ISPIT IS POSEBNOG VOĆARSTVA 3!
1. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA JAGODE
a) Svetlost
Sunčeva svetlost deluje kvalitetom, jačinom i trajanjem. Bela sunčeva svetlost talasne dužine od 390 do 760
nanometara koristi se u procesu fotosinteze jagode. Ultraljubičasti zraci su štetni za biljku, a infracrveni joj
obezbeđuju toplotu. Baštenska jagoda dobro uspeva i rađa, a plodovi su joj kvalitetni u podneblju sa velikim
brojem sunčanih dana i prohladnih noći. Jagoda je jedna od voćaka kod koje dužina dnevnog osvetljenja ima
bitnu ulogu u procesu obrazovanja stolona, živića i cvetnih pupoljaka. Stoloni i živići obrazuju se intenzivno
kada je dan dug, a temperature vazduha veća od 23⁰C . Stalnorađajuće sorte jagode su biljke dugog dana, pa
obrazuju cvetne pupoljke, cvetaju i donose rod u toku većeg dela vegetacionog perioda. Jednorodne sorte
jagode su biljke kratkog dana, pa obrazuju cvetne pupoljke od sredine septembra do kraja oktobra, kada dan
traje 11-13h.
b) Temperatura
Sorte baštenske jagode su znatno osetlive na niske temperature. One u toku zime bez snega izmrzavaju na
temperaturi od -15 °C do -18 °C. Jagoda podnosi kratkotran mrazeve -35 do -40⁰C pod debelim snežnim
poktivačem, ali posle perioda toplog vremena može da strada u rano proleće i na -5 °C do -7 °C. Koren jagode
je osetljiv na mrazeve te počinje da izmrzava na -8⁰C. Rastenje nadzemnih organa jagode počinje na
temperature od 2 - 8°C, a korena na 7-8⁰C. Najniže temperature vazduha su na 5 cm iznad pocršine zemlje.
Cvetovi jagode često sradaju od poznih mrazeva na -2⁰C. Najbujniji porast je pri temperaturama od 20 - 24 °C.
Kasno posađene jagode u jesen ne mogu dobro da se ukorene do zime, pa često stradaju od mraza.
c) Voda
Usled nedostatka vlage u zemljištu, korenov sistem se nedovoljno razvija u površinskom delu zemljišta; ne
formiraju se stoloni na stablu, usled čega se smanjuje bujnost i rodnost, a plodovi su sitni i neupotrebljivi. S
obzirom da se jagoda sadi u vrlo gustom sklopu i ima veliku lisnu masu, preporučena vlažnost zemljišta je 75 80 % PVK. Biljkama je potrebno navodnjavanje početkom cvetanja, tokom zrenja i po završetku svih berbi.
d) Zemljište
Za proizvodnju jagode
najbolja su peskovito-ilovasta
zemljišta i zemljišta bogata humusom (vise od 4%). Zemljišta moraju biti dovoljno duboka i drenirana.
Najpovoljnija kiselost je od pH 5,5 - 6,5. Loše predkulture za jagodu su grašak, paradajz, beli krompir, repa i
kukuruz jer te useve I jagodu napadaju iste štetočine.
e) Orografija
Nadmorska visina, ekspozicija i nagib terena su važni orografski činioci. Baštenska jagoda u našoj zemlji uspeva
od 700m nadmorske visine. Najpovoljniji je južni položaj jer su osvetljeni i najtopliji za gajenje ranih sorti.
Pozne sorte treba gajiti na severnim položajima jer su oni hladniji i vlažniji.
f)
Vetar
Nepovoljan klimatski činilac za gajenje jagode, on isušuje zemljište i vazduh, ometa rad pčela, otežava zaštitu
jagode. Blagi povetarac prosušuje listove jagode I otežava razvoj patogenih gljiva, umanjuje opasnost od
izmrzavanja cvetova jagode usled poznih mrazeva.
2. VODEĆE JEDNORODNE SORTE JAGODE (poreklo, epoha zrenja, prinos,
kvalitet, namena)
1. Clery– Italija
- vrlo rana sorta – početak maja;
- Rodnost - umerene je rodnosti (oko 500-700 g/bokoru), međutim usled ranog pristizanju na tržište
postiže veoma visoku cenu po kg;
- Plodsrednje krupan do krupan (oko 16 g), izduženo-konusnog, pravilnog oblika tokomčitaveberbe,
pokožicaploda je sjajnesvetlocrveneboje, delimičnootpornapriberbi i transport;
- visokog je kvaliteta mesa i intenzivnearome;
- dobro podnosi manipulaciju i transoprt.
2. Alba –Italija
- vrlo rana – dva dana posle kleri;
- Plod krupan, preko 20 g, izduženo konusan oblik, ujednačen, pokožica svetlocrvena, sjajna;
- Kvalitet ploda - plod je čvrst, aromatičan, prednost: visoka rodnost,
3. Joly
- srednje rana sorta od 15.05. (5 do 6 dana posle Clery)
- Plod vrlo krupan, 27 g, ujednačen tokom sezone berbe, konusnog oblika, svetlo crvene boje, meso je
čvrsto te dobro podnosi transport i dobre je skladišne sposobnosti
- otporna na bolesti lista i korena, dobro podnosi siromašna zemljišta, veoma je rodna i bujna
4. Azia - italija
-
Srednje rana – poč. zrenje izmedju 15-20 maja
Plod je vrlo krupan, 31 g, veoma lepog izduzeno konusnog oblika, intenzivno crvene boje
Kvalitet ploda – odlicnog ukusa i vrlo prijatne arome
Za svezu upotrebu
5. Arosa–
italija
- Srednje pozna (pocetak trece dekade maja)
- Prinos 700g/bokoru
- Plod je krupan do vrlo krupan – 30 g, oblik ploda –konusan sa zatupastim vrhom, intenzivno crvene boje
- Kvalitet ploda – vrlo prijatnog ukusa, sadrzi puno suvih materija pa je dobaj za industrijsku preradu ali i
za stonu upotrebu
6. Roksana - Italija
- Veoma krupna sorta, sazreva pocetkom trece dekade maja
- Prinos 700 – 800g/bokoru
- Plod vrlo krupan, preko 28g, oblik izduzeno konusan, ponekad sa izrazenim nervaturama, svetlo do
narandzasto crvene boje.
- Ukus zadovoljavajuc
7. Zenga Zengana
-
- Nemačka
Srednje pozna
Prinos 800g/bokoru
Plod je srednje krupan 13g
Kvalitet ploda – meso je čvrsto, elastično, sočno, slatkonakiselo, aromatično i kvalitetno
Dobra za smrzavanje i industrijsku preradu
3. OSTALE JEDNORODNE SORTE (nabrojati i navesti poreklo i epohu zrenja)
Perpektivne jednorodne sorte jagode:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Garda – italija, ranog ili srednje ranog vremena zrenja (pocetak ili sredina druge dekade maja)
Aprika – italija, srednje ranog vremena zerenja (sredina maja)
Primi – italija, srednje ranog vremena zrenja (sredina maja)
Sonata – holandska, sazreva sredinom maja
Dip rubi – italija, srednje epohe zrenja (sredina maja)
Sibila – italija, srednje poznog vremena zrenja (pocetak trece dekade maja)
Leticija – italija, poznog vremena zrenja (31. Maj)
Stalnoradjajuce sorte jagode:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Irma – italija, zrenje pocinje sredinom maja i traje do oktobra
Elsinore – italija, zrenje pocinje u prvoj polovini maja
Diamant – kalifornija, zrenje pocinje sredinom maja
Albion – kalifornija, vrlo rano pocinje zrenje (kraj aprila)
Malga – italija, zrenje pocinje u trecoj dekadi maja i traje do oktobra
Regina – francuska
4. OBRAZOVANJE CVETNIH PUPOLJAKA, CVETANJE I PLODONOSENJE KOD
JEDNORODNIH I STALNORADJAJUCIH SORTI JAGODE
Cvetanje – Pocetak, tok i duzina cvetanja zavise od osobina sorte, nadmorske visine, ekspozicije, primenjene
agrotehnike i klimatskih uslova tokom cvetanja
Cvetni pupoljci pocinju rastenje kad su temperature vazduha vise od 5 stepeni.
U toplijim krajevima nase zemenje jagoda obicno pocinje da cveta u prvoj dekadi aprila, a u hladnim i vlaznim
podrucjima – krajem aprila ili pocetkom maja.
Sorte bastenske jagode na osnovu pocetka cvetanja mogu biti podeljene u 4 grupe: rano cvetne, srednjerano
cvetne, srednjepozno cvetne i pozno cvetne.
Ranocvetne su: Clery i Alba,
Srednjerano cvetne: Aprika, Premy, Garda, Asia, Joly
Srednjepozno cvetne: Arosa, Roxana, Sibilla,
Pozno cvetne: Laetitia (leticija)
Trajanje cvetanja jagode se krece od 20 – 30 dana, a cvetanja pojedinih cvetova u cvasti traje 4 – 6 dana. Prvi
cvetaju primarni cvetovi i od njh nastaju najkrupniji i najkvalitetniji plodovi.
Obrazovanje cvetnih pupoljaka – duzina trajanja svetlosnog dana je odlucujuci faktor.
Jednorodne sorte jagode su biljke kratkog dana, sto znaci da diferenciraju cvetne pupoljke kada dan traje 11 –
13 casova i kada su nesto nize temperature. Obrazovanje cvetrnih pupoljaka pocinje od sredine septembra u
godini koja predhodi cvetanju i plodonosenju.
Stalnoradjajucu sorte jagode su biljke dugog dana ili biljke neutralne prema duzini trajanja svetlosnog dana,
pa obrazuju cvetne pupoljke u toku veceg dela vegetacionog perioda.
Na diferenciranje cvetnih pupoljaka kod jednorodnih sorti jagode uticu i drugi cinioci: razvijenost i starost
bokora, djubrenje, odrzavanje i vlaznost zemljista.
Plodonosenje – Nakon oprasivanja, semeni zameci se razvijaju u semenke i pri tome luce fitohormone, koji
podsticu rast cvetne loze u socan plod.
Porast ploda u zavisnosti od sorte i klimatskih uslova traje od 20 – 40 dana. U toku razvoja ploda jagode prolazi
kroz 3 etape:
1. U prvoj etapi dolazi do intenzivne deobe celija tvornog tkiva
2. U drugo etapi dolazi do izduzivanja celija, celije centralnog mesnatog dela se uvecavaju pri cemu njihov
rast ide prvenstveno u duzinu, a tek potom u sirinu, te se zbog neravnomernog uvecavanja stvaraju
uzani medjucelijski prostori. To dovodi do formiranja unutrasnje supljine ploda.
3. Trecu etapu karakterusi brojne biohemijske promene – protopektin se transformise u pektin, a skrob u
glukozu, fruktozu i saharozu, smanjuje se kolicina organskih kiselina i obrazuju se aromanticne
supstance.
5. KATEGORIJE SADNOG MATERIJALA (ŽIVIĆA) JAGODE
U zavisnosti od načina proizvodnje, razvijenosti i načina čuvanja, sadnice jagode možemo svrstati u
sledeće kategorije:
a) zelene živiće
Ovi živići se koriste iz matičnjaka u istoj vegetaciji kad je matičnjak podignut, tj. od avgusta do kraja
septembra. Mnogo manje se danas proizvode jer je kvalitet slabiji, a u matičnjaku se smanjuje ukupni
broj živića.
b) rashlađene (frigo) sadnice
Proces je isti kao kod zelenih živića samo se ove sadnice vade na kraju vegetacije (novembar ili
decembar)i tokom zime (januar-februar) zavisno od vremenskih uslova. Po vađenju, sadnice se čiste od
lišća i zemlje, zatim pakuju po 25 komada u jednu vezu, potope u rastvor nekog fungicida, stavljaju u
plastične kese, pa u drvenegajbice i odlažu u hladnjačugde se čuvajunatemperaturi od -2°C. Tada one
miruju i mogu se čuvati do 10 meseci. Na osnovu prečnika u zoni korenovog vrata i dužine korena vrši se
klasifikacija frigo sadnica A++, A+, A, A-.
c) čekajuće živiće
Proizvedene po sistemu pikiranja, njihova proizvodnja može biti iz zelenih sadnica uzetih iz matičnjaka u
julu ili iz frigo sadnica. Sadnja se obavlja najčešće od jula do sredine avgusta na gredice ili leje na
otvorenom polju bez folije na lakom aluvijalnom zemljištu uz navodnjavanje. Sadnja frigo sadnica se
obavlja i do 15 dana ranije nego zelenih sadnica. Po sadnji živići se intenzivno prihranjuju i navodnjavaju,
a ako se formiraju cvetovi ili stoloni oni se uklanjaju da ne bi usporavali razvoj i porast sadnice. Posle 2-3
meseca živići obrazuju po jedan do dva glavna korena. Kada dostignu potrebnu veličinu sadnice se vade,
čiste i zatim pakuju po 25 komada u vezu. U najlon foliju se stavlja po 10 veza, zatim u drvene gajbice i
dalje na čuvanje u hladnjaču pod istim uslovima kao i frigo sadnice. U hladnjači moraju ostati najmanje 25
dana (period jarovljenja). Najviše se koriste u plastenicima i staklenicima.
d) kontejnerske sadnice
Proizvodnja kontejnerskih sadnica jagode započinje u julu mesecu živićima iz matičnjaka podignutog
isključivo bezvirusnim materijalom. Sadnica se uzima kada su formirana 2-3 lista i osrednji koren,
odseca se od matične biljke, vadi i presađuje u saksijice (kontejnere) napunjene supstratom sa dosta
humusa i bogatog hraniva. Supstrat mora biti stelirisan. Sve se to postavi u plastenike. Postoje sadnice
u velikim i malim posudama. Ciklus traje 2-3 meseca i obrazuju minimalno 5 dobro razvijenih listova.
Sadnice koje zadovoljavaju kvalitetne norme se pakuju u posebno pripremljenje kartonske kutije, prvo
rashlađuju na +2⁰C, a zatim na -2⁰C sa relativnom vlažnošću vazduha od 95%. U takvim uslovima mogu
ostati od 5-10 meseci do momenta sadnje.
Sadnja se najčešće obavlja: - u septembru u plastenicima ili staklenicima za berbu u novembru,
decembru;
- u ferbuaru, martu u plastenicima za berbu u aprilu, odnosno maju,
- ili se sade u junu ili julu na otvorenom polju za berbu u avgustu, septembru kada je ponuda sveže
jagode manja.
6. ULOGA BANKOVA U SAVREMENIM ZASADIMA JAGODE
Banak je visine 20-30 cm; bankovi se pravemašinski (bankericom) – nagrtanjemzemljepravećikanalesastrane,
istovremeno se postavlja i PE folijasarupamazasadnju.
• Zonukorenovogsistemaizdižemoiznadstajaćevode, ocednije je zemljište (kadaimamovišakvoderazvijaju
se bolesti – zoospore saflagelama se krećuvodom)
 što je višibanak to je uočljivijabiljka
 bolja je zagrejanostzemljišta u delu u kom se nalazikorenbiljke
 bolji je protokvazduha, ima vise strujanjavazduha i biljkesuosunčanije
• ranije prorodi
• ranije cveta
• lakša jeberba
7. ULOGA POLIETILENSKE FOLIJE U SAVREMENIM ZASADIMA
Folija je širine 140 cm, debljine je minimum 50 mikrona.Gajenjejagodenapolietilenskoj foliji ima niz prednosti u
odnosu na klasični način gajenja. Olakšano je hodanje između folija, bolja drenaža zemljišta, povoljniji je
položaj cvetnih drški i plodova, a lakša berba. Prednosti primene folije se ogledaju i u boljemodržavanju
toplote I vodnog režima zemljišta, sprečava se rast korova, povećava se rastbokora iprinosjagode i do 35%
ubrzava sazrevanje plodova, plodovi ne leže po zemlji, ne prljaju se i ne trule, poboljšava se kvalitet plodova i
olakšana je berba. Nedostaci gajenja jagode na foliji se ogledaju u skupoj investiciji, postavljanju folija i
neophodnoj perfektnoj pripremi zemljišta, oštećenju folije pri radu i kasnije njenom uklanjanju odnosno
zagađenju zemljišta.
8. ULOGA SLAME U SAVREMENIM ZASADIMA
• berba može da se odvija uvek, čak i posle kiše
• ne prljaju se plodovi i gajbice
• organska materija
• nema korova u međuredu
mana:
• ima glodara i miševa
Stavlja se naprolećeposlecvetanjabiljke. Akostavimoslamu u vremecvetanjaslamaćesprečitizemljište da se
zagreva i imamovećimraz u zasadu.
9. PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA JAGODE
Pri podizanju jagode značajna pažnja se posvećuje predkulturi. Najbolje predkulture za jagodu su pasulj,
grašak, heljda, slačica, grahorica, bostan, strna žita, a nepovoljne su jagoda, malina, krompir, paradajiz,
repa, višegodišnje trave i kukuruz. Ako je u pitanju ista površina na kojoj je bila jagoda potrebno je
najmanje 2-3 godine naizmeničnog gajenja pomenutih predkultura.
Priprema obuhvata:
1. UREĐENJE ZEMLJIŠTA –Ako je na zemljištu bilo drvenastih voćaka, nije dovoljno takve voćke samo
iskrčiti već treba iz zemljišta povaditi i ukloniti sve panjeve i veće žile kako bi se što manje
truležnica razvijalo. Takva zemljišta treba da miruju nekoliko godina uz gajenje biljaka u
plodoredu. Ako je zemljište siromašno u humusu, gajiti biljke za zelenišno đubrenje. Obaviti
dezinfekciju upotrebom hemijskih sredstava. Mikrodepresije na parcelama treba izravnati teškom
mehanizacijom i voditi računa da se izvrši pojačano đubrenje na delovima gde je skinut oranični
sloj. Potrebno je izvršiti drenažu.
2. UNIŠTAVANJE KOROVA – pre podizanja zasada jagode jedna je od navažnijih mera. Površine
zakorovljene višegodišnjim korovskim vrstama ne treba koristiti za podizanje zasada jagode.
Ukoliko se te površine koriste neophodno je uništiti korove pre duboke obrade. Uništavanje
korova može biti mašinsko i ručno i uz pomoć herbicida.
3. MELIORATIVNO ĐUBRENJE – Izvodi se kada se na osnovu analiza hemijskog sastava zemjišta
utvrdi da parcela nije dovoljno plodna. Zemljište mora da sadrži 50-60% gline, 40-50% peska, 3-5%
blago kiselog humusa, 8-10 mg lako pristupačnog fosfora i 18-20 mg lako pristupačnog kalijuma
na 100g vazdušno suve zemlje i najviše do 5% suvog kreča.
4. DUBOKO ORANJE – treba obavljati pri umerenoj vlažnosti zemljišta i na dubini od 30-40 cm.
Oranje se obavlja najmanje mesec dana pre sadnje da bi se zemljište isitnilo, prosušilo i zadržalo
dobru strukturu. Za letnju sadnju oranje vršiti u period april-jun. Kompletno meliorativno
đubrenje bolje je uraditi posle dubokog oranja i tanjiranja, pa tek onda pristupiti finoj pripremi
zemljišta za sadnju.
