint-bombonima. Die Kredit- krédit- kreditna karte kárte kartica Der Bank- bánk- bankomat automat automát Die Schule šüzle ŠKOLA Das Gymna- gimnázium gimnazüa * slično univerzitét sveučilište sveučilište, univerzitet hohšú:lc visoka škola, slično slično * Ušuljali su se u školu. . . sium Die Universität Die Hochschule fakultet hoch=visok _ Q »u Das Brot Die Nudeln Die Suppe Die Kartoffel Gemuse Del-sam mesom Die Vorspeisen ' z 92 44 _ _ váıcenmıl Das Weizen- _ __ psenıcno Weizen=pšenica Mehl=brašno brašno mehl Das Salz salc sol slično Das Menü miniıi meni, slično (Die Speise- (špaizekarte) jelovnik karte) _ Das Fleısch _ flaıš MESO * Meso u flaši razg __flajšmašina“_ Stroj za mljevenje mesa Das Huhn huzn pile, kokoš Das Kalb kalb tele Das Schwein šváın svinja Das Lenden léııdenštuk pečenka stück _ * Huni su uzgajali kokoši. *U Kalabriji uzgajaju teliče. slično "' U mndannıqlıšnikanfi muka @II......I.OÜOOO...OÜOÜOOIOOOOOIOOOOOOÖ ....... I.I0.0.....lOOIC'OO-...COI-...OOI Das Filet halb pr Der Fisch ľrittiert gebraten (gebacken) panniel't :i IIIOIIII-IIIIIII II IIIII ...OOOOOO'I ..... .IO'OIOII'IOIIICU' IIIII ...IOCOOOCOIICIOOIË Der ' '- DESERT Nachtisch _ Duobßt r.ı. _' 3.' v ı „14 0- ' . 4 _ _ ' ı |ı __ - ` i\ - '12- -_. _ _ ¬ ` ' ı 1 l _I l› _ 4 .: „'_ . -_._._3_,_-','_ - - ' _ . - - , I - »I ~ _, ,_ JI'- banana -- ._ ı¦'. ' *INI kruška mda . _ .c i - -H V .-.. ' '. ' ::f I.. -'1-_i _ __ "_= , . I I' .„_-_::_1 __ ' ¬fl I ® N Die Schokolade Die Zitrone Dumm DerTee sileh Č ` Del-Zucker I Ü« III..li..I.IO'C'I'ICQ-...CCCO'OOOO'O..I..III.III-IIIIICIIIII-IOOÖOOO...00.00.00II. Der -_ -Zü'cker- i" Das Bier Das Meer Del-Strani! nadomiestak za šećer q: N l.__ııšti f: "”" ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı * Sve je izgledalo poput Der Fluss fluss rijeka neke fiuidne meka Das Ufer úfa obala * Kapetan Kuka ne u_fa zakoračiti na obalu. Der See ze: jezero bel'k brdo, gora Der Wald valt šuma Der Baum baum stablo I Del' Berg a f Das Land lant zemlja, polje * jeëro * Burgove (zamke) obično Su gradili na brdima. * Lugar Valter živi u šumi. Stablo bambusa može narasü do 30 m „ledina“ I gi _ -- ı Dıe Ubung ., lgbnng . _. vjezba, Lekcija iz Qųgggg Ëmpinga lekcija Der Sport šport šport, sport slično 98 X 44 Das Papier _ papıá PAPIR Der Brief bríf pismu Das Blatt blat list Der Brief- brífumšlak kuverta `=_;_;- slično razg. „brifpapir“, papir za pisma *List zamrljan blatom. ; l Umschlag=omot umschiag Der ı štémpel pečat ._ razg. “štambilj”, “štempl” < i ` Stempel i Das Buch buh knjiga Das Notizbuch notícbuh bilježnica Das kóntobuh štedna Kontobuch _ D": Zeitung Buha tinejdžerka čita bmg“ N0tiz=notica, bilješka Konto=račun knjižica ,_ caltung _ “mmc í ` ı ` „Süddeutsche Zeitung“ - poznate minhenske dnevne novine. J » ›-„-.f, _ Dıc , _ nahrıht novost míttaílung priopćenje, 99 Goethe je naherio šešir i rekao: „Imam „mosta“ Nachricht Die Mitteilung i Die Zeitschrift 5 i Der Kugelj schreibcr | Del' caítšrift * Podijelili su priopćeųie 0 obavijest mitarenju rijetkih ptica. časopis * Šerif ima cajta pa čita časopis. l img-elšraıba I _ blalštlft __ kemuska olovka ' Olovka schreiben=pisati Kugelzlopta, kugla Blei=olovo Stift = pisaljka ` Bleistift I . i Der Mann man COVJEK ` Die Frau frau žena jünge mladić Der Junge Čovjek bez _m_ang. Poznato. * Mladić Indiana Jones šeće gg' ngiom. 100 44 Das m_éghen djevojka kint dijete * Djevojče (srednji rod) se medom hrani Mädchen Das Kind razg. “kinderjaje”, okrugla čokolada s igračkom za djecu. Der Greis graís Die Greisin graísın Das Baby beíbı beba Der Ehemann éeman suprug Die éefrau supruga starac _ _ starica * Starac jede gti. * Starica grize m. slično _ Eeevo mog supruga! Eeevo moje supruge! Ehefrau Der froind PRIJATELJ *Mo' prijatelj 'e froidovac. J Freund _ DIe Freundin I _ fľo'lfldln PRUATE' LJ ICA *Moja fro'ldovka' J prüateliica je _ »III @ Der Vater mem. ' 102 « Der Student študént student Der Studentin študéntin studentica Der Dozent siično slično docent, docént predavač na slično fakultetu _ Die docéntm docentica Der Lehrer lé:ra učitelj Die lézrarm učiteljica arct IıJecnık slično Dozentin _ lehren=učiti - lehren=učiti Lehrerin Der Arzt _ __ _ Dıe Arztm _ erctın __ _ lųečmca *Lüečnik je primijetio jake trza-e_ *Liiečnica mu je rekla da ne uzima previše octa i nikotina. _ _ _ _ Die kranken- medıcınska Kranken- švésta sestra schwester krank=bolcstan; Schwester=sestra Der _ slično presłdént predsjednik diréktor direktor slično šef upravilelj, slično Präsident | l Der Direktor Der Chef šef Der I _ mıtaı'baıta Mitarbeiter l | Der _ suradnık, mit=s, Sa arbeiten=raditi pomoćnik , kelna konobar razg „kemer“ Kellner ! ` Der/die _ sékreter/ın ; Sekretär/in ` ` Der Frei- Tourist/in “telefonska sekretarica” tąinica _ frálberúfla berufler Der/ Die tajnik honorarac, frei=slob0dan slobodno zanimanje I _ turıst/ın turist/ica slično jjımj 104 « Der Minister mjníSta ministar ríhta sudac idée IDEJA, slično Die Ministerin Der richten=suditi Richter Die Idee Slično ZAMISAO Die várhait istina Wahrheit * Pitala ga je zna li pravu istinu o Warholu. Die Partei partái stranka „partija“ Die Politik politik politika svugdje isto Die gevónhait običaj Genovif, religión religija Slično * Kakvi običaji vladaju u Gewohnheit Die Religion D'e kla'da , ODJECA Die Grösse grizse veličina Kleider * U Klaićevoj ulici ima dućana s dobrom odjećom. * Nekad se trgovina u kojoj se kupovalo na veliko zvala „groserija“. Der Mantel ` mántel kaput razg. „mantil“, kaput, ogrtač „ancug“, starinski razg. Der Anzug áncuk odijelo izraz Za Odijelo Die Jacke jáke jakna razg. “jaketa” Der pulóva džemper, Pullover Das Hemd Das T-shirt Slično pulover hemd ti šert košulja majica kratkih rukava * Humgnoidi nose košulje. * T~rex u širokoj majici. 106 44 (e slično Die Krawate kraváte kravata Die Bluse Blú:ze bluza Der Busen- Búzcn- grudnjak halter (BI-l) halta (behá) Die Hose hózze hlače mačkama Der Rock rok suknja rock.n.mu __ Der Gurte' JI glu-ne] slično * Grudųiak s haltcrima u buseniu. _ pojas * Sedam k_oglića u *Škot u suknji pleše Patuljci su Guliveru s ogrtača prvo strgali opasan pojas. Die Unter- úntahuzen gaće štrúmfhusen duge čarape štrúmfe čarape hosen Die Strumpf- unter=ispod Doslovno. ispod mača.. n „Štrumpfovske hlačc“ hosen Die Strümpfe štnımpf u čarapama ` * Za šetanje š_um0m me Schuhe Šúe cipele trebaju vam suhe cipele. Die Stiefel stífel čizme *Štosna futrola za noge = čizma. Der Schal ša:l šal .I Die Mütze _ mı_í_ı_ce kapa Die Hand- hándšúe rukavice slično * Mica najradije spava u krznenoj kapi * Doslovno: „Cipele za ruke“ schuhe l Der bádeancug ' Badeanzug _ _ . kupaći kostim Der Bikini bıkínı bikini Del' Regen' l'ígenšel'm kišobran bríle naočale baden = kupati slično Regen = kiša Schirm = štitnik schirm ¦ Die Brille Ona nosi naočale. ukrašene 'Lüm- 108 Äf'¬¬."%--~i 44 Der Stoff štof TKANINA Die Seide zaíde svila razg. “št0f”, tkanina *Zadovoljna je kupljenom Svilom. Die baúrnvole pamuk Baumwolle Die Wolle Der Lappen pamuka. vuna vóle , 'lapen _ krpa Das Material material materijal Das Plastik plástik plastika _ *Volovi vuku bale _ I Dw Pappe pape kartu“ Das Metall metal metal slično * Obrisao je krpom skulptui'u od lapora. slično Slično mimi karton koristila je za izradu šešira. slično * Djeca se igraju drvenim koıcima_ Das Holz holc drvo; drvena građa natur- natúľ- prirodno *Ova bijela melasa je belassen belásen čist; bez naturalna, bez dodataka. umjetnih dodataka _ _ Dıe Zeit _ calt VRIJEME Die Geschichte gcšíhte povijest Das Datum dátum nadnevak, * Nacrtala je sat koji pokazuje vrijeme' * Napravila je najbolji gemišt u povijesti. slično datum Das Alter Das Jahr _ Der Tag , alta ja:: tak __ dob, mek godina dan Alternativa se pojavila tek kad je nastupilo novo doba. * godina Jarea mav dan! , i, 110 « w _ _ Die Uhrzeit , _ Uacajt samo Uhr=sat Zeit=vrijeme (die (štunde) vrijeme, sat Die Minute mim'ıte minuta slično Die sekúnde sekunda slično v I stunden- raspored Studenti planiraju raspored sati Stunde) Sekunde Der Stunden- plan sati, satnica plan _ Die Uhr J ua sat Išla je Ipopraviti sat kod I mm. li' heute hoíte DANAS gestern gésten jučer morgen mórgen, sutra, (über- iüba- prekosutra morgen) morgen ' He]ı' Tome.¶ Danas ceš uloviti Jerryja! *Jučer je napravio lijepu gestu! Oprao je sude. * Sutra ću doručkovati margarin. . ih.l » vor=ispred, prije vorgestern fóagesten Der Morgen mórgen jutro Svako jutro on jede margarin. Der Abend ábent večer * On uvečer sluša rado Abbu. _ Dw Nad" U" del-"J naht Ñ _ Dıe Woche Das Wochen- PREK- JUČER I razg. „nahtkasn“, noćni mc, (nocu) ormarié. Ona noću ostavlja goblen na nahtkasnu. i vohe TJEDAN * Tjedan dana je lovila voiuhara u vrtu. vóhen- vikend fáiaták praznik, blagdan énde Woche=tjedan Ende=kraj ende Der Feiertag Montag 111 móntak ponedjeljak * Za vrijeme ferija svaki dan je praznik. *Prvi monotoni dan je ponedjeljak. ' l\fi 112 « LJUĆČ Dıenstag dınstak UTORAK Mittwoch mitvoh srijeda * Drugi djelatni dan je utorak Mitte=sredina “sredina tjedna” “Dosadni” četvrtak Donnerstag dónastak četvrtak _ Freıtag '_ fraıtak petak Petak je, još malo pa smo mi! Samstag zamstak subota Subota je dan da budem ł *Nakon- radnog tjedna, Sima! nedjelja Sonntag zóntak Der Monat I _ monat MJESEC Januar jánuar siječanj _S_1_1_ųčana nedjelja! * Montaža kuhinje trajala je Cijeli mjesec! U siječnju u zoološkom ne možeš vidjeti w. _ 1 ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı Ožujski zec voli marcipan. März merc ozujak April april travanj *Je li “Prvi api” u travnju? Mai mái svibanj *Maja ima rođendan u svibųju. _ _ Juni júnl lipanj Juli _ _ _]úh srpanj August augúst September zeptenba rujan Oktober oktúba listopad i November novénba studeni Dezember dıcénba ¦ _ i _ kolovoz prosinac U lipųju su svimad. Mija se udala u srpųiu. MM Ile koristi godišnji u kolovoz“ U rujnu se b_ęge sve što treba U listopadu je Oktoberfest U studenome w berbi U prosincu kupujemo decentne ukrase. 114 <4 m slično Der Meter mít-a METAR Der kilomíta kilometar slično Das Kilo kílo kilogram slično Die Tonne tóne tona Kilometer Das Wetter I vem Văęåhâlš ' SFERSKO) Der zńma ljeto Sommer Die Sonne slično * Na prognozi vremena Grga Čvarak je čuo da će uhati 'aki vjetar. p J Ovog ljeta idemo u lov na somove. zóne sunce *Najljcpša (die) je u zoni Sunca! _ _ Die Hitze _ Der Winter l hice i vınta ,_ v vrucina, zega _ zima *Kad je izašla aviona, žega }u je pogodila poput hica_ razg. “vinterica”; zimska jakna r ä IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .ICC-II.. IIIIIII » '15 116 « @i Das Fest fest SVEČANOST Der Urlaub úrlaub; praznici, (die férien Ferien) godišnji razg. “fešta”, slavlje *Kad dođu ferije, urlat ću od sreće! ' odmor, dopust Die Reise raize _ aus=iz Der ausfluk lzlet Flugzlct muzik glazba, l putovanje reisen=put0vati Ausflug Die Musik slično >- muzika Der Lärm 161111 vika, razg. “larma”, buka, vika dernjava, galama __ Der Korper J korpa TIJELO Der Kopf kopf glava * Kad su ušli, našli su tijelo Zamotano u k :IL * Kop_ar je dobar kad boli glava. ! w m ıııııııııııııııııi'ıi-iııııı'ıııı'iıi'iı'iiı'ı'ı'dóıı'ıı'ı ı-ıı'ıiıóııı'ı'ı'i'ıı'ı'ıü-ıi-ıııi'ıııi'ııı Die Nase" Der Mund Der Zahn Der Backenzahn DieKehle Die Brust 118 44 Der * razg. “ruksak”, torba za leđa rıüken leđa Das Herz herc srce Beba u ruci drži kartu “kraljica here". Die Leber líba jetra razg. „lebervuršt“, Rücken jetrenica Die Niere nízre bubreg Das Blut blut krv Der Magen mágen želudac * Donirala 'e bub J reg . * Bljuvati krv. Magarac ima jaki želudac. Der Am arm ruka Ruka Johna Waynea (der) čvrsta je poput mature. Der Ellen- élenbogen lakat dana no slomio je 'mi bogen Das Handgelenk Ubogi čovjek, bio je , hántgelenk ručni zglob Hand=ruka Gelenk=zglob un r .-¬"-„ » 119 @i razg. „handlati“, baratati čime _ I Die Hand hant ruka Š Der Finger fínga prst * Fingirao je ozljedu prsta na utakmici. Das Bein bain noga * Grga Čvarak (das) voli „banjati“ noge u lavom. Das Knie kni koljeno v _ Der knóhcl glezan-l Der Fuß fuss noga, stopalo Knöchel DŠ'S Gewwht | __ D'e Grosse _ __ gev'h* *elma I m gmse “nema slično. * Gležaųj mu je natekao poput kuhane knedle. „Fußball“=nogomet Gadan vihor je srušio zeıjezni kip dječaka, usprkos njegovoj težini. U predstavi Ofelija mora hodati u groteskno velikom kostimu. 120 u ...............................................................................b:: _ * Još odmalena tigg je Das Tier tia ZIVOTINJA Der Hund hunt pas *Svom psu je dao ime “Hudini”. Die Katze káce mačka * Mačka je slučajno pala u lijepa živoülúa. veliku kacu pa su je morali g brzo izvući. 1; Das Pferd féad konj Der Esel ísel magarac Die Kuh ku: krava Der Ochse Das ókse _ vol šváın svinja šaf ovca * Princ Fgı'gın' and jaše na koųiu. razg. „osal“, magarac Krava kgha čaj. Vol s oksericama. slično (osim “das”) Schwein Das Schaf Die Henne héne kokoška Ovce piju iz bočica (das) među šafranima_ Vrtom je kljuckala ukrasna kokoška po imenu Helm z ilihini; Pridjevi Pridjcvi su važniji od imenica, jer ih ima puno manje i češće se koriste. Naučimo ih! * _Cim samo dobro gut gut DOBAR schlecht šleht Ioš, zao * Loš je jer se šlepa za drugima. srednji, * Mesar mi je prodao mast mittelmäs- mítelmcsih sig osrednji, dovoljan, prosječan vino! i meso srednje kvalitete. mg; 122 « * Nakon mnogo _bavim noći postao je bolji čovjek. besser bésa bolji schlechter šléhta gori, lošiji grösser greóse , VECI Dodan je nastavak -er na gross (velik)_ kleiner klaina manji Dodan je nastavak -er na klein (malen). gross gross velik * U pekari sam kupila (groß) _ Idem _ Ham male" Dodan je nastavak -er na schlecht. velike grisine. * Kupio je u knjižari malu, džepnu verziju Klaićeva rječnika. J. __ hoher niedriger hgqa _ nítrıga visi niže komparativ (Visok) od hoch Komparativ od niedrig (nizak) \' :- l f @a _ \IK- P) ...l-.I IIIII.. 123 O IIIIIIIIII IIOOÜIOOIIOOII IIIIIIIII O ............ niedlich nídlih LJUBAK schön @u lüep, krasan, 1 * One niske lijehe su tako “upke' *Sanjala je lijep san o Šenoi. divan hübsch hı_bš pristao, * On je pristao hipster. zgodan hässlich (häßlich) héslih l ` gadan, gnusan „ hassen=mrziti «_ _ . v . * Cıstı zubı u vrlo vazm. sauber zaúba CIST schmutzig šmúcih prljav * Mačak se posvuda smuca pa je prljav. warm varm topao * Jedi dok je varivo još toplo. kalt kalt hladan Spotaknuo se i odjednom našao u hladnoj, l_(_ą_l_n_qj vodi. 124 « QUE; v billig _ bílıh jeftin teuer tóia skup *Ovaj starinski w je bio skup. voll fol pun * „Puna mi je kapa tvog foliranjaI“ leer léa prazan klug kluk BISTAR, l * Sal „Bilih“ je bio jeftin. 1 * @_ skuplja prazne boce Lem“ Soka_ *On je u klubu pametnih. PAMETAN dumm dum glup, budalast schlau šláu inteligentan, intelligent inteligént pametan __ blod fähig *Glupo je bacati zlato po drumu. l í "' Biti inteligentan je m na torti. i i blggd _ féıh glup, slabouman sposoban * Problijedio je kad je čuo: f „Glup Su“ j ` * Sposobna je u svom fahu. j . W g interessant l. i z `. -. “- -l. b sLoBoDAN ` 125 126 « @É jung jung MLAD alt alt star * Mladi junak. * Starica je pjevala dubokim a_ltom. hoch hoh visok niedrig nídrih nizak "'„hoh“ slično Š stark stark jak schwach švah slab krank krank bolestan gesund gezúnt zdrav *Starac je još vrlo jak. Slabo igra Sah. Kenikav je kad 'e bolestan. I J *l On tvrdi da je gazirana voda zdrava *Ona zna peći fantastične i í I rei“ fail] SITÖN* NJEZAN schlank šlank mršav dick dik debeo sitne keksa. razg. „Šlank kao glista“; vitak i mršav * Put mu je prepriječio debeli d_ik_obraz. . _ beleıbt beláıbt krupan hart hart tvrd weich vaıh standfest standfest angenehm angenım ugodan nett net simpatičan, prijazan _ mekan v , otporan * Na Velebitu živi krupna divljač razg.