Analiza rodoslova АНАЛИЗА РОДОСЛОВА Наслеђивање поремећаја или болести у људској популацији који су изазвани мутацијама на једном гену показује одређене правилности кроз генерације. Техника која се користи у дијагностици генетских обољења и генетском саветовању је АНАЛИЗА РОДОСЛОВА. Степен сродства Степен сродства се одређује бројем мејоза између чланова родослова. 1º (првостепени рођаци): родитељи, браћа/сестре, деца 2º: бабе/деде, унуци, стричеви/тетке, братанци/братанице, сестрићи/сестричине, нећаци/нећакиње 3º: браћа/сестре од стричева/тетака (први рођаци) 4º: други рођаци Мушкарац Особе са посматраним фенотипом Жена Хетерозиготи Брак Носилац Х-везане особине Родитељи и деца: Прворођени дечак Другорођена девојчица Означавање генерација Дизиготни Брак у близанци сродству Монозиготни близанци Развод Неодрећен пол Ванбрачна заједница Смрт Усвојење Абортус или мртворођено дете Пробанди Аутозомално доминантно наслеђивање Носиоци не постоје Оба пола могу да наследе дати фенотип Мушкарци преносе и ћеркама и синовима Фенотип се појављује у свакој генерацији Обућарске груди, хондродистрофија,полидактилија, Хабзбуршка вилица,паркинсионизам... Аутозомално рецесивно наслеђивање Дијабетес, албинизам, зечја усна И мушкарци и жене могу бити носиоци (хетерозиготи) и могу наследити дати фенотип (хомозиготи) Потомци који наследе фенотип (хомозиготи) су деца хетерозиготних родитеља Фенотип се не појављује у свакој генерацији Полно везано доминантно наслеђивање Носиоци не постоје Оба пола могу наследити дати фенотип Мушкарци преносе само ћеркама (никад синовима) Жене преносе на потомке оба пола (50 : 50) хипoфoсфатемија (oблик рахитисa) Полно везано рецесивно наслеђивање Наслеђују већином мушкарци Мушкарци преносе само ћеркама (постају носиоци), никад синовима Жене носиоци преносе само синовима Далтонизам, хемофилија