10. VREME I NAČIN SADNJE JAGODE
Jagoda se može saditi tokom cele godine i kada spoljni uslovi to dozvoljavaju. Podizanje zasada na
polietilenskoj foliji podrazumeva sadnju tokom leta, mada se može obavljati i u proleće i u jesen. Najbolje se
pokazala letnja sadnja od sredine jula do kraja avgusta. Za letnju sadnju najbolje je koristiti frigo sadnice ili
kontejnerske sadnice. Pri sadnji treba se držati pravila da ranije posađeni živići daju veći prinos u narednoj
godini jer imaju više vremena da se ukorene, razviju i obrazuju više cvetnih pupoljaka u odnosu na kasnije,
krajem avgusta posađene živiće.
Način sadnje: Kvalitetna sadnja podrazumeva postavljanje biljke na određenu dubinu, pravilan raspored žilica
u zemlji i dobar kontakt korena sa zemljom. Pri sadnji jagode koriste se sepcijalne račvaste sadiljke kako bi
koren što dublje prodro u zemlju. Koren se ne skraćuje pre sadnje već tokom same sadnje tako što se levom
rukom živić zadržava na propisnoj dubini sadnje, a račvastom sadiljkom koren gura u dubinu. Kada se ta
dubina postigne naglim trzajem sadiljkom ka dubini vrši se odsecanje viška savijenog korena. Posle toga se
vrši sabijanje zemljišta obema rukama oko živića po sistemu “davljenja”.
11. PODIZANJE I NEGA ZASADA JAGODE BEZ POLIETILENSKE FOLIJE
Podizanje zasada
Gajenje jagode na otvorenom polju bez polietilenske folije je u osnovi ekstenzivan, ali je u Srbiji još uvek
dominantan način. Sadnja se može obavljati tokom čitave godine u zavisnosti od sistema gajenja, tipa sadnica
i vremenskih prilika datog područja.
Prolećna sadnja je najnepovoljnija i treba je izbegavati. Ima opravdanja samo na većim nadmorskim visinama
i severnim područjima, gde je potrebno da se, zbog kasne sadnje, bokor dobro ukoreni u toku vegetacije. Ako
se, ipak, sadnja obavlja u proleće, onda to treba da je što ranije, neposredno posle prolaska mrazeva a pre
kretanja vegetacije i kad to uslovi zemljišta dozvole. Za sadnju treba koristiti živiće koji su čuvani u
hladnjačama ili one koji nisu vađeni prethodne godine zbog lose razvijenosti, pa se vade neposredno pred
sadnju. Kvalitetnim živićima iz hladnjače sadnja se može obaviti i nešto kasnije, ali uz obavezno
navodnjavanje. Nedostaci ove sadnje su beznačajni prinosi u toj godini, velika ulaganja posebno u održavanje
zasada tokom čitave godine i prebujan bokor u narednoj godini jer nije bilo dovoljno roda.
Letnja sadnja se obavlja od sredine jula do kraja avgusta. Ako se jagoda gaji kao jednogodišnja kultura onda
je bolja ranija letnja sadnja u julu, pa se postižu maksimalni prinosi u narednoj vegetaciji. Sadnja u leto
podrazumeva obavezno navodnjavanje i korišćenje frigo živića, vađenih u jesen prethodne ili u proleće iste
godine, a sadnja u prvoj polovini avgusta može se izvesti i kvalitetnim živićima iz tekuće vegetacije.
Jesenja sadnja je u našoj zemlji dosta prisutna – i ranija u oktobru, i ona vrlo kasna u novembru. Nedostatak
ove sadnje je da zasađeni živići, zbog nedovoljne razvijenosti, ne samo da daju male prinose u narednoj
godini, već postoji opasnost da ih rani zimski mrazevi izdignu iz zemlje, jer se nisu ukorenili i da potom
promrznu i osuše se. Prednost je korišćenje živića iz tekuće vegetacije.
Sadnja se može obaviti ručno i mašinski. Ručna sadnja se izvodi: sadiljkom, u brazde, pomoću ašova ili motike.
Sadnja u brazde - sastoji se u otvaranju brazde dubine 5 do 7 cm duž označenog reda, stavljanju živića na
predviđenom rastojanju i na određenoj dubini, i na kraju nagrtanju plodne sitne zemlje oko živića i blagom
nagažavanju.
Sadnja ašovom – primenjuje se u slučajevima kada nema dovoljno radnika za izvođenje sadnje. Obavlja je
jedan radnik tako što na predviđeno sadno mesto pobada ašov, povije ga u stranu i pri tome pravi jamić u koji
stavlja živić.
Na kraju sadnje se vrši zalivanje (oko 0,5 do 1l vode) oko svakog posađenog živića.
Nega zasada
Neposredna nega u period posle sadnje, bez obzira da li je zasad podignut u proleće ili leto, obuhvata sledeće
radne zahvate: obradu zemljište i uništavanje korova, popravku sadnje, prihranjivanje azotnim đubrivima,
zakidanje cvetnih drški sa cvetovima, zakidanje stolona i zaštitu od izmrzavanja tokom zime.
1. OBRADA ZEMLJIŠTA – Na manjim površinama obrada se obavja ručno, a na većim
površinama raznim mašinama. Tokom čitave vegetacije zemljište treba održavati u
rastresitom stanju.
2. PODSAĐIVANJE JAGODE – Redovna je mera koja ima za cilj popunu praznih mesta.
Obavlja se 7 do 10 dana po sadnji. Za ovu svrhu koriste se dobro razvijeni živići kako
se ne bi pravila razika zbog nejednovremene sadnje.
3. PRIHRANJIVANJE – Obavlja se dodavanjem oko 200 kg/ha azotnog đubriva, koje se
rastura oko svakog bokora kad živići počnu da rastu. S obzirom da se jagoda najčešće
sadi u proleće ili leto, navodnjavanje je neophodno.
4. UNIŠTAVANJE KOROVA – Jedna je od najvažnijih mera jer korovi nanose ogormne
štete zasadu jagode. Ono mora biti blagovremeno i efikasno, a svodi se na
okopavanje i plevjenje duž reda i frezerovanje između redova.
5. ZAKIDANJE STOLONA – Veoma je važna agrotehnička mera u mladom jagodnjaku,
naročito ako je u pitanju letnja sadnja. Time se pospešue porast bokora I njegova
bujnost čak i do 30%. Primenom ove mere prinos u zasadu se može povećati za 50
do 70%. Jedino se stoloni mogu ostavljati tamo gde postoji prazno mesto, pa ga
želimo popuniti. Porast stolona naročito je izražen u prolećnoj sadnji, pa je ovde
zakidanje značajnije. Zakidanje se može obavljati istovremeno sa obradom zemljišta.
6. UKLANJANJE CVASTI – Tokom leta pojavljuju se cvasti sa cvetovima i plodovima. U
prolećnoj sadnji to je izraženo i tada zasad može doneti i manje prinose. Ta pojava
dosta usporava porast i smanjuje rodni potencijal za narednu godinu. U letnoj sadni
cvasti su apsolutno nepotrebne jer iscrpljuju biljku.
7. ZAŠTITA MLADOG JAGODNJAKA OD ZIMSKIH MRAZEVA
12. UKLANJANJE STAROG LIŠĆA I REZIDBA BOKORA JAGODE
Uklanjanje starog lišća kod jagode i rezidba bokora pripadaju grupi mera regulisanja rodnosti jagode, gde
pripadaju još I zakidanje stolona i zakidanje cvetova.
Uklanjanje starog lišća se izvodi u dva navrata: u proleće pred kretanje vegetacije i posle berbe tokom leta za
obnovu bokora.
Prolećno uklanjanje starog lišća izvodi se pred kretanje vegetacije najčešće tokom marta. Skidaju se svi stari
listovi koji su prezimili, suvi ili sveži, rezanjem lisne drške. Pri tome se void računa da se ne ošteti centralno
stablo i pIpoljak. Staro lišće se skuplja I iznosi van zasada gde se spaljuje. Ovom merom se pokreće vegetacija
jagode. Posle toga sledi prvo prihranjivanje azotnim đubrivima.
Lišće jagode živi svega 50 do 60 dana, postupno smanjuje fotosintetsku aktivnost i na kraju se suši. Posle
berbe na bokoru ostaje dosta starog, suvog, oštećenog, pa i trulog lišća zbog čega je njegovo uklanjanje
korisna mera. Time se podstiče brži razvoj novog lišća, što doprinosi bržem obnavljanju vegetativne aktivnosti,
bujnijem razvoju bokora, boljem prezimljavanju i većoj rodnosti u sledećoj godini. Obavlja se tokom jula
meseca.
Rezanje bokora (rezidba jagode) - Sastoji se u uklanjanju oštrim nožem novih bočnih prirasta (krunica) koji se
javljaju posle berbe u drugoj i kasnijim godinama gajenja jagode. Tako će se izbeći formiranje i razvoj velikog
broja slabo difenciranih cvasti, što će imati za posledicu obilno plodonošenje, ali slab kvalitet (sitne plodove).
Rezanje bokora obavlja se početkom marta.
13. ZAŠTITA JAGODE OD NISKIH TEMPERATURA
U većini područja kontinentalnog dela naše zemlje jagoda strada od niskih zimskih temperature I poznih
prolećnih mrazeva, ako nije pokrivena snegom. Zemljište promrzava, posebno lakši tipovi, čak i do veće dubine
nego što je sloj u kome se nalazi koren jagode. Tada dolazi do manjeg ili većeg izmrzavanja korena, a time i do
oštećenja čitavog bokora. Iz tih razloga u takvim područjima treba izvršiti zaštitu jagode, a naročito mlade
zasade gde je sadnja obavljena kasnije u leto ili jesen. Ovo je jedan od razloga zašto izbegavati jesenju sadnju.
Jedan od načina zaštite jagode je prekrivanje bokora nezgorelim stajnjakom u kome ima dosta slame, time se
ujedno vrši i delimično đubrenje.
Najbolja zaštita se postiže prekrivanjem jagoda specijalnim termozaštitnim tkaninama duž redova, a preko njih
se stavlja slama, pleva ili neki drugi slični materijali. Zaštita jagode se može obaviti i direktnim prekrivanjem
slamom, asurama i sl.
Zbog ranog cvetanja i niskog rasta, u našim uslovima jagodu ugrožavaju pozni prolećni mrazevi tako da
pojedinih godina mogu da unište čitav rod. Češći su slabiji mrazevi koji izazivaju deimična oštećenja, pri čemu
stradaju prvi (primarni) cvetovi koji daju i najkrupnije plodove. U proleće kada nastupi opasnost od ovih
mrazeva, termozaštitna tkanina se može uspešno koristiti za zaštitu uz povremeno podizanje radi
provetravanja biljaka i obezbeđivanja pristupa pčelama tokom fenofaze cvetanja.
Ostale direktne mere uključuju: zadimljavanje jagodnjaka paljenjem materijala koji daju dosta dima (slama,
strugotina, sakupljeni korovi), prekrivanje jagode u kritičnim danima polietilenskom folijom, orošavanje
veštačkom kišom i zagrevanje.
Indirektne mere podrazumevaju gajenje sorti jagode otpornih i otpornijih na niske temperature i izbegavanje
sadnje jagode u takvim područjima i na položajima gde dolazi do skupljanja i zadržavanja hladnog vazduha.
14. GAJENJE JAGODE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (NA ZEMLJIŠTU)
1. Niski tuneli – najčešće imaju jednu gredicu sa dva reda jagoda na PE foliji. Njima se postiže zaštita
jagode od poznih prolećnih mrazeva koji uglavnom nanose najveće štete u vidu izmrzavanja prvih serija
cvasti i plodova. Plodovi sazrevaju ranije i za 10 i više dana nego na otvorenom polju, zaštitu je lakše
sprovoditi, berba je lakša jer su plodovi suvi i čisti. Obavezno se koriste visoki bankovi (40-60 cm visine)
jer su praktičniji za sve tehnološke operacije uključujući i berbu. Sadnja se obavlja u različitim
periodima u zavisnosti od namene i vremena berbe, kao i od raspoloživog tipa sadnica. Za sadnju se
uglavnom koriste čekajuće ili kontejnerske sadnice jagode. Između dve gredice najčešće je rastojanje
40 cm. Ishrana je isključivo fertigacijom, zaštita je redukovana zbog zaštićenog prostora, malčiranja ili
obrade zemljišta između redova nema jer su bankine visoke, a zemljište peskovito-šljunkovitog sastava
je prethodno dobro sterilisano, tako da i nema korova.Eksploatacija traje najčešće 2 do 4 godine dok se
dobija visok prinos i kvalitet ploda, a potom se folija skida i uništava, dok se plastični držači skupljaju i
ponovo koriste. Nedostaci su pored investicionih ulaganja za konstrukciju i plastiku i dosta otežano
kretanje, zatim podizanje folije sa strane duž reda radi obavljanja pomotehničkih mera ili berbe, pa
onda ponovo spuštanje ako temperatura preko noći pada, što zahteva dodatnu radnu snagu.
2. Poluniski tuneli – u njima se mogu postaviti dve gredice sa jagodom ili jedna leja sa četiri reda jagode.
3. Poluvisoki tuneli – gajenje na zemlji može se obavljati na gredicama ili klasično u ravni. Na gredicama
se jagoda najčešće gaji zastiranjem PE folijom, a u ravni može biti sa ili bez polietilenske folije. U ovim
tunelima najčešće je 5 gredica sa po 2 reda jagode. Sadnja jagode se obavlja u formirane otvore na PE
foliji, najčešće u dvoredima na rastojanju 30 x 30 ili 30 x 20 cm po cik-cak rasporedu.
Sadnja u ravni se vrši na rastojanju od 60 x 25 cm u prostim redovima.
4. Visoki tuneli – prednosti visokih tunela su veći prostor, lakša komunikacija, bolji mikroklimatski uslovi
unutar objekta, lakša berba, a nedostaci su skupa investicija za mali prostor, povećana potrošnja
energije, dodatna zaštita agrilom u proleće.
15. GAJENJE JAGODE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (NA SUPSTRATU)
Hidroponi ili uzgajanje biljke bez zemlje predstavlja tehnologiju gajenja u hranljivim rastvorima sa ili bez
korišćenja inertnog medijuma kao što su treset, kokosova vlakna, kamena vuna, vermikulit, perlit ili njihove
kombinacije koje obezbeđuju mehaničku potporu biljci uz dodatak hranljivih elemenata. Faktori koji se moraju
sagledati prilikom izbora supstrata su: 1) prozračnost (vodno-vazdušni režim); 2) sposobnost zadržavanja vode;
3) hemijska svojstva; 4) u kom obliku se nalazi na tržištu; 5) cena. Ukoliko je u pitanju gajenje u vodenom
rastvoru bez medijuma onda je reč o akvaponici.
U zavisnosti od načina koriščenja supstrata i njegove pozicije u tunelu (poluvisoki tuneli) njegov hidroponski
uzgoj može biti u vrećama, položenim džakovima, saksijama ili posudama različite veličine i zapremine.
PLASTENICI – savremeniji i skuplji oblik zaštićenog prostora. Dominantan hidroponski oblik gajenja jagode u
plastinicima je na horizontalnim konzolama koje mogu biti viseće ili na podnim konstrukcijama. Visina konzola
se kreće od 100 do 130 cm iznad zemlje, a razlika je u tome što su viseće konzule postavljene na lancima
zakačene na krovnu konstrukciju tako da one praktično vise u plasteniku. Supstrat koji se koristi je najčešče
crni ili beli treset, kisele reakcije pH 2,5 do 3 i odlične vododržive sposobnosti; kokosova vlakna, ekspandirani
vermikulit, agroperlit. Ishrana jagode u ovom sistemu se obavlja fertigacijom u određenim vremenskim
intervalima saglasno fenofazi u kojoj se biljka nalazi. Koriste se vodotopiva đubriva. Pored fertigacije vrši se i
folijarno prihranjivanje sa dodatnim mikroelementima i orošavanje radi održavanja neophodnih
mikroklimatskih uslova u plasteniku. Temperatura i vlažnost vazduha se prate automatski. Grejanje zavisi od
sorte, koristi se u cilju zaštite od niskih temperatura, u cilju stvaranja klime (grejanje biljke može biti toplom
vodom). Dodatno osvetljenje se ne koristi da domesti sunčevu svetlost, već samo da listovi idu ka gore. Vreme
sadnje podešava se prema željenom momentu berbe.
STAKLENICI – Pored standarsnog dominantnog načina gajenja na horizontalnim konzolama (identično kao i u
plastenicima) jagoda se u staklenicima gaji po sistemima visoke tehnologije i vertikalnim perforiranim cevima i
visećim konzolama. Cevi prečnika 25 cm i visine od 2 i više metara pune se mešavinom treseta i komposta, u
otvore sa strane se sade biljke najčešće po 25 komada u jednu takvu cev u spiralnom rasporedu. Postiže se
mali prinos.
Prednosti gajenja na supstratu: bolji uslovi rada tokom berbe i brža berba, omogućava da se izbegne
proizvodnja u sezoni kada je cena manja.
Nedostaci: visoki troškovi investicije, celogodišnja potreba za radnom snagom, veća osetljivost na
temperaturu, ishranu, navodnjavanje, dosta otpada, visoki troškovi za dezinfekciju drenirane vode.
16. i 25. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA MALINE
KLIMA
Malina je biljka umerenokontinentalne klime. Njoj odgovara umereno vlažno i umereno toplo podneblje, bez
velikih kolebanja temperature.
Svetlost
Malina je biljka sunca. Ne podnosi zasenu, ali ni veliku pripeku.Špalirski način gajenja maline, pružanje redova
u zasadu u pravcu sever-jug , mali broj izdanaka (5-6) po dužnom metru, velika rastojanja između redova (2,5
do 3 m), uklanjanje viška slabih izdanaka i dvogodišnjih izdanaka posle berbe, omogućavaju maksimalno
korišćenje sunčeve svetlosti u procesu fotosinteze.
Cvetni pupoljci jednorodnih sorti malineobrazuju se u jesen (septembar-oktobar) kad su dani kratki (11-13 h).
Toplota
Crvena malina pod debelim snegom može da podnese temperaturu do -35°C,
aliizdancinagolomraziciizmrzavaju na temperaturama od -18 do - 26°C.
Korenmalineizmrzavanatemperaturizemljišta od -12 do -14⁰C, pogotovo kad nije zaštićen snegom.
Rani jesenjimrazevimogu da pričine štetu sortama crvene maline. Oni mogu da
izazovuprevremenootpadanjelišća, izmrzavanjecvetnihpupoljakai jednogodišnihizdanaka.
Malina loše podnosi velike letnje žege i sušu, pogotovo u vreme zrenja plodova. Visoke temperature praćene
smanjenom vlažnošću vazduha utiču na ubrzano zrenje, sitniji plod, koji je uparenog izgleda i lošijeg kvaliteta.
Voda i vlažnost
Plod maline sadrži preko 85% vode, pa su neophodne velike količine vode za obilan rod i dobar kvalitet
plodova. Malina uspeva na područjima sa 700-1000 mm padavina godišnje, od čega najmanje 50% padne
tokom vegetacionog perioda. Ne podnosi sušu, pri nedovoljnim količinama vlage u zemljištu i vazduhu slabo
raste koren, smanjuje se broj izdanaka, njihova bujnost i prinosi, a pogoršava kvalitet plodova. Malinjak se
proređuje. I višak vode u zemljištu može da bude štetan za malinu, u takvim uslovima može da dođe do
uginjavanja korena maline zbog nedostatka kiseonika ili napada prouzrokovača plamenjače korena ili
traheoverticilioze.
Najveće količine vode potrebne su za vreme intenzivnog porasta izdanaka i sazrevanja plodova maline.
Vetar
Ledeni severac i košava mogu u tokuzimskogodmora da izazovuizmrzavanjepupoljaka, pa ičitavihizdanaka.