„hard disk“, tvrdi disk “mekana vunena ahul-ica., *Štandovi na festivalu otporni su na vodu i g I _ Pulover od angora vune je ugodan Mopiri ne djeluju nimalo prijazno. w .Zęę'iiłll'illi' IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Lili-på? _ ' _ lustig lustıh veseo höfflich hçg'gflih uljudan, učtiv froh fro: radostan; *Veseo je jer je kupio lijep, a povoljan 'listen *Oficír je bio uljudan. * Radostan je zbog puta na Floridu zadovoljan traurig traúrih tužan * Ttlžan je, proživio je mnoge traume. glücklich gliılıklih sretan * Bit ćeš sretniji i bolje nesretan raspoložen kad pojedeš nešto s glukozom. umoran mode" unglücklich __ mude _' mggde * Umorna sam od sve te Die Farbe fárbe BOJA weiss vaiss bijela v (weiß) razg. “fm-ba", boja * Sa stropa su visjele büele sige. .L schwarz švarc blau crna * Prošvercao je crnu Svilu. blau plava Suza" mt r0:t crvena automobila' grün _ gngn zelena razg. grincajg, povrće za juhu_ I ' * Sluša bluz i lije plave * B_gçor je pun crvenih Idem po zeleni g'Ecajg. gelb gelp I zuta braun braun smeđa Na skalg nanosi onaj žuti ggL Smeđi medvjed je b_ra'_n_ig svoj brlog PrilOZi Prilozi su, poput pridjeva,4 važniji od imenica jer ih je malo i moral ćemo ih često koristiti. Pogledajmo ih! _ ja ja DA immer imma uvijek * h kažem “DM” *Uvijek se ima, uvijek se može! auch auh također * Jao, piknuo me komarac! Auh, i mene također! Bježimo odavde! j j __ _ _' _ naturllch, natgrlıh naravno klar kla: jasno * Klara je jasno rekla što misu 132 « LL genau I genau v tacan richtig ríhtih ispravno gleich glaih jednako, isto nein nain NE nie ni: nikada auch nicht auh niht niti ,_ * Točno, slažem se da je rješenje enizalna richten=suditi * glancaj cipele da se sjaje isto kao í ogledalo! * Ne m_ijgčem ništa! Nije nikada lagao! auch=također nicht=ne v falsch falš pogresno, lažno ungerecht üngereht nepravedno anders ándas drugačije *'”Falša” u pjevanju, pjeva pogrešne now „un-„ se negiranje odnosi j j na ` U Andama je drugačiji Zrak Vielleicht filalht možda * U današnjoj hokejaškoj utakmici možda pobijedi ekipa Villacha. Es kommt es komt ovisno o, darauf an darauf an ovisi manchmal mánhmal katkad wenn venn ako, kada * Ovisi kome se prodaju fore... * Katkad popijem minimalno hladni koktel. * Ako cvijet uvene... *_(iųtenberg se dobro sjetio gut gut DOBRO izumivši tiskarski stroj. schlecht šleht loše * Loše je pasti u šaht. gewöhnlich geve_ónlih obično * Oni obično hoće jesti gm. S" j ` ZO _ vı: tako kao * Tako dakle, sad radiš u mloškom. .. * _Y_iëe kao vrana. .hr “f 134 « ; @Š "' Jako sam nazebla. sehr zéa vrlo, jako viel fi:l mnogo * Pojeo je mnogo meka i sad mu je zlo. wenig vínih malo * Cvijeće je tvoje uvehnulo i malo ga je ostalo... ziemlich címlih _ prilično, * Stavila je prilično cimeta u pitu 0d jabuka dosta J alles áles sve alle ále svi nichts nıhts _ ništa zu viel Cu fíl previše fast fast Skoro, umalo slično slično slično Pojela je previše ćufti. Skoro sam otišla na fa_st i food, ali Se predomislih! ,A » 135 l mehr , _ mea _ više, u vecem j * Dosta je više, nemate miete! stupnju weniger véniga manje wenig=malo nur núa samo "' Pobjeđuje samo onaj tko stigne najranije. mancher mánha neki _ '_ _ __ keiner kama nijedan, nitko jetzt. ject SADA vorher fóahea prije * Neki ljudi su nam mahali. * Nitko nije htio voziti se u ka-al _ *Nemoj sada jecati! * Nitko prije njega nije imao bolji forhend u tenisu. danach danáh poslije * Poslije danas je sutra. 136 « ._ nachste Mr i nehste , SLJEDECE "' Sljedeći je izašao na pozomicu “cha-no stepajući. während noch vérend noh dok, za * Dok je on sjedio na vrijeme verandi, ona je radila u vrtu. još * @_ samo hrabro, još samo malo! bald balt __ . uskoro fmh fm' rano später špéta __ kasnıje spät špet kasno hier hía OVDJE da, dort da, dort tu, tamo * Uskoro idemo na M! * Rano u životu je postao frutarijanac. Kasnije još obavi što treba na šlãediciji Kasno je za špagete! *Nemoj ovdje histerízirati! * Da dol-ada je potrebna tu ¡ tamo! gegenüber gegen i-ú-ba neben níben * Gegam se prema nasuprot suprotnoj strani ljubavi. pokraj *Pokraj _šanka je stajao čovjek koji je pričao nebuloze. . vor i foa pred, ispred * Ispred kina stoji klinac koji sipa fore. _ ıza nah na: blizu weit (weg) váıt (vek) daleko innen ínen unutra f aussen l _ j _ hmta _ l ' hinter _ _ i _ auser] _, [Ivana _ uber ıuba iznad, nad unter ünta ispod * Iza pregrade je bočica s timom' * Nabacao je cjepanic-e ä h I :u blizu peći. Waitapu leži daleko u mom slično Australija je dugo bila izvan kontakta s ostalim kontinentima. Biber stoji na polici iznad šećera_ Utičnica za milet je ispod stola. H' -. u'/ f\";. kw; rss « * šnÄceri su brzi psi. schnell šnel BRZO langsam lángzam sporo * Lagano, samo lagano i sporo... eilig aílih žurno *Zuma i agilno odradili su vorne _ hınten I forne I hınten __ sprıJeda 0traga posao. * Sprijeda stoji kip Fortunet *Hinio je tenor da ne zna da je otraga Skrivena partitura. Pozdravi Pozdravi su osnovni u svakom jeziku. Naučimo pozdraviti cijeli svijet na njemačkom! . begrüssen begršsen POZDRAVITl y Hallo halo i l Guten Tag Bok, hej, * Bog Se progutao u prvi red da pozdravi izaslanika. poznato zdravo güten tak Dobar dan poznato 140 im; pini-Ĺ. « Dobra večer poznato güte naht Laku noć poznato bís balt Doskora, Doskora ćemo vidjeti kako vidimo se bend svira bis. DOVIĐE- s: Žurim po čip-JS, adio! Guten gúten Abend ábent Gute Nacht Bis Bald TSChüSS (EMS NJA, ADIO, K BO Jeste li pristojni'? Bitte bíte IZVOLI Danke dánke hvala * Izvolite svoj bitter Zemun! * Danko uvijek lijepo kaže “Hvalal” Bitte bite molim, nema _ Entschul- entšüldı- dígung gun * Bitno je uvijek reći na čemu „Molim“ oprostite ispričavaųia * Netko sluša dugo Upitne r ıjeci V Pitate se zašto? Pregledajte ovu tablicu još pažljivije. 'r " Đ * „Što vas muči, . . . Was' Vas STO' gospodıne?“ pıtao je Wer? véa Tko? *„Tk0 kapetan Kuka pridošlicu. je Opet Sakrio 1ę_1_'mut?“ ljutio se kapetan Kuka na gusare. Welches? vélhes Koji? * „Koji to gusar hoće ići u wellnes?“ prezime kapetan Kuka. će IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII * „Zašto stalno kuhaš EIiYQT* ljutio se Kuka na brodskog kuhara. Wie? Kako? * „Kako v_i to mislite, zakopati blago?" pogledao me kapetan Kuka uvrijeđeno. Wann? Val'l Kada? 'k „I kada je živio taj Van Gogh?“ upita promatrajući sliku. Wo? VO Gdje? Kuka * „Gdje biste na ovom brodu mogli naći móeT“ posprdno je rekao Kuka. Wie viel? Wie viele? vi fil vi file Koliko? * „Koliko _vgm da vam kupimo na obali?“ uz lažni smiješak pitao je Kuka zarobljenike. Osobne zamjenice Vrlo jednostavno. ich ih .IA du du ti * Ja b_i_11 vode, molim! 1:Slušaj me ti, sve da d_ubiš na glavi, neću ti posuditi lovu. er éa on *Elatoste'n (filozof) sie zi: ona *kraljica Zita es es ono *ono gspncijalno ł- I...OIIli...O...OOOI'IOOOOCO...OOU-...IIIIIIIII...OIIIIII sie vifiz prema jednojili viäe'usoba) wir Sie »- 145-' .O on u:uoulon`cplao Posvojne zamjenice Jednostavna za nasmijati se. mein main MOJ dein dain tvoj sein zain njegov ihr ía njezin Moja majica! M mi to iako je tvoje! ilfl Njegova je uvijek zadnja! Njeno ime je Ir_ena. ® bi 147 Pokazne zamjenice Kakva šteta, završavamo! dieser díza OVAJ, TAJ diese díze ova; ovi - (množ.) dieses dízes ovo - »149 ...OIIIII...IICIIIIC...II-...IIIIOIIOIII...UIO-IIII-II...'OI-...CI'IUIO...I... diııe da dieses da die da Članovi Hrvatski jezik ne poznaje članove. U njemačkom jeziku, jednako kao i u tolikim drugim jezicima, susrećemo određeni i neodređeni član. Oni uvijek stoje ispred imenice i pokazuju u kojem je imenica rodu, u kojem padežu i je li u množini ili jednini. ODREĐENI ČLAN, MUŠKI R01) Der Die di: određeni član, ženski rod John Wayne se @ao iz svega glasa. Marlene _Qigtrich je bila d_ivnal v:i :fil » 151 U: Das das ODREÐENI Djeei nikada nije ggm. ČLAN, SREDNJI ROD Die di: odredeni član, _inih li umjetnina! množina Ein Eine ain aine neodredeni Neodređeni član obično se član, muški i srednji rod upotrebljava ispred imenice koja se prvi puta spominje. neodredeni “jedna” član, ženski rod aínige Einige Neodređena zamjenica; Koristi Se Samo u mnoíiní prevodi se 6 °” kao mek' Neke anegdote su smiješne. .I I I «- I u Prijedlozi i veznici Prijedlozi i veznici su osnovni i stalno se pojavljuju u svim rečenicama. Nemojte ih preskočiti! z“ c“ nach nah K, DO, KOD... prema, u, po... bis bis do * Više ga i ne viđamo. svaki dan ide k @i * Nahuckao je psa da krene prema nesretniku... * Poslušaii su publiku i došli do pozornica na b_is. ll.“ »153 "III-IIII-IIIIIQOOII0.0....IIC-...IIIICIIOIIOIIICII...OOOOII'U"III-IIQ'ICO'UII'OC' T. _ li?? .Ëfi'...'.'.......................................................................è; Der, dıe, das déa, d] das KOJI, KOJA, ' KOJE weil váil jer * Praščić je prljav jer se v_aljao u blatu. Red je na brojevima! _ eins ams JEDAN zwei cváı dva drei drái tri vier fía četiri Jedan. * Dvogigvka * 3 @me * 4 godine vozi Ëta. im; 156 «ı * Pudla Fifi ima 5 godina. fünf f'_ı_ı_ınf PET sechs zeks šest sieben sí:ben sedam acht aht osam š§m_ neun nóin devet "' Devet novih neonskih svjetiljaka_ q null nul nula _ zehn Cln DESET zwanzig cváncih dvadeset dreissig dráısıh _ _ trideset slično *Sedam vila ziba Trnoružičinu zipku. * U osam ujutro otvorio se slično Centímetar ima 10 milimetara Popušio je 20 gigąreta. slično 1 ' fr g .gib ' » 157 ıoıııııııııııo ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı vierzig _ _ fıérzıh četrdeset fünfzig imnfcig pedeset 50 sechzig séhzig šezdeset 60 siebzig sı'bzıg sedamdeset achtzig ahtzıg . osamdeset nóinzig devedeset i i neunzig hundert I tausend _ J a hlmdflt i tauzem vier +zig 70 80 90 Houdini je znao stotine STO trikova. _ U muzeju Madame J "Sue" Tussauds nalaze se tisuća voštanih figura million milión milijun slično 153 44 ...IU-"III IIIIIIIIIIII ...UUUOOCOOOOOIOOI...O-...OQOOOIIIIIIIIIII 00000000000000 * U1. st. noveæ érsta PRVI, PRVA, PRVO zweiter cváita drugi. . . 2. dritter dríta treći 3. vierter fízrta četvrti fünfter _i fı_t_ı_nfta peti seclıster zékzta šesti erster (-e, -es) siebter achter neunter zehnter síbta áhta sedmi osmi _ nómta deveti cínta deseti -_._~" 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. i Snimanje tablica Uskoro ćemo započeti sa 7 dana prakse, no prije toga trebamo proći dodatni materijal koji vam ova knjiga sama po sebi ne može pružiti. Kako bi se mogli učinkovito izražavati na bilo kojem jeziku dovoljno razvijen sluh je izrazito važan. Uvježbani sluh Omogućava nam da pravilno govorimo i bolje razumijemo ono što nam se govori. Stoga ćemo danas „ubiti dvije muhe jednim udarcem“, tj. vježbati sluh i usput „rastuiriti" tablice riječi. Snimanje vlastita glasa Za izvođenje ovdje opisanih vježbi potreban vam je sat i diktafon. Možete koristiti i snimač zvuka koji sadrži operativni sustav Windows ili bilo koji operativni sustav što vam je instaliran na računalu. Dobro. Dakle` pretpostavljam da ste pripremili diktafon ili snimač zvuka. Što ćemo točno snimati? Vrlo jednostavno, snimat ćemo izgovor svih njemačkih riječi koje se nalaze u tablicama. Čitajte ih glasno i _razgovijetno, osobito pazeći na transkripciju izgovora svake riječi. 4-- if., {TEL 160 « I . ._ lzgovarajte riječi s razmakom od 4 ili S sekundi kako biste kasnije. slušajući snimku vlastitog glasa. imali dovoljno vremena da ih ponovite po sluhu i preveđete na hrvatski. Bilo bi korisno da na početku najavite vrstu riječi koju ćete snimati, govoreći npr. “glagoli” prije izgovora glagola, “imenice” prije izgovora imenica, itd. Napravite tako za cjelokupni vokabular. Ne Zaboravite sačuvati snimku određene vrste riječi nakon snimanja, kako biste je kasnije mogli preslušati. Tijekom snimanja vlastitoga glasa iskoristite tih par sekundi slobodnog vremena između riječi za ponovno pregledavanje cijelog reda vezanog za dotični termin. Provjerite kako se piše, prijevod na hrvatski, a posebnu pažnju posvetite neobičnoj asocijaciji. l Kaku odredena riječi zvuči kad je izgovaraju izvorni govornici možete čuti i u internetskin rječnicima koji uz riječi sadrže i kvalitetne zvučne snimke izgovore (Duden, Free Dictionary. Fum'. itdil SEDAM DANA PRAKSE Prvi dan Iako smo dosad već dosta toga naučili, ovo je prvi “službeni” dan praktičnoga dijela tečaja. Priručnik bi se zapravo mogao zvati i Naučite njemački u 7 sati, jer učenje svake lekcije traje u prosjeku _jedan sat. Vrijeme potrebno za čitanje knjige očigledno nije uključeno u tih 7 sati, sobzirom na to da prije svega morate temeljito upoznati metodu koja se ovdje primjenjuje. Prvi dan posvetit ćemo poboljšanju pamćenja ejelokupnog vokabulara koji smo susreli u tablicama. Radit ćemo to polako i kvalitetno. Za to trebate slijediti ova 4 koraka: 1. Pročitajte u sebi riječ na hrvatskom (3. stupac). 2. Pogledajte l. stupac i pročitajte u sebi riječ na njemačkom. 3. Pročitajte naglas transkripciju izgovora (2. stupac). 4. Na kraju jasno vizualizirajte neobičnu upečatljivu asocijaciju kako biste uspjeli dobro zapamtiti riječ na njemačkom. 1RR ,'4¬'\¬ l/ n. ~ ` 164 « mi; ...O'COIOUOIIIIOIIIII IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII II IIIIIIIIIIIIIIIIII .IICII'IOI'II'O\¬-dı Kako bi upečatljiva asocijacija bila uistinu djelotvorna, trebate slijediti 2 koraka: 1. Pročitajte je identificirajući zamjenske riječi za svaki termin. Trebate ustanoviti odakle dolaze i koja je njihova uloga. Riječ na hrvatskom je uvijek podebljana, a riječ koja zamjenjuje njemački izraz je podcrtana. 2. Jasno i što realnije nekoliko sekundi vizualizirajte asocijacije. Nemojte to raditi površno i djelomično, jer u tom slučaju podsvijest neće asocijaciji posvetiti dovoljno pažnje i odmah ćete je zaboraviti. Pazite: ako se dosjetite asocijacije koja vam je draža od moje, slobodno je upotrije-bite. Moje asocijacije su dobre, ali očigledno ne moraju biti najbolje za sve. U nekim slučajevima na pamet nam pada više asocijacija. Tada zadržite jednu ili dvije, ali nemojte gubiti previše vremena u potrazi za nečim drugim. Zadržite asocijaciju koja vas najviše privlači. Ovaj prvi dan izrazito je bitan. Trebate posvetiti minimalnu količinu vremena osnovnom njemačkom vokabularu u tablicama riječi. Vidjet čete kako će vam se brzo početi činiti poznatim i moći ćete razumjeti puno stvari, pa čak i čitave izraze. Zbog toga morate naučiti cjelokupni vokabular, od glagola sve do brojeva. Kada završite s imenicama, odmorite se otprilike 10 minuta i onda nastavite s ostatkom vokabulara. Dobro dakle, počnimo. Nemojte se žuriti, udobno se smjestite i uži- vajte u svakoj asocijaciji. ;) Drugi dan Danas se posvećujemo ponavljanju. Trebat će nam kartonsko pomagalo koji: možete izradili' prema šabloni što ću je opisati. Izrežite pravokutnu kartonsku karticu (koju ćemo zvati i “Kartonkarte" kako bismo se navikli na njemački jezik) i nalijepite na nju crni kartonski kružić. Zatim na njega stavite gumb, Čep ili neki drugi sličan iagani predmet, tako da između ostane malo prostora kako biste mogli W u' 1 mr' 166 « 'fi' .-r- I. \_,ų N.. .ılılııoılılııiøılıııııııllııılııılııııııılllIlICOUOIOIIOOOIOOOICOOUOOIIIOOOOOO`-¬-ı jednostavno pomicati kružić po kartona. Idealne mjere za ovu karticu ovise o veličini tablica riječi. Jednostavno se usredotočite na sljedeće: ° Ukupna širina kartice ne treba biti šira od jednog cijelog reda tablice (ako je preširok, teže je baratati njime), a visina kartona treba odgovarati ukupnoj visini 4 reda. ° Širina reza u gornjem lijevom kutu treba otprilike odgovarati širini prva dva stupca s lijeve strane, tako da istovremeno možete pročitati riječ na njemačkom i njezin izgovor (treba ih otkrivati). Visina reza treba odgovarati visini jednog reda (crtež 1). wollen vólen Crtež l. Izrežite sada Kanon/carte da možemo nastaviti. Za to vam ne bi trebalo duže od 10 minuta. Inače ću se dosađivati. Čekam vas... Napravili ste ga? Sigurno? Brzi ste! Sigurno ne mislite da vam vrijeme koje ste potrošili na izradu kartona ulazi u sat vremena učenja koje smo za danas predvidjeli, zar ne? Dobro, nastavimo... ¬ r -'|'~4' .. 167 1 {"j'l; » `-`.`---') ...0.000.000 ııııı .oo-lol.....tuoooioloitoooo ııııııııııııııııııııııııııııı ...on ""w Kako koristiti karticu pn' ponavljanju? l. Pogledajte prvu riječ u tablici u stupcu s lijeve strane (riječ na njemačkom), ostale stupce potpuno pokrijte karticom (crtež 2). wollen Crtež 2. 2. lzgovorite tu riječ naglas: “vólen". 3. Zatim pomaknite karticu udesno potpuno otvarajući polje drugog stupca i provjerite jeste li pravilno izgovorili riječ (crtež 3): Wollen vólen Crtež 3. n" v ma « @a ff" '\"_. .'.IOI'IO'I'I'OOIIIIICili... IIIIIII O IIIIIII .II IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII III.. IOIII __* Nakon što ste pogledali izgovor, ponovno izgovorite riječ, pazeći pritom da je izgovorite pravilno. 4. Sada se pokušajte prisjetiti prijevoda te riječi na hrvatski jezik, odnosno pokušajte pretpostaviti koja se hrvatska riječ nalazi u trećem stupcu. Pomaknite karticu (Kartonkarte) udesno kako biste se uvjerili da niste pogriješili (crtež 4). wollen vólen HTJETI Crtež 4. 5. Naposljetku, kako biste naučenu riječ utvrdili u pamćenju. pročitajte asocijaciju koja je zapisana u posljednjem polju (krajnje desno polje) i vizualizirajte je - uživite se u osjete, kao da se stvarno događa. Obratite pozornost na ključne riječi, odnosno podebljane i podcrtane riječi koje odgovaraju hrvatskim i njemačkim pojmovima (crtež 5): _IM-Ð » 169 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIII IIll-IOIIIIIIOIIUIOII...OO-.IOI....OOOOOOIÜOIIII...0.0.0. wollen vóleıı __ HTJETI ....l..-...__ Crtež 5. Ponovite ovih pet koraka za sve riječi u tablicama, napredujući od vrha prema dnu svake tablice. Nakon pola sata rada, predahnite 10 minuta. 6. Kada završite, vratite se na glagole. Najvažniji nam je zadatak prvo dobro svladati glagole. vAŽNo: BUDITE sIGURNI DA zNATE ızGovoRITı 1 PREvEsrl NA NJEMAČKI s GLAGoLE ız TABLICA. Pritom koristite karticu u obrnutom položaju (crtež 6) i prevodite s hrvatskog na njemački pokrivajući ostale informacije iz reda u kojem se glagol nalazi. nih-j; 170 44 HTJETI Crtež 6. Ne možete li se sjetiti prijevoda neke riječi, provjerite i dobro utvrdite našu neobičnu asocijaciju. Na kraju želim naglasiti važnost koju ponavljanje vokabulara ima u početnim fazama učenja stranog jezika. Ponovite ono što vam treba. osobito imenice, ali sjetite se da ne morate sve odjednom naučiti. Budući da imenica ima jako puno, bolje je da ih pamtite postupno, birajući onu koje smatrate najvažnijima. No bilo bi korisno da znate ostatak vokabulara (pridjevi, prilozi, itd.) kojeg ima manje, ali se češće koristi. 23 Treći dan Započet ćemo onako kako i treba započeti: vježbajući jednostavne rečenice bez ikakve gramatičke složenosti. Skrenite pozornost na rečenice napisane na njemačkom i pokušajte uvidjeti logiku njihovih konstrukcija. Kako bi ovaj prvi dio vježbe bio što korisniji, slijedite sljedeće dvije upute: 1. Objasnite si konstrukciju rečenica na njemačkom. Odnosno, trebate za svaku riječ u rečenici znati zašto se tamo nalazi. 