Jaki, suvi I vrlo topli vetrovi mogu da otežaju orašivanje i oplođenje maline, da povećaju transpiraciju biljke,
isuše zemlju, da polome izdanke i rodne grančice maline, da polome naslone u malinaku, smanje prinos i
pogoršaju kvalitet plodova. Bujnije sorte koje imaju duže rodne grančice (Tjulamin, Miker) osetljivije su na jače
prolećne vetrove.
Blagi povetarci su korisni za malinu. Oni obnavljaju vazduh oko izdanaka, prosušuju površinu lišća i
plodovamaline i otežavajurazvojprouzrokovačagljivičnihbolesti.Vetrovismanjujuopasnostod poznih (prolećnih)
I ranih (jesenjih) mrazeva.
Pri podizanju zasada treba voditi računa da se redovi maline u špaliru pružaju po mogućstvu u smeru duvanja
najjačih vetrova u toku vegetacionog perioda.
ZEMLJIŠTE
Pogodna su duboka, rastresita, propustljiva, slabo kisela (pH od 5,5-6,5) i plodna zemljišta sa 3-5% humusa.
Gajnjača je najpogodnijezemljištezagajenjemaline. Malinjake ne treba podizati na svežim krčevinama jer takva
zemljišta mogu da budu zaražena prouzrokovačima gljivičnih i bakterisjkih bolesti. Neposredno posle jagode,
krompira, paprike i paradajza ne treba gajiti malinu, pošto je na takvim zemljištima često prisutan
prouzrokovač verticilijuma.
OROGRAFIJA
Geografska širina, nadmorska visina, ekspozicija i nagib terena utiču na proizvodnju maline. Kod nas malina
uspeva na 300-800 m nadmorske visine. Remontantne sorte maline mogu se gajiti u širem arealu nego
jednorodne sorte. Severni položaji su hladniji, vlažniji i bogatiji humusom od južnih, istočnih i zapadnih, pa su u
našim prilikama, najbolji za malinu.
Za malinu su pogodni tereni sa blagim nagibom (3 do 5⁰) i ujednačenim padom terena (bez mikrodepresija). U
ravnicama malina može da strada od viška vode, a na oštrim nagibima dolazi do spiranja (erozije) zemljišta.
17. i 26. VODEĆE JEDNORODNE SORTE CRVENE MALINE (poreklo, epoha zrenja,
prinos, kvalitet i namena)
1. Vilamet– poreklo SAD;
-
sazreva srednje rano, počinje da zri sredinom juna, berba traje nešto duže od mesec dana;
prinos 500 – 600g/izdanku
-
Samooplodna je i rodna sorta, plod je krupan (4 g), zarubljeno kupast, čvrst, tamnocrven, vrloukusan,
aromatičan i vrlo kvalitetan. Plod je pogodan za upotrebu u svežem stanju, smrzavanje i preradu;
Smrznuti plod sorte Vilamet je naš najvažniji izvozni proizvod maline i jedan od najznačajnih izvoznih
proizvoda voća. Privredno je najvažnija sorta maline u našoj zemlji.
-
2. Miker – stvorena u SAD;
Sazreva srednje srednje kasno, počinje da zri u trećoj dekadi juna, nedelju dana posle sorte Vilamet;
Prinos 600 – 700 g/izdanku
Samooplodna je i rodnasorta, plod je krupan (4 g) i ujednačen, privlačnog izgleda, zarubljeno kupast,
čvrst, gladak, jarko crvene boje, aromatičan i kvalitetan;
Plod je pogodan za stonu upotrebu, smrzavanje i izradu džema. Mali je gubitak soka pri odmrzavanju
ploda;
Dobra rodnost i visok kvalitet ploda su najznačajnije pozitivne osobine ove sorte.
-
3. Tjulamin– stvorena je u Kanadi;
Predstavlja standard sortu za gajenje u plastenicima i staklenicima u Evropi;
Sazreva srednje rano, počinje da zri sredinom juna, 3 – 4 dana posle sorte Vilamet. Visoke je i redovne
rodnosti. Plod je krupan do vrlokrupan (4-5 g), kupast, čvrst, svetlocrvene boje i odličnog kvaliteta;
Posebno je pogodna sorta za gajenje u zaštićenom prostoru obezbeđujući vrhunski kvalitet ploda i van
sezone.
-
-
4. Glen empl – stvorena je u Škotskoj;
Sazreva srednje rano do srednje pozno, krajem druge dekade juna;
Prinos 725 g/izdanku
Plod je vrlokrupan (do 5 g), širokokonusan, čvrst, svetlocrvene boje i odličnog kvaliteta, ukus je sladak i
prilično aromatičan;
Visoki prinosi, krupni plodovi sa izuzetnim ukusom i kvalitetom čine ovu sortu traženom prvenstveno za
upotrebu u svežem stanju. Manje je pogodna za zamrzavanje;
Nema trnovite izdanke.
-
-
-
18. i 27. OSTALE JEDNORODNE SORTE CRVENE MALINE ( nabrojatiih
inavestiporeklo)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Oktavija –Velika Britanija
Glen dol - Škotska
Glen fajn Škotska
Eskvimelt - Kanada
Čimejnus - Kanada
Keskejd dilajt – SAD
Tula Medzik – Svajcarska
8. Vejkfild – Novi Zeland
9. Fertodi Zamatoš - Madjarska
19. i 28. DVORODNE SORTE MALINE (poreklo, epoha zrenja, prinos, kvalitet i
namena)
1. Heritidž – SAD
- Sazreva kasno;
- U jednogodišnjem proizvodnom ciklusu zrenje plodova nastupa početkom avgusta i traje sve do prvih
mrazeva u jesen. Gajena kao dvorodna sorta prvi rod donosi u avgustu na jednogodišnjim izdancima, a
drugi rod na dvogodišnjim izdancima početkom jula sledeće godine;
- Plod je srednje krupan, zarubljeno kupast, crven,čvrst;
- Po kvalitetu zaostaje za jednorodnim sortama;
- Koristi se uglavnom za svežu potrošnju, a ostatak se zamrzava i prerađuje.
2. Himbo top – Švajcarska
- sazreva u trećoj dekadi juna, a berba traje 6-8 nedelja
- visoke je produktivnosti
- odlikuje se ekstremno krupnim plodovima (6-8 g), konusnog je oblika, svetlocrvene boje, bez sklonosti
ka tamnjenju
- veoma je pogodna za upotrebu u svežem stanju.
3. Polana – Poljska
-
rana je sorta, sazreva sredinom jula
-
pogodna je za stonu potrošnju (glavna namena) i za preradu.Plodovi joj tamne pri zamrzavanju.
otporna je na mrazeve, daje solidan prinos
plod je krupan (4 g), intezivno crvene boje, veoma čvrste konzistencije i uniformnog, konusnog oblika,
odlikuje se nižim sadržajem rastvorljive suve materije i šećera
4. Polka – Poljska
-
vrlo rane epohe zrenja (malo ranija od Polane)
-
glavne prednosti ove sorte su vrlo rano vreme zrenja i odličan kvalitet ploda prevashodno za stonu
potrošnju, ali i za preradu i zamrzavanje
visoke produktivnosti, pogodna za gajenje bez naslona
plod je krupan (4,5 g), pravilnog konusnog oblika, jarkocrvene boje, meso ploda je čvrsto i izuzetno
ukusno
5. Versaj – Francuska
- Srednje rana epoha zrenja (7 – 10 dana posle sorte Polka)
- Prinos 805 g/izdanku
- Plod vrlo krupan (5g), konusnog oblika, svetlo do intenzivno crvene boje, veoma prijatnog ukusa sa
nizim sadrzajem ukupnih kiselina. Poseduje dobru skladisku sposobnost
6. Erika – Italija
- Pocinje zrenje u avgustu i pokazuje nesto nizu produktivnost (561 g/izdanku)
- Plod srednje krupan (3,7g) konusnog oblika, svetlocrvene boje, bez sklono0sti ka tamnjenju nakon
berbe. Dobra skladisna sposobnost. Ukus slican sorti Tulameen.
20. ŽIVOTNI CIKLUS JEDNORODNIH SORTI MALINE (rastenje, listanje, cvetanje,
plodonosenje) i rezidba
1. Rastenje i listanje – koren i novi izdanci iz podzemnih pupoljaka maline počinju da rastu u proleće, a
zatum nastupa bubrenje pupoljaka i listanje na nadzemnim delovima izdanaka. Tokom aprila i početkom
maja izdanci izbijaju na površinu zemlje. Rast izdanaka se usporava u julu i avgustu. Iz pupoljaka
dvogodišnjih izdanaka formiraju se rodne grančice.
2. Cvetanje – počinju da cvetaju u drugoj polovini maja.
3. Oprašivanje i oplođenje –Da bi se zbirni plod maline normalno razvio neophodno je da se oplođenje
obavi u svim tučkovima jednog cveta, i to približno jednovremeno.
4. Obrazovanje i razvoj plodova – Svaka koštunica u zbirnom plodu maline obrazuje se u tri faze: 1) počinje
u vreme punog cvetanja i oprašivanje i odlikuje se ćelijskim deobama, brzo se razvijaju semeni zameci i
koštice, a sporo klice; 2) intenzivni razvoj klice i očvršćavanje koštice u svakoj koštunici; 3) plod brzo raste
zahvaljujući povećanju dimenzija ćelija u svakoj koštunici ploda.
5. Sazrevanje plodova maline – sazreva između 13. i 26. juna, a berba između 14. i 30. jula.
6. Obrazovanje cvetnih pupoljaka – obrazuju se u jesen u godini koja prethodi cvetanju. Kod mnogih sorti
maline u pazuhu lista na jednogodišnjem izdanku obrazuju se dva, a ponekad i tri pupoljka iz kojih postaju
rodne grančice. Primarni pupoljci se obrazuju prvi, sekundarni kasnije, a tercijarni najkasnije, zahvaljujući
ovoj osobini sorte maline mogu da rode i posle oštećenja primarnih pupoljaka.
7. Završetak vegetacije i opadanje lišća – skraćivanjem dužine dana i pojavom jačih slana u novembru u
decembru završava se vegetacija i lišće opada sa izdanaka.
Rezidba maline moze biti razlicita:
-
Uklanjanje suvisnih i prekracivanje odabranih (ostavljenih) izdanaka. Svake godine se iz podzemnog
dela maline obrazuje veliki broj izdanaka, znatno vise nego sto je potrebno. Zbog toga se odredjeni
broj izdanake svake godine uklanja rezidbom do osnove. Uklanjaju se suvise tanki, debeli, razgranati,
osteceni i oboleli izdanci. Rezidba se obavlja u prolece pre kretanja ili na pocetku vegetacije. Obicno se
ostavlja 8 – 10 dobro rasporedjenih izdanaka u zbunu (ako se malina gaji po sistemu zbunova) ili 10 –
15 izdanaka (po sistemu pantljika)
-
-
Specificna rezidba remontantnih sorti
Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka - treba otpočeti što ranije (izbijaju postepeno od aprila do kraja
juna) ne dozvoljavajući da oni izrastu duže od 10-15 cm. Pošto izbijaju postepeno, potrebno je da se
uklanjanje obavi u 2-3 navrata. Zakidanje izdanaka treba obaviti do same zemlje.
Uklanjanje izdanaka koji su doneli rod - Sedam do deset dana posle berbe stare izdanke treba odseći
do osnove, izneti iz malinjaka i spaliti.
21. ŽIVOTNI CIKLUS DVORODNIH SORTI MALINE (rastenje, listanje, cvetanje,
plodonosenje) i rezidba
Od jednorodnih sorti se razlikuju u sazrevanju plodova i obrazovanju cvetnih pupoljaka.
Sazrevanje plodova maline – Kod remontantnih sorti maline plodovi na jednogodišnjim izdancima počinju da
sazrevaju od jula pa sve do prvih jesenjih mrazeva (oktobar). Ukoliko se izdanci ostavljaju za rod i u narednoj
godini, drugi prolećni rod na dvogodišnjim izdancima sazreva u periodu jun-jul.
Obrazovanje cvetnih pupoljaka – U toku prve vegetacije na vrhovima izdanaka obrazuju se rodne grančice,
cvetni pupoljci, cvetovi i plodovi. Vrhovi tih izdanaka se suše posle završetka prve vegetacije, a na ostalim
delovima izdanaka cvetni pupoljci počinju da se obrazuju tokom septembra i oktobra, a rod donose u leto
sledeće godine.
Rezidba – obavlja se u prolece pre kretanja vegetacije. Ukoliko zelimo da kod remontantnih sorti maline
imamo rod u junu (letnji), onda izdanke iz predhodne vegetacije proredjujemo i prekracujemo do prve bocne
grancice na kojoj je donet rod u predhodnoj godini (70 – 80 cm iznad zemlje). U donjem delu izdanaka ostaju
pupoljci iz kojih ce se razviti rodne grancice koje ce doneti rod.
Jednostavniji nacin je kosenje svih starih izdanaka do zemlje sledece godine pre kretanja vegetacije. Posle
kosenja razvice se mnostvo izdanaka koji ce tokom vegetacije dati pun rod pocev od sredine jula do oktobra.
Zelena rezidba i formiranje reda kod remontantnih sorti maline izvodi se pre pocetka grananja mladih
izdanaka. Tada se vrsi proredjivanje izdanaka na najvise 10 – 15 izdanaka po 1 m duznom. Sirina reda (zivog
zida) treba da je 40 – 60 cm
22. SISTEM ŽBUNOVA I PANTLJIKA ZA GAJENJE MALINE
a) SISTEM ŽBUNOVA
Mogu da budu po kvadratnom i pravouganom rasporedu. Obe varijante mogu da budu bez vezivanja i sa
vezivanjem izdanaka, a varijanta sa vezivanjem može da bude sa i bez naslona. Razmak sadnje kod
kvadratnog rasporeda žbunova 1,5-2,5m, a kod pravouganog 2,5-3m između redova i 1-1,5m u redu. Sve
privredno značajne sorte imaju duge izdanke, pa ako se žele postići visoki prinosi dobrog kvaliteta
potrebno je primenjivati varijantu žbunova sa vezivanjem uz naslon. Vezivanjem izdanaka se sprečava
njihovo lomljenje, povijanje i padanje po zemlji. Broj izdanaka ostavljenih u žbunu zavisi od razmaka
sadnje i bujnosti sorte i vrijante žbuna. Ako se izdanci vezuju, u žbunu se obično ostavlja 5-8
raspoređenih izdanaka, a kad se izdanci ne vezuju ostavlja se 8-10 jače skraćenih izdanaka.
b) SISTEM PANTLJIKE
lako se formira i održava, uz dosta veliki prinos. Potreban je naslon od stubova i žice. Postoji sistem
širokih pantljika čija je širina 60-80cm i sistem uskih pantljika širine 30-40cm. Razmak sadnje kod širokih
pantljika između redova 3-3,5m, a u redu 0,25-0,5m. Za naslon se najviše koriste stubovi sa jednim redom
dvojnih žica na visini od 100-120cm. Otežana je obrada, uništavanje korova i đubrenje. Posebno je
otežana berba, jer je teško prići sredini pantljike, teško se primećuju plodovi. Zbog veće zasenjenosti lošiji
kvalitet plodova i jači napad bolesti i štetočina. Dobra strana su visoki prinosi. Sistem uskih pantljika
mnogo je bolji od sistema širokih pantljika. Razmak između redova kreće se od 2,5-3m, a u redu 0,250,5m. Za naslon se koriste stubovi i dva reda dvojnih žica, prvi red na 60-70cm, a drugi na 120-140cm
iznad zemlje.
23. SISTEM ŠPALIRA ZA GAJENJE MALINE (SA RASTOJANJEM SADNJE)
Koristi se najviše u savremenim komercijalnim zasadima. Pogodan je za mehanizaciju, a olakšane su i sve agro
i pomotehničke mere u zasadu, dobra je osvetljenost, manje bolesti i štetočina, olakšana berba i postižu se
visoki prinosi.
Vertikalni špalir sa dva reda jednostruke žice i stubovima na rastojanju od 5m se više koristi jer je
jednostavniji i manji je utrošak materijala, a daje odlične rezultate. Sadnja se obavlja na rastojanju 2-3,2m
između redova i 0,25-0,3m u redu. Naslon se sastoji od stubova i dva reda jednostruke žice koje su jedna
iznad druge, prva na 80-90cm, a druga na 140-150cm iznad zemlje. Ostavljeni i orezani izdanci u proleće pred
početak vegetacije vezuju se na žice pomocu kanapa iz jednog dela i to čitav red.
Vertikalni špalir između dve žice razlikuje se od prethodnog samo po tome što umesto jednostrukih žica
koristi duple žice razmaknute za debljinu stubova. Retko se koristi jer je veći utrošak žice i padanje izdanaka
između žica niz red.
24. GAJENJE MALINE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
Gajenje maline u zaštićenom prostoru je u svetu dosta razvijeno, posebno u zemljama gde je veća potrošnja
maline u svežem stanju (SAD, Holandija, Belgija, Engleska, Kanada i dr.) ili u zemljama odakle se izvozi malina u
svežem stanju (Španija, Italija). U Srbiji praktično nema komercijalnih zasada maline u zatvorenom prostoru.
Proizvodnja u plastenicima u zavisnosti od načina gajenja može biti dvojaka: proizvodnja maline zasađene na
stalnom mestu i u kontejnerima.
Proizvodnja maline u plasteniku zasađene na stalnom mestu je jeftinija, ali je taj plastenik zbog toga zauzet
čitave godine jednom kulturom pa e neekonomičan. Sadnja se obavlja posle postavljanja plastenika,
maksimalan broj redova je 4 unutar jednog objeksta pri međurednom rastojanju od 2 m. Plastenik se može
podići i na već podignutom zasadu maline. Nedostaci ovog načina su ograničen porast izdanaka posebno u
redovima pod svodom, otežana berba posebno spoljnih redova, velika vlažnost u unutrašnjosti tunela što
prouzrokuje izraženije trulenje plodova. Ovde možemo uticati značajno na ubrzanje zrenja postavljanjem
tunela ili zatvranjem tunela i zagrevanjem noću, što će stimulisati proces listanja, porasta grančica i cvetanja.
Unutar plastenika rodne grančice na izdanku se razviju ranije tokom aprila i izložene su zbog svoje nežnosti
riziku izmrzavanja usled eventualnih mrazeva. Za oprašivanje se moraju koristiti bumbari ili pčele.
Proizvodnja maline u zaštićenom prostoru u kontejnerima se sve više širi zbog niza prednosti: lakše
organizovanje proizvodnje sa tempiranim vremenom zrenja, bolje iskorišćavanje plastenika smenjivanjem
kultura, lakša izmena sorti. Odgajane sadnice maline u kontejnerima (saksijama određene zapremine), koje
čuvamo u hladnjačama na temperaturama od 0 do 2⁰C, unosimo u tunel u periodu koji obezbeđuje optimalan
razvoj biljke i zrenje plodova u željenom periodu. U kontejnerima su jedna, dve ili tri biljke, zavisno od njegove
veličine, koje su odgajane prethodne godine. Navodanjavanje i fertigacija se obezbeđuu uz pomoć sistema
„kap po kap“ i ubodnim kapljačima (1 ili 2 po kontejneru). Uspravan položaj biljke obezbeđuje se njenim
vezivanjem za konstrukciju ili naslon koji je prethodno postavljen. Zbog optimalnih uslova razvoja biljke i dugih
rodnih grančica obavezni su pomoćni nasloni u vidu poprečnih letvi i žica. Po podu se postavlja tekstilna folija
za sprečavanje porasta korova i lakši hod, mada to nije obavezno. Po završenoj berbi biljke se iznose van
tunela (i načešće bacaju), a u njemu se može organizovati proizvodnja jagode ili neke druge kulture. Kada
spolja nastupe visoke temperature preko plastenika se prebacuje mreža za zasenu, a unutar tunela se
uključuje orošavanje u cilju rashlađivanja.
25.
26.
27.
28.
ISTO KAO I 16.
ISTO KAO I 17.
ISTO KAO I 18.
ISTO KAO I 19.
29. SISTEMI GAJENJA I RASTOJANJA SADNJE ZA KUPINU
Kupina se može gajiti po različitim sistemima gajenja, koji će sistem biti pimenjen zavisi od veličine zasada,
bioloških osobina sorte, namene gajenja, primenjene mehanizacije.
U praksi kupina se gaji po sistemu ŽBUNOVA, nekih ukrasnih oblika, a najviše je zastupljen sistem ŠPALIRA.
Sistem žbunova – koristi se kod uspravno rastućih sorti kupine (Čiroki, Tupi, Gazda ... ), te on odgovara
prirodnom obliku kupine. Jači kolac služi kao naslon za gajenje kupine u vidu žbuna. Kolac se dobro pobode u
zemlju i uz njega se privežu izdanci na jednom ili na dva mesta. Prinosi po jedinici površine su nešto manji,
kvalitet ploda je lošiji, a primena mehanizacije je otežana.
Ukrasni oblici – sreću se po dvorištima i baštama amatera u obliku pergola, živih ograda i lepeza.
Sistem špalira – najzastupljeniji je i podrazumeva gajenje kupine u jedno ravni. Obezbeđuje visoke prinose,
lakšu primenu agrotehničkih mera, nesmetanu upotrebu mehanizacije, ujednačenije sazrevanje, lakšu berbu,
bolji kvalitet ploda, bolje odrvenjavanje izdanaka za narednu vegetaciju. Za špalirsko gajenje kupine potrebni
su nasloni od stubova i žice. Kupina se može gajiti između žica, uz žicu i kombinovano. Kod svake varijante
postoji više sistema gajenja: jedna, dve ili tri žice jedna ispod druge, dvojne žice sa jednim ili dva reda.
Špalirski način gajenja kupine uz žicu su sledeći:
–
–
–
–
–
Vertikalni jednožični, dvožični i trožični
Lepezasti dvožični
Horizontalni trožični
Talasasti
Omčasti;
Kod špalirskog gajenja kupine između žica:
– Horizontalni dvoredni
– Vertikalni jednoredni, dvoredni i troredni.
Najviše se koristi vertikalni kombinovani sistem koji se sastoji od dve pojedinačne žice na visini od 70 i 140 cm i
jedne dvojne žice na visini od 200 cm. Izdanci se pravilno rasporede i vežu za pre dve žice, a vrhom
uvlačeizmeđu dvojne žice naslona.
Rastojanja sadnje – u najvećoj meri zavisi od bujnosti sorte, plodnosti zemljišta, porasta izdanaka, sistema
gajenja i raspložive mehanizacije. Od razmaka sadnje zavisi visina prinosa i kvalitet plodova.
Optimalno rastojanje za sadnju kupine između redova je 3 m i 1,5 m u redu, to podrazumeva 2200 sadnica/ha.
Da bi poboljšali kvalitet ploda kupine proizvođači sadnju izvode na rastojanju 3 x 0,5 m; ali kasnije pri rezidbi
ostavljaju najviše dva izdanka po žbunu za rod.
30. REZIDBA KUPINE U ŠPALIRU (ZIMSKA)
Kupina u toku vegetacije obrazuje veliki broj izdanaka od kojih treba izvestan broj prorediti i ukloniti još tokom
vegetacije, a ostale ujednačene dovoljno duge i razgranate treba ostaviti za rod u narednoj vegetaciji. U rano
proleće pristupa se rezidbi kupine na rod odnosno zimskoj rezidbi.
Od izdanaka koji su na raspolaganju odaberu se 3-4 najbolja ujednačena, zdrava i vrši se rezidba. Prvo se
uspravi izdanak i preseče na visini 20-40 cm iznad poslednje žice, tako se postupa i sa ostalim izdancima i
ujedno formira špalir na visini od oko 2 m. Bočne grane se skraćuju na tri pupoljka, odnosno 25-30 cm ili nešto
duže ako su pupoljci udaljeni. Ostale izdanke ukloniti iz osnove. Suviše niske, prevremene grančice uklanjaju se
do osnove.
Vezivanje orezanih izdanaka kupine – vrši se plastičnim vezivom, svaki ostavljeni izdanak se vezuje za svaku
žicu, odnosno na tri mesta.
Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka – njihovo uklanjanje se vrši jednom ili u dva navrata do kraja maja.
Probirno se uklanjaju preterano snažni izdanci. Nije poželjno izvaljivati mlade izdanke jer prave velike povrede
na korenovom sistemu i time omogućavaju naseljavanje patogena.
Pinciranje mladih izdanaka koji su ostavljeni za narednu godinu obavlja se kad oni dostignu visinu od 1 m.
Pinciranjem se zakida nedozreli vrh izdanka dužine oko 10 cm. Time se formira nova produžnica ali i razvijaju
bočne grane.
31. ZELENA REZIDBA KUPINE
Postrani letorasti, odnosno bočne grane predstavljaju problem zbog svoje bujnosti te ometaju berbu i prave
zasenu. Skraćivanje na tri pupoljka je pogrešno, tada može doći do kretanja sva tri pupoljka, uvećanja broja
bočnih grana i velikog iscrpljivanja žbuna koji bi imao problem sa prezimljavanjem, a i komplikovaniju rezidbu
naredne godine. Da bi bočne grane manje smetale mogu se orezati na 1 m dužine.
Uklanjanje starih izdanaka koji su doneli rod obavlja se odmah posle završene berbe, pri tome se uklanjaju i
oštećeni, polomljeni, mladi izdanci. Time što smo uklonili stare izdanke otklanja se mogućnost zaraze novih
izdanaka patogenima, omogućuje bolja osvetljenost, provetravanje i ishrana, i bolje formiranje cvetnih
pupoljaka za narednu godinu.
32. PODELA SORTI KUPINE PREMA TIPU RASTA – OPIS I PRIMERI SORTI
U zavisnosti od tipa rasta izdanaka sve sorte kupine delimo na:
-
-
-
Sorte puzeceg rasta – neophodan im je naslon. Vecina sorti iz ove grupe se odlikuje bestrnoscu.
Pokazuje osetljivost na rane jesenje i kasne zimske mrazeve. Plodovi su im poljeg ukusa i imaju manje
primetne semenke, a nedostatak im je slaba cvrstina mezokarpa i pokozice tako da su slabije
transportabilni. Sorte puzeceg rasta : Tornfri (Thornfree), Blek Dajmond (Black Diamond),Blek perl
(Black Pearl), Najtfol (Nightfall), Karaka blek (Karaka Black), Helen (Helen).
Sorte poluuspravnog rasta – stoje na prelazu izmedju sorti puzeceg i uspravnog tipa rasta. Najpre
pocinju uspravno da rastu, a vremenom zbog malo mehanickog tkiva polegli po zemlji, cime prakticno
postaju puzavice. Takodje se gaje uz naslon i nemaju bodlje. Sorte pouuspravnog rasta: Loh Nes (Loch
Ness), Čačanska bestrna, Tripl Kraun (Triple Crown), Čester Tornles (Chester Thornless), Loh Taj (Loch
Tay).
Sorte uspravnog rasta – imaju snazne i uspravne izdanke, pa im nije potreban naslon. U ovoj grupi
vecina sorti poseduje bodlje, ali u novije vreme su selekcionisane i neke bestrne sorte. One su
generalno jednostavnije za gajenje i skromnije u pogledu ekoloskih uslova. Plodovi su im cvrsti,
pretezno okruglastog oblika, izrazito sjajnocrne boje, sa dosta primetnim semenkama. Sorte uspravnog
rasta:
- Bez bodlji – Apač (Apache), Arapaho, Navaho, Kvočita (Quachita)
- Sa bodljama – Kiova (Kiowa), Čikaso (Chickasaw), Čoktou (Choctaw), Šouni (Shawnee), Tupi
Kod nas su uglavnom zastupljene sorte puzeceg i poluuspravnog tipa rasta.
33. VODEĆE JEDNORODNE SORTE KUPINE (poreklo, epoha zrenja, prinos,
kvalitet, namena)
1. Tornfri (Thornfree)
– Stvorena je u SAD, roditelji su: US 1410 (Brainerd x Merton Thornless) x US 1414 (Merton Thornless x
Eldorado).
– Sazreva kasno, u avgustu i septembru; berba se izvodi više od deset puta;
– Samooplodna je i rodna sorta; plod je kvalitetan;
– Osetljiva je prema oštrijim zimskim i poznim mrazevima, kao i prema prouzrokovačima žute rđe i
ljubičaste pegavosti;
– Pogodan je kao stono voće i za različite oblike prerade. Velike količine ove sorte se smrzavaju i izvoze.
** Crna boja ploda pri čuvanju u zamrznutom stanju delimično prelazi u crvenu.
2. Čačanska bestrna (Stvara 4-5 jakih bestrnih izdanaka koji su pri vrhu povijeni)
– Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, roditelji su: Dirksen Thornless x Black Saten
– Sazreva srednje rano, počinje da zri početkom treće dekade jula, a berba se završava krajem avgusta.
Vrlo je bujna sorta, rađa obilno, više od 25 t/ha;
– Otporna je na prouzrokovače žute rđe i nije osetjiva na niske zimske temperature, dok je osetljiva na
ljubičastu pegavost;
– Pogodno je za upotrebu u svežem stanju i za različite vidove prerade;
– MANA: CRNA BOJA NIJE POSTOJANA PRI ČUVANJU PLODA U ZAMRZNUTOM STANJU i sklona je curenju
soka, odnosno slabijoj transportabilnosti.
3. Loch ness
– Stvorena je u Škotskoj kao rezultat ukrštanja nepoznatih roditelja; Prva je stvorena evropska sorta bez
trnja sa poluuspravnim izdancima;
– Sazreva rano, berba počinje početkom jula i završi se do kraja avgusta; Visoko je prinosna sorta što je
čini sve popularnijom u svetu i ovu sortu širiti masovnije u proizvodnji;
– Koristi se za upotrebu u svežem stanju i za različite vidove prerade;
– Otporna je na zimske mrazeve.
4. Chester Thornless
– Stvorena je u SAD; roditelji su: Thornfree x Daroww
– Sazreva srednje rano do srednje pozno, berba počinje u trećo dekadi jula i traje do kraja septembra;
– Odlične je rodnosti;
– Plod se koristi kao stono voće, za smrzavanje i za preradu;
– Otporna je na prouzrokovače sušenja izdanaka i sive truleži ploda; jedna je od najotpornijih sorti na
niske temperature;
– Ne gubi boju pri čuvanju u hladnjačama.
5. Tripl kraun (Triple crown)
-
Poreklom iz Amerike
Srednje rana do srednje kasna epoha zrenja (od trece dekade jula).
Plodovi krupni (6 – 8g), sjajno crni, slatkog ukusa, sa visokim sadrzajem ukupnih secera., odlicna
cvrstoca mezokarpa, pogodna za transport i razlicite vidove namene.
34. OSTALE JEDNORODNE SORTE KUPINE (nabrojati ih i navesti poreklo)
Američke sorte: Blek dajmond, Blek perl, Apač, Arapaho, Navaho, Kvočita, Kiova, Čikaso (SAD),
Brazil: Tupi
Škotska: Loh Taj
Novi Zeland: Karaka blek
35. DVORODNE SORTE KUPINE (opšti opis dvorodnosti, izdanci
transportabilnost)
Remontantne (dvorodne) sorte kupine se odlikuju mogućnošću davanja 2 roda na istoj biljci, čime se
produžava sezona berbe plodova na jednogodišnjim izdancima do novembra, kada se ostvaruje i znatno veća
cena nego letnjem periodu.
1. Prajm džen (Prime jan)
– Izdanci su srednje bujni, uspravni i trnoviti. Prinos na jednogodišnjim izdancima dosta varira, a na
dvogodišnjim je osrednji (6,1 t/ha). Krupnoca ploda na jednogodisnjim izdancima dosta varira 4 – 10g, na
dvogodišnjim srednje krupnoće 4 - 5 g.
- Nije pogodna za daleke transporte
2. Prajm džim (Prime jim)
– Izdanci su uspravni, trnoviti i veće bujnosti nego kod sorte Prajm Džen. Rod na jednogodišnjim
izdancima varira i moze biti veoma visok (do 20 t/ha), na dvogodišnjim izdancima prinos je niži. Plod
srednje krupnoće na dvogodišnjim izdancima (oko 5g), na jednogodišnjim do 10g.
- nije pogodna za transport na većim distancama nakom berbe.
3. Prajm ark
- Izdanci su snažni, uspravni i trnoviti. Plod na dvogodišnjim izdancima srednje krupan 6 – 7g, a na
jednogodišnjim i do 10g.
- Plodovi odlično podnose transport i imaju dobru skladišnu sposobnost.
4. Prajm Ark Fridom
- Izdanci uspravnog tipa rasta, bez bodlji. Prinos na dvogodišnjim izdancima su niži zbog oštećenja cvetnih
pupoljaka od mrazeva, na pinciranim jednogodišnjima izdancima prinos do 20 t/ha.
- ne preporučuje se za duži transport.
5. Prajm Ark Traveler
- Izdanci su uspravnog rasta. Prinos na jednogodišnjim izdancima varira 4 – 11 t/ha
- Pogodna za duži transport.
36. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA RIBIZLI
Ribizla dobro uspeva i rađa u humidnom podneblju koje se odlikuje prohlađenim letom, velikom količinom
padavina i viskom vlažnošću vazduha, pod uslovom da su biljke dobro osvetljene i zaštićene od jakih vetrova.
KLIMA
Svetlost – Ribizla ne podnosi zasenu, ali ni prejaku insolaciju. Na zasenjenim površinama osnovne grane ribizle
ogole, pa se rodnost smanjuje, kvalitet plodova pogoršava, a život voćke skraćuje.
Toplota – Ribizla, a naročito crna ribizla, spada među voćke koje mogu da odnesu vrlo hladne zime (do -33 ⁰C)
u toku dubokog zimskog odmora. Najosetljivije na zimske mrazeve su jednogodišnje grane u žbunu, znatno
manje su osetljive dvogodišnje i starije grane, a najotporniji su pupoljci. Ribizla obično cveta na temperaturi
vazduha od 12 ⁰C, a to nije povoljno za let pčela kao oprašivača.
Osetljivost pokazuje na velike vrućine i sušu tokom leta, pa može da dođe do paleži i preveremenog opadanja
lišća. Za ribizlu su pogodne srednje letnje temperaure vazduha od 17 do 18 ⁰C, koje postoje u planinskim
područjima naše zemlje sa nadmorsko visinom od 700 do 1200 m.
Voda i vlažnost – Crna ribizla je izrazito hidrofilna voćka, jer je za njeno uspešno gajenje potrebno više vode
nego za bilo koju drugu voćku. Gajenje crne ribizle može da bude rentabilno samo u krajevima u kojima
godišnje padne najmanje 800 mm vodenog taloga, od čega bar 50% u toku vegetacije i gde je prosečna
godišnja vlažnost vazduha pd 80 do 85%, a u letnjim mesecima od 70 do 80%.
Vetar – Izbor zaklonjenih položaja od dominantnih vetrova u toku vegetacionog perioda i podizanje
vetrozaštitnih pojaseva povećaće rodnost i poboljšati kvalitet plodova ribizle.
ZEMLJIŠTE – Za uspešno gajenje ribizle su pogodna duboka, srednje teška, strukturna, umereno vlažna, dobro
drenirana i slabo kisela (pH 5,5 do 7,0) zemljišta, bogata humusom i biogenim elementima, a naročito
kalijumom i fosforom. Najpogodnija zemljišta za ribizlu su gajnjače, aluvijumi, deluvijalni nanosi, lake smonice i
sl.
OROGRAFIJA – Na manjim geografskim širinama i nadmorskim visinama na severnoj Zemljino polulopti
prikladniji su za ribizlu severni položaji, a na većim geo. širinama i nadmorskim visinama iznad 1000 m
pogodniji su južni položaji. Ribizli najviše odgovaraju tereni sa blagim nagibom, jer na njima nema spiranja
zemljišta, a hladan vazduh i višak vode otiču u niže delove.
37. VODEĆE SORTE CRNE RIBIZLE (poreklo, epoha zrenja, prinos, kvalitet i
namena)
1. Ben lomond (Ben Lomond) – stvorena je u Škotskoj; roditelji su: (Consort x Magnus) x (Brodtorp x
Janslunda)
–
–
–
–
-
Sazreva srednje rano, u drugoj polovini juna;
Samooplodna je sorta, rađa veoma dobro i redovno;
Plodovi se koriste u svežem stanju i preradu; pogodna je za mehanizovanu berbu;
Otporna je na pozne mrazeve i prouzrokovača pepelnice.
Prinos 11 t/ha
2. Titania (Titania) – švedska sorta, roditelji su: Altajskaja x Dezertnaja x (Consort x Kajanin Musta)
–
–
–
–
Sazreva rano, u prvoj polovini juna;
Samooplodna je i umereno rodna sorta, dobrog kvaliteta;
Odlikuje se ujednačenim sazrevanjem i lakim odvajanjem bobica pri berbi;
Otporna je na prouzrokovače pepelnice i ribizline rđe.
- Prinos 12 t/ha.
3. Čačanska crna – stvorena je u Institutu za voćastvo u Čačku; spontani sejanac sorte Malling Jet
–
–
–
–
–
Sazreva srednje rano, u drugoj polovini juna;
Samooplodna je i rodna sorta;
Pogodna je za mehanizovanu berbu:
Plodovi se koriste za upotrebu u svežem stanju i kao sirovina za preradu;
Otporna je na prourokovača antraknoze i rđe ribizle.
- Prinos 8 – 9 t/ha
4. Bona (Bona) – stvorena je u Poljskoj, roditelji su: Ojebyn x S/12 (Ribes Dikuscha x Klimax)
–
–
–
–
Raširena je u proizvodnji zbog ranostasnosti i dobro ukusa veoma krupnih bobica;
Sazreva rano, u prvoj polovini juna;
Visoko je prinosna sorta, posebno je pogodna za svežu potrošnju;
Otporna je na prouzrokovača pepelnice, ali nije na ribizlinu rđu.
- Prinos 12 t/ha.
38. OSTALE SORTE CRNE RIBIZLE (nabrojati ih i navesti poreklo)
1. Ben houp – stvorena je u Škotskoj;
2. Ben tiran – stvorena je u Škotskoj;
3. Ben dorein –Škotska;
4. Ben Sarek - Škotska;
5. Ben Konana – Škotska;
6. Big ben – Škotska;
7. Tiben – poljska sorta stvorena u Institutu za pomologiju i cvećarsto;
8. Tisel – poljska sorta;
9. Tines – poljska sorta.
10. Ruben – Poljska.
39. SORTE CRVENE RIBIZLE (poreklo, epoha zrenja, prinos, kvalitet i namena)
1) Džunifer (Junifer) – nastala je slobodnim oprašivanjem sorte Fay’s Polific u Francuskoj;
– Sazreva vrlo rano, početkom juna;
– Samooplodna; vrlo je pogodna za gajenje u zaštićenom prostoru što je čini atraktivnom sortom za
gajenje u vansezonskom uzgoju;
– Otporna je na pozne prolećne mrazeve;
– Pogodna je za potrošnju u svežem stanju i za industrijsku preradu.