2. Izgovorite naglas sve rečenice na njemačkom. Započnimo: 171 I 'J ,- H "ia 172 :'7 .IU..OI.IO..O.I....OO...ICUCOCCIIIIIIQIIIOII...UCCCIIIIOIIIIU...II-...OQCU'OOICMI Mi želimo jesti. / Wir wollen essen. Razumijete li konstrukciju ove njemačke rečenice? Jeste li je izgovorili naglas? Mi ne želimo jesti. f Wir wollen nicht essen. Želimo li jesti? / Wollen wir essen? Ne želimo li jesti? / Wollen wir nicht essen? Prijevod na hrvatski Važno! Sada uzmite karticu (Kartonkarte) da prekrijete hrvatski prijevod rečenica kako biste mogli pročitati samo rečenice na njemačkom (sjetite ih se pročitati naglas). Zatim ih u sebi prevedite na hrvatski i konačno provjerite rezultat spuštajući karticu red niže. Ponovite to sa svim rečenicama. Uživajte! Wir können arbeiten. Mi možemo raditi. Wir können nicht arbeiten. Mi ne možemo raditi. Können wir arbeiten? Možemo li raditi? Können wir nicht arbeiten? Ne možemo li raditi? Sada, koristeći opet karticu za prekrivanje rješenja (u drugom redu). prevedite s hrvatskog na njemački: rs“ _ @i kw“, ı» 173 I.....IIOÜOÜÜOCIIIÜCOIOIOOI...IIIIIÜÜIII......IOÜÜOOIIO.IIIIÜIIOIIIIIIIOICCOOO Mi želimo studirati. Wir wollen studieren. Mi ne želimo studirati. Wir wollen nicht studieren. Želimo li studirati? Wollen wir studieren? Ne želimo li studirati? Wollen wir nicht studieren? Mi želimo učiti. Wir wollen lernen. Nastavimo sada prakticirajući istu vježbu s drugim rečenicama. Prevodite s hrvatskog na njemački prekrivajući prijevod karticom. Sjetite se, kao i uvijek, govoriti njemački naglas: Vi želite jesti. Sie wollen essen. Vi želite jesti. Sie wollen essen. Oni žele učiti. Sie möchten studieren. Möchten (željeti) je pristojni izraz za wollen (htjeti). Taj se glagol vrlo često koristi, s obzirom na to da su Nijemci po prirodi vrlo pristojni i preferiraju moliti nešto želeći to, a ne zahtijevajući. “iz ~¬1 'A-\je-ųČ-f 44 P'In 174 ...IOOOOOOOOGOOOOOOGCO ıııııııııı ıııııııılIIOOOOOOIOOIIOIIOOOOIlıııııı ..... .lııı' Mi trebamo auto. Wir brauchen ein Auto. One mogu trčati. Sie können rennen. Vi želite vjerovati. Sie wollen glauben. Oni ne žele čitati. Sie möchten nicht lesen. Možemo li mi raditi? Können wir arbeiten? Vi ne možete spavati? Können Sie nicht schlafen? Imate li Vi auto? Haben Sie ein Auto? Mogući odgovori: 1. Ja, wir haben ein Auto. (Da, mi imamo auto.) 2. Nein, wir haben kein Auto. (Ne, mi nemamo auto.) Njemačke su riječi Auto i Zimmer srednjeg roda, zato se koriste članovi ein i kein. Kada je riječ ženskog roda, završava na <<e››: eine i keine. Riječi muškog roda imaju jednostavne varijacije koje ćemo odmah vidjeti. Primijetite koliko je važno u njemačkom dobro poznavati 3 roda (muški, ženski i srednji). .Ü ({1%} » 175 Haben Sie kein Auto? Vi nemate automobil? Negacija imenica ne tvori se s „nicht“ (što se koristi za glagole), već s .,kein“. To je lako zapamtiti jer je „kein“ jako slično „eh-1“, samo se stavi „k“ ispred. Mogući odgovori su: l. Nein, wir haben kein Auto. (Ne, mi nemamo auto.) 2. Doch! Wir haben drei. (Dal Imamo tri.) Doch nema doslovan prijevod na hrvatski, a znači „Naravnol“ kao odgovor na pitanje s negacijskom konstrukcijom. Nastavimo s novim rečenicama. Promotrite ovaj model: Mi želimo kupiti auto. Wir wollen ein Auto kaufen. Obratite pozornost da se, u slučajevima kada imamo dva glagola, glavni glagol (u ovom slučaju kaufen) uvijek nalazi na kraju rečenice. Prisjetite sc i da se imenice uvijek pišu velikim slovom, kao i da s *"mi”, “oni” i “vi” iz poštovanja (3. lice jednine i množine u njemačkom) glagoli uvijek dolaze u infinitivu, odnosno završavaju na “-en”. Nastavite sami, izgovarajući stalno njemački naglas i prekrivajući rješenje karticom: Vi želite kupiti auto. Sie wollen ein Auto kaufen. Mi imamo auto. Wir haben ein Auto. 176 « (7'312. @É Oni nemaju auto. Sie haben kein Auto. Imate li Vi sobu? Haben Sie ein Zimmer? Zimmer (soba) je u njemačkom muškog roda, zato se ovdje koristi ein, a ne eine. One imaju mačku. Sie haben eine Katze. One nemaju mačku. Sie haben keine Katze. Imaje Ii one mačku? Haben sie eine Katze? One nemaju mačku? Haben sie keine Katze? Mi možemo kupiti auto. Wir können ein Auto kaufen. Vi možete kupiti auto. Sie können ein Auto kaufen. Mi želimo iznajmiti sobu. Wir wollen ein Zimmer mieten. Vi želite iznąimiti sobu. Sie wollen ein Zimmer mieten. Mi ne možemo kupiti auto. Wir können kein Auto kaufen. ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı OOOOOOOOOOOOOOOO Vi ne možete kupiti auto. Sie können kein Auto kaufen. Mi ne želimo iznajmiti sobu. Wir wollen kein Zimmer mieten. Oni ne žele iznajmiti sobu. Sie wollen kein Zimmer mieten. Mogu li one kupiti auto? Können sie ein Auto kaufen? “022% li. Vi kupiti am? Können Sie ein Auto kaufen? Žele li oni iznajmiti sobu? Wollen sie ein Zimmer mieten? Želite li vi iznajmiti sobu? Wollen Sie ein Zimmer mieten? RED JE NA RIJEĆIMA MUŠKOG RODA; Pas = Ein Hund Ali... Mi imamo psa Wie haben sing Hund 178 44 w ...IOIOÜIIIOIOI...OOOÜIÜCOOCOOÜOOOICO-...0.... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII LH-f' ...i negacijski: Mi nemamo psa Wie haben keine_ų Hund Primjećujete li promjenu? Kada imenica muškog roda ima funkciju direktnog objekta, muškom se članu ein dodaje nastavak „-en“. Imenice ženskog i srednjeg roda se, nasuprot tome, ne mijenjaju. Ovdje se radi o akuzativu, a vidjet ćete da je dekliniranje u njemačkom jednostavno. Snimanje glasa U nastavku ćete morati snimati vlastiti glas s prethodnim rečenicama na njemačkom. Kako bi vam bilo jednostavnije preslikao sam ih par redova niže. Sjetite se što sam komentirao u uvodu: onim čitateljima moje prethodne knjige Naučite engleski u 7 dana koji su imali problema u učenju. jedno je bilo zajedničko: preskakali su audio vježbe poput ove.. Stoga ih vi nemojte preskakati. Dok budete čitali ovu knjigu, zasigurno ću na svojoj internetskoj stranici već imati dobar dodatak za vas: sve tablice riječi i rečenice iz priručnika snimljene glasom izvornog govornika njemačkog. Time će se kvaliteta vašeg sluha i izgovora neupitno poboljšati. Izgovarajte glasno, razgovijetno i polako. Jako je bitno da izmedu rečenica ostavite razmak od 5 ili 6 sekundi, kako biste poslije imali dovoljno vremena da ih ponovite i prevedete na hrvatski jezik. Za ovu vježbu trebat će vam samo oko 5 minuta. miš) » 179 .IIl.00lll.....l...OIOIOOIIIIIIIIIIIIll'IIIII...0.9.0....IUIOIIOOOOIOOOOOOOOOO Wir wollen essen. Wir wollen nicht essen. Wollen wir essen? Wollen wir nicht essen? Sie können arbeiten. Sie können nicht arbeiten. Können sie arbeiten? Können sie nicht arbeiten? Sie wollen studieren. Sie wollen nicht studieren. Wollen Sie studieren? Wollen Sie nicht studieren? Wir wollen lernen. Sie wollen essen. Sie möchten studieren. Wir brauchen ein Auto. Sie können rennen. Sie wollen glauben. Sie möchten nicht lesen. Können wir arbeiten? fJ J 44 (â:-\EI 180 .....IICCÜIIOIII IIIIIIIIIIIIIIIIIIIII O.IUOÜÜIOOOÜOÜOOÜOÜOOOOOI...QOOOOOQCIIOIII Können Sie nicht schlafen? Haben Sie ein Auto? Ja, wir haben ein Auto. Nein, wir haben kein Auto. Haben Sie kein Auto? Nein, wir haben kein Auto. Doch! Wir haben drei. Wir wollen ein Auto kaufen. Sie wollen ein Auto kaufen. Wir haben ein Auto. Sie haben kein Auto. Haben Sie ein Zimmer? Sie haben eine Katze. Sie haben keine Katze. Haben sie eine Katze? Haben sie keine Katze? Wir können ein Auto kaufen. Sie können ein Auto kaufen. Wir wollen ein Zimmer mieten. Sie wollen ein Zimmer mieten. ,Ne-w @P '*-_-/' » 181 ııııııııııııııııııııııııııııııoıııııı ............ ıııoııııııııııııııııoııııııoı Wir können kein Auto kaufen. Sie können kein Auto kaufen. Wir wollen kein Zimmer mieten. Sie wollen kein Zimmer mieten. Können wir ein Auto kaufen? Können Sie ein Auto kaufen? Wollen sie ein Zimmer mieten? Wollen Sie ein Zimmer mieten? Wir haben einen Hund. Wir haben keinen Hund. Finoóa sluha Za kraj, uzmite svoju snimku glagola koju ste, nadam se, napravili i poslušajte je u skladu sa sljedećim preporukama: ' Opustite se i udobno smjestite. ° Nemojte imati tablice pred sobom. Ne trebate ništa čitati, samo slušati. ' Kada čujete neku riječ, odmah je ponovite i zatim je prevedite na hrvatski. Imate dovoljno vremena do iduće riječi. ' Ako se ne možete sjetiti prijevoda neke riječi, potražite je kasnije u tablicama riječi i ponovite njezinu neuobičajenu asocijaciju. 182 44 " Nemojte se sada brinuti je li vaš izgovor njemačkog jako dobar ili nije. Najvažnije je da pričate njemački bez straha, da se slušate i pokušate iz vlastitog glasa prepoznati ono što Želite reći. S vremenom ćete već poboljšati kvalitetu vašeg izgovora, slijedeći upute koje ću vam dati na kraju knjige. Pozdrav! i] 'z _;:iti-*v Q - Četvrti dan Ako ništa niste preskočili i slijedili sve upute u priručnika (kada ka_ žem “sve” stvarno mislim “sve”), nesumnjivo već imate dobre osnove njemačkog jezika. Zasigurno ćete se iznenaditi svojim napretkom, kao i brzinom i lakoćom kojom ste ga postigli. Današnju ćemo lekciju započeti audio vježbom. Trebate slušati reče- nice na njemačkom koje ste jučer snimili i učiniti sljedeće: 1. Nakon što poslušate svaku rečenicu, ponovite je opet naglas. 2. Zatim je prevedite na hrvatski. U ovom trenutku nije potrebno da je izgovarate naglas, no možete to učiniti u sebi, ako vam tako više odgovara. NEMOJTE GLEDATI REČENICE, sAMo IH sLUŠAJTE. 409 a“ l 184 « m, IIIIIIIIIII .II'IICCII'II...I...UU'C-...OOI-...OOO-OI.CI...OOUIO'I-...O-...IC-I.U Već ste završili? Jeste li prepoznali sami sebe kako govorite? Dobro. Pitate li se što ćemo sada raditi, na pravom ste tragu, zato što ćemo raditi upravo to: pitanja. Molim vas, prvo ponovite tablicu riječi s upitnim riječima kako biste ih se prisjetili. Čekam vas... Upitne riječi Nastavímo. Sada naglas pročitajte svaku rečenicu na njemačkomi odmah je prevedíte na hrvatski. Prekrijte prijevod karticom i zatim provjerite odgovor spuštajući je red niže. Warum essen Sie? Zašto Vi jedete? Weil ich... Zato što ja... Was ist ein Auto? Što je auto? Wer ist Bea? Tko je Bea? Wann studieren wir? Kada mi učimo? Wie ist Deutschland? Kakva je Njemačka? Wo ist Spanien? Gdje je Španjolska? 'ç' _“L ı` "ij f' l`-_l » 185 III-.Il...Il...l-...III...IC-...IIIIO...IOOOI...II...IIC'OIII'OI.I'II'O'I'I'QI “Zbogom, Tarzane” Dosada smo govorili poput Tarzana, u infinitivu, no ne brinite, dobro smo činili, jer i Nijemci tako pričaju kada su u pitanju mi, oni/e i Vi (jed. imnož. iz poštovanja), kao što već znate. Ipak, došao je trenutak za otvaranje novoga poglavlja i širenja naših znanja na druga lica. Haben Sie ein Auto? Do ovog trenutka učenje je bilo vrlo jednostavno, no ipak, kada bismo samo čuli prethodnu rečenicu bez poznavanja konteksta, ne bismo mogli znati jesu li u pitanju: Vi (iz poštovanja) u jednim' ili množini, oni ili one. Nasuprot tome, kada bismo je vidjeli napisanu, zahvaljujući tome što se riječ Sie piše velikim slovom, izbor bi ostao na Vi jednine ili množine. Ova je poteškoća neizbježna. Isto se događa i u engleskom jeziku s upotrebom you. Uistinu, nalazite' li se u nekoj grupi i netko vas gleda i obraća vam se koristeći riječ you, nećete znati obraća li se cijeloj grupi ili upravo vama, Osim ako možete zaključiti iz konteksta, što nije uvijek moguće. Činjenica je da jezici ni približno nisu savršeni, iako je njemački zapravo dosta precizan jezik. Nastavimo. Prođite prijevode sljedećih rečenica. Sjetite se opet govoriti njemački naglas i prekriti prijevode karticom (Kartonkarte): Lesen Sie ein Buch? citate li vi knjigu? Ja, wir lesen ein Buch. Da, mi čitamo knjigu. Sada u jednini: Lesen Sie ein Buch? (time li vi knjigu? Ja, ich lese ein Buch. Da, ja čitam knjigu. Nein, ich lese kein Buch. Ne, ja ne Čitam knjigu. *Za tvorbu prvog lica jednine, “ja”,jednostavno izostavljamo “n” ııa kraju infinitiva. Haben Sie eine Katze? Imate li mačku? Ja, ich habe eine Katze. Da, ja imam mačku. Nein, ich habe keine Katze. Ne, ja nemam mačku. Möchten Sie einen Hund? Želite li psa? Ja, ich möchte einen Hund. Da, želim psa. Nein, ich möchte keinen Hund. Ne, ne želim psa. Dobro. Sada pažljivo ponovite tablicu riječi s osobnim zamjenicama. » m 12' “_'A I....IO-...UOOOIO...I-...OI...0. ...... C IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Želimo li konjugirati neki glagol, trebamo maknuti zajednički nastavak ,1,-en“ i preostalom korijenu dodati odgovarajuće nastavke. Moram vas upozoriti da u njemačkom ima puno nepravilnih glagola koje ćemo morati učiti postupno. U nastavku slijedi pravilna konjugacija. Kao primjer uzimamo glagol fragen (pitati). FRAG -e ich frage st du fragst t er, sie, es fragt -en -t -en wir ihr sie, Sie fragen fragt fragen Nije komplicirano, zar ne? U nastavku ćemo vidjeti sve članove, jer smo dosada radili samo s neodređenim članovima (ein, eine). No prije nego što nastavimo, pažljivo ponovite tablice s članovima. Dobro, kao što sam vam rekao, sada moramo bolje naučiti određene članove (der, die, das): muški rod čovjek pas der/ ein der Mann ein .Hund ženski rod žena mačka die! eine die Frau eine Katze srcdnji rod knjiga djevojka das Ein das Buch ein Mädchen množina ljudi knjige die! einige die Männer einige Bücher *ik* Odmah ću vam pokazati glagol haben (imati), jer je on, bez ikakve sumnje, najvažniji od svih glagola. Zbog toga ga morate savršeno znati. - Glagole haben, predstavljam ti svog prijatelja čitatelja! - Moj prijatelju, predstavljam ti glagol haben! ich habe du hast er, sie, es hat wir haben ihr habt sie, Sie haben * IF 'F Kao što možete vidjeti, ovaj je glagol malo nepravilan, no nije to ništa pretjerano teško. ' Također nije teško naučiti participe glagola, kada se već bavimo laganim stvarima. Sada je pravi trenutak da ih naučimo. To će nam uistinu biti iznimno korisno. Particip prošli Budite smireni, vrlo je jednostavno. Da bismo napravili particip, samo dodamo “ge” korijenu glagola na početku, a na kraju “t”. I to je sve. Naprímjer, particip prošli glagola malen (slikati) je gemalt. Kako možete vidjeti, napravili smo ga od njegovog korijena “mal”l Okružili smo ga s jedne strane s „ge“, a s druge s „t“. ' Pažnja! Imam jedno pitanje za vas. Kako bi glasio particip prošli glagola haben? (Pokušajte sami zaključiti.) Razmislite... Uspijete li zaključiti, znat ću da vam je kvocijent inteligencije viši od 60. Odgovor je: gehabt. Ove strukture se jako često koriste u njemačkom, kao i u drugim jezicima i zato ih moramo savršeno znati. Pogledajmo još nekoliko primjera: „Ja sam pitao“ bit će Ich habe gefi'agt. Isto vrijedi i za ostala lica: Ich habe gefragt Du hast gefragt Er, sie, es hat gefragt Wir haben gefragt lhr habt gefragt Sie haben gefragt ° Pažnja! Imam pitanje za vas: Kako ćete prevesti „Ja sam slikao“? (pokušajte zaključiti.) Razmislite... Uspijete li zaključiti, znat ću da vam je kvocijent inteligencije veći od 65. Odgovor je: Ich habe gemalt. „Ja sam želio“ bit će Ich habe gewollt. An/` \ '- 190 44 Oılııııııoııııııo oooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo `---/' Izgovara se kako mislite, nema ničeg neuobičajenog. Naglašava se posljednji slog: «gemált», «gcvólt››, itd. Nije teško zaključiti, zar ne? Ich habe gewollt Du hast gewollt Er,I sie, es hat gewollt Wir haben gewollt Ihr habt gewollt Sie haben gewollt „Ja Sam imao“ bit će Ich habe gehabt. Ich habe gehabt Du hast gehabt Er, sie, es hat gehabt Wir haben gehabt [hr habt gehabt Sie haben gehabt Pogledajmo još nekoliko primjera. Koristite karticu kako biste prekrili prijevod na njemački, i pokušajte ga sami pogoditi prije nego što provjerite je li točan. Zatim ga pročitajte naglas: {f} ÄŠ. 'fißíi' lt'_lll » 191 .................................. Mi smo pitali. Wir haben gefragt. Muškarac je pitao. Der Marin hat gefragtŽena je pročitala knjigu. Die Frau hat ein Buch gelesen. Prevario sam vas. Neki su participi nepravilni i njih treba posebno znati. U takvim slučajevima, particip prošli od lesen neće biti „gelest“, kako bi se očekivalo, već - gelesen. Srećom, nema previše iznimki i nisu jako teške. Na kraju knjige naći čete mali popis najčešćih nepravilnih participa. Djevojka je također pročitala knjigu. Das Mädchen hat auch ein Buch gelesen. Djevojka je također pročitala tu kųjigu. Das Mädchen hat auch das Buch gelesen. Djevojka je kupila knjigu. Das Mädchen hat das Buch gekauft. Ja sam imao auto. Ich habe ein Auto gehabt. Ja sam imao auto. Ich habe einen Wagen gehabt. 192 « ' " ß ..... I...O..IO...O...I.OIO...IOC'OII'IC'I'O'I-...C...IIIOIIOOICCICOII.III-...Olų Sjetite se da je Wagen muškog roda i da se u akuzativu ne kaže ein. već einen. Ja sam imao taj auto. Ich habe den Wagen gehabt. Određeni Se član u akuzativu (kada se radi 0 direktnom objektu) za ženski die i srednji rod das ne mijenja. Jedino se mijenja član za muški rod der u den (opet se pojavljuje nastavak „-n“) i izgovara se „dgjn“. Sjećate se naših pravila izgovaranja? „Dein“ se, dakle, izgovara između „den“ i „din“. Ja nisam imao auto. Ich habe keinen Wagen gehabt. Ona je imala auto. Sie hat ein Auto gehabt. Ona je imala moj auto. Sie hat mein Auto gehabt. Usporedite posljednje dvije rečenice i primijetite da smo u zadnjoj napokon uveli posvojnu zamjenicu „moj“. To je lako zaključiti, zar ne? Slična je neodređenom članu, gotovo je isto. On je imao moj auto. Er hat meinen Wagen gehabt. On je također želio mačku. Er hat auch eine Katze gewollt. On je također volio moju mačku. Er hat auch meine Katze gewollt. {íš' » 193 Jesi li imao psa? Hast du einen Hund gehabt? Kupili smo mačku. Wir haben die Katze gekauft. Htio sam psa. Ich habe einen Hund gewollt. Volio sam svog psa. lch habe meinen Hund geliebt. Ti si oslikao moju Čašu. Du hast mein Glas gemalt. Ti si oslikao moj tanjur. Du hast meinen Teller gemalt. Jesi li ti oslikao moj pladanj? Hast clu mein Tablett gemalt? Vi niste oslikali moju šalicu. Ihr habt meine Tasse nicht gemalt. Uzmite diktafon i snimite vlastitim glasom njemačke rečenice koje dolaze u nastavku. Izgovarajte ih glasno, razgovíjetno i polako. Iznimno je važno da ostavite 6 sekundi razmaka među rečenicama kako biste idući dan, za vrijeme slušanja snimke, imali dovoljno vremena da ih ponovite i prevedete. 194« III...I.......IUUIIQIIIIÜUOU.IIIÜUÜUUIIIUI'.....I....I-...IIUIIIIIIIIÜICII IIIIIIII Warum essen Sie? Weil ich Was ist ein Auto? Wer ist Bea? Wann studieren wir? Wie ist Deutschland? Wo ist Spanien? Lesen Sie ein Buch? Ja, wir lesen ein Buch. Lesen Sie ein Buch? Ja, ich lese ein Buch. Nein, ich lese kein Buch. Haben Sie eine Katze? Ja, ich habe eine Katze. Nein, ich habe keine Katze. Möchten Sie einen Hund? Ja, ich möchte einen Hund. Nein, ich möchte keinen Hund. Wir haben gefragt. Der Mann hat gefragt. Die Frau hat ein Buch gelesen. Das Mädchen hat auch ein Buch gelesen. Das Mädchen hat auch das Buch gelesen. Das Mädchen hat das Buch gekauft. Ich habe ein Auto gehabt. Ich habe einen Wagen gehabt. Ich habe den Wagen gehabt. Ich habe keinen Wagen gehabt. Sie hat ein Auto gehabt. Sie hat mein Auto gehabt. Er hat meinen Wagen gehabt. Er hat auch eine Katze gewollt. Er hat auch meine Katze gewollt. Hast du einen Hund gehabt? Wir haben die Katze gekauft. Ich habe einen Hund gewollt. Ich habe meinen Hund geliebt. Du hast mein Glas gemalt. Du hast meinen Teller gemalt. I-Iast du mein Tablett gemalt? Ihr habt meine Tasse nicht gemalt. :ff `“ f' \--/ » 197 .IO-I.. ....... ...I IIIIIIIIIIIIIIIIII I....I.0..l-_l-...OOOII'OIIOIOO'"00.00." Finoča sluha Za kraj, uzmite snimku tablica imenjca koju ste napravili i poslušajte je u skladu s već vam poznatim preporukama: ° Opustite se i udobno smjestite. ° Nemojte imati tablice pred sobom. Ne trebate ništa čitati, samo slušati. ' Kada čujete neku riječ, odmah je ponovite i zatim je prevedite na hrvatski. Imate dovoljno vremena do iduće riječi. ° Ako se ne možete sjetiti prijevoda neke riječi, potražite je kasnije u tablicama riječi i ponovite njezinu neuobičajenu asocijaciju. à _`_| ı'fi'nk' ill Započet ćemo dan opet vježbajući slušanje. Trebate slušati 2 grupe rečenica na njemačkom koje ste snimili prije 2 dana (ne gledajući ih). Ponovimo još jednom, trebate činiti sljedeće: l. Nakon što poslušate svaku rečenicu, ponovite je opet naglas. 2. Zatim je prevedite na hrvatski. U ovom trenutku nije potrebno daje izgovarate naglas, no možete to učiniti u sebi. Glagol sEıN (bm) Glagol biti drugi je najvažniji i najčešći glagol. Ovaj je glagol nepravilan u većini jezika. 199 Ja jesam/sam Ti jesi/si On/ona jest/je Mi jesmo/smo Vi jeste/ste Oni jesu/su Na vama je red. Molim vas, brzo zapamtite konjugaciju ovog glagola. Ich bin Du bist Er, sie, es ist Wir sind Ihr seid Sie sind Perfekt glagola kretanja Jučer smo naučili govoriti u perfektu koristeći particip perfekla glagola. Perfekt se tvori od pomoćnog glagola haben i participa perfekta dotičnog glagola: Ich habe gefragt (Ja sam pitao). Dobro, dakle, trebate znati sljedeće: S GLAGOLIMA KRETANJA, GLAGOL SEIN ZAMJENJUJE GLAGOL HABEN. fl-'vx » 201 @FN Ovo pravilo ne postoji samo u njemačkom, već i u drugim jezicima, npr. u francuskom. Najčešći glagoli kretanja su: gehen (ići), kommen (doći), ankommen (stići), rennen, laufen (trčati), eintreten (ući), ausgehen (izaći), reisen (putovati), itd. Pogledajmo primjer s glagolom “reisen” (putovati): Ich bin gereist Du bist gereist Er, sie, es ist gereist Wir sind gereist Ihr seid gereist Sie sind gereist Particip perfekta glagola sein također je nepravilan, jer drugačije ne bi ni moglo biti (ovako je zabavnije). U njegovoj se tvorbi također koristi glagol sein: Ja sam bio. Ich bin gewesen. Ja sam bio u Berlinu. Ich bin in Berlin gewesen. Prisjetite se da se glavni glagol uvijek nalazi na kraju rečenice. 202 44 ...IIIII IIIIIIIIIIIII III..IIIIUUOOUOOOOOOOOOOCIOÜIO..IIIIOOOOGIIIIIOOIIOOIOOIOI"11 Mi kažemo: “Želim pojesti ukusni hamburger sa sirom...” A N ijemac će reći: „Želim ukusni hamburger sa sirom, rajćicom, salatom i senfom, koji je na oglasu tu gore na ogromnoj fotografiji, i koji stoji, čini mi se, oko 9,99 eura, iako ne vidim dobro zato što nemam naočale, jer sam ih ostavio kod sestre prošli petak kada smo odlazili s druženja... pojesti." Tablice deklinacija Sada ćemo se potpuno upustiti u dio njemačke gramatike kojeg se sri najviše boje: deklinacije. No vidjet ćete da nisu toliko strašne, ako znate kako ih učiti. Prvo što trebate znati je da u njemačkom postoje 4 padeža: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ. Dobra je vijest to što znamo već dva: nominativ i akuzativ. Nominativ je jednostavno osnovni oblik koji se pojavljuje u jednostavnim rečenicarna koje smo učili, zato se njime nc m0ramo zaokupljati, kao da i ne postoji. Dok akuzativ otprilike odgovara direktnom objektu i vidjeli smo ga u trećem danu prakse. Prepoznajte ih u lijevom stupcu sljedeće tablice koju ćemo nazvati Der, jer tako glasi nominativ muškog roda. “Der” Muški rod Ženski rod Srednji rod Množina Nominativ Der Die Das Die Akusativ Den Die Das Die Dativ Dem Der Dem Den Genitiv Des Der Des Der -T DATlV ODGOVARA INDIREKTNOM OBJEKTU. Pogledajmo primjer: Kažeš to ženi. Du sagst das der Frau. Hrvatska struktura dativa „ženi“ u njemačkom se prevodi dativom ženskog roda koji glasi der Frau. Mijenja se dakle samo oblik određenog člana. Pogledajte sada u prethodnoj tablici da se der uistinu odnosi na dativ ženskog roda. Analizirajte nadalje iduće primjere: Oni pomažu djevojci. Sie helfen dem Mädchen. Što se ovdje dogodilo? Mädchen je za razliku od Frau srednjeg roda. Da je kojim slučajem ženskog roda, reklo bi se Sie helfen der Mädchen. Kažeš to muškarcu. Du sagst das dem Mann. Mi pomažemo djetetu. Wir helfen dem Kind. Jasno vam je koliko je važno dobro znati prethodnu tablicu kako biste mogli pravilno govoriti njemački. Pogledajmo je opet: IH¬`¬ 'KW-\g w 204 «ı “Der” Muški rod Ženski md srednji md Množina Nominativ Der Die Das Die Akusativ Den Die Das Die Dativ Dem Der Dem Den Genitiv Des Der Des Der Kako biste je lakše zapamtili možemo smisliti asocijacije za završetka muškog roda koji je najsloženiji. Za nominativ nam asocijacija nije potrebna, jer sigurno već znate da glasi der. ° Smatram da nam za povezivanje akuzativa muškog roda (den) sa slovom“n“ također nije potrebno ništa posebno, obzirom da smo se već u brojnim prilikama susreli s njime. No, dobro, smislimo nešto jednostavno i djelotvomo. Akuzativ Den (koga, št0?) „Imamo novi interni muški bilten!" viknuo je Denis. Nastavimo s dativom. Dativ (komu, ëemu?) Dem „Smijem se svemu i jedeml“ spokojno je rekao filozof Demokrit. g, -'-_ i' f' I» J 205 ...OCOOOOOOOÜÜUÜÜIC IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .ICCIIIOIOOOO...OIOQICOIII' Genitiv (koga, čega, čiji?) Des „Crn je kaput moga udesal“ jecao je Hamlet. S druge strane, promotrite li padežne oblike za srednji rod, vidjet ćete da su isti kao i za muški rod (osim akuzativa), dok su nominativ i akuzatív ženskog roda jednaki nominativu i akuzativu množine. Trebamo samo smisliti asocijaciju za dativ i genitiv množine (den, der). Adama i Eva su pričali 0 Edenu (den, dativ množine) „ To su boce onih. d_gana koji su. ovdje sinoc' slavili!" (der, genitiv množine) Prije nego što nastavimo, potpuno zapamtite prethodnu tablicu „Der“ uz pomoć kartice. Trebat će vam samo nekoliko sekundi. Nastavljamo s deklinacijom. U nastavku ćemo vidjeti drugu i posljednju tablicu koju također morate dobro naučiti. Ovu ćemo tablicu nazvati „Ein“ kako glasi nominativ jednine muškog roda: “Ein” Muški rod Ženski rod Srednji rod Množina Nominativ Ein Eine Ein Eine Akusativ Einen Eine Ein Eine Dativ Einem Einer Einem Einen Genitiv Eines Einer Eines Einer 206 « „fx-x ` Ti? OO.....IOOIIOOI'O'III'O-.Ol...I-...OOOOIOIOIOOIOOIOIII....OOU-...IOIOOOIOIIIIII “v'ı Ako se usredotočite, vidjet ćete da su nastavci koji se dodaju “Ein” isti kao i oni koji se koriste u tablici “Der”, zbog čega nećete imati nikakvih poteškoća s pamćenjem ove tablice. Zapamtite je smjesta! Pogledajmo nekoliko primjera. Prevedite na njemački sljedeće rečenice. Prijevod prekrijte karticom da biste ga kasnije mogli provjeriti. Vi to govorite (nekoj) ženi. lhr sagt das einer Frau. One to govore (nekoj) djevojci. Sie sagen das einem Mädchen. Govorim to (nekom) čovjeku. Ich sage das einem Mann. Vi pomažete (nekom) djetetu. Sie helfen einem Kind. Pažljivo promotrite sljedeću rečenicu, jer je u njoj nešto drugačije. Vi pitate (neko) dijete. Sie fragen ein Kind. Glagol fiagen uvijek zahtijeva akuzativ. Isto tako, neki glagoli mogu ići samo s dativom. Čini se zbunjujuće, da, ali je srećom vrlo malo glagola koji idu samo s dativom ili samo s akuzativom. Općenito je to, kada analizirate dotične glagole, dosta logično. U posljednjem poglavlju gramatike pronaći ćete listu nekih glagola koji zahtijevaju samo dativ ili samo akuzativ. M "-«ł' » 207 I.0.0....C....OO'Ć'O'CIO'OOII...I-...OCII...O-.IOIOOI.il-...IlIIIIOIICOIIIIII. GENITIV JE POSLJEDNJI PADEŽ KOJI ĆEMO ANALIZIRATI. ODNOSI SE NA PRIPADNOST, KAO I U HRVATSKOM. Veći dio imenica muškog roda i sve imenice srednjeg roda u genítivu dobivaju nastavak -s ili -es (des Hauses, des Buches. . _). Neke imenice muškog roda u akuzativu, dativu i genitivu dobivaju nastavak -n iii -en. Važno je znati da su u rječnicima njemačkog jezika pored svake imenice često zabilježeni i nastavci za genitiv jednine i nominativ množine (Mensch, der, -en, -en). Tamo uvijek možemo provjeriti koji nastavak imenica dobiva u genitivu. Imenice ženskog roda nemaju nastavaka u padežima. Pridjevima se, kao i imenicama, osim u Ženskom rodu, za tvorbu genitiva dodaje -s ili -es. Evo nekih primjera za imcnicc: Die Tasche der Frau. Zenina torba. Der Pass des Mannes. Covjekova putovnica. Der Hund des Kindes. Djetctov pas. Ipak, na samom početku učenja jezika, da se ne pogubimo u svim tim nastavcima, bilo bi dobro da možda malo pojednostavimo stvari i za prvo vrijeme za izražavanje pripadnosti koristimo konstrukciju von + dativ. Ona se dosta koristi u razgovornom jeziku. @i Die Tasche der Frau Die Tasche von der Frau Ženina torba. (Doslovno bi bilo „torba od žene“, što u hrvatskom nije pravilno.) Der Pass des Mannes. Der Pass von dem Mann Čovjekova putovnica. Der Hund des Kindes Der Hund von dem Kind Djetetov pas. Posvojne zamjenice Posvojne su se zamjenice već pojavile u nekim rečenicama i rekli smo da nam je referenca za njih neodređeni član. Promotrite li pažljivo tablicu, vidjet ćete da se njihova deklinacija bazira na tablici za "Ein", jer joj najviše sliči. Muški rod Ženski rod Srednji rod Množina Nominativ mein meine mein meine Akusativ meinen meine mein meine Dativ meinem meiner meinem meinen Genitiv meines meiner meines meiner Pogledajte sada sljedeće rečenice: Vi to kažete mojoj ženi. [hr sagt das meiner Frau. Ja to kažem tvojoj ženi. Ich sage das deiner Frau. Posvojna zamjenica za drugo lice jednine tvori se tako da se umjesto „m“ stavi „d“. Vi to kažete njegovoj ženi. [hr sagt das seiner Frau. Posvojna zamjenica za treće lice jednine muškog roda tako da se stavi 66 'HS l MUŠKI I SREDNJI ROD: MEIN, DEIN, SEIN. ŽENSKI ROD l MNOŽINA SVA TRI RODA: MEINE, DEINE, SEINE. Ona to govori mojoj djevojci. Sie sagt das meinem Mädchen. Govorim to (nekom) čovjeku. Ich sage das einem Mann. Govorim to tvom čovjeku. Ich sage das deinem Mann. Vi pomažete djetetu. Sie helfen einem Kind. fan« 210 « {f *on iA . ggg; _ Vi pomažete njegovom djetetu. Sie helfen seinem Kind. Ostatak posvojníh zamjenica deklinira se prema tablici “Der": ihr: njezin Es ist ihr Buch (Knjiga je njezina.) unser: naš Er ist unseren Junge (On je naš dječak.) euer: vaš Ana ist euere Schwester (Ana je vaša sestra) ihr: njihov Sie ist ihre Tochter (Ona je njihova kći.) Srećem našeg prijatelja. Ich treffe unseren Freund. Srećem vašeg prijatelja. Ich treffe euren Freund. Posvojno (rezime) mein: moj dein: tvoj sein: njegov * Deklinaeija tipa „Ein“. ihr: njezin unser: naš euer: vaš ihr: njihov/ lhr, Vaš (od Sie) * Deklinacíja tipa „Der“. * U posljednjem dodatnom poglavlju gramatike pronaći ćete tablicu s potpunom deklinaeijom posvojnih zamjenica. Pokazne zamjenice Vrlo su jednostavne, no prvo ponovite tablicu riječi koja se odnosi na njih. Ozbiljno govoreći, najbolje je da si ne komplicirate život s ovim zamjenieama: Ovaj auto je malen. Dieser Wagen ist klein. Ako vam je nešto nadohvat ruke, recite dieser za muški rod. Ako nije, recite der. Taj/onaj auto je malen. Der Wagen ist klein. Ne bojte se, ovdje je njemački pravilan. Strah ostavite za kasnije. Sada irebamo napredovati izbjegavajući koliko je moguće gramatičku složenost. Ta/ona žena je stara. Die Frau ist alt. Ova žena je stara. Diese Frau ist alt. .fr/fu"`l 212 « ß Ova djevojka je simpatična. Dieses Mädchen ist nett. Ta/ona djevojka je simpatična. Das Mädchen ist nett. Ova je također simpatična. Dieses ist auch nett. DEKLINACIJA: Pokazne zamjenice deklíniraju se prema tablici tipa „Der“: Dieser (ovaj) = Der Diese (ova) = Die Dieses (ovo) = Das Sada snimite današnje rečenice na njemačkom. Izgovarajte ih glasno, razgovijetno i polako. lznimno je važno da ostavite ó sekundi razmaka među rečenicama kako biste idući dan, za vrijeme slušanja snimke, imali dovoljno vremena da ih ponovitei prevedete. Ich bin gewesen. Ich bin in Berlin gewesen. Du sagst das der Frau. Sie helfen dem Mädchen. ,f ` \_ `1 » 213 Ill-I... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...IOII.............C...1.......ÜQ'CO'I'CCCIO Du sagst das dem Mann. Wir helfen dem Kind. Ihr sagt das einer Frau. Sie sagen das einem Mädchen. Ich sage das einem Mann. Sie helfen einem Kind. Sie fragen ein Kind. Ihr sagt das meiner Fran. Ich sage das deiner Frau. Ihr sagt das seiner Frau. Sie sagt das meinem Mädchen. Ich sage das einem Mann. Ich sage das deinem Mann. Sie helfen einem Kind. 214 « "in M ...DI-.IIICODIO...ICIIUOIII"UI-...IIIIO .......... .II...0.........`...'.'......¬'_ Sie helfen seinem Kind. Ich treffe unseren Freund. Ich treffe euren Freund. Der Wagen ist klein. Dieser Wagen ist klein. Die Frau ist alt. Diese Frau ist alt. Dieses Mädchen ist nett. Das Mädchen ist nett. Dieses ist auch nett. Finoóa sluha Za kraj, uzmite snimku tablica pridjeva i priloga koju ste napravilií poslušajte je u skladu s već vam poznatim preporukama: ° Opustite se i udobno smjestite. ° Nemojte imati tablice pred sobom. Ne trebate ništa Čitati, samo slušati. JJ i \ i) 215 ...O-...IOCUIOI IIIIIIIIIIIII I.IO-...OOOOCOO'COC-.IIOI...CDC.'...IIIIIIII'OII'I ° Kada čujete neku riječ, odmah je ponovite i zatim je prevedite na hrvatski. Imate dovoljno vremena do iduće riječi. ° Ako se ne možete sjetiti prijevoda neke riječi, potražite je kasnije u tablicama riječi i ponovite njezinu „luckastu“ asocijaciju. ıııß'll 26 Šesti dan Krenimo s predzadnjim danom rada prema mojoj metodi. Opet ćemo započeti vježbajući sluh. Poslušajte 3 grupe rečenica na njemačkom koje ste snimili prethodnih dana. 1. Nakon što poslušate svaku rečenicu, ponovite je opet naglas. 2. Zatim je prevedite na hrvatski. U ovom trenutku nije potrebno da je izgovarate naglas, no možete to učiniti u sebi, ako vam tako više odgovara. Budućnost U njemačkom se za tvorbu budućeg vremena koristi glagol werden. Slično je kao u engleskom gdje se koristi will. Jedina je razlika u tome što se glagol werden konjugira. 