- Vrlo rodna sorta sa prinosom od 22 t/ha
2) Rondom (Rondom) – holandska sorta, u svom poreklu sadrži vrstu Ribes multiflorum;
–
–
–
–
Sazreva srednje rano do srednje pozno;
Visoko je prinosna sorta (19 t/ha) što je čini komercijalno vrednom;
Ima slabo obojen sok, pa se prilikom prerade mora mešati sa drugim bolje obojenim sortama;
Otporna je na prouzrokovače pepelnice i ribizline rđe.
3) Stanca (Stanza) – holandska sorta, nastala kao selekcija vrste Ribes rubrum;
– Sazreva srednje rano, 7 dana posle Džunifer;
- Srednje produktivna sorta 9,6 t/ha.
– Za dobar prinos zahteva srednje dugu rezidbu;
– Odlikuje se visokim sadržajem antocijana, što je čini pogodnom sortom za proizodnju sokova.
4) Red pol (Redpoll) – stvorena je u Velikoj Britaniji, kao rezultat ukrštanja sorte Red Lake i hibrida
(Ribes longeracemosum x Ribes multiflorum)
– U odnosu na druge sorte pokazuje superiornost u pogledu dužine grozda, broja bobica i visokog
prinosa;
– Sazreva pozno, polovinom jula;
– Namenjena je svežoj potrošnji;
– Umereno je otporna na antraknozu.
5) Rovada (Rovada) – stvorena je u Holandiji, roditelji: Fay’s Prolific x Heinemann’s Rote Spatleze
–
–
–
–
Sazreva pozno, polovinom jula;
Vrlo je rodna sorta, visoke komercijalne vrednosti;
Izražena osetljivost na pepelnicu;
Koristi se u svežem stanju.
6) Industrija (Heinemann’s Rote Spatleze) – stara nemačka sorta, roditelji Holandska crvena x
(Alwin Lorgus x Holandska crvena)
– Sazreva vrlo kasno i zrele bobice se mogu dugo zadržati na žbunu;
– Visoke je i redovne zrelosti 20 t/ha;
– Nije pogodna za svežu potrošnju, ali je korisna za poboljšanje neophodnih osobina u procesu prerade
plodova;
– Pogodna je za korišćenje u oplemenjivačkim programima zahvaljujući kasnom vremenu zrenja, visokim
prinosima i dugim grozdovima.
40. SORTE BELE RIBIZLE (nabrojati ih i navesti poreklo)
1. Primus – stvorena je u Slovačkoj (Oplemenjivačka stanica Bojnice);
2. Blanka - stvorena je u Slovačkoj (Oplemenjivačka stanica Bojnice);
3. Zitavia – nemačka sorta, nepoznatog porekla;
4. Verdavia – nemačka sorta, nastala selekcijom od stare holandske sorte White Duch.
41. SISTEMI GAJENJA RIBIZLE
Ribizla se može gajiti po sisteima: žbunova, žive ograde, špalira i stablašica.
1. Sistem žbunova – može biti kvadratni i pravougaoni. Kod kvadratnog rasporeda sadnje rastojanje se kreće
od 2 x 2 do 3 x 3 m. Kod pravougaonog rastojanje je između redova 2,5 do 3 m, a u redu 1,5 do 2 m (u
zavisnosti od bujnosti sorte, plodnosti zemljišta i načina obrade).
2. Sistem žive ograde – ovaj sistem je sličan u osnovi sistemu žbunova sa pravougaonim rasporedom sadnje, s
tom razlikom što je rastojanje u redu manje tako da žbunovi u redu popunjavaju čitav prostor i zasad podseća
na živu ogradu. Razmak sadnje između redova obično je 2,5 do 3 m, a u redu 1 m.
3. Sistem špalira – karakteriše se gajenjem ribizle, uglavnom crvene i u manjoj meri bele, uz pomoć naslona
formiranog od stubova i dva, odnosno tri reda žica. Rastojanje sadnje u ovom sistemu je 3 x 1 m ili 3 x 0,8 m.
Špalirski sitem gajenja najviše se koristi u plastenicima i staklenicima gde je plod prvenstveno namenjen
prodaji u svežem stanju.
4. Sistem stablašica – u obliku stablašice se gaji ribizla na rastojanjima sadnje od 3 x 1 m. Ribizla stablašica se
formira kalemljenjem ribizle na podlogu zlatna ribizla na visini oko 80 cm i više.
42. REZIDBA CRNE RIBIZLE
Rezidba na oblik – Formiranje uzgojnih oblika kod ribizle traje prosečno 3-4 godine. Rezidba sadnica obavlja se
rano u proleće, pre početka vegetacije. Kada sadnica ima samo jedan dobro razvijen letorast orezuje se na 3-4
pupoljka, a ukoliko je slabije razvijen ostavlja se 1-2 pupoljka. Ako sadnica ima veći broj letorasta, svi slabiji se
uklanjaju do osnove, a preostala dva se prekrate na po 2 pupoljka. Rezidba u drugoj godini se sastoji u tome da
se žbuna ostave 3-4 dobro razvijene i pravilno raspoređene grane, a ostale se uklone do osnove. U toku treće i
četvrte godine ostave se po 3-4 nove prizemne grane koje su dobro raspoređene, ostale se uklone do osnove.
Na taj način posle četvrte godine u žbunu će biti 12-16 jakih dobro raspoređenih grana od kojih su po 3-4 stare
jednu, dve, tri odnosno četiri godine.
Crna ribizla se najčešće uzgaja po sistemu običnog žbuna jer se najlakše formira, ima najveći broj grana u
žbunu, a istovremeno i najveću rodnost.
Zelena rezidba – prebujnih žbunova crne ribizle obavlja se tokom intenzivnog porasta u maju ili do polovine
juna. Ona ima za cilj smanjenje gustine žbunova radi boljeg provetravanja, ujednačeno sazrevanje plodova,
bolje sazrevanje izbojaka pre ulaska u zimu. Pri ovoj rezidbi ostavlja se najviše 7-8 izbojaka u žbunu.
43. REZIDBA CRVENE RIBIZLE
Špalirski način gajenja – U prvoj godini po sadnji forsira se 1 izdanak na kome će se razvijati određeni broj
prevremenih grančica. Izdanak se ne prekraćuje na kraju vegetacije. Vezuje se za žice kada dostigne potrebnu
visinu. Druge godine on nastavlja porast, razvijaju se bočne grančice i na njima će biti plodova, a iz osnove se
razvijaju novi letorasti. Od njih se odabira jedan koji se forsira, a ostali se uklanjaju. On se vezuje za žice kada
dostigne potrebnu visinu, a na kraju vegetacije se ne prekraćuje kao i onaj iz prethodne godine. U trećoj godini
najstariji izdanak će imati puni rod, izdanak iz prethodne vegetacije će razvijati bočne grane, dati nešto roda i
nastaviti razvoj, a iz osnove žbuna će se razviti novi izbojci od kojih treba odabrati jedan, najbolji za zamenu, a
ostale ukloniti do osnove.
Na žbunu će u špalirskom sistemu biti jedan trogodišnji izdanak – stablo u punom rodu, jedan dvogodišnji – sa
manje roda i jedan novi mladi – izdanak za zamenu, i tako svake godine do kraja eksploatacije.
Rezidba na rod sorti crvene ribizle – Sorte crvene ribizle daju manji broj novih prizemnih grana, ali su one
bujnije, dugovečnije i više se razgranavaju. Osnovna razlika u rezidba crvene ribizle u odnosu na crnu je u tome
što se zamena, odnosno uklanjanje grana obavlja posle pete, odnosno šeste godine starosti i što se obavlja
rezidba bočnih grana. Rezidba bočnih grana obavlja se tako što se preguste prorede, a zatim se ostavljene
bočne grane prekrate. Prekraćivanje se obavlja naizmenično, jedna se prekraćuje na 1-2 pupoljka, a druga na
5-6 pupoljaka.
44. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA OGROZDA
Ogrozd bolje podnosi sušu nego ribizla i malina. Plodovi ogrozda mogu da dostignu normalnu krupnoću samo
u uslovima adovoljavauće vlažnosti vazduha i zemljišta, što pruža dovoljna količina i pravilan raspored
padavina ili navodnjavanja. Ogrozd dobro i redovno rađa, a plodovi postižu visok kvalitet u s uslovima pune
osvetljenosti. U uslovima dugog dana bolji je vegetatvni prirast, a u uslovima kratkog dana diferenciranje
cvetnih pupoljaka.
Postojane niske temperature (0-7 ⁰C) u periodu zimskog mirovanja povoljno utiču na normalan tok fenofaza u
periodu vegetacije ogrozda. Letnje žege nepovoljno utiču na vegetativni porast i razvoj i kvalitet plodova.
Ožegotine se javljaju na plodovima i granama, list se suši i opada.
Pošto je niskožbunasta voćka manje je izložena štetnom uticaju hladnih, toplih i suvih vetrova.
Duboka, plodna, rastresita, umereno vlažna, dobro drenirana i slabo kisela zemljišta, bogata humusom
pogodna su za ogrozd.
Na većim nadmorskim visinama (oko 700 m) ogrozdu više odgovaraju južni položaji, a na manjim nadmorskim
visinama (200-300 m) severni položaji.
45. SORTE EVROPSKOG OGROZDA (poreklo, epoha zrenja, prinos, kvalitet i
namena)
1. Invikta (Invicta)– stvorena je u Velikoj Britaniji; roditelji su: (Resistenta x Whinham’s Industry) x
Keepsake;
– Jedna je od najprinosnijih sorti ogrozda sa prosečnim ostvarenim prinosom od 2,9 kg;
– Rane je epohe zrenja;
– Pogodna je za svežu potrošnju i preradu;
– Otporna je na prouzrokovača pepelnice.
2.
–
–
–
Hinonmaki crveni (Hinnonmaki Red)– finska sorta;
Rane je epohe zrenja (sredina juna), visoke produktivnosti
Može se upotrebljavi u svežem stanju ili za preradu;
Tolerantna je na prouzrokovača pepelnice.
3.
–
–
–
Hinonmaki žuti (Hinnonmaki Yellow) – finska sorta;
Visoke je produktivnosti i rane epohe zrenja;
Može se upotrebljavi u svežem stanju ili za preradu;
Otporna je na prouzrokovača pepelnice.
4. Hinonmaki zeleni (Hinnonmaki Green) – finska sorta;
– Dobre je i redovne rodnosti;
– Srednje rane je epohe zrenja, nekoliko dana pre prethodne dve sorte.
5.
–
–
–
Rokula (Rokula) – stvorena je u Nemačkoj; roditelji su: Mauk’s Frühe Rote x Sel.58.I
Srednje ranog vremena sazrevanja, kraj juna;
Osrednje je rodnosti; Visok sadržaj šećera što je čini ukusnom sortom pogodnom za svežu potrošnju;
Otporna je na prouzrokovača pepelnice.
6. Paks (Pax) – stvorena je u Velikoj Britaniji; roditelji su: Rotte Triumph x (Captivator x Lancashire
Lad);
– Novija je sorta, kasne epohe zrenja, 6-8 dana posle Rokule;
– Rodnost je dobra i redovna;
– Otporna je na prouzrokovača pepelnice.
7.
-
Ksenija (Xenia) – Švajcarska
Rane do srednje epohe zrenja (druga polovina juna meseca)
Visoke rodnosti
Plod vrlo krupan (do 14 g), veoma atraktivnog izgleda, crvene boje pokožice, sa veoma retkim
maljama, ukus veoma sladak.
46. SISTEMI GAJENJA, RASTOJANJE SADNJE I REZIDBA OGROZDA
Sistemi gajenja – Ogrozd se najčešće gaji po sistemu žbunova i po sistemu žive ograde pri čemu se postižu veći
prinosi.
Rastojanje sadnje – U komercijalnim zasadima ogrozd se sadi na rastojanju od 2,5-3 m između redova i 1-1,5 u
redu. U sistemu žive ograde rastojanje između biljaka u redu je najviše 1 m. U amaterskim zasadima u
dvorištima ogrozd se može saditi i gušće, od 1,5-2 m između redova i 0,8-1 m, jer se obrada zemljišta i zaštita
izvode ručno.
Rezidba – Mladi jednogodišnji prirast ogrozda je najproduktivniji i daje najkvalitetnije plodove. S toga se
rezidba ogrozda svodi na proređivanje i zamenu starijeg drveta u cilju potenciranja novog prirasta, kao i radi
prosvetljavanja unutrašnjeg dela žbuna. Rezidba se praktikuje svake godine, a svake treće godine se izvodi
oštrijja rezidba u cilu podmlađivanja i regeneracije celog žbuna.
47. JOŠTA I KROMA (poreklo i najvažnije osobine)
Jošta je međuvrsni hibrid. Njeni roditelji su crna ribizla i evropski ogrozd. Žbun je visok do 150 m, grane jošte
su bez trnova. Otporna je na niske zimske temperature, prouzrokovača pepelnice, antraknoze. Cvetovi jošte su
krupni, 3-5 cvetova obrazuju cvast na jednogodišnjim izdancima. Plodovi su crni kada sazru, eliptičnog ili
ovalnog oblika, mase 3 g. Imaju čvrstu pokožicu i teško se odvajaju od šepurine. Prikladni su za proizvodnju
džemova i sokova, i za smrzavanje. Rađa veoma dobro u uslovima srednje Evrope, na većim nadmorskim
visinama. Bolje uspeva na severnim položajima. Ne može se mehanizovano brati.
Kroma je švedski međuvrsni hibrid nastao kao rezultat oplemenjivačkog rada sa tetraploidnim hibridima crne
ribizle i ogrozda, sličnih je osobina kao jošta. Žbun je visok do 150 m, grane su bez trnova. Otporna je na niske
zimske temperature, prouzrokovača pepelnice, antraknoze. Plod je bobica, malo krupnija od jošte crne boje,
po tri do četiri bobice su grupisane u grozd. Plodovi se pretežno koriste za proizvodnju sokova i džemova.
48. NAJVAŽNIJE VRSTE BOROVNICE: LATINSKI I SRPSKI NAZIV, POREKLO
Najvažnije vrste borovnice:
-
Vaccinium myrtilloides Michaux (Kanadska gorka niskožbunasta borovnica) – Prostor severno od 35ᴼ
severne geografske širine u Severnoj Americi
V. angustifolium Aiton (niskožbunasta borovnica) – centralna i istočna Severna Amerika
V. corymbosum L. (severna visokožbunasta borovnica) – južni, centralni i severni deo Severne Amerike
V. australe Small (jugoistočna visokožbunasta borovnica) – Jugoistočni deo SAD
V. ashei Reade (borovnica ,,zečije oko”) – Pribežje Meksičkog zaliva u Severnoj Americi
49. AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA SEVERNE
VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
KLIMA
Svetlost
U uslovima dugog dana borovnica intenzivno raste i obrazuje snažne mladare. Kad jačina osunčavanja nije
dovoljna smanjuju se vegetativni prirast, diferenciranje cvetnih pupoljaka i prinos borovnice. Zato je vrlo važno
dobro odabrati lokaciju, pravilno postaviti redove i odrediti optimalno rastojanje sadnje, a kasnije izvoditi i
pravilnu rezidbu kako bi se obezbedilo dovoljno svetlosti u svim delovima žbuna.
Toplota
Borovnica podnosi niske zimske temperature do -30˚C, pod uslovom da je proces jesenjeg odrvenjavanja grana
uspešno završen. Ukoliko je zasad borovnice zaštićen snegom i u njemu obezbeđena dobra vazdušna drenaža,
rizik od pojave oštećenja će biti manji.
Cvetni pupoljci borovnice stradaju od poznih mrazeva na -6,1˚C, naročito kad se jave posle perioda toplog
vremena. Sorta visokožbunaste borovnice Konkord je pokazala najveću otpornost na pozne mrazeve.
Otvoreni cvetovi borovnice stradaju na -3,1˚C, što se dešava retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta
(druga polovina maja). Pri kraju fenofaze cvetanja mladi plodići stradaju na -2˚C, a formirana bobica na 0˚C što
je praktično moguće jedino pri gajenju borovnice na planinama preko 1000 m nadmorske visine.
Mnogo su štetniji rani jesenji mrazevi koji nanose štetu nedozrelim letorastima, koji zbog jakog dejstva azotnih
đubriva dugo ostaju zeleni. U takvim slučajevima se preporučuje prskanje plavom galicom ili nekim bakarnim
fungicidom, kako bi se pospešilo dozrevanje jednogodišnjih letorasta. Kasnije za vreme biološkog mirovanja
(koje traje kratko, 1-1,5 mesec) žbun je vrlo otporan, ali se ta otpornost smanjuje od polovine februara, kada
počinje aktivnost borovnice. Niske temperature u martu mogu značajnije oštetiti borovnicu.
Visoke letnje temperature (35-40˚C) povezane sa sušom mogu da izazovu oštećenja, a u težim slučajevima i
uginjavanje borovnice. U takvim uslovima plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni. Do toga dolazi jer
borovnica nema korenove dlačice, pa ne može da obezbedi dovoljne količine vode, koje se gube transpiracijom
pri vrlo visokim temperaturama. U cilju sprečavanja štetnog dejstva visokih temperatura vrši se zasenjivanje
žbunova borovnice specijalnim mrežama. Kvalitet plodova je najbolji kad su dani topli (ali ne vreli), a noći sveže
u vreme zrenja.
Voda i vlažnost
Za njeno uspevanje potrebno je od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje, od čega preko 1000 mm
ravnomerno raspoređenih u periodu vegetacije. Navodnjavanje je neophodno kad su količine padavina manje
od navedenih. Najracionalnije je navodnjavanje sistemom „kap po kap“. Optimalna relativna vlažnost vazduha
za borovnicu je većamod 80%.
Vetar
Više odgovaraju položaji koji su zaštićeni od čestih, suvih, hladnih, vrlo toplih i jakih vetrova (pogoršavaju vodni
bilans borovnice).
ZEMLJIŠTE
Laka, dobro drenirana i dobro aerirana, kisela zemljišta (pH 4,2 do 4,8), bogata organskom materijom
(humusom) pogodna su za gajenje visokožbunaste borovnice (gajnjače, deluvijalna zemljišta sa dosta humusa
u podnožju planinskih visova).
Optimalan sadržaj humusa u zemljištu, koji odgovara zahtevima borovnice, iznosi 7 do 10%.
Povećanje nivoa podzemne vode dovodi do sušenja borovnice koje izaziva Phytophtora.
Crvenilo lišća je prva reakcija biljke na nedostatak vlage u zemljištu. Usled suše mladari borovnice postaju
slabi, zametanje plodova nije zadovoljavajuće, lišće opada pre vremena. U težim slučajevima suše se mladari,
pa i čitave biljke.
OROGRAFIJA
Nadmorske visine između 300 i 800 m, a u južnim lokalitetima i do 1000 m najviše odgovaraju borovnici. Iznad
ovih visina plodovi ne mogu da dozru i nakupe dovoljno šećera (zastupati ranostasne sorte). U toplijim i niskim
predelima visokožbunasta borovnica nema dovoljno dug „chilling“ period što je potrebno za redovnu rodnost.
Najbolji položaji su severni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba
izbegavati, posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubitka vlage.
Optimalni nagib terena je od 3-5%.
50. VODEĆE SORTE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE (POREKLO, EPOHA
ZRENJA, PRINOS, KVALITET, NAMENA)
Djuk (Duke)
Stvorena je u Merilendu, ukrštanjem sorti Ivanhoe x Earlyblue.
Sazreva rano; vrlo je rodna sorta sa prosečnim prinosom po žbunu od 6 kg.
Bobice su srednje krupne do krupne (oko 1,7 g), svetloplave boje, atraktivne, čvrste, slatkonakiselog
ukusa i izražene arome.
Dugo mogu da se očuvaju u svežem stanju i dobro podnose transport.
Patriot
Poreklo SAD
Srednje ranog vremena zrenja (počinje 7 dana posle sorte Duke)
Visoke rodnosti 4 – 5 kg po žbunu
Plodovi krupni, izražene čvrstoće, gusto zbijeni u grozdove, slatkog ukusa i prijatne arome.
Blukrop (Bluecrop)
Stara sorta u SAD. Roditelji su GM-37 (Jersey x Pioneer) x CU-5 (Stanley x June).
Sazreva srednje rano, nekoliko dana pre sorte Berkli.
Predstavlja najrašireniju sortu u svetu zbog izražene adaptivnosti na različite pedoklimatske uslove.
Smatra se standard sortom za borovnicu.
Otporan je na sušu, mrazeve i prouzrokovače bolesti.
Poseduje visok potencijal rađanja, dobro podnosi transport i čuvanje.
Liberti (Liberty)
Stvorena je u SAD; roditelji su: Brigita x Elliott.
Kasnosazrevajuća je sorta.
Veoma je otporna na izmrzavanje.
Plodovi se odlikuju dobrom transportabilnošću i skladišnom sposobnošću.
51. SADNJA BOROVNICE: tipovi sadnje, dodavanje supstrata (ne treba o
dodavanju đubriva)
Sadnja borovnice se obavlja u pretodno pripremljeno zemljište. Postoji nekoliko načina sadnje: 1. Sadnja u
rovove (jarkove); 2. Sadnja na nasipe (gredice) i 3. Sadnja u jamiće.
Sadnja u rovove – kanali (rovovi, jarkovi) su široki od 80 do 100 cm, a duboki 40 cm. Kanal se ispuni
supstratom (kiselim tresetom pomešanim sa zemljom, a po vrhu se dodaje mlevena bukova kora ili otpaci
četinara. Pošto se supstrat humifikuje i raspada treba ga redovno dodavati.
Sadnja na nasipe (gredice) – koristi se kada je deo zemljišta ili parcele ravan sa mogućim zabarivanjem (težim
zemljistima ali ne previše glinovitim) koje uglavom ne odgovara za gajenje borovnice. Tada se na zemlji prave
nasipi (kiseli humus i treset se pomešaju sa zemljom) visine 60-80 cm i širine 80-100 cm.
Sadnja u jamiće – dimenzije 45 - 50 cm širine i 30 - 40 cm dubine. Oni se pune mešavinom kompostirane
strugotine četinara 70% i kiselog treseta 30% uz dodatak sporo oslobađajućeg đubriva Osmocote koje se meša
sa supstratom.
Sadnja se obavlja od ranog proleća do kasne jeseni, biljke se presade pažljivo da se zemljište oko korena ne
rastrese. U slučaju jesenje sadnje, sadnicu treba dodatno prekriti organskom masom. U slučaju da je zemljište
podložnije zadržavanju vode sadnju je potrebno obavljati na bankovima visine 20-25 cm da bi se izbeglo
gušenje korena.
Sadnju u proleće praktikovati tamo gde se javljaju jaki prolećni mrazevi.
Rastojanje sadnje za borovnicu su 2,5 do 3 m između redova, i 1 m između biljaka u redu, za slabije bujne
sorte, a do 1,5 m za bujnije sorte. Pravac redova sever-jug zbog bolje osvetljenje osvetljenosti biljaka. Ranije
sorte zahtevaju toplija mesta, a pozne sorte ne bi trebalo da budu u hladu.
Izbegavati preduboku sadnju jer koren borovnice zahteva dobro aeriranu sredinu.
Po završenoj sadnji obavezno je zalivanje posađenih biljaka, naročito ako se sadnja vrši u proleće.
52. GAJENJE BOROVNICE NA SUPSTRATU
Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje
zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva
velike količine padavina i zemljišnih štetočina (prevashodno krtica) primenjuje se tehnologija hidroponskog
uzgoja u saksijama (bez dna) ili vrećama. Kontejneri (saksije ili vreće) se pune supstratnom smešom, koju čini
treset sa pH vrednošću 2,5 – 3,5 (30%) i kompostirana strugotina četinara (60 – 70%).. U ponudi postoje i
gotove supstratne smeše napravljene za borovnicu, koje sadrže kiseli treset, kokosova vlakna i perlit u
odgovarajućem odnosu. Njihova pH je 5,5 – 6,8, a s obzirom da borovnica zahteva kiselu sredinu, pH se spušta
dodavanjem kiselog treseta i fiziološki kiselih đubriva.
U ovoj tehnologija gajenja primenjena rastojanja sadnje se kreću od 3 x 0,6 m do 3 x 0,8 m ili 2,8 x 0,8 m.
Prednost ove tehnologije gajenja ogleda se u mogućnosti povećanja broja biljaka po 1 ha, bar inicijalno.
Kasnije sa rastom biljaka i povećanjem zapremine žbuna, biljke se iz manjih presađuju u veće kontejnere, koji
se postavljaju na većem rastojanju. Ukoliko ne želimo da presađujemo biljke, onda se biljke odma na početku
sade u saksije veće zapremine.
Navodnjavanje se vrši pomoću ubodnih kapljača.
Đubrenje može da se izvodi dodavanjem u supstrat granulisanih mineralnih ili peletiranih organskih đubriva,
kao i primenom vodorastvorljivih đubriva kroz sistem za navodnjavanje i folijarno.
53. REZIDBA BOROVNICE
Posle sadnje dvogodišnjih sadnica rezidba nije potrebna. Biljke se puštaju da slobodno rastu tokom prve dve
godine, kako bi formirale snažne i bujne žbunove. Da bi se pospešio rast treba ukloniti sve cvetne pupoljke, a
kako su biljke slabe postupak treba ponoviti i sledeće godine. Nakon četvrte godine, rezidba se sastoji u
proređivanju žbunova uklanjanjem najstarijih grana, kao i tankih grančica koje slabije rađaju i zgušnjavaju
unutrašnjost žbuna. Takvi letorasti otežavaju berbu i rast snažnih izdanaka za zamenu iz osnove žbuna. Da bi
se očuvao kvalitet ploda skraćuju se letorasti sa prevelikim brojem cvetnnih pupoljaka. Rezidbom se uklanjaju i
najniže spoljne grane koje padaju na zemlju pod teretom roda, šire žbun i ometaju sprovođenje agrotehničkih
mera.
Žbun treba da čini 6 – 8 glavnih grana od kojih su 2 – 3 starosti tri ili četiri godine, a ostale su mlađe. One treba
da su obrasle rodnim grančicama ne kraćim od 30cm.
Rezidba se obavlja krajem zime ili početkom proleća posle prestanka opasnosti od poznih mrazeva, kada se
može proceniti i broj cvetnih pupoljaka. Izuzetno u, toplijim predelima, bez jakih zimskih mrazeva, rezidba se
obavlja i u kasnu jesen po ulasku u period mirovanja.
Jačina orezivanja zavisi od stanja žbuna, sorte i osunčavanja unutrašnjosti žbuna.
Zelena ( letnja ) rezidba se izvodi odmah po berbi da bi se pospešio porast jednogodišnjih letorasta i formiranje
cvetnih pupoljaka. Svodi se na proređivanje ili na pinciranje vrhova jednogodišnjih letorasta radi potenciranja
bočnog grananja.
Kada produktivnost zasada počne da opasa zbog starosti biljaka primenjuje se rezidba za podmladjivanje
žbunova košenjem do osnove. Sledeće godine biraju se i ostavljaju najbujniji izdanci za formiranje novog
žbuna, a ostali s uklanjaju. Ovaj proces se obavlja parcijalno u zasadu više godina kako bi smo zadržali veći deo
prinosa svake godine.
54. MALČIRANJE ZEMLJIŠTA U ZASADIMA BOROVNICE
Malčiranje zemljišta organskim materijama ili plastičnim folijama predstavlja najbolji način održavanja
zemljišta u zasadima borovnice. Brojne su prednosti: sprečava se porast korova, povećava unos organskih
supstanci u zemljište, olakšava održavanje vlažnosti u oni korena, smanjuje kolebanje temperature između
zime i leta i stabilizuje se pH vrednost zemljišta. Za pokrivanje se najčešće koristi piljevina četinara ili njihova
mlevena kora jer povećava kiselost i poboljšava fizičku strukturu zemljišta. Pored strugotine može se koristiti i
treset, slama, iglice četinara. Zastiranje unutar rednog prostora najčešće se radi u kombinaciji sa
zatravljivanjem međurednog prostora.
Malčiranje se obavlja u jesen ili rano u proleće tako što se organski materijali rasturaju oko biljaka sa obe
strane u pojasu širine 50 do 60 cm. Debljina pokrovnog sloja treba da iznosi 10 do 15 cm i da se održava u toj
visini dodavanjem svake godine. Ako se koriste folije one treba da su 50cm široke sa obe stranem a ivice se
pokrivaju zemljom. Obično su sive ili crne boje. U primeni folija manja je opasnost od glodara.
Pri primeni organskih malčeva norme azotnih đubriva u prvim godinama se dupliraju jer mikroorganizmi koji
utiču na razaranje ovih materija potroše deo unetog azota. Zato se čak preporučuje mešanje organskog
pokrivača sa azotnim, kokošijim ili stajskim đubrivom. Tek posle 2 – 3 godine, kada organske materije počnu da
se raspadaju, azot i druge hranljive materije postaju dostupnije biljci.
55. EVROPSKA I AMERIČKA BRUSNICA (poreklo, najvažnije osobine bez
opisivanja sorti, agroekološki uslovi)
Evropska brusnica ( Vaccinium vitis – idaea L. ) - Severna i srednja Evropa (Skandinavija i Rusija)
Postoje dva varijateta, divlji (Vaccinium vitis - idaea L. var. minus) i kultivisani (Vaccinium vitis - idaea L. var.
vitis – idaea).
Samonikla evropska brusnica se razlikuje od američke po tome što je žbun niskog, ali uspravnog rasta
(prosečne visine oko 18 cm) i vrlo sitnim plodovima. Dvorodna je biljka kod koje prvi rod sazreva u julu, a drugi
obilniji u oktobru.
Kultivisana evropska brusnica je višegodišnji zimzeleni niskorastući žbun (15-40 cm visine). Koren plitak sa
glavnom masom žila na dubini od 10 cm, bez korenskih dlačica (usvajanje vode uz pomoć mikoriznih gljiva).
List sitan, kožast, ovalnog oblika, prosečno 5 – 9 listova na jednoj grančici. Cvetovi skupljeni u racemozne cvasti
(gronje), u jednoj cvasti 2 – 16 cvetova. Brusnica je entomofilna biljka, najvažniji oprašivači su pčele i bumbari.
Plod je bobica.
Agroekološki uslovi: Odgovara joj humusna, dobro aerisana i drenirana, kisela zemljišta sa optimalnim Ph 4,3 –
5,5. Brusnici odgovara otvorena i svetla mesta.
Američka brusnica (Vaccinium macrocarpon Ait.) – Severna Amerika
Američka brusnica je višegodišnja, drvenasta, zimzelena, puzeća biljka, niskog rasta
Listovi su mnogobrojni, sitni, ovalnog ili izduženo ovalnog oblika, tamnozelene boje.U jesen dobijaju
crvenkastu nijansu. Zadržavaju se dve godine na biljci i opadau krajem leta druge godine. Cvet skupljeni u
racemozne cvasti (gronja). Jednorodna je biljka. Plod je bobica mase do 2 g, intenzivno crvene boje. Plodovi
sazrevaju u jesen (septembar-oktobar).
Agroekološki uslovi: Odgovara joj močvarna i vlažna zemljišta, mada moze i na peskovitim zemljištima.
Zemljište mora biti humusno, izražene kiselosti (Ph 3 – 5,5), nagib zemljišta manji od 2% i visok nivo
podzemnih voda u letnjem periodu. U principu Američka brusnica se može gajiti na bilo kojem tipu zemljišta
koje ispunjavaju ove uslove.
Optimala temperatura tokom vegetacionig perioda 16 – 27 stepeni.
56. ARONIJA (POREKLO, NAJVAŽNIJE OSOBINE BEZ OPISIVANJA SORTI,
AGROEKOLOŠKI USLOVI, NABROJATI SORTE)
Poreklom je iz Kanade i južnih delova SAD
Aronija je višegodišnja žbunasta biljka. Korenov sistem pretežno čine tanki površinski korenovi, najveći deo
korenovog sistema nalazi se na dubini od 50 cm. Na granama se nalaze vegetativni i mešoviti cvetni pupoljci.
Na višegodišnjim granama se formiraju rodne grančice (naborite, vite, krute i rodni kolači), koje su
karakteristične za jabučasto voće. Najproduktivnije su grane starosti 2 – 5 godina. Cvetovi su hermafroditni
skupljeni u racemoznu cvast (gronja). U jednoj cvasti se nalazi prosečno 20 cvetova. Plod je botanički sinkarpna
koštunica, okruglog do spljoštenog oblika, tamnoplave do crne boje. Zbog svog oblika i sočne teksure i male
krupnoće svrstava se u bobice. Grozd prosečno sadrži 15 – 20 plodova.
Agroekološki uslovi: Aronija je prilagodljiva različiti klimatskim uslovima, uspeva dobro u ravnici i većim
nadmorskim visinama od 1200 – 1500 m. Nadzemni deo i korenov sistem su otporne na niske temperature.
Ima prosečne zahteve ze vodom, produktivnost je dobra ako godišnja količina padavina iznosi 500 – 700 mm.
Prinosi se povećavaju sa povećanjem količine padavina. Aronija ima izraženu potrebu za svetlošću.
Može se gajiti na različitim tipovima zemljišta, izuzev na preterano vlažnom i močvarnom zemljištu.
Najpogodnija su zemljišta sa blago kiselom reakcijom (pH 5,5 – 6). Na zemljištima alkalne reakcije toleriše
sadržaj kreča do 7%.
Sortiment: Nero, Viking, Moravska slatkoplodna, Altajska krupnoplodna, F1/7 i F1/28.
57. POREKLO, ZNAČAJ I RASPROSTRANJENOST SMOKVE
Poreklo iz toplijih klimatskih zona jugozapadne Azije (Jemen, Sirija, Persija, Egipat).
Značaj: Plod smokve u svežem stanju ima veliku hranljivu vrednost zbog velikog sadržaja šećera. Ima lekovita
svojstva. Od plodova se proizvode kompoti, slatko, pekmez i druge prerađevine.
Rasprostranjenost: Smokva je danas rasprostranjena u svim zemljama suptropskog pojasa, međutim najveća
proizvodnja je ipak u zemljama Mediterana kao što su: Turska, Grčka, Italija, Alžir, Maroko i Španija. Ove
zemlja zajedno sa Portualijom obezbeđuju 80% svetske proizvodnje smokve. Osim na Mediteranu značajne
količine smokve se proizvode u Kaliforniji (SAD), Meksiku, Peruu, Argentini, Južnoj Africi, Australiji, Gruziji,
Azerbejdžanu i dr.
58. EKOLOŠKI USLOVI, MORFOLOGIJA (OSIM CVETA I PLODA) I RAZMNOŽAVANJE
SMOKVE
Ekološki uslovi: Smokva je gaju u suptropskoj oblasti i severne i južne Zemljine polulopte.
Od klimatskih uslova najvažnija je temperatura. Smokva dobro uspeva i daje kvalitetan rod uglavnom u
područjamasa prosečnom godišnjom temperaturom većom od 13 stepeni i gde zimske temperature ne padaju
ispod -15 stepeni. Nagle promene temperature, a pogotovo nagla padovi u periodu vegetacije su vrlo opasni.
Otpornost na niske temperature zavisi od starosti mladara (otoprnija su starija), sorte, ishranjenosti stabla.
Veoma su opasne niske temperature paćene hladnim severnim vetrovima. Tada dolazi do isušivanja letorasta i
drugih grana na krošnji.
U krajevima gde se gaji smokva ima dosta padavima (iznad 1000 mm/m²)
Za smokvu su najbolja lakša, duboka, krečna i propusna zemljišta umerene plodnosti. Uspeda dobro i na
kamenitim zemljištima ako su duboka.
Morfologija:
-
-
-
-
-
Koren smokve jeko razvijen i široko razgranat, prodire duboko u zemljište i do 150 cm. Zbog njene
dubine je i otporna na niske temperature. Koren obiluje mnoštvo sitnih žilica sisalica, koje upijaju vodu
i u njoj rastvorene mineralne materije. Na vlažnijim zemljištima koren se razvija plice, a na sušnim
dublje. Koren daje dosta izdanaka, pa se ova osobina koristi za dobijanje sadnog materijala.
Korenov vrat – Smokva se razmnožava vegetativno i zato nema pravi korenov vrat. Prelaz između
korena i debla je tzv. lažni korenov vrat. Ako se želi gajiti jedno deblo, svakog proleća izdanke iz
korenovog vrata treba odrezati do kraja.
Deblo je deo stabla koji se nalazi između korenovog vrata i prvih skeletnih grana. Smokva je po prirodi
grmolika biljka, koja se grana odmah iznad nivoa zemlje što nije poželjno. Smokvu je najbolje gajiti u
vidu jednog niskog ili srednje visokog stabla. Visina zavisi od načina obrade zemljišta.
Krošnja smokve je velika, a sastoji se iz skeleta, grana i grančica. Po prirodi rasta je kotlasta, a kod
nekih sorti piramidalna je. Skelet izgrađuju grane koje rastom tokom godina postaju duge i debele. Na
granama se razvijaju grančice. One nose najmlađe izbojke s pupoljcima, lišćem i pldovima. Grane (pa i
deblo) su vrlo krte sa širokom srži. Svi delovi stabla, osim plodova u stadijumu zrelosti, obiluju biljnim
mlekom.
Skeletne grane – Mlado dvo- i trogodišnje drvo se grana monopodijalno, kada se iz vršnog lisnog
pupoljka na jednogodišnjoj grančici razvija jedan ili nekoliko bočnih letorasta od kojih je najviši i
-
-
najsnažniji predstavlja produžnicu. Samo najmlađi jednogodišnji delovi na krajevima krošnje ozelene i
donose rod.
Pupoljak – navrhu jednogodišnjih granu (letorasta) suvršni pupoljci, obično jedan, a ponekad i dva, koji
služe za produženje grana. Ispod vršnog pupoljka na letorastu su okruglasti – rodni pupoljci i šiljati –
drvni pupoljci. Pri dnu letorasta su samo drvni pupoljci. Iz okruglastih pupoljaka u prvom delu
vegetacije razvija se prvi rod, a letnje-jesenji plodovi pojaviće se na novim mladarima. Na starijim
granama i dvogodišnjim granama, a pogotovo na račvama i pri dnu stabla, nalaze se adventivni
pupoljci koji se aktiviraju prilikom oštećenja od mrazeva ili kod prekraćivanja stabla.
List – raspoređen je naizmenično. Listovi smokve su veliki, tamnozeleni, čvrsti i hrapavi, s donje strane
dlakavi. Osnovni oblik lista je srcolik. Liska je najčešće trodelna ili petodelna, a kod nekih sorti i
sedmodelna. Kod smokve se javlja heterofilija, kada listovi iste sorte (pa čak i na istom stablu) nisu
istog oblika.