917 218 im, 44 Promotrite: Ich werde Du wirst Er, sie, es wird Wir werden Ihr werdet Sie werden Pogledajmo nekoliko primjera: Mi ćemo ići. Wir werden gehen. Ona će ići prema Madridu. Sie wird nach Madrid gehen. On će ići u kino. Er wird ins Kino gehen. Ins je skraćenica od in das i ima prizvuk koji se odnosi na “ući”. Njemački je jezik prilično precizan i prethodna konstrukcija jasnu daje do znanja da on ide u kino pogledati film u dvorani, a ne da ide u smjeru kina ili čekati ispred njega. Tada bi se upotrijebilo zu i reklo bi se: zum Kino (zum = zu + dem). Skraćenica ins koristi se samo s imenicama srednjeg roda. Pogledajte: Ja idem u kino. Ich gehe <<ins>> Kino. No, uzmimo za primjer Bahnhof, riječ muškog roda (der Bahnhof): Idem na željezničku stanicu. Ich gehe in den Bahnhof. Ti ćeš ići u kazalište. Du wirst ins Theater gehen. Mi ćemo ići u ured. Wir werden ins Büro gehen. Prošla vremena Pogledajmo prvo glagol sein. Ich war Du warst Er, sie, es war Wir waren Ihr wart Sie waren Ja sam bio slikar. Ich war Maler. Ona je bila slikarica. Sie war Malerin. Završetak „-in“ dodan imenici muškog roda koristi se za tvorbu mnogih riječi ženskog roda. Pogledajmo sada glagol haben. Ich hatte Du hattest Er, sie, es hatte Wir hatten Ihr hattet Sie hatten Pogledajmo nekoliko poučnih primjera: Ich habe einen Hund. Ja imam psa. Ich hatte einen Hund. Ja sam imao psa. Du hattest ein Buch. Ti si imao knjigu. EE' » 221 ..... ...0.0000.IIIIOICIIIIIIOIICIIII-IIIIIIIIIIIII-...IIIOIIO...IIIIIOOIIOIIU Es hatte eine Katze. [malo je mačku. Prethodna rečenica oblikovana s Es odnosi se na neku osobu srednjeg roda, odnosno na neko dijete. Wir hatten eine Tasche. Mi smo imali torbu. Ihr hattet einen Koffer. Vi ste imali kovčeg. Sie hatten ein Fahrrad. Oni su imali bicikl. Sie hatten einen Hund gekauft. Oni su kupili psa. U posljednjoj rečenici zamijenili smo perfekt glagola kaufen, kauften (preteriti se konjugiraj u prema pravilu koje ćemo odmah vidjeti) jednom općom strukturom koja nam je već poznata i koja će nam poslužiti da bilo koji glagol lakše koristimo u prošlom vremenu, bez konjugiranja i daljnjeg odugovlačenja. Doslovno smo preveli: Om' su bili kupili psa. Pogledajte rečenicu: “Ja sam radio u Njemačkoj." Možemo je savršeno prevesti s onim što već znamo: Ich habe in Deutschland gearbeitet. Ja sam radio u Njemačkoj. Ili: Ich hatte in Deutschland gearbeitet. Ja sam bio radio u Njemačkoj. Ich habe meinen Freund gesehen. (Vidio sam svog prijatelja.) Ich harte meinen Freund gesehen. (Bio sam vidio svog prijatelja.) JEDINO MORATE PAZITI S GLAGOLIMA KRETANJA, ZA KOJE SMO VEĆ REKLI DA SE KONJUGIRAJU S GLAGOLOM SEIN. Stoga, uzmemo li kao primjer glagol laufen (trčati) čiji je particip gelaufen, rečenicu u preteritu: Ja sam trčao. (Ich lief.) možemo prevesti i puno jednostavnije: [ch bin gelaufen. (Trčao sam.) Ich war gelaufen. (Bio sam trčao.) Obratite u potpunosti svoju pažnju na ovaj odličan savjet: U POČETNIM FAZAMA UČENJA s'rRANoG JEZIKA PRESUDNO JE IZBJEĆI s GRAMATIÖKE sLoŽENosTl KOJE NısU NUŽNE. sAMo ĆETE TAKO Močl BRZO sTvoRıTı 1 UčvRsTlTl TEMELJE KOJI ĆE vAM oMoGUĆlTl DA s LAKočoM NAPREDUJETE U BUDUĆNOSTI. íflljš) » 223 OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO ...I-...III Vježba prevođenja Prevedite na njemački sljedeće rečenice. Prijevod prekrijte karticom. Ono je fakultet. Das ist die Universität. Vozimo prema Madridu. Wir fahren nach Madrid. Idemo u grad. Wir gehen zur Stadt. Ovisno o rodu imenice uz koju dolazi, prijedlog zu (koji uvijek zahtijeva dativ) može zadobiti oblik zum (zu + dem) ako je imenica muškog ili srednjeg roda, ili zur (zlu + der), ako je imenica ženskog roda. U prethodnoj rečenici imenica Stadt je ženskog roda (die Stadt), a obzirom da je dativ od die der, konačni rezultat je skraćenica zur. Ovdje ne bi bilo ispravno koristiti prijedlog nach i reći nach der Stadt, već se, kako smo vidjeli, koristi prijedlog zu. Pravilo koje vam ovdje može pomoći je da koristite „zu“ uvijek kada imenica ispred ima član: der Smdı. Dakle, postoje prijedlozi koji zahtijevaju određeni padež, no dobro, nemojte da vam sada taj detalj zagorča dan. U dodatnom poglavlju gramatike obradit ćemo to opsežnije. Tamo sam vam pripremio uistinu zabavnu priču kako biste mogli zapamtiti i razlikovati prijedloge bez prohlema. Idemo prema kući. Wir gehen nach Hause. 224 44 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII .0.... Idete li u kazalište? Gehen Sie ins Theater? Idemo u diskoteku (die Disko). Wir gehen in die Disko. Idem na aerodrom. Ich gehe zum Flughafen. Idem na fakultet. Ich gehe zur Universität. Nemam ništa za jesti. Ich habe nichts zu essen. Nikad nisam bio ovdje. Ich war nie hier. Nitko nije bio tamo. Niemand war dort. Ja sam Ramon i ti si Pedro. Ich bin Ramón, und du bist Pedro. Pedro je ovdje, a vi ste tamo. Pedro ist hier, und ihr seid dort. Pedro je visok. Pedro ist groß. Tko je Pedro? Wer ist Pedro? w fEMH Je li Pedro dijete? Ist Pedro ein Kind? Pedro nije žena. Pedro ist keine Frau. Ana je djevojka. Ana ist ein Mädchen. Ona je bila simpatična. Sie war nett. Tvoj je auto malen. Dein Wagen ist klein. Naš pas je jako znatiželjan. Unser Hund ist sehr neugierig. Jeste li još uvijek žedni? Haben Sie noch Husten? Jeste li dobro spavali? Haben Sie gut geschlafen? Znaš li plivati? Kannst du schwimmen? Kao i u engleskom, u njemačkom se za neke aktivnosti koristi glagol “moći” umjesto “znati”. Kupam se svakodnevno. Ich bade mich täglich. ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı U NJEMAČKOM SE TVORBU PRILOGA KORISTI NASTAVAK „-lich“, KAO „-0“ U HRVATSKOM. Ja brzo trčim. lch laufe schnell. Ja trčim brže. Ich laufe schneller. Ja trčim brže nego ti. Ich laufe schneller als du. Komparativ: U njemačkom se komparatív (kao i u engleskom) tvori dodajući završetak “-er”. Osobne zamjenice Pogledajte ovu tablicu: Nom. Akuz. Dat. ich mich mir du dich dir er, sie, es ihn ihm sie sie ihr es es ihm wir uns uns ihr euch euch sie/sie sie/sie ihnem/lhnen Š' _'_Ä' `ı¬ __H M » 227 Čini vam se komplicirana? Zapravo i nije toliko. Najbolje bi bilo učiti je postupno, na primjerima, i tako je upamtití. Primjeri u akuzativu: Volim te. Ich liebe dich. On me voli. Er liebt mich. Volim ga. Ich liebe ihn. Volim je. Ich liebe sie. Vidim vas. Ich sehe euch. Vidim Vas. Ich sehe Sie. Primjeri u dativu: Dajem ti nešto. Ich gebe dir etwas. \“Ä P 228 44 ...l-I IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...IIICICOIIIIIIOIIIIIII IIIII l IIIIIIIII .Il-.I Dajem mu tanjur. (der Teller) Ich gebe ihm einen Teller. Kupujem vam čašu. (das Glas) Ich kaufe euch ein Glas. Isto kao i prijedlozi, neki glagoli uvijek traže akuzativ, a neki dativ. U dodatnom poglavlju gramatike pronaći ćete popis tih grupa glagola. Ne brinite, vrlo je malo iznimki. Uzmite diktafon i snimite sljedeće rečenice. Izgovarajte ih glasno, razgovijetno i polako. Iznimno je važno da ostavite 6 sekundi razmaka medu rečenicama kako biste idući dan, za vrijeme slušanja snimke, imali dovoljno vremena da ih ponovitei prevedete. Wir werden gehen. Sie wird nach Madrid gehen. Er wird ins Kino gehen. Ich gehe ins Kino. Ich gehe in den Bahnhof. Du wirst ins Theater gehen. Wir werden ins Büro gehen. f Ich war Maler. Sie war Malerin. Ich habe einen Hund. Ich hatte einen Hund. Du hattest ein Buch. Es hatte eine Katze. Wir hatten eine Tasche. Ihr hattet einen Koffer. Sie hatten ein Fahrrad. Sie hatten einen Hund gekauft. Ich habe in Deutschland gearbeitet. Ich hatte in Deutschland gearbeitet. Ich habe meinen Freund gesehen. Ich hatte meinen Freund gesehen. 230 « r74`ö . M' IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...IIDIIIIOOOOOOOOIIII'.“_" Ich bin gelaufen. Ich war gelaufen. Das ist die Universität. Wir fahren nach Madrid. Wir gehen zur Stadt. Wir gehen nach Hause. Gehen Sie ins Theater? Wir gehen in die Disko. Ich gehe zum Flughafen. Ich gehe zur Universität. Ieh habe nichts zu essen. Ich war nie hier. Niemand war dort. Ich bin Ramón, und du bist Pedro. F_ - . . _4)×. / ^"¬ '--._.-'- l» 231 OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO IOOOOOIOIIIIIIII Pedro ist hier, und ihr seid dort. Pedro ist groß. Wer ist Pedro? Ist Pedro ein Kind? Pedro ist keine Frau. Ana ist ein Mädchen. Sie war nett. Dein Wagen ist klein. Unser Hund ist sehr neugierig. Haben Sie noch Husten? Haben Sie gut geschlafen? Kannst du schwimmen? Ich bade mich täglich. Ich laufe schnell. .II-.IIIII-...Ül-III.ıU..1..........0.0.0.I...UIIIIIIIIIIOUIIÜ"l...'....l.l..lw J Ich laufe schneller. Ich laufe schneller als du. Ich liebe dich. Ich liebe mich. Ich liebe ihn. Ich liebe sie. Ich sehe euch. Ich sehe Sie. Ich gebe dir etwas. Ich gebe ihm einen Teller. Ich kaufe euch ein Glas. Finoća sluha Za kraj, uzmite snimku tablica glagola koju ste napravili i poslušajłe je u skladu s našim slavnim preporukama. S obzirom na njihovu važnost, moramo inzistirati na glagolima. w » 233 ° Opustite se i udobno smjestite. ' Nemojte imati tablice pred sobom. Ne trebate ništa čitati, samo slušati. ° Kada čujete neku riječ, odmah je ponovite i zatim je prevedite na hrvatski. Imate dovoljno vremena do iduće riječi. ° Ako se ne možete sjetiti prijevoda neke riječi, potražite je kasnije u tablicama riječi i ponovite njezinu neuobičajeno asocijaciju. jiqmiıı '-' o ij I ' .. Sedmi dan Bog se sedmi dan odmarao. Dobro, mi ćemo se u svakom slučaju odmarati osmog dana, jer danas moramo još malo raditi. Počnimo s posljednjim danom tečaja. Kako ćemo započeti? Naravno, vježbajući sluh. Slušajte 4 grupe rečenica na njemačkom koje ste snimili prethodnih dana. l. Nakon što poslušate svaku rečenicu, ponovite je opet naglas. 2. Zatim je prevedite na hrvatski. U ovom trenutku nije potrebno da je izgovarate naglas, no možete to učiniti u sebi, ako vam tako više odgovara. Pridjevi Ako se pridjev nalazi ispred imenice, u početku je teže baratati njime. Nije teško, ali zahtijeva određenu praksu. No, kada se nalazi iza glagola, pridjev se ne mijenja. 00: --.__ł Pas je malen. Der Hund ist klein. Konj je velik. Das Pferd ist groß. Auto je crven. Das Auto ist rot. Drugačije je kada se pridjev nalazi ispred imenice, jer se tada deklinira. Njegov oblik ovisi o padežu i vrsti člana koja ide uz njega. 1. Pridiev uz određeni član (der, die, das): Nominativ _ Akuzativ Muški rod Der kleine Mann Den kleinen Mann Ženski rod Die kleine Frau Die kleine Frau Srednji rod Das kleine Buch Das kleine Buch U množini, te u dativu i genitivu, uvijek završava na “-en”. Pažljivo promotrite primjer sljedeće rečenice. Ispod sam označi03 padeža koja sadrži. Mali čovjek kupuje malu knjigu maloi ženi. Nominativ Akuzativ Dativ U njemačkom dativ dolazi ispred akuzativa, zato pri prevođenju trebate misliti na ispravan redoslijed: Mali čovjek kupuje maloi ženi malu knjigu. Nominativ Dativ Akuzativ Zbog toga će prijevod na njemački glasiti: Der kleine Mann kauft der kleinen Frau das kleine Buch. Mali čovjek kupuje maloj ženi malu knjigu. 2. Pridjev uz neodređenl član (em, eine, ein): Nominativ Akuzativ Muški rod Ein kleiner Mann Einen kleinen Mann Ženski rod Eine kleine Frau Eine kleine Frau Srednji rod Ein kleines Buch Ein kleines Buch Jednako kao kada ide uz određeni član, pridjev će, u množini te genitivu i dativu, završavali na “-en”. Uz pomoć prethodne tablice i bez gledanja red niže, pokušajte zaključiti kako će glasiti prijevod ove rečenice: Neki mali čovjek kupuje neku malu knjigu za neku malu Ženu. Odgovor je: Ein kleiner Mann kauf? einer kleinen Frau ein kleines Buch. Pisani prijevod rečenica s njemačkog na hrvatski jezik Snimite sljedeće rečenice na njemačkom i zapišite njihov prijevod na hrvatski. Izgovarajte glasno, razgovijetno i polako. Nužno je da ostavite 8 sekundi razmaka između rečenica, kako biste kasnije, slušajući snimku, imali vremena zapisati prijevod na hrvatski na papir. Rješenja su upravo rečenice iz sljedeće vježbe: Ich bin Ana und komme aus Spanie. Guten Tag, ich suche einen Straße. Was ist das? Was kostet das? Was macht es? Es ist zu klein. Es ist zu teuer. Er trinkt roten Wein. Wie heißen Sie? Ich heiße Jack. MH ß' » 239 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII UOOQ.0....IÜ.ÜOO...IÜIDIDIIIIIIIII'IIIII Ich bin Jack. Wie ist sein Name? Mein name ist Jack. Woher kommst du? Ich bin aus Spanien. Wie ist ihr Name? Ich bin Ana und komme aus Spanien. Ich spreche Deutsch. Haben Sie Telefon? Wo Sind hier die Toiletten? Ich danke sehr. Ich möchte nach Berlin reisen. Ich habe einen Koffer verloren. Wo ist der Bahnhof? Wo können wir ein Taxi finden? Wissen Sie wo der Zoo ist? Bringen Sie mich bitte zur Karl Straße. Im Zoo haben wir großen Katzen. Ich möchte Kartoffelnsalat. Die Rechnung, bitte. Können Sie mir helfen? Können wir mit Jane sprechen? Einen Moment, bitte. Wie lange dauert das Stück? Ich habe einen Hund. Ich habe einen Hund gekauft- Ich hatte einen Hund. Ich hatte einen Hund gekauft. Ich werde einen Hund haben. Ich werde einen Hund kaufen. Ich habe eine Frage. Was hast du gestern gemacht? Wann bist du gestern nach Hause gekommen? Zum Frühstück trinke ich Wasser. Prijevod rečenica hrvatski-njemački Provjerite svoje zapisane prijevode iz prethodne vježbe gledajući sljedeće rečenice: Ja sam Ana i dolazim iz Španjolske. Dobar dan, tražim jednu ulicu. Što je ovo? Koliko ovo stoji? Koliko je? ga 44 @š 242 III-III... IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...OOOOIOOOOOOOOOI...OOOÜÜOOOOOOOOOIÜOOOÜO Premalo je. Preskupo je. On pije crno vino. Kako se vi zovete? Zovem se Jack. Ja sam Jack. Koje je vaše ime? Moje ime je Jack. Odakle dolaziš? Iz Španjolske sam. Koje je njegovo ime? Ja sam Ana i dolazim iz Španjolske. Govorim njemački. Imate li telefon? @M Gdje je WC? Puno vam zahvaljujem. Želim putovati u Berlin. Izgubio sam kovčeg. Gdje je željeznička stanica? Gdje možemo naći taksi? Znate li gdje je zoološki vrt? Molim Vas, odvedite me do Karlove ulice. U zoološkom vrtu imamo velike mačke. Želim salatu od krumpira. Molim Vas račun. Možete li mi pomoći? Možemo li pričati s Jane? Trenutak, molim. » 243 244 «ı Ha; III..."IIIIQIICIIIIOII"III-'IIOIIIICII IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...III Koliko dugo ovo traje? Imam psa. Kupio sam psa. Imao sam psa. Bio sam kupio psa. Imat ću psa. Kupit ću psa. Imam jedno pitanje. Sto si radio jučer? Kada si jučer došao kući? Uz doručak pijem vodu. Sada snimite ove rečenice na hrvatskom ostavljajući 8 sekundi razmaka između. Zatim ih, slušajući snimku, naglas prevodite na njemački (ne trebate ništa pisati). Za vrijeme slušanja karticom prekrijte rečenice na njemačkom iz prethodne vježbe (koje sad predstavljaju rješenja) te je spuštajte red za redom i provjeravajte svoje prijevode jedan za drugim. Dodatne rečenice Završimo ovu vježbu. Slijedi dodatni niz rečenica koje možete opušteno pregledati. Ich weiß es noch nicht. Još uvijek ne znam. Er kann noch sprechen. Još uvijek može pričati. Ich spreche nicht Spanisch. Ne pričam španjolski. Ich verstehe nicht. Ne razumijem. Ich verstehe nichts. Ne razumijem ništa. Die Straße kenne ich gut. Dobro znam ovu ulicu. Ich kenne ihn nicht gut. Ne poznajem je dobro. Er ist ein Arbeiter. On je radnik. H ((š-_'_ga 246 ...ICIIIOICIIOOCCIICCIC...OI-III.. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...OOOIIIOOOOO ......... Sie ist eine Lehrerin. Ona je profesorica. Sie ist nett und freundlich. Simpatična je i ljubazna. Unser Nachbar ist sehr neugierig. Naš je susjed vrlo znaliželjan. Ich möchte ein Medikament gegen Grippe. Želim neki lijek protiv gripa. Haben Sie noch Husten? Jeste li još žedni? Haben Sie gut geschlafen? Jeste li dobro spavali? Unter dem Schrank. Ispod ormara. Ich bade mich täglich. Kupam se svakodnevno. Kannst du schwimmen? Znate li plivati? Was sagten Sie? Što ste rekli? Kann ich ihnen einen Kafl'ee anbieten? Mogu li vam ponuditi kavu? Das macht 10 Euro. To je 10 eura. Möchtest du den Kuchen probieren? Želiš li probati kolač? Ich habe mir weh getan. Povrijedio sam se. Das Bein ist gebrochen. Noga je slomljena. Ich wiege 90 kg. Težim 90 kg. lch bin müde. Umoran sam. Ich bin gelaufen, aber ich bin nicht müde. Trčao sam, ali nisam umoran. lch habe keinen Wagen, aber mein Bruder hat einen. Ja nemam auto, ali moj brat ima. [ch gehe nicht ins Büro, denn ich bin krank. Ne idem u ured, jer sam bolestan. Ich kaufe nichts, denn ich habe kein Geld. Ne kupujem ništa, jer nemam novaca. Wir gehen ins Theater oder ins Kino. Mi idemo u kazalište ili kino. Ich gehe mit meinem Bruder oder mit meinem Freund ins Kino. Ja idem u kino sa svojim bratom ili sa svojim prijateljem. Er ist nicht mein Bruder, sondern mein Freund. On nije moj brat, već moj prijatelj. Wir spielen jetzt nicht, sondern plaudern. Mi sada ne igramo, već ćaskamo. Ich arbeite in Madrid und wohne in Toledo. Ja radim u Madridu i živim u Toledu. Ich kaufe ein Hemd und eine Krawatte. Ja kupujem košulju i kravatu. Ich bleibe zu Hause, bis er kommt. Ostajem kod kuće dok on ne dođe. Das Zimmer ist dunkel. Soba je mračna. Es ist sehr dunkel. Jako je mračno. Der Wagen ist groß. Ovaj je auto velik. Dieser ist klein. Ovaj je malen. Das Mädchen ist groß. Djevojka je visoka. ıııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııııı Dieses ist auch groß. Ova je takoder visoka. Ich bin Deutscher. Ja sam Nijemac. Woher kommst du? Odakle si? Bist du Spanier? Ti si Španjolac? Die Reservierung ist da. Rezervacija je ovdje. Der Schlüssel ist hier. Ključ je ovdje. [st der Stuhl frei? Je li stolica slobodna? Der Stuhl ist kaputt. Stolica je slomljena. Haben Sie den Unfall gesehen? Jeste li vidjeli nesreću? Rufen Sie die Polizei / den Krankenwagen. Molim vas, zovite policiju / hitnu pomoć. Ich suche einen Arzt. Tražim liječnika. 250 <4 0% ...GliGi-0000...III...ICCIIIOII-...IIIIII'IOI.IIIIIIIIIIIII"IIIIIIIIICUIOIIIII Können Sie bitte einen Arzt rufen? Možete li pozvati liječnika, molim vas? Ich bin krank. Boiestan sam. Ich habe hier Schmerzen. Ovdje me boli. Kann ich das Zimmer sehen? Mogu li vidjeti sobu? Dieses Zimmer gefällt mir nicht. Ova mi se soba ne sviđa. Die Rechnung bitte! Račun, molim! Wie heißen Sie? Kako se Vi zovete? Wie heißt du? Kako se zoveš? Mein Name ist Karl. Zovem se Karl. Hier ist meine Karte. Ovdje je moja karta. Hier ist meine Telefonnummer. _an l WE w » 251 ıııııııııı ııııııoıııooıııııı ııııııııııııııııı ooo... ııııııııııııııııııııııııııı Entschuldigen Sie bitte. Oprostite, molim vas. Es tut mir sehr leid. Žao mi je. Alles Gute! Sve najbolje! Gute Reise! Sretan put! Sprechen Sie Deutsch? Govorite li njemački? Ich bin 90 Jahre alt. Imam 90 godina. I Er ist sehr alt. Jako je star. Er kann noch sprechen. Još uvijek može pričati. Noch kann er sprechen. Još uvijek može pričati. Ich gehe einkaufen. Idem u kupovinu. Ich komme sofort. Odmah dolazim. 