Razmnožavanje:
-
Generativno razmnožavanje smokve – ona se praktično ne razmnožava generatvno, osim u selekcione
svrhe.
Vegetativno razmnožanje smokve – smokva se oduvek razmnožavala vegetativno, veoma bitan način
za dobijanje sadnog materijala. Najdolji način vegetativnog razmnožavanja je zrelim reznicama.
Reznice je najbolje skinute u jesen pa ih do proleća držati u trapu. Za reznice se mogu koristiti
jednogodišnje, dvogodišnje i trogodišnje grančice, za masovnu rasadničku proizvodnju se koriste
uglavnom jednogodišnje. Ostavljaju se dužine 30 – 35 cm. Reznice se prvo ožile u prporištu, a zatim
presađuju u rastilo ili pripre,ljene saksije. Posle prporišta se mogu odmah i klasirati i saditi na stalno
mesto.
59. CVAST, CVET, PLOD SMOKVE, OPLODNJA SMOKVE
Cvetovi smokve su grupisani u specifičnim cvastima – sikonijama. Oni mogu biti prolećni, letnji i jesenji.
- Divlja smokva na vrhu grane obrazuje 3 vrste cvetova: muške, ženske sterilne i ženske fertilne. Muški se
nalaze zajedno sa ženskim, zauzimaju mesti pri vrhu cvasti, a žeski prema unutrašnjosti. Muški se formiraju u
proleće, ali su za oplodnju sposobni samo oni koji se formiraju tokom leta.
Ženski sterilni cvetovi daju plod bez oplodnje. Ovo su vrlo važni cvetovi, jer je za njih vezano razviće smokvine
osice (Blasophaga grossorum). Ona samo u ovim cvetovima polaže jaja i zansniva dalje generacije koje su
važne za kaprifikaciju pitome smokve. Ova osica se nalazi samo kod divlje smokve.
Ženske fetrilne cvetove imaju i divlje i pitome smokve. Daju plod posle oplodnje, a razvijaju se u letnjim
cvastima na letorastima iz tekuće vegetacije.
- Pitoma smokva je isključivo ženska biljka jer u svojim cvastima nema muških cvetova. Ona ima 2 vrste
cvetova: žencke sa nerazvijenim sterilnim plodnikom i ženske sa ferrtilnim plodnikom.
Sterilni ženski cvetovi formiraju plod partenokarpno. Oni se formiraju u prolećnim cvastima, a razvijaju se na
vrhovima grančca iz predhodne godine.
Fertilni ženski cvetovi daju plod posle oplodnje polenom divlje smokve. Samo u ovim plodovima se mogu naći
semenke za klijanje kao i u odgovarajucim plodovima divlje smokve. Ovi cvetovi se javljaju u letnjim cvastima,
koji se razvijaju u pazuhu grančica iz tekuće vegetacije.
Cvetanje:
-
Prolećno cvetanje – počinje početkom marta
Letnje cvetanje – Najbitniji period za dobijanje svežih jestivih plodova
Jesenje-zimsko cvetanje
Plod smokve je metamorfozirana (preobražena) cvast (plodovi cvasti).
- Divlja smokva daje plodove u 3 navrata i prolećnih, letnjih i jesenje-zimskih cvetova. Iz prolećnih cvasti se
razvijaju partenokarpni plodovi koji odpadnu pre nego što sazru. Razvivaju se na grančicama iz predhodne
vegetacije.
Letnji plodovi se razvijaju iz cvasti na grančicama iz tekuće vegetacije. U ovom periodu su prisutna sva 3 tipa
cvetova: muški, ženski sterilni i fertilni. Ovde plodovi nastaju oplodnjom ženskih fertilnih cvetova i u njima se
razvijaju semenke.
Jesenje-zimski plodovi se razvivaju iz cvasti na grančicama iz tekuće vegetacije. Javljaju se u avgustu, a ostaju
na drvetu do marta – aprila naredne godine. Ovi plodovi nastaju iz cvasti sa sterilnim cvetovima
(partenokarpija). Oni su važni jer se u njima razvija prva generacija smokvine osice.
- Pitome smokve se dele na jednorodne i dvorodne. Prolećne plodove imaju samo dvorodne smokve, a letnje
plodove imaju i jednorodne i dvorodne smokve. Pitoma smokva nema jesenje-zimske plodove. Jednorodne
smokve daju samo letnje cvasti.
Partenokarpija je stvaranje besemenih plodova. Takvi plodovi imaju veću upotrebnu vrednost
Dinamika rasta plodova smokve je slična kao i kod koštičavog voća. Razlikuju se 3 faze u rastu smokvinih
plodova:
-
Prva faza se ističe vrlo brzim rastom plodova
Druga faza traje dugo. Plod raste vrlo sporo. U ovoj fazi razvijaju se unutrašnji delovi ploda
Treća faza je karakteristična po vrlo brzom rastu plodova, menja boja pokožice i nastupa zrenje.
Ubrani nezreli plodovi ne dozrevaju čuvanjem.
Oplodnja:
-
Oplodnja divlje smokve – divlja smokva cveta 3 puta tokom jedne vegetacije. Muški cvetovi su samo u
prolećnom cvetanju divlje smokve, s tim da se oni sporo razvijaju pa ce oni dati polen tek u drugom,
letnjem cvetanju. Zato se oplođenje ženskih cvetova letnjeg cvetanja obavlja polenom muških cvetova
iz predhodnog prolećnog cvetanja divlje smokve. To je razdoblje kraja juna i početak jula. Muški
cvetovi iz letnjeg cvetanja su suvišni, jer ne mogu oploditi ženske cvetove iz letnjeg perioda. Pošto su
cvasti zatvorene, jedini prenosilac polena je osica Blastophaga grossorum.
-
Oplodnja pitome smokve se obavlja kaprifikacijom (pošto pitome smokve gotovo da nemaju muške
cvetove). Kada se u blizini pitome smokve nalazi divlja smokva, a unjenim cvastima osica Blastiphaga
grossorum. Ona prenosi i unosi polen muških cvetova divlje smokve na ženske cvetove u cvasti pitome
smokve. Kaprifikacija je neophodna za zrenje lenje jesinjih plodova kod nekih sorti. Za kaprifikaciju
pitomih smokvi veoma je važno da ima što duže divljih smokvica tokom jula.
60. SORTIMENT SMOKVE (PODELA U GRUPE, NABROJATI SORTE, OPIS SORTE
REZAVICA), UZGOJNI OBLICI I RASTOJANJA SADNJE
Podela i sorte:
1. Dvorodne sorte bele smokve: Petrovača bela, Francakana, Trojka i Lopinžir beli;
2. Dvorodne sorte crne smokve: Petrovača crna, Lopinžir crni, Popica, Jesenka;
3. Jednorodne sorte bele smokve: Rezavica, Zamorčica, Zimnica, Bujaka, Civula, Šarena smokva;
4. Jednorodne sorte crne smokve: Crna rezavica, Crna patlidžanka, Bujaka crna
REZAVICA – Plod je duguljastog obika, pri osnovi širi, a ka peteljci se vrlo malo sužava i obično pravi jednu
malu krivinu u gornjem delu blizu peteljke. Peteljka vrlo kratka 2-4 mm, masa ploda 40-60 g.
Pokožica srednje debljine, zelena ili sa malom nijansom žute boje, a lako se odvija od mesnatog dela ploda.
Meso iznutra crvene boje, a po obodu žuto – beličaste boje. Slatkog ukusa, sa vrlo slabim osećajem nakiselog.
Ova sorta je u predelu crnogorske mediteranske zone najviše zastupljena. Kao krupna smokva se teže suši
usled čega se u nekim krajevima praktikovalo rezanje plodova na pola usled čega je i dobila takvo ima
Rezavica. Osušeni plodovi su izvrsnog kvaliteta.
Početag zrenja je oko polovine avgusta.
Stablo je veliko, razvija rastresitu krunu. Lako se razlikuje od ostalih sorti smokve po svojim duboko urezanim,
petodelnim listovima.
Uzgojni oblici i rastojanje između smokava – Za plntažno gajenje najbolji je kotlast uzgojni oblik krošnje, sa
3 – 4 skeletne grane i deblo visokim 60 – 80 cm.
Rastojanje za smokvu varira od 5 – 8 m. Za plantažno gajenje smokava najbolje rastojanje je 6 – 7 m. Kao
standard preporučuje se rastojanje 7 x 5 m.
61. POREKLO, ZNAČAJ I RASPROSTRANJENOST NARA, SORTIMENT NARA
(PODELA U GRUPE, NABROJATI SORTE, OPIS SORTE SLATKI BARSKI)
Poreklo i značaj:
Nar (Šipak) je mediteransko (suptropsko voće) poreklom iz Irana i Iraka.
Šipak se gaji raji radi plodova, koji ima veliku hranljivu i dijetetsku vrednost. Upotrebljava se u industriji sokova
i likera. Sok od šipka je prijatnog ukusa i povoljno deluje na organe za varenje, zapaljenje mokraćnih puteva i
pravilan rad prostate.
I drugi delovi šipka osim plodova se mogu koristiti u razne svrhe. Kora se koristi za pravljenje čajeva protiv
dizenterije i dijareje i za izbacivanje glista. Prah od suve kore se koristi za zaustavljanje krvarenja. Kora sadrži
puno tanina pa se koristi i u kožastoj idnustriji za štavljenje, a u tekstilnoj za bojenje tkanina.
Rasprostranjenost:
Geografski areal rasprostranjenja šipka je dosta širok. Sa smokvom obeležava krajnju severnu granicu
suptropske zone. Spontano raste po krševitim predelima Irana, Avganistana, na jugu Kaspijskog jezera, u Maloj
Aziji, u Grčkoj i uopšte u oblasti Sredozemnog mora.
Rasprostranjen je u južnim državama SAD, a dalje se prostire na Južnu Ameriku sve do Čilea i Argentine.
Sortiment:
Sorte nara možemo podeliti na:
-
Slatke: Slatki barski, Šerbetaš, Slatki tanke kore, Slatki sitnozrni, Konjski zubi, Mojdeški sitnozrni, Sitan
šipak, Mojdeški krupnozrni, Bej-nari, Izum-nari, Kara-mustafa, Karaderviš, Sladun;
Slatko-kisele: Dividiš, Lifanka, Glavaš;
Kisele: Sustrimak, Pasun, Kisjela rot, Modraš, Rumenjaš.
Podela je izvršena prema odnosu šećera i kiselina u plodovima nara.
SLATKI BARSKI:
Rasprostranjema u mediteranskom delu Crne Gore, čini 60% ukupne proizvodnje nara u okolini Bara.
Plod okruglog oblika sa jasno izraženim rebrima, na polovima ravan ili malo zaobljen kod drške, srednje krupan
do krupan. Boja kore sa sunčane strane i na većoj površini ploda je crveno – ružičasta, a sa suprotne strane
žuto – zelenkasta i obično poprskana sitnim mrljama roze boje.
Kora meka i lako se lomi.
Zrna krupna, tamnocrvene boje u potpunoj zrelosti, poliedrična, sočna, a sok slatkog i prijatnog ukusa.
Sazreva malo kasnije od ostalih sorti, tako da se već krajem septembra može brati. Transport podnosi dobro.
Odlična sorta koja se ne može dugo čuvati.
62. EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE NARA, MORFOLOGIJA, RAZMNOŽAVANJE I
RASTOJANJE SADNJE ZA NAR
Ekološki uslovi:
-
-
Klima – Šipak se može gajiti kako u tropskim tako i u suptropskim oblastima, ali daje plodove najboljeg
kvaliteta u semiaridnim oblastima.
Temperatura od -20ᴼC je kritična za šipak.
Zemljište – Šipak se prilagođava skoro svim terenima i položajima, otvorenim i sunčanim, pod uslovom
da zemljište nije suviše teško, nepropusno i sa visokom podzemnom vodom. Najbolje uspena na
dubokim zemljisštima boljeg kvaliteta.
Šipak podnosi i malo zaslanjena zemljišta i višak vlage u zemljištu.
Morfologija:
Šipak je nisko drvo ili žbun, koji dostiže visinu 3 – 5 m. Pri osnovi stabla izbija mnogobrojne izdanke, te se češće
nalazi u formi žbuna, nego u obliku voćke sa jasno razvijenim deblom. Po načinu vegetacije to je listopadno ili
polulistopadno drvo.
Koren ne prodire duboko već se razvija horizontalno u prečniku 3 – 4 m.
Stablo je okruglo, uspravno, veoma granato, sa korom koja u starosti puca i dobija sivkastu boju. Grane su mu
tanke i obično trnovite, naročito u mladom stadijumu razvoja
Listovi su suprotni, eliptično duguljasti, 6-7 cm dugi, svetlozelene sa gornje strane, bledožute sa donje.
Živi veoma dugo i obično u četvrtoj godini počinje da rađa.
Cvetovi se obrazuju na vrhu grančice, skoro bez cvetne drške, usamljeni ili u grupi od 3 – 5 komada.
Plod nara je bobica okruglog oblika ili nešto spljoštena, veličine jedne pomorandže ili mnogo krupnija. Na vrhu
ploda nalazi se venac koji obrazuju ostaci čašice. Perikarp (kora) ploda je čvrst i debeo boje mrkožute ili
potpuno crvene (zavisi od sorte). Tanke pregrade dele gornji deo ploda u više loža, a ipod njih jedna diafragma
predvaja gornju polovinu, koja se na svoj način takođe deli u veći broj loža. Svaka loža sadrži veliki broj zrna
utisnutih na debelu sunđerastu placentu. Zrna se sastoje od tanke providne kesice koja sadrži crvenkasto
sočno meso koja omotava izduženu uglastu semenku.
Razmnožavanje:
Šipak se može razmnožavati semenom, položenicama, izdancima, reznicama i kalemljenjem.
Klijavost semena je oko 6 meseci pa se nakon njihovog izdvajanja iz plodova moraju stratifikovati.
Setva semenom se obavlja rano u proleće, u februaru ili martu, u leje koje trebaju da budu u polusenci.
Zasejano seme treba pokriti sitnom trošnom zemljom ili tresetom. Proizvedeni sejanci se u trećoj godini
presađuju na stalno mesto gde se obično kaleme.
Najpogodniji način kalemljenja je u procep ili na isečak.
Za praksu je najznačajnije razmnožavanje zrelim reznicama. Ovaj način se jedino i koristi kod nas. Reznice se
skidaju sa matičnih biljaka nakon opadanja lišća, obično početkom zime. Reznice se čuvaju do momenta
ožiljavanja u sitnom, srednje vlažnom, rečnom pesku i u prohladnoj prostoriji. Postavljanje reznica na
ožiljavanje treba izvršiti u rano proleće, ako se zakasni bar malo reznice mogu početi vegetaciju još u pesku.
Najčešće je to u prvoj polovini marta ili nešto kasnije, ako je proleće hladnije. Za ožiljavanje se kao supstrat
koristi perlit, treset, pesak, trošna zemlja ili njihove kombinacije.
Razvijene biljke iz reznica rastu dobro i obično su sposobne za presađivanje u voćnjak ili za živu ogradu u
proleće naredne godine.
Rastojanje sadnje za nar:
Sadnja šipka vrši se na rastojanju 4 x 5 m, a kada se radi za živu ogradu 2,5 – 3 m.
63. POREKLO, ZNAČAJ, RASPROSTRANJENOST, VRSTE JAPANSKE JABUKE (KAKI)
Poreklo:
Prirodna domovina ove voćke je Kina.
Rasprostranjenost:
Pored Kine i Japana uzgaja se u svim zemljama mediteranske oblasti Evropskog dela i severne Afrike, zatim u
toplim oblastima Severne Amerike, Australija.
U mediteranskom delu Crne Gore japanska jabuka je relativno malo raširena u proizvodnji usled manjeg
interesovanja i odsustva navine konzumiranja ovog voća od strane potrošača.
Vrste jabanske jabuke:
Za gajenje jabanske jabuke veći značaj imaju samo 3 vrste: Diospyros lotus, Diospyros virginiana i Diospyros
kaki.
Diospyros lotus (Kavkaska jabuka – kaki) ima visoko stablo do 20 m, poreklom iz zapadne Azije, ali se u
spontanoj vegetaciji nalazi u oblastima mediteranske klime. Ima sitne kopljaste listove. Plodovi se mogu
obrazovati partenokarpno ili putem normalne oplodnje. Plod veličine trešnje, a ako se razvio posle normalne
oplodnje sadrži obično 8 semenki. Koristi se kao podloga za D. Kaki.
D. virginiana (Virdžinijska jabuka – kaki) je poreklom iz Amerike i to iz Virdžinije, gde je vrlo rasprostranjena i
koristi se kao ukrasno drvo po parkovima i vrtovima. Otporna na niske temperature pa je raširena u SAD
daleko na sever. Listovi ovalno duguljasti. Plodovi veličine jedne sitne jabuke. Iz oplođenih cvetova razvijaju se
plodovi sa 8 semenki.
D. kaki (Japanska jabuka – kaki) raste kao visoko stablo 8 – 15 m. Živi 100 – 200 godina. Rano počinje da
plodonosi (u trećoj, četvrtoj godini). Kora mladih stabala je sivo – pepeljasta i glatka koja kasnije jako popuca.
Optimalna temperatura za rast japanske jabuke je 18 - 25ᴼC. Japanska jabuka obrazuje muške, ženske i
dvopole cvetove. Ženski se nalaze pojedinačno, dok muški i dovpoli u grupama 3 - 5 komada.
64. EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE JAPANSKE JABUKE, MORFOLOGIJA (OSIM
PLODA) I RAZMNOŽAVANJE JAPANSKE JABUKE
Ekološki uslovi:
-
-
Klima – Gaji se u zonama gde se gaje masline i agrumi (mediteranska klima), a takodje uspeva i u
oblastima sa umerenom klimom pod uslovom da se ne sadi u dubokim i vlažnim dolinama. Kritična
temperatura iznosi od -15 do -18ᴼC. Japanska jabuke predstavlja jednu od najotoprnijih suptropskih
voćaka na niske temperature.
Zemljište – Najbolje uspeva na aluvijalnim, silikatno – glinastim zemljištima sa propusnim B
herozontom. Uspeva na krečnim i silikatnim zemljištima. Tereni koji su vlažni i nepropusni su jedini koji
ne odgovaraju za gajenje japanske jabuke. U pogledu hemijskih osobina zemljišta, najbolja su ona sa
većim sadržajem kalijuma (vulkanska i glinasta zemljišta.
Morfologija:
Japanska jabuke je listopadno drvo, koje može da poraste u visinu 10 – 12 m, mada ima i žbunastih sorti.
Listovi naizmenični, krupni, ovalno eliptičnog oblika, malo kožasti, tamnozeleni na licu i nešto svetliji na naličju.
Pupoljci se nalaze u pazuhu listova, razlikuju se drvni i mešoviti pupoljci. Iz drvnih pupoljaka razvivaju se bujni
letorasti bez cvetova, a iz mešovitih cvetne grančice u sledećoj godini.
Cvet je belo – žućkaste boje sa 4 čašična i krunična listića. Jedno stablo može da sadrži 3 vrste cvetova: samo
muški, samo ženski i potpuni. Muški su obično grupisani po 3 zajedno i nalaze se u pazuhu listova, ženski su
usamljeni i nalaze se u pazuhu listova, potpuni cvetovi zauzimaju sredinu između muških i ženskih cvetova.
Japanska jabuka je dvodoma biljka pa prema tome stabla se mogu podeliti na:
-
Stabla samo sa funkcionalno ženskim cvetovima zbog sterilnosti prašnika
Stabla samo sa funkcionalno muškim cvetovima
Stabla samo sa hermafroditnim cvetovima
Stabla sa muškim i hermafroditnim cvetovima
Srabla sa ženskim, muškim i hermafroditnim cvetovima.
Na osnovu ovakvih pojava u građi generativnih organa, sve sorte japanskih jabuka dele se u 3 grupe:
-
Konstantno ženske sorte
Konstantno muške sorte
Sporadično muške sorte
Oprašivanje se vrši pomoći insekata.
Razmnožavanje:
Razmnožavanje se može vršiti semenom, položenicama ili kalemljenjem. Prve dve metode nemaju praktični
značaj.
Kalemljenje su uglavnom koristi. Koriste se podloge: D. Lotus i D. Virginiana.
D. Lotus je najpogodnija jer razvija duboko korenov sistem, pogodna za suva zemljišta i suvlje krajeve. Plemke
kalemljene na njoj duže žive nego kalemljene na D. Virginiani.
Kalemljenje – S obziro na vreme izvođenja kalemljenja japanske jabuke, sve načine kalemljenja možemo
svrstati u 2 vremenska perioda: Zimsko kalemljenje i kalemljenje u toku vegetacije.
Zimsko kalemljenje vrši se u februaru – martu, uglavnom kalemljenjem u procep, zatim na isečak, a ređe
običnim spajanjem. Za veći procenat uspelih kalemova potrebno je da vijoka i podloga budu u stadijumu
mirovanja prilikom kalemljenja. Radi toga ovo kalemljenje se mora obaviti krajem zime vijokama koje su
skinure ranije i čuvane u vlažnom pesku ili frižideru. Pri kalemljenju krajem zime , u rasadniku najčešće se
primenjuje kalemljenje u procep i isečak.
Kalemljenje u toku vegetacije s evrši u periodu april-juni okuliranjem na budni pupoljak i avgustu-septembru
okuliranjem na spavajući pupoljak. Za okuliranje na spavajući pupoljak najbolje je da se vijuke skinu sa
matičnog stabla 6 – 10 dane pre kalemljenja i čuvaju na vlažnom i prohladnom mestu.
65. PLOD JAPANSKE JABUKE, SORTIMENT JAPANSKE JABUKE (PODELA U GRUPE,
NABROJATI SORTE), UZGOJNI OBLICI I RASTOJANJE SADNJE ZA JAPANSKU
JABUKU
Plod japanske jabuke je bobica pljosnatog ili kupastog oblika, obično sa 4 režnja. Spolja je obavijena pokožicom
žuto-narandžaste boje. U poprečnom preseku ploda vidimo 8 režnjeva sa po jednom semenkom u slučaju
oplodnje. Broj semenki varira od 1 – 8, a plodovi bez semenke su nastali putem partenokarpije.
Meso žuto-narandžaste boje, meko, sočno, nekada skoro tečno i prijatnog ukusa. Jede se samo kad ugnjili.
Posoje razlike između plodova sa semenkom i plodova koji su nastali putem partenokarpije. Spolja se ne
razlikuju , već se razlikuju po unutrašnjim svojstvima.
Na osnovu boje mesa japanske jabuke dele se u 2 grupe:
-
Konstantne (nepromenljive) sorte, koje ne pokazuju promenu boje mesa pod uticajem oprašivanja. Tu
spadaju sorte: Nashiua, Costata, Tane-nashi, Triumph, Jiro, Gosho;
Promenljive (varirajuće) sorte, kod kojih je meso ploda ramno obojeno pod uticajem oprašivanja, dok
je svetlo obojeno u odsustvu oprašivanja. Tu spadaju sorte Gaileu, Zengi maro, Huakume, Yeddo-ichi,
yemon, Kaki tipo, Kiro-kaki.
Razmak sadnje: 6 – 8 m između redova i 5 m u redu kod plodnijih zemljišta.
Uzgojni oblik: tipičan kotlast uzgojni oblik.
66. IGLICA (POREKLO, ZNAČAJ, BIOLOGIJA, MORFOLOGIJA, EKOLOŠKI USLOVI,
RASTOJANJA SADNJE)
Poreklo: Severna Kina i severoistočna Indija
Značaj: Plodovi se koriste u svežem stanju, mogu da se suše i koriste se u farmaciji. Iglica se može koristiti i kao
ukrasno drvo, živu ogradu.
Biologija i morfologija: Iglica je listopadni žbun, a vrlo retko nisko stablo čije grane nose trnje. Dostiže visinu 3
do 4 metra, a najviše do 8 m.
Lišće iglice je izduženo, perasto postavljeno, jajasto i glatko sa obe strane, po ivici nazubljeno i sa 3 nerva. Ima
maljavu peteljku.
Cvetovi iglice su grupisani u grozdaste cvasti, u kojima se sreću 3 – 6 cvetova. Cvetovi su sitni, zelenkasto –
žućkasti, oblika zvezde; imaju po 5 kruničnih listića koji su postavljeni između čašičnih listića, 5 prašnika i tučak
sa uzdignutim žigom.
Plod je koštunuca, koja po obliku i veličini podceća na plod krupne masline ili urme. Kad sazri dobija crvenožućkastu boju. Koriste se u svežem stanju, sušenje, sirupe. Meso belo-žućkast, sladak, lepljiv.
Ekološki uslovi: U pogledu ekoloških uslova nije puno izbirljiva. Prilično je odporna na mediteranske uslove, a
naročito na niske temperature.
Ona je takođe odporna i na sušu, može da se gaji na suvim zemljištima gotovo bez navodnjavanja. Najbolje
rezultate daje na baštenskim zemljištima tj. lakšim, propusnim i nešto plodnijim zemljištima. Ne podnosi teška
zemljišta.
Najbolje rezultate daje na sunčanim i zračnim položajima.
Rastojanje sadnje: 4 x 3 do 6 x 5 m.
67. POREKLO, ZNAČAJ I RASPROSTRAJENOST AKTINIDIJE
Aktinidija je egzotična višegodišnja listopadna povijuša koja spada u jagodaste i suptropske voćke. Potiče iz
jugoistočne Azije. Samo dve vrste, Actinidia deliciosa i Actinidia chinensis, su privredno značajne. Obe se
nalaze u divljem stanju u južnoj Kini.
U našem okruženju prvi zasadi aktinidije podignuti su u Baru. Najbolje uspeva i rađa u mediterasnkom u
submediteranskom području (crnogorsko primorje), ali se sporadično gaji i u toplijim područjima
kontinentalnog dela naše zemlje.
Poreklo: u stvaranju plemenitih sorti aktinidije učestvovalo je pet vrsta iz Azije, Actinidia arguta (otporna
aktinidija), Actinidia kolomikta, Actinidia polygama (srebrnasta aktinidija), Actinidia chinensis (kineska) i
Actinidia deliciosa (prijatna aktinidija). Prve tri vrste pripadaju sekciji Leiocarpae, a druge dve sekciji Stellatae.
Centar porekla roda Actinidia su planine i pobrđa u jugozapadnoj Kini.
Rasprostranjenost: otporna aktinidija – Kina, Rusija, istočni Sibir; komercijalno se gaji u SAD, Kanadi, Čileu,
Novom Zelandu i nekim delovima Evrope.
Kolomikta i srebrnasta – Kina, Rusija, Koreja i Japan.
Kineska – Južna Kina.
Prijatna aktinidija – na većim nadmorskim visinama u južnoj Kini.
68. EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE AKTINIDIJE
Život, rodnost i kvalitet plodova zavise u velikoj meri od sredine koju ona nastanjuje.
Klima
Aktinidiji naviše odgovaraju topla i vlažna leta, a blage zime. Optimalna srednja godišnja temperatura vazduha
se kreće u raspnu od 14,5 do 15,0 stepeni. Aktinidija se pretežno gai u uslovima mediteranske i
submediteranske klime, a sporadično se sreće u vinogradskoj zoni kontinntalnog dela naše zemlje.
Svetlost
Aktinidija može normalno da živi i plodonosi ako su joj obezbeđene dovolne količine svetlosti, povolna
tempratura vazduha, visoka relativna vlažnost vazduha i umerene vlažnost zemljišta. Da bi se smanjilo prejako
osunčavanje i previsoke temperature vazduha pribegava se postavljanju mreža za zasenu. Izbor položaja i
oblika krune značano utiče na osvtljenost aktinidije.
Toplota
Sorte aktinidije mogu u toku dubokog zimskog odmora da podnesu temperature vazduha do -17 °C, ali su
znatno osetlivie toko početnog i prinudnog odmora. Jesenji mrazevi mogu izazvati prisilno opadanje lišća i
slabije izmrzavanje nedovoljno zrelih letorasta. Niske zimske temperature su glavni limitirajući činilac
ograničenog gajenja u Srbiji.
Visoke temperaturre vazduha ( iznad 30 °C ) , praćene smanjenom vlažnošću vazduha i zemljišta, nepovoljno
utiču na fotosintezu, porast mladara, diferenciranje cvetnih pupoljaka, kao i na kvalitet plodova i visinu
prinosa.
Voda i vlažnost
Biljka tokom čitavog vegetacionog perioda mora biti snabdevena dovoljnim količinama vode. Nedostatak vlage
dolazi do izražaja ako se aktinidija gaji na lakšim zemljištima. Navodnjavanje je neophodno izvoditi tokom
letnjih meseci. Pri relativnoj vlažnosti vazduha manjoj od 30 do 40 %, vodni bilans aktinidije je negativan,
turgor opada, lišće vene, a u težim slučajevima nastaje palež lišća i njegovo prevremeno opadanje.
Vetar
Česti, suvi, jaki, hladni i vrlo topli vetrovi nanose ozbiljne štete biljci, kako u toku vegetacije tako i za vreme
zimskog mirovanja. Treba je gajiti na mestima koja su zaštićena od vetrova, a naročito jakih vetrova koji nose
kapljice morske vode. Korisni su blagi vetrovi, jer obnavljaju vazduh, poboljšavaju oprašivanje ženskih cvetova i
smanjuju opasnost od mrazeva.
Zemljište
Za uspešno gaenje povoljna su duboka, rastresita i strukturna zemljišta sa 60 do 65 % peska i 35 do 40 % praga
i gline, blago kisele do neutralne reakcije, koja sadrže manje od 4,5 % fiziološki aktivnog kreča, a dobro su
obezbeđena humusom, neophodnim biogenim makroelementima i mikroelementima, kiseonikom i vodom.
Aktinidija loše podnosi teška, glinovita, zabarena, suva i peskovita zemljišta.
Orografija
Sorte aktinidije se mogu uspešno gajiti do 250m nadmorske visine, s tim da se napogodnija područa nalaze na
nadmorskim visinama do 50m. Blage padine ( do 5 ° ) pogodne su za gajenje aktinidije i to severni položaji u
toplijim područijima, odnosno južni položaji u hladnijim područijima.
69. MORFOLOGIJA (OSIM CVETA I PLODA) I RAZMNOŽAVANJE AKTINIDIJE
MORFOLOGIJA
KOREN: Razvoj korenovog sistema aktinidije zavisi od tipa zemljišta i nege zasada, a naročito đubrenja i
navodnjavanja. Prostire se u površinskim slojevima zemljišta do 40 cm, a pojedini i do 1 m. Koreni su mesnati,
u mladosti svetle boje, a kasnije starenjem postaju svetloružičasti. Koren sejanaca je snažniji i gušći, prodire
dublje i bolje podnosi sušu.
STABLO: Veoma je bujno, mladari sadrže malo mehaničkih tkiva, pa je za njihov normalan porast neophodna
potpora. Mladari postaju iz bočnih pupoljaka i mogu da budu drvni (iz njih nastaje vegetativni mladar koji nosi
samo listove i odlikuje se jačim porastom), mešoviti (iz njih nastaju mešoviti mladari sa kratkim internodijama i
cvetovima) i spavajući (aktiviraju se kada dođe do oštećenja drvnih i mešovitih). Mladari su osetljivi na sušu i
jake vetrove.
LIST: Listovi su krupni, srcoliki, tamnozelenog lica i sivkasto-zelenog naličja koje je pokriveno gustim zvezdastim
višećelijskim dlakama. Ivica liste je sitno nazubljena. Lisna peteljka je duga, u preseku petougaona.
Raspoređeni su spiralno (5 listova se nalazi na 2 kruga spirale, tako da je svaki 6. po položaju iznad prvog).
RAZMNOŽAVANJE
Generativno – u oplemenjivačkom radu, stvaranju novih sorti i u proizvodnji sejanaca kao podloga za
kalemljenje plemenitih sorti.
Vegetativno – najčešće ožiljavanje zrelim reznica, ožiljavanje poluzrelim reznicama i kalemljenje.
70. CVAST, CVET, PLOD I OPLODNJA AKTINIDIJE
CVET - Obrazovanje cvetnih pupoljaka počinje krajem juna u godini koja prethodi cvetanju, a završava se
početkom aprila sledeće godine. Cvetanje počinje krajem maja. Aktinidije su dvodome biljke sa naizgled
hermafroditnim cvetovima (muški cvetovi imaju zakržljao tučak, a kod ženskih cvetova su prašnici sa sterilnim
polenom). Cvetovi su krupni, a krunice su krem-bele boje.
Pri osnovi mešovitih grančica obrazuju se cvetovi, oni mogu da budu pojedinačni, u parovima ili obrazuju cvasti
od 4-6 cvetova.
PLOD – Plod je bobica različitog oblika (jajolika, ovalno-valjkasta ili izdužena) i krupnoće od 40 do 180 g.
Pokožica je gruba zelenkasto smeđe do mrke boje, prekrivena finim dlačicama smeđe boje. Meso je sočno,
svetlozelene boje, slatkonakiselo i aromatično. Jedna od najvažnijih osobina jeste visok sadrža vitamina C.
Semenke su sitne, svetlosmeđe boje, elipsoidne. Raspoređene su u vertikalnim nizovima, zrakasto oko
centralnog dela ploda.
OPLODNJA - Da bi funkcionalno ženska sorta aktinidije mogla normalno da rađa, neophodno je da u zasadu
bude u određenom procentu zastupljena funkcionalno muška sorta – oprašivač. Sinhronizacija
vremenacvetanja muških i ženskih cvetova je veoma važna jer od toga zavisi uspešno zametanje plodova i
ostvarivanje visokih i redovnih prinosa. Oprašivanje aktinidije obavlja se uglavnom insektima, 3-5 jakih
pčelinjih društva može da omogući uspešno oprašivanje i oplođenje. Oplođenje aktinidije je dvojno.
Najkvalitetniji plodovi se dobijaju ako se oprašivane ženskih cvetova obavi u toku prva tri dana cvetanja.
71. SORTIMENT AKTINIDIJE (PODELA U GRUPE, NABROJATI SORTE, OPIS
SORTE Hayward)
Prema značaju mogu da se podele na:
1. Sorte za proizvodne zasade
2. Perspektivne sorte
S obzirom da je aktinidija dvodoma voćka sorte mogu da se podele i na:
a) Funkcionalno ženske sorte ( sorte aktinidije sa funkcionalno ženskim cvetovima )
b) Funkcionalno muške sorte ( sorte aktinidie sa funkcionalno muškim cvetovima )
Sorte aktinidije za proizvodne zasade
a) ženske sorte aktinidije:
Hejvord ( Hayward ) – vodeća ženska sorta
Poreklom sa Novog Zelanda. Berba počinje krajem prve dekade novembra na Crnogorskom primorju.
Plodovi su krupni od 100 do 120g, eliptično jajasti. Velika masa kompenzuje slabu produktivnost rodnih
grana. Meso je zelenkasto do sjajno slamaste boje, topljivo, odličnog slatko nakiselog ukusa. Odlikuje se
izreženom čvrstoćom mezokarpa. Prosečan sadrža vitaminaC u plodu ove sorte je nešto niži i iznosi
85mg/100g. Plodovi postižu visoku cenu na tržištu. Preporučuje se za plantažno gaenje na Crnogorskom
primorju.
Prateće ženske sorte: Bruno, Monti, Ebot, Elison.
Muške sorte ( oprašivači ) : Tomuri i Matua.
Perspektivne ženske sorte : Elmvud, Top-star, Elizabet, Hejvort klon K, Šimei, Jintao, Zespri gold.
Perspektivne muške sorte: M-3, P1. Autari.
72. UZGOJNI OBLICI I RASTOJANJA SADNJE ZA AKTINIDIJU
Kontrašpalir ( horizontalna kordunica ) je uzgojni oblik kod koga se osnovno deblo pruža duž žice a rodno drvo
– mladari se pružau uspravno na njega u međuredni prostor, odnosno suprotno od špalira. U zavisnosti od
broja spratova može biti kordunica na jednoj, dve ili tri žice. Samo kod jednospratne kordunice žice se
postavljaju na visinu od 200 cm, kod dvospratne na visinu od 110 cm ( prva žica ), a druga na 190 cm i kod
trospratne kordunice prva žica na visinu od 100 cm, druga na 170 cm, a treća na 220 cm. Smatra se da je ovo
jedan od boljih oblika gaenja aktinidije, jer omogućava konstantno širenje biljke, uravnotežen odnos bujnosti i
rodnosti i lako i racionalno izvođenje agro- i pomoteničkih mera u zasadu. Ovo je vodeći oblik gajenja aktinidije
u Italiji.
Pergola – sličan kontrašpaliru, koji ima dvostrano deblo – kordunicu duž jedne žice, a mladari ( buduće rodno
drvo ) se naslanjaju na pomoćne žice postavlene paralelno sa glavnim deblom – kordunicom. Ova oblik kao
skelet ima stubove i samo jednu ( centralnu ) žicu na visini od 200 cm. Na toj visini postavljaju se poprečni
nosači dužine 120 cm ( sa obe strane po 60 cm ) koji učvršćeni za kolac daju oblik slova „ T „.
Prednost pergole je što omogućuje bole zasenjivanje plodova, a time i manju pojavu ožegotina od direktnog
sunčeog zračenja.
Tendona – najstariji oblik gajenja i narasprostranjeniji na Novom Zelandu. Daje najveće prinose po stablu i
edinici površine.
Prednosti tendone – pokriva čitavu površinu zemljišta i zasenjivanjem smanjuje isparavanje i gubitak vode iz
zemljišta, plodovi su kompletno zaštićeni od direktnog izlaganja suncu tako da nema ožegotina, na zemljištu je
manje korova, a štete od poznih mrazeva su manje, s obzirom da se glavna masa biljke nalazi na visini od 200
cm iznad zemlje.
Tunel – je kombinacija dvospratne kordunice i ograničene tendone. Dobra zaštita plodoa od vetra i sunca, a
nedostatci s skupa investicija i povećani troškovi održavana prvenstveno pri rezidbi.
Rastojanje sadnje
Kod kontrašpalira 4 x 5 m, kod pergole 5 x 5 m.
Raspored oprašivača je veoma važan za aktinidiju s obzirom da je dvodomna biljka. Najčešće se preporučuje
odnos 6 : 1 tj. 6 ( 5 do 7 ) ženskih biljaka i jedna muška biljka. U načešćem obliku gajenja – kontrašpaliru odnos
5 : 1 i 6 : 1 postiže se tako što se u prvom redu sade tri ženske i jedna muška biljka, u drugom redu samo
ženske biljke, u trećem redu ponovo tri ženske pa jedna muška biljka, u četvrtom samo ženske biljke i dalje u
istom poretku do kraa zasada. Prvi red sa oprašivačima se postavlja sa one strane odakle duvaju dominantni
vetrovi.