252 44 ...III-...IIIIUOIIICI.II-...UIIIIIOIOI...UUIOI'II'IO'I'C'I'...IIICIIIIIQUIIIIII Ich kaufe es morgen. Kupujem to sutra. Ich gehe jetzt. Sada idem. Bis jetzt habe ich nichts davon gewusst. Dosada nisam znao ništa o tome. ,ıımfıı -id Dodatna gramatička pravila Množina Tvorba množine u njemačkom je jeziku dosta složena. Ne postoji neko čvrsto pravilo, već naprotiv, ima toliko načina njezine tvorbe da je najbolje na početku naučiti one koje smatrate najbitnijima, a ostale savladati putem, malo pomalo. U rječnicima su uvijek navedeni nastavci za množinu. Ipak, ovdje ću vam za utjehu predstaviti jedno od najvažnijih pravila: Puno imenica muškog i srednjeg roda tvore množinu dodajući nastavak „-e“: der Friscur / die Friseure frizer / frizeri das Alphabet / das Alphabete abeceda / abecede OEG 254 « @š Imenice ženskog roda koje završavaju na „-e“ uvijek tvore množinu dodajući nastavak „-n“: die Lampe / die Lampen svjetiljka / svjetiljke Velika većina imenica ženskog roda koje ne završavaju na „-e“ tvorc množinu pomoću nastavka „-en“. die Fabrik / die Fabriken tvornica / tvornice Imenice ženskog roda koje završavaju na „-in“ tvore množinu pomoću nastavka „-nen“. die Chefin / die Chefinnen šefica / šefice Nepravilni participi Kao što smo već rekli, u njemačkom postoje neki nepravilni participi koje je dobro znati jer se jako često koriste. Najbolji način da ih naučite je da ih često koristite. Sljedeća lista participa perfekta (koji u hrvatskom odgovaraju glagolskom pridjevu radnom) poredanih po abecednom redu bit će vam vrlo korisna: ankommen (stići) angekommen (stigao) bleiben (zadržati se) geblieben (zadržao) bringen (donijeti) gebracht (donio) oooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo essen (jesti) gegessen (jeo) finden (pronaći) gefunden (pronašao) geben (dati) gegeben (dao) gehen (ići) gegangen (išao) helfen (pomoći) geholfen (pomogao) kennen (upoznati) gekannt (upoznao) können (moći) gekonnt (mogao) kommen (doći) gekommen (došao) lesen (čitati) gelesen (čitao) nehmen (uzeti) genommen (uzeo) schließen (zatvoriti) geschlossen (zatvorio) schreiben (pisati) geschrieben (pisan) sehen (vidjeti) gesehen (vidio) sein (biti) gewesen (bio) 256 « il. i sprechen (govoriti) gesprochen (govorio) trinken (piti) getrunken (pio) tun (napraviti) getan (napravio) verbieten (zabraniti) verboten (zabranio) verlieren (izgubiti) verloren (izgubio) wissen (znati) gewußt (znao) Posvojne zamjenice Mein: Moj Dein: Tvoj Sein: Njegov * Deklinacija tipa „Ein“. Ihr: Njezin Unser: Naš Euer: Vaš Ihr: Njihov, Vaš (od Sie u množini) * Deklinacija tipa „Der“. Qnıkfi i) 257 IIOIII-.IIIIOIIOIÜIOIIÜÜOOO.ÜÜOOI'Ü'OOO'QIIC--IIIIIIIIIIIIIII-...OICOOIIIOIIÜI Tablica deklinacija: Nominativ Akuzativ Dativ Genitiv m.r./s.r. mein dein Sein ihr ž.r./mn. meine deine seine ihre m.r meinen deinen seinen ihren s.r. mein dein sein ihr ž.r./mn. meine deine seine ihre m.r./s.r. meinem deinem seinem ihrem ž.r. meiner deiner seiner ihrer mn. meinen deinen seinen ihren m.r./s.r. meines deines seines ihres ž.r./mn. meiner deiner seiner ihrer *fee.-¬¬ Nominativ Akuıativ Dativ Genitiv @“° t,- 258« II"0.0000"...OCI-...OIIOIICOC...OIUIQOCI.IIC......IIIIIOIIIIOIIIOI...OIIOIIOI ` m.r./s.r. sein unser euer ihr ž.r./mn. seine unsere eure ihre m.r seinen unseren euren ihren s.r. sein unser euer ihr ž.r./mn. seine unsere eure ihre m.r./s.r. seinem unserem eurem ihrem ž.r. seiner unserer eurer ihrer mn. seinen unseren euren ihren m.r./s.r. seines unseres eures ihres ž.r./mn. seiner unserer eurer ihrer Prıjedlozı Prijedlozi su u njemačkom donekle složeni, ali su iznimno važni jer se koriste svakodnevno i često. Prijedlozi mogu zahtijevati akuzativ ili daliv, ili mogu ići s oba padcža. Naučit ćemo ih i zapamtiti pomoću mnemotehnike. /jf-\\ w; S AKUZATIVOM Für (Za) Ohne (bez) Gegen (prema, protiv, oko) Bis (do) Durch (kroz, preko) Wider (protiv) * Za akuzativom se _fym (für) QJLQ. bez :M (ohne). Zato se mgegen) protiv gravitacije, i bijesno (bis) baca @mmm (durch) na vidm (wider) preko puta. S DATIVOM Entsprechen (prema) Entgegen (nasupr0t; u susret) Außer (bez, osim) Ab (od) Nach (prema) Von (od) Zu (k, do, prema, kod, uz) Mit (s) Seit (od) Bei (uz) Aus (od, proverlijencija, materijal) * S dativomM /ent/ šgrgha (entsprechen) i gggg (entgegen) se prema gustraliiskom (außer) abakusu (ab). Nahvalíla (nach) je fonm jer nije mudarao (zu). ,m (mit) i mm_m (seit) nije isto, te M (bei) zna i m (aus)“, savjetuje ona dativ. S AKUZATIVOM (ako se radi o kretanju) ili DATIVOM (ako nema kretanja) Hinter (iza) In (U) An (na, pri, o, od, do) Auf (na) Neben (pokraj, uz, do) Über l (iznad) Unter (ispod) Zwischen (izmedu) Vor (ispred) * S akuzativom prijedlozitrče i stabla kraj puta broje, s dativom u redu stoje. Hinko (hinter) ifm (an) ne budu (neben) knaut (auf) kupili. mli (über) budu cvijeće (zwischen) i unutar (unter) buketa stavili šljive iz m (vor). @i f "xx H' 261 'III'...UUICCICOCCQCCOCOOIOOO...OIOOICOOOOOOCOO...OOU'I'.IIIDI'IIIQIII'C'O'III Pogledajmo nekoliko primjera: Ich lege das Ei auf dem Teller. Stavio sam jaje na tanjur. Koristi se akuzativ jer postoji kretanje. Das Ei ist auf dem Teller. Jaje je na ranjuru. Koristi se dativ jer nema kretanja. Glagoli u njemačkom mogu ići s akuzativom ili dativom, osim sljedećih iznimki: Glagoli koji uvijek zahtijevaju akuzativ: besitzen, bestellen, besuchen, bezahlen, buchen essen finden, fragen haben, hören kaufen, kennen legen, lemen, lesen rauchen schreiben, sehen, setzen, stellen, suchen tragen, treffen, trinken vergessen, verkaufen, verstecken, verstehen zählen Glagoli koji uvijek zahtijevaju dativ: antworten danken folgen gefallen, gehorchen, gehören, glauben, gratulieren, helfen leidtun, liegen sitzen, stehen vertrauen, verzeihen wehtun, widersprechen zuhören, zustimmen 262 14 ........... .Oll......llIOOUQDIQIIllllñbllßlıillli...-I.Ifilßllılıbıllllllıllill`-- Pomoćni glagoli Pomoćni glagoli su oni glagoli kojima je potreban drugi glagol u infinitivu kako bi upotpunio njihovo značenje: düifen (moći) können (moći) mögen (sviđati) müssen (morati) sollen (morati) wollen (željeti) Svi su nepravilni: dürfen können hdögen müssen sollen Wollen ich darf kann mag ITlLlSS soll will du darfst kannst magst .musst Sollst willst er/sie/ darf kann mag ITIUSS soll will Wir dürfen können mögen müssen sollen wollen ihr dürft könnt mögt müsst sollt Wollt sie dürfen können mögen müssen sollen wollen es Brojevi Kako bismo mogli koristiti sve kombinacije brojeva, moramo znati brojeve do 12: l Eins 2 Zwei 3 Drei 4 Vier S Fünf 6 Sechs 7 Sieben 8 Acht 9 Neun 10 Zehn ll Elf 12 Zwölf Brojevi od 13 do 19 tvore se od osnovnih brojeva od 3 do 9 kojima se dodaje nastavak „-zehn“: 13 Dreizehn (Drei-zehn) 14 Vierzehn 15 Fünl'zehıı 16 Sechzehn 17 Siebzehn 18 Achtzehn 19 Neunzehn 00000000 ZAPAMTITE! Brojevi 16 i 17 u tvorbi gube nastavka brojeva 6 i 7: „s“ i „en“. Sve desetice završavaju na „-zig“. 20 Zwanzig 30 Dreißig 40 Viel-zig 50 Fünfzig 60 Sechzig 70 Siebzig 80 Achtzig 90 Neunzíg Tvorba brojeva koji sadrže desetice i jedinice nema istu logiku kao u drugim jezicima, ali nije teška. Prvo se kaže jedinica, zatim Se dodaje und, te na kraju desetica. Primjeri: 21 einundzwanzig 22 zweiundzwanzig 39 ııeununddreißig 45 fünfundvierzig („pet i četrdeset“) Od broja 100 prvo se govori stotica. 100 hundert 101 hunderteins 102 hundertzwei 200 zweihundert 300 dreihundert Došli smo do 1000: 1.000 Tausend 1.001 eintausendeins 1.002 eintausendzwei 1.100 eintausendeinhundert 1.101 eintausendeinhunderteins 2.000 Zweitausend 3.000 Dreitausend 100.000 Hunderttausend 500.000 Fünf hunderttausend 1.000.000 Eine Million 1.000.001 Eine Million eins 2.000.000 Zwei Millionen 1.000.000.000 Eine Milliarde 1.000.000.000.000 Eine Billion ._ _I llfllll Završne preporuke Dobro zapamtite vokabular i jasno vizualizirajte asocijacije. Pokušajte svaki dan ponoviti jednostavne i svakodnevne rečenice. Svladajte jednostavne rečenice u oba smjera (hrvatskinjemački i njemački-hrvatski). U ovom trenutku nemojte pokušavati produbiti svoje znanje njemačkog, jer prvo trebate dobro učvrstiti Osnove koje Ste naučili i potpuno ih tečno koristiti. Uvijek čitajte njemački naglas. Snimajte rečenice vlastitim glasom i često ih slušajte. Ili, u idealnom slučaju, slušajte rečenice snimljene glasom izvornog govornika, kako biste izoštrili svoj sluh i poboljšali izgovor. .nfI. 268 « i Ä." "p, @š ...IICIO...OIIOIIIICII'UIOII'II'II...IIOIIIIIIIIIIICIICII...IIIIIIIIIIIIIIICIII"`_' (Na mojoj Web stranici možete pristupiti tablicama riječi s izvornim njemačkim izgovorom, što predstavlja zanimljivu nadopunu ovom tečaju.) ° Imate li satelitsku televiziju, gledajte njemačke kanale. Reklame su osobito korisne za izoštravanje sluha na početku učenja. Druga vrlo zanimljiva opcija je gledanje njemačke televizije putem interneta. ' Čitajte jednostavne knjige reduciranog vokabulara. Ilustrirane dječje priče mogu vam biti vrlo korisne. Učinite sljedeće: 1. Čitajte priču prvi put ustanovljujući ono što vam je već poznato. 2. Citajući priču drugi put dodajte svom vokabularu nove riječi (za svaku smislite asocijaciju), kao i rečenice i izraze na koje naiđete. ° Gledajte filmove s titlovima. Nađite filmove u kojima se ne radi o tehničkim, već svakodnevnim temama, gdje ćete naići na vokabular i izraze koje možete koristiti u stvarnom životu. Uz to pokušajte naći filmove koji nisu izvorno njemački, već su sinkronizirani na njemački. Sinkroniziranje se uvijek radi u studijima za snimanje zbog čega je kvaliteta glasa u takvim filmovima bolja. ° Komunicirajte s izvornim govornicima putem interneta. Na internetu možete pronaći brojne besplatne _„chatove“, kako za dopisivanje, tako i za razgovor, a postoje čak i „ehatovi“ specijalizirani za jezike. Tako uz pomoć izvornih govornika možete vježbati pisanje i izgovor, a oni će vam i rado pomoći pri uklanjanju vaših nedoumica. lsto tako vi i/ ` -ij ı» 269 ilija? njima možete pomoći u učenju hrvatskog. Zbog toga potražite nekog tko želi poboljšati svoj hrvatski. Na taj ćete način uspostaviti prijateljstvo i simbiozu uzajamne pomoći koji oboma mogu biti vrlo korisni. ' Često ponavljajte. Idealno bi bilo ponavljati svaki dan, čak i ako to traje samo 10 ili 15 minuta. ° Trenirajte svoj um. Poboljšajte brzinu mentalnog procesuiranja i pamćenja koristeći besplatni program Speed Memory: www.speedmem0ry.c0m ° Konačno, jedna vrlo zanimljiva i učinkovita vježba sastoji se u tome da uvijek prije nego što izgovorite rečenicu na hrvatskom, prethodno tu rečenicu mentalno prevedete na njemački i izgovorite u sebi na njemačkom. Ukratko, da pokušate „misliti na njemačkom“. Tako ćete odmah prepoznati što sve trebate svladati i naučiti. Rečenicu koju niste mogli prevesti u mislima zapišite na komad papira. Kod kuće zavirite u rječnik ili gramatiku i pokušajte složiti ispravnu njemačku rečenicu. To je izvrsna vježba. Dakle, dragi čitatelji, naše je zajedničko putovanje upravo završilo. Ne preostaje mi ništa drugo nego da se oprostim od vas do iduće prilike, te kao i uvijek, zaželim vam sve najbolje. Puno vam hvala na povjerenju. Auf Wiedersehen Tschüss RAMON CAMPAYO 0 autoru Ramón Campayo je poznat kao osoba koja najbrže pamti u cijeloj povijesti. Od 1980.'godine sudjeluje u natjecanjima iz pamćenja i do današnjeg je dana oborio 100 svjetskih rekorda u pamćenju, kako u brzini, tako i u opsegu materijala. Ramón je trenutni svjetski rekorder u brzom pamćenju i osvojio je svjetsko prvenstvo sedam puta zaredom. Današnji najbrži svjetski mentalisti educirali su se u njegovoj izvanrednoj školi mentalnog treninga i obuke. Medu njegovim uspjesima treba izdvojiti sljedeće rezultate: ° Pamćenje niza od 23 200 riječi u 72 sata, nakon jednokratnog slušanja, pri čemu je zapamtio i točnu poziciju i redni broj svake riječi. (npr. „Recite riječ broj 18324.“). Na jednom je natjecanju od 500 nasumce odabranih riječi postigao rezultat od 498 pogodaka i 2 greške. Rezultati 271 272 « @Ut natjecanja zabilježeni su pred bilježnikom u službenim spisima selekcije programa „Rornpiendo records“, Barcelona, 1987. ° Zapamtio je 6 snopova španjolskih karata (sveukupno 240 karata) koje su ležale na stolu (pritom ih nije vidio jer je imao povez na očima), po sluhu pamteći redoslijed pomiješanih karata. Bez pogrešaka ih je reproducírao točnim redoslijedom u roku od 18 minuta. ° Debitirao je uživo u programu „U što se kladimo'?“ (TVE, Madrid, 4. prosinca 1998.) zapamtivši 5 snopova karata bez gledanja, uz 2 pogreške. U prethodnim ispitivanjima nije nijednom pogriješio, a osim toga, osvojio je Guinessov rekord u brzini pamćenja snopa karata bez gledanja za 40 sekundi. Prethodni rekord bio je 43 sekunde. ° Zapamtio je točnim redoslijedom 84 pločice domina iz tri kompleta, poštujući red od dva broja na svakoj pločici. Npr. pločica 3/5 razlikuje se od pločice 5/3 iako su u biti iste. I taj je zadatak izveo zavezanih očiju, za svega 8 minuta, nakon što je samo jednom čuo specifikaciju pločica (TVA, Albacete, siječanj 1999.). Zatim je u istom ispitivanju zapamtio 6 cijelih domino kompleta (168 pločica). ° Devetog studenog 2003. u njemačkom Starnbergu uspostavio je 15 svjetskih rekorda u brzini pamćenja, u četiri različita zadatka. ' U Stambergu je također, sedmog studenog 2004. godine postigao 9 svjetskih rekorda u brzini pamćenja u pet različitih zadataka na istom natjecanju. _Mi I te .1 » 273 Ü OlICI..II.IIIIIIIIIIIIIQICCOCOOIOOCIIQIIII.. IIIIII ..-I.....IOIIIIOOO.......... Potukao je i svjetske rekorde u pamćenju IDU-znamenkastog broja u 50 sekudi, te u pamćenju 1000-znamenkastog broja u 15 minuta (u Buenos Airesu, Argentina). čira brže ed 2500 riječi pe minuti, što je 12 pure brže ea brzine čitanja prosječnog studenta. Član je Međunarodnog društva MENSA. Njegov je kvoeijent inteligencije 194, te posjeduje jedan od najviših kvoeijenata inteligencije u svijetu. Kao stručnjak u tehnikama učenja, brzog čitanja i pamćenja, priprema brojne učenike i oponente, kojima pokazuje sve tajne koje naš um krije. Njegovi učenici postižu izvanredne rezultate zahvaljujući njegovim tečajevima. Autor je natjeeateljskog programa Speed Memory (www.speed-memory.com) koji ujedinjuje i koordinira svjetska prvenstva iz brzog pamćenja. U svojoj „Školi prvaka“ priprema učenike za natjecanja visoke razine i uči ih maksimalnom korištenja mentalnih performansi. Učinkovitost njegovih metoda je očigledna, jer njegovi učenici osvajaju prva mjesta na svjetskim natjecanjima u pamćenju. Ramón Campayo je i profesionalni hipnoterapeut koji se bavi kliničkom hipnozom od 1992. godine. Na svojim tečajevima psihološki priprema studente za postizanje maksimalne kontrole nad vlastitim tijelom i umom. Polaznicima brzo raste samopoštovanje i pozitivna usmjerenost i uče se eliminirati sve strahove i nemire, kao što je npr. trema prije ispita prisutna . ff ,§23 274 44 'w V I...IIII...IO...I...OIOI...III..Il....l..-.I.I....I....II....I......I'I.I..I...Ĺ-u/ kod većine studenata. Također radi tretmane za prestanak pušenja. ° Često se pojavljuje na različitim nacionalnim radijima i televizijskim kućama u Španjolskoj (najviše na Anteni 3), na regionalnim kanalima putem „Canal Satélite Internacional“ (Internacionalni satelitski kanal), kao i na drugim američkim programima, poput „Despierta America“ (Amerike, probudi sel). ° Njegova web stranica je www.ram0ncampay0.c0m. Rječnik Ovdje ćete pronaći riječi iz tablica porcdanc po abecedi s popratnim korisnim podacima za proširivanje znanja. Dodane su i riječi i izrazi kojih nema u tablicama, a mogli bi vam zatrebati. Uz imenice u zagradi pišu nastavci koje riječ dobiva u geııitivu jednine i nominativu množine. Uz nepravilne glagola navedena su sva tri osnovna oblika: infinitiv, preterit i perfekt- Kada sc 2. i 3. licu prezenta mijenja osnovni samoglasnik, taj se oblik navodi u zagradi (2, lice). Kratica „b_“ znači da u perfektu koristimo haben, a „b.“ da koristimo sein. 275 .p :Q m « @'Ë A Abend, der (-s, -e) večer am Abend navečer; gestern Abend, sinoć; heute Abend, večeras abholen ići po, doći po abmontieren rastavljati, rastaviti stroj acht (br.) osam Acht, die (-, -en) osmica, brojka osam Acht, die (-,-) pažnja, poštovanje achten auf (akuz.) paziti na achtmal (pril.) osam puta achtungsvoll (prid.) pun poštovanja achtzig (br.) osamdeset Agentur, die (-, -en) agencija, zastupništvo Alkohol, der (-s, -e) Alkoholiker, der (-s, -) alkoholisch (prid.) alkohol alkoholičar alkoholan Alkoholismus, der (-,-) alkoholizam all (-er, -e, -es) sav, sva, sve alles in allem, sve u svemu, ukupno allbekannt (prid.) općepoznat Allee, die (-, -n) aleja, drvored allein (prid.) sam; usamljen allerdings (pril.) svakako, doduše, u stvari Allergie, die (-, -n) alergija allzeit (pril.) u svako doba also (pril.) dakle alt (komp: älter) star Er ist acht Jahre alt. Osam mu je godina. Alter, das (-s, -) starost, dob, vijek altem starjeti anders (pril.) Anfang, der (-s, " -e) anfangen (fängst an) anfangs (pril.) angenehm (prid.) drugačije početak fing an, h. angefangen iz početka ugodan anhalten (hältst an) hielt an, h. angehalten početi zaustaviti, zadržati das Auto anhalten, zaustaviti automobil ankommen, kam an, b. angekommen stići, doći, prispjeti Es kommt darauf an; u tome je stvar, o tome ovisi anrufen, rief an, h. angerufen nazvati (telefonski), dozivati ,fi-_23, @Q kfz' ı» 277 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII QOIOIOOIOIIOIIOOI...OOOIIOOIIOOI Antibiotikum, das (-s, -ka) antibiotik anziehen, zog an, h.aııgezogen (sich) obući (se); privući Anzug, der (-s, "-e) odijelo Apartment, das (-s, -s) apartman, manji stan Appetit, der (-/e/s, _e) apetit, tek Apfel, der (-s, "-) jabuka Apfelsine, die (-, -n) mandarina Apotheke, die (-, -n) ljekarna April, der (-s, -e) travanj Arbeit, die (-, -en) rad, posao arbeiten raditi Arbeiter, der (-s, -) radnik, djelatnik Arbeiterin, die (-, -nen) radnica, djelatnica Arbeitgeber, der (-s, -) poslodavac Arbeitnehmer, der (-s, -) posloprimac Arbeitsanzug, der (-s. "-e) radno odijelo Arbeitsbedingung, die (-, -en) uvjet rada Arm, der (-s, -e) ruka Arzt, der (-es, "-e) liječnik ärgern (sich) ljutiti se; sich ärgern über (s akuz.) ljutiti se ruz/zbog Ärztin, die (-, -nen) liječnica atmen disati auch (vez.) i, takoder aufmerksam (prid.) pažljiv aufmerksam machen auf (s akuz.) upozoriti na aufstehen, stand auf, b. aufgestanden ustati aufwachen (b.) probuditi se Auge, das (-s, -n) oko Augenblick, der (-s, -e) trenutak, časak August, der (-es, -e) kolovoz aus (prijed. s dativom) iz, od Ausflug, der (-s, "-e) izlet „einen Ausflug machen“, ići na izlet Ausgabe, die, (-, -n) trošak, izdatak; izdanje Ausgang, der(-s, "-e) izlaz ausgehen, ging aus, b. ausgegangen izići, izlaziti ausradieren izbrisati (gumorn), istrugati aussteigen, stieg aus, b. ausgestiegen iskrcati se (sići) Auto, das (-s, -s) automobil Autobahn, die (-, -en) autocesta außen (pril.) vani, izvan ./ "- 278 44 O IIIIIIIIIIIIIIIIIIII 'O'I".I........II..II.....I. IIIIIIIIIII ...I-III... ....... \H-ą/ B Baby, das (-s, -s) beba, djetešce Backe, die (-, -n) obraz backen (bãckst) buk, h. gebacken peći (kolač...) Backenzahn, der (-s, "-e) kutnjak Bäckerei, die (-, -en) pekarnica Bad, das (-/e/s, "-er) kupka, kupaonica; toplice „ein Bad nehmen“, okupati se Badeanzug, der (-s, "-e) kupaći kostim baden kupati se Badezimmer, das (-s, -e) kupaonica Bahn, die (-, -n) put, pruga; željeznica Bahnhof, der (-s, "-e) željeznička stanica, kolodvor Bahnsteig, der (-s, -e) željeznički peron bald (pril.) uskoro, skoro, zakratko Balkon, der (-s, -e) balkon Ball, der, (-s, "-e) lopta, kugla; ples Banane, die (-, -n) banana Bank, die (-, -en) banka Bankautomat, der (-en, -en) bankomat Batterie, die (-, -n) baterija baneri graditi Baum, der (-s, "-e) stablo Baumwolle, die (-) pamuk beenden završiti bedeuten značiti Was bedeı'tet das? Što to znači? beginnen, begann, h. begonnen početi; poduzeti begleiten pratiti begrüßen pozdraviti Bein, das (-s, -e) noga; kost Beispiel, das (-s, -e) primjer bekommen, bekam, h. bekommen beleibt (prid.) krupan benutzen koristiti, rabití Benutzung, die (-, -en) uporaba beobachten promatrati, opažati bereits (pril.) već Berg, der (-s, -e) brdo, gora Beruf, der (~s, -e) profesija, poziv primiti, dobiti i dotaći se, dirati berühren besetzen zaposjesti,zauzeti besichtigen, pregledati, razgledati besser (komp. od gut)bolji bessern (sich) popraviti (se), dotjerati Besteck, das (-s, -e) Bett, das (Je/5, -en) pribor za jelo krevet „das Bett machen“, namjestití krevet; ,ins Bett gehen “, leći Bettlaken, das (-s, -e) plahta bezahlen platiti Bier, das (-s, -e) pivo Bikini, der (-s, -s) bikini Bild, das (-/e/s, -er) slika bilden (sich) obrazovati se bilden stvarati, činiti, graditi Bilderbuch, das (-s, "-er) slikovnica billig jeftin Birne, die (-, -n) kruška bis (pril. i vez.) do, osim, dok „bis jetzt“, dosad Bitte, die (-n, -n) molba Bitte! Molim! bitten, bat, h. gebeten moliti „um etwas bitten “, moliti što bitter (prid.) gorak Blatt, das (-/e/s, "-er) list blau (prid.) plava bleiben, blieb, b. geblieben ostati Bleistift, der (-/e/s, -e) olovka blöd glup Blume, die (-, -n) cvijet Bluse, die (-, -n) Blut, das (Je/5) krv bluza bluten krvariti blutig (prid.) krvav Blutprobe, die (-, -n) pretraga krvi Botschaft, die (-, -erı) Boutique, die (-, -en) poslarıstvo, ambasada butik, mali dućan trebati „Ich brauche... “, Trebam... brauchen peći (meso...) braten (brätst), briet, h. gebraten Brief, der (-s, -e) pismo brieflich (prid.) u pismu; pismeno Brieftasche, die (-, -n) lisnica Briefumschlag, der (-s, "-e) kuverta, omot ,Iv-\__ '/` 280 44 Brille, die (-, -n) w naočale bringen, brache, h. gebracht donijeti Brot, das (-/e/s, -e) kruh Bruder, der (-s, "-er) brat brüderlich (prid.) bratski Brunnen, der (-s, -) bunar, zdenac, fontana Brust, die (-, "-e) Buch, das (-s, "-er) prsa knjiga Bus, der (Busses, Busse) Busbahnhof, der (-s, "-e) autobus autobusni kolodvor Busenhalter, der ( -s, -) krat. BH grudnjak C Café, das (-s, -s) kafić Chef, der (-s, -s) upravitelj, šef chaotisch (prid.) u nercdu, kaotičan Charakter, der (-s, -tere) karakter, značaj charakterfest (prid.) karakteran, čvrst charakteristisch (prid.) karakterističan Christabend, der (-s, -e) Christbaum, der (-s, "-e) Christentum, das (-s) chronologisch (prid.) _ I.. Badnjak božićno drvce kršćanstvo kronološki, po redu D da (pril. i vez.) tu, ovdje, jer, tada: kada danach (pril.) poslije, zatim, nakon toga, potom Dank, der (-s) zahvalnost, hvala „ Vielen Dank!“, „Dankef“ Hvala! Datum, das (-s, Daten) nadnevak, datum; množ. podaci dauem trajati Daunendecke, die (-, «n) poplun Decke, die (-,-n) pokrivač, deka dein (-er, -e, -es) tvoj (-a, -e) denken, dachte, h. gedacht misliti deutsch (prid.) njemački /P'L ä bi Deutschland, das (-s) Njemačka Dezember, der (-s, -) prosirıac dick (pn'd.) debeo, gust die Begrüßung (-, -en) pozdravljanje, pozdrav Dienstag, der (-s, -e) utorak dieser, diese, dieses (zamj.) ovaj, ova, ovo; taj, ta, to diesfalls (pril.) u tom slučaju Ding, das (-s, -e) stvar, predmet dinglich (prid.) stvaran Direktor, der (-s, Direktoren) ravnatelj, direktor Direktrice /direktı'isa/j die ravnateljica, direktorica Dokument, das (-/e/s, -e) dokument dokumentieren dokumentirati, dokazati, pridonijeti dokaze Dollar, der (-s, -s) dolar donnern grmjeti Donnerstag, der (-s, -e) četvrtak Dorf, das (-s, "-er) seio dort (pril.) tamo, ondje „da und don“, tu i tamo dorthin (pril.) onamo Dose, die (-, ~n) doza, kutija Dozent, der (-en, -en) docent, predavač na fakultetu Dozentin, die (- , -nen) docentica, predavačíca na fakultetu du (zamj.) ti dumm (komp. dümmer) glup, budalast dürfen (darfst), durfte, h. gedurft smjeti, usuditi se durstig (prid.) žedan, Dusche, die (-. ¬n) tuš, mlaz vode düster (prid.) mračan, trnuran E echt (prid.) pravi, istinit, autentičan Ecke, die (-n, -n) ugao ehe (vez.) prije. nego Ehe, die (-, -n) brak Ehefrau, die (-, -en) supruga Ehemann, der (-s, "-er) suprug Ei, das (-s, -er) jaje eilig (prid.) žuran, hitan, brz eiligst (pril.) što brže 281 `»;f.4; 2&2 « äjlš einfach (prid.) jednostavan Eingang, der (-s, "-e) ulaz, pristup, dolazak einsteigen, stieg ein, b. eingestiegen ukrcati se, popeti se eintreten (trittst), trat ein, b. eingetreten ući Eis, das (-es)b sladoled; led Eisenwarenladen, der (-s, "-) trgovina željeznom robom Ellenbogen, der (-s, -) lakat Ende, das (-s, -n) kraj, svršetak entschuldigen ispričati, oprostiti, opravdati „Eruschullsıh'ge!“J „Enrschuldigen Sie!“ „Entschuldigung“, oprostite Entschuldigung, die (-, -en) isprika, opravdanje Erdbeere, die (-, -n) jagoda Erde, die (-, -n) zemlja; Zemlja erinnern (sich) sjećati se, pamtiti Erkältung, die (-, -en) prehlada erklären protumačiti, objasniti erlauben dozvoliti erreichen stići, dostići, postići erste (der, die, das); erster, -e, -es prvi, prva, prvo ertragen (erträgst), ertrug, h. ertragen podnositi, trpjeti es gibt ima, postoji Esel, der (-s, -) magarac essen (ißt) aß, h. gegessen jesti Etage, die (-, -n) kat, etaža Euro, der (-s, -s ili -, -) euro, europski novac „Ich möchte Euro wechseln.“ /Želím promijeniti eure. F fähig (prid.) sposoban, vješt, darovit fahren (fährst), fuhr, h. i b. gefahren voziti (se, b.) Fahrkarte, die (-,-n) vozna karta “eine Fahrkarte nach..." vazna karta za. _. Fahrplan, der (-s, "-e)vozni red Fahrrad, das (-/e/s, "-er) bicikl Fahrstuhl, der (-5, "-e) dizalo fallen (f'állst), fiel, b. gefallen padati, pasti falsch (prid.) pogrešan, lažan Farbe, die (-, -n) boja f' 4/ 'l\ . (fm w ›› zes .III'I'Ü'I'ı-...ı'ı'lI'IIÜlI.IIIIÜ.IIOI...DID-...IIIOIIOIIIIOIIIOIÜIOOOÜOOÜOOI Februar, der (-s, -e) veljača fehlen pogriješiti, promašiti, nedostajati Feiertag, der (-s, -e) praznik, blagdan fein sitan, nježan Ferien, die praznici Fernbedienung, die (-, -en) daljinski upravljač Fernseher, der (-s, -) televizor Fest1 das (-es, -e) svečanost, praznik, blagdan Feuer, das (-s, -) vatra Fieber, das (-s, -) Filet, das (-s, _s) vrućica, groznica file finden, fand, h. gefunden Finger, der (-s, -) prst Firma, die (~, -men) tvrtka naći, nalaziti, otkriti Fisch, der (-es, -e) riba Flasche, die (-, -n) boca Fleisch, das (-es) meso Flug, der (-s, "-e) let Flughafen, der (-s, "-) zračna luka Flugzeug, das (-e) avion, zrakoplov Flur, der (-s, -e) predvorje, hodnik Fluß, der (-sses, "-sse) rijeka, tijek folgen (h. i b.) slijediti fortsetzen nastaviti, produžiti fortgesetzt (pril.) stalno` neprestano Frau, die (-, -en) žena, gospođa frei (prid.) slobodan Freiberufler, der (-s, -) honorarac, slobodno zanimanje Freitag , der (-s, -e) petak freitags (pril.) petkom freuen (sich) veselití se, radovati se “Freut mich, Sie kennenzulernen. ” Drago mi je /pri upoznavanju/_ Freund, der (-/e/s, -e) prijatelj Freundin, die (-, -nen) prijateljica Friseur, der (-s, -e) frizer fritieren pržiti u velikoj količini masti frittiert prženo froh (prid.) veseo, radostan, zadovoljan früh (príd. i pril.)ran; rano von frühen Morgen, od ranoga jutra Frühling, der (-s, -e) proljeće frühstücken doručkovati ..Cf` . fühlen füllen osjećati, ćutjeti puniti, napuniti fünf pet fünfter, -e, -es peti, -a, -0 fünfzig pedeset funktionieren funkcionirati, uspješno raditi für (prijed. s akuz) Fuß, der (-es, "-e) za noga, stopalo G Gabel, die (-,~n) viljuška Gang, der (-s, "-e) hodnik, prolaz Garage, die (-, -en) Gardine, die (-, -n) garaža zavjesa Garten, der (-s, "-) vrt ; hod, kretanje gar 1. (prid.) dovoljno pečen, kuhan 2. (pril.) čak, baš Gaze, die (-, -n) Gebäude, das gaza (-s, -) zgrada, građevina geben (gibst), gab, h. gegeben dati gegenüber (prijed. s dativom) nasuprot, prema gehen, ging, b. gegangen ići „ins Bett gehen “, lečeI Geld, das (Je/S, -er) novac Geldschein, der (-s, -e) novčanica Gemüse, das (-s, -) povrće genau (prid.) točan Gepäck, das (-s, -e) prtljaga Gerät, das (Je/s, -e) naprava, oruđe Gerade, die (-, -n) pravac geradeaus (pril.) ravno, u istom pravcu geradeso (pril.) baš tako, upravo tako geradewegs (pril.) ravno, bez zadržavanja geradezu (pril.) upravo gern (e), lieber, am liebsten (pril.) rado, dragovoljno „Ich möchte gerne... “ Želio/la bih rado. „von Herzen gerne“, od srca rado Geschäft, das (-/e/s, -e) trgovina, dućan Geschenk, das (~s, -e) poklon m wp RJ » 285 .'...O'I'C.IIC'IICIIIIIIIIOIII.I...Il-IIICIICICICCCDCI...COUCOCOIIOIIIOOIIOCII Gesicht, das (_/e/s, -er) lice, obraz „ins Gesicht sagen “ reći otvoreno (istinu) gestern (pril.)jučer „Ich bin nicht von gestern“, „Nisam ja od jučer“. gesund (komp. gesünder) zdrav Gewicht, das (-/s/e, -e) težina Gewohnheit, die (- , -en) običaj; navika gewöhnlich 1. (prid.) običan, uobičajen 2. (pril.) obično, u pravilu Glas, das (~es, "-er) čaša glauben vjerovati gleich (prid. ipril.) jednak, isti, ravan; odmah Gleis, das (-es, -e) pruga, tračnica Glück, das (~s) sreća; Glück auf! Sretno! glücklich (prid.) sretan „eine glücklicke Hand haben “ biti sretan, „biti sretne ruke“ Glückwunsch (-es, "-e) čestitka, dobre želje Greis, der (-es, -e) starac Greisin, die (-, nen) starica Grenze, die (-, -n) granica Grippe, die (-, -n) gripa groß (komp. größer) velik, golem großartig (prid.) Grosse, die (-, -n) ' veličanstven veličina Gürtel, der (-s, -e) pojas gut (besser, am besten) dobar (bolji, najbolji) Guten Appetit! Dobar tek! Gymnasium, das (-s, -sien) gimnazija H haben (hast), hatte, h. gehabt imati Hafen, der (-s, "-) luka Haltestelle, die ( -, -n) postaja, stanica Hand, die (-, "-e) ruka, šaka Handgelenk, das (-s, -e) ručni zglob Handschuh, der (-s, -e) rukavice Handtuch, das (-s, "-er) ručnik, ubrus hart (härter) tvrd häßlich (prid.) gadan, gnusan Haus, das (-es, "-er) kuća if' gg" .f-¬<_\-` zas « heilen lijeëiti,zacijeliti helfen (hilfst) half, h. geholfen Hemd, das (-/e/s, -en) Henne, die (-, -n) pomagatí, pomoći košulja kokoška Herbst, der (-es, -e) jesen Herd, der (-/e/s, -c) štcdnjak, ognjište heruntergehen, ging herunter, b. heruntergegangen sići, ići dolje Herz, das (-ens, -en) srce herzlich (prid.) srdačan; (pril.) od srca, jako Herzlichen Glückwunsch! Srdačne čestitke! heute (pril.) danas „heute nacht“ noćas hier (pril.) ovdje,tu Hilfe, die (-, -n) pomoć hinlegen položiti hinstellen postaviti kamo; staviti hinten (pril.) otraga, odzada hinter (prijed.) iza (s akuz. i dat.) hinzu (pril.) k tome, k, do hinzufügen priložiti, dodati hinzusetzen dodati, dometnuti hinzutreten (trittst hinzu), trat hinzu, b. hinzugetreten pristupiti Hitze, die (-, -n) vrućina, žega hoch (hoher, -e, -es) komp. höher, am höchsten hochgehen, ging hoch, b. hochgegangen visok dizati se uvis höfflich (prid.) uljudan, učtiv Holz, das (-es, "-er) drvo; drvena grada (-, -n) dinja Honigmelone, die hören čuti, slušati Hose, die (-, -n) hiače Hotel, das (-s, -s) hotel; Zum Hotel, bitte! U hotel molim! hundert sto pristao, zgodan hübsch (prid.) Huhn, das (-s, "-er) pile, kokoš Hund, der (-/e/s, -e) pas hungrig (prid.) gladan Hypermarkt,der (-/e/s, "-e) hipermarket f " _ Kiš' » I ich (zamj.) ja Idee, die (-, -n) ihr (zamj.) njezin ideja, zamisao ; njihov ihr (zamj.) vi; njoj (dativ od sie) immer (pril.) uvijek in (prijed. s dat. i akuz.) u Wir leben in der Stadt. Mi živimo u gradu. Wir gehen in die Stadt. Idemo u grad. innen (pril.) unutra inteligent (prid.) inteligentan, inteligentna interessant (prid.) zanimljiv irren (sich) Iutati, varati (se) J Jacke, die (-, -n) jakna, kaputić Jahr, das (-s, -e) ` godina Januar, der (-s, -e) siječanj jetzt (pril.) sada „jetzt oder nie“, sada ili nikada Joghurt, das (-s) jogurt Juli, der (-s, _) srpanj jung (komp. jünger) mlad Junge, der (-n, -n) dječak Juwelier, der [-s, e) zlatar, draguljar Juni, der (-, -s) lipanj K Kaffee, der (-s, -s) kava Kamera (-, -s) Kalb, das (-s, "-er) kalt (komp. kälter) Kälte, die (-) kamera tele hladan; hladnokrvan hladnoća kaputt (prid.) slomljen, dotrajao; pokvaren 287 ,ff-w w zes « Kartoffel, die (- , -n) krumpír Katze, die (-, -n) mačka kaufen kupovati, kupiti Kehle, die (-, -n) grlo, ždrijelo keineswegs (pril.) nikako, nipošto keinmal (pril.) nijedanput, nikada Kellner, der (-s, -) konobar kennen, kannte, h. gekannt Znati, poznavati kennenlernen (sich) upoznati (se) Kilo, das (-s, -) kilogram Kilometar, der (-s, -) kilometar Kind, das (-/e/s, er) dijete klar (prid.) naravno; jasno Klasse, die (-, -n) razred; red kleben (an, auf) lijepiti Kleid, das (-/e/s, -er) haljina; odijelo Kleidung, die (-, -en) odjeća klein (prid.) malen klingeln, klang, h. geklungen zvoniti, zvučati klug (komp. klüger) razborit, mudar Knie, das (-s, -) koljeno Knöchel, der (-s, -) gležanj Koffer, der (-s, -e) kovčeg „die Kofier packen “, spremati se na put Köfferchen, das kovčezić Koje, die (-, -n) kabina kommen, kam, b. gekommen doći können (kannst), konnte, h. gekonnt moći, znati Kontobuch, das (-s, "-er) štedna knjižica Kontrolle, die (-, -n) kontrola Kopf, der (-s, "-e) glava Körper, der (-s, -) tijelo kosten stajati; okusiti die Kosten (množ.) trošak kostenlos (prid.) besplatan krank (komp. kränker) bolestan Krankenhaus, das (-es, "-er) bolnica Krankenschwester, die (-, -n) medicinska sestra, bolničarka Krankenpfleger, der (-s, -) bolničar Krankenwagen, der (-s, -) bolnička kola Krankenurlaub, cler (-s, -e) bolovanje @1 » 289 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII ...IOIIIIIIIICIC-.llll krankhaft; kränklich (prid.) boležljiv Krankheit, die (-, -en) bolest Krawate, die (-, -n) kravata Kreditkarte, die (-, -n) kreditna kartica Kredit, der (-/e/s, -e) kredit, zajam Kreditgeber, der (_s, _e) vjerovnik kreditieren kreditirati Kreditnehmer, der (-s, -) dužnik Kreuzung, die (-, -en) križanje Kroate, der (-, -ıı), Hrvat Kroatin, die (-, -nen) Hrvatica Kroatien, das (-s) Hrvatska kroatisch (prid.) hrvatski Küche, die (-, -n) kuhinja Kuchen, der (-s, -) kolač Kugelschreiber, der (-s, -e) kemijska olovka Kuh, die (-, "-e) krava kühl (prid.) hladan, svjež Kühlschrank, der (-es, "-e) hladnjak kurz (komp. kürzer) kratak L lacheln smijati se Lachen, das (-s) smijeh lächerlich (prid.) smiješan Laden, der (-s, "-) dućan Lampe, die (-, -n) svjetiljka Land, das (-/e/s, "-er) zemlja; polje lang (komp. länger) dug lange her (pril.) odavno langsam 1. (prid.) spor, polagan 2. (pril.) postupno, pomalo Lappen, der (-s, -) krpa Laptop, der (-s, -s) prijcnosno računalo, laptop Lärm, der (-s) vika, galama lassen pustiti, dopuštati; ostaviti laufen (läufst), lief, b. i h. gelaufen trčati, kretati se leben živjeti, prebivati Leben, das (-s, -) život Leber, die (-, -n) jetra für; _???...f.......................................................................ili: leer (prici.) prazan leeren isprazniti leicht (prid.) lak, lagan leid (pril.) žao, bolno; „Das tut mir le' “, „Žao mi je“ lehren učiti, poučavati Lehrer, der (-s, -) učitelj Lehrerin, die (-, -nen) učiteljica Lendenstück, das (-s, -e) goveda pečenica lemen učiti lesen (liest), las, h. gelesen čitati Leukoplast, das (-/e/s) ljepljiva traka za zavoje Licht, das (-/e/s, -er) svjetlo lieben voljeti links (pril.) lijevo, ulijevo Löffel, der (-s, -) žlica Luft, die (-, "-e) zrak lustig (prid.) veseo lösen riješiti, osloboditi M machen, činiti, raditi „Macht nichts“ f, „Nema veze“, „ U redu je. “ Macht, die (-, "-e) moć, snaga Mädchen, das (-s, -) djevojka Magen, der (-s, "-) želudac Mai, der (-, -e) svibanj Mahlzeit, die (-, -en) obrok, ručak, jelo Mahlzeit! Dobar tek! manch (-er, -e, -es) neki manchmal (pril.) Mann, der (-s, "-er) katkad čovjek Mantel, der (-s, "-e) Mărz, der (-es, -e) kaput, ogrtač ožujak Maschine, die (-, -n) stroj Material, das (-s, -ien) materijal, građa Meer, das (-s, -e) more mehr (komp. od viel) više mein (-er, -e, -es) moj, moja, moje meinen misliti; držati if“ . w' _ » 291 ...IÜIIIDIIIIDII...IIOIIIOIQÜlI.III...I................'...IOIÜÜOIIIOIIQOOQOOC Meinung, die (-, -en) mišljenje, mnijenje Mensch, der, (-en, -en) čovjek Menschheit, die (-) čovječanstvo menschlich čovječno, humano Menschlichkeit, die (-) humanost, čovječnost Menü, das (-s, -s) jelovnik merken (sich) primijetiti, obilježiti, zapamtiti messen (mißt), maß, Messer, das (-s, -) Metall, das (-s, -e) Meter, der (-s, -e) h. gemessen nož metal metar mieten mjeriti unajmiti Mikrowelle, die mikrovalna Milch, die (-) mlijeko Million, die (-, -en) milijun Minister, der (-s, -) ministar Ministerin, die ministrica Minute, die (-, -n) minuta mit (s dativ.) s, sa mit der Zeit, s vremenom Missverständnis, das (ésses, -sse), nesporazum Mitarbeiter, der (-s, -) suradnik, pomoćnik mitbringen, brachte mit, h. mitgebracht donijeti, dovesti mitnehmen (nimmst mit), nahm mit, h. mitgenommen ponijeti, povesti Mitte, die (- , -n) sredina Mitteilung, die (-, -en) priopćenje, obavijest mittelmässig (prid.) srednji, prosječan Mittwoch, der (-s, -e) Möbel, das (-s, -) srijeda namještaj mögen (magst), mochte, h. gemacht moći, rado htjeti; „Möchtest du etwas m'nken?“ Želiš li što popiti? (upotreba za uljudna pitanja i uljudno izražavanje Želje); „Ich möchte... “ Želim... Monat, der (Je/5, -e) mjesec Montag, der (-s, -) ponedjeljak morgen (übermorgen) sutra, prekosutra Morgen, der (-s, -) jutro morgen (pril.) sutra; „Bis morgen! Do sutra!" Motorrad, das (-/e/s, müde werden müde (prid.) Mund, der (-/e/s, -e) "- er) motocikl umoriti se umoran usta 292 44 IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII II..._ICQ-...-...OOOOOCIUOOIIIOI......I...I'..'..... Münze, die (-, -n) kovanica Musik, die (-) Mutter, die (-, "-) Mütze, die (-, -n) glazba, muzika majka kapa N nach (vez. s dativorn) prema, u, po... Nachricht, die (-, -en) novost, vijest nächst (superl. od nahe) najbliži Nacht, die (-, "-e) noć Nachtisch, der (-es, -e) desert nah(e) (näher, am nächsten) bliz, blizak Name, der (-s, -) ime, naziv; „Mein Name ist.. “, „Zovem se... “ Nase, die (-,I -n) nos Natur, die (-, -en) priroda naturbelassen prirodno čist; bez umjetnih dodataka natürlich 1. (prid.) prirodan, naravan 2. (pril.) naravno, sasvim razumljivo neben (vez. s dativom i akuzativom) pokraj, uz nehmen (nimmst), nahm, h. genommen uzeti; primiti nein (pril-) ne nett (prid.) simpatičan, prijazan neu (prid.) nov neugierig (prid.) radoznao neun (br.) devet neunter deveti neunzig devedeset nichts (pril.) ništa nie, niemals (pril.) nikada niedlich (prid.) ljubak niedrig (prid.) nizak; malen Niere, die (-, -n) bubreg _ noch (pril.) još; noch einmal, još jednom Notizbuch, das (-s, "-er) bilježnica November, der (-s, -e) studeni Nudel, die (-, -) rezanac null ništav, nevrijedan Null, die (-, -n) nula, ništica Nummer, die (-, -n) nur (pril.) samo broj, brojka i) 293 ...OUIOIOIOOIUUUUOOI...OOUO-...IOOII.OCIIIOOI-...O'O'O.....OOUOOIOIOOO'U--IOCO O Oase, die (-,-n) oaza oben (pril.) gore nach oben, naviše; von oben, odozgo oberflächlich (prid.) površan Oberlippe, die (-,-n) gornja usna Objekt, das (Je/5, -e) objekt, predmet Obst, das (-s) voće Obstbaum, der (-s, "-e) voćka obwohl (vez.) iako, premda, makar Ochse, der (-n, -n) vol oder (vez.) ili öffnen otvoriti, rastvoriti oft (komp. öfter, superl. am öftesten) često ohne (prijed. s akuz) bez Ohr, das (-s, -en) uho, sluh Oktober, der (-s, -e) listopad Orange, die (-, -n) naranča Ordnung, die (-,-en) red P Paket, das (-s, -e) panieren paket panirati, razg. „pohati“ Papier, das (-s, -e) Pappe, die (-, -n) papir karton Partei, die (-, -en) stranka ; grupa istomišljem'ka Park, der (-S, «5) Pass, der (-sses, "-sse) Pfanne, die (-, -n) park; skup vozila putovniea; klanac tava Pferd, das (-/e/s, -e) konj Pflaster, das (-s, -e) Plastik, das (-, -en) Platz, der (-es, "-e) flaster za rane; pločnik plastika mjesto; sjedalo; trg Preis, der (-es, -e) cijena Politik, die (~) politika Polizei, die (-, en) policija Post, die (- , -en) pošta Präsident, der (_en, -en) predsjednik „i .. am , @J Pullover, der (-s, -) džemper, pulover putzen čistiti R Radio, das (-s, -s) radio rechnen računati Rechnung, die (-, en) račun; rechts (pril.) Die Rechnung, bitte! Račun, molim! desno, udesno Regen, der (-s, -) kiša Regenschirm, der (~s, -e) kišobran Region, die (- , -en) regija Reihe, die (-, -n) red, niz Reis, der (~es, e) riža Reise, die (-, -n) putovanje reisen (b.) putovati Reisetasche, die (- , -n) putna torba Religion, die (-, -en) religija rennen, rannte, b. gerannt trčati, juriti reparieren reparirati, popraviti reservieren, rezervirati „Ich möchte einen Tisch reservieren "; Želim rezenfirati stol. reserviert (prid.) rezerviran, suzdržljiv Restaurant, das (-s, -s) restoran Richter, der (-s, -)sudac richtig (pn'd. i pril) ispravan, točan; vrlo, doista (u razgovoru) riechen, roch, h. gerochen mirisati, vonjati Rock, der (-s, "-e) suknja rot (komp. röter) crven Rücken, der (-s, -) leda rufen, rief, h. gerufen zvati, dozivati S Sache, die (-, -n) stvar Salat, der (-/e/s, -e) salata »fi-“- w » 295 Salz, das (-es, -e) sol Samstag, der (-s, -e) subota sauber (prid.) čist schade (pril.) šteta; „ Wie schade! Kakva šteta!" Schaf, das (-s, -e) ovca Schal, der (-s, -e) šal schauen motriti, gledati schicken slati, poslati Schiff, das (-s, -e) brod schlafen (schläfst), schlief, h. geschlafen spavati Schlafzimmer, das spavača soba Schlange, die(-, -n) zmija; red schlank (prid.) mršav, vitak schlau (prid.) lukav, prepreden schlecht (prid.) loš, zao schliessen (schliess), schloss, h. geschlossen zatvoriti, zaključati Schlüssel, der (-s, -) ključ schmecken prijati, ići u tek Schmerz, der (-en, -en) bol; tuga Schmerzmittel, das (~s, ~) lijek za smirivanje bola schmutzig machen uprljati schmutzig prljav Schnee, der (~s) snijeg schneiden, schnitt, h. geschnitten rczati schnell (prid.) brz, nagao Schokolade, die (-, -n) čokolada schön (prid.) lijep, krasan, divan Schrank, der (-s, "-e) ormar schreiben, schrieb, h. geschrieben Schreibwarengeschäft, das (-/e/s, -e) Schuh, der (-s, e) cipela pisati papirnica Schubladen, der (-s, "-) prodavaonica cipela schulden dugovati; skriviti Schule, die (-, -n) škola Schüssel, die (~, ~rı) zdjela schwach (komp. schwächer) slab schwarz (komp. schwärzer) crn Schwein, das (-s, ~e) svinja schwer (prid.) težak; mučan Schwester, die (-,-n) sestra schwierig (prid.) težak, mučan sechs šest Sechs, die (-, -en) šestica sechst-er , -e, -es šesti, šesta, šesto sechzehn šesnaest sechzig šezdeset See, der (-s, -n) jezero See, die (-, -n) more sehen (siehst), sah, h. gesehen sehr (pril.) vrlo, jako vidjeti, motriti, gledati Seide, die (-, -n) svila Seife, die (~, -n) sapun sein (bist), war, b. gewesen biti, postojati sein (zamj.) njegov Sein, das (-s) biće, postojanje Sekretär, der (-s, -e) tajnik Sekretärin, die (- , -nen) tajnica Sekunde, die (-, -n) sekunda, tren selbstständig (prid.) samostalan, neovísan Selbstständigkeit, die (-) samostalnost, neovisnosnost September, der (-s,-) rujan Serviette, die (- , -n) ubrus, salveta Sessel, der (-s, -) naslonjač ausruhen odmarati se sicher (prid. i pril.) siguran, pouzdan; vjerojatno, nesumnjivo, sigurno sie, Sie (zamj.) ona, oni, nju, ju (Vi, Vas) sieben sijati sieben sedam sieb(en)t-er, e, es sedmi, sedma, sedmo siebzig sedamdeset Siedlung, die (-, -en) naseobina Sitz, der (-es, -e) sjedalo, sjedište so tako; tako da Sofa, das (-s, -s) sofa Sohn, der (-s, "-e) sin Sommer, der (-s, -e) ljeto Sonne, die (- , -n) sunce Sonntag (-s, -e) nedjelja sorgen brinuti se sorgen sich bojati se za što Sosse (Soße), die (-, -n) umak, sos Spanien, das (-s) Španjolska _f W Ë Spanier, der (-s, -) Spanjolac Spanierin, die (-, -nen) Španjolka spanish (prid.) španjolski spät (prid.) kasan später (pril.) kasnije Speisekarte, die (-, -n) jelovnik Spielware, die (-, -n) igračka Sport, der (-/e/s, -e) sport, šport Sprache, die (-, -n) jezik; govor sprachlich (prid.) jezični sprechen (sprichst), sprach, h. gesprochen govoriti, kazati Sprechen sie Deutsch? Govon'te h' njemački? springen, sprang, b. gesprungen skakati Spritze, die (-, -n) štrcaljka, injekcija Spülmaschine, die (-, -n) stroj za pranje suda Stadt, die (-, Städte) grad Stadtplan, der (-s, "-e) plan grada standfest (prid.) otporan, stabilan stark (komp. stärker) jak, snažan; jako, vrlo Stempel, der (-s, -e) pečat sterben (stirbst),›starb, b. gestorben umrijeti, umirati sterbenkrank (prid.) nasmrt bolestan Steuer, die (_, -n) porez steuerbar (príd.) oporeziv Stiefel, die (-s, -e) čizma Stoff, der (-s, -e) tkanina stören smetati Strand, der (-/e/s, "-e) plaža Strasse, die (Straße) (-, -n) ulica Strassenbahn, die (-, -en) tramvaj Straße, die (-, -n) ulica Strom, der (-s, "-e) struja; bujica Strumpf der (-s "-e) čarapa Strumpfhose, die (-, -n) duge čarape Stundenplan, der (-s, "-e) raspored sati Student, der (-en, -en) student Studentin, die (-, -nen) studentica studieren proučavati, studirati Stuhl, der (-s, -e) stolica Stunde, die (- , -n) sat suchen tražiti 297 rw` 298 «ı w Q' Supermarkt, der (-/e/s, "-er) supermarket Suppe, die (-, -n) juha T Tablett, das (-/e/s , -s i -e) Tablette, die (-, -n) pladanj , poslužavnik tableta Tag, der (-s, -e) dan Tankstelle, die (-, -n) benzinska postaja tanzen plesati Tasche, die (-, -n) torba Tasse, die (_, -n) šalica, plitica taugen valjati,vrijediti tauschen mijenjati (se), zamijeniti tausend (br.) tisuću Taxi, das (-s, -S) taksi „ein Taxi rufen “, pozvati taxi Tee, der (-s, -s) čaj Telefon, das (-s, -e) brzoglas, telefon Teller, der (-s, -) tanjur Teppich, der (-s, -e) sag, tepih teuer (prid.) skup Tier, das (-s, -e) životinja Tisch, der (-es, -e) stol Tochter, die (-, "-) kći Toilettenpapier, das (-s, -e) toaletní papir Tonne, die (~, -n) tona Topf, der (-s, "-e) lonac Torte, die (-, -n) torta Tourist /turist!, der (-en, -en) turist Touristin, die turistkinja traurig (prid.) tužan treffen (triffst), trafi', h. getroffen pogoditi, namjeriti se, sresti trennen 0dv0jiti,razdv0jiti Treppe, die (-, -n) stube trinken, trank, h. getrunken piti tschüss! (razgovomo) dovidenja! adio! T-shirt, das (-s, -s) majica kratkih rukava tun (tust), tat, h. getan činiti (raditi) ` | Ë » U U-Bahn, die (-, en) /skrać. od Untergrundbahn/ podzemna željeznica U-Bahnhof, der (-s, "-e) kolodvor podzemne željeznice übel zao, loš; zlo üben vježbati, učiti über (prijed. s dat. i akuz.) nad, preko, na überall (pril.) svugdje, posvuda überqueren prijeći, prekrižiti überraschen iznenaditi übrigbleiben, blieb übrig, b. übriggeblieben Übung, die (-, -en) vježba, vježbanje Ufer, das (-s, -) Uhr, die (-, -en) preostati obala, žal sat, ura Uhrmacher, der (-s, -) urar Uhrzeit, die (-, -en) satno vrijeme ungerecht (prid.) nepravedno unglücklich (prid.) nesretan Universität, die (-, -en) sveučilište unser, unsere, unser naš, naša, naše unten (pril.) dolje unter (prijed. s dat. i akuz..) ispod, pod Unterhose, die (v, -n) gaće unterschreiben, unterschrieb, h. unterschrieben potpisati, odobriti Urlaub, der (-s, -e) praznici, godišnji odmor, dopust V Vater, der (-s, "-e) otac vereinen ujediniti, spojiti vergessen (vergißt), vergaß, h. vergessen verlieren, verlor, h. verloren vernichten uništiti verspäten (sich) kasniti, zadržati se zaboraviti izgubiti verstehen, verstand, h. verstanden razumjeti, shvatiti Vestehen sie Deutsch? Razumijete li njemački? versuchen pokušati, probati verzehren izjesti, pojesti Videokamera, die (-, -s) videokamera 299 (f ana « w viel (komp. mehr; super. meist) mnogi; mnogo vielleicht (pril.) možda vier četiri Viertel, das (-s, -e) četvrt, četvrtina viert-er , -e, -es četvrti, četvrta, četvrto vierzig četrdeset Villa, die (- , -llen) raskošni ljetnikovac, vila voll (prid.) pun, ispunjen von (prijed. s dativom) od, o, iz vor (prijed. s dat. i akuz.) pred, ispred vorgestern (pril.) prekjučer vorher (pril.) prije, pred vorne (pril.) sprijeda, naprijed Vorspeise, die (-, -n) predjelo vorstellen (sich) zamisliti (predočiti), predstaviti W wach Wachen budan; čio bdjeti, stražariti wachsen (wächst), wuchs, b. gewachsen rasti Wagen, der (-s, -e) automobil Waggon, der (-s, -s) vagon während (prijed. s genitivom) dok, za vrijeme Wahrheit, die (- , -en) istina Wald, der (-/e/s, "-er) šuma wann (pril.) kada warm (komp. wärmer) topao warum (pril.) zašto was (zamj.) što Waschbecken, das (-s, -e) umivaonik, lavabo Waschmaschine, die (-, -n) stroj za rublje Wasser, das (-s, -) voda wechseln promijeniti weder (vez.) ni, niti; Weg, der (-s, -e) put weder...n0ch m' (ni..niti) wegnehmen (nimmst weg), nahm weg, h. weggenommen oduzeti baciti wegwerfen (wirfst weg), warf weg, h. weggeworfen » 301 ...... I...OOCIIIII...II-...GliG-I.I.I.."I"...IOIIIIIOIIIIIIIIIIIIIIII-IOI... weh (prid.) bolestan, bolan Weh, das (-s, -e) tuga, bol weich (prid.) mekan ,blag Weihnachten, das (-, -) Božić weil (vez.) jer Wein, der (-s, -e) vino weiss (Weiß) bijel weit dalek, prostran Weizenmehl, das (-s, -e) pšenično brašno wenig malo wenigstens barem, makar, ipak wenn ako, kada wer (zarnj.) tko, netko Werkstatt, die (- , -stätten), radionica Wetter, das (-s, -e) vrijeme (atmosfersko) wie (pril. ivez.) kako, u kojoj mjeri; kao Wie, bitte! Kako molim! Wie heißen Sie? Kako se'zovete? Wie viel Uhr ist es? Koliko je sati? Wie geht es? Kako si? wiederholen ponoviti Wiedersehen, das (-s) ponovno viđenje „Auf Wiedersehen! Davidenjaf“ wiegen (wiegst), wog, h. gewogen vagati Winter, der (-s, -e) zima wir (zamj.) mi wissen (weißt), wußte, h. gewußt znati, umjeti wo (pril.) gdje Woche, die (-, -n) tjedan Wochenende, das (-s) vikend wohnen stanovati,prebivati Wohnung, die (- , -en) stan Wohnzimmer, das (-s, -) dnevni boravak Wolle, die (-, -n) vuna wollen (willst) woltc, h. gewollt Wunde, die (-, -n) htjcti, težiti za Čim rana, ozljeda wünschen željeti, zahtijevati 302 44 Z zählen brojiti Zahn, der (-s, "-e) zub Zahnbürste, die (-, -n) četkica za zube Zahnstocher, der (-s, -) čačkalica zehn deset zehnter deseti Zelıııeı', der (-s, -) desetica, deselača zeigen pokazati Zeit, die (-, -en) vrijeme Zeitschrift, die (-, -en) časopis Zeitung, die (-, -en) novine Zentrum, das(-s, -tren) centar, središte ziemlich (pril. i prici.) priličan; prilično Zimmer, das (-s, -) soba, prostorija Zitrone, die (-, -n) limun Zoll, der (-s, "-e) carina zu Abend essen večeratí zu Mittag essen ručati zuviel (pril.) previše zu k, do, kod... Zucker, der (-s, -) šećer Zuckerersatz, der nadomjestak za šećer Zug, der (-s, "-e) vlak zuhören slušati, prisluškivati zur Welt kommen doći na smjer/roditi se zurechtmachen (sich) prirediti; dotjerati se zurückgeben, gab zurück, h. zurückgegeben vratiti, dati natrag zurückkommen, kam zurück, b. zurückgekomıııen vratiti se zwanzig dvadeset zwei (br.) dva zweiseitig (prid.) dvostran zweit-er, ~e, -es (red.br.) drugi, -a, -o Zwiebel, die (-, -n) crveni luk Ostale knjige Flamóna Campaye: Naučite engleski u 7 dana Naučite bilo kojil jezik u 7 dana Superčitanje - Superučenje Superpamćenie I Ramón Campayo jedan je od najsposobnijih umova današnjice i čovjek s najbržim pamćenjem u v - nl e mac k' u Ramon Campayo povijesti. Nosi titulu dosad nepo- raženog svjetskog prvaka u brzom i dugoročnom pamćenju. Ima iznimno visok kvocijent inteligencije (IQ 194) i čita brzinom do četiri tisuće riječi u minuti. Nositelj je više od 60 svjetskih rekorda u različitim vrstama pamćenja. Više od 12 godina Ramón je proveo u poučavanju drugih ljudi tehnikama učenja, pamćenja i brzog čitanja, putem svojih seminara i knjiga. Preko svojih izuzetno popularnih knjiga poučio je više od milijun ćitatelja diljem svijeta. U ovoj knjlzi nudi vam svoju revolucionarnu metodu učenja njemačkog jezika u svega tjedan dana. U 7 dana naučit ćete bez rječnlka razgovarati s izvornim govornicima i ovladati osnovama njemačke gramatike. Na stranicama ove knjige nalazi se sve što vam je potrebno: tablice riječi, rečenice za vježbe prevođenje, objašnjenje izgovore i gotove upečatljive asocijacije. Autor jamči da ćete već nakon prvog dana prakse s lakoćom slagati njemačke riječi u jednostavne rečenice. llllllllll llj li „li Ill | | ISIN 978-953-7685-77-5

Naučite Njemački u 7 Dana OPTI REDUCE

Products

Support

Naučite Njemački u 7 Dana OPTI REDUCE

Add this document to collection(s)

Add this document to saved

Suggest us how to improve